PALUBA

Pošto se i sam bavim alpinizmom, ovaj rod me zanima više od svih drugih pa ako netko ima kakvih informacija ili slika, molio bi ga da ih postavi u ovu temu.

Dali si prolistao po temi Formacije pjesadijskih jedinica JNA i direktnih nasljednica (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14048.0)? ;)
 
LPB

e hvala ti nisam tu temu nisam prije vidio, evo našao sam i ja jednu sliku

Mali doprinos, mislim da je bila več u temi oko BST 82
[attachment=1]

vidio sam sliku, ali nemogu nikako skužit što nosi omotano na rancu ovaj skroz desni pre svjetlo je za šatorsko krilo ili je šatorsko ali je izbjelilo?

 Ili je navlaka za cev?

Radi se o starom jednobojnom satorskom krilu, poprilicno izbledjenom i naopacke umotanom.

Не, то је шатосрко крило од "Џомбе". Прошло терена и терена.
[attachment=1]

Да се подсетимо "планинки", ни њих више нема.
А, ко зна, можда грешим

ljuba odlična slika :klap

ali zato ovih elanovih "tarabi" ima cesto po vojnim otpadima ;D kazem taraba jer je jedan lik to stvarno kupovao za tarabe :zid

A taraba je?

Taraba je tanka štrafta između teme i O.T.-a.

poz.

šteta što ih bacaju, ja bi vrlo rado udomio jedne. evo još jedne sa skijanja

Оно је малопре била шала од нашег уредника.
Тараба, је тип ограде.
Дакле ограда од тараба:
[attachment=1]

Још неколико редака о тим скијама.
Поред стандардне опреме у јединицама брдске пешадије, ове скије су биле на дуговању у обичним пешадисјким, па и моторизованим јединицама.
Према листама за расходовање, приметио сам да је било, скија за око једну чету војника, на нивоу бригаде.
Расходовање је отпочело још давних деведесетих.
Квалитет скија: па за време у којем су настале, свакако су биле високо квалитетне. Скије се биле опремљене полуаутоматским везовима. а ја сам крајем шездесетих,на приватним, такође на Елановим скијама имао "мртав" вез.

Биле су довољно брзе за спуштање и промену позиције, а и довољно споре за маневре и гађање у покрету.
Ех, тај ЕЛАН баш је био чудо. ;D

Razumel sem urednikov pretanjen občutek za humor, vsekakor.

Kakvi su se vezovi upotrebljavalu? Sa fiksnom ili slobodnom petom? Dali su imale "mačke", za hodanje uzbrdo po snijegu?

Vezovi su bili univerzalni sa i bez  slobodne pete, da su mogli hodati uzbrdo paravo a ne bočno. Da imali su i "Mačke" kako si napisao ( u SLO se kaže "psi")

[attachment=1]
ево још скија, сада из другог угла

dali su ovo civilne skije ili neki drugi model vojnih skija?

vojne su. bile su bele ili crvene i imale na sebi natpis jna i petokraku. ne razumem se ni u skije ni u skijanje, tako da jedino mogu dakazem da su vezovi bili sa nekim sajlama i oprugama, ako to kome sta znaci...

Vjerovatno oni vezovi sa "sajlom", predpostavljam. Izvini, loš sam u zoologiji, u pravu si, psi su a ne mački. Od čega su bili, ako znaš? Da, sa psima ne ide bočno, jer skliznu, za to su rubnici (kante).

 Mislim da smo ih zvali " polu vezovi". Elanove su bile skije to sam siguran. Bele ,s crvenom petokrakom.

pocetkom 80-tih, skije Elan=JNA bile su opremljene automatskim Elan vezovima..

pročitao sam da je proizvođač vezova bio trenta-bovec, evo još jedna zimska

ispravka, Marker vezovima

Ми смо их звали "полуаутоматски" јер су обезеђивали одвајање "гојзерице" од скије само на "смицање" предњег дела стопала.
Код вожње низбрдо, сајле су биле закачене за утврђиваче на скијама ближе пети. покушавам да ва то обележим на снимку.
Код ходања, ове би се сајле ослобађале па је нога била фиксирана напред, а пета је могла да се подиже и да функционише као код данашњих скијаша тркача:
[attachment=1]

Trebalo mi je "malo vremena" da se sjetim Kandahar-vezova i nosenja istih oko vrata da se "nestanu". Pretpostavljam da su se isti koristili i u JNA u to vrijeme?

Vjerovatno su to bili isti Marker vezovi, na kojima smo svi iz moje generacije i stariji učili skijati na Elan skijama sa žutom masom ispod.

Još nešto interesantno, Elan je te iste bijele skije (bile su to JET skije) izvozili u Italiju. Imali su jih vojnici u Passo Rolle, gdje smo odlazili na pripreme.

Да припомогнем, да их идентификујете.

Прво један цитат:
"Skije nisu imale normalne vezove u to doba, vec su stari "kandahar" vezovi bili prisutni zbog akomodacije JNA cizama, koje su jedine prihvatale ove prastare vezove."

Један сајт о тим скијама
[attachment=1]

и сада слика Кандахар веза:
[attachment=2]

а онда скије ЈНА:
[attachment=3]

Iz šale poslao Elanu email za podatke oko skija, pa čemo da vidimo. ;)

Ove sa petokrakom kako sam našao na netu nisu Elanove..

Delnice možda

100% nisu od Podravke, neju petla.  ;D

PS: neke sarajevske su, imaju Vućka. ;) ;)

Izgleda da je bilo više proizvođača skija.

Elan
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


LPB

Да се вратимо брдским саставима

ови садашњи у војсци, мисле да су они измислили "жене" у војсци

[attachment=1]

ех та дивна створења, брдски коњићи
[attachment=2]

Ovo su pripadnici teritorjalne odrane SRSlovenije. Imali su planinarske kape. (gornja slika)

Kako samo poslužuje šarca ;)

Словенија је брдско-планинска земља (претежно), ваљда су зато са капама припадника брдско-планинских јединица :super

Kreiranje uniformi, činova i oznaka za teritorjalnu obranu po republikama i pokrajinam (ex YU) bilo je jako ograničeno, pošto su se ,pogotovo u Sloveniji, tog "posla" prihvatili jako ozbiljno. Moramo znati, da je bilo financiranje TO isključivo u nadležnosti republika i pokrajina. Tako da je donešen  na saveznom nivou  pravilnik, koji je regulirao tu problematiku. Odma po formiranju TO jedinica (1968) su u Sloveniji uvedene položajne oznake bez činova (slično onima u početku NOB-a).
 

Јест да сам је окачио на другој теми, али и овде вреди, посебно везано за чинове
[attachment=1]

Kako je obuhvatila lijevom šakom AP ;D

Pogled i ruka govore štošta.  ;D

još jedna slika sa skijama mada su ovo padobranci a ne planinari

Kakve su čizme koristile planinske jedince zim, tj. za skije?

nosili su planinarske gojzerice, evo jedne iz moje kolekcije

[attachment=1]
http://m.njuskalo.hr/militarija/gojzerice-oglas-2795790

Тако су се звале.

Kako se zovu ovi nastavci na cipelama/čizmama/gojzericam?

Gamaše po domače, ali službeno ili na S/H pojma nemam.

LPB

"DODATNA OPREMA ZA ZIMSKE I VISOKOGORSKE USLOVE:
 
- ŠAL I RUKAVICE
- GAMAŠE (GLEŽNJACI) štite noge od upadanja snijega, vode i blata u gojzerice. Ako nemaš gamaše, nogu od vode i snijega mogu zaštititi i obične plastične vreće između čarape i cipele-važno je da noga ostane suva!"
следи и слика

[attachment=1]

овако изгледају савремене

Hvala drugari već neko vrijeme lupam glavu kako se zovu Gameše, ne znam gdje bi pitao kad ovo iskoči ko kec...

