PALUBA

http://www.youtube.com/watch?v=MOOJXOEwZg4

Lijepo što se ovo prezentira, ali čovjek ne zna o čemu priča...

(Protivavionski topovi i mitraljezi?!?)

I da, ja mu nađem ulaz u čeličnu kupolu (talijanska "reciklaža"), samo da me pusti unutra...:)

Malo OT ali me jako zanima o čemu se radi.

Naime na kabelskoj TV sam vidio reklamu i mali dio nekakvog filma/serije mislim da je naziv Labirint.
U glavnoj ulozi je Dragan Nikolić ,a nikako se nemogu sjetit imena onog drugog glumca.

U biti priča o nekakvom kultu ,sekti, e sad me zanima dali su neki djelovi toga snimani na ovim lokacijama?

A i malo pod pitanje,dali se isplati gledat?

poz.

 Ima film Lavirint. Baš nešto lično i nisam oduševljen( ukusi su različiti).Gde je sniman? Verovatno tu, na Kalemegdanu. Mislim da bi bilo skupo praviti neku scenografiju.

Uvijek kad odgledam ovakvo što i pogledam naslov dođe mi da se smejem. Ma kakve veze ima TITO sa ovim. U najmanju ruku kao da je on to kopao, a ostali čekali napolju da izađe, pa zablindirali. Svašta. I nevidim ama baš ništa tu tajno ni senzacionalno. Najobičniji podzemni prolazi. A to što nije mogao svako da ulazi u normalna vremena, to je iz razloga što je o tome neko vodio računa (JNA) i što je imalo svoju namjenu. Pa zar i danas najobičnije firme nemaju svoje zatvorene razne prostore i niko nemože da ulazi i švrlja. I to se može proglasiti tajnom.
NIšta senzacionalno i nikakava posebna tajna...nego je "firma" (JNA) koja je za to bila zadužena otišla u "stečaj", pa je sad ničije. ;D

Zahvaljujem na odgovoru kile,ipak ću pogledat kad stignem ,volim tu fantastiku  8)

poz.

Sve je ovo interesantno, mada ništa što već nisam znao. A čiča koji priča i pripoveda je dijabola. Otkud ona oranija sa rupom kod oboda može biti za PAM? A tek "vrlo veliko polje dejstva"?

Film sam gledao, imam ga kuci na dvd. Start je dobar, sredina i kraj promasaj, bar za mene. Nesto je snimano na Kalemegdanu ali dobar del je ustvari specijalno izgradjeno za film (na moj dvd ima kako se i film snimao ustvari)... Mislim da ces se na kraju pokajati sto si gubio vreme. Ipak pogledaj ga, razlicni su filmski ukusi :)

Нисам гледао филм о коме причате, али је врло могуће да је део снимљен и на Ташмајдану, тачније под Ташмајданом. Ту се налазе уређени "бункери" - склоништа која је у користила и уредила немачка војска током 2.светског рата.

Snimljeno 1915. godine.

Иако је једна од најпознатијих и уз Петроварадинску и Нишку најбоље очувана, немамо разрађену тему о Калемегдану као тврђави, војном утврђењу. Ево пар фотографија утврђења, односно елемената утврђења.


[attachment=1]

Бедем код Дефтедарове капије

[attachment=2]

[attachment=3]

Део великог равелина

Да ли се неко питао чему служи она рупа у бедему код Дефтердареве капије?
Ископавања су показала да је унутар бедема сачуван део зида - бедема римског Каструма, па је када је недавно (има томе двадесетак година, а можда и више) тај бедем темељно реконструисан остављен део пресека бедема у дубину на коме се уочава конструкција римског зида.

Данашња фортификација је углавном из око половине 18. века или нешто касније, када су Турци поново саградили оно што су Аустријанци саградили, а потом по споразуму срушили. Аустријанци су по плановима Николе Доксата де Мореза, ученика Вобанове (Vauban) фортификацијске школе доградили тврђаву по најсавременијим тада принципима. Зидали су од камена. Турци су поново подигли највећи део срушеног, али углавном од цигала. Калемегдан(не Калимегдан!) је неисцрпна инспирација и свакако једно од чворишних места европске историје. Место са својственом енергетском вибрацијом. Недавно сам, при лепом јесењем (не летњем) преподневном времену са Деспотове куле видео вршачка брда. Да се при иоле прозрачном дану слободно види Фрушка гора, то сви знају, али да поновимо, није згорег.

На коју "рупу у зиду" мислиш. Где се налази? На овај део са унутрашње стране, одмах поред капије?

[attachment=1]

DSC5285rs., више цигленог зида, коси зид са избојем, испод вертикалног дела зида, има неколико површина мало удубљених и једна велика удубина. Е, на то мислим. Повео сам се за наводом "бедем код Дефтердарове капије", а то је ров после отворене изложбе ВМ до капије кроз коју се спушта ка црквама. Преко моста се иде десно ка Зиндан капији.

Razlka je upadljiva. Fino tesani kameni blok naspram sitnijeg kamena.

[attachment=1]
Evo snimka iz vazduha tog prostora na kome se vide i kapije. Fotografiji sam skinuo sa Interneta.

[attachment=2]
Despotova kapija

[attachment=3]
Zindan kapija ( preko mosta je zid o kome smo govrili)

[attachment=4]
Zid sa "rupom" iz drugog ugla (slikano sa mosta koji ulazi u Despotpvu kapiju)

Рупа, тј. удубљење се не види, заклоњено је избојем бедема.

U pitanju je Eskarpa (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,3946.0.html), naziv iz fortifikacijskog rečnika.

Dread, padala mi je i eskarpa na pamet, ali nisam bio siguran, pa nisam hteo da lupim. Eskarpu je pravio i moj brat u Jasku kad je sređivao parcelu, dobra je za stabilizaciju nagnutog terena.

Ima ovaj rečnik pojmova i izraza kod nas na Palubi, nije neki ali može da posluži.

Већ помињани бедем мало увећан (са друге фотографије која је више зумирана).

[attachment=1]

Удубљења на вертикалном бедему, и дубоко удубљење на ескарпи намерно су направљена приликом последње реконструкције, управо да би се имао очит увид у конструкцију бедема из разних историјских раздобља (римски бедем, рани средњи век, деспотов град...).

Kako su nas učili u osnovnoj školi ime potiče od turskih reči:
Kale = tvrđava i Mejdan (iskvareno megdan) = polje.

Znači Kale, znači brdo, tojest, tu su planine :udri

Mislio sam da još jednom prokomentarišem tu izjavu
ali neću da skrnavim temu, sve što mogu da pokažem prema tom liku je  :udri :pirat :pirat :pirat
seckati

Ove slike prikazuju povezani prostor, od bedema o kome pričamo ulevo.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Odlično Džumba, hvala Ti za ove lepe slike, pa makar bile i sa neta, kao što sam kažeš.

Ne, sve slike su moje, osim one slikane iz vazduha i za koju sam naveo da sam skinuo sa Interneta. Imam oko 200-tinak slika bedema i drugih objekata sa Kelemegdana (plus "artiljerija" Vojnog muzeja). Postaviću ih u narednim postovima. Na proleće planiram da natenane uslikam sve bitno po Kalemegdanu (ono što sam ove godine propustio). Neke slike sam već postavio u temi "Moja zlodjela" (krejem aprila, početkom maja).

Оп, извини, нисам добро разумео.

[attachment=5]
Бедеми на Калемегданској тераси, одмах изнад споменика народним херојима;

[attachment=1]
Бедем испод Војног музеја (део према Сави);

[attachment=2]
Делови бедема испод споменика Победника

[attachment=3]
Исти бедем само десна страна претходне слике (према Ушћу)

[attachment=4]
Наставак истог бедема, још удесно (направљено је као панорама из више фотографија)

Danas sam isao na Kalis sa klincem i naletim na ovo da je otvoreno,100 dinara ulaz,za desetak minuta koliko sam proveo unutra zaledio sam se koliko je bilo hladno i jos velika koncentracija vlage je bila dobitna kombinacija :)
Na slikama koje su okacene unutra vidim da je nas uvazeni clan Bojan Dimitrijevic dao veliki doprinos u sredjivanju fortifikacije
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Otići ću prvom prilikom da ovo pogledam.

Bojan je veliki znalac ali ovdje u postavci je udrobljeno svakakvih fotografija bez neke veze sa objektom. Potkopi za topove na obali su bila normalna stvar i sličnog je oblika. da bi se gađali ciljevi na većoj udaljenosti potrebna je i veća elevacija. Čisto sumnjam da se radi o PA bunkeru jer za djelovanje PAT-om je potrebna maksimalna elevacija po pravcu i visini u svim smjerovima a ne da bude ograničeno samo na jedan pravac. To bi imalo smisla u nekom klancu ali na ovako otvorenom prostoru nema.

Cijelom dužinom sjeverne granice sa članicama VU građeni su  položaji za PO topove i to za 2 komada. Te su se baterije zvale  "Posadne baterije". U njima su uglavnom bili njemački PAK-ovi 50 i 75mm te sovjetski Zis-ovi 76mm.
Obzirom da je PAT 88 mm bilo respektabilno PO oružje ne vidim razlog da ga se ne instalira u sklopu tih baterija baš kao što je mogao gađati brodove u obalnim baterijama tako je mogao zaspiati paljbom ruske tenkove i pješadiju.
Čudi me kako nisu našli više podataka o ovoj fortifikaciji.

Na Kalemegdanu su se postavljale /reciklirale metalne osmatračke kupole skinute sa talijanskih bunkera iz okolice Zadra i Rijeke.

Arheološki radovi otkrili nove činjenice


Milenijumi istorije Beograda susreli su se u nekoliko kvadratnih metara kada je tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, odmah do česme Mehmed-paše Sokolovića, otkrio neolitsku kuću, ostatke rimskog kastruma i dve urne iz bronzanog doba.

 
Kopali, pa naleteli na iznenađenje
[attachment=7]

 
Da je povest Kalemegdana bogata i skrivena duboko pod zemljom, znalo se odavno. Oko česme Mehmed-paše kopalo se i ranije, no tek kada je Zavod preuzeo projektat rekostrukcije ovog spomenika, istorija se počela otkrivati sloj po sloj.


- Deo česme je decenijama bio pod zemljom, u nivou platoa Gornjeg grada. Vidljive su bile samo dve fasade, za treću se znalo da postoji, a mislilo se da je četvrtom česma prislonjena na zid fortifikacije. Tokom istraživanja dokazali smo ne samo da četvrta fasada postoji, već da se na njoj noj nalazi originalan ulaz u rezervoar, sa tesanicima od kamena i dekorativnim vencem. Zemlja koja ju je zatprala, zapravo ju je štitila od propadanja, tako da je ona ostala potpuno očuvana – kaže arhitekta Nevenka Novaković, viši stručni saradnik na projektu.
 

Česma će biti potpuno otkopana
[attachment=6]

 
Odlučili su da česmu potpuno otkopaju.

- Tokom radova izvađeno je više od 1.000 kubika zemlje, zatekli smo originalni nivo terena i originalnu kaldrmu, što će sve od sada biti dostupno – objašnjava arhitekta Ivana Filipović Jork, pomoćnik direktora Zavoda.

No, tu iznenađenja nisu stala.

- Kada smo tu silnu zemlju sklonili, pred nama su se ukazali beli ostaci rimskog bedema dugi oko 10 metara. Nigde u Beogradu rimski bedem nije prezentovan na ovaj način. Temelji postoje u podrumu Biblioteke grada, a jedan mali deo nalazi se u sklopu severo-istočnog bedema Gornjeg grada, gde je ipak utopljen u celu strukturu. U blizini rimskog bedema našli smo i jedno kameno đule, što govori da je tu bilo borbi, verovatno krajem trećeg veka – kaže arheolog Nela Mićović.
 

Nela MIćović i ostaci rimskog bedema
[attachment=5]

 
Svi otkriveni nalazi pokazuju kontinuitet življenja na ovom prostoru. No ono što je bedem pokrio, još više je zaintrigiralo istraživače.

- Na istom mestu nađeni su ostaci neolitske kuće, fragmenti dve urne iz bronzanog doba i austrijski kanal. Kuća nam je mnogo rekla o tim „ranim Beograđanima“. Mnoštvo školjki i puževa pokazalo je da su se Neolićani njima hranili, te da je ribarstvo bilo jedno od glavnih privrednih grana u doba poznog neolita (od 4.800 do 3.500 godine p.n.e.). Ako se ispostavi da je to ista vrsta školjki koju su jeli Vinčanci, a koja živi u besprekornoj vodi, ispostaviće se da je Dunav nekada bio vrlo čista reka i da je tekao mnogo bliže današnjoj tvrđavi – kaže ona.
 

Radovi se nastavljaju na celoj lokaciji
[attachment=4]


Na obroncima Kalemegdana pre 5.000 godina možda je postojalo i čitavo neolitsko naselje.

- Njihove kuće su bile pravougaone, pravljene od drvenih oblica između kojih se plete granje, a onda se preko toga lepe blato ili glina i na kraju se sve prekreči. Pod je takođe bio glineni i okrečen, zbog lepote i higijene. Jedan deo kuće imao je peć, a jelo se iz ručno pravljenih zdela, čije smo krhotine skupili. Ostaci lepa takođe su viđeni u okolini, što znači da je kuća ili bila baš velika, ili ih je bilo više. U poznom neolitu već postoje urbanizovana naselja, zbijena radi zaštite od vetra – objašnjava Nela i dodaje da su ostaci konzervirani i ponovo zatrpani, da bi se sačuvali za neka druga vremena i druge istraživače.
 

Rifat Krlić, Ivana Filipović Jork, Nela Mićović i Nevenka Novaković
[attachment=3]


Isto mesto izabrali su u II ili III veku Rimljani, da postave svoje bedeme za vojno utvrđenje u kome je bila smeštena IV Flavijeva legija.

- Na malom prostoru spojilo se naše vreme, austrijski kanal, turska česma, rimski bedem i neolitska kuća. To pokazuje ne samo kontinuitet življenja na ovom prostoru, već i njegovu stratešku važnost - kosina današnjeg Kalemegdana hilajdama godina služila je za odbrana od neprijatelja – opisuje Nela.

