PALUBA

Kad sam ovo našao na internetu ostao sam paf x100.Dali je bila u pitanju korupcija u ratu ili...[attachment=1]

Sto te to iznenadjuje, to je bilo objavljeno jos krajem devedesetih u nekim dnevnim novinama.

Ništa nije nemoguće, i Francuzima se plaćalo u Prvom svetskom ratu. Jedino mi smeta pravljenje "istorijskih prijatelja i braće" od trgovaca.

Ja ovo danas prvi put vidim,i nisam znao da je bilo riječi o tome krajem 90-tih.Samo po ovom dokumentu državno tijelo obrača se maršalu SSSR-a , a ne Vladi SSSR-a.Ispada da če maršal SSSR-a pregrupirat svoje snage prema YU, ako YU uplati novac njemu!? Sjetite se ustanka u Varšavskom getu,Rusi su bili pred Varšavom,a nisu prstom makli .Dali su i tamo čekali da im se plati?

Nije to ništa. Zemlje istočne Evrope koje je oslobodila Crvena armija imale su prave pravcate namjesnike, ili guvernere... kako god, u liku maršala i članova sovjetskog Politbiroa. Oni su bili pravi gospodari, slučaj sa plaćanjem Tolbuhinu je još i bezazlen.

Ništa čudno. Usluge se moraju platiti. Onaj tko naruči i plaća. Velika Britanija se otresla kredita SAD-u sedamdesetih godina na ime zajma i najma.

Kao što reče Rade, ništa neobično. Srbija je platila francuzima i zadnju pertlu koju je dobila za svoje vojnike na Solunskom frontu, a sve vreme se pričalo o velikom prijateljstvu francuza. Isto tako niko ne spominje da je ruski car Nikolaj II zapretio izlaskom rusije iz rata ako saveznici ne spasu srpsku armiju sa obala Albanije.

Ko Ameri, nisu oni davali pomoč za izgradnju Evrope jer su dobri po srcu, nego da bi mogli nešto i prodat tu za par godina i da bi mogli kontrolirati Evropu kroz ekonomiju. Nisi Ameri, Australci, Kanadeži i još kar njih, dali otvorene zajme svojim bankama za izdavanje garancija Evropi (za vrijeme forefighta bila je Bankovna Garancija izumljena).
Zašto bi bilo kod Rusa drugačije? Gdje je razlika kod davanja "pomoči" danas? Sve se to plača, ako ne izravno, onda drugačije, sa nekim povlasticama na milijun godina za eksploataciju bilo čega več.

Nije sporno da bi Sovjeti debelo naplatili svoje učešće u oslobođenju Jugoslavije (deo su i naplatili) ali gore postovan dokument nema veze sa tim.
Prvo dokument je od 30. 11. 1944. godine dakle iz vremena kad je učešće Crvene armije u oslobađanju Jugoslavije uglavnom okončano.
Drugo, iznos je dat u tzv Nedićevim dinarima i uopšte nije naročito veliki. Mrzime sad da preračunavam ali negde u vrednosti možda 3 ili 4 tenka T-34. Namerno je obarana vrednost ovog dinhara upravo u ovo vreme da bi se zamenom sa novim dinarom uništili oni koji su imali veću količinu Nedićevih dinara.
Dinari su dati Rusima da bi Crvena armija mogla sama preko svojih pozadinskih elemenata da direktno kupuje za svoje potrebe u Vojvodini. Ovo je upravo urađeno da bi se izbeglo ono što se dešavalo u Srbiji gde su Crvenoarmejci rekvirirali potrepštine izdajući potvrde na zaista astronomoske sume a koje je onda trebalo da plati nova vlast - koja naravno to nije ni platila ali je ipak izazvala nezadovoljstvo kod naroda naročito seljaka.
Ova suma, koja je spomenuta u gornjem dokumentu, je trebala da se prebije (samo delimično) preko kredita koju je nova vlast dobila od Sovjetskog saveza.
Ukratko, priča sa gornjim dokumentom je mnogo složenija nego što izgleda. Na primer, zašto su jugoslovenske vlasti dozvolile sovjetskim pozadinskim organima da direktno nabavljaju hranu i ostalo na terenu a ne preko jugoslovenskih organa. Mislim da je i Rusima to bilo jednostavnije nego da sami trče po trerenu. Mora da je Tito imao neku svoju ideju ali Bog će ga znati koju ...