Gamaše, koje koristi sada SV su u maskirnoj boji kao i uniforma.

Kamašne? Bar mislim tako, na engleskom su "spatterdashes", ili "spats".

Inace, planinarske cipele su se popularno zvale Tolminke.

Radila jih je nekadašnja tvornica u Tolminu.

 Koliko se sjecam, te gamasne se zovu tozluci. Gojzerice su se zvale Cipele planinske. Normativno su tezile 2450 grama. Na "novim" JNA Elanovim skijama su bili Tyrolia vezovi. Na starim modelima skija na upotrebi u skolskim centrima su bili montirani Marker vezovi.

Ово је толико тачно, да сам већ помислио ево и складишних бројева, са све контролним бројем у ( )
Ипак, бих рекао да је домаћи израз за "tozluci", у  источним крајева био "Глежњаци", а сконух до подрума и проверих, тачно, везови су били "Tyrolia"

Ljuba, možda si u pravu, kod nas su pojam gležnjaci ono, šti je nekad nosila i pješadija poviše cokula. (pa i JNA) niži su od "gamaša"

 Gamasa je rijec francuskog porijekla, tozluk turskog i oznacava dokoljenicu.

Da razjasnimo jednu stvar, "ono što je pešadija nosila poviše cokula" zvalo se uvijači. Umesto čarapa nosile su se šuferice. Samo su podoficiri i planinci formacijski imali kamašne, mada se niko nije bunio ni ako si ih nekako nabavio i nosio.

Valjda postoje i drugi nazivi za iste stvari.
A "šuferice" se nisu mogle nositi, nego su se noge uvijale u "šuferice".
Znači terminologija.

duje, sve ok, samo sam hteo da se odvoje ove dve stvari jer nisu iste. nemam sad vremena da trazim slike, okacicu od srede kad se vratim iz nis.

To je to o čemu sam ja pisao. Nadam se, da je Vlado neče ljutit, što sam iskoristio njegovu sliku.

Mislim da je samo još Vojna Policija nosila kamašne tih godina.

Kao sto se vidi na datim slikama, ne. Evo ih ovde i na nogama ovih dama.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

Ето главне разлике између !Гојзерице" и "Цокуле"
Цокуле су имале "клинце" на ђону.
Како је то одзвањало при ходу.

kojoj brigadi su pripadale ove dame?

ssekir75, Пешадија у ЈНА није носила увијаче већ глежњаке. Увијаче је носила пешадија у војсци Краљевине Југославије. За шуферице си управу и коришћене су све до друге половине 60-тих година. Глежњаци су коришћени све до увођења чизама ("ципела са повишеном саром").

ja sam i mislio na kraljevinu. a ono na slici koju je duje postavio su gleznjaci. bilo ih je na tone na vojnom otpadu, a i danas se mogu naci po buvljacima. uglavnom su bili americke proizvodnje. za suferice nisam znao da su toliko dugo koriscene, mada se i danas moze cuti izraz "smotan ko suferica"

evo da ponovno aktiviram temu, jučer sam bio na sajmu militarije i kupio si stariji model jna skija i dereze i štošta drugog ali ove stvari su prigodne za ovu temu, evo jedne slikice planinarske opreme sto sam do sad skupio, još imam i planinarski ranac ali nije na slici.

Hms, лепа колекција. Видим , осим праве војнички спреме имаш чак и праве војничке папуче.

Sjajna kolekcija hms. :super

Imam jedno pitanje, koji je ovo deo opreme ( zaokružio sam ga crvenim)?

[attachment=1]

То је футрола "бусоле лаког типа" (БЛТ) за управљање ватром одељења минобацача, а ваљда је унутра и сама БЛТ.

Hvala.

Dok motorista nije pitao sta je to sto je oznacio, znao sam odgovor :D onog momenta kada je pitao... hteo sam da napisem da je artiljerijska busola ali ipak prepustio sam nekom drugom da odgovori :)

Nego kada smo vec kod pitanja, vec na nekoliko mesta u kolekcijama sam vidjao PP-1a ali ne znam od cega je kutija ili sta je u njoj.

Da ne idemo previše u OT, evo izgleda.

[attachment=1]

Bile su dosta česte u sistemima veza, a imaju veze sa žičnim linijama.
Možda nekakvo pojačalo, čak sam prilično siguran da sam nekada prošao obuku za održavanje ovog sredstva ali ......  ::)

poz.

EDIT : možda - Pretvarač Poziva 1

Osamdesetih godina, dok je još bog hodao po zemlji redovito sam išao na skijanje i to mahom u Sloveniju. Dobro se sječam da sam tamo viđao vojnike koji su pripadali nekoj planinskoj jedinici iz Bohinjske Bele, Pokljuke i Tolmina. Ono što hoču reči je da sam gotovo siguran da su nosili planinarske gojzerice na kojima je sa vanjske strane sare pisalo San Marco. To je bilo uočljivo jer su vojnici nosili one karakteristične hlače koje su se kopčale ispod koljena, nosili su pelerinu i kapu šiltericu. Tu kombinaciju su nosili i za vrijeme izlaza jer sam ih u tome viđao na Bledu. Gojzerice su izgledale onako masivno, od kvalitetne kože, sa izrazito debelim đonom koji je na prednjoj i na zadnjoj strani imao prihvatnike (ispupčenja) za skijaški vez. Čak, što više kada smo išli sa Bleda na Vogel onda smo obično u Bohinjskoj Beli uzimali po dva do tri vojnika instruktora skijanja. Kako na ovom topicu nisam zapazio sliku čizama (gojzerica) kakve sam tamo vidio volio bi o tome potvrdu od onih koji su bili u tim jednicama.

Vec sam negde na forumu postavio malo starije fotografije 345 Planinske Brigade, kao jedine jedinice u okviru JNA koja je nosila prefiksa "Planinska", ali ne smeta da se postave ponovo.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Mislim da je vreme da temu preimenjijemo kao "345 Planinska Brigada" zbog gorenavedenih razloga.

Plavnik, mi smo te cokule popularno nazivali "Tolminke" ali veoma retko se mogu naci fotografije tih vojnickih cokula/cizmi. Imali smo ih i mi kao vojna policija, a i padobranci su ih nosili za vreme zimske obuke u skijanju.

ima i busola unutra 8)
ako vas zanima mogo bi otvorit temu pa malo poslikat što imam u kolekciji.
naravno da ne smeta što je tema bogatija slikama to je bolje ;)

Наравно да можеш да усликаш и поставиш слике свега што имаш, посебно онога у кутијама.

ma i treba da uslika, zaboravlja se vremenom. ovako nek bar ostane za nadalje zabelezeno...

Ove slike sam našao na forumu "Zbiralci". Lijep komplet planinske uniforme JNA

-čizme smučarske
-čizme obične
-gamaše starije
-gamaše novije

-hlače planinarske starije
-hlače planinarske novije

-jakna starija (prednja i zadnja strana-čoja)
-jakna novija

-anorak stariji

-pelerina

-vjetrovka

Ranac planinarskih jedinica JNA (slike sa foruma zbiralci.com)

a to li planinska vetrovka???  :o imao je jedan drug u gimnaziji, ni njegov cale (inace logisticar) nije znao da nam kaze koja je to uniforma.