Kada početkom idućeg meseca radovi oko Mehmed-pašine česme budu gotovi, nesumnjivo će to postati najatraktivniji deo Kalemegdana. Tim pre što je česma lepša i bolje očuvana od mnogih koje je Sokolović podigao u Istanbulu.

- Sve što radimo na konzervaciji i restauraciji, radimo sa potpuno autentičnim i kompaktabilnim materijalima. Umesto cementa, koristi se krečni malter, materijal toga doba, a posebna priča bila je pronaći majstore koji sa njim znaju da rade. Tragali smo i za autentičnim kamenom, krečnjakom sa prostora Beograda, koji se više ne eksploatiše. Na kraju nam ga je donirala cementara Lafarž sa Fruške gore. Svi radovi se obavljaju u skladu sa utvrđenim konzervatorskim principima – kaže Novaković.
 

Radove obišao i turski predsednik Erdogan
[attachment=2]
 

 Jedino su novi elementi urađeni savremenim materijalima, kao što je to slučaj u svetskim arheološkim nalazištima.

- Uklanjanjem zemlje dobili smo denivelaciju između sadašnjeg dela Gornjeg grada i novog platoa, sa visinskom razlikom od 4,5 metra. Stoga ćemo ovde postaviti novu rampu, po evropskim standardima i kvalitetnim materijalima, kako bi rimski bedem i česma bili pristupačni svima. Ceo prostor će biti funkcionalno i dekorativno osvetljen, a česma prikazana u svojoj prvobitnoj formi i lepoti – dodaje Filipović Jork.
 

Tabla sa obaveštenjem o radovima
[attachment=1]


Oni su izuzetno zahvalni finansijeru projekta, Turskoj agenciji za koordinaciju i saradnju (TIKA), jer su bez pogovora i sa radošću prihvatili sve izmene projekta, koje su morale da nastupe zbog novih otkrića.


Projekat traje već dve godine

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda poslednje dve godine radi na projektu rekonstrukcije, restauracije i prezentacije česme Mehmed-paše Sokolovića. Izradu projekta finansira Turska agencija za koordinaciju i saradnju (TIKA), projekat je rađen u saradnji i sa mnogobrojnim stručnjacima za otomansku istoriju i arhitekturu.


Turci koristili rimski kamen?

Česma i rimski bedem su od istog kamena, tako da je moguće da, kada su Turci zidali česmu, da su razgradili deo bedema i nešto kamena i iskoristili za svoje zdanje.


Foto: Snežana Krstić / RAS Srbija
izvor (http://www.blic.rs/vesti/beograd/arheolozi-na-kalemegdanu-otkrili-cudesan-svet-koji-ce-od-sada-biti-dostupan-svima/cqxbgpm)

Da se nastavim na ovu prethodnu vest, arheološki radovi na i oko česme Mehmed-paše Sokolovića su završeni, urađena je nova postavka u ovom delu tvrđave i ove godine posetioci tvrđave imaju priliku da vide česmu u celosti, kao i ostale nalaze koji su ovom prilikom otkriveni. Pre par nedelja sam bio na Kalemegdanu te sam napravio par snimaka.


Opisi lokacije, kao i opis novootkrivenih detalja.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Novootkriveni delovi česme Mehmed-paše Sokolovića.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Smatra se da su ovi delovi bili zatrpani zemljom od strane austrijske vojske po osvajanju beogradske tvrđave 1717. godine. Smatra se da je već u to vreme česma bila van funkcije, a u austrijskim mapama se vodila kao pokvarena cisterna ili lednica, u zavisnosti od perioda izrade mapa.

Detalji novotkrivenog prostora oko česme. Za tumačenje koristiti fotografiju sa opisom arheloških kulturnih slojeva.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Ostaci rimskog bedema i neolitske kuće.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Još par fotografija sa lokacije ...


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Lepo je osvežiti se na česmi sagrađenoj 1576/1577. godine. Voda je hladna, sveža i ukusna kao što o njoj u 17 veku pisao i turski putopisac Evlija Čelebija:

 - "Dođi moj Bože, ako želiš da na ovom svetu piješ s' rajskog izvora"  :)



[attachment=1]

Био сам и зимус и у мају и све ово усликао али нисам имао времена да постави. Дред је све то лепо објаснио и илустровао. Ипак, вода је из градског водовода, што је у данашњим околностима и нормално. Добро је што је чесма ревитализована и што су сачувани аутентични елементи и структуре.

Dugo nisam bio na tvrđavi do ove prilike, sigurno dve godine bar. Primetne su promene u pozitivnom smeru.

Evo još nekih radova na Savskom šetalištu u najavi ...




Do decembra kreće obnova Velikih stepenica na Beogradskoj tvrđavi - U planu i restauracija Savskog šetališta


Posetioci jednog od glavnih obeležja prestoničke tvrđave - Velikog stepeništa, umesto da uživaju u njihovoj lepoti već duži vremenski period se spotiču rizikujući da se povrede. Da je čuveno stepenište u lošem stanju ne spore ni nadležni u JP Beogradska tvrđava, ističući da su gazišta jako ispucala i da su mnogi stepenici fizički oštećeni, a na pojedinim mestima nedostaju komadi kamena što naružava kulturno-istorijski spomenik i ugrožava bezbednost posetilaca.

Sve ovo trebalo bi da se da se promeni vrlo brzo jer, kako najavljuju iz JP Beogradska tvrđava, do kraja godine trebalo bi da počne sanacija stepeništa.

Javno preduzeće Beogradska tvrđava programom poslovanja za 2018. godinu kao prioritetni projekat za realizaciju, s ciljem zaštite kulturno-istorijskog spomenika od izuzetne važnosti za Republiku Srbiju, planiralo je izvođenje radova na Velikim stepenicama. Zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je "Projekat konzervacije i restauracije dela Savskog šetališta od Velikih stepenica ka ravelinu Kralj kapije".

Projekat obuhvata demontiranje ograde stepenika od kamena kao i obloge podesta, uklanjanje cementnih košuljica do betonske konstrukcije, demontiranje ograde stepeništa od kamena, zamenu oštećenih blokova kamena, obradu i postavljanje monolitnih kamenih gazišta, čišćenje skulpture lava i nanošenje antigrafitne zaštite - objašnjavaju u Beogradskoj tvrđavi, dodajući da očekuju da će sve procedure biti završene u planiranom roku i da će prva faza radova početi upravo do kraja godine.

Za 2018. planirano je otpočinjanje sanacije samog stepeništa, čime će biti osigurana bezbednost posetilaca, a kulturno dobro zaštićeno.

Sređivanje prostora oko Velikog stepeništa planirano je za drugu fazu Projekta konzervacije i restauracije dela Savskog šetališta od Velikih stepenica ka ravelinu Kralj kapije.

- Reč je o radovima na produžetku Savskog šetališta ka ravelinu Kralj kapije. To podrazumeva sanaciju zida vidikovca, statičku sanaciju, čišćenje kamenih ograda, restauraciju platoa prema mapi oštećenja kamenih blokova, obradu i postavljanje svih demontiranih delova - kažu u JP Beogradska tvrđava.

izvor (https://www.ekapija.com/news/2246259/do-decembra-krece-obnova-velikih-stepenica-na-beogradskoj-tvrdjavi-u-planu-i)

Био сам у мају и очекивао сам да ће радове на Великим степеницама почете до сада. Морам отићи наредне недеље да извршим инспекцију.... ;D

Jedna noćna napravljena dronom.

[attachment=1]

Прошле суботе увече још никакви радови нису почели!

Otvorena izložba "Arheologija Beogradske tvrđave"


Izložba fotografija "Arheologija Beogradske tvrđave" otvorena je na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Izložba predstavlja novije rezultate arheoloških istraživanja u kompleksu Beogradske tvrđave.

Arheološki institut - Naučno-istraživački projekat za Beogradsku tvrđavu realizovao je izložbu u prethodnoj deceniji, samostalno i u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i JP "Beogradska tvrđava", sredstvima Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.


[attachment=1]

Sadržajem izložbe povezana je delatnost nekoliko generacija istraživača Beogradske tvrđave i institucija koje se na različite načine bave njenim sveobuhvatnim nasleđem.

Koautor izložbe, naučni savetnik Vesna Bikić, podseća da istraživanja Beogradske tvrđave traju više od 90 godina.

"Mnogo je postignuto i izložba daje svojevsrtan pregled ne samo najnovijih rezultata, već i rezultata na koje se pregled oslanjao da bi se kreirali novi istraživački programi i teme, koje su započete na početku istraživanja, bile zaokružene na najbolji način", objasnila je Bikićeva Tanjugu.

Pored sistematskih istraživanja, radila su se istraživanja u funkciji projekta konzervacije, rekonstrukcije i revitalizacije objekata na tvrđavi u saradnji sa arhitektama i istoričarima umetnosti, rekla je Bikićeva.

Koautor izložbe, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu Stefan Pop Lazić kaže da imaju pirliku da prikažu ono što je arheologija uspela da dokuči i istraži, jer Beograd ima veliki deo pod zemljom koji je nedostupan posetiocima.

"Smatrali smo da je najvažnije da se vizuelno prikaže posetiocima ono što ne mogu da vide, jer se nalazi pod zemljom. Najstariji Singidunum i praistorijski Beograd je na petom, šestom metru ispod zemlje. Mi smo to istraživali i sada imamo priliku da prikažemo posetiocima", rekao je Pop Lazić.

Direktor JP "Beogradska tvrđava" Petar Andrijašević je rekao da danas završavaju program "Dani evropske baštine", manifestacije koja promoviše kulturno nasleđe i rad na njegovom očuvanju.

"Beogradska tvrđava i park Kalemegdan su najbolji primer ogromnog kulturnog i istorijskog nasleđa", rekao je Andrijašević i dodao da u toku godine imaju preko dva miliona posetilaca, a značajno raste broj stranih turista i očekuje da će u ovoj godini prevazići cifru od 700.000.


[attachment=2]

Beogradska tvrđava predstavlja slojevit i veoma složen spomenički kompleks koji je nastajao u dugom vremenskom rasponu od prvog do 18. veka.

Njen nastanak i razvoj neotuđivi su deo istorije Beograda i sve razvojne etape grada ostavile su svoje tragove među kulturnim slojevima tvrđave, pretvarajući je tako u bogatu riznicu prošlosti.

Mnoga razdoblja dinamične istorije Beograda obogaćena su saznanjima i spašena od zaborava upravo zahvaljujući podacima koja su pružila arheološka istraživanja tvrđave.

Do danas ostvareni su rezultati, koji ne samo da imaju svoju naučnu dimenziju, već otkrivaju nove likove "najslavnijeg grada na Dunavu", kako je Beograd u prošlosti nazivan zbog važnosti zbira njegovih funkcija.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/3284753/otvorena-izlozba-arheologija-beogradske-tvrdjave.html)

Evo vest od pre neki dan ...


...

Novi sjaj Beogradske tvrđave


Novo dekorativno osvetljenje Beogradske tvrđave pušteno je sinoć u rad, a prema rečima zamenika gradonačelnika Gorana Vesića osvetljava je 550 reflektora.

„Sve kapije Beogradske tvrđave, spoljne i unutrašnje zidove osvetljava 550 reflektora. Na ovaj način pokazujemo da vodimo računa o našim kulturno-istorijskim spomenicima, a Beogradska tvrđava je svakako jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji koji imamo na teritoriji Beograda“, rekao je Vesić.

Naveo je da je tokom ove godine osvetljena zgrada Narodnog pozorišta, Narodnog muzeja, Filološkog fakulteta, da je u toku osvetljavanje „Gazele“, te da je dobijena dozvola i za osvetljavanje zgrade zemunske opštine.

„Osvetljavanjem grada i čuvanjem naših kulturno-istorijskih spomenika dajemo im na značaju. Ljudima koji posećuju Beogradsku tvrđavu na ovaj način dajemo potpuno drugi osećaj te tvrđave. Pokazujemo da tvrđava može da se poseti i danju i noću i da želimo da ono što imamo od naše istorije i kulture bude sačuvano i pokazano na najlepši način“, rekao je Vesić.

Precizirao je da je osvetljavanje Beogradske tvrđave koštalo 87 miliona dinara i dodao da je to samo početak preuređenja tog dela grada.

„Rekonstruisali smo Malo stepenište Jelisavete Načić, sada pripremamo rekonstrukciju Sahat kule i Velikog stepeništa, a radimo i ceo prostor oko Spomenika zahvalnosti Francuskoj. U narednim godinama biće potpuno uređeno zelenilo na Beogradskoj tvrđavi, a obnavljaćemo i sve kapije na Beogradskoj tvrđavi koje su važne i na taj način zaštiti tvrđavu kao naš najznačajniji spomenik“, dodao je Vesić.

Događaju su prisustvovali direktor JKP „Javno osvetljenje“ Aleksandar Cincar-Poposki, direktor JP „Beogradska tvrđava“ Petar Andrijašević i v.d. sekretara za energetiku Grada Beograda Nina Jandrić.

izvor (https://infobrif.rs/2018/10/05/novi-sjaj-beogradske-tvrdjave-9912/)

Još o izložbi ...


...

Otkrivamo tajne Beogradske tvrđave: Grob germanskog vojnika samo jedna


Beogradska tvrđava predstavlja slojevit i veoma složen spomenički kompleks koji je nastajao u dugom vremenskom rasponu od I do XVIII veka. Njen nastanak i razvoj neotuđivi su deo istorije Beograda. Sve razvojne etape grada ostavile su tragove među kulturnim slojevima Tvrđave, pretvarajući je tako u bogatu riznicu prošlosti.

Mnoga razdoblja dinamične istorije Beograda obogaćena su saznanjima i spasena od zaborava upravo zahvaljujući podacima koje su pružila arheološka istraživanja Tvrđave.

Prva arheološka istraživanja Beogradske tvrđave započeta su još 1936. godine. Do danas, ostvareni su rezultati koji ne samo da imaju svoju naučnu dimenziju, već otkrivaju nove likove "najslavnijeg grada na Dunavu", kako je Beograd u prošlosti nazivan zbog važnosti zbira njegovih funkcija.

