PALUBA

Данко нам је посветио још један чланак

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ево једног чланака, чисто да се упореде оновремени самоходни ракетни системи

[attachment=1]

Као и обично одличан чланак од Данка.

Одличан чланак...лепа поређења...ја сам служио војску 1994/5 у 60 . ССРП  ПВО у Даниловграду. Систем КУБ-М. Моћан, али за данашње услове слабија електроника. Могао би се надоградити.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

https://youtu.be/ICS_42z5y18

ДДР

[attachment=1]

Пракса показује да је за надоградњу и модернизацију много згоднија Нева С-125. Многи су је модернизовали мање или више успешно. КУБ/Квадрат модернизован је ређе. Ипак све је то више за музеј него за активну употребу у озбиљном систему ПВО, али нужда закон мења, радимо са оним што имамо, док не добијемо боље... ако икад добијемо!

Октобар 2000-е затекао ме је у Н. Саду као оператора на осматрачком радару РСТОН, 240 СРП...за мене незаборавно искуство.

Да ставим и неке своје фотографије:

Оригинална верзија

[attachment=1]

Модификација са Р-60

[attachment=2]

Лансер

[attachment=3]

Dve R-60 i jedna R-73.

Јес' тако. Прич'о сам и са људима око овога када сам га сликао. Кажу да је ракета двостепена. ВТИ конструисао.

Negde sam pročitao da je kao startni motor za R-60 i R-73 uzet motor rakete za VBR M-63.

Ovo je neka idejna verzija Yugoimport, koja se nudi, a koja nema nikakve osnove sa realnošću.
Yugoimport nudi sve i svašta - pa ko naleti.

Da li je realno da iko, pored bezbroj savremenih PV raketnih sistema, koje se nude posvuda o svetu, opredeli za ovakvu ''budževinu''

Треба дати паре за нов систем. Ко нема, тај се сналази како зна и уме. Видео си како су Кубанци цео систем С-75 поставили на оклопно тело Т-55.

Па може тамо нека "Буркина Фасо" да би се тамошњи "гуру" хвалио да има супер моћно оружје... Лепо и опасно изгледа, а да ли чему служи, ко те пита... заправо, можда би оборили неки хеликоптер из сличне суседне државице...

Веруј ми да сам и ја за неки БУК М2 или М3 или ТОР, али треба то платити. Наравно и три дивизиона С-300 поред тога. Опет све то кошта.

Pre bih uzeo S-350.

То ипак мање кошта него улагање у старе авионе. Можда у суми новца која би се издвојила и није тако (системи ПВО су такође скупи), али у ефекту, односно ономе што они могу учинити потенцијалном противнику далеко, далеко надмашују старе, па и нове авионе које смо купили или добили (или би купили, мислим на нове). Ето, сад ћемо имати авионе за аеромитинге (и тај "ерполисинг"), али ће нам ПВО бити врло слаба. Сума, сумарум нећемо имати ништа.

Ne bih se slozio.Ta teza koju mnogo ljudi protura kako treba "bataliti" avijaciju i sve pare uloziti na PVO sisteme prema mom misljenju je jedna od najpogubnijih.Jer onog trenutka kada tvoj neprijatelj zna da ti nemas vise cime da udaris po njegovim objektima u dubini teritorije, on je vec (ako je pametan) zargonski receno "upola vec dobio rat".Nezaboravite da je u jesen 1995. samo 8 Orlova i 15-ak Jastreba spasilo sudbinu milion i po Srba preko Drine (jedinice KOV su bile pred slomom, cela Banja luka "spakovana" za beg, a da je pala Banja luka palo bi i sve ostalo kao kula od karata).
Prema tome JEDNO bez DRUGOG (PVO bez aviona) prosto NE MOZE (ako hocete da se na ozbiljan nacin bavite svojom odbranom).

Bio sam sokiran kada sam citao, kolike je snage lovacke avijacije NATO 1999. godine angazovao samo kao lovacku zastitu iznad Jadrana, sprecavajuci neki eventualni "kamikaza" napad nasih aviona LBA na njihove objekte u Italiji itd....Onog trenutka kada su unistili vecinu PSS (a nasi prestali da ih popravljaju i uopste prestali sa letovima posle pogibije Milenka Pavlovica) za njih je to bilo VELIKO OLAKSANJE (bez obzira sto su imali na raspolaganju stotine aviona za tu operaciju)...Prema tome nece biti da samo PVO sistemi dobijaju i odvracaju rat...

Наравно, најбоље оружје против авиона је ДРУГИ АВИОН. ако га имаш!

Треба имати добар СИСТЕМ ПВО, а који се састоји од:

1. ЛА
2. АРЈ ПВД
3. јединица ВОЈИН
4. јединица за ЕИ и ПЕД.

Сама ЛА или саме АРЈ за ПВД не могу да одбране земљу од непријатељског РВ-а.

Што се тиче КУБ-а, добар је он, али се мора унапредити барем мало јер овакав какав је, не може трајати заувек, а и непријатељ је већ изучио како функционише.

Amin!Nazalost u javnosti tj. kod prosecnog Srbina "laika" vlada uvrezeno ubedjenje da je 2 baterije S-300 dovoljno da dobije bilo koji rat (sto je potpuno pogresno, jer da je to u stvarnosti tako, korisnici ovog sistema ne bi uopste ni kupovali lovacke tj. visenamenske avione a itekako ih kupuju itd)....

Мора све да се има. Опет ја сматрам да Србија треба да набави савремени ракетни систем ПВО територије попут С-300 (три дивизиона), а поред њега и све ово што сам горе навео... Ако мисли да буде неутрална.

Ја сам РВ и ПВО доживео изнутра и јако добро знам о чему причам. И ако ћемо бити озбиљни ратове води и добија КоВ. А нама је КоВ у врло лошем стању. И управо у њега треба уложити највише средстава (и сразмерно и сумом). Џабе нам најбољи авиони и ПВО ако нема пешадинца. А то сви ви заборављате.

Наравно да је потребно складно развијати све водове и родове. Међутим, ми смо и временском и технолошком заостатку више деценија и тешко је надоместити све то. Једноставно нема се пара за све одједном. Хајде да направимо приоритете у складу са могућим догађајима ("опасности, ризици и претње") а не руковођени разним лобијима где свако себе сматра најважнијим.

ПС: Немој молите о бајкама из ових наших ратова ко је кога спасио... остави то за негде друге. Ово није тема за то, а био сам у свему томе па понешто мало више знам него кажем. Бања Луку је "спасила" политика не авиони.

А око борбен авијације можда нисте, знали један Мексико нема борбену авијацију и ништа им не фали.
 

Primer clana 11 je da su posao odradili bombarderi, ne LA. A i ruku na srce, protivnik nije imao cime da se brani od njih.
Drugo, koga mi mozemo da napadamo "u dubinu teritorije"? 99. smo mogli da napadnemo ciljeve u ALbaniji, Makedoniji, BiH, Madjarskoj ali nismo. Svima je jasno zasto.Mi prvo trebamo biti svesni ko smo i gde se nalazimo, i zasto kupujemo naoruzanje. Ako kupujemo LA da bi se branili od NATO, nista nam nece vredeti ni 50 aviona. Sa obzirom da je NATO svuda oko nas, za koga onda kupujemo LA? Zarad prestiza i jeftinih politickih poena. RV, posebno LA uzimaju mnogo para, prosto to su skupi sistemi, s ogromnom logistikom, a sa druge strane KoV se i dalje klacka u TAM-150, od modernijeg pesadijskog naoruzanja nema nista, sisteme da ne pominjem, gadjanja se izvode jednom u 5 godina jer se nema para, vojska je demotivisana i masovno napusta redove ukljucujuci i staresine, draze im je da voze kamion djubretarac u Nemackoj. Da se razumemo, ja bih voleo da Srbija ima dobru RV, ali ipak mislim da je ona nesto sto bi trebalo doci na zadnjem mestu iza svega ostaloga.

Мислим да Србија, ако жели да има ОС у складу са 20-им, не 21-им, већ 20-им веком, би требало, по мом мишљењу да има ефикасан систем ПВО, а то подразумева горе наведене ставке.

Све почиње од политике како ти кажеш. Најпре се огледа у Уставу, а затим у Стратегији одбране. Ми смо ту себе декларисали као неузталну земљу која сарађује са НАТО и осталима. У суштини не зна се јасно шта је правац развоја. Друге државе које су биле чланице Варшавског договора су већ преломиле и оне своје ОС развијају у складу са потребама које одређује НАТО. Тако Чеси могу да живе са једном ескадрилом ЈАС-39 и са нешто дивизиона КУБ-ова док они који су на ''првој линији фронта'' попут Пољака, морају да улажу знатно више те купују патриот, Ф-16, Леопард2а5 итд., а разматрали су и Ф-35. Србија није одредила јасно ко су јој пријатељи, а ко непријатељи те стога и постоји оваква ситуација. Да сутра уђемо у НАТО нама не би требала јака војска већ би се спремали само за мировне мисије и Baltic air policing ако би имали чиме да летимо. О С-300 или нечему сличном не би се ни причало.

Шта фали Мексику? Ништа. Америка га држи. Нема с ким да ратује, нико му не прети па му изгледа и не треба ништа. Овде код нас, барем на вестима, стање је променљиво: подизање борбене готовости, најаве сукоба, запаљиве изјаве, захтеви за измену постојећих граница итд. Није исто.

Словенија је све до уласка у НАТО имала идеју да набави око 20-так ЈАС-39. Када су ушли у Алијансу од тога није било ништа. Зашто? Зато што су им Брисел и Вашингтон одредили место које не предвиђа постојање ЛА. Купили су ПВО систем ''роланд'' који више не користе јер им је речено да им не треба. Хрвати немају систем ПВО у целини и у смислу који сам горе навео. Они војску наоружавају исто у складу са захтевима и потребама НАТО. Чеси су имали С-200, С-125 и С-75. Све је отишло у фурду, а ништа ново није набављено јер према процени НАТО њих неће нико напасти у тој мери да ће им сл. системи затребати. Тако су прошли и Мађари.

Ја нигде нисам навео да Србији и њеним ОС не треба пешадија и мислим да нема потребе то говорити. Моје виђење свега овога се разликује од твог и сматрам да свака држава која мисли и жели да буде неутрална мора да има ово што сам побројао јер искуства из претходних ратова то говоре. Ако Србија уђе у НАТО, њој неће требати С-300 или сл. систем јер неће ратовати против НАТО-а већ ће се преоријентисати на неке друге циљеве као што су то урадиле и др. државе сличне величине и снаге.

[attachment=1]

Р-73 са стартним мотором је изузетна ракета земља-ваздух. Спрегнута са термовизијом, или неким другим пасивним осматрачким сензором постаје опасан и жилав систем.

А пропо НАТО окружења о коме пишете и с којим смо скренули мало у офф... прича да је узалудно и бесмислено набављати наоружање и оружне системе јер је свуда около НАТО је погубна и опасна. Ако се не варам, узајамна помоћ и колективна одбрана важи само ако је нека, или више њих, чланица НАТО-а нападнута. Шта ако нека чланица НАТО-а, а мимо савеза, одлучи да оружјем ријеши неки спор са Србијом? Да ли би то био рат са том чланицом или са НАТО-ом... Шта ако неколико чланица савеза, на своју руку, одлучи да је боље да сјеверна граница Србије иде Савом и Дунавом... Мислите ли да су и унутар савеза сви сигурни, да ли се Грчка наоружава због руске пријетње или због Турске?

Проблем је са дометом. Р-73 испаљена са авиона у лету има домет преко 20км. Испаљена са земаљског лансера не лети даље од 7-8км, јер велики део потиска троши на убрзавање. Једино решење је додати мотор од М-63 Пламен 128мм као бустер.

Управо тако. Са стартним мотором је чудо.