Pravo da ti kažem, i ja tek sada upoznajem neke uniforme , koje su se nosile u JNA. Kad sam bio aktivan, nisam ni razmišljao o tome.

Ako se ne varam, ovo su nosili i padosi, a i druge jedinice, kada su isli na obuci u skijanju.

Moram da priznam da i jakna i ranac izgledaju krajnje moderno i danas, a pre svega upotrebljivo.

 Osamdesetih smo na skijanju nosili padobransku vetrovku. Ima je na temi o 63.oj

Planinske enote na strehah Jugoslavije. Razglednica iz Fronta u dva dela.


[attachment=1]

[attachment=2]

I ovo je dio opreme planinarskih jedinica

moje su ljepše ;D

[attachment=1]
evo kako uniforma izgleda na lutki

[attachment=2]

Šta se danas dešava sa brdskim-planinskim jedinicama u VS, ima li ih da su uopšte predviđene ili "specijalci" treba i to da izigravaju?
Znam da još uvek postoji obuka u skijanju za pojedine specijalnosti i sam sam je prošao.Već u to vreme su postojali moderniji vezovi ali ovi "starog tipa" su bili idealni za svoju namenu a to je da bez gubljenja vremena za prezuvanje jedinica iz skijaškog odmah pređe u marševski poredak ili borbeni raspored kao i to da su alpske skije predviđene za spuštanje niz padinu mogle da se koriste i za "Lang lauf" tehniku savladjivanja terena ili mnogo brže kretanje po snegu na ravnijim deonicama.Krajem 80-tih sam na Kopaoniku viđao dosta pripadnika vojske na obuci ili čistoj rekreaciji sa tom starom opremom.Ako je ta stara rashodovana, šta je danas predviđeno po formaciji za upotrebu za one koji još uvek završavaju obaveznu obuku u skijanju i ako nema starih gojzerica kakva je vojna upotrebna vrednost pancerica koje imobilišu nogu?

rekao bi da je na ovoj slici planinar, što vi mislite

Obučen je kao planinar, a i kapu ima planinarsku.

Neko ovih dana na kupujem-prodajem ima u ponudi nekoliko dobro očuvanih kapa planinskih jedinica.

Evi i planinske kape izbliza.

Ovakve kape je dužila i TO (rezervisti) u Sloveniji, rezevisti JNA su imali obične kape.

Onaj na trečoj strani sa šarcem i zulufima, je verovatno rezervist TO, koja je ona uz njega neznam, možda ga žena nije puštala na vojhe vežbe samog.  ;D A dali su i devojke koje su bile u JNA, bile i na vežbama u rezervi neznam.

A onog komandanta što je poslao 3 vojnike (strana 4) pod lavinu, trebalo je poslati na robiju.

Ovo nije o brdskim jedinicama, nego je o graničarima, ali je slično.


[attachment=1]


Vir: http://www.gore-ljudje.net/novosti/4818/

Šta ima 14 graničara da rade odjedanput na lavinskom području  :jok I ovog bi trebalo na robiju.

ma kakva robija, po kratkom postupku :zid :zid :zid

evo da malo osviježim temu

[attachment=1][attachment=2]

Prvo pozdrav svim forumašima, nisam služio u planinskim jedinicama bivše JNA već u graničarima, ali smo barem generacija 90/91 imali ovakve iste uniforme i umjesto vojnih čizama tzv. "Tolminke" iskreno puno bolje i udobnije od onih pješadijskih...

planinarska uniforma novi tip

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Hm ,možda pravo mesto da pitam?
Uskoro nas čeka skijanje...pa se pitam koja je upotrebna vrdnost skijanja I kad su se zadnji put koristile skije u borbenim dejstvima? Od DSR.

Zavisi u kojoj si jedinici.

Može li malo preczinije pitanje ?
Ovo mi izgleda kao da pitaš ronioca čemu služe peraje. Malo neozbiljno pitanje.

poz.

Evo uozbiljiću se,
1. Kad su se skije zadnji put koristile u borbenim dejstvima od DSV?
2. Koja je njihova upotrebna vrednost s obzirim na cenu obučavanja i veličine prostora na kojima bi se mogle koristiti ( kod nas)
Može I na PP ako neko želi da mi odgovori na ova pitanja.

U svim ratovima gdje je bilo snijega.


Ovaj, malo nejasno pitanje ali da pokušam odgovoriti protu pitanjem.
Nisi nikad pokušao prijeći 10 km pješke po snjegu ?

poz.

Probaču malo da ti odgovorim, pošto sam iz Slovenije, iako nisam stručnjak.

Kad su se poslednji put koristile, neznam, nisam bio u ratovima na području bivše Juge. Pitanje je i dali su se uopšte nabavljale skije.

Obuka skijaša za manje zahtevne terene i nije neka. Skije omogučavaju brže kretanje po ravnim terenima sa svežim snegom. Uzbrdo baš niku neka prednost, osim ako nije stvarno puno snega. Za manje nizbrdice i ne treba puno znanja, visoki sneg te ionako upočašnjava. Naravno drugo je na utvrđenima terenima komercialnih skijališta.

Bivša Juga je imala puno različitih terena i klimatskih uslova, koliko se isplati, nabavka opreme? Osnovna obuka može da se izvrši za nekoliko dana, što je teren strmiji, više obuke treba.

Inače i mi (JNA Vremena) smo na karauli imali skije, ali su bile stare i priređene za obične vojničke čizme (ne planinske).  Nikad jih nije niko upotrebljavao. Za odlazak na granicu smo imali dva puta, jedan je išao kroz šumu, tu je bilo manje snega i utabane staze, drugi naviše, pa je tamo na nekim mestima bilo više snega. Tamo smo išli bez skija, nagore i nebi bilo razlike, a za onih nekoliko minuti profitiranja nije vredelo da se povredi noga. Za sport i zabavu sam bioionako isuviše umoran pa sam radije odmarao, ili morao raditi nešto drugo. Uvek su bila neka posla za guštere.

Ako pogledaš snimke iz drugog svetskog rata iz SSSR ili finske, videčeš puno juriša po ravnom preko snega, tamo je brzina važna. Koliko to može da se upotrebi, recimo u gradu, ekstremnim brdima, itd... Tako da sam odluči kolika je upotrebljivost.

Ja bih ocenio da je skijanje postalo moda, a ne nesušna potreba. To je uvek tako, svugde, pa i u vojsci. Generalno, malo praktičnog (primenjenog) skijanja za početnike, kao i boravak na terenu u zimskim uslovima su korisni. To je dovoljno čak i za specijalne jedinice. Vrhunsko skijanje nije nužno za borebena dejstva.

Samo skijanje razvija motoriku pokreta, podstiče na razmišljanje jer skijaš mora da misli kako će savladati neku prepreku, strminu i ls. i utiče na sposobnost brzog odlučivanja (sve se dešava u trenutku) i naravno utiče na kondiciju. Vrednost skijanja nije veća od na primer plivanja ili savladavanja pešadijske staze sa preprekama.

Smatram da je skijanje danas više "šminkeraj" i da je izgubilo pravu vojničku dimenziju. Naročito ako se svodi na skijanje uređenim stazama, vožnju žičarama,  sunčanje , što se često i dešava. Ono treba da bude samo jedan element obuke za boravak u zimskim uslovima gde bi težište trebalo da bude na kretanje na terenu, orjentaciji, izradi zaklona zarad preživljavanja i zaštite od zime, ali i zaklona za zaštitu i vatreno dejstvo i naravno na tektičkim vežbama jedinica. Skijanje padinama elitnih skijaških centara ima minimalni efekat na borbenu gotovost.

skije su neophodne za mobilnost zimi.
skije omugučavaju prohodnost po snežnom terenu, koji je za običnog pešadinca gotovo neprehodan. sa dodatnim dlakavim lepljivim trakama (u slo ih zovemo psi) omugučavaju kretanje uzbrdo, jer trake preprečavaju klizanje skije nazad. ovako se mogu preči velike distance. sve navedeno važi za kretanje u divjini (ne za skijališta!). to je jednostavno i za to ne treba puno iskustva. iskustvo i to veliko je potrebno za skijanje nizbrdo.
sve navedeno lično isprobao u praksi u civilnim uvijetima.
danas umjesto skija mogu poslužti i "krplje".....