Na Tvrđavi je danas otvorena izložba fotografija koje predstavljaju novije rezultate arheoloških istraživanja u kompleksu Beogradske tvrđave koje je realizovao Arheološki institut.

"Na Tvrđavi može da se vidi presek fortifikacije od rimskog doba, pa to 18. veka. U strukturi današnje Tvrđave mestimično su očuvani rimski bedemi, srednjevekovne kapije, turske fortifikacije, barokne. Sve to je jedna istorija i kultura u malom, jer Beogradska tvrđava tokom celog svog razvoja trpi preobražaje od rimske tvrđave. Ko god da je došao, dao je svoj neki pečat Tvrđavi", rekla je za B92.net Vesna Bikić, naučni savetnik Arheološkog instituta i jedan od autora izložbe.

Dodaje da je Trđava jedan ozbiljan "konglomerat ne samo prostornih već i kulturnih promena".

Beograđani, a ne samo oni, imaju još mnogo toga da istraže i nauče o Tvrđavi, a sada na jednom mestu, na Izložbi koja se nalazi na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, to i mogu.


Rov krije tajnu

Bikićeva dodaje da malo ko zna o jednoj maloj građevini koja se nalazi u rovu, a koja je podignuta na početku 18. veka. Taj objekat imao je u gornjem delu otvor za puške, a u donjem delu je bio toalet.

"U donjem delu te zgrade je bio toalet ispod kojeg se nalazi svedena, podzemna prostorija, fenomenalno zidana, gde su sve nečistoće zapravo izlazile. Ona je naravno zatrpana u nekom kasnijem periodu, materijalom iz oficirskih kasarni koje su postojale na gornjem gradu i mi zahvaljajući tome imamo ovde prikazane arheološke predmete koji se svrstavaju u red najozbiljnijih kolekcija tog perioda u srednjoj Evropi", rekla je ona.

Ovaj objekat još nije predstavljen javnosti, ističe ona, te dodaje da će to biti najverovatnije u aprilu naredne godine na izložbi "Beograd u doba baroka".

"Tada će Beograđani moći da vide nešto što je srednja Evropa, kako je Beograd trebalo da izgleda, šta je urađeno, a šta nije, šta je ostalo na nivou planiranja", objasnila je ona.

U donjem gradu, arheolozi su našli i ostatke sahrane deteta, ali i jednog germanskog vojnika. Taj vojnik je sahranjen u ruševinama jedne luksuzne rimske zgrade, a otkriven je tokom iskopavanja 2006. godine.

"Nađen je skelet vojnika sa pokretnim predmetima. On je imao jednu ozbiljnu opremu, mač, brojne kopče i fibule kojima je bio ukrašen. On je jedan od mnogih koji su tu sahranjeni, ali se ističe po bogatoj opremi. grob u kojem je nađen je deo jedne manje nekropole", objasnila je ona.


Donji grad

Na prostoru Donjeg grada je sedamdesetih godina bilo otkriveno srednjovekovno naselje, koje je istraživala Gordana Marjanović Vujović.

"Mi smo istraživanje obnovili 1997, pa 2006. godine. U tom delu gde je i ona istraživala pronašli smo kuće, ali i prostore između njih, u kojima su bile peći koje je koristilo nekoliko domaćinstava. U tim kućama u srednjem veku ljudi su se zapravo štitili od hladnoće, u njima se eventualno spavalo noću, ali sav život se odvijao napolju", objašnjava Bikićeva.

izvor (https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=10&dd=10&nav_id=1454314)

Arheološki nalazi od prošle godine.


https://youtu.be/7ftKWj_Z4wY

Znam da smo jednom davno pričali na forumu o ovome, ali sam ja, na žalost, zaboravio gde. Elem brod na Kalemegdanu.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Da, to je bila izložba o II svetskom ratu, ova maketa je navodno trebala da predstavi ratovanje na moru...

Detaljna rekonstrukcija tvrđave i srednjevekovnog Beograda u vreme Despota Stefana Lazarevića.


https://youtu.be/FqyFbCzbCSg

Prošle godine sam snimio ovu stražu ispred unutrašnje Stambol kapije. Stražu drže članovi Svibora  (http://www.svibor.org) - udruženja Srpskog viteškog borenja.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

S' vremena na vreme ide tkzv "izmena" straže ;)


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Сликао сам их и ја и прошле и претпрошле године.

Beograd kao detalj (vinjeta) mape "Le Cours du Danube depuis sa Source jusqu'a ses Embouchures Dresse sur les Memoires les plus Nouveaux du P. Coronelli et Autres.", štampane 1710. godine u Amsterdamu.


[attachment=1]

Beogradska tvrđava, detalj mape "Nieuwe Accurate Kaert van een gedeelte van Hongarie, en Donau Stroom Vertonnende Belgrado en Peter Wardein alwaer de Batalje 15 Voor gevallen tussen de Kyser en Groote Turk, den 5. Augustus 1716 als ook de Stad Temeswar nu door den Kyser ingenomen nevens de Daar omtrent geleegen Provintien en Steeden"


[attachment=1]

Dokumentarni serijal posvećen Moravskoj Srbiji, redakcija za kulturu i umetnost RTS.




https://youtu.be/mPm9ZFl-ti0 (https://youtu.be/mPm9ZFl-ti0)

O rekonstrukciji dela bedema kod Jakićeve kule i delu zida kod Zindan kapije.



https://youtu.be/LfwWxd9bl50

Ово је тотална глупост! Јакшићева кула је релативно недавно потпуно обновљена и уопште није угрожена. У клипу се нигде и не показује. Под скелама је Диздар капија и Диздарева кула, познатија као кула Деспота Стефана (на врху које је Опсерваторија). Зиндан капији и кулама је потребна потпуна обнова, што се никако не може завршити за месец дана. Замазаће па оставити. Уобичајено брљање Весића&Co. С друге стране, радови на пасарели од Горњег града до пристаништа, иза бетон-хале, већ месецима стоје. Да не помињем да је сама та пасарела урађена као да је у средњовековну тврђаву пала с Марса. Бетон и инокс поред камена из 15. века и турске цигле. Свашта!

Ту пасарелу су били кренули ударнички да раде још зимус. Очекивао сам даће је брзо завршити, кад оно јок.

Него, мало ме чуди да сад крећу у реконструкцији споменика "Победника". Па пре две године су нешто ту петљали (као стабилизовали да се не преврне) и сад поново. Тачно је да самој бисти треба реконструкција, али је то и онда требало, али се није урадило. Заиста се ствара утисак да ни сами не знају шта и како треба да раде.

Koliko sam ja shvatio iz nekih drugih priča, kod Jakšićeve kule je problem sa bedemom nastao zbog slivnika i cevi kanalizacije za kišnicu, da nešto ranije bije bilo urađeno kako treba pa je voda iz cevi prodrla u zidine.
Na ovom klipu se to ve vidi, ali ko je pratio priču od ranije zna da je pre par dana dignuta uzbuna zbog kopanja u Donjem gradu ... ispostavilo se da se se priprema teren za radove na bedemu ispod Jakšićeve kule.
I Dizdareva kapija treba da se popravi, Zindan kapija takođe.
Uglavnom, radi se o neophodnim radovima na koje se i ovako predugo čekalo. nadam se da će odmah potom da pređu na kapiju kod Sahat kule i bedem ispod zgrade Vojnog muzeja.
I kada i to završe, ima još mnogo posla na tvrđavi.

Što se tiče "Pobednika" tu je definitibno izmereno da je došlo do naginjanja stuba spomenika. Ispostavilo se da temelj stuba nije na čvrstom tlu, nego pola na steni, pola na nasutom materijalu, i posle 90 godina došlo je do nagnjanja.
Nešto mora da se preduzme.

Pasarela kod Beton hale je sasvim druga priča, projekat "izvađen iz fioke" da bi se uzele pare iz budžeta. Ja ne sporim da treba napraviti nekakav prelaz preko ili ispod ulice a da se ne zaustavlja saobraćaj, ali ovo kako je izgrađena ta pasarela - cena, rokovi, intenzitet radova, neka od rešenja koja su primenjena.... to nema veze sa zdravim razumom, očigledna krađa.

Џумба, "нажалост, криво", та пасарела се гради више од годину дана, а реч је о радовима невеликог обима. Живим недалеко па се често туда прошетам. "Назочио" сам радовима од почетка.

Вероватно си у праву што се дужине радова тиче. Када сам пролетос туда прошао учинило ми се кадо ће сваки час бити готов. Чак је онај лимени споменик био ту.

13. септембра 1789. године, после дуже опсаде, аустријски генерал Лаудон, освојио је београдску тврђаву на јуриш, да би је после две године, по Свиштовском миру, цар Леополд II опет предао Турцима. На сл. је приказан излазак Турака из тврђаве по освојењу Лаудонову 1789. г. Слика припада збирци Едуарда Замбонија, који је сакупио 150 слика и цртежа старог Београда, од којих најстарија потиче из 1480. године. Објављена је у листу 'Време' 27. августа 1939.

[attachment=1]

Обично се мисли да је Београдска тврђава изграђена за време Турака. Ово је мишљење сасвим погрешно. Утврђење, какво ми данас познајемо, остало је из времена, када су Београдом владали Аустријанци од 1717–1739. године, и том приликом, по плановима Николе Доксата, инжењерског официра из Швајцерске, на рушевинама турског утврђења подигли нов град.

[attachment=1]

Никола Доксат де Деморе (Nicolas Doxat de Demoret) је и умро у Београду 1738. Колико ја знам, аустријско утврђење модерног пројекта зидано је углавном од камена, па је по условима мировног споразума морало бити срушено и тврђава је званично предата Турцима тако онеспособљена 1741. Турци су наравно одмах президали заново аустријске зидине, али овај пут углавном од цигала, јер је то било брже и јефтиније.

Иначе, треба разликовати неколико слојева тврђаве - Римски каструм у горњем граду, средњовековну угарску тврђаву, белокамено утврђење Деспота Стефана Лазаревића, турске доградње после 1521, и аустријско утврђење са равелинима за унакрсну ватру. чија основа остаје до данас.

Plan tvrđave iz 1738. godine na kome se vidi kako je Doksat projektovao tvrđavu.



[attachment=1]

Сава капија, 6. маја 1867. Београд се маршом 'Вечерњи низамски растанак' опрашта од Али Риза паше и турских трупа. (L' illustration, 1867.)

[attachment=1]

Beograd na francuskoj mapi iz 18 veka.



[attachment=1]

Još jedan prikaz Beogradske tvrđave po planovima Nikole Doksata na detalju mape Regnum Bosniae una cum finitimis Croatiae, Dalmatiae, Slavoniae Hung. et Serviae partibus. Regni Serviae pars una cum finitimis Valachiae et Bulgariae štampane u Nirnbergu 1738. godine.



[attachment=1]

Beogradska tvrđava, prva polovina 18. veka, kao detalj mape "Nieuwe en Accurate Caart van de Omleggende Lande van Belgrado, ale mede des selss Belegeringh, ende Marse der Keyserlyke Armée A. 1717.". Mapa je štapana u Amsterdamu, Joachim Ottens op den Nieuwen dyk de Warelt Kaart, između 1717. i 1725. godine.



[attachment=1]

Nastavljaju se konzervatorsko restauratorski radovi na Beogradskoj tvrđavi


Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” nastaviće obimne konzervatorsko-restauratorske radove na prostoru Beogradske tvrđave, u cilju očuvanja kulturnog dobra i bezbednosti posetilaca. U narednom periodu izvodiće se radovi na obnovi jugoistočnog bedema i kompleksa Sahat i Barokne kapije, kao i radovi u produžetku Savskog šetališta ka Kralj kapiji, saopštavaju iz ovog preduzeća.

Nakon obnove Velikog stepeništa, JP „Beogradska tvrđava” nastavlja sa sređivanjem produžetka Savskog šetališta. U pitanju je druga faza Projekta konzervacije i restauracije dela Savskog šetališta od Velikih stepenica ka ravelinu Kralj kapije, koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. U okviru projekta predviđena je i sanacija i ojačanje konstrukcije vidikovca i šetališta. Završetkom radova biće u potpunosti saniran ovaj deo parka Kalemegdan. Kao i radovi na samom stepeništu, i ovi radovi su veoma značajni zbog estetike i očuvanja kulturnog dobra, a pre svega zbog bezbednosti posetilaca koji svakodnevno prolaze Kalemegdanom.

Kompleks Sahat i Barokne kapije predstavlja jednu od velikih atrakcija, zbog čega je želja „Beogradske tvrđave” da u potpunosti sredi ovaj kompleks. U planu je otvaranje vizitorskog centra u ovom prostoru, koji bi bio namenjen organizovanju različitih programa. Vraćanjem u funkciju prostora u kom se nekada nalazila Galerija Beogradske tvrđave i revitalizacijom novih prostora posetiocima će biti dostupan još jedan objekat, kao i novi sadržaji koji će se u njemu realizovati.

izvor (https://www.turistickisvet.com/vesti/turizam/nastavljaju-se-konzervatorsko-restauratorski-radovi-na-beogradskoj-tvrdjavi.html)

Визиторски центар је ваљда посетилачки, а ревитализација је ваљда реконструкција и могућност да људи обиђу, виде, а да  не сломе ногу притом. Но. важно је да се уређује. Уистину ми је драго, јер често туда прођем.  Можда ћу доживети и завршетак пасареле, коју се "нема шта виђет`", али се гради две године. Нешто слично су у Москви у Коломенском саградили за месец дана. Од белог камена, не нарушавајући простим бетоном и кружним, тада непостојећим формама изглед тврђаве. Очигледно је да завршетак темпирају у мају, па да окупе "многотисућну клицајућу гомилу Балегорођеном Господару Земље Српске", Пишопомазаном трипута Негусу* у теју част! *Негус је једна од титула царева Етиопије. што су од лозе Соломонове и Царице од Сабе.

@Kumbore, može li prevod ovog pasusa za nas polupismene?

Izgleda da je donji grad bio veoma izgrađen.
Danas tu nema toliko ostataka tih građevina.

Donji grad je bio pravi srednjevekovni grad sa ulicama, trgovima, kućama, adminstrativnim zgradama, prodavnicama, crkvama, mitropoliskim domom ... tu su se nalazile luka, carinarnica, magacini.