Ukoliko neka od članica NATO napadne neku treću zemlju mimo saveza, onda je to rat samo sa tom članicom i otvorenu pomoć neće dobiti od saveza ( verovatno bi gazda poslao poruku svima da se smire ukoliko to nije u njegovim planovima).


A sada malo ŠBB-KBB. Ako uzmemo kao tačnu konstataciju da je Srbija vojno neutralna, onda mora da se računa na nabavku NVO sa obe strane. Kako su zapadni sistemi PVO smešni, to sleduje da se oni nabave od Rusije, ali onda letna tehnika mora da se nabavi na zapadu. Heliktopteri bi bili mešano meso, kao i transportna avijacije. Po ovom scenariju bi RV i PVO mogli da izgledaju ovako, naravno pod uslovom da nađemo lovu za sve ovo:

204. VBr.

   101 LAE   Rafale
   252 LBAE   M-346 Master
   138 TrAE   An-26
   712 PoHE   Mi-28
   890 MHE   Mi-17
   897 MHE   Mi-17
   24 VTB  
   17 BOA
   117 ARD PVO   Pancir

98. VBr.

   239 LBAE   M-346 Master
   241 LBAE   M-346 Master
   714 PoHE  Mi-28
   119 MHE   Mi-17
   870 MHE   Mi-17
   98 VTB
   98 BOA
   161 BOA
   98 ARD PVO   Pancir

250 RBr.

   1 divizion PVO   S-350
   2 divizion PVO   Tor
   230 SRD PVO   Buk
   240 SRD PVO   Buk

450 RPuk

   1 divizion PVO   S-350
   2 divizion PVO   Tor
   310 SRD PVO   Buk

 (https://www.cheesebuerger.de/images/midi/musik/a028.gif)

Па фино си ти ово искомбинов’о, нема шта. ;)

Trudim se, trudim, vidiš da sam vaskrs`o neke jedinice. ;D

Onako kao laik da pitam, po cemu se to Rafale izdvojio kao LA ili M346 kao LBA? Cena, kvalitet, nesto trece? Pa taj rafal kosta 74 miliona evra, to je cena 2 Mig 35. Ako vec imamo LA i LAB bilo bi pametno da mogu nositi isto naoruzanje, olaksava logistiku, npr F-16 (neka varijanta) i T-50.

Time da mogu kupovati rusko ili kinesko oružje pred Amerima mogu da se kurče stare članice NATO. I to samo one koje "stisnu petlju" Kad bi Srbija bila članica NATO, ili Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Poljska, malo sutra bi smeli i kad bi hteli - da kupe rusko oružje!
A  Rafal nije dokazan u borbi, ali je poslednji izdanak francuske škole Miraža - Dassaulta. I na papiru i na mitinzima je pokazao da je odličan. M-346 je razvijen iz Yak-130 kad je Aermacchi napustio taj program. Prodaja im ide prilično slabo, mada ide.

Ja napisah ŠBB-KBB, a Rafal je, barem meni, najlepši od svih.


18 Italija, 30 Izrael, 16 Poljaci i drugovi Singapurćani 12 kom.

Yak-130 i Aermacchi M-346 su dvije verzije jedne te iste osnove. Napravili ga Rusi i Taljani zajedno, posle raskida (ne znam zbog ćega) svako  je oćito dobio svu dokumentaciju i svako je išao u svoj finale. Na Masteru zapadna elektronika i motora, na 130ici rusko. Na Zapadu se jedino još M-346 pored nekih manjih kolićina korejskih T-50 prodaje, dok na Istoku Rusi prodaju 130-icu a sve izgleda da su nacrte odnosno određena rešenja dobili i Kinezi (L-15).

Италијани су раскинули оног тренутка када су дошли до знања потребног да даље сами наставе са производњом и развојем авиона. Исто то су урадили и Американци када су се повукли из заједничког програма који су водили са предутећем Јаковљев. Требала им је технологија да би могли да развију авион на основу Јака 141. Тако је и настао Ф-35. После тога причају како је све измишљено и настало на западу.

Тренутно се врши притисак на НАТО земље које користе совјетску технологију да се исте одрекну, а самим тим и да се реше КУБ-а. Наводно НАТО команду нервира то што системи не могу да се повежу са командним и оперативним центрима у потпуности и што нема аутоматског преноса података и могућности да се са вишег нивоа прати радарска слика из појединачне станице на терену. Не знам само шта је алтеранатива ракетном систему КУБ коју би запад понудио пошто је патриот ПВО територије, а не трупна ПВО. Ови други системи ми делују инфериорно у односу на руске.

Сад нешто мислим... Осим већ застарелог Skyguard-Sparrow i neadekvatnog NASAMS са АМРААМ (који се вероватно може интегрисати у Skyguard), а узгред није самоходан, Запад нема ниједан ракетни систем ПВО који покрива мале и средње висине. Уз то можда још шведски RBS-90  и BAMSE.
Запад је намерно или услед сопственог слепила занемарио ПВО трупа и ПВО објеката. Између Стингера / Мистрала и Патриота зјапи огромна празнина. Можда ми се то само чини, а можда се мора признати, да су Руси ту далеко одскочили. Имају огроман избор система разних карактеристика, савремених, а по ценама нижим од западних.

Sve to danas može da se reši vrlo brzo, to je samo fora da se izbace ovi sistemi iz naoružanja. Osim toga ne vidim neku želju Poljaka, Čeha, Slovaka, Mađara, Rumuna i Bugara da ih izbace iz naoružanja u skorije vreme. Rumuni čak planiraju i modernizaciju sistema.

https://youtu.be/OdDAtHumZeg

Aster 15 i Aster 30?

Астер 15 и Астер 30 ушли су у употребу на бродовима (Британски разарачи типа 45!) . Не знам да ли их је ико добио у копненој верзији, и каквој, Рад бих био добити даље инфо. Нисам чуо да су постављени на самоходну шасију, ни каква је конфигурација копненог система. Да ли је интегрисано заједно са радаром, или  је ТЕЛАР на једном месту, а сензори ко зна где!? Ово вреди отварања нове теме, ако има шта да се пише.

[attachment=1]

Не.

И ако погледаш трупну ПВО НАТО земаља видећеш да је знатно слабија од руске.

https://youtu.be/0Nk3HV-dDcU

Imaš tu malo više detaila i vozila:

http://www.eurosam.com/products/ground-launched-systems/

Sastavni delovi sistema:
ARABEL Multi-Function Radar
 (http://www.eurosam.com/products/eurosams-building-block/arabel/)
EMPAR Multi-Function Radar
 (http://www.eurosam.com/products/eurosams-building-block/empar/)
ASTER hit-to-kill Missile Interceptors
 (http://www.eurosam.com/products/eurosams-building-block/aster/)
SYLVER Naval Vertical Launch System
 (http://www.eurosam.com/products/eurosams-building-block/sylver/)
MLT Ground Vertical Launch Module
 (http://www.eurosam.com/products/eurosams-building-block/mlt/)
MARA + MAGICS Computer & Operator Consoles
 (http://www.eurosam.com/products/eurosams-building-block/mara-magics/)
U Kopnenoj verziji imaju ga Italjani Francuzi Singapur.. Italjani ga poslali i u Tursku (vest (http://www.obramba.com/novice/italijanska-vojska-v-turcijo-poslala-raketne-sisteme-sampt-aster-30/))..


I malo videa oko sistema:
https://www.youtube.com/watch?v=ciqS3bor2u4

Možda ako gledaš po tipovima i varijantama raketa da. Ali ako gledaš kao celinu, Nato teži nad prevladom na nebu pod kojim ratuju. I da imaju potrebu po tim sistemima verujem da bi više ulagali u njih.

Ne mogu se setiti gde sam čitao analizu, (ako se ne varam za Ruandu i Kinu) da iako su kupili dosta sličan tip aviona Su-30MK2 kineski su zbog povezanosti u komplet sistem odbrane puno jači protivnik od Ruandskih.

Ruanda?

Mea Culpa, Uganda..

A na koji način misle da postignu prevlast u vazduhu? Razumem da je osnov strategije da se protivnik prethodno politički i ekonomski iscrpi do te mere da njegova vojna sposobnost suprotstavljanja bude znatno oslabljena. Tek tada, samo sa neravnopravnim, slabim protivnikom, mogu računati na vojni uspeh. U tome i jeste suština "hibridnog ratovanja", Vojni udar je samo krajnja mera, samo onda kad su rizici materijalnih i ljudskih gubitaka procenjeni kao mali, a u svakom slučaju prihvatljivi!

Нисам убеђен да је ово боље решење.

"Alternativa" KUB-u jest pregradnja sistema na korištenje RIM-7 Sperou. Ne pitajte me, kome je to alternativa. Nudi je Tales Česima.

U kojem ratu amerikanci ("nato") nisu imeli vazdušnu premoč?

Северен Виетнам.

Куб -м е многу поефтино решеније ако се модернизират одошто купување на западна опрема која е многу скапа и ограничена во бројки.Сепак алтернатива за куб- можи да биди бук  доста солиден систем.

Bilo bi dobro da stave sve komponenete sistema na guseničare .

po nekim definicijama postoji:


I po mom vrlo realan opis situacije iznad vietnama.

То би било ''с коња на магарца''.


Слажем се са тобом, али НАТО земље морају да купују западне производе.

Bozo 13 колку  и да америакнците во виетнам можеја да извршат удар врз цели во виетнам сепак тоа тие го постигнуваја со големи загуби  во авио техника и заробени пилоти  и никогаш не ја постигнаја целата да северен виетнам да се откажи од војната .Сепак американците загубија 48 b-52 над северен виетнам и тоа покажува дека немале баш голема воена супериорност .За разлика во јужен виетнам имаја воздушна супериорност  каде постојано можеја да повикуват воени удари во секој момент  до 1972 година бидејки по 1972 година веке се појавува во јужен виетнам стрела-2м која целосно го смена текот на војната.«Стрела-2», сбив 204 американских и южновьетнамских летательных аппарата (самолёты и вертолёты)

Листа на соборени летала во Виетнам или вкупно 3300 соборени летала тоа мене не ми говори за некоја супер превласт над воздушниот простор над виетнам.

https://ru.wikipedia.org/wiki/Потери_авиации_во_Вьетнамской_войне

@gocemk
Jesi prečitao taj post?

Го прочитав текстот уште првиот пат но мое мислење е дека американците немаја никава воздушна супериорност или воздушната превласт  бидејки и во јужен виетнам загубија 3000 хеликоптери.

Ке видиме како ке однесуват американците , бидејки видовме што направи трамп со израелските ф-16 за хрватска.

Морају да купују западно. Нема шансе да би сада Чешка могла да купи БУК или С-400, а да прескочи Патриот или нешто сл.

[attachment=1]

[attachment=2]

torpedo011

[attachment=1]

Брзине иду у ''ха''

[attachment=1]

Постоје и различите верзије пресвлака, све по жељи купаца.

[attachment=2]

[attachment=3]

Libijska modifikacija, sistem Kub na vozilu Iveko Puma.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Pozdrav svima....
Drago mi je da sam sa vama na Forumu.

Želeo bih da vas sve upoznam sa novom knjigom koja je izašla o sistemu "2K12 Kub" i koja je prva tako sveobuhvatna knjiga o tom sistemu na našem prostoru.
Kao jedan od autora knjige, želeo bih da vam kažem da u knjizi zaista možete pronaći pregršt informacija od samog razvijanja i nastanka sistema "Kub", preko njegove upotrebe u JNA/VJ/VS, ali i u borbenim dejstvima, pre svega u arapsko-izraelskim ratovima, ratovima na Bliskom istoku i na našim prostorima, sa posebnim delom vezanim za rat 1999-te.

Ova knjiga je samo početak, nadam se da ću sa svojim kolegama ko-autorima nastaviti saradnju i da ćemo kada za to dođe vreme, izdati i specijalno dopunjeno izdanje...

Ali to zavisi i od vas, od toga da li će knjiga naići na pozitivan prijem.
Za sada je prijem knjige više nego dobar....