Mnogo hvala za pojašnjenje Deligrade! Bio sam stvarno zbunjen jer za ovo nisam znao.

Да ли је горњи скен из неке Самарџићеве књиге?
Препоручио бих крајње обазрив приступ његовим тврдњама.

Не знам најбоље ситуацију у том периоду, али обзиром да су црвеноармејци напредовали кроз крајеве где се тек успостављала партизанска власт, личи да им је било лакше да се сами сналазе.

@vathra Stvarno neznam iz koje je ovo knjige,to sam našao na internetu i skinio sliku.Malo me je iznenadio tekst,zato sam i stavio na forum da vidimo činjenicu,dali je to laž,podmetanje ili stvarni događaj.

Vathro, koji Samardžić? Radovan?

Милослав, уредник новине Погледи и писац већег броја књига о четничком покрету, Дражи Михаиловићу, од скоро и једне о Титу - из које сам мислио да је страна из првог поста.

Овде је добар пример његовог писањија:
http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4455-miloslav-samardi-ta-se-stvarno-dogodilo-izmeu-partizana-i-etnika-u-bici-na-neretvi.html
Укратко, партизани и немци су на Неретви потписали примирје, а битка је била само између четника и партизана.

((Hm, ovdje je offff, ali interesantno za neku buduću temu))

Na zalost (ili na srecu) ovo ulazi pod politiku, a to nema prodje kod nas.

Рат је велики посао - "бизнис". Зато се и ратује. Ово је позната ствар, тј. да савезници увек све наплате. Делиградово објашњење је право. То су паре за текућа плаћања Црвене Армије на територији ондашње Југославије. Заправо тим парама се хранила , бар делимично војска.

Када нема пара, војска обавља реквизицију и становништву издаје потврду о вредности одузетих добара. То су у време рата чинили чак и партизани. Грађанин, касније, са том потврдом потражује паре од државе. А она, ако му да, да.

Stvarno nevjerovatno pa ako se sada nisam šlogirao neću nikada........... :zid pa što znači da su nam cijlei život prodavali rog za svijeću, pa za poludjeti, cijela moja rana mladost je laž sve što sam čitao za vrijeme juge je LAŽ,cijela Jugoslavija je LAŽ :komp čega god se dotaknem istraživati onda doznam da su nas godinama lagali >:(

O čemu ti to pričaš maxo? Pa zar ti stvarno misliš da je ovo jedini primer naplaćivanja pomoći u ratu? Rat je najbolje vreme za trgovinu. Amerikanci su britancima debelo naplatili svaku konzervu govedine i svaki galon benzina koji su im poslali preko Atlantika tokom DSR-a, i to ne samo onu robu koja je stigla, već i onu koja je završila na dnu mora. Francuzi su u PSR-u Srpskoj vojsci naplatili svaku pertlu i svaki metak koji je isporučen, a kako Srbija nije imala sredstava to da plati, uzela je kredit.

Ne samo britancima, nego svima kojima su slali pomoc, od sovjeta, preko kineza, nas, francuza i svih ostalih. Na kraju krajeva, tako su i postali prva ekonomska sila zapadnog sveta.

Trumanova jaja, koje su jeli naši starci (i Orićareb) nisu bila besplatna? Sve su oni naplatili i još naplačuju i to debelo. Največa američka pobjeda u drugom svetskom ratu dogodila se poslije rata.

Rat je relativno kratkorocno sredstvo za dostizanje dugorocnih ciljeva. Prave razmjere pomoci treba sagledati u prosirenju i koristenju trzsita osvojenih "borbom" ili ako to situacija dozvoli "doziranom namjenskom pomoci". Samo jedan pogled na ukupnu dobavu energenata Evropi od 2 svejtskog rata pa an ovamo, pa ce se vidjeti u kojoj mjeri se i danas eksploatira investicija iz II svj. rata.
Zato je svako dijeljenje, cjepkanje trzista, kratkovidna politika nedosraslih kvazi-vodja, ali i sa tim treba zivjeti..