Nema mnogo ostataka, bilo je puno ratova, opsada, grad i tvrđava su često rušeni pa ponovo izgrađivani, menjali vlasnike. Kasnije, u  19. i 20. veku u donjem gradu se nalaze vojne kasarne, magacini ... Taj deo podgrađa je teško stradao u oba svetska rata. Za vreme okupacije u II S. ratu, ceo plato je zaravnjen, podrumi uništenih zgrada su popunjeni zemljom a nakon oslobođenja cela površina je pretvorena u park.

Dobro je i da je ovo što je tamo ostalo.

Neki revolucionarni entuzijasti (nihilisti istrorije) su planirali tu da posade olimpijski stadion tamo krajem 40-tih, da im se dalo tek onda ne bi bilo ničega.


[attachment=1]


[attachment=2]

Lepo napisano na tu temu.

https://gordanbrkic.blogspot.com/2013/07/nije-bilo-mozda-je-moglo-da-bude.html

Kula Jakšića sa bedemom, foto-razglednica sa kraja 50-tih godina XX veka.



[attachment=1]

Fotografisano sa kapije Karla VI.

Zna li se, bar približno, brojnost turskog garnizona u Beogradu u periodu 1830.-1867. godine?

Једини поуздан податак о броју Турака у Београду је из 1836. године — 5.704, од тога цивилног становништва 4.600 а војника 1.104. Турску војску у утврђењу чинили су низам, топџије и бећари; рачунајући ерлије, Турци су у граду и вароши имали око 4.000  људи под оружјем.
За време догађаја око бомбардовања Београда 1862. год. (по К. Христићу) Турци су имали при главној полицији, где им је касарна, 250 низама, на Стамбол-капији 100, на Сава-капији 50, на Видин-капији 25 и при Дорћолској полицији 30 низама (и имали су око 2.000 ерлија наоружаних).
Према неким подацима из 1860. године, Турака је у Србији било око 12.500, од чега 3.000 гарнизонских војника.

Zindan kapija (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Зиндан_капија), pogled iz Leopoldove kapije (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Леополдова_капија), oko 1960.



[attachment=1]

Isto kao i gore ...



[attachment=1]

Pogled za zadnju stranu tek obnovljene Zindan kapije, 1938. godina.



[attachment=1]

Još jednom pogled na unutrašnju stranu Zindan kapije, snimljeno verovatno negde u periodu 1955-1965.



[attachment=1]

Sve isto kao i ovo gore, ovog puta u koloru.



[attachment=1]

https://youtu.be/P9cXvQ8iOmE


https://youtu.be/5uhppMCVcMI

Ponovo pogled na unutrašnju stranu Zindan kapije, kraj 50-tih.



[attachment=1]

Isto ...



[attachment=1]

Турци напуштају Видин капију 5/17 jуна 1862. године. (Ф. Каниц.)

[attachment=1]

https://youtu.be/LtlobjRTKDI

Uređenje Beogradske tvrđave: Rekonstrukcija 28 staza i tri platoa


Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” nastavlja radove na sanaciji i rekonstrukciji oštećenih pešačkih staza na tvrđavi.

U narednom periodu sređivaće se oštećene staze u parku Kalemegdan i Gornjem gradu. Projektom je predviđena rekonstrukcija 28 staza, ukupne površine 13.814 kvadrata, kao i tri platoa čija je površina 3.214 kvadrata.

"Asfaltiranjem oštećenih staza ovog kompleksa, JP „Beogradska tvrđava” nastavlja uređenje najatraktivnije turističke destinacije grada i omiljenog mesta mnogih Beograđana", navodi se na sajtu Grada Beograda.

Dodaje se da će uređene staze osigurati bezbednost posetilaca, nesmetano, bezbedno i funkcionalno kretanje pešaka, ali i dodatno doprineti vizuelnom doživljaju i kompletnom utisku o uređenosti kompleksa Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan.

Rok za završetak radova je 110 dana.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_id=1739629)

понедељак, 09.11.2020.
Далиборка Мучибабић

Нова галерија и видиковац на Београдској тврђави

Обновом комплекса Сахат и Барокне капије формиран изложбени простор од 300 квадратних метара који би требало да буде отворен до краја године

[attachment=1]

Припремање изложбе о обнови Сахат и Барокне капије која ће бити постављена у том обновљеном комплексу на Београдској тврђави последњи је корак уочи његовог отварања који би требало да буде до краја године. Грађевински радови, започети крајем прошле године, окончани су – осим некадашње Галерије Београдске тврђаве коју су чиниле три просторије, централни пролаз Барокне капије и две мање бочне, посетиоци ће добити још једну новоформирану просторију тако да ће укупна површина изложбеног простора бити 300 квадратних метара. У њему је видљив средњовековни бедем који пресеца обе капије и највреднији је артефакт у том простору јер сведочи о континуираном насељавању и Горњег града тврђаве.

– Трудимо се да у сваком од објеката, који су већ по себи занимљиви, посетиоцима употпунимо доживљај додатним садржајем који ће самом простору удахнути нови живот. Истовремено овакве поставке дају старим, вишевековним зидинама и просторијама дозу савременог приступа културном наслеђу – каже Марија Рељић, директорка ЈП „Београдска тврђава”, и подсећа да су сви конзерваторско-рестаураторски радови реализовани према пројекту који је израдило предузеће „ИнтелЛинеа”. Главни извођач радова била је фирма „Кото”, док је као инвеститор „Београдска тврђава” у обнову уложила око 43,5 милиона динара без ПДВ-а.

На крову Барокне и Сахат капије формиран је плато – својеврстан видиковац са којег поглед пуца на цео овај споменик културе од изузетног значаја, на град и реке. Тај видиковац, са којег може да се уђе у Сахат кулу, на једном свом делу има зелени кров. Он је оградом висине од 80 до 100 центиметара одвојен од дела доступног посетиоцима. Заштитном плочом покривен је свод пролаза Сахат капије и простор који се налази између Сахат и Барокне капије.

Тако је формирана просторија од око 48 квадратних метара и висине од око шест метара у коју се улази из једне од двеју бочних просторија Барокне и из пролаза Сахат капије.

Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције. Обновом из 1989. у њој је формирана Галерија Београдске тврђаве, али није била заштићена од атмосферских утицаја, тако да је временом обновљени простор пропао. Према пројекту заштите од влаге који је израдио градски Завод за заштиту споменика културе, пре 17 година уклоњен је земљани насип изнад капија.

– Тада је откривено да бочне просторије Сахат капије, за које се сматрало да су урушене, заправо никада нису ни биле изграђене, иако унутар пролаза капије постоје отвори за врата и прозоре. Над једним делом простора подигнута је привремена надстрешница, док је други остао без заштите. Привремена надстрешница стајала је све до прошле године, а простор у капијама за то време је рапидно пропао, поготово Галерија Београдске тврђаве – истичу у Заводу за заштиту споменика културе Београда.

Нова просторија између Сахат и Барокне капије
[attachment=2]

Интервенисали и деспот Стефан и аустријска артиљерија

Сахат капија представља главни улаз у Горњи град Београдске тврђаве из правца Кнез Михаилове улице и Улице Васе Чарапића. Изграђена је у оквиру југоисточног бедема Горњег града који је, од свог настанка у средњем веку па до последње реконструкције тврђаве изведене у 18. веку, потпуно трансформисан.

Комплекс Сахат капије чине две капије − Барокна и Сахат − које су повезане мањом бочном просторијом. Комплексу припада и Сахат кула изграђена на спољној страни бедема изнад пролаза Сахат капије. Сва три објекта пресеца средњовековни бедем, чији очувани делови на овом потезу чине такође значајан део комплекса, као и Корнаров бедем, који је у време реконструкције тврђаве крајем 17. и почетком 18. века изграђен испред средњовековног зида.

Сахат капија сведочи о различитим фазама грађења. Досадашња истраживања указују на то да је први пролаз кроз средњовековни бедем из прве половине 15. века, односно из времена владавине деспота Стефана Лазаревића, на месту данашње капије пробијен када су Аустријанци освојили тврђаву 1688. године. Две године касније Турци заузимају тврђаву и зидају пролаз Сахат капије.

У оквиру велике барокне реконструкције (1717–1739) Аустријанци су пробили Барокну капију поред Сахат капије. Њен положај није се уклапао у ново решење бастионе артиљеријске фортификације југоисточног фронта, са симетрично постављеним бастионима и главном улазном капијом на средини. Зато је формиран нови улаз у Горњи град, односно изграђена је Барокна капија од опеке. У последњој великој реконструкцији тврђаве, после поновног преласка под турску власт, после 1740. године, Барокна капија је зазидана, а у функцију је враћена стара Сахат капија, изнад које је подигнута кула са сатом по којој је капија и добила данашњи назив. Крајем 19. и у првој деценији 20. века на простору бедема подигнуте су три помоћне стражарске кућице српске војске.

Izvor: www.politika.rs

RTS serijal - Tvrđave na Dunavu - Beogradska tvrđava



https://youtu.be/m1nz9uSV4ZM

https://youtu.be/zDPPwiKSzJk

https://youtu.be/9hofYqnf3d8

Београдска тврђава 1632. године (према путопису барског бискупа Петра Масарекија).

[attachment=1]
Подграђе Београда, вели Масареки, има неких шест миља у округу, врло је насељено, а број становника непрестано расте. Грађани станују које уз обалу Саве, које уз обалу Дунава. На саставу река саграђена је на брду тврђава, која стражари над тим двема рекама, а за сигурност тврђаве пружају се ту, у неком размаку, два зида с многим бастионима и утврђењима. На савској обали налази се житница саграђена у време последњих ратова у Мађарској. Она је дугачка отприлике четврт миље, а подигнута је да би се доскочило потребама у доба рата и глади. Савом и Дунавом долази у град много жита, вина, стоке, риба, сена, јечма, дрва, дрвене грађе и свега што треба за живот. Сем тога на Дунаву се налазе млинови. Сваки млин може у једној ноћи самлети десет 'руби' жита, ако нема противног ветра, јер тада млин треба да стане. Ваздух овог града због поплава река није баш здрав, мада се од неког времена јако поправио јер је подигнуто много кућа и исушило много баровитих места у подграђу. На гласу је риба која се лови у Дунаву: у пролеће и лето лове се јестере, у јесен моруна, која може да мери преко 150 фунти; добра је и свежа и сољена, из ње се вади и одличан ајвар. Београд има по оцени упућених отприлике 8.000 огњишта, а становника отприлике 60.000. Католика има до 1.700, од тога је око 1.500 Босанаца (120 породица), а Дубровчана, који имају 30 дућана, заједно са слугама 200. Дубровачка је капела добро снабдевена стварима потребним за богослужење. Дубровчани имају и три братства: Пресветога Сакрамента, Безгрешног Зачећа Маријиног и Свете Крунице.

https://youtu.be/X6pCYNmc1J4

Opsada Beograda (1688)


Opsadu Beograda izvršili su Austrijanci 1688. godine. Deo je Velikog bečkog rata, a završena je austrijskim osvajanjem grada.

Posle niza poraza u Austrijsko-turskom ratu (1683—1699), deo tuske vojske (25-30.000 ljudi) se prebacio 1688. godine na desnu obalu Save i Dunava kod Beograda. Pošto je iskoristio previranje u Turskoj izazvano poslednjim porazima, Jegen Osman-paša je zbacio komandanta trupa kod Beograda, Hasan-pašu, i proglasio se glavnim komandantom. Odredio je 7-10.000 vojnika pod komandom Oki Abdur Ahmed-paše za posadu Beograda koja je trebalo da dočeka Austrijance. Pod svojom komandom je zadržao oko 16.000 vojnika na Vračaru, a oko 1000 je postavio na Velikoj adi ciganliji i 300 kod Ostružnice. Južni deo bedema tvrđava ojačao je sa dva mala bastiona, a kod zapadnog podgrađa i ispred cvingera podigao je 3 platforme i artiljeriju.


Opsada

Austrijsku vojsku je predvodio Maksimilijan II Emanuel. Ukupno je brojala 45.000 ljudi i 98 topova. Vojska je u Zemun stigla 6. avgusta. Noću 7/8. avgusta srpski šajkaši prebacili su na desnu obalu 2000 vojnika koji su obrazovali uži mostobran. Prebačene snage su brzo ojačane sa oko 6000 ljudi. Turci su 8. avgusta napali mostobran, ali su odbačeni. Istog dana, Jegen-paša je ponovo napao mostobran sa oko 16.000 ljudi kako bi sprečio dalje prebacivanje vojnika. Međutim, time su turske snage na Adi-ciganliji ugrožene, pa se Jegen morao povući. Jegen-paša je odlučio da se povuče u Smederevo, a Oki Ahmed-paši ostavi 10.000 vojnika za odbranu Beograda. Austrijanci 11. avgusta opsedaju Beograd s ukupno 54 puka.

Opsadni radovi započeti su sledećeg dana. Izrađene su četiri paralele. Ispadima od 12. do 15. avgusta Turci nisu postigli ništa. Radovi su završeni 19. avgusta. Noću 22/3. avgusta izgrađen je most na Dunavu. Time je Turcima presečena odstupnica rekom.



[attachment=1]



Napad i zauzimanje tvrđave

Turci su 28. avgusta izvršili ispad prema paralelama, ali su ih u borbi prsa u prsa Austrijanci odbili. Potom su formirali pet jurišnih kolona: prve dve (po 1050 vojnika) da ovladaju brešama ispred paralela, treća (400 vojnika) da zauzme Dunavsku, a četvrta (700 vojnika) Savsku kapiju. Peta (400 vojnika) trebalo je da izvrši desant na Dunavsku varoš. Ostatak vojske privučen je bliže varoši pod neposrednom komandom Maksimilijana. Neposrednu pripremu juriša izvršila je atiljerija. Juriš je izvršen 6. avgusta. Da bi se spasli smrti, Turci su ispred sebe postavili tri reda zatvorenika Srba, Mađara i Jevreja. Austrijanci obustavljaju napad. Paša se sa ostatkom vojske predao Austrijancima pod uslovom da ga Maksimilijan ne izruči Srbima. Preživelo je svega 1300 Turaka. Gubici Austrijanaca iznosili su oko 700 ljudi. Austrijanci su zaplenili 77 topova, 3 haubice, 6 merzera i drugo.


izvor (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1688))

Plan Beogradske tvrđave, autor Carnaro, 1696. godine.