Knjiga se može nabaviti u internet knjižarama "Vojna knjižara" i "M-Hobby".

Postaviću i link, a nadam se da ćemo dobro sarađivati ovde na Forumu!

Srdačan pozdrav,

Kubovac

https://www.vojnaknjizara.com/shop/samohodni-raketni-sistem-pvo-2k12-kub-m-kvadrat/?fbclid=IwAR1drZ1gAZ8G7jISGyG56n66cZL6eCEMeUGXILnrtJlMikMFljKfDBiO-nc

Хвала. Рекло би се да је интересантно.

Trebalo bi i korigovati naslov teme....
Ispravno bi bilo :" Protivavionski raketni sistem 2K12 "Kub"

Pozdrav...

Nešto iz lične arhive. Šabla 2011. godine, naši raketaši Nevaši i Kubovci izveli gađanje raketama sistema "S-125 Neva-M" i "2K12 Kub-M"
Meta: Radio-upravljana meta RUM-RO1

[attachment=1]

A evo i slika snimljena iz RUM-R01 pred sam pogodak rakete:

[attachment=2]

S obzirom da se, zbog veličine fajla, ne može uploudovati ceo snimak gađanja, pozivam Vas da se priključite mojoj FB Grupi "Artiljerijsko-raketni sistemi PVO i sistemi VOJiN" i pogledaju cele snimke gađanja, iz moje lične arhive, ali i pronađu tekstove i teme o ostalim sistemima ARJ PVO i VOJiN koji ih zanimaju...

https://www.facebook.com/groups/272811910424805/



Ps. Molim Upravu Foruma, da isprave u nazivu teme oznaku sistema "Kub" iz 9K12 u 2K12!

Pozdrav..... :)

https://web.archive.org/web/20081105102329/http://pvo.guns.ru/kub/kub.htm

Sređeno odavno.

https://youtu.be/nMbmh0q-wBc

Prebačeno . Možete obrisati sa ove teme . Nisam u prvi mah video da postoji posebna tema.

Na prelazu maja i juna meseca 2017. godine, na poljskom borbenom poligonu Ustka na obali Baltičkog mora, vršena su vežbovna bojeva gađanja protivavionskog raketnog sistema PVO "2K12 Kub" Češke vojske, iz sastava 25. protivavionskog raketnog puka Strakonice, koji su bili vrhunac trogodišnjeg uvežbavanja.
Na strelištu u poljskoj Ustki, u okviru taktičke vežbe BALT 2017, raspoređena je radna grupa od ukupno 98 vojnika, uključujući članove Fakulteta za vojnu tehnologiju Univerziteta odbrane, koji su bili deo tima sudija koji nadgledaju pravilnost i sigurnost gađanja.

Detalji vežbovnog bojevog gađanja na linku:

https://www.youtube.com/watch?v=CZmKrfIwFas&feature=share&fbclid=IwAR3VOgcC3gHgzRbUaT6UWMl77zFJxmZU_z77nu86Z0RLSv6hLnw668vZ9ls

To još malo, dok Česi ne kupe neku polovnu starudiju od neke zemlje NATO, ili da odreše kesu i daju milijarde za Patriota, ili se zadovolje Mistralom s ramena. NATO zemlja sa Kubom, oooooo, ne ide tooooo.

@kumbor

Češka je sprovela jednu veoma zanimljivu modernizaciju sistema Kub. Znamo da je najveći problem kod sistema "2K12 Kub", a usled starosti sistema, raketa 3M9M/M3. Naročiti problem predstavlja gorivo marševskog (ram jet) motora kome je istekao vek upotrebe i sada se u većini zemalja koristi "dok funkcioniše". Startni motor je manji i lakše rešiv problem.

I kod Čeha je taj problem prisutan, pa starije rakete 3M9M više ne koriste, a rakete 3M9M3 upravo povlače iz upotrebe, mada je jednom manjem broju raketa zbog opšte bojeve gotovosti sistema PVO privremeno produžen vek upotrebe.

U tom smislu, Česi su dubinski modernizovali sistem "2K12 Kub" i njegov SLO 2P25M, zamenom gotovo kompletne elektronike digitalnom tehnikom. Zamenjen je i analogni komandni računar, a umesto njega ugrađen digitalni balistički računar, sa potpuno novim upravljačkim sistemom lansirnih usmerača. Umesto dosadašnje telekodne veze sa RStON-om, uvedena je nova, digitalna veza.

Na modifikovanim lansirnim usmeračima sada se nalaze 3 kutijasta lansirna kontejnera sa poluaktivno radarski navođenim raketama "Aspide-2000" efikasnog dometa od oko 25 km po daljini.

Kod RStON-a (radarske stanice osmatranja i navođenja), takođe je dubinski modifikovana i digitalizovana elektronika, čime je smanjena potrošnja struje i turbo-gasni motor koji je "gutao" mnogo goriva, zamenjen je dizel generatorom znatno smanjene potrošnje goriva.
Ugrađeni su potpuno digitalni prijemni i pokazivački blokovi koji služe za akviziciju ciljeva i navođenje raketa.
Ugrađena je i potpuno nova dnevno-noćna kamera, kao i laserski daljinomer.
Da bi nove rakete mogle biti navođene, izmenjene su frekvencije predajnika osvetljenja. Izmenjene su i frekvencije nišanskog radara i predajnika sistema raspoznavanja "svoj-tuđi".

Sve u svemu, veoma zanimljiva modernizacija, koja sistemu "Kub" zaista može udahnuti novi život, bar još neko vreme.
Ono što ostaje nedostatak jeste 1-kanalnost po cilju, ali to bi se moglo rešiti u narednim modifikacijama, zamenom raketa onima sa aktivnom glavom za samonavođenje.


Slike:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

па то испаде да су од куба остала само возила?

Stavili "Aspidu", talijansku modernizaciju Sparrow! Zanimljivo. Dođe mu kao skromnija varianta NASAMS. Baš lepo. Česi su to. Stari majstori. Još ako dobro radi... super. Mirni su još desetak godina.

Sistem PVO "2K12 Kub" je veoma pogodan za modernizacije i modifikacije. Jedina stvar koja je gotovo zaustavila takav trend kod zemalja korisnica, jeste pojava njegovog naslednika "9K37 Buk" u više modifikacija, pa je prosto većini zemalja bilo isplativije da kupe nove sisteme (naravno, logična stvar).
Ipak, da je sistem moguće modifikovati pokazuje više primera, od koji su neki u primeni, neki došli do statusa "opitni primerci", a neki su ostali kao projektni crteži.

Jedan od primera je Poljska modernizacija sistema "Kub", tj. njegovog samohodnog lansirnog oruđa 2P25M2.
Vidi se da je osnova na guseničnom motornom vozilu ostala ista. Izvršena je nadgradnja na lansirnom uređaju, koji se zasniva na kontejnerima sa 4 rakete V-V tipa "AIM 7".

Vidi se antena predajnika za navođenje raketa (osvetljavanje cilja i raketa) i antena sistema identifikacije "svoj-tuđi". Takođe, vide se i kamere optičkog sistema otkrivanja, akvizicije i praćenja ciljeva i verovatno i laserski daljinomer.

Ovde se ne vidi, ali u komplet definitivno ide i RStON 1S91M2 (Radarska stanica osmatranja i navođenja) s obzirom da je na SLO ostala antena za SSVuO (sistem sinhrone veze i uzajamne orijentacije, valjkasta kupola unutar koje je antena na prednjem delu vozila).

Verovatno se RStON koristi kao osmatračko-akvizicijski radar i kao radar za navođenje SLO i njegovog predajnika osvetljenja na cilj. U tom slučaju je baterija jednokanalna po cilju.

Ukoliko se pak koriste optička sredstva, RStON verovatno ima ulogu početnog navođenja SLO na ciljeve, a zatim operator u SLO preuzima praćenje cilja upravljačkom palicom (džojstikom, mišem?) iz kabine, a predajnik osvetljenja osvetljava cilj i rakete radi poluaktivnog radarskog samonavođenja. U ovom režimu, baterija može biti višekanalna po cilju, a koliko ciljeva jednovremeno, to zavisi i od sposobnosti posluge RStON-a da brzo usmerava SLO po SLO na ciljeve.

Postoji verovatno i režim kada se iz RStON-a samo najavljuju ciljevi, a onda ih posade SLO-a traže putem optičkih sredstava. Kada se ciljevi uoče, uključuje se predajnik osvetljenja i lansira se raketa. I u ovom slučaju baterija je višekanalna po cilju.

Što se tiče dometa, to je ograničeno dometom rakete V-V tipa "AIM-7", koji u modu "V-V" iznosi od 22 do 85 km zavisno od verzije rakete i režima gađanja ( u susretu ili u odlasku ).
Ipak, uzimajući u obzir da je ovo sistem "Z-V" i da nema početne brzine koju avion omogućava, domet je verovatno najmanje dvostruko niži (možda i više).

Ipak, svakako, zbog novijih raketa i mogućnosti da sistem bude višekanalan po cilju, veoma zanimljivo...


Poljska modernizacija SLO sistema Kub:

[attachment=1]

ПУСК!
Цель уничтожен!   :super :super

[attachment=1]

Analiza veoma zanimljivog predloga modernizacije sistema PVO "2K12 Kub" na standard "2K12 Kub-2D/Kvadrat-2D", od strane Ukrajinske firme "Aerotechnica".
S obzirom da se i kod nas radi modernizacija sistema PVO "2K12 Kub", da li bi naši Kubovi nakon modernizacije mogli ostati ozbiljna pretnja savremenim letelicama?

Više na:

https://www.vojnaknjizara.com/modernizacija-raketnog-sistema-2k12-kub-m-na-standard-2k12-kub-2d-kvadrat-2d/?fbclid=IwAR2vmc-OnSHktf9gUjrTeTAiY6SZNhTajY1uveqfGEjrRzc-HO1LUkbtS4o

[attachment=1]

Помало и понекад, у повољним условима, ако нам се циљ баш "нагузи".

Ova Ukrajinska modernizacija izgleda veoma zanimljivo. Pored digitalizacije i zamene 99% elektronskh komponenti, smanjenje potrošnje goriva, mogućnosti da RStON tokom manevra ima podatke o stanju u VaP-u od eksternih radara putem posebne radio telekodne veze, dnevno-noćnog rada sa termovizijskim i televizijskim optičkim senzorima, pa do toga da se RStON-om može daljinski upravljati sa udaljenog mesta sa dubliranim komandama i pokazivačima (značajno smanjenje rizika pogibije ili ranjavanja članova posluge)....

Наравно, и ово је врло важно.

KUB na Batajničkom aerodromu juče [attachment=1]

https://youtu.be/6STLaNgFeZU

https://youtu.be/KlnYYJUpob0

Ovaj video može i na nekoj drugoj temi da se nađe jer se tiče dosta široke teme uglavnom vezane za PVO i Vazduhoplovstvo ali me zanima mišljenje Kubovca o sistemu KUB sa snimaka negde na polovini videa  (nećete zažaliti i ako pogledate ceo video ). https://youtu.be/p8ybgLa6m3g

@Pakleni Vuk

Ja lično nisam pristalica ugradnje IC raketa kratkog dometa na SLO sistema Kub. Razumem probleme vezane za vek upotrebe raketa sistema Kub i možda je krajnja namera i postepena zamena (koja bi postala trajna) sa raketama R-60 i R-73 (sa dodatim busterima, pretpostavljam) i "nova" raketa RLN/IC.
Ipak, ove rakete su inferionre po dometu u odnosu na rakete sistema Kub i meni se taj deo ne sviđa.
Pisali smo već ranije na jednoj od tema i malo se čak i "uhvatili" u polemiku oko dometa IC raketa vazduh-vazduh sa i bez dodatih bustera kada se lansiraju sa zemlje. I pored toga, postoji problem kombinacije ovih raketa, jer ako se prvo lansira raketa sistema Kub, doći će do zaprljanja IC glava na manjim raketama i to se verovatno mora rešiti "spoljnom" intervencijom i čišćenjem. Takođe, ispod srednjeg usmerača se montira TV/termovizijski senzor (možda i laserski daljinomer) koji takođe može imati problem nakon lansiranja rakete sistema Kub.
Kod sistema Buk, taj optički vizir je smešten nazad, iznad motornog dela i malo je udaljen od lansirnih usmerača, upravo zbog toga.