Као што сам рекао рат је бизнис. Светски ратови посебно, делимично и регионални, су замајац економији победничких земаља, нарочито оних на чијим територијама се директно не води рат. У рату страда сиротиња и идеалисти, а профитира политичка и економска елита свих зараћених страна. Позната је чињеница да економија, али и наука (нове технологије) у време ратова и једно време након њих, имају експанзију. Многи, касније широко примењени технолошки поступци су производ ратног напора. Дакле, постоји одређена међусобна зависност економског раста и технолошког развоја и ратовања.

dzumba, u kakvom svo s(r)tanju globalno, trebao bi nam jedan malo veći rat.

Pobjednici su od uvjek naplačivali, nekada robovima i djevicama, kasnije robom...

Баш тако. Ови који су у озбиљним проблемима, а углавном су  их сами закували (живе на кредит иза кога нема покрића и, у глобалу, на рачун оних сиромашнијих), управо траже један (или низ) такав(их). Можда не глобални, али "добар" (шири) регионални који ће покренути њихову индустрију  а друге поново учинити зависним од њих. Ах, да, у њему онај који купи кајмак мора бити победник. Ипако, код ратова и сукоба треба имати у виду да се "коло среће окреће, ко је горе, сад је доле".

Pa to se, ako smo malo cinični, več događa. Velike ekonomije traže (ako jih nema, naprave jih PRom) nova tržišta. U slučaju, da ne nađu izgovor za takvo "tržište" okome se na drugu veliku ekonomiju, i sa parolama o odbrani (samo obrišu prah sa starih plakata) kod kuče i u komšiluku stvore klimu za svoje fabrike, institute i slične ustanove.

Na zapadu ništa novo, na istoku isto s*****.

Vrlo zanimljiva tvrdnja ako se zna da su se takvi krediti plaćali nakon rata, a kako Srbija nedugo nakon toga više nije postojala kao samostalna država tko ga je vratio?

Ako se ne varam, vraceno je koncesijama na duvan i koncesijama na so, ili tako nesto.

OK hvala (jer ako postavim podpitanje prijeti nam čl.11 stoga pozdrav) !

Nema tu nikakvog razloga za bilo kakvo ulaženje u članke.
Niti jedan dug ili potraživanje bilo koje države ne nestaje raspadom države ili udruživanjem u neku novu zajednicu.
Samo je stvar kasnijih dogovora o načinu i dinamici rješavanja obaveza.

poz.

Истине ради, кад говоримо о враћању дугова Србије након 1. светског рата треба додати и ово: Србија је имала право на ратну одштету и репарације на име претрпљене штете током рата. Како се Аустроугарска распала савезници су ту одштету расподелили дражавама- покрајинама које су из ње настале. На тражење Србије да се ратна одштета која је приписана Словенији и Хрватској не рачуна, савезници (Француска, Велика Британија и Италија) нису пристале, па су јој умањили право на одштету за суму која је приписана овим деловима раније Аустроугарске.

Познато је да ДФЈ (ФНРЈ) отписла у потпуности дуг Бугарској после Другог светског рата.

Vraćala ga je kraljevina SHS/Jugoslavija. I ne samo koncesijama na duvan i so, već i na bakar, gvožđe i ostale strateške sirovine. Francuzi su recimo gotovo u potpunosti imali u svojim rukama Borske rudnike bakra.

               Ni malo me ne čudi, da je SSSR naplaćivala svoju pomoć, to je ustaljena praksa kada su ratovi u pitanju. Pa zar mislite da Iračani ili pak Libijci neće platiti saveznicima na pomoći, zahvaljujući kojoj su se oslobodili od mrskih im tirana. Sve to i te kako ima svoju cenu, no ta je cena nešto, što su vodje u takvim trenucima bile spremne da plate.