[attachment=1]

Pogled na Zindan kapiju, 1940. godina.



[attachment=1]

Defterdareva kapija i česma Mehmed-paše Sokolovića pre rekonstrukcije.


https://youtu.be/3sDRXw9R_Rc

Jugozapadni front (glasija) na mestu sadašnjeg parka, snimljeno juna 1862. godine.



[attachment=1]

Beograd i kraljica Evropa (Europa Regina)


Prema grčkom predanju, Evropa je dobila ime po feničanskoj princezi koju je, preobražen u bika, oteo bog Zevs i odveo na ostrvo Krit. U srednjem veku prvi put je prikazana u obliku devojke na karti sveštenika Opicina de Kanestrisa (Opcinus de Canestris) izrađenoj u XIV veku za potrebe papskog dvora u Avinjonu. Evropa je na njoj predstavljala alegoriju "Majke Crkve, koja je skrenula sa pravog puta".


Karta Evrope: Opicina de Kanestrisa (XIV vek)

[attachment=1]


Tirolski kartograf Johan Puč (Johann Putsch), slaveći Habsburšku vladavinu u Evropi, prikazao je 1548. godine Stari kontinent kao devičansku kraljicu (Europa Regina), čija je kruna Španija a orb (kugla sa krstom, Globus cruciger) - Sicilija. Na osnovu Pučovog modela nastala je i ova ručno bojena karta Hajnriha Buntinga (Heinrich Bunting) iz 1581. godine, u čijem središtu se nalazi, tačno ispod natpisa Evropa, i današnja srpska prestonica Beograd (Alba Graeca).


Europa Prima Pars Terrae in Forma Virginis (1581)

[attachment=2]



izvor (http://skriptorijum.blogspot.com/2013/05/beograd-i-kraljica-evropa.html)

Kapija Karla VI krajem XIX veka.



[attachment=1]

Kapija Karla VI, snimljeno 1876. godine.



[attachment=1]

Kapija Karla VI.

Nema podataka na pozadini fotografije, snimak oko 1940. godine



[attachment=1]

Kalemegdan, isto nema podataka na pozadini, oko 1940. godine.



[attachment=1]

Kalemegdan, pogled na donje savsko šetalište nakon uređenja ovog dela tvrđave, oko 1930. godine.



[attachment=1]

Još jedna fotografija sa istog mesta, donje savsko šetalište, isto oko 1930. godine.



[attachment=1]

Izgled Defterdarove kapije i česme Mehmed-paše Sokolovića na Kalemegdanu, snimak je iz vremena Prvog svetskog rata, 1915. godine.



[attachment=1]

Занимљива фотографија. Нисам знао да је уствари изнад саме капије била ова зграда.

Ово је плато код "Победника".

Izgradnja šetališta 1928.

[attachment=1]

Leopoldova kapija


Leopoldova kapija se nalazi ispred kompleksa Zindan kapije kada se sa Malog Kalemegdana iz pravca zoološkog vrta ide do Gornjeg grada Beogradske tvrđave.

Kapija je smeštena u bastionu iz 17. veka i predstavlja glavnu zasvođenu kapiju u Gornjem gradu na ovom prilazu. Pored nje, ovom prostoru se može pristupiti kroz Sahat kapiju, Defterdarovu kapiju ili Kralj kapiju.

Ime kapije potiče od cara Leopolda I (1658-1705), za vreme čije vladavine je i podignuta između 1688. i 1690. godine. Naziva se još i Unutrašnja istočna kapija ili Gornja istočna kapija.



[attachment=1]



Leopold je bio mlađi sin Ferdinanda III, cara Svetog Rimskog Carstva, i njegove prve supruge, Marije Ane Austrijske.

Bio je dobro obrazovan i pripremao se za karijeru u Crkvi. Međutim, nakon smrti starijeg brata iznenada postaje očev prestolonaslednik 1654. godine.

Sledeće godine je izabran za ugarskog kralja, sledeće godine za češkog kralja, a 1657. je postao i hrvatski kralj. U julu 1658. godine, skoro godinu dana posle očeve smrti, konačno je izabran za cara Svetog Rimskog Carstva u Frankfurtu.

Kada se prilazi kapiji, moguće je primetiti urezan monogram „L.P.“ (Leopoldus Primus) iznad ulaza, koji naznačava njen naziv.

Za vreme druge austrijske okupacije Beograda od 1717. do 1739. godine, kapija dobija dekorativnu baroknu fasadu. U gornjem delu fasade nalazi se kameni venac sa grbom Austrijske imperije i godina 1694. kao uspomena na neuspelu tursku opsadu. Iznad grba nalazi se natpis „VIRIBUS UNITIS“, odnosno geslo Habzburške dinastije koje bi u prevodu značilo “Udruženim snagama”.

Sa obe strane kapije se nalaze stubovi od kamena bez ukrasa, dok barokno pročelje ima dva geometrijska ornamenta.

Ispod kapije se nalazio šanac sa visećim mostomna koji je bila postavljena drvena ograda. Mnogi elementi kapije su uklonjeni ili ne funkcionišu, kao što su delovi za njeno otvaranje: rampa, kovane bankine, žlebovi, barikade i dve stražare u zidu. Nekada su se na kapiji nalazila glomazna dvokrilna vrata koja su uklonjena.

Kapija je impozantnih dimenzija, sa širinom i visinom oko 7m, dok joj je dubina oko 10m.

Nakon gubitka statusa pograničnog utvrđenja i vojno-odbrambene funkcije početkom 19. veka, ova kapija kao i drugi elementi tvrđave dobijaju novi karakter i funkciju. Tada postaju deo centralnog gradskog parka i kulturno-istorijskog kompleksa koji se u njemu nalazi.

izvor (https://www.dnevno.rs/istorija/znate-li-gde-se-nalazi-leopoldova-kapija-i-po-kome-je-dobila-ime/)

Kapija Karla VI. krajem 50-tih.



[attachment=1]

https://youtu.be/wUvr5kvKiZM

https://youtu.be/5yV0iapS_Yk

https://youtu.be/S6hBOEZB6f8

[attachment=1]

https://youtu.be/YzvmSrk-ovk

https://youtu.be/nsJMsQjz5P4

Kralj kapija, oko 1970. godine.



[attachment=1]

https://youtu.be/ipE8WFy69-s

Despotova kapija, maj 1971. godine.


[attachment=1]

https://youtu.be/8aGUrA7PpyA

Još jedan pogled na Despotovu kapiju i kulu, maj 1971. godine.



[attachment=1]

Kralj kapija, oko 1960. godine.


[attachment=1]

https://youtu.be/SR-lIFfbYNg

JOVANKA KALIĆ
BEOGRAD U XII VEKU






O Beogradu su pisali grčki i latinski pisci XII veka, ali i oni poznijih epoha. Oni su jezikom svojih sredina i tragom svojih predstava o društvu, pisali o događajima u Beogradu. Među njima je bilo različitih ljudi, onih vlasteoskog roda, ali i iz reda običnih ljudi, službenika. Profesionalni vojnici, sveštenici i monasi, književnici i pisari gledali su isti Beograd, ali ga nisu videli na isti način. Međusobno poređenje njihovih kazivanja, naravno uz proveru na terenu, jedini je način da se izbegne pogrešna slika o gradu. U jednome se svi slažu — Beograd je u XII veku bio veliki grad. U grčkim izvorima je uvek označen kao polis. Tako ga nazivaju očevici, a zatim i drugi pisci.

Najznačajniji među njima je bio Jovan Kinam, koji je 1165. godine boravio u Beogradu.

On u svakoj prilici Beograd naziva polisom, bez obzira da li je reč o događajima s početka XII veka ili onima na izmaku komninske epohe. Pominje ga samostalno ili obuhvata pojmom podunavski gradovi, {to je u njegovo vreme bio ustaljeni naziv za vizantijske gradove na Dunavu — Beograd i Braničevo. Nijednom ga ne naziva tvrđavom. Uporedna analiza gradske terminologije u Kinamovom tekstu pokazuje da je on dobro poznavao bojišta vizantijske vojske i tačno uočavao razlike među gradovima. On među polise, pored Beograda, ubraja Niš, zatim Braničevo, grad Filipi i druge. Manje gradove prate različiti nazivi. Zemun je u XII veku tvrđava, pribežište, mali grad, ali i polis u jedan mah. Polis je u XII veku utvrđeni grad sa naseljem unutar bedema i van njih. To pokazuju i podaci latinskih pisaca iste epohe. Tako je Beograd 1189. godine označen kao civitas prilikom prolaska krstaša, koje je predvodio car Fridrih I Barbarosa.

U zapadnoevropskom poimanju gradskih celina u to vreme, civitas nije arx (manje utvrđenje) nego grad sa razvijenim gradskim naseljem, koje obično sadrži i tvrđavu, ali je i znatno premaša. Beograd je upravo tako prikazan u opisu borbi 1071. godine, u tekstu poznate Bečke ilustrovane hronike. Grad je označen kao civitas, a kao utvrđena celina u njemu se pominje arx, sedište vizantijskog zapovednika grada. Kastel malih dimenzija (136 x 60 m), otkriven u Beogradu na prostoru Gornjeg grada (kod Spomenika pobedniku), mođe biti samo manje utvrđenje u okviru većeg utvrđenog prostora vizantijske epohe.

Beograd je u XII veku ostavljao utisak naprednog i bogatog grada "na bregu". Tako ga je doživeo pisac anonimnog Opisa puta u Svetu zemqu. Još je određeniji bio arapski pisac Idrisi, koji je sredinom toga veka na dvoru normanskog kralja Rožera II u Italiji sastavio delo Geografija. U njemu se nalazi podatak da je Beograd dobro naseljen grad "u punom razvitku", "ima mnogo ljudi i velikih crkava". Ta zapažanja potvrđuje i Jovan Kinam. Ustaljeno gradsko naselje znatnijeg obima otkriva pojam Beograđani za žitelje grada 1154. godine. On je tada označavao različite grupe stanovnika grada, ne samo one službom vezane za vizantijski upravni aparat odnosno vojsku.

Događaji jasno pokazuju da su neki među njima bili protivnici vizantijske vlasti u Beogradu.

Bio je to, u stvari, šaroliki svet. Vojnici i zanatlije, trgovci i sveštenici, činovnici, ljudi vizantijskog kova, doseljenici iz obližnjih krajeva, ali i stranci, prolaznici, svi su oni sa porodicama ili bez njih, u beogradskom naselju nalazili službu, posao ili dom. O njima svedoče istorijski izvori, ali i materijalni tragovi njihovog života, predmeti svakodnevne upotrebe koje su sami proizvodili ili su trgovačkim putevima pribavljali do Beograda (grnčarski proizvodi – lonci, zdele, posude, alati itd.), podjednako iz Vizantije, kao i iz okolnih podunavskih zemalja. Na raskršću puteva Beograd je bio otvoren grad. U njemu se izdvajao vodeći sloj ljudi, vrsta elite vezane prevashodno za vojne i upravne poslove grada, kao i za crkvu. Oni su bili kupci luksuzne robe vizantijskog porekla, koja je dopremana, kako izgleda Dunavom, čak i iz crnomorskih radionica (trpezna keramika, krčazi i drugo).

Novija arheološka istraživanja, iako prostorno i tematski nedovoljna, otkrivaju da se naselje razvijalo na prostorima antičkog Singidunuma, unutar bedema nekadašnjeg vojnog logora rimske vojske na Kalemegdanu i u njegovoj blizini, pre svega na zaravni kojom danas dominira Spomenik pobedniku, ali i u podnožju toga brega na savskoj i dunavskoj padini i drugde. Pod zaštitom starih i obnavljanih utvrđenja, dograđivan prema različitim potrebama društva, vizantijski Beograd je nalazio bolje uslove za život nego na otvorenom prostoru, iako je i takvih naselja bilo tokom XII veka. Grad i prigradska naselja predstavljali su celinu. Oko grada pružala se tzv. "gradska zemlja", odnosno "gradski metoh", kako su je nazivali u Vizantiji. Tu su se nalazila imanja građana, posedi crkve i drugih držalaca zemlje pod posebnim uslovima korišćenja. Ta najbliža okolina utvrđenog grada, obično 3 do 5 km oko grada, razlikovala se od seoskog atara, koji se na nju nadovezivao. Slika naseljenosti beogradskog područja se menjala tokom vremena spontano, ali često i nasilno, ratovima i kolonizacionom politikom države.

Međutim, trajna veza grada i okoline u upravnom, privrednom, demografskom i kulturnom smislu bitno je doprinela ukupnom razvoju Beograda. Tu je podloga čitave njegove istorije u srednjem veku.

 


JOVANKA KALIĆ
BEOGRAD U XII VEKU




Crkva je u životu grada imala veliku ulogu. Ona je duhovno okupljala ljude i delila sudbinu Vizantijskog carstva. Pravoslavlje je u Beogradu već imalo dugu tradiciju. Na prilike u XI i XII veku znatno je uticala crkvena reforma koju je svojevremeno sproveo car Vasilije II 1019–1020. godine. Tada je beogradska eparhija uklopljena u područje grčke Ohridske arhiepiskopije. Kao pogranična oblast prema Ugarskoj, ona je stekla posebno mesto u sučeljavanju "zapadnog" i "grčkog" sveta.

Tu počinje "grčka zemlja", zapisali su mnogi putnici sa Zapada, misleći pre svega na veru i civilizaciju, način života i državu. Vizantija je verom koliko i vojskom branila svoje granice. Izrekao je to izričito carigradski patrijarh Jevstatije u pregovorima sa papom 1024. godine: sve što je u granicama Vizantijskog carstva treba da bude pod jurisdikcijom vizantijske crkve. U skladu sa tim shvatanjima i drugim razlozima, car Vasilije II je svojom crkvenom reformom (1019–1020) beogradskoj eparhiji namenio važnu ulogu i maksimalan broj sveštenika (40). Time je vrednovan i duhovni značaj crkvenog središta.