Ako se već radi ovo što se radi, a zbog problema sa raketama sistema Kub i njihovim gorivom marševskog motora, meni je logičnije da se ide na ugradnju raketa sa aktivnom glavom za samonavođenje tipa R-77 i R-77-1 koje ćemo sada dobiti (R-77 sigurno, a za R-77-1 nisam siguran) za lovce MiG-29.
Ove rakete imaju domet kada se lansiraju sa aviona od 80 - 110 km. Dakle barem 25-30 km kada se lansiraju sa zemlje, bez dodatog bustera. A ako  je ovo prekratko, možda se buster može "nabudžiti" i na ove rakete....
Pored toga, na samom SLO bi trebalo zameniti elektronske komponente savremenijim i umesto analognog komandnog računara ugraditi digitalni balistički. Pult upravljanja SLO zameniti sa LCD digitalnim indikatorom.

Na ovaj način, baterija Kub bi mogla biti 4-kanalna po cilju.

Ako se smatra da je ovo "nerealno", ne vidim po čemu bi bilo "realnije" da se ugrade R-60, R-73 sa dodatim busterima i RLN-IC?
I jedno i drugo je "jednako realno" i "jednako nerealno".
A po mom mišljenju ugradnja R-77 i zamena raketa Kub (koje bi se povukle) i modernizacija RStON i SLO, bi produžile Kub sistemu rok trajanja bar 10-15 godina....

Ovo je samo moje mišljenje....

A zbog čega bi uopšte trošili rakete R-77, ako ih uopšte i kupimo, na nekakav PVO bastard sistem? Ako već hoće da se igraju sa tim, onda neka uzmu R-27.

Ja se slažem sa premisom. Ja ne bih ništa dirao, već kupio Buk-M2. Ali to sam ja.

Da bi se R-27R koristila, moraju se promeniti frekvencije predajnika osvetljenja RStON. Pored toga, lansiraju se sa INS navođenjem u početnoj fazi i radio-korekcijama u srednjem delu putanje. To zahteva dodatne modifikacije na RStON-u radi formiranja takvih komandi i slanja na raketu. Rakete R-27R ne bi mogle da se koriste u pasivnom kanalu, tako što bi se cilj pratio optičkim putem. Mora biti radarski zahvat radi početnog INS-a i stalni radarski zahvat radi slanja radio-korekcija.
Nije nemoguća misija, ali kažem, to se mora uraditi. Takođe, rakete R-27R nemaju mogućnost "zahvata u vazduhu", niti "ponovnog zahvata u vazduhu" što znači ako jednom izgube zahvat tokom leta ka cilju, to je kraj.

Dakle, ako se već petlja....neka se petlja sa nečim "naprednijim" a to je svakako raketa sa aktivnom glavom za samonavođenje.

Onda bi najbolje bilo da se ne petlja sa bilo čime.

Rakete R-77 / 77-1 su jako skupe i to bi bio glavni problem prelaska na njihovu upotrebu.
Prelaskom na R-77 kanalnost sistema po cilju bi mogla da bude i veca od 4.
Sve zavisi od brzine sistema za upravljanje vatrom koji bi se ugradio tj. brzine kojom bi on mogao da dodeljuje ciljeve raketama na lanseru. Ovo bi naravno trazilo i ozbiljnju modernizaciju RStONa i SLO.
Obzirom na dimenzije i tezinu SLO bi mogao da nosi i 6 raketa R-77.
To znaci da bi baterija ima 24 rakete koje bi mogla ispali u jako kratkom roku.

Sto se tice integracije IC raketa mislim da tu nebi trebalo mesati KUB-ove rakete i ove IC rakete.
Ili ce na SLO biti samo IC rakete ili samo KUB-ove 3M9.
1-2 SLO sa IC raketami i 2-3 SLO sa 3M9.

I za vreme JNA , rađena su uvežbavanja jedinica PVO sistema "2K12 Kub-M" u borbenim postupcima u uslovima elektronskog ometanja.

Evo i jedan zanimljiv tekst o tome iz knjige "Nebeski štit sa zemlje - Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat" čiji sam jedan od autora. Knjigu možete nabaviti preko naše foruma Paluba, tako što ćete me kontaktirati u inbox, gde se možemo dogovoriti o ceni, načinu plaćanja i isporuke. A moguća je i posveta autora, ako želite...

Citat:

""Uvežbavanje jedinica Kub-M u JNA

Tema vežbe: PVO u uslovima ometanja

Sredinom 80-tih godina, u širem rejonu Zadra je izvedena pokazna vežba po diplomskom radu jednog pukovnika koji je polagao za generala.
Tema je bila: PVO u uslovima ometanja.
Sva raspoloživa tehnika EI i PED u bivšoj JNA je učestvovala na vežbi.

Sistem K-1M je ometan bez većih poteškoća. Na jednoj analizi, uoči same vežbe to je i konstatovano. Da bi sistem Kub-M mogao da radi u sistemu K-1M, u 22,00 časova je naređeno da se 2 raketne baterije spoje žičnom vezom. U 05,00 ujutru je to i realizovano
( blizu 40 km žice ). Zaključci sa te vežbe su podeljeni jedinicama.

Pripadnici 311. Ssrp PVO Kub-M su te zaključke implementirali u plan obuke starešina i uvežbavali različite postupke u pojedinim situacijama. Do kraja 80-tih su prorađene sve moguće varijante, a najviše na školsko trenažnim gađanjima i uvežbavanjima u praćenju ciljeva.

Na jednom takvom uvežbavanju, jedna raketna baterija je bila udaljena od aerodroma oko 17 km i to tačno po produženoj liniji piste. Avioni koji su poletali sa aerodroma, hvatali su visinu i preletali pravo preko baterije u parametru +/- 3 km.
Jedno brdo je bilo kao prepreka prema aerodromu na daljini oko 12 km.
Kada bi jedinica dobila uzbunu, prešla u borbeni rad, dok je čekao cilj sa KM puka, komandir RStON-a je uvežbavao vojnike operatore u hvatanju i praćenju ciljeva TOV-om. Jednostavno bi ručno okrenuo nišanski radar u pravcu tog brda i kako bi koji avion preleteo to brdo, operator bi ga hvatao na TOV-u i pratio do parametra. I tako više puta.

Posle nekog vremena, komandir je skupio starešine i objasnio da će sutra da sve to probaju ali sa prenosom podataka na SLO i raketu, da se vidi hoće li školska raketa dati gotovost.
Suština je da radar lanseru treba dati tri podatka: azimut, ugao mesta i daljinu.
Azimut i ugao mesta su išli preko TOV-a dok je komandir radara ručno pomerao marker daljine procenjujući vizuelno na kojoj daljini se nalazi cilj.
Kada su sutra probali u prvom naletu nije išlo ali je u drugom sve to prošlo bez uključenja nišanskog radara. Predajnik osvetljenja je uključivan na 8 do 10 km od cilja i raketa je davala gotovost ( mogla je da se lansira u stvarnoj situaciji ).

Na jednom od takvih uvežbavanja, tih godina, rešeno je da se diplomira na radu u sistemu K-1M. Raspored jedinica i KM puka je bio sužen ( sve raketne baterije su bile optički vidljive sa KM puka).

Daje se uzbuna, uključuje se RStON, kreće se sa radom ali sa isključenim osmatračkim radarom. Antena radara stoji, ne okreće se, a šef sa KM puka dvogledom proverava dali neko zabušava. I kreću ciljevi po K-1M direktno na nišanski radar bez osmatrača. U početku malo kilavo, ali kako koji cilj sve bolje i bolje.

Završni nivo je bio da se cilj da sistemom K-1M bez uključivanja nišanskog radara sa preuzimanjem praćenja sa TOV-om.

Sistem PVO 2K12 Kub-M je zahtevan sistem. U tom lancu je bitna svaka karika. Trebalo je uraditi određen broj radnji u toku posedanja položaja i pripreme za dejstvo. Dovoljno je da jedan napravi grešku i uvede pogrešan podatak i sistem nije radio.

Drugi deo se odnosi na sam borbeni rad. I tu, ako neko pogreši raketa neće da poleti.

Treći deo : sve to uraditi u borbenim dejstvima. Isto je bilo dovoljno da jedan u tom lancu zakaže. " Kraj citata

Slika 1: Prijemnik video signala VPU-55 i upravljačka palica, koji se nalaze sa desne strane od indikatora navođenja i indikatora daljine nišanskog radara. Televizijski optički vizir TOV 9Š38, sastoji se iz televizijske kamere KT-101, koja je spregnuta sa nišanskim radarom RStON i nalazi se odmah do njega i prijemnika video signala VPU-55 kao i srednjeg bloka PB-107 i od kompleta rezervnih delova. Na ekranu je indikacija "cilja" i nišana radi boljeg prikaza.

[attachment=1]

Slika 2: Konzole operatora nišanskog radara. Dalje (narandžasto) - indikator navođenja, bliže (zelenkasto) - indikator daljine.

[attachment=2]

Slika 3: Baterija za upravljanje vatrom (BUV) - Komandno mesto (KM) Puka.

[attachment=3]

Slika 4: Knjiga "Nebeski štit sa zemlje - Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat"

[attachment=4]

Gdje je bio smješten sistem za obranu Lore, Divulja?

poz.

U kasarni Šepurine kod Zadra, bio je smešten 60. ssrp PVO Kub-M. Po otpočinjanju rata na prostoru bivše SFRJ, premešten u Danilovgrad pored Podgorice. Inače to je bio i "moj" puk (Danilovgrad)....

[attachment=1]

To su Šepurine, obučni centar.
Svaki ratni aerodrom je imao predviđen položaj za kub.
Jedino nisam našao položaj u Splitu.

poz.

Poslednjih dana, a rekao bih i nedelja, pa i meseci, imamo prilike da čitamo razno-razne tekstove o modernizaciji sistema PVO 2K12 Kub—M. Neki od tih tekstova su solidno opisali radove koji se izvode, dok su drugi puka fikcija i spisak lepih želja.

S obzirom da je i u sklopu našeg Foruma bilo pitanja i želje da se obradi ova tema, ja ću sada pokušati u ovom tekstu da, u skladu sa saznanjima koja imam, prenesem šta se to konkretno radi na sistemu PVO „Kub-M“, da on bar još neko vreme bude čuvar našeg neba.

Modernizacija centralizovanog sistema upravljanja vatrom

Krenuću od komandnog mesta Puka i modernizacije sredstava Baterije za upravljanje vatrom. Naime, već sam pisao da raketni sistem PVO Kub-M ima mogućnost dejstva u okviru centralizovanog sistema upravljanja vatrom „K-1M“.

Centralizovanim radom, proširuju se prostorne mogućnosti raketnog puka/diviziona Kub-M, posebno po visini, kada je moguće dejstvovati na ciljeve do 14 km visine. U ovakvom centralizovanom režimu rada, raketni puk/divizion Kub-M može dejstvovati gotovo jednovremeno na 4-5 ciljeva (ovisno o broju raketnih baterija u Puku, u bivšoj JNA i VJ, 4-5 raketnih baterija).

Veza je telekodna, a uspostavlja se radio-putem ili žicom.

Sistem „K-1M“ u osnovi čine:

- OAR 1RL128 „Mečka“
- PRV-16 (Radar za merenje visine ciljeva)
- 9S416 UKUV (Uređaj za komandovanje i upravljanje vatrom)
- 9S417 UPPC (Uređaj za prenos podataka o cilju)
- 1S91M RStON (Radarska stanica osmatranja i navođenja)

Centralizovani sistem K-1M je sistem uvezanog rada Raketnog puka PVO naoružanog sistemom 2K12 Kub-M. Osnovni cilj je da se sa komandnog mesta Puka, iz UKUV-a (Uređaja za komandovanje i upravljanje vatrom 9S416M) vrši dodela ciljeva, usmeravanje i navođenje RStON-a raketnih baterija Kub, bez potrebe za uključivanjem osmatračkog radara RStON-a.

