PALUBA

У делу форума о морнарици на више места има фотографија питомаца војних школа и академија. Да не би "заостајали" отврићу тему са фотографијама питомаца ВА КоВ Да се неки подсете, амлађи виде како је то изгледало у ЈНА. За почетак ево "мог" 10. вода 30. класе Војне академије КоВ, на почетку 2. године, у октобру 1974.године.

[attachment=1]
У средини, најмањи растом, је командир 10. вода, тада капетан Ратко Конатар.

Четворица која су на слици нису завршила Војну академију. Остали су започели каријеру у ЈНА. Тројица нису међу живима (један у саобраћајном удесу одмах по завршетку ВА, један несрећним случајем изван посла, један умро природном смрћу као официр ВЈ).  Догађаји на овим просторима су нас "расподелили" у  војске настале након ЈНА. Ни један није у активној војној служби, али су неки прешли и у политику.  Тако је први с лева, Селмановић Мирсад, пензионисани генерал Војске Федерације БиХ, сада актван у политици  у Бихаћкој регији. Други с десна, Буљубашић Ферид, пензионисани пуковник Војске федерације БиХ, је директор пратије СДП у БиХ. Најмање двојица данас живе у иностранству.

Група питомаца 30. класа ВА КоВ, сликана 4. јула 1974. године у Бања Луци.

[attachment=1]

Тек сад видим да су у називу фотографије сликане у Бања Луци испод слике погрешно уписани подаци. Исрпавно је ово што пише изнад фотографије.

dzumba  :klap

Dzumbina slika napravljena  ispred artiljerijske kasarne tvrđave Kastel kasnije su ovi eksponati prebaceni ispred Doma solidarnosti.

Не сећам се где се налазила та локомотива где смо се сликали, осим да је у Бања Луци. Мислим да је то било негде у граду и да је иза неки парк. Тада смо били и у Дому ЈНА. Био је нов, модеран, улаз сав у стаклу. Како није било оних трака на вратима (као упозорење да је то препрека, јер се провиди), један питомац из мог вода је тако ударио главом у та стакла (мислећи да не ма ништа) да је лекар морао да му пружа помоћ. После смо га зезали да му трбају дупле наочаре. Ја и један са слике свратили смо из радозналости у најстарију џамију (која је за време тачке 11. срушена) у Бања Луци. Хоџа се изненадио, али нас је врло љубазно провео по њој. Чак смо се пењали на минарет.

Vjerovatno Ferhadija  u centru grada

@dzumba, da nije to bilou vrijeme Jamesa Watt-a, izumitelja parnog stroja,moram priznati da ste za to vrijeme imali bas moderne uniforme.. tako mi Velikog Bleka ::)

Lokomtiva se malo kretala po Banja Luci, pa je sada jedno 300 metara dalje nego što je bila. Ima fino društvo. Jedan tenk, njemačku jedrilicu i dva topa. Sad su pored muzeja i Narodne bibloteke.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Danas slikano.


Ferhadija je srušena i u toku je obnova. Juče se prvi put u njoj klanjalo za Bajram.

Dom JNA je sada Narodna skupština RS.
PS

Jel to imamo nekog iz Banja Luke na forumu?

Истриа, ми смо били "екстравагантно модерни". На панталонама лампаси (две широке црвене траке дуж ногавице), као код руских генерала. Када смо својевремено били у обиласку границе са бугарском, један официр нас је одвео до саме граничне линије, како би нас Бугари боље осмотрили. "Сада ће да известе како је у посети граници била група генерала, незнају они за питомачке униформе" - рече тај мајор.

[attachment=1]
Мислим да се лампаси виде на ногавици првог питомца на слици (на жалост, покојног Татаревић Мирзета, родом из села Козарци, код Приједора). И ово је сликано 4. јула 1974.године, али се не сећам где. Били смо у посети Козари (Мраковици), па је могуће тамо негде.

Сад видим да сви носе дебље (кончане) војничке смб чарапе. Уз ову униформу носиле су се "танке" (памучне) смб, официрске чарапе. На сваки терен смо морали да пакујемо и носимо свечану питомачку униформу, што на је било мука, због терета. Обучеш је један дан а теглиш поприлично. Ипак, на терен нисмо морали да носимо шапке. Зато сви на слици носе "камгарн" (то је врста штофа од кога се шију официрске униформе) титовке.

Naravno Vlado, upoznali smo se u malom studiju (nova zgrada RTRS).
Postovanje
Istria ne diraj nam u NOB.

Malo sale nije na odmet..

Imah prilike upoznati se sa poprilicno vojnih uniformi u armijama diljem svijeta. Moje je misljenje da je svecana uniforma pitomaca i starjesina KoV-a JNA bila (i danas) izuzetno moderna, osim sapke koja je stvarno fazonirani rudarski sljem za glavu bez lampe.

 pitomci zastavonoše

Ево фотографије групе питомаца 4.вода смера пешадије, 30.класе ВА КоВ, на којој су три будућа генерала, три пуковника  и два потпуковника. Један генерал и Војсци Југославије, Један у Војсци Црне Горе, а један у Армији БиХ.