O ugledu beogradske episkopije u XI i XII veku svedoče i ličnosti njenih arhijereja. Imena mnogih su zauvek izgubljena, ali su merila za njihov izbor sačuvana u delima izuzetno obrazovanog ohridskog arhiepiskopa Teofilakta, koji je krajem XI veka (do 1108. godine) zauzimao taj tako važan presto u crkvenoj hijerarhiji Vizantijskog carstva. Njegova svedočenja na prelomu dva veka su mnogo više od činjenica koje saopštava. Učenik sjajnog Mihaila Psela, predstavnik carigradske intelektualne elite, neposredno vezan za carski dvor Komnina, pre svega kroz svoja pisma upućivana savremenicima, prenosi sliku stanja u svojoj dijecezi, ali i shvatanja Crkve o ljudima koji treba da je predstavljaju u pojedinim eparhijama, među koje je u XI veku spadala i beogradska.

U pismu koje je Teofilakt Ohridski uputio Jovanu Taronitu, duksu Skoplja i bliskom saradniku carske dinastije (pre 1107), ističe se neophodnost da crkveni velikodostojnici, pored najviših ličnih i monaških vrlina, poseduju i zapaženo duhovno, ali i svetovno obrazovanje kako bi mogli da odgovore velikim zadacima crkve u svojim eparhijama. Po mišljenju Teofilakta Ohridskog samo ljudi koji su se več u carskoj prestonici na Bosforu isticali obrazovanjem, govorničkim darom ili su zapaženi kao učitelji, mogli su biti dostojni episkopske katedre. U takve je tom prilikom ubrojao i episkopa beogradskog.

Tim merilima je, kako izgleda, odgovarao episkop beogradski Dimitrije, čije je ime očuvano na pečatu, koji je sticajem prilika otkriven u oblasti Braničeva (antički Viminacijum). Taj pečat je po svoj prilici dospeo u taj kraj zajedno sa pismom koje je episkop beogradski uputio svome sabratu, episkopu Braničeva. Pečat je rezan između 1070. i 1090. godine i odaje obrazovanog arhijereja. Na aversu pečata je predstava Bogorodice sa Hristom, a na reversu tekst legende koja sadrži ime Dimitrija, episkopa Beograda.

Bogorodica je bila zaštitnik Beograda u srednjem veku.

Kalemegdan, Donji grad, Ruski dobrovoljci iz Srpsko-Turskog rata 1876. godine.



[attachment=1]

Beogradska tvrđava na mapi: Belgrad oder Griechischweissenbvrg





[attachment=1]

Beograd sa okolinom, detalj Merkatorove mape (između 1551. and 1600.): Walachia Servia, Bvlgaria, Romania





[attachment=1]

Beograd i okolina, detalj mape: Mappa Der Grenz Scheidung Des Banat Temeswar Von Anno 1749 Mit Den Türken Geschlosen Von Herren General Feldmarschaů Lieutinont Freiheren Frantz Von Engelshofen A. 1749 Par Francois De Peyer Maior et Ingen






[attachment=1]

Opsada Beograda (1717)


Opsada Beograda 1717. bila je druga od ukupno tri opsada tog grada koje su predvodile snage Habzburške monarhije kako bi ga preuzela od Osmanskog carstva. Preostale opsade bile su od 1688. do 1690. te od 1789. do 1791. Austrijske snage predvodio je Eugen Savojski.

Nakon austrijske pobjede, koja je osigurana srpskim dobrovoljcima, osnovana je kratkotrajna Kraljevina Srbija u okolini Beograda, pokrajina Habzburške monarhije, sve dok Turci nisu ponovno osvojili grad dvadeset godina kasnije.

Vojni i politički krugovi u Beču, još od početka 18. veka, uzimaju Beograd kao glavnu strategijsku tačku za prodor Habzburške monarhije na Balkansko poluostrvo. Zato su u svim svojim političkim i vojnim planovima gospodarenja nad severozapadnim delom Balkanskog poluostrva imali pre svega u vidu osvajanje Beograda. Tako je mislio i princ Eugen Savojski. Te zime je došao Eugen u Beč gde ga je car Karlo VI sa radošću dočekao, obdario ga bogatim krstom iskićenim dijamantima i rekao mu: „Gospod Isus Hrist prvi je vojskovođa, koji će vašu milost najbolje pomagati kada pođete na nevernike.“ Glavnina vojske se ukonačila kod Futoga, korpus konjičkog generala Mersija kod Vršca i Gate, u južnom Banatu, dva konjička puka feldmaršal-lajtnanta Vijarda kod Karansebeša, u istočnom Banatu, korpus feldcajgs-majstera Štajnvila u Erdelju, korpus generala Petraša kod Sremske Mitrovice i korpus generala Haubena u Petrovaradinu. Uoči novog polaska načinio je Eugen svoj testament. Više od trideset prinčeva pohitali su pod njegove zastave.

Sultan Ahmed III je skupio 200.000 vojnika i uputio se ka Beogradu. Beogradsku tvrđavu je snažno osigurao i utvrdio, pa odmah izdao zapovest da se pređe preko Dunava i da se prodre u Ugarsku. Tvrđava je bila uređena za dužu odbranu, sa rovom dubokim 5 metara i širokim 8 metara, zidanom kontraeskarpom i palisadama. Za odbranu prelaza preko Save, Turci su podigli i poseli redute na Velikoj adi ciganliji, na ušću Save, Velikom ratnom ostrvu i tri na levoj obali Dunava. Turci su nameravali da 1717. godine prodru u Transilvaniju, Mađarsku i Hrvatsku, ali zbog teškoća oko popune izgubljenih topova kod Petrovaradina i Temišvara, početak operacija je odložen.

Glavnokomandujući austrijske vojske princ Eugen Savojski je to iskoristio i krenuo na Beograd iz Futoga sa vojskom od 100.000 ljudi, sa 10 većih brodova i preko 50 šajki naoružanih sa 200—300 topova. U isto vreme izvršen je i pritisak na Bosnu. Iz Slavonije pod komandom zapovednika tamošnjih graničara generala Petraša, iz Banije pod vođstvom banskog namesnika Ivana Draškovića i iz Like, odakle je dejstvovao grof Rabata. A Eugenova vojska je preko Srema i Banata izbila na Dunav prema Vinči. Veliki strateg je prišao Beogradu na neočekivan način. S flotilom sastavljenom od mnogih bojnih šajki i čamaca, teretnih lađa i deset ratnih brodova sa 370 topova, on je doplovio pod Beograd Dunavom, u koji je ušao iz Tamiša, proširenim rukavcem kod Pančeva. Tako je izbegao napad turskih brodova iz Oršave, Smedereva i Beograda. Most na Dunavu postavljen je blizu sela Višnjice, gde je od 15. do 17. juna 1717. godine princ Eugen prebacio na desnu obalu 24 čete grenadira, 27 bataljona i 6 topova, pod komandom feldmaršala princa Aleksandra Virtemberškog. Preko podignutog mosta prebacio je do 17. juna i ostale snage i ulogorio se na visovima između Višnjice i Beograda. Nikada se u Beogradu nije u isto vreme okupilo toliko generala, vojnika najrazličitijih narodnosti, prinčeva iz svih poznatih vladajućih kuća u Evropi. Svi su hteli da prisustvuju velikoj bici, koji je vodio u to doba najveći i najpoznatiji ratni genije. Da bi odvratio pažnju neprijatelja od opsade Beograda, princ Eugen je naredio Petrašu da izvede taktički pokret prema Šapcu. Iz Osijeka mu je poslata artiljerija i municija, te je sa potčinjenom milicijom krenuo prema Savi da bi ispitao mogućnosti napada na Šabac koji je bombardovao. U međuvremenu, polovinom juna, veliki vezir Halil-paša krenuo je iz Jedrena za Beograd sa oko 150.000 vojnika i 175 topova. Za komandanta celoj turskoj vojsci postavljen je beogradski paša Hadži Alija. On odmah zapovedi da se grad utvrđuje i stavi se dosta vojske u Beogradu pod upravom Numan Ćuprilića, a druga se vojska skupi na granici od vlaške da odatle smeta Carskoj vojsci.


Tok bitke

U bici pod Beogradom Savojski je pokazao veliki vojnički dar i sposobnost vojskovođe. Možda se ni jednoj bici za Beograd nije pristupilo sa većom pažnjom, promišljenim i pouzdanim planom kao ovoj. Savojski je sa svojim najsposobnijim generalima ispitao i proučio sve važnije strateške pozicije oko Beograda. Protivno dotadašnjoj vojnoj taktici, on nije prebacio vojsku preko Save već preko Dunava, što je bilo veliko iznenađenje za Turke. Potom su utvrdile komandni štab i opasali grad, ali su pre toga izdržali žestoku bitku sa 6 turskih galija i 40 malih lađica. Ostavivši kod Višnjice 6 konjičkih pukova i 4 bataljona, a za zaštitu mosta 6 bataljona, Eugen je 19. juna poseo položaje oko Mirijeva i na Velikom Vračaru i pristupio opsadnim radovima. Kontravalacionu liniju , za napad i za odbijanje eventualnog ispada, izgradio je u luku od Save preko Tašmajdana do Dunava i poseo sa 23 bataljona, 8 pukova kirasira i 4 puka dragona. Cikumvalacionu liniju za odbranu s juga podigao je u vidu ispupčenog luka od Save kod Velike ade ciganlije, prekog Velikog Vračara i Karaburme do Dunava i poseo je sa 38 bataljona i 14 kirasirskih pukova. Linije su izlomljene radi unakrsne i flankirne vatre, i povezane saobraćajnicama, a između njih postavljen je logor za štab i glavninu artiljerije. Do 25. juna most je prebačen od Vinče na Karaburmu, postavljen između obe linije, osiguran na levoj obali redutom sa 10 topova, a na desnoj sa nekoliko bataljona. Na banatskoj strani prema Velikom ratnom ostrvu podignuto je utvrđenje. Iz Petrovaradina preko Bežanije stiglo je 29. juna pojačanje od 7 bataljona, dva puka kirasira i srpska granična milicija, koje je poselo Veliku adu ciganliju, a uz pomoć srpskih dobrovoljaca, šajkaša i graničara, podignut je most preko Save nizvodno u blizini ostrva. Turci su zapalili Zemun, povukli se u Beograd, užurbano su utvrđivali grad i kopali kontraminske galerije. Da bi uništili austrijske brodove, Turci su 5. jula sa oko 50 brodova i šajki izvršili ispad Dunavom prema Zemunu, a sa oko 1.000 spahija i nekoliko stotina janjičara iskrcali se na levoj obali Save kod ušća, da bi prodorom uz obalu Dunava prema Zemunu podržali vatrom akciju brodova. Sukob brodova odigrao se kod Zemuna. Pogibijom komandanta flote, kod Turaka je nastala dezorganizacija u komandovanju, pa su se oni povukli sa gubitkom od 5 brodova, nekoliko šajki i oko 200 ljudi.

Austrijanci su nastavili sa opsadnim radovim pod vođstvom feldmaršala princa Aleksandra Virtemberškog, prikupili do 22. jula opsadnu artiljeriju i 23. jula počeli bombardovanje varoši i tvrđave. Austrijanci su tako snažno tukli Beograd da su posle dva dana topovi opsađenika bili sasvim oboreni. U međuvremenu uhode su donele princu Eugenu glas da velika turska vojska ide gradu u pomoć i da je već u Nišu, a da je u njoj najmanje 250.000 ljudi. Princ se nije ni malo zbunio, a saznavši opet da su Turci u Smederevu a janičari u Grockoj, zapovedio je da se topovi dobro snabdeju sa municijom i celoj se vojsci da dovoljno praha i olova. Do 12. avgusta pristigla je glavnina turske vojske i raporedila se na liniji Višnjica – Ekmekluk – Dedinje – Sava prema zapadnom vrhu Velike ade ciganlije. Posednutu liniju Turci su utvrdili, pozadi nje uredili baterijske položaje i podigli utvrđeni logor. Na krilima i u centru nalazila se konjica – spahije i Tatari, a između njih janjičari. Približnicama i paralelama janičari su podišli austrijskoj cirkumvalacionoj liniji do na 30 koraka, a ujedno je tukli unakrsnom artiljerijskom vartom, spolja i iz grada. Položaj princa Eugena bio je u velikoj opasnosti. Sa leva i desna dve velike reke, pred sobom utvrđen grad sa garnizonom od 30.000 ljudi, a s leđa vojska od najmanje 150.000 vojnika. Eugenova vojska se jako smanjila, što od bolesti, što od umora, a nešto je opet propalo u bitkama. Niko nije znao šta će i kako će princ, jer je podjednako opasno bilo izaći iz opkopa ili pak ostati onde gde se ko zatekao. Ali princ Eugen reče: „Ja sam došao sa mojim hrabrim vitezovima da uzmem Beograd od nevernika, a ne da se sklanjam od njega pa zato hoću i da ostanem.“. Princ je izdao zapovest da se šanac povisi i da se vojnicima podele korpe napunjene zemljom da se zaklanjaju, ali to nije mnogo pomoglo. Što mrtvih, što ranjenih bilo je oko 15.000, a nezdrava voda je obarala konje i tako se vojska svakim danom smanjivala. Ipak, u međuvremenu Austrijanci su sa 5 bataljona, 6 grenadirskih četa, 350 konjanika i nekoliko šajki zauzeli 11. avgusta Veliko ratno ostrvo, odakle su počeli da tuku Donji grad i da neutrališu tursku artiljeriju. Zapalili su 14. avgusta glavno tursko slagalište municije u Gornjem gradu, od čije su eksplozije Turci imali velike gubitke. Ipak napad na tvrđavu nije se mogao nastaviti pre nego što se odbaci Halilova deblokadna vojska. U međuvremenu veliki vezir je poslao izaslanika kod komandanta tvrđave radi usaglašenja zajedničke akcije protiv hrišćana. Nekadašnji kuruc, Janoš Vekonj, umesto u tvrđavu, prosledio je pismo Eugenu Savojskom.