Top je opalio al evo I da se puška objasni.
Prvo hvala na odgovorima, bar onima koji su uložili malo truda u odgovaranje.
Već par godina gledam kako teče obuka u zimskim uslovima. I prva pomisao koja mi padne na pamet je "čemu I koliko to bre košta?"
Skijanje po uređenim stazama
Skijanje bez opreme I naoružanja
Žarka želja da se skija  u civilu (ako se stidiš MOZ-a koji ćeš vrag u vojsci uopšte?)
Koja sve oprema treba za nekog ko skije koristi u borbi, jel u istim vezovima radim spust I hodanje po .... zavejanoj ravnici?
Koliko košta da se godinama dolazi na Kop.  da se skija a da se nikad ne vežbaju stavovi za gađanje (moj OOUR)
To su pitanja koja mi se motaju po glavi kad se pomene skijanje.
Iz mojeg ugla nevidim logiku da na skijanje dolazi bilo ko ko te skije stvarno neće koristiti.( kad dođe stani pani)
I tako dalje ... Zar se za te pare ne bi moglo dosta preko potrebnijih stvari odraditi, još koji kurs.... kupiti još šta?

A što se tiče 10 Km po snegu...pa ja bi se radije provlačio kroz borbeni poredak neprijatelja sa krpljama na nogama (0 sati obuke)nego sa skijama, pancericama I štapovima(plus ostala oprema....pa još cena obuke...vreme za obuku...opet cena obuke)
Možda grešim? :-\

Овде се мешају две ствари: курс скијања, верања и ГСС зими и кондицирање у скијању.

Ако си послат на кондицирање у скијању и дат ти је ски-пас који је и најскупљи део те обуке, нормално је да ће се инсиститрати да га што више искористиш. Садржаје типа ходање на скијама, коришћење крпљи и сл. можеш да одрадиш и у својој јединици, уколико има и мало интересовања за такво нешто.

Специфичности боравка јединице у зимским условима, савлађивање снега и леда итд. ћеш радити на курсу.

Човек говори о томе да се иста обука (скијање по уређеним стазама) спроводи годинама на исти начин, без праве борбене или тактичке обуке. Скијање постаје само себи циљ. И кошта и има цену која није оправдана са становишта борбене готовости. Курс за борбена дејства на снегу може да се прође, али се тактичке радње морају обнављати, односно понављати на различитим теренима, сваке или сваке друге године. И то за све пешадијске јединице (не у истом обиму),а не смао за "специјалце".

 Најлакше је отићи на Копаоник где је све уређено (смештај, исхрана, ски стазе, жичаре, "ски пасови" и сл.) и провести 10 дана на спортском или рекреативном скијању. То је можда корисно и добро за пилоте (опушта и одмара од свакодневице њиховог основног посла), али не бих рекао да је то најбољи начин обуке за припаднике специјалних јединица или "пешадије" уопште.

Знам да сваки "глас" који дира у "права" бива дочекан "на нож", па и овај, али чињеница је да се о начину организације и спровођења обуке у зимским условима, популарно  званом "скијање"(а у пракси се и своди на то), треба дооообро замислити. Обука војника мора бити усмерена ка циљу, крајње рационална и креативна.

Званичан назив ове обуке јесте "кондицирање у скијању".

Овде није реч о рекреацији пилота и осталима које следује скијање, већ о обуци.

još malo opreme

[attachment=1]

[attachment=2]

Kao prvo, kde počinje vojska prestaje logika. Koliko ima smisla mora svako sam da presudi, ima smisla da podučiš ljudi osnovama, kako biti na skijama, kako preživeti u zimi, kako napraviti zaklon za spavanje, itd.

Koliko košta neznam? ako se ide na komercialne terene, košta te samo karta za žičare a i to valjda dobiju neki popust na količinu i da koriste preko dana kad je manja gužva. Kad sam ja bi u JNA, išli smo na dva marša po odprilike 40 km, pa mogli bi mi to da radimo i oko kasarne. Bili smo na streljani, pa zapravo mogli bi to i u kasarni. Hrana nam se dovozila tamo, pa mogli smo mi ako nebi išli nikde i da jedemo u kasarni. Ali ovako smo sprobali i ono što nebi, kako se pravi šator od šatorskih krila i živi na -20. Srečom nije bilo snega.

Pokazivanje i upotreba skija po relativno ravnim terenima ne treba puno, možda pola dana.

Pokazivanje/obuka po strmijim terenima je bolja na uređenim stazama, jer je manja mogučnost povrede. Na netvrđenim terenima je mogučnost nekih rupa na terenu, panjeva, kamenja, a i teže je skijati cik-cak po neutvrđenom snegu. Ima smisla, ako želiš da naučiš nekog da malo bolje skija.

Početnicima oprema i oružje samo smetaju, posle kad obvladaju lakše če i nositi to.

Vezovi za hodanje moraju omogučavati da je peta noge pokretna. Obično se upotrebljavaju vezovi koji imaju mogučnost proste pete ili fiksiranja. Skije za takvu upotrebu ne moraju da budu neke vrhunske, pa i nisu dosta skupe.

KOliko košta? Koliko koštaju neke vojne vežbe, da se aktivira tenk, pošalje avijon u vazduh...??? Vojska košta. Koliko to ima smisla presudi sam, ali u bivšoj Jugi ima puno terena kde skije mogu da koriste.

10 km po snegu je relativan pojam. Recimo sa naše karaule je trebalo do sela oko sat hoda. Sa skijama bi to obavio za 15 minuta. Bez nekog posebnog znanja hodanja. Sa krpeljima bi mi trebalo isto sat. Po ravnom se sigurno ide brže sa skijama, da je još malo nizbrdice još brže, bez nekog znanja. Uzbrdo, skije nebi imale prednost, ali nebi bile ni gore.

Koliko ima skijanje uticaj na celokupnu armiju neke vojske je pitanje za stručnjake, ali škodi sigurno ne.

Stare, dobre Tolminke, ili zvanično "cipele, planinarske, smučarske"
[attachment=1]

evo da malo osvežimo temu......
čuo danas ujutro, da su juče naši ministri obhađali firme na SZ Slo (Elan, Aerodorm JP ljubljana, AdriaAirways,......) - iliti po naše "da vidimo, kaj se može još prodati".
U vijesti je bila i informacija, da u Elanu razvijaju skiju za turno skijanje sa ambicijom, da bi ista postala standardna oprema nata. Skija bi navodno trebala biti složljiva.
Navodim, jer je tekla debata oko toga, da li su skije prikladne kao dio vojne opreme ili ne......jesu!

Pozdrav !

U 132. planinskom puku u Bohinjskoj Beli je formiran međunarodni centar NATO a za obuku planinskih jedinica. Taj centar su uspostavile Slovenija, Hravatska, Srbija, ZDA, Njemačka. Tako da se u tom centru vrše obuku sve planinske jedinice država NATo a i države partneri.

