PALUBA

R-2M[attachment=1]
Ronilica , mokrog tipa, transporter predviđena za dva člana. Razvijana od 60-tih godina, proizvedena u »Brodosplitu«, slična ruskoj ronilici Triton-1M, po rasporedu, gabaritima i karakteristikama, mada se u nekim izvorima pominje da je razvijena na osnovu francuske ronilice PR-77. Izgrađene su negdje 80-tih godina.
Trup je izrađen od aluminijuma i pleksiglasa. Imala je smještaj za dva ronioca, upravljačke uređaje , uređaje za navigaciju i opremu za disanje( imala je rezerve zraka za četiri sata ronjenja u normalnim uslovima). Optimalan oblik trupa obezbijeđuje nizak nivo proizvodnje šuma, a u toj funkciji je i sporookretni vijak.
Deplasman je iznosio 1,4t , gabariti su bili 4,9x 1,4x1,32m, a promijer tijela 1,22m.
Radna dubina je bila oko 30m, a maksimalana 60m. Pogonio ju je elektromotor snage 4,5ks. Doplov je bio 18 milja sa brzinom 4,4čv, odnosno 23 milje sa 3,7 čv.
Kasnije su olovni akumulatori zamijenjeni srebrno-cinkovim, pa je doplov povećan na 46 milja.
Masa samog transportera je iznosila 1250kg.
Opremljena je bila sa girokompasom, magnetskim kompasom(oba zrakoplovnog tipa), dubinomjerom, eholotom i dva podvodna reflektore.
U ovisnosti od zadatka ronilica može poneti dve mine težine 50kg, eksplozivna punjenja, različitu opremu i naoružanje diverzanata.
Toliko da otvorim topic.
Ronilica se nalazi sada u naoružanju RH, gdje je razvijena modernizovana varijanta sa po nekim podacima  poboljšanom upravljivošću i manjom  šumnošću..
[attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

R2-M
[attachment=1]

1.	aluninijski trup
2.	elektromotor
3.	akumulatorska baterija
4.	rezervoar
5.	poluga za krmarenje
6.	navigacisko-kormilni sistem NU-10/NU20
7.	rezervoar zraka
8.	prostor za bojevi tovor (mine)

TT podatci ronilice R2-M

Masa	1250 kg
Dužina preko svega	4,79 m
Širina	1,5 m
Visina	1,32 m
Največi promer trupa	1,22 m
Pogonski sistem	Elektromotor Končar 3,5 kW (~4,7 KM)
Največa masa vode u balastnom rezervoaru	50 kg
Dubina ronjenja
radna	15 m
granična	60 m
testirana	100 m
Brzina
prvi režim	3,72 čv / 6,9 km/h
drugi režim	4,36 čv / 8 km/h
treči režim	7,02 čv / 13 km/h
Akciski radij sa srebro-cinkovim akumulatorima
3,72 čv / 6,9 km/h	35 nm / 64,8 km
4,36 čv / 8 km/h	35 nm / 64,8 km
7,02 čv / 13 km/h (max 25 min)	2,9 nm / 5,37 km
Akciski radij sa olovnim akumulatorima
3,72 čv / 6,9 km/h	20 nm / 37,04 km
4,36 čv / 8 km/h	20 nm / 37,04 km

Naoružanje

Diverzantska mina	DPM-M.66	masa 50 kg	27 kg TNT		2 komada
Diverzantska mina	DPM-M.71	masa 14,5 kg	3 kg TNT		4 komada

LPB

Sve mi se čini da je ovo u Poljudu.[attachment=1][attachment=2]

 :)

Evo je kao "muzejski" primjerak

Ja sam je video u Maj 2010, ostavljena u halu sto je mislim nekad bila stolarska radionica. Popravi mi ako gresim. Tamu je u stvari bilo skladirano sve za Muzej Porto Montenegro. Bila je sva prljava i zapustena, ako i sve drugo: tele printerski uredi, topovi raznog kalibra, razni sklopovi mene neznajne namene. Mislio sam da nece joj biti spasa, bas mi je drago da su je ipak sklonili.
Inace islikao sam sve sto sam mogao za jedno 20-30 minuta. Bilo je tu jedan orman, pun knjiga i dokumenta. Video sam neke skenove koje si postavio, ne znam dali si ih pokupio od taj isti orman.

pa ubaci kolega, koju sliku ako moze.