Mapa opsade Beograda


[attachment=1]





Austrijski kontranapad

Saznavši da Turci za naredni dan spremaju koncentrisani napad sa dve strane, Savojski se odlučio na opasan potez: ostavivši manji odred da sprečava ispade iz tvrđave, sa većinom vojske sukobio se sa armijom velikog vezira. Noću 15. avgusta princ Eugen je sa jednim sekretarom pravio raspored vojske u svom šatoru, a posle je pozvao generale i rekao im da će se sutra sukobiti sa Turcima. Veliki deo noći je proveden uređujući dve ubojne linije za sutrašnju bitku, a u obe je bilo svega 40.000 ljudi – broj dosta mali prema broju Turaka, ali daleko nadmoćniji odvažnošću i svojom hrabrošću. Znak da se udara bile su tri bombe. U dva sata posle ponoći izbacili su ih i onda je prva linija počela da se kreće i prema mesečini pošla napred. Pri zauzimanju rasporeda, austrijske baterije iz kontravalacione linije, sa Velikog ratnog ostrva i sa leve obale ušća Save, bombardovale su grad sve do ponoći. Napad je počeo 16. avgusta u 1 čas. Oko 4 časa konjica feldmaršala Mikloša Palfija naišla je na Turke u rovovima na Topčiderskom brdu i Dedinju, napala ih i među njima stvorila zabunu. U gustoj magli druge turske snage naletele su na Austrijance pri posedanju položaja i pretpele osetne gubitke. Zatim je turska konjica izvršila vrlo snažan protivnapad na konjicu feldmaršala Palfija, ali je razbijena uz pomoć konjice druge linije generala Klaudija Mersija. Za to vreme je austrijska pešadija desnog krila I ešelona prodrla u turski rov, ali se udaljila od svog pravca i stvorila prazninu između sebe i konjice Palfija, u koju su, pod zaštitom magle, prodrli Turci i našli se pred austrijskom pešadijom II ešelona. Koncentričnim napadom oni su oko 6 časova odbačeni i naterani u bekstvo. Za njim je krenula konjica u gonjenje. Uskoro zatim Austrijanci su zauzeli na juriš tursku bateriju na Dedinju. Zbog magle je i austrijska pešadija na levom krilu nastupala pogrešnim pravcem i izgubila dodir sa konjicom. U nastali međuprostor prodrli su janičari i spahije, potisli austrijsku konjicu i pokušali da okruže pešadiju. Austrijanci su oko 8 časova uveli u napad pešadiju i konjicu II ešelona, razbili u ogorčenoj borbi Turke i odbacili ih u pravcu Ekmekluka. Pošto su osvojili sve turske približnice i paralele, Austrijanci su uveli u borbu nove snage, zauzeli Ekmekluk oko pola deset, a zatim odbili protivnapad Tatara i spahija. Turci se rasture na sve strane. Pade ih više od 10.000, a što od husara, što od Srba propalo je skoro 5.000. Na strani carske vojske bilo je oko 5.000 mrtvih i 2.000 ranjenih vojnika, a među ovima bili su i princ Eugen, knez Aleksandar Virtemberški i drugi generali. Zaplenili su od Turaka 131 top od bronze, 35 merzera, 59 zastava i mnogo municije. Princ nije hteo uzeti ništa drugo sem vezirovog šatora koji je bio veličanstven, a iz koga je napisao izveštaj o velikoj pobedi. Sve drugo ostavio je vojsci. Beogradska vojska bila je za sve to vreme samo začuđeni gledalac velike nesreće, držeći da joj je posao samo da grad čuva i brani. Između 9 i 10 sati pre podne 16. avgusta 1717. godine bila je odlučena i dobijena velika bitka pod Beogradom, u kojoj je učestvovalo 6.000 srpskih dobrovoljaca, šajkaša. Već drugog dana nakon pobede austrijske vojske turska posada istakla je na gradskim bedemima bele barjake u znak predaje. Predaja je ugovorena 18. avgusta, a po sklopljenom ugovoru vojnicima turske posade odobreno je da sa ženama, decom i pokretnom imovinom, najkasnije do 22. avgusta, napuste tvrđavu. Sva se Evropa radovala ovoj velikoj pobedi. Pobednika upoređivaše sa Cezarom koji opsednut u Aleksandriji potuče neprijatelja u njegovom štabu. U Beču mu iskovaše medalju sa njegovim likom i rečima naokolo:“Non est hic aliud nisi gladius Gedeonis“, a sa druge strane „Turcis fucis, castris occupatis, Belgrado recepto 1717.“ Ova pobeda je bila kruna vojničke karijere princa Eugena Savojskog i potvrdila ga kao vodećeg evropskog generala toga vremena. Njegova sposobnost da poraz pretvori u pobedu se pokazala kao prinčeva najveća vrlina. Austrijanci su u tvrđavi ostavili posadu od 13 bataljona i 4 ratna broda.


Rezultat bitke

Sjajna pobeda i zauzimanje Beograda bili su tim značajniji, jer je carska vojska na drugim delovima fronta vodila teške borbe s Osmanlijama. Situaciju je pogoršao prodor Tatara u Erdelj, ali su tatarsku vojsku ubrzo proterali narodni ustanici. Ferenc Rakoci II je iz Francuske stigao u Osmansko carstvo da sa svojim kurucima upadne u Mađarsku, ali u trenutku njegovog dolaska Beograd je već bio zauzet, a turska civilna i vojna administracija u panici zbog mogućeg daljeg prodora hrišćana na osmansku teritoriju.

Osvajanje Beograda odjeknulo je u Evropi kao veliki ratni uspeh Habsburške monarhije, te se očekivalo da će austrijski Car Karlo VI iskoristiti zadobijenu pobedu i nastaviti rat radi rešavanja Istočnog pitanja. Međutim, politička situacija u Evropi se u to vreme pogoršala u odnosu na Habsburšku Monarhiju. Četiri dana posle velike pobede kod Beograda, Španija je 20. avgusta neočekivano iskrcala vojsku na ostrvo Sardiniju, koja je, nešto ranije, pripala Habsburgzima. Karlo VI se pobojao da može doći do novih i težih zapleta, te je posredovanjem Engleske i Holandije pristao na mirovne pregovore sa Osmanskim carstvom. Zatim se nastavilo sa osvajanjem Srbije. Ratovalo se sve do zime, kada se zbog neprohodnosti zemlje i teškoća pri prehrani vojske moralo ratovanje prekinuti. Turci su se povukli na liniju Vidin – Niš.

U junu 1718. došao je Eugen Savojski u Beograd, a 21. jula potpisan je Požarevački mir. Mir je sklopljen na jednom uzvišenju između Požarevca i Kostolca. Pregovori su počeli 5. juna, a ugovor o miru je potpisan 21. jula. Po ovom ugovoru Car je zadržao Vlašku do Alute, Banat, Beograd i Srbiju do Timoka i planine Bujukdaša, jedan deo Bosne između Save i Une. Mletačka republika nije dobila ništa i od tada je prestala da igra važnu ulogu. Osmanlije su sačuvale Moreju, a Austriji su odobrile iste ekonomske pogodnosti kao i drugim zapadnim silama. Uskoro za tim pokloni jedan turski poslanik princu Eugenu dva arapska konja, mač i turban. „Sablja“, reče poslanik, „to je znak tvoje hrabrosti, a ostalo kao znak tvoga duha, tvoje razboritosti i mudrosti u ratovanju“. Austrijanci su iz ove epizode izvukli najviše koristi i između njih i Osmanlija mir je vladao do smrti velikog vezira Damada Ibrahim-paše (1718 – 1730). Teritorija Habzburške monarhije je udvostručena: dok se od Vestfalskog mira prostirala na oko 303.000 km², Karlovačkim i Požarevačkim mirom proširena je za još 315.000 km². Radi zaštite interesa svojih podanika, Habzburška monarhija je osnovala konzulate po Osmanskom carstvu.


izvor (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1717))

Kalemegdan, pogled na Unutrašnju Stambol kapiju, 1918. godine.



[attachment=1]

Narednik pilot Mihajlo Petrović i srpska artiljerija, 1912. godine na Kalemegdanskoj tvrđavi.




[attachment=1]

Pogled na tvrđavu, 1935. godina.




[attachment=1]

Ovo iz aviona fotorafisano?

Verovatno, nemam podatak.

Hvala!

Kalemegdan, 1914. godine.




[attachment=1]

Pogled sa Kalemegdana, 1939. godine.




[attachment=1]

Još jedna mapa opsade Beograda 1717. godine.



[attachment=1]

Plan opsade Beograda (1688)



[attachment=1]

Srpska vojska na Kalemegdanu, 1914. godine.




[attachment=1]

Kalemegdan, donji grad i kula Nebojša, 1915. godine.




[attachment=1]

Još jednom, Kalemegdan, donji grad, 1915. godine.




[attachment=1]

Kalemegdan, Donji grad 1941. godine.




[attachment=1]

Ова зграда поврх бедема је вероватно била тамо где је данас видиковац па према чесми Мехмед паше Соколовића. Шта је било у тој згради? Нека војна команда или је била касарна за смештај војске?

Nisam siguran, ali mislim da nije bila kasarna za smeštaj vojske. Moguće da je bila komanda jer je na tako istaknutom položaju sa lepim pogledom na suseda  :)


...


Polaganje zakletve prvih regruta Vardarskog puka u donjem gradu 13. aprila 1914. godine.



[attachment=1]

Fotografija iz I Svetskog rata sa teško prepoznatljivom Leopoldovom kapijom u odnosu na njen današnji izgled.

Snimak je načinjen sa Zindan kapije, levo se danas nalazi restoran Kalemegdanska terasa a neposredno u prvom planu danas počinje drveni most ka Zindan kapiji.



[attachment=1]

Pogled sa Kralj kapije (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16140.msg589737#msg589737), snimak iz I Sv. rata.




[attachment=1]

Pogled na Donji grad sa bedema Gornjeg grada (otprilike sa pozicije one zgrade koju je Džumba ranije pominjao), I Svetski rat.




[attachment=1]

Pogled na tvrđavu sa reke, I Sv. rat.




[attachment=1]

Понедељак, 18.10.2021.

Ускоро реконструкција капије Карла VI на Калемегдану

Капија Карла VI на Калемегдану биће ускоро обновљена, а јавна набавка за ту реконструкцију је већ расписана, рекао је данас градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Како је пренео портал Беоинфо, Радојичић је казао да ће вредност радова износити 26,5 милиона динара. Градоначелник је истакао да је та капија изграђена на самом почетку аустријске владавине, између 1718. и 1720. године, и додао да је она симбол времена када су „учвршћиване границе између истока и запада”.

„Капија Карла VI има велику историјску вредност за нас. За време немачке окупације током 1942. и 1943. године, већи део околне фортификације је уништен”, рекао је Радојичић и додао да је капија последњи пут реконструисана пре педесетак година, преноси Бета. Он је додао и да је завршен тендер за реконструкцију Зиндан капије, а вредност радова износи 120 милиона динара.

„У наредном периоду планирамо да реконструишемо и Видин капију, а вредност тих радова износиће преко 140 милиона динара. До сада смо уредили паркове, пешачке стазе, три моста, потпорне зидове, а планирамо да решимо и питање комплетног видео-надзора у вредности близу 50 милиона динара”, изјавио је градоначелник.

Izvor: www.politika.rs

To je ipak nekadašnji Pašin konak, kasnije Đeneralštab vojske Srbije na Kalemegdanu. Na ovoj fotografij od pre I Svetskog rata se može videti kako je izgledala.



[attachment=1]



U prvom planu (ispod ove male bele kuće) se vide ostaci srednjevekovne kule i bedema koji su danas potopljeni. Bela kuća u prvom planu je izgrađena na (u sklopu) staroj srednjevekovnoj kapiji.

Na ovoj fotografiji se vidi koliko je zgrada postradala u I Sv. ratu.




[attachment=1]

Despotova kapija, I Sv rat.



[attachment=1]

Još jednom Despotova kapija, snimljeno 1953. godine.

Kako je ovaj deo Beogradske tvrđave bio je teško oštećen u bombardovanju tokom I Svetskog rata, urađena je delimična rekonstrukcija Despotove kapije (i Zindan kapije istom prilikom) 1938. godine.

Tek u drugoj obnovi krajem sedamdesetih godina, kula je ponovo dobila sadašnji izgled sa kruništem sa zupcima na vrhu. Na ovom snimku vidimo izgled kapije i kule pre druge obnove.



[attachment=1]

Vidin kapija.



[attachment=1]

По одредбама мира из 1739. године, Турци су морали порушити фортификације подигнуте у време аустријске владавине 1718-1739, при чему се  није оговарао материјал обновљене градње. Аустријска утврђења су зидана од камена, од чега  је остало мало. Турци су на истим остацима, по истим плановима Вобана, озидали утврђења од цигле, која су остала до данас, што је и данашњи изглед тврђаве, изузимајући прилагођавања дела претвореног у парк. Тврђава је свој војни значај изгубила тек после 1945. године, мада је тада направљен бункер на Горњем граду десно од споменика Победнику, који данас обилазимо туристички.  Што се тиче самог споменика, зашто је тако окренут, мој Отац је имао занимљиво и логично објашњење - показује "киту" Аустрији/Немачкој. То баш не одговара Мештровићевој хуманистичкој замисли античке херојске суштине, али ми звучи врло истинито.

Još jedan pogled na Vidin kapiju, 30-ih.




[attachment=1]

Spomenik je trebao da bude postavljen na Terazijama, ali se ondašnja javnost "sablaznila" pa je odlučeno da se postavi na Kališu u sklopu proslave godišnjice proboja Solunskog fronta 1928. godine.