Ovo je tema o JNA, o tome što ti pišeš, ima dosta napisano u temi (Center odličnosti) koja je vezana za SV. Vjerujem, da imaš interesantnih stvari, pa ih možeš tamo predstaviti.

Naslov teme: Centar odličnosti za vođenje borbi u gorskom svijetu (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14154.0.html)

Koliko se ja secam za specijalne jedinice na Kopaniku se osim smucanja organizovala i obuka u trcanju na skijama na stazama Crvene Bare. Imali su na kraju obuke i takmicenje i takticku vezbu.

Vojsku ova obuka nekosta puno jer imaju svoje kapacitete za smestaj ljudstva. Neznam kako resavaju skipas.


Crvene bare - Staze za nordijske discipline
Crvene bare se nalaze na ravnom delu Kopaonika, u šumovitim predelima, obraslim jelovom i smrčevom šumom. Pravcem severozapada, od Pančićevog vrha Suvog rudišta i samog Turističkog centra Kopaonik, prosečene su i uređene staze za nordijske discipline tj. Lang lauf koje se nalaze preko puta Konaka između 1.788 i 1.713 m nadmorske visine (75 m visinska razlika), što predstavlja idealne uslove za ovu vrstu takmičenja (biatlon, triatlon). Staze su uređene i obeležene u dužinama od 3, 5 i 10 km, što znači da ih mogu koristiti kako rekreativci tako i vrhunski takmičari koji se bave ovim sportom.

Pozdrav kolegi!
Pošto si nov tek u znanje; O toj temi izveštavao je mislim Duje u Međunarodne aktivnosti SV 
( https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21971.45.html ).
Inaće, dobrodošao.

Da li netko od članova Palube zna organizacijsku strukturu tovarnih jedinica JNA u organskom sastavu brdskih brigada u periodu od 1980. do 1990. godine?

Prema Pravilu saobraćajne službe OS iz 1985. godine tovarne jedinice formiraju se u tovarne čete (tovč) kao samostalne armijske i u sastavu brdskih brigada, planinske brigade i teritorijalnih brigada.
Namijenjene su za ojačanje transporta jedinica, za prijenos oruđa, opreme, municije i drugih materijalnih sredstava na teško prohodnom zemljištu.

Dubina kolona tovarnih jedinica na maršu iznosi:
- tovarno odjeljenje = 60-80 m
- tovarni vod = 190-260 m
- tovarna četa = 1035-1470 m

Odstojanja u koloni:
- između tovarnih grla = 3-5 m
- između tovarnih odjeljenja = 5-10 m
- između tovarnih vodova = 200-300 m

Veličina rejona razmještaja tovarnih jedinica:
- tovarna četa = 2-3 km2
- tovarni vod = 0,6-1 km2
- tovarno odjeljenje = 0,2 km2

Jahaći pribor služi za opremanje jahaćeg grla radi udobnog jahanja i upravljanja grlom i za nošenje opreme i pribora koji je potreban jahaču i konju.

Zaprežni pribor služi za opremanje voznih (zaprežnih) grla radi vuče dvoosovinskih kola, dvokolica i oruđa (bestrazajnog topa 82 mm M60 ili M60A, minobacača 120 mm UB M52, M75 i M74, brdskog topa 76 mm M48).
Samari M77 (M77A) i M48 sa upotrebom pomoćnih dijelova za vuču, ruknice, dvije zaprežnice, dvije prolazne zaprežnice, nosač ruknice, dva rukunična kaiša i kolančića, koriste se i kao zaprežni pribor.
Dvokolice služe za prevoženje oruđa, municije, materijalno-tehničkih sredstava i opreme koja po težini ne prelazi dozvoljenu nosivost dvokolice.

Tovarni, zaprežni i jahaći pribor, ramove za nošenje tereta i dvokolice upotrebljavaju jedinice koje prema svojoj namjeni i zadacima imaju tovarna, vozna (zaprežna) i jahaća grla.

Tovarni pribor čine samari (M77, M77A i M48), uzde, oprema za grlo i pribor za pakovanje opreme.

Za nošenje PAM-a 12,7 mm "Browning" na grlima koristi se 6 samara raspoređenih po 3 (gornji, lijevi i desni bočni) na 2 oruđna grla.....

Осим Планиснке бригаде у Крању и брдске бригаде у Пљевљима ја не знам ни једну јединицу (током 80-тих година) која је имала товарне коње у миру. Било их је у Неџарићима (предграђе Сарајева) и служили су као наставна база Школе резервних ветеринарских официра, обуку коњоводаца, поткивача и сл. као и за обуку питомаца Центра војних школа КоВ у Сарајеву.

Nažalost slika je male rezolucije.

Tolmin?

U Tolminu je bio deo planinske brigade, tako da to podpada pod Kranj. ;)

Možda nije direktno vezano za temu ali tko je dužio tovarne životinje koje su se koristile ranijih godina kao ispomoć u transportu MTS?

poz.

 Tovarne konje je imala i brdska brigada u Delnicama. U Pljevljima su imali i jedan par mazgi koje su koristili kod zapreznog transporta. 

Ja sam mislio na one zivotinje koje se pojavljuju na slikama orosta ili slicnih objekata gdje su zivotinje koristili za transport.
Kako je vojska nabavljala te zivotinje, iz svog uzgoja ili nabavkom od civila?

poz.

Vjerovatno je JNA imala malo konja (znam sigurno da je većina konja, koji su bili angažirani oko Sinjske Alke bilo u vlasništvu vojske), a vjerovatno su ih uzimali (za vježbe) iz popisa. Tovarna sedla i ostala specifična oprema za konje bila su u skladištima JNA. Poslije 1991, te opreme puno je ostalo u Sloveniji.

Milena braco@ Управу си за Делници. Превидео сам. Ипак, у Пљевљима су крајем 80-тих имали товарне коње. Пре тога могуће је да нису. Чак је у то време започела изградња нове касарне са шталами и сл. Мислим да и сада то стоји у темељима, а делимично неки објекти имају и зидове.

Колико знам коњи су обезбеђивани из сопственог узгоја (мање) и куповином (више). Где и како се куповало не знам.

 U Pljevljima su izgradjene nove stale na Rudnici, zajedno sa objektom za uzgajanje stoke sitnog zuba.  Pljevaljska i delnicka brigada su imale barem jedan tovarni vod aktivan. Zaprezna kola sa mazgama su koristene za razvozenje hrane po izdvojenim objektima.

Tacno tako, kao sto se mobiliziralo ljudstvo, tako se mobilizirala i tovarna grla (a i tovarna i terenska vozila, gradjevinska oprema, motocikli i jos mnogo sto-sta).
Korisceni su podatci iz popisa, kao i povremena provera na terenu od strane vojnih odseka.

Organizacijska struktura tovarnog voda u sastavu čete tovarnog bataljona divizije JV brdskog tipa po formaciji iz 1940. godine:

Tovarni vod od 10 tona (ljudi=102, jahaći konji=1, tovarni konji=150, pi=3, pu=14)
- Vodnik = pi, jahaći konj

Tovarni poluvod (ljudi=37, tovarni konji=64) x2
- Vođa = pu

Tovarno odjeljenje (ljudi=9, tovarni konji=16) x4
- Vođa = pu
- Vodič konja x8
Napomena: svaki tovarni konj nosi po 80 kg.

K-dni dio tovarnog voda (ljudi=26, tovarni konji=22 za kuhinju, kancelariju i prtljag, tekući obrok, 8 rezervnih)
- Vođa i disciplinski podoficir = pi
- Komesar = pi
- Pisar
- Vođa straže = pu
- Stražari = pu x3
- Potkivač
- Sedlar
- Obućar
- Bolničar
- Marveni bolničar
- Seiz
- Posilni
- Kuhar
- Vodiči konja x11

Pripadnici planinskih jedinica ranih 50-tih godina.