Komandant samohodnog raketnog puka Kub-M, načelno upravlja pukom iz UKUV-a, a sliku situacije u vazdušnom prostoru na svoj veliki pokazivač u UKUV-u dobija direktno sa OARSt 1RL128D-1 “Mečka”, a podatke o visini sa radara za merenje visine PRV-16 ili PRV-9.

U sistemu K-1M kod PVO sistema 2K12 Kub-M, osmatračko-akvizicijski radar 1RL128D Mečka i radar za merenje visine PRV-16 se uvezuju kablovima na UKUV (uređaj za komandovanje i upravljanje vatrom).
Na ovaj način UKUV može poluautomatski skidati podatke za 10 ciljeva, vršiti njihovu obradu u računaru, vršiti raspodelu ciljeva, komandi i predaju njihovih koordinata i parametara na uređaje za prenos podataka o cilju UPPC koji se nalaze u sastavu raketnih baterija PVO Kub-M.

Ti podaci o ciljevima se poluautomatski predaju UPPC-ovima po samohodnim raketnim baterijama.

UPPC obezbeđuje:
- prijem i pokazivanje komandi dobijenih iz uređaja za komandovanje i upravljanje vatrom
- izračunavanje paralaksa u odnosu na osmatrački radar za otkrivanje ciljeva
- prikazivanje trajektorije cilja na planšeti
- predaju izveštaja UKUV-u
- predaju koordinata cilja u baterijski radar za osmatranje i navođenje RStON i kontrolu pravilnosti prenosa podataka
Inače osnovna namena UPPC-a je da vrši ekstrapolaciju tj. pretvaranje pravouglih koordinata o položaju cilja (X,Y,H , Vx,Vy) u polarne (azimut, mesni ugao, daljina) i takve predaje na radarsku stanicu RStON koja može odmah izvršiti zahvat dodeljenog cilja nišanskim radarom i predati isti na samohodna lansirna oruđa (SLO), gde će analogni komandni računar SLO-a obraditi podatke i proslediti ih raketama i usmeriti lansirne usmerače u tačku susreta sa ciljem radi zahvata RGS raketa.
Po ostvarivanju zahvata cilja RGS-om raketa, vrši se lansiranje raketa iz RStON-a, praćenje i osvetljavanje cilja do pogotka.
Da bi se usaglasio položaj raketne baterije sa položajem komandnog mesta puka mora se uvesti i paralax tj. razlika u stajnim tačkama i to se upravo radi na aparaturi ovog vozila.

Modernizacija centralizovanog sistema upravljanja vatrom, podrazumeva delimično digitalizaciju osmatračko-akvizicijskog radara OAR 1RL128D Mečka i konstrukciju potpuno novog digitalnog uređaja sa TDMA (Time division multiple access) sistemom u ulozi nove Komandne stanice.
Na ovaj način, OAR i nova Komandna stanica, mogu se uvezivati telekodnom radio-vezom ili optičkim kablovima.
Iz centralizovanog sistema upravljanja vatrom, izbacuje se UPPC, jer on više nije potreban kao „posrednik“ između nove Komandne stanice i RStON-a. RStON dobija, telekodnom vezom radio putem ili optičkim kablovima sve podatke preračunate za njegov položaj u prostoru.
U odnosu na stariji sistem „K-1M“, ova vrsta radio-telekodne veze se znatno teže ometa, a veza optičkim kablovima nikako, a pruža mogućnost prenosa podataka na udaljenostima do 20 km (optimalna razmaknutost baterija Kub u sastavu diviziona/puka) u „realnom vremenu“, dok je kod starijeg prenosa „žicom“, morala ta udaljenost da se smanjuje iz logističkih razloga (80 km žice da se Puk od 4 baterije uveže) ali i zbog vremenskog kašnjenja prenosa i obrade podataka.

Modernizacija sredstava samohodne raketne baterije

Da bi RStON mogao primiti digitalne podatke sa nove Komandne stanice i sam se morao delimično digitalizovati i to posebno u prijemno-pokazivačkim blokovima, zamenom elektronskih sklopova zastarele tehnologije i ugradnjom elektronskih sklopova nove, poluprovodničke tehnologije i digitalne tehnike.
u tom smislu su analogni kružni pokazivač osmatračkog radara i indikator tačne pozicije cilja, sada objedinjeni u sklopu jednog digitalnog pokazivača, koji olakšava navođenje nišanskog radara prema cilju, manipulacijom „mišem“, veoma slično kao kod svakog PC računara.

Sa druge strane, olakšan je rad i operatoru nišanskog radara, jer su prethodni analogni indikatori navođenja i daljine, sada objedinjeni u jedan digitalni.
Ovo omogućava operatorima znatno bolju i jasniju „sliku“ na novim digitalnim pokazivačima, a sistemu se skraćuje vreme reakcije.

Takođe, veoma važan aspekt modernizacije je i ugradnja dnevno-noćnog TV/termovizijskog uređaja, spregnutog sa antenom nišanskog radara, umesto dosadašnjeg crno-belog televizijskog optičkog sistema TOV, koji je mogao raditi samo danju i to u uslovima povoljne fonske situacije. Moram istaći da je po mom mišljenju ovo veoma važna aktivnost, koja bi nam da smo takvo nešto imali 1999-te godine, omogućila, ako dozvolite moju procenu, barem 50% veći broj gađanja NATO aviona, samim tim bi i toliko „skočila“ verovatnoća pogotka, a procenat sačuvanih baterija i naravno života posada bi bio na još višem nivou.

Na kraju, radi se i na samoj raketi 3M9M3E. Pored redovnog održavanja i remonta većine sklopova i komponenti koje smo sposobni da izvedemo, radi se i na polju modernizacije i povećanja mogućnosti same rakete, odnosno njene GSN (glave za samonavođenje).
Radovi se odvijaju u pravcu povećanja osetljivosti GSN, da bi se raketi obezbedio siguran zahvat još dok je na lansirnom oruđu, a na ovaj način raketa će biti u mogućnosti da zahvati i uspešno prati i ciljeve sa veoma malim odraznim površinama, poput malih BPL, dronova i ostalih novotarija koje imamo prilike da gledamo prethodnih godina.

Pojačana osetljivost GSN može omogućiti i povećanje dometa, ali ono je uslovljeno radom raketnog motora. U tom smislu, postoje ideje i projekti koji vrše analizu mogućnosti produženja rada protočno-mlaznog motora da bi se raketi uvećala daljina uništenja. Ta daljina, što se tiče mogućnosti modifikovane GSN mogu biti čak solidno uvećane, ali to će ipak zavisiti od mogućnosti da se i na ovom polju nešto uradi.
Ovde moram naglasiti da su radovi još uvek na polju analiza i ispitivanja u okviru odgovarajućih Instituta i nije sasvim izvesno kako će se sve na kraju završiti, ali se svakako i ove ideje mogu samo pozdraviti i podržati.

Ostaće problemi sa raketnim gorivom, povremeno i sa drugim sklopovima raketa usled njihove starosti, ali naši raketaši iz raketno-tehničkih baterija daju sve od sebe da se sistem održi, remontuje, opravlja.
Nadamo se, ukoliko ima namere da se barem smanjeni broj baterija Kub još neki period ostavi u upotrebi, da će se i za ovaj problem naći neko rešenje.


Slika 1: Nova digitalna Komandna stanica diviziona "Kub-M"

[attachment=1]

Slika 2: RStON sistema Kub-M, sa novom TV/termovizijskom kamerom

[attachment=2]

Slika 3: Izgled starog kružnog pokazivača ciljeva i levo od njega manji indikator tačne pozicije cilja u odnosu na sliku levo koja prikazuje jedinstveni modifkovani digitalni pokazivač modernizovanog RStON-a

[attachment=3]

Slika 4: Levo je objedinjeni digitalni indikator navođenja i daljine, kao i nov TV/termovizijski prijemnik. Sa desne strane su stariji kružni pokazivači indikatori navođenja i daljine.
TV kamera se ne vidi, nalazi se još desno, poput crno-belog portabl televizora....

[attachment=4]

Slika 5: Radarska glava za samonavđenje 1SB4, rakete 3M9M(3) sistema PVO Kub-M

[attachment=5]

Da se podsetimo još nekih modela modernizacije raketnog sistema PVO "Kub".

Pažnju vam skrećem na 3 "najzanimljivija" modela i to:
- Poljski
- Češki
- Mijanmarski (Beloruski)

Poljski predlog modernizacije predviđa, ukratko, zamenu elektronskih sklopova savremenim, zamenu instalacija napajanja, digitalizaciju komponenti sistema RStON/SLO, uz mogućnost da SLO bude navođen na ciljeve i sa drugih radarskih sredstava.
Izvršena je nadgradnja na lansirnom uređaju SLO-a, koji se zasniva na kontejnerima sa 4 rakete V-V tipa "AIM 7".

Na SLO sistema Kub, vidi se antena predajnika za navođenje raketa (osvetljavanje cilja i raketa) i antena sistema identifikacije "svoj-tuđi". Takođe, vide se i kamere optičkog sistema otkrivanja, akvizicije i praćenja ciljeva i verovatno i laserski daljinomer.
Ovakva baterija Kub, dubinski modernizovana, višekanalna je po cilju.

Slika 1: Poljski modernizovani SLO 2P25 sa raketama AiM-7, pasivnim sistemima otkrivanja i praćenja, IFF i radarom osvetljenja cilja:

[attachment=1]

Češki predlog modernizacije obuhvata dubinsku modernizaciju sistema "2K12 Kub" i njegovog SLO 2P25M, zamenom gotovo kompletne elektronike digitalnom tehnikom. Zamenjen je i analogni komandni računar, a umesto njega ugrađen digitalni balistički računar, sa potpuno novim upravljačkim sistemom lansirnih usmerača. Umesto dosadašnje telekodne veze sa RStON-om, uvedena je nova, digitalna veza.

Na modifikovanim lansirnim usmeračima sada se nalaze 3 kutijasta lansirna kontejnera sa poluaktivno radarski navođenim raketama "Aspide-2000" efikasnog dometa od oko 25 km po daljini.

Kod RStON-a (radarske stanice osmatranja i navođenja), takođe je dubinski modifikovana i digitalizovana elektronika, čime je smanjena potrošnja struje i turbo-gasni motor koji je "gutao" mnogo goriva, zamenjen je dizel generatorom znatno smanjene potrošnje goriva.
Ugrađeni su potpuno digitalni prijemni i pokazivački blokovi koji služe za akviziciju ciljeva i navođenje raketa.
Ugrađena je i potpuno nova dnevno-noćna kamera, kao i laserski daljinomer.

Da bi nove rakete mogle biti navođene, izmenjene su frekvencije predajnika osvetljenja. Izmenjene su i frekvencije nišanskog radara i predajnika sistema raspoznavanja "svoj-tuđi".

Slika 2: Češka modernizacija sistema PVO Kub sa raketama Aspide-2000:

[attachment=2]

Mijanmarski model je u stvari model koji je za tu državu izvela Belorusija. I ovde se radi o zameni elektronskih sklopova savremenim, kao i instalacija napajanja. Međutim, ovde se radi i o zameni noseće šasije, te se sistem sada bazira na točkaškoj osnovi.
Pored zamene elektronskih sklopova i digitalizacije, bez kojih je svaka modernizacija u startu obesmišljena, SLO-i sistema Kub u sastavu vojske Mijamnara imaju mogućnost da nose rakete sistema Kub 3M9M(3) i rakete sistema Buk-M1, 9M38ME(M1E) i rakete sistema Buk-M1-2 9M317ME.

Na ovaj način je, rešen problem sa elektronikom, napajanjem, mehaničkim i drugim sklopovima nosećih šasija, raketama kojima je istekao vek upotrebe, a modifikacijom za rad sa raketama 9M38ME(M1E) i raketama 9M317ME povećani su i parametri uspešnog dejstva baterije na 35, odnosno 45 km po daljini, odnosno na 22-25 km po visini....

Ipak, kanalnost po cilju baterije Kub je ostala nepromenjena - jednokanalna.

Slika 3: Mijanmarska (Beloruska) modernizacija:

[attachment=3]

Pisao sam već o mogućnostima modernizacija sistema PVO Kub, raketama R-77 sa aktivnim glavama za samonavođenje.
Ova raketa je, gotovo sigurno deo projekta modernizacija naših lovaca MiG-29 i uskoro je možemo očekivati u našem naoružanju.

Evo šta je o tome pisao "Janes Missiles and Rockets" još 14/12/2005.

Ruski projekat razvoja sistema raketa zemlja-vazduh (SAM) zasnovan na raketi "vazduh-vazduh" Vimpel R-77 (AA-12 'Adder') mogao bi da se koristi za modernizaciju "Kvadrata" (SA-6 'Gainful') ) protivvazduhoplovnog sistema, piše Doug Richardson. Prema članku u "Voienno-Promishlenni Kurier", do šest raketnih kontejnera može da se postavi na samohodno lansirno oruđe sistema PVO Kub (SA-6 'Gainful') 2P25. (Kvadrat je oznaka koja se koristi za izvozne verzije sistema Kub koju koristi ruska vojska.)

Kada bi bio naoružan novom raketom R-77 (poznatom i kao RVV-AE), sistem bi mogao da „presreće nove tipove ciljeva većom efikasnošću“, jer su rakete R-77 naoružane snažnijim bojevim glavama od onih originalnih raketa. Budući da R-77 leti sa inercijalnim navođenjem, a zatim se prebacuje na aktivni radarski sistem za navođenje, Radarska stanica osmatranja i navođenja 1S91 'Straight Flush' (RStON, prim. Kubovac) sistema "Kub" ne mora voditi raketu do cilja. Ova karakteristika povećava brzinu reakcije sistema.

I da ja dodam: višekanalnost po cilju!

Izvor: https://web.archive.org/web/20090226131200/http://www.janes.com/articles/Janes-Missiles-And-Rockets-2006/RV-77-could-create-a-smarter-Kub.html

Taman kad sam pomislio da sam što se tiče raketnog sistema PVO 2K12 Kub, "sve video", pronađem ovo!

"Želite da vozite "tenkove", ali modeli koji vam se nude zapravo vas ne uveravaju ili nisu dovoljno posebni za vas? Tada imamo ponudu koja bi vas i dalje mogla inspirisati! Krenite u krug u protivavionskom raketnom kompleksu "2K12 Kub" i sami vozite ovaj "tenk" na lokaciji Benneckenstein u planini Harz (gorivo i osiguranje uključeni). Nakon kratkog, približno desetominutnog brifinga, vozićete oko pola sata i, naravno, imaćete priliku da fotografišete i postavljate pitanja nakon toga. Odličan događaj za svakog ljubitelja off road vožnje."

Dakle, Nemci se dosetili da na komercijalan način iskoriste preostale lansere sistema PVO Kub (ali i drugih rashodovanih borbenih sistema) da zarade "neki Evro" na "armijskom turizmu"!

A u želji da klijentima "dočaraju" sistem Kub u što realnijim uslovima, na lansirne usmerače SLO-a su umesto raketa sistema PVO Kub, postavili spoljne rezervoare PTB-490 sa rashodovanih lovaca MiG-21!

Evo i link za više informacija, a ispod imate i jednu sliku da vas "zaintrigira"!  ;D

https://www.panzer-fahren.net/erlebnisgutschein/panzer-fahren-fla-raketenkomplex-2k12-kub-benneckenstein-harz-17582/

[attachment=1]

Sirija i Libija (LNA) su jedne od zemalja koje i dalje koriste samohodni raketni sistem PVO "2K12 Kub"!
Ne da se "čiča" još!  ;) :D

Evo i nekih novih slika iz Siriji i Libije (LNA):

Slika 1: Kub u Libiji - SLO sa raketama:

[attachment=1]

Slika 2: Kub u Libiji - levo i desno SLO sa raketama, u sredini i dole RStON:

[attachment=2]

Slika 3: Kub u Siriji - SLO sa raketama na vatrenom položaju:

[attachment=3]

Postavio sam nedavno slike raketnih sistema PVO Kub iz Libije (LNA) i Sirije, ali sam se pitao da li su modernizovani ili ne.
Iako se dalo naslutiti (pogotovo za Siriju) da je sigurno nešto rađeno, evo dokaza za sistem Kub iz Sirije.
Ne mogu sa sigurnošću reći šta je sve modifikovano, ali je definitivno na RStON (radarskoj stanici osmatranja i navođenja) ugrađena dnevno-noćna TV/termovizijska optička sprava umesto dosadašnjeg televizijskog optičkog vizira (dnevnog)....

Nekoliko slika koje to potvrđuju!

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Da li je Egipat stvarno zainteresovan za kupovinu modernizovanog sistema PVO 2K12 Kub-M Vojske Srbije?

Prema sajtu "Tactical Report" Egipat pregovara sa Srbijom o nabavci unapređene verzije 2K12M2 Kub, skoro 50 godina nakon njegovog uvođenja u egipatske snage PVO tokom rata Jom Kipur 1973. godine. Sistem je modernizovala PPT Namenska.

PS. Ima li to ikakve veze sa preuzimanjem vazduhoplovnog zavoda Kosmos iz Banja Luke?
PS2. Da li je Egipat konačno odredište ili "prolazna stanica" do Libije (LNA)?

Izvor:

https://www.tacticalreport.com/egypt-serbia-and-2k12-m2-kub-system/

Fort Irvin, Nacionalni centar za obuku - model 1S91- RStON sistema PVO 2K12 Kub-M- u razmeri 1: 1, namenjen za borbenu obuku američkih vazduhoplovnih snaga....

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Raketni sistem Kub-M na današnjem prikazu naoružanja Vojske Srbije na Ušću.
Moje fotografije....

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Очекивао сам мало више коментара о овом, како ми рекоше модернизованим систему. Ево, једно питање. Каква је то штап антена са "краковима" на врху,  постављена са старен на  радару ("мечки"). Чему служи?

@džumba

Na prethodnoj strani sam ispisao modernizaciju Kuba koja se sada kod nas sprovodi, odnosno treba da se sprovede, jer u jedinicama još nije sprovedena.

Evo link:
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16714.msg580079#msg580079

A što se tiče ove antene na teleskopu, u pitanju je antena za radio-telekodnu vezu između OAR 1RL128D Mečka i UKUV-a (uređaja za komandovanje i upravljanje vatrom)....

Evo skica kako to izgleda kod sistema Krug, koji takođe koristi ovaj OAR. Koristim ovu skicu jer se od svih ilustracija koje imam, ovde to najbolje vidi:

[attachment=1]

*Ispitivanje uticaja oblaka smetnji na monoimpulsni nišanski radar i protivradarske rakete

Zaštita radarskih sistema od protivradarskih raketa primenom oblaka smetnji, koja je primenjena tokom agresije na SRJ 1999-te godine bila je na osnovu mnogih pokazatelja veoma uspešna. Brojne metode zaštite su primenjene uglavnom samo na osnovu teorijskih analiza. Bilo je očigledno da je i protivnik koristio oblake smetnji za zaštitu od rakete PVO i za pomeranje nišanskih linija, odnosno ekvisignalnih (ESP) pravaca nišanskih radara sa cilja. Lažno aktiviranje bojevih glava i promašaji naših PVO raketa idu tome u prilog.

Zbog toga je odlučeno da se u širem rejonu Niša, na vežbovnoj prostoriji 230. Raketnog Puka PVO “Kub-M” izvrši praktično ispitivanje uticaja oblaka smetnji na raketni sistem PVO Kub-M. To je izuzetno složen system sa komponentama koje se, sistemski gledano, nalaze u osnovi i najsavremenijih raketnih sistema iste namene. Osim toga, princip vođenja protivavionske rakete na cilj je gotovo identičan principu vođenja protivradarskih raketa HARM (i dr.) na radar.
Ispitivanje je izvršeno tokom 2003. Godine.

1) Ispitivanje uticaja oblaka smetnji na RStON

Za ispitivanje određena su 2 RStON-a (radarska stanica osmatranja i navođenja), jedan koji je za ispitivanje, i jedan koji će biti “ometač”. Radari su udaljeni jedan od drugoga van vidnog dometa da ne bi došlo do oštećenja prijemnika jednog radara od zračenja predajnika drugog.
Na jedno brdo 12 km ispred njih, postavljene su 2 grupe ugaonih reflektora razmaknute jedna od druge, ali na istoj visini. 1. Grupa reflektora je bila “cilj”, a 2. Grupa je bila “oblak smetnji”.

Slika 1: Pasivni radarski reflektori

[attachment=1]

Kada je ispitivanje počelo, ispitivani RStON je zahvatio i osvetlio “cilj”, odnosno 1. Grupu ugaonih reflektora, a merili su se efekti oblaka smetnji od druge grupe reflektora “ometača” na pomeranje nišanske linije (ESP) koje su takođe bile u snopu nišanskog radara i vršile funkciju pasivnog oblaka smetnji. Merenje pomeranja nišanskih linija ESP vršeno je pomoću precizne uglovne skale.

Zatim je, nakon izmerenih rezultata pomoću precizne uglovne skale, RStON “ometač” izvršio zahvat i osvetlio obe grupe ugaonih reflektora da bi se formirao kompletan i aktivan oblak smetnji radi merenja efekata pomeranja nišanske linije (ESP) ispitivanog RStON-a.
Rezultati ispitivanja su pokazali da je ovako definisani eksperiment uspeo.

Širina dijagrama zračenja predajnika osvetljavanja, koji se usmerava pomoću nišanskog radara je 1 stepen i identičan je širini dijagrama zračenja nišanskog radara. To znači da luk dijagrama zračenja predajnika osvetljavanja na 12 km iznosi 210 m. Do prekida osvetljavanja cilja dolazi tek kada uglovna greška u praćenju cilja prelazi maksimalno dozvoljenu grešku: greška max. = 210/2 = 105 metara.

Dakle, ometanje nišanskog radara odnosno nišanske linije ESP je uspešno onda kada se nišanska linije pomeri van dozvoljene greške od 105 metara. U toku ispitivanja sa više varijacija nišanska linija se NITI JEDNOM nije pomerila više od 22 - 38 metara od dozvoljene greške u procesu navođenja rakete na cilj.
Zaključeno je da će neprijatelj iz VaP-a insistirati na upotrebi protiv-radarskih raketa i pokušaju fizičkog uništenja RStON-a umesto da pokušava da ometa nišanski radar jer je to veoma teško, ako ne i gotovo neizvodljivo.

Slika 2: Ispitivanje uticaja oblaka smetnji na RStON

[attachment=2]

2) Ispitivanje uticaja oblaka smetnji na protivradarske rakete
Za ispitivanje je određeno da RStON “ometač” sada radi samo na predaji i osvetljava iste grupe ugaonih reflektora iz prethodnog ispitivanja sa zahvatom na 1. Grupi, dok se i 2. Grupa nalazila u snopu osvetljavanja kao “ometač”. Ispitivani RStON je radio samo na prijemu i bio je u ulozi “protivradarske rakete” i bio je usmeren u pravcu prijema reflektovanih signala sa 1. Grupe koja je u “zahvatu”. Vršeno je merenje koliko 2. Grupa ugaonih reflektora ometa ispitivani RStON (odnosno “protivradarsku raketu”) tj. koliko mu odvlači nišansku liniiju (ESP) od zahvaćene grupe.
Na ovaj način su izvučeni zaključci o uticaju oblaka smetnji na vođenje protivradarskih raketa.
Rezultati se mogu analizirati ako se zna da je maksimalno dozvoljena greška u navođenju protivradarske rakete na cilj jednaka polu-prečniku zone uništenja bojeve glave rakete, ali se postavlja pitanje koliki je taj poluprečnik. Iskustva iz 1999-te pokazuju da promašaji veći od 10 metara nisu dovodili do značajnog oštećenja RStON-a. Rezultati pokazuju da je u toku ispitivanja nišanska linija (ESP) “protivradarske rakete” pomerena od 22 – 38 metara (bilo je više ispitivanja i merenja) što je više od 10 metara i da je ometanjem obezbeđena potpuna zaštita RStON-a.

3) Ispitivanje uticaja oblaka smetnji na RGS rakete 3M9M3E

Raketni sistem PVO Kub-M opremljen je sa kontrolno-ispitnim stanicama KIPSt u okviru kojih se nalazi komplet instrumenata za proveru RGS raketa. Za ovo ispitivanje, 2 KIPSt-e su postavljene jedna pored druge i povezane raketom po šemi na slici 3. Ispred rakete postavljene su levak-antene, kao “imitator cilja” i “imitator ometača”.
Stanica KIPSt-1 imitira “cilj” tako da osim čeonog kanala na frekvenciji f0 ± fd (levak-antena 1) obezbeđuje i referentni signal f0 preko repne antene rakete.
Stanica KIPSt-2 imitira “ometač”.

Rezultati se mogu analizirati ako se zna da je maksimalno dozvoljena greška u navođenju radarske rakete na cilj jednaka polu-prečniku zone uništenja bojeve glave rakete, koji je u ovom slučaju 20 metara. Prema tome pomeranje nišanske linije ESP rakete Kub od 22 metra dovodi do verovatnog promašaja cilja, dok u drugom ispitivanju pomeranje iznosi 38 metara što dovodi do sigurnog promašaja cilja jer je to više od dozvoljenih 20 metara.

Slika 3:  Ispitivanje uticaja oblaka smetnji na RGS rakete 3M9M3E

[attachment=3]

Inače prilikom ispitivanja novije rakete 3M9M3E, ustanovljeno je da je znatno efikasnija nego što se pretpostavljalo. S obzirom da proizvođač rakete nije dostavio sve podatke o toj raketi neke karakteristike su tek sada ustanovljene. Konstatovano je da je novija raketa 3M9M3E znatno otpornija na ometanje po uglovnom kanalu od starije 3M9M. Do prezahvata ometača dolazi tek ako se antena ometača poklopi sa antenom cilja i tu ostaje izvesno vreme. U suprotnom, ako se antena ometača samo prevuče preko antene cilja, raketa će nastaviti da prati cilj.

Ako se još tome doda karakteristika novije rakete da je u stanju za svega 0,3 sekunde ponovo zahvatiti cilj po brzini ako se desi da ga zbog ometanja izgubi, može se zaključiti da je novija raketa 3M9M3E izuzetno otporna na ometanje. Unutar vremena inercionog praćenja cilja po uglu od 3-4 sekunde, novija raketa 3M9M3E može 10 puta izgubiti cilj i ponovo ga zahvatiti po brzini, što nije bio slučaj sa starijom raketom 3M9M kojoj treba 2-3 sekunde da ponovo zahvati cilj.

Zaključak: Ometanje nišanskog radara RStON-a (stavka 1.) niti jednog trenutka nije poremetilo osvetljavanje cilja predajnikom osvetljenja, što je od suštinskog značaja za vođenje PA rakete na cilj. Zbog toga se pre svega može očekivati primena protivradarskih raketa radi fizičkog uništenja nišanskog radara.

Ovim ispitivanjima (stavke 2. i 3.) dokazana je pretpostavka da se znalačkom primenom oblaka smetnji protivradarska raketa može skrenuti sa svoje putanje, čime se povećava verovatnoća preživljavanja radara. Posebno, istom metodologijom, dokazano je i da se protivavionska raketa isto tako uspešno može skrenuti sa svoje putanje primenom oblaka smetnji u vazdušnom prostoru.

Slika 4: RStON sistema PVO Kub

[attachment=4]

Slika 5: Rakete 3M9M3E sistema PVO Kub

[attachment=5]

Kako li bi se ovaj raketni motor uklopio u modernizaciju KUBa? 
 (isečak iz fotografije koju je načinio Petar Vojnović, od milošte prozvan "Pera Propeler " u Dubajiju na sajmu )[attachment=1]

Prikaz naoružanja, vojne opreme opreme i stručnosti snaga bezbednosti pri prolasku ispred Predsednika i Vrhovnog komandanta odbrambenih i bezbednosnih snaga Samije Suluhua na 60. godišnjicu nezavisnosti Tanzanije 9.12.2021.

Za Forum Paluba izdvajam lepe fotografije "šarenih" samohodnih vozila, komponenti raketnog sistema PVO 2K12 Kub!

Fotografije:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Da li su srpske modifikacije i iskustva bile inspiracija za jemenske Hute u ratu protiv Saudijaca?!


Vest da su jemenski Huti raketom lansiranom sa PVO sistema 2K12 Kub uspeli da pogode, ali ne i da obore saudijski borbeni avion F-15S među ljubiteljima naoružanja nije prošla nezapaženo, pre svega da jedan sistem koji mnogi danas označavaju kao neperspektivan može da pogodi letelicu poput F-15. Ali i to je moguće s obzirom na istoriju ovog sistema koji je 2. juna 1995. nad BiH u zasedi oborio američki F-16 za čijim komandama je bio pilot Skot O Grejdi.

Izgleda da su jemenski Huti proučavali uprkos svakdonevnom ratu neka iskustva iz vazdušnog rata nad prostorom bivše Jugoslavije, doduše to se sa sigurnošću ne može tvrditi, ali u eri interneta je sve moguće, pa i to da su pronašli neke elemnte koje su mogli da iskorsite.

U prilog ove tvrdnje bilo je nekoliko slučajeva koji su izgledali da su inspiraciju pronašli baš na Balkanu.

Ali krenimo redom od poslednjeg događaja od pre nekoliko dana, za koji se saznalo tek u petak, kad je osvanuo snimak lansiranja rakete Fajdr 1, što je zapravo iranska modifikacija sovjetskog PVO sistema 2K12 KUB.

Iz snimka koji je dostupan vidi se zamućen vatreni položaj na kome se nalazi SLO (samohodno lansirno oruđe) 2P25M2 namenjeno za lansiranje raketa na kome se nalazila raketa 3M9M3 koja je modifikovana. Pretpostavlja se da je po sličnom metodu kao i daleke 1995. iz zasede lansirana raketa koja je pogodila saudijski F-15, koji iako oštećen (nepoznat stepen oštećenja) uspeo da odleti i verovatno se spusti na neki od saudijskih aerodroma. Saudijske vojne vlasti za sad ćute o tom događaju.




https://youtu.be/UNlNRl-70BY


Balkanska odiseja Kuba

A kako je bilo te daleke 1995. prikazaćemo u kratkom podsećanju na obaranje američkog F-16. NATO avioni imali su zadatak da sprovedu odluku o zabrani letova (engl. Deny flight) u vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine, na osnovu ranije donete odluke Ujedinjenih nacija. Tokom sprovođenja misije oni su povremeno dejstvovali i po objektima i jedinicama Vojske Republike Srpske.

Zbog toga je komandant Glavnog štaba VRS general potpukovnik Ratko Mladić naredio komandantu V i PVO VRS generalu Živomiru Ninkoviću da dejstvuje po avijaciji NATO.

Snage srpske PVO već su bile duže vreme u zasedama na širem području Banja Luke i Bosanske krajine, gde su pratili povremene letove muslimanskih ili hrvatskih helikoptera, ali i motreći i na aktivnost vazdušnih snaga NATO na nebu iznad BiH. Tokom operacije, NATO lovci F -16C leteli su na visini od 26.000 stopa. Lovci su patrolirali bez upotrebe uređaja za elektronsko ometanje AN/ALQ-131 nad područjem Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac.

Položaji srpskih protivvazdušnih jedinica su im bili poznati od ranije, tako da nisu očekivali značajnije probleme tokom misije. Međutim, u skladu sa naređenjem 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155. raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB, bila je u zasedi na položajima između Sanskog Mosta i Ključa.

NATO avioni nisu ulazili u zonu dejstva raketnih sistema “ Kub“. Komanda V i PVO VRS organizovala je premeštanje jedne baterije KUB, južnije, u Bravsko Polje iznad koga su redovno leteli avioni NATO.

Tokom noći između 29. i 30. maja, baterija je izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac, i tako napravila zasedu za dolazeće avione. Puna tri dana baterija je pratila letove avijacije NATO po podacima talasa obaveštavanja bez uključivanja zračenja sopstvenih radarskih sistema, sve do popodnevnih časova 2. maja.

Tog popodneva dva američka lovca F-16C približili su se na 20 km od vatrenog položaja baterije.

Par lovaca koji su tog popodneva 2.maja leteli činili su piloti: kapetan Skot V. O`Grejdi ( pozivno kodno ime Basher 56) i kapetan Robert G. Rajt (kodno ime Basher 57). O Grejdi i Rajt su delovali u sklopu 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka, iz baze Avijano. Inače Grejdiju je to bio 47 put da leti u zonu borbenog delovanja. Tog dana od svih ostalih pripadnika 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka bili su jedini za zadatku.

Leteli su na visini od 26.000 stopa i nekoliko puta su nadleteli područje Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Nisu pokazivali nervozu i bili su bezbriži. Sve se činilo da je to još jedan sasvim rutinski zadatak i da im se ništa ne može dogoditi jer su im bile poznate ranije pozicije raketnih sistema VRS koji su raspolagali sa baterijama SA-6. Međutim, ono što im je bilo nepoznato jeste da je u najvećoj tajnosti 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155. raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac.

Posada baterije na sistemu “ Kub“ po primećivanju letelica odmah je uključila osmatrački, a po zahvatu vođe para i nišanski radar. U tom trenutku avioni su se udaljili iza planine Srnetica. Pošto gađanje nije bilo moguće zračenje je isključeno posle 3-4 sekunde. Isti par aviona se nakon petnaestak minuta ponovo približio zoni dejstva baterije. Posluga je u međuvremenu promenila frekvenciju nišanskog radara i kada je cilj bio udaljen 22 kilometra uključila je antenu osmatračkog radara.

Na 20 kilometara otkriven je i drugi avion. Tada je uključen i nišanski radar. Zahvat je izvršen je na 18 km. Gađanje je izvršeno sa dve rakete.

Prva je lansirana kada je cilj bio na 17 km od vatrenog položaja, a druga tri sekunde kasnije. Pogodak i uništenje cilja bilo je na daljini 15 km i visini 5,5 km. Posle eksplozije bojeve glave prve rakete cilj se prepolovio na dva dela, a druga raketa je pogodila jedan od delova aviona. Ostaci aviona su pali na dve lokacije udaljene oko 1,5 km u oblasti Vaganca.

Pilot je uspeo da se katapultira i padobranom spusti na udaljenju oko 6 km od olupine aviona. Baterija je odmah isključila sredstva prešla u marševski poredak, udaljila se i maskirala.

U toku noći je baterija je premeštena sa mesta gde se maskirala na novu lokaciju udaljenu oko 100 km od mesta delovanja. Nišanski radar je ukupno zračio 26 sekundi.


Drugi slučaj i opet F-15

Drugi slučaj koji se vezuje za borbeni avion F-15 vezuje se za mart 2018. kada je saudijski borbeni avion F-15 pogođen iznad severnog Jemena, što su Hiti potvrdili i snimkom. Avion međutim nisu uspeli da obore. Interesantno je da je avion pogođen modifikovanom raketom R-27 (NATO oznaka AA-10 Alamo) koju koristi lovac MIG-29 koji su bili u sastavu vazduhoplovnih snaga Jemena. Prema tvrdnjama poznavaoca u pitanju je bila R-27T1 sa infracrvenim samonavođenjem koja je bila montirana na improvizovanom lanseru koji se nalazio na teretnom vozilu.




https://youtu.be/_uzxQ82XDwo


Neko bi upitao, a kakve to veze ima sa nama. Pa treba početi da su slične modifikacije bile zabeležene u Vojsci Republike Srpske VRS koja je na modifikovani lanser na vozilu PRAGA bili postavljeni šinski lanseri za rakete R-13/M kojima su bili naoružani lovci MiG-21. Slične improvizaciji pojavile su se 1999 na vozilu praga i na postolju trocevnog topa M-55 sistem poznat kao "praćka".

Ideja je nastala u proleće ratne 1999. da se postojeće IC rakete R-60MK i R-73 koje su nosili borbeni avioni MIG-21 i MIG-29 integrišu u PVO sistem lansiranjem za zemlje. Osnovni problem bio je konstruisati i izraditi lansirni sistem koji treba da obezbedi raketi početne uslove, koje ona ima pri lansiranju sa aviona. Početnim radom nastali su lanseri : RL-2 sa raketom R-60MK i lnserom APU-60-4M na vozilu Praga, zatim LR-3 koje je bilo montirano na oklopnom vozilu BRDM-2 sa lanserom APU-60-4M i RL-4 sa raketom R-73 na vozilu Praga sa lanserom APU-60-4M. Raketama je dodat i startni raketni motor kako bi joj se povećala početna brzina, koja bi bila približno slična onoj koju raketa ima prilikom lansiranja sa aviona. Raketi R-60MK na lanseru RL-2 dodat je startni motor od protivgradne rakete pa je sistem dobio oznaku RL-2M. Rakete R-73E na RL-4 dodat je raketni motor rakete -zemlja vazduh S-24 i sitem je dobio oznaku RL-4M. Rakete i startni motori su povezani pomoću sklopova za mehaničko povezivanje koji je u sebi imao ugrađen blok elektronike koji je imao za cilj razdvajanje startnog motora na kraju njegovog rada i startovanje raketnog motora osnovne rakete.

U borebnim uslovima izvršeno je pet dejstava ovim sistemom, a procenjeno je da su pogođena dva aviona.

Kurir.rs/A.Mlakar
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3827779/saudijski-f-15-pogodjen-kubom-da-li-su-srpske-modifikacije-i-iskustva-bile-inspiracija-za-jemenske-hute-u-ratu-protiv-saudijaca?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_carousel&utm_campaign=adria_internal)

Je li na 16" uključen marševski stepen? Trenutak kad se umjesto sivog pojavljuje bijeli dim?

Tako je!

Poštanska markica sa Kub sistemom. Na markici piše:
"SA-6 položaji na periferiji Kaira, sprečili su direktne napade Izraelske avijacije na grad, 1973. godine"

[attachment=1]

Sličnost unutrašnjosti kabine RStON raketnog sistema PVO 2K12 Kub i kabine SLO sa radarom 9A310 raketnog sistema PVO 9K37 Buk-M1.
Radna mesta komandira odeljenja i operatora osmatračko-akvizicijskog radara.

Nasleđe Kuba, jasno vidljivo...  :klap :klap

Kub:

[attachment=1]

Buk-M1:

[attachment=2]

Hibridne verzije sistema Kub koje nikada nisu istinski zaživele - "Kub-M4/Buk-1" i "Kub-M5/Kub-Buk"

Pisao sam već ranije da je još početkom 80-tih godina postojala "hibridna" verzija raketnog sistema PVO pod oznakom "Kub-M4" ili "Buk-1", koja se u suštini sastojala od modernizovanih sredstava baterije Kub-M3 i dodavanja jednog samohodnog lansirnog oruđa sa radarom 9A38, koji je mogao nositi 3 rakete sistema PVO Kub pod oznakom 3M9M3 i M4, ali i 3 rakete raketnog sistema PVO Buk pod oznakom 9M38.
Takva baterija bila je u mogućnosti da jednovremeno dejstvuje na 2 cilja u vazdušnom prostoru.
O ovom sistemu sam već pisao i postoji u predmetnoj temi.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=34136.msg561994#msg561994

Ali pre nekih 10-12 godina, pojavio se i predlog rešenja o sličnoj integraciji sistema Kub i Buk, nazvan "pežorativno" "Kub-M5" ili "Kub-Buk".
Razlika je u tome što bi se u sastav modernizovane baterije Kub uključio jedan SLO sa radarom raketnog sistema PVO Buk-M1-2, ali i Komandna stanica i OAR Kupol M1 na nivou diviziona.

Ovakva konfirugacija sistema PVO "Kub-M5 ili Kub-Buk" može u autonomnom radu:

- gađati ciljeve u vazduhu na daljinama od 3-40 km i visinama od 15-22 km sa raketama iz sistema Buk-M1-2
- gađati ciljeve u vazduhu na daljinama od 3-22 km koji lete na visinama od 50-100 metara što ovaj sistem čini i antiraketnim sistemom, sa verovatnoćom uništenja krstarećih projektila sa 1 raketom (raketom iz sistema Buk-M1-2) od 0.67 u odnosu na relativno niskih 0.38 u sistemu Kub-M4 (raketom iz sistema Buk)
- gađati ciljeve u vazduhu na daljinama do 24 km i visinama do 10 km sa raketama iz sistema Kub
- gađati avione, helikoptere (rakete Kub i Buk-M1-2) kao i krstareće rakete, bespilotne letelice, projektile v-z MAVERICK, protivradarske rakete HARM i sl.... (rakete Buk-M1-2)
- gađati ciljeve na zemlji uključujući i ciljeve na moru (npr. fregate) raketama Buk-M1-2
- sistem može jednovremeno gađati 2 cilja sa 6 raketa

Slika 1: Kub-M4 iz 1978. godine:

[attachment=1]

Slika 2: Kub-Buk, s kraja prve decenije ovog veka:

[attachment=2]

Izgleda da NATO avioni vežbaju sa sovjetskim sistemima protivvazduhoplovne odbrane tokom vežbe "Frizijska zastava".

Komponente raketnog sistema PVO 2K12 'Kub', uključujući radarsku stanicu osmatranjia i navođenja RStON 1S91 (desno) i samohodno lansirno oruđe SLO 2P25 (levo), primećeno je u severnim delovima Holandije (

https://youtu.be/Er6E2EO-CCQ

Pretpostavljam, ukrajinski Kub




[attachment=1]

@Dread

Ovo je naš Kub, odnosno Vojske Srbije! ;) :)

Svakako lepo fotka u zimskom, snežnom ambijentu!

Nisam poznao, zaveo me zimski pejzaž  ;D


Hvala  :)

Tužan kraj ukrajinskih "kubova"

Sećamo se ulaska Ruske vojske u Balakleju, jer je ona bila značajna po velikom skladištu naoružanja i vojne opreme Ukrajinske vojske. Međutim, deo tog naoružanja i vojne opreme je poreklom još iz SSSR-a i otpisan nedavno ili čak pre više godina i decenija.

Između ostalog, u ovoj bazi, sada ponovo pod kontrolom Ukrajinaca, možemo videti snimke rashodovanih i ruiniranih radarskih stanica osmatranja i navođenja RStON iz sastava samohodnog raketnog sistema PVO 2K12 Kub.

Na ove dve slike, možemo videti čak 5 RStON-a, što je gotovo polovina od broja koji je Ukrajina, navodno, nasledila od SSSR-a (12)!

[attachment=1]

[attachment=2]

Planovi za modernizaciju raketnog sistema PVO 2K12 Kub u vojsci Poljske

Trenutno je Poljska vojska jedan od operatera sistema protivvazduhoplovne odbrane Kub, koji je postao poznat tokom Jom Kipurskog rata 1973. godine. Prema otvorenim izvorima, 4 raketne baterije (20 SLO sa po tri projektila) mogu i dalje biti u upotrebi.

Tokom 1990-2000-ih, najnoviji sistemi PVO Kub-M3 prošli su niz programa modernizacije, čija je svrha bila produženje radnog veka, kao i povećanje borbenih i operativnih karakteristika.

Pre svega, unapređene su radarske stanice za osmatranje i navođenje RStON 1S91M3, u čijem radarskom kompleksu je zamenjen veći deo elektronskih komponenti.

Umesto zastarelog televizijsko-optičkog nišana (vizira), postavljena je moderna kamera sa noćnim kanalom, a na raspolaganju posadama su se pojavili novi monitori i sredstva veze.

Modernizovani RStON sa novom kamerom sa noćnim kanalom:

[attachment=1]

Zastarele sovjetske dvokoordinatne radarske stanice P-15, P-18 i 1RL128D, koji su radile u sprezi sa radio visinomerom PRV-16, u baterijama za upravljanje vatrom zamenile su trokoordinatne radarske stanice NUR-22 Izabela i NUR-15M proizvedene u Poljskoj.

Modernizacija je omogućila da poljski „Kubovi“, koji su ušli u službu početkom 1980-ih, budu u službi oko 40 godina. Ovi kompleksi su učestvovali u mnogim vežbama i redovno su gađali na poligonu Ustka. Ali, po svemu sudeći, u bliskoj budućnosti, ove hladnoratovske relikvije će se povući. Za njihovu zamenu planirana je nabavka novih sistema PVO srednjeg dometa iz programa Narev.

Kubovi na gađanju:

[attachment=2]

2010. godine poljska kompanija Vojskove Zakładi Uzbroje S.A. zajedno sa američkom korporacijom Raytheon predložili su varijantu radikalne modernizacije PVO sistema Kub.

Glavni ograničavajući faktor daljeg servisiranja „Kuba” bile su rakete 3M9M3 sa isteklim vekom trajanja, a odlučili su da ih zamene modifikovanim mornaričkim raketama Sea Sparrow, koji takođe imaju poluaktivni radarski tragač.

Pretpostavljalo se da će upotreba raketa Sea Sparrow obezbediti isplativ program modernizacije, produžiti vek trajanja sistema PVO, zadržavajući originalnu guseničnu šasiju, uz minimalno usavršavanje RStON-a i SLO-a.

Kao alternativa, razmatrane su rakete SL-AMRAAM.

Ova dva predlog modernizacije, podrazumevala su i modernizaciju samohodnih lansirnih oruđa 2P25M, instalacijom odgovarajućih kontejnera na osnovi lansirnih usmerača, kao i implementacijom pasivnog optičkog dnevno-noćnog sistema otkrivanja i praćenja i iluminatora za osvetljenje cilja i rakete.

Predlozi za radikalnu modernizaciju Kuba (SLO):

[attachment=3]

Međutim, ovi predlozi nisu zainteresovali rukovodstvo poljskog Ministarstva odbrane, koje je odlučilo da nema smisla beskonačno modernizovati stare sovjetske sisteme.

Poljsko ministarstvo odbrane je 2012. godine postalo zabrinuto zbog potrebe  zamene zastarelih trupnih sistema protivvazduhoplovne odbrane Osa-P, Kub i sistem teritorijalne PVO Neva-SC. U početku se pretpostavljalo da će konzorcijum Polska Grupa Zbrojeniova (PGZ), koji uključuje vodeća preduzeća i dizajnerske biroe poljskog vojno-industrijskog kompleksa, sam stvoriti perspektivni sistem protivvazduhoplovne odbrane srednjeg dometa Narev. Ali ubrzo su poljski stručnjaci došli do zaključka da je ovaj zadatak u doglednoj budućnosti van njihovih moći i okrenuli su se stranoj pomoći.

Poljski konzorcijum PGZ-Narev sklopio je 25. aprila 2022. godine ugovor sa britanskim ogrankom evropskog konzorcijuma MBDA o kupovini protivvazduhoplovnog diviziona Sky Sabre (sa dva kompleksa). Iznos ugovora nije saopšten.