"   ...Beogradska Opština tražila je od mene pristanak da postavi „Pobednika“ na Terazijama, privremeno. Ali kako znam da naše „privremeno“ traje često isuviše dugo, sporazumeo sam se sa beogradskim arhitektom Bajalovićem za solidniji postament na koji bi se figura imala postaviti. Opština je, kako sam čuo, počela da radi. Pa je prekinula posao. Šta ja imam da kažem? Ako misle da postave figuru na Terazijama, neka je postave. Ako su pronašli neko bolje mesto neka je postave tamo – iako ja ne znam zašto ne bi mogla stajati na Terazijama. Na kraju, može da ostane tamo gde je i dosad bila - u šupi. Što se mene tiče, ja bih najviše voleo da se nađu mogućnosti da izradim celu Česmu onako kako je zamišljena...   ”

— Ivan Meštrović, Gustav Krklec, Sa g. Jovanom Dučićem u Zagrebu kod Ivana Meštrovića, Politika

Наравно да је постављање споменика било планирано на Теразијама, што је наишло на опште згражавање тадашњих моралиста, нарочито женских кружока због могућег постављања "голог мушкарца" усред града. То је описано и у књизи Миленка Пауновића, ако нисам побркао. Размишљало се и о доради споменика, о постављању нпр. "смоквиног листа", што је, мислим, сам Мештровић  одбио!

Да би се моралистичке страсти смириле, нађено је решење да се Победник постави на данашње место на рубу платоа Горњег града Тврђаве. Намерно нисам писао о постављању споменика, јер мислим да је то многима познато, већ управо "како је окренут".

Predaja Beograda 1867. godine.



Турци предају тврдњу Београд Кнезу Михаилу 1867. године.


[attachment=1]

И мој отац је на идентичан начин објашњавао место и смер у који је "Победник" постављен (да напоменем да је био подофицир у време пре ДСВ и могао је то чује). Очигледно је такво објашњење дошло уз малу помоћ оптшинских власти као оправдање зашто "Победник" није постављен где је првобитно замишљено. Објашњење је духовито и пре свега патриотско. У сваком случају, време је показало да је позиција споменика добро изабрана и да је тај споменик постао несумњиви симбол Београда. Да је остао на Теразима тешко да би био тако уочљив и препознатљив у маси зграда и других споменика око њега.

Kalemegdan u periodu okupacije u I Svetskom ratu.




[attachment=1]

Još jednom, Kalemegdan u periodu okupacije u I Svetskom ratu.




[attachment=1]

Недеља, 28.11.2021.
Бранка Васиљевић

Поново ради часовник на Сахат-кули

На сату који је ударио гром у мају поправљен механизам тако да сада поново показује тачно време.

Уместо што су седам месеци на сату чувене Сахат-куле на Београдској тврђави гледали у казаљке поклопљене на 15 часова и 15 минута посетиоци парка Калемегдан од сада ће на кули моћи да проверавају тачно време. Коначно је поправљен сат на коме је био оштећен механизам.

–  Часовник на Сахат-кули престао је да ради у мају и то због удара грома. Иако постоји громобран том приликом су уништене све инсталације које се налазе у овој чувеној кули. Како се радило о поправци за коју постоји мали број стручњака, било је неопходно да се сачека долазак једног од малобројних  признатих мајстора – кажу у ЈП „Београдска тврђава” и истичу да је поправка изведена стручно и квалитетно.

Сахат- кула је изграђена у периоду од 1740. до 1789. године на југоисточном бедему Горњег града изнад капије која је по њој и добила име. Кула је квадратне основе и у горњим зонама поприма облик осмоугаоника. Испод се налази завојито степениште које омогућава да се смести сатни механизам.

Кула са сатом била је препознатљив детаљ у турским чаршијама, док се у тврђавама јављао сасвим ретко, тако да се ова београдска по томе може сматрати неуобичајеним примером. Ова наша кула је висока је 27,5 метара, а на плановима из последње деценије 18. века описана је као „кула са сатом под којом је једна стражара” и „висока кула са куполом која је прекривена лимом на немачки начин”.

– Часовник има централни механизам и тегове, као и два гонга, а између два навијања часовник може да ради око недељу дана. Сачуван је у целини у свом изворном облику, а сатни механизам је обновљен 2002. године, па он сада ради на савременим принципима. Истоветан начин задржан је и сада, након поправке која је извршена због оштећења изазваног ударом грома – кажу у „Београдској тврђави”.

Познати турски путописац из 17. века Евлија Челебија забележио је да се звук звона Сахат-куле чује из даљине читав дан хода преко Саве, а сигурни смо да и данас звук овог сата изазива  радост код многобројних посетилаца Београдске тврђаве.

Izvor: www.politika.rs

Pogled iz vazduha na severoistočni bedem tvrđave, 80-ih.




[attachment=1]

Pogled sa tvrđave na ušće i Veliko ratno ostrvo u večernjem sutonu, fotografija iz moje kolekcije, 30-ih.




[attachment=1]

чек, чек, ово се коси једно са другим. ако је механизам оригинални, како може да буде обновљен да ради на савременим принципима? механизам је или оригиналан, или није. и није никаква мудрост обновити такав механизам, сваки бравар то може (игром случаја бакћем се са сатвоима, па сам завлачио нос и у сатове по банатским црквама. најчешће страдају бронзане болцне, али је цео механизам доста тежак, па се нико не бакће са поправкама). проблем праве ови и завода за заштиту споменика, узимају лепе паре за мало рада. >:(

"нико крупно ка турчин не лаже." дан хода је 30-50км. паз да га не чују. а и данас све да га не чују ако нису у непосредној близини, због буке велеграда.

Имени је то упало у очи док сам читао...Ал, ко велим шта га знам. Можда су задржали стари механизам а повезали га сателитски са оним који даје тачно време... ;D

већина тих старих сатова не ради, што је жалосно. док је покојни пан тибор био жив, причали смо о томе да покренемо сат на католичкој цркви свете ане у белој цркви, која је симбол града. тај механизам је смештен у ормар (буквално), клатно је дуго око 3-4м. ово само да људи схвате које су размере тих механизама. све је гвоздено, то треба скинути. кад се скине није проблем, све је велико и доступно. проблем је, како рекох, што се биксне поједу, постану као јаје, а чисто сумњам да је то неко некад подмазивао. углавном, сваки стругар то може да направи за мале паре, остало је класична механика. чук и удри. од поправке смо одустали кад смо установили да недостаје вратило које преноси кретање од зупчаника механизма на разводни зупчаник на самим сатовима на торњу. нестало је кад су постављали електрична звона. вероватно га мајстори покупили мислећи да је део скеле >:( у неколико православних цркава сам исто устаноовио да су поједене те биксне. ја не знам ко би могао да ради званично обнову тих механизама, али, како рекох, није квантна механика.

е сад, ти "нови принципи" мени миришу да је уместо оригиналних механизама стављен кварцни механизам. удар грома не би могао да уништи стари, гвоздени механизам, јер би громобран одрадио своје, али би зато електрично поље које настаје том приликом ј***ло матер овим новим, "на савременим принципима".

Београдска тврђава – Зграда Генералштаба. Капија и мост преко рова.
Разгледница из 1904. године.

[attachment=1]

Snimljeno 1939.

[attachment=1]

Kada je Austrija 1717. preotela Beograd od Osmanskog carstva, ubrzo je pristupila utvrđivanju grada. Arhitekti Debef, a kasnije Nikola Doksat de Morez su sa južne strane Beograd zaštitili sa ukupno 11 bastiona.
Svaki bastion Beograda nosio je ime po nekom hrišćanskom svetitelju.

1. Bastion svete Terezije - na današnjem Kosančićevom Vencu, sve do Ulice Maršala Birjuzova
2. Bastion svetog Fransiska - Topličin Venac do Zmaj Jovine
3. Bastion svetog Karla - između Sremske i "Albanije"
4. Bastion svetog Benedikta - kod Narodnog pozorišta
5. Bastion svete Jelisavete - Od Narodnog pozorišta do Skadarlije
6. 7. 8. Bastioni svete Marijane, svetog Jevgenija i svetog Ksavijera - od crkve Aleksandra Nevskog do nekadašnje Temišvarske kapije
9. 10. 11. Bastioni svetog Stefana, svetog Josifa i svetog Aleksandra od nekadašnje Temišvarske kapije do Donjeg grada, čime je zatvorena bastiona trasa.

Počinje rekonstrukcija Kapije Karla Šestog u Donjem gradu Beogradske tvrđave


Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izjavio je da će Kapija Karla Šestog na Kalemegdanu biti obnovljena posle pedeset godina, a vrednost radova iznosi blizu trideset miliona dinara.

– Nakon sprovedene javne nabavke potpisan je ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji Kapije Karla Šestog. U Donjem gradu Beogradske tvrđave planirana je restauracija centralnog prolaza ove kapije, njenih bočnih prostorija i njihovih fasada od opeke, kao i severoistočne i jugozapadne fasade od kamena – rekao je za Beoinfo Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da je ova kapija izgrađena na samom početku austrijske vladavine, između 1718. i 1720. godine, te da je simbol tadašnjeg uspostavljanja granice između otomanske i zapadno-evropske civilizacije.

– Poslednji put radovi na ovoj kapiji su sprovedeni sedamdesetih godina prošlog veka, a sada će ta nepravda biti ispravljena, jer je ova kapija, kao i Beogradska tvrđava u celini, od velikog kulturnog i istorijskog značaja za naš grad. Ne smemo zaboraviti da decenijama unazad privlači turiste iz čitavog sveta. Osim ove rekonstrukcije, planiramo još radova na Kalemegdanu, u okviru Beogradske tvrđave. Od 2018. godine do sada uložili smo blizu 320 miliona dinara u obnovu različitih delova Kalemegdana. Rekonstrukcijom ove kapije, kao i drugim značajnim ulaganjima u očuvanje Beogradske tvrđave, Grad Beograd šalje jasnu poruku o vrednostima koje želi da sačuva i prenese na buduće generacije – zaključio je gradonačelnik Beograda.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/beograd/pocinje-rekonstrukcija-kapije-karla-sestog-u-donjem-gradu-beogradske-tvrdave/1ljl5rk)

Pogled sa Save na Kalemegdan za vreme okupacije tokom Prvog svetskog rata, 1916. godine.




[attachment=1]

[attachment=1]

Ovo nije zgrada Đeneralštaba... Jeste izgrađena posle 1904, naravno za potrebe vojske, teško je oštećena u Prvom svetskom ratu i obnovljena je u tzv. "nacionalnom stilu", u njoj se danas nalazi Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Oni su istraživali istoriju zgrade i ni sami nisu sigurni šta je bila prvobitna namena.
Đeneralštab se nalazio u drugoj zgradi, na vrhu bedema sa pogledom na Donji grad, srušena je potpuno u Prvom svetskom ratu.

Zar nije bila još jedna potpuno ista, ili barem slična, zgrada tu u blizini?

Tako je.
Generalštab (pre toga "Muhafizov/Pašin konak") je srušen u Prvom svetskom ratu.
Po povratku sa Solunskog fronta, podignuta je ta privremena zgrada, na lokaciji između srušenog generalštaba i platoa na kojem je postavljen "Pobednik", a za potrebe Generaštaba. Pretpostavljam da na nju misliš.
Kada se generalštab preselio u zgradu u Kneza Miloša 1928, mislim da su tada obe zgrade predate Vojnom muzeju. Ta druga je prvo bila predviđena za rušenje, ali je opstala do 1960-tih.

Na fotografijama:
Ova zgrada levo je Generaštab Srpske vojske, srušena u Prvom svetskom ratu.
[attachment=1]

Zgrada desno je preživela i izmenjena joj je fasada, postoji i danas, u njoj je smešten ZZSPGB. 1920-tih je podignuta ova levo na fotografiji ispod, i ona je srušena 1960-tih.

[attachment=2]

Београд (Калемегдан).

[attachment=1]

Hvala.

Pogled na Donji grad tvrđave za vreme okupacije u I Sv. ratu.

Vidljive ruševine donjogradskih kasarni i drugih objekata.




[attachment=1]

https://youtu.be/GPPsNId9ulM

Pogled na veliko stepenište.

[attachment=1]

Ponovo vidljiva Vodena kapija Beogradske tvrđave


Vodena kapija koja se nalazi na priobalnom bedemu Beogradske tvrdjave, ponovo je vidljiva nakon što je uklonjen pružni nasip u tom delu grada, koji je postavljen 1938. godine, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.


[attachment=1]


Kako je preneo portal Beoinfo, Vesić je rekao da se iskopavanja obavljaju u okviru prve faze radova na izgradnji Linijskog parka, na potezu od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova.

„Pojas priobalnih fortifikacija Beogradske tvrdjave ostao je do sada najslabije istražen zbog pruge i visokih podzemnih voda. Utvrdjivanje priobalne zone Beogradske tvrdjave započeto je u prvim decenijama 15. veka, a svoju konačnu formu ova bedemska trasa dobila je sredinom 18. veka“, rekao je Vesić.

On je dodao da zaštitna arheološka istraživanja sprovodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u saradnji sa Arheološkim institutom Beograd i JKP „Zelenilo-Beograd“.


izvor (https://rs.n1info.com/izbori-2022/beogradski-izbori/vesic-ponovo-vidljiva-vodena-kapija-beogradske-tvrdjave/)

Zapravo - počeli su sa izgradnjom tog "linijskog parka" bez ikakvog plana za arheološka istraživanja, čisti grubi putarski radovi u zoni bedema, pa tek kada su po forumima osvanule fotografije kopanja po ostatacima "Vodene kapije" počela su "istraživanja".


Naravno, ne postoji plan da se sa bedema, pored kojih se gradi ovaj "park", ukloni zemlja i da se oni rekonstruišu u stanje pre trasiranja prige.

Kosi im se sa planom i programom. ;)

Зиндан капија са кулама. Разгледница из 1937. год.
Капија је саграђена у XV веку за време турске владавине. У подрумима куле се налазила озлоглашена, влажна и хладна тамница (на турском зиндан).

[attachment=1]

Купих на овогодишњем Сајму књига ову добри "књижицу"...Свега 800 динара. Унутар фотографије, шеме, скице у боји и црнобелој техници. Још је нисам читао...Дуга је зима... ;)
[attachment=1]

Данас прошетах Калемегданом и на платоу испод великих степеница наиђох на изложбу фотографија са Каламегдана из периода (углавном) 20-тих и 30-тих година прошлог века. Осим што су занимљиве са самих фотографија и пропратног текста се може сазнати о мање познатим, односно већини људи непознатим детаљима о објектима на Калемегдану, којих данас више нема или другачије изгледају.

Ево две фотографије паноа са сликама.

[attachment=1]
[attachment=2]