[attachment=1]

Ovi ostali su mi jasni ali ove dužnosti ne, zna li netko o čemu se radi?

poz.

seiz nemam pojma, a posilni ti je "dobri vojak Švejk" batler ili paž zapovjedniku......

Seiz je doslovno konjusar, u ovom slucaju licni konjusar komandira. Prihvaca i pridrzava konja kod uzjahivanja i sjahivanja, timari, cisti i hrani konja. Posilni docekuje i prihvaca starjesinu, kuha mu kavu, pomaze kod skidanja bluze, cizama, cisti odjecu i obucu, posluzuje mu obroke, brije ga i cisti mu licno oruzje.

Kad promisliš, koliko su ondašnje vojske kuburile sa parama ipak se imalo za ove sluge oko vrhuške.

poz.

Па потпуно погрешно тумачиш дужност "сеиз"-а. Не ради се ниокаквој великој привилегији већ потреби. Командир, поготово командант ни у једној војсци, па ни у ЈНА није обични борац. Ако ће се он бавити и око коња и око командовања онда нешто неће добро урадити. У свакој, ама баш свакој војсци где је било коња, било је и сеиза, само што су се можда другачије називали.

Ma dobro dzumba, to ja onako mrnjem sam sebi u bradu, više da se nešto piše.  :)
Premda ovo je tovarni vod nije zapovjedništvo armije, recimo posilni je mogao brinuti i o konju šefa ali dobro.

poz.

Кад помену "посилног" то мора да је нека старија формација. од када сам ја био у ЈНА (1973) дужност посилног није постојала. Неформално командири су користили "курире" за такве послове.

Tovarni transport u brdsko-planinskim uslovima i transoprt zaprežnom vučom (1985.)

1. mitraljez 7,9 mm M53 (posluga: nišandžija, pomoćnik nišandžije, donosilac)
-1 mitraljez i municija (sa svake strane po 3 municijske kutije) tovare se na 1 grlo
-na 1 dvokolicu M84 tovari se kompletno mitraljesko odjeljenje (3 mitraljeza) sa borbenim kompletom municije i opremom poslužilaca

2. mitraljez 7,62 mm M84 (posluga: nišandžija, pomoćnik nišandžije, donosilac)
-1 mitraljez i municija (na lijevoj i desnoj strani po 2 veće i 1 manja municijska kutija) tovare se na 1 grlo
-na 1 dvokolicu M84 tovari se kompletno mitraljesko odjeljenje (3 mitraljeza) sa borbenim kompletom municije i opremom poslužilaca

3. PAM 12,7 mm M-2 "Browning" (posluga: nišandžija, pomoćnik nišandžije, 1. dodavač, 2. dodavač, 3. dodavač)
-1 PAM 12,7 mm "Browning" tovari se na 2 oruđna grla; municija se tovari na 2 municijska grla (po 3 sanduka na svakom grlu)
-na 1 dvokolicu M84 tovari se 1 oruđe sa borbenim kompletom municije (6 sanduka municije) i opremom poslužilaca

4. BsT 82 mm M79 (posluga: 4 vojnika ??)
-1 BsT M79 i municija (po 1 sanduk originalnog pakovanja municije s lijeve i desne strane) tovare se na 1 tovarno grlo; na 2. tovarno grlo mogu se tovariti 3 sanduka originalnog pakovanja municije
-u dvokolicu M84 tovare se 2 oruđa, 8 sanduka municije i oprema poslužilaca

5. MB 82 mm M69 (M69A) (posluga: nišandžija, punilac, dodavač, donosilac)
-1 oruđe se tovari na 1 grlo; na 1 municijsko grlo mogu se tovariti 3 sanduka municije
-na 1 dvokolicu M84 tovari se 1 oruđe, 0,66 borbenog kompleta municije i oprema poslužilaca (ukupno 8 sanduka municije)

6. MB 60 mm M57 (posuga: nišandžija, pomoćnik nišandžije)
-1 MB 60 mm i municija (2 sanduka) tovare se na 1 grlo
-u 1 dvokolicu M84 tovare se 2 oruđa, 10 sanduka municije i oprema

7. MB 120 mm UB M52 (odjeljenje: K-dir odjeljenja; posluga: nišandžija, punilac, tempirač, 1. dodavač, 2. dodavač)
-za tovarenje MB se rasklapa na pet osnovnih dijelova koji se tovare na 5 grla; na grlo broj 6 i 7 tovare se po 2 sanduka municije
-MB sa tandem (zaprežnom) vučom: 2 grla

8. MB 120 mm M74 i M75 (odjeljenje: K-dir odjeljenja; posluga: nišandžija, punilac, tempirač, donosilac)
-tovarni transport u brdsko-planinskim uslovima: za marš MB 120 mm M74 i M75 rasklapa se na 4 osnovna dijela koji se tovare na 3 grla (srednje teška tovarna grla opremljena univerzalnim priborom M48-kompletna oprema sa samarima); 4. grlo je municijsko (po 3 sanduka sa po 2 mine; bočno sa svake strane samara i treća s gornje strane poprečno)
-prevoženje MB zaprežnom vučom - jednopregom: za prijevoz MB zaprežnom vučom koristi se jedno grlo opremljeno priborom M48, snabdjevenim zaprežnicama i rukunicama; oruđni RAP prenosi se na samaru zaprežnog grla ili na oruđu; kad se prelazi s tovarnog transporta na zaprežnu vuču, tovarno grlo broj 1 dobiva ulogu zaprežnog grla; prevoženje MB zaprežnom vučom vrši se dok to terenski uslovi dopuštaju; kad je dalje ovaj način transporta nemoguć, prelazi se na drugi način transporta

9. brdski top 76 mm M48 B-1 (odjeljenje: K-dir odjeljenja; posluga: nišandžija, pomoćnik nišandžije, punilac, tempirač, 1. dodavač, 2. dodavač)
-dijelovi topa se tovare na 8 grla; grla broj 9 i 10 su municijska grla
-za vuču brdskog topa koristi se tandem zaprega

10. laki raketni lanser 128 mm M71 (posluga: nišandžija, pomoćnik nišandžije-punilac, tempirač-dodavač)
-na 1 tovarno grlo tovari se LRL 128 mm M71, 4 rakete u originalnim kutijama za pakovanje sa priborom za nošenje, torbice sa RAP-om
-LRL 128 mm M71 sa raketama tovari se na dvokolicu M84 u originalni sanducima za pakovanje

11. BsT 82 mm M60 (M60A) (posluga: nišandžija, pomoćnik nišandžije, donosilac-ujedno vodič konja, punilac, dodavač)
-za vuču BsT-a M60 (M60A) koristi se grlo jednopreg

12. protivoklopni lansirni komplet 9K11 sa borbenim kompletom municije u originalnim sanducima za pakovanje tovari se u dvokolici M84

13. protivavionski raketni sistem "Strijela-2M"
-jedan komplet sa borbenim kompletom municije tovari se u dvokolicu M84 u originalnim sanducima za pakovanje

Kolko ja znam, BsT M79 nije uveden u naoruzanje JNA.

Ali se u ovom pravilu iz 1985. doista pominje i ima ga na fotografijama, zakacen na samar.

Verovatno je bio na ispitivanju u to vreme.

Da li su brdske brigade imale haubice M-56 ili M-101

Mislim da ne. Samo mb 120 mm i brdske topove m3 i ove domace.