[attachment=1]

Сликано на планини Трескавици, у близини Калиновика, јуна 1977.године.

Dva generala Delića.
Bilo je već u Galeriji KoV-a pa zato i znam (rekao si nam). :)

И генерал Драган Милосављевић ( у Војска Црне Горе).

Malo i ja da dopunim temu.

Prva fotografija je iz ondasnjeg Skolskog centra veze, a na njoj je 1.vod, 32.klase, smera veze, snimljena 1978.g. Druga fotografija je takodje iz Skolskog centra veze, prepoznajem ljude, ali nemam podatak ni gde a ni kada je snimljena. Mozda ce neko prepoznati!

Ову сам негде поставио, али спада овде. 30. класа КоВ, смер пешадија. Сликано у Пазарићу 1976.године.

[attachment=1]

A kad smo zavrsili VA KoV, pored diplome, dobili smo i ovakvu znacku:

[attachment=1]

Скупна фотографија питомаца 10. вода 30. класе Војне академије КоВ ЈНА. На крају 1. школске године (два завршена семестра) био је то најбољи вод у класи. Занимљиво, вод је насто као "прекобројни". Сви ми смо у тај вод дошли након 10-так дана од пријема из других водова. Ја сам дошао из 3. вода. Не знам који је био критеријум  тих командира  водова који су нас се "одрекли" и послали у накнадно формирани 10. вод, али ем што је вод био најбољи,  из овог вода су били 2. и 3. у рангу у класи , а још 3  била међу првих десет у рангу. Наравано, на крају, по завршетку школовања.

Командир вода, убедљиво најнижи међу нама, капетан Ратко Конатар, сигурно врло заслужан што смо скоро сви постали солидни официри.

[attachment=1]

Сликано октобра 1974. године, код главног улаза у Војну академију.

Питомци 30. класе ВА КоВ, смер пешадија, се припремају да поставе шаторе, негде средином крајем јуна 1977. године у околини Високог, на обали реке Босне.

[attachment=1]

[attachment=1]
Питомац "гуштер". Нема Сунца, ал добра је и "бањичка" кошава.

Ове чизме сам носио три године. Издржљиве, удобне, "неподериве". Било ми је жао када смо у четвртој години добили нове "падобранске", како су их тада називали.

После успешно "прегураног" покретног логоровања, тактичких вежби и гађања, мало опуштања на терену. На слици питомци 4.вода смера пешадије, 30. класа ВА КоВ. Сликано на планини Трескавици, БиХ. Међу њима су и : Делић Сеад, сада пензионисани генерал Армије БиХ, Делић Божидар, пензионисани генерал ВС и ЦГ, Драган Милосављевић пензионисани генерал Војске Црне Горе, Обрад Стевановић пензионисани генерал полиције МУП Србије.

Четврти с десна у првом реду (са капом на глави), заставник 1. класе Нурија, четни старешина смера пешадије, један доброћудан, толерантан и скроман човек.

[attachment=1]

Заборавих, на претходној слици је и генерал Војске републике Српске (такође пензионер) Новак Паприца.

Слика је настала средином јуна 1977. године. Ипак,на слици су сви у зимским униформама, а испред се примећују дрва и ватра (види се дим). На планини Трескавици нема зезања. Зима и лети и зими.

На овој слици нису баш питомци, али јесу слушаоци и наставници Центра високих војних школа ЈНА "Маршал Тито".

[attachment=1]
Слушаоци су из 6. класе последипломских магистарских студија војних наука, смер ратна вештина (седе на десној страни слике). Догађај је испраћај у пензију пуковника др Гаврила Пупића (стоји у средини), начелника последипломског усваршавања. Лево од њега (делимично га заклања буренце) седи пуковник проф. др Брана Јовановић, аутор врло познатог и данас актуелног уџбеника "Увод у теорију војног руковођења". Десно на слици је професор пуковник др Чачић.

Буренце на слици, поклон пуковнуку Пупићу, било је напуњено адекватним пићем.

Витез Која би могао да препозна понеког са ове фотографије.

[attachment=1]
На слици су питомци 32. класе Војне академије КоВ ЈНА, 12 вод. Командир вода поручник Живановић. Сликано 24. септембра 1975. године испред споменика Незнаном јунаку на Авали. Са десне стране примећује се оштећење настало током борби у Другом светском рату.

Мало гледам ову слику и сетих се неких имена. Овај крупни, други с лева (лево од поручника Живановића, има опружене руке) је Каравелић Вахид, данашњи генерал Армије БиХ у пензији. Пре пријема у ВА, са још 30-40 кандидата који су завршили трогодишњу средњу школу, био је годину дана у Војној гимназији како би завршили четврти разред. Један од ретко упорних и жељних да иако је дошао са врло лошим предзнањем, савлада математику. И научио је. Имао је доброг учитеља :angel:.

Једини са наочарима је Пауновић Јовица, нишлија родом. Данас комшија Витеза Које. Десно од њега је Буда Суша, доктор војне андрагогије, био је професор на Војној академији,а сада је вероватно на неком од приватних факултета.