Ma moze, samo da nadjem neko vreme i da skontam kako to ide :( A vec sam video da je neko slicne slike vec ubacio. Evo obecevam potrudicu se za vikend.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Modernizirana mokra ronilica R-2M2.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

@pp5D6
Jel moze nesto detaljnije u cemu se sastoji modernizacija ??

Novi sustav kojim su modernizirane i opremljene  ronilice omogućava putem bežične veze spajanje računala s navigacijskim cilindrom NU 20 te se u računalo unese odgovarajuća ruta kojom će ploviti ronilice i potom prenese u navigacijski sustav ronilice.
Ronilica se može upotrebljavati i za pretraživanje dna s prilagođavanjem rada sonara za tu namjenu, a u tim zadaćama može se upotrebljavati do dubine od 40 metara
[attachment=1][attachment=2]

@pp5D :super
Mene muči u svemu još jedna krupna stvar, šema ronilice koju sam postavijo ja , a posle i @Božo ima kormila prije vijka, a sve slike imaju kormila iza vijka(što je i normalno radi bolje upravljivosti). Vijerojatno je to bio početni projekt, jer se već na vojnim paradama pojavljuju u sadašnjem obliku.
Ako je Brodosplit povečao njihovu manevrabilnost i bezšumnost to se moralo dešavati na kormilarskom sklopu i vijku.[attachment=1]

Ima li smo i u temi "Hrvatska ratna mornarica - novosti" (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6027.msg57165#msg57165), na stranici broj 5, jedan članak iz Hrvatskog vojnika o ovim ronilicama:

VIŠENAMJENSKE RONILICE - modernizirane i spremne za uporabu (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6027.msg57165#msg57165)

Malo drukčija njuška, sonar.[attachment=1]

У неким књигама руских аутора који се баве овим сегментом роњења наводи се да је југословенска ронилица Р-2 слична, па чак и да је настала по узору на њихову ронилицу Тритон-1М. Тачно је да су по концепцији сличне: мокра ронилица за 2 рониоца који седе напред у затвореној (не и водонепропусној) кабини у трупу који се креће на електромоторни погон. Али, та концепција је преузета од француске ронилице ПР-77, направљене десетак година пре ових. ПР-77 је прва таква ронилица у свету и купиле су је неке морнарице, између осталих и америчка и ЈРМ, које су на основу ње правиле и развијале своја средства. ЈРМ је прво купила ронилице, касније и документацију за њихову израду, да би усавршавањем настала Р-2 1969. године.
1966. године је у СССР почео развој групних подводних транспортера Тритон. Тешко да је у то доба СССР могао купити француску ронилицу, али сигурно су је видели и развијали слично средство. Тритон-1М је 1972. – 73. (значи, после Р-2) прошао испитивања и почела је серијска производња (направљено је укупно 32 ронилице). Истог је типа као Р-2, тј. "мокра" ронилица за 2 рониоца. Тритон-2 је "сува" ронилица за 6 особа.

Упоредни подаци Р-2 и Тритон-1M

	Р-2	Тритон-1М
дужина [m]	4,79	5
ширина [m]	1,5	1,36
висина [m]	1,32	1,39
тежина на сувом [t]	1,2	3,75
брзина [чворова]	7,02/4,36/3,72	6,66/4,29
даљина роњења [M]	46	39,96
радна дубина [m]	15/60	32

 Dakle, od 32 komada koliko je napravljeno u RM je ostalo koliko ? Našao sam podatak da je izvezena u Libiju. Koliko komada je izvezeno( ako je izvezeno) ?

Можда нисам био довољно прецизан, направљено је 32 Тритон-1М, а Р-2 никад није било више од 6. За тај посао са Либијом не знам. Ако је то било у време ЈРМ требало би да знам, примопредајна испитивања би вршили људи из јединице - а ја се не сећам тога.

Moguće je da je samo bilo priče da libijci žele da ih nabave.

Cekaj, a Svedska ???
Kolko znam, tamo su izvezene osam R-2 ronilice.

 U knjizi Branka Perovića " Suvremene Ratne Flote Sveta" iz 1986 godine u RM Libije stoji:Diverzantska ronilica " Mala" jugoslovenskog porekla. i slika koju ću ako ne sada sutra skenirati i postaviti. Zbog toga sam pitao. Koliko je relevantan podatak iz ove knjige i ovog autora?

NA web stranicama Brodosplit - Brodogradilišta specijalnih objekata nekada je stajalo:

-   diverzantske ronilice R-1…(14 kom)
-   diverzantske ronilice R-2…(18 kom)

Referentna lista u pdf formatu (http://www.brodosplit.hr/Portals/17/BSO_reference%2008.pdf) spominje isporuku R-1 (Nov. 528) i R-2 (Nov. 529) 1984 Švedskoj RM.
Isporuku JRM i Libijskoj RM ne spominje.

@Pueblo koliko je R-1 i R-2 1991./1992. prebačeno u Boku, a koliko je ostalo u Hrvatskoj, ako je uopće što ostalo.
Zapravo zanima me da li su hrvatske R-1 i R-2M ostale od JRM i remontirane ili su novoproizvedene, jer se spominju u gornjoj referentnoj listi pod 1994. godinom, ali bez broja novogradnje pa nisam siguran da li se misli da su tada proizvedene ili remontirane i modernizirane?

Све Р-1 и Р-2 су 1991. пребачене у ЦГ, а ХРМ има новопроизведене ронилице.
Што се тиче референтне листе и испоруке ЈРМ, листа наводи (као што и стоји у наслову) новоградње после 1980., а ронилице ЈРМ су направљене пре те године.

 Evo i slike!

 [attachment=1]

Nekoliko fotografija ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
izvor : Dalmacijanews/arhiv Udruge dragovoljaca pomorskih diverzanata HRM-a

Navigacijski uređaj NU-20 i Uređaj za kontrolu pogona ronilice PKB

Navigacijski uređaj NU-20

Izvedba i namjena

Osim što služi za navigaciju (daje podatke o kursu, te uzdužnom i poprečnom nagibu ronilice), NU-20 daje podatak o dubini zarona, morskoj dubini, grafički prikaz terena ispred i ispod ronilice, prikuplja, obrađuje i prikazuje na zaslonu podatke od upravljačkih i zaštitnih sklopova, te signalizira prodor vode u sam uređaj NU-20.

NU-20 sklopovi:

-Inteligentni žiro kompas (IGC)
-Inteligentni svjetlovodni (fiber optic) žiro (IFG)
-Vertikalni i horizontalni sonar
-Statički dubinomjer - manometar
-5 "TFT LCD NAVIGACIJSKI zaslon
-5 "TFT LCD zaslon SONAR-a
-RUN, napajačka i relejna pločica
-NUR, upravljačka pločica
-CPU, pločica računala
-Jedinica za bežičnu komunikaciju sa antenom (WLETH)
-GPS (vanjska jedinica)
-Upravljački krugovi s preklopnicima

[attachment=1]

Kontrola i upravljanje

Elementi za kontrolu i upravljanje uređajem NU-20 smješteni su na prednjoj ploči, a sastoje se od više preklopnika, optičkih dekodera i LED indikatora.

Funkcije prelopnika:

-uklj./isklj. uređaja
-kontrola SONAR-a
-Upravljanje s:
    -prikazom(i veličinom) mapa te navigacijom (kompas)
    -kronometrom (za navigaciju)
    -navigacijskim pokazivačem i sonarom (dnevni, noćni, normalni prikaz)
    -osvjetljenjem mape
    -servisnim režimom rada

LED indikatori prikazuju stanje baterija uređaja, izlaznih napona dc/dc pretvarača i pojavu prodora vode u NU-20 cilindar i u IGC uređaj. Curenje u cilindar nadzire se pomoću senzora prodora vode koji je smješten na dnu cilindra.

Uređaj za kontrolu pogona ronilice PKB

Izvedba i namjena

PKB je uređaj za nadzor napajanja i upravljanje pogonom podvodnog vozila. Uređaj omogućava stalan nadzor baterija, nadzor pojedinih grana, pa čak i pojedinih baterijskih ćelija (Ag-Zn). Dizajniran je za kontrolu srebro-cink (Ag-Zn) i olovnih (Acid Lead) baterija. Uređaj sa svojim sklopovima (upravljački i signalizacijski) smješten je unutar vodonepropusnog aluminijskog cilindra, na čijoj prednjoj strani se nalaze mjerni instrumenti i kontrolne lampice (LED). Neki elementi PKB-uređaja postavljeni su uz same baterije (naponske sonde, temperaturne sonde, sonde za vodik), a neki uz ploču s preklopnicima (amper-sat metar, pomočni kontakti). Iz PKB-uređaja napajaju se dva vanjska podvodna reflektora.

Sklopovi PKB-uređaja :

-Elementi za pripremu i upravljanje pogonom
-Voltmetar
-Amper-sat metar
-Termometar
-Elektromotorni tajmer
-Mjerač vodika
-Ag-Zn baterije
-Indikator stanja baterija
-Indikator prodora vode
-Prekidači za reflektore
-Elektromagnetska spojka
-DC/DC pretvarač

[attachment=2]

izvor teksta i fotografija : pce.hr

[attachment=1]

Koji su sve brodovi JRM imali mogućnost ukrcati ronilicu R-2 i položiti je u more?
Pretpostavljam DBM, PO i slični koji su imali dizalicu. Možda brodovi s rampom (DJČ i slični)?

Je li uopće bilo predviđeno da brodovi dovoze ronilice u blizinu područja djelovanja ili je ta uloga bila namijenjena isključivo podmornicama.

Mogli su i brodovi, predpostavljam, radijus im je 6nm...

[attachment=1]
[attachment=2]

Zadnja fotografija snimljena je u Kaštelanskom zaljevu.

Sa jednog od prvih ispitivanja...

Za vrjeme ispitivanja (to je bilo koje godine? vjerovatno su sudjelovali pripadnici 82. Pomorskog centra? To je vjerovatno tada bila i vojna tajna.

Ronilice "Mala" R2M razvijene su još 70ih. Navodno su nekoliko kupili Švedska i Libija 80ih.

Neznam niti koliko je bitno,po sjećanju 1965-te sam video nešto slično u nekoj zgradi na samom otočiću Katarini-Pula.Vjerovatno je kupljeno još ranije i koliko me sjećanje služi govoreno nam je da su Francuske proizvodnje.Oblik je bio sličan,sa tim velikim prozirnim površinama ali mislim da nisu imale to ispupčenje sonara(projektor).
Kad smo već kod sonara bilo jei na forumu riječi ali se definitivno nije odredila niti svrha ni značenje riječi.Pa sad ako se koristio samo kao šumosmjerač,možda je u kasnijoj nadogradnji i imalo "smisla",međutim ako je korišten kao PEL,mislim da je nekorisno,jer se i na P nije "smio" koristiti često,zbog "otkrivanja",a ovdje kod diverzantskih ronilica,vidim još manju mogućnost (možda samo kao neka podvodna veza i to ograničeno).
Koliko sam čitao skoro,valjda je u Tivtu napravio muzej div.opreme,neko od bivših diverzanata,pa možda tu ima više podataka.

Poz.

Po mom saznanju ove ronilice bile proizvod Jugo znanja! A kupila jih je i Švedska. Radi se o dobrom i funkiconalnom produktu.

Ako pročitate valjda i na prvoj strani piše da su ove ronilice po "Ruskoj" tehnologiji kasnije građene i kod nas.Ne negiram da su ove (modernizirane građene i kod nas i prodavane).Htio sam reć da sam svojim očima vidio na Katarini,da li jednu ili dve (1965-te), u nekoj zgradi ali ne ovakve (modernizirane) nego "prostije".Mislim da su nam rekli da su Francuske proizvodnje.

Poz.

SSSR je imao nekoliko tipova diverzantskih ronilica. Jedan od njih, mislim Triton 1, sumnjivo liči na R2, odnosno R2 na njega. Za francuske ronilice nemam pojma. Moguće. To su ipak proizvodi dvojne namene, ne obavezno diverzantske. Neke je koristio i Žak Iv Kusto (J.Y.Cousteau).

https://youtu.be/aZilEnqCU9Q

R-2M Mala izvežena u Švedsku gde je adaptirana kako bi mogla da bude prevožena na podmornici klase Sjöormen.

[attachment=1]