Ciji je top M-3, ima li koja slika

Haubica 105 mm M3

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


Skračena cev haubice 105 mm M2A1 (ista municija, M2A1 bila u naoružanju i JNA i SV) na ojačanom lafetu brdske haubice M1 (ima slika partizana koji jih koristili)

Sram me bilo, pravim temu o njoj eto več 4 godine... ili više.. slikao u kasarni u Postojni (primerak nekada bio u kasarni/skladištu Bloke)

LPB


Ako se ne varam, u naoružanju je bila i 75 mm gorska haubica M1.

Hvala na slikama. Koliko ih je bilo u JNA i da li su ih imale sve brdske i planinska brigada

Naisa sam na broj od 115 haubica koje smo dobili na racun vojne pomoci od amera 50ih ali su se koristile do 1963. a onda su spremljene u skladiste. E sad, jesu li se koristile do 1991. ili do 1963.?

MIslim da do 1963, kad su jih zanenili domači brdski topovi.

Bojan je na Panuju u Pivki dao podatke havbica 105 mm M2 in M3 komada 403 sa 691.230 granata. Znam da su one u SV M2A1 bile godište 42-44. Na brdskima M3 nisam bio.

Vojni muzej u Pivki se jako lijepo odrzava, blizu mi je, nekoliko sam puta prosao ali nikako zadrzati se. ???

Koliko je bilo brdskih i planinskih brigada u JNA u vrimenu 1988.-91.
I kojeg brojcanog naziva

Активних је била једна планинска у Крању и једна брдска у Пљевљима. Брдских је било неколико НА (резервни састав) класификације. Колико тачно и која им је бројна ознака не знам.

Prema planu "Drvar-1" iz 1958. godine planinska brigada imala je u svom organskom sastavu gotovo iste artiljerijske jedinice kao i pješadijska brigada:
-bateriju brdskih topova 76 mm M.48 B1 ili 76 mm M1-4 od po 4 oruđa
-haubičku bateriju 105 mm M.2 od 6 oruđa.
Planinska brigada je umjesto protivoklopnog diviziona imala samo protivoklopnu bateriju samohodnih topova 90 mm M.36.

Prema planu "Drvar-2" iz 1964. godine planinske i brdske brigade dobile su mješoviti artiljerijski divizion sastava:
-baterija brdskih topova 76 mm M.48 od 6 oruđa
-haubička baterija 105 mm od 6 oruđa
-minobacačka baterija 120 mm od 6 oruđa

Prema planu "Rudo" od 20.01.1969. godine pa do stupanja na snagu nove reorganizacije 1975. godine brdske brigade imale su mješoviti artiljerijski divizion sastava:
-dvije baterije brdskih topova 76 mm M.48
-dvije minobacačke baterije 120 mm.
Svaka baterija je imala po 6 oruđa.
Brdske brigade nisu imale protivoklopnu artiljeriju.

Planinska brigada je prema planu "Rudo" imala mad za vatrenu podršku i mpoad za protivoklopnu borbu.
Mješoviti artiljerijski divizion bio je sastava:
-komandni vod
-tri vatrene baterije brdskih topova 76 mm M.48
-dvije minobacačke baterije 120 mm.
Mješoviti protivoklopni artiljerijski divizion sastojao se od:
-dvije baterije protivoklopnih topova 76 mm M.42
-i jedne baterije protivoklopnih lansera raketa 9K11

Reorganizacijom artiljerije u vremenu od 1970. do 1975. povećan je broj oruđa za vatrenu podršku pa su porasle i vatrene mogućnosti brdskih brigada za 30 % i planinske brigade za 50 % u odnosu na prijašnje organizacijsko-formacijsko stanje.

U organizacijskom pogledu od 1980. godine artiljerija je ugrađena i u pješadijske, brdske, planinske, mot. i meh. bataljone, bataljone mornaričke pješadije i odgovarajuće partizanske jedinice i jedinice TO, kao i u prednje protivoklopne odrede i diverzantske odrede.

Na kraju 1985. godine u formaciji brdske brigade nalazio se mješoviti artiljerijski divizion za vatrenu podršku sastava:
-komanda diviziona
-komandna baterija
-dvije baterije brdskih topova 76 mm M.48 od po 6 oruđa
-dvije minobacačke baterije 120 mm od po 6 oruđa
-odjeljenje naoružano protivavionskim raketnim sistemima "S-2M" (3 lansera)

Brdska brigada je imala i protivoklopnu četu sastava:
-dva voda bestrzajnih topova 82 mm
-i jedan vod od 6 protivoklopnih lansera raketa 9K11.

Planinska brigada je imala mješoviti artiljerijski divizion za podršku koji se sastojao od:
-komande diviziona
-komandne baterije
-tri baterije brdskih topova 76 mm M.48
-dvije baterije minobacača 120 mm
-pozadinskih jedinica
-i odjeljenja naoružanog PA raketnim sistemom "S-2M".

U mješovitom protivoklopnom artiljerijskom divizionu u organskom sastavu planinske brigade nalazili su se:
-komandni vod
-pozadinske jedinice
-dvije baterije protivoklopnih topova 76 mm M.42
-i jedna raketna PO baterija 9K11.
Svaka baterija je imala po 6 oruđa.

U mješovite protivoklopne vodove brdskih i planinskih bataljona ugrađena su tri odjeljenja POLK 9K11, tako da je primjerice brdski bataljon imao mpov (mješoviti protivoklopni vod) sastava:
-dva odjeljenja bestrzajnih topova 82 mm od po 2 BsT
-i tri odjeljenja POLK 9K11.

Prema planu "Jedinstvo-1" iz 1987. organizacijsko-formacijska struktura 6. brdske brigade "B" bila je ova: komanda brigade "A", komanda stana "B", izviđačka četa "R", četa vojne policije "R", 1. brdski bataljon "A", 2. brdski bataljon "R", 3. brdski bataljon "R", mješoviti artiljerijski divizion "R" (komanda diviziona, komandna baterija, dvije baterije brdskih topova 76 mm M.48 od po 6 oruđa, dvije minobacačke baterije 120 mm od po 6 oruđa, odjeljenje "S-2M", pozadinski vod), protivoklopna četa "R", laka artiljerijska baterija PVO "R", inžinjerijska četa "R", četa veze "R" (vod veze "A" u miru), vod ABHO "R", pozadinska četa "B".

12. brdska brigada "R" prema planu "Jedinstvo-1" iz 1987. bila je sastava:
komanda brigade "R", komanda stana "R", izviđačka četa "R", četa vojne policije "R", 1. brdski bataljon "R", 2. brdski bataljon "R", 3. brdski bataljon "R", haubički  artiljerijski divizion 105 mm "R" (komanda diviziona, komandno-izviđačka baterija, odjeljenje "S-2M",  tri baterije haubica 105 mm, pozadinski vod), protivoklopna četa "R", laka artiljerijska baterija PVO "R", inžinjerijska četa "R", četa veze "R", vod ABHO "R", pozadinska četa "R".

Cini mi se da je opet ona poznata razlicitost u pitanju. Kolega Nikola odlicni podatci

Kategorizacija kopitara
Prema sklopu tijela, visini, obimu i razvijenosti konji se dijele na tri osnovne kategorije: jahaći, vozni i tovarni.
 
Jahaći konj "J" mora biti pokretljiv, temperamentan i mora imati čvrst i snažan kostur pokriven dobro razvijenim mišićima i skladan i lagan korak.
Dijeli se na lakši tip i teži tip "J" konja.
Lakši tip "J" konja upotrebljava se u planinskim jedinicama i ima visinu od 145 do 155 cm, a obim za 10 cm veći od visine.
Teži tip "J" konja ima visinu od 155 cm naviše, a obim najmanje 10 cm veći od visine.
 
Vozni konj "V" s obzirom na rasu kojoj pripada, umjereno je živahan do blag, odnosno mirnog temperamenta sa izraženim i razvijenim kosturom. Dijeli se na:
- vozno-teški "VT" - visoki preko 160 cm; obim grudi najmanje 20 cm veći od visine
- vozno-srednji "VS" - visoki preko 155 cm; obim grudi najmanje 16 cm veći od visine
- vozno-laki "VL" - visoki preko 145 cm; obim grudi najmanje 10 cm veći od visine
 
Tovarni konj "T" je manjeg rasta, zbijene građe, živahnog temperamenta. Dijele se na:
- tovarno-teški "TT" - visina 143 do 158 cm; obim grudi najmanje 16 cm veći od visine; oni moraju biti izdržljivi, snažni s dobro razvijenim mišićima i jakim nogama
- tovarno-laki "TL" - visina od 125 do 143 cm; obim grudi najmanje 10 cm veći od visine
 
Mule i mazge - kategoriziraju se kao i konji, s tim da tovarno-teške mule mogu imati visinu do 162 cm
 
Magarci se kategoriziraju na:
- magarce teškog tipa - visina preko 120 cm
- magarce lakog tipa - visina ispod 120 cm

Са правим коњима смо вежбали само као питомци и то у склопу обуке са минобацачима и митраљезима. Одвели нас као питомце у Неџариће, предграђе Сарајева, где је била јединица са брдским коњима и ту сма са правим коњима вежбали товарење и скидање минобацача и митраљеза на коње и врло кратко кретање - вођење натоварених коња.... Већина нас никад није прилазила коњима и било нам је необично, али су коњи били добро и послушни. Занимљиво искуство.

Brdske čete po F-87 mogle su u svom sastavu imati od 7 do 17 konja. Broj konja  je ovisio o načinu transporta i sastavu pratećeg voda koji je mogao imati tri organizacijske varijante:
a) prateći vod sastava: 1. odjeljenje RB ili RBR (4 RB-RBR), 2. odjeljenje BsT 82 mm (2 BsT) i 3. odjeljenje MB 82 mm (2 MB), ima ukupno 4 tovarna (oruđna) konja i 4 municijska konja
b) prateći vod sastava: 1. odjeljenje RB ili RBR (4 RB-RBR), 2. odjeljenje BsT 82 mm (2 BsT) i 3. odjeljenje MB 60 mm (4 MB), ima ukupno 6 tovarnih (oruđnih) konja i 2 municijska konja
c) prateći vod sastava: 1. odjeljenje RB ili RBR (4 RB-RBR), 2. odjeljenje RB ili RBR (4 RB-RBR) i 3. odjeljenje MB 60 mm (4 MB), ima ukupno 4 tovarna (oruđna) konja.
Svaki brdski vod imao je u 4. odjeljenju (mitraljeskom) 3 tovarna konja ili u drugoj organizacijskoj varijanti 1 VS (vozno-srednjeg konja) i jednu dvokolicu M-84 na koju se tovari kompletno mitraljesko odjeljenje (3 mitraljeza) sa borbenim kompletom municije i opremom poslužilaca.

Koja je ovo 105 mm haubica u 12. brdskoj brigadi

M3 američka brdska haubica?

Počeo sam praviti temu, ali nikad završio :zid.

Jedna je u kasarni u Postojni restaurirana.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Ne znam zasto su izbacili ovu M3 a zadrzali M2 i jos proizvodili M-56 koji je kopija prethodne. Mozda je domace oruzje iz 1948 76mm bilo superiornije?
Nadalje u gore pobrojanoj organizaciji i opremi brdskih i planinskih brigada iz druge polovice 80-ih vidi veca kolicina topova M-48 i BsT M-60. U to vrijeme se ne bi proslavili u eventualnom sukobu(kao sto nisu ni za t11) jer je prvi na nivou slicnih orudja iz ww1 a drugi na nivou slicnih iz ww2.

Zar nije ta brdska haubica izbacena iz upotrebe prije druge polovine 80ih

Planina zove / alpinizam

https://youtu.be/9cdXIraPM8E

Planinska četa  F-77 (plč prema ratnoj formaciji iz 1977. godine u sastavu 345. plbr)

Komanda čete - 8 ljudi - 4 Pi, 2 PAP, 2 AP
- Komandir čete - Pi
- PKPR - AP
- Četni starješina - AP
- Radiofonista - Pi
- Bolničar - Pi
- Kurir - PAP
- ABHO izvidjač - PAP
- Vozač - Pi, kamion

1., 2. i 3. planinski vod - 38 ljudi - 6 x Pi, 1 SP, 16 PAP, 11 AP, 6 PM, 3 M, tovarni konji = 3
- Komandir voda - AP
- Bolničar - Pi
- Snajperista - SP

1. ojačano streljačko odeljenje - 9 ljudi - 2 Pi, 4 PAP, 3 AP, 2 PM
- Komandir odeljenja - AP
- Automatičar x 2 - AP (Automatičar 1 je ZKO)
- Puškomitraljezac x 2 – PM M53, Pi
- Pomoćnik x 2 - PAP
- Strelac x 2 - PAP

2. i 3. streljačko odeljenje - 8 ljudi - 4 PAP, 3 AP, 2 PM
- Komandir odeljenja - AP
- Automatičar x 2 - AP (Automatičar 1 je ZKO)
- Puškomitraljezac x 2 - PM M72
- Strelac x 3 - PAP

4. mitraljesko odeljenje - 10 ljudi - 3 Pi, 6 PAP, 1 AP, 3 M, tovarni konji = 3
- Komandir odeljenja - AP
- Nišandžija x 3 - Mitr, Pi
- Poslužioci (3 ujedno vodiči konja) x 6 – PAP, 3 tovarna konja (na svakog ide 1 mitr. sa municijom i priborom) 

Prateći vod - 21 čov. - 8 Pi, 9 PAP, 3 AP, 4 RB, 3 MB 60 mm, tovarni konji = 3
- Komandir voda - AP
- Bolničar - Pi
- Radiofonista - PAP

1. odeljenje RB - 10 ljudi - 4 Pi, 4 PAP, 1 AP, 4 RB
- Komandir odeljenja - AP
- Nišandžija x 4 - RB, Pi
- Pomoćnik nišandžije x 4 - PAP

2. odeljenje MB 60 mm - 8 ljudi - 3 MB 60mm, 1 AP, 4 PAP, 3 Pi, 4 PAP, 1 AP, 3 MB 60 mm, tovarni konji = 3
- Komandir odeljenja - AP
- Vodič konja - PAP
- Nišandžija x 3 - Pi
- Poslužioci x 3 - PAP, tovarni konj (svaki tovari 1 MB i municiju)

Ukupno u četi: ljudi 143, 30 Pi, 3 SP, 59 PAP, 36 AP, 18 PM, 9 M, 4 RB, 3 MB 60 mm, 1 kamion, 12 tovarnih konja

Planinska četa F-77 mogla je biti ojačana odeljenjem BsT 82 mm.

Odeljenje BsT 82 mm - 11 ljudi - 2 Pi, 8 PAP, 1 AP, 2 BsT 82 mm, 2 tovarna konja, 2 municijska konja
- Komandir odeljenja - AP
- Nišandzija x 2 - BsT, Pi
- Poslužioci (4 ujedno vodiči konja) x 8 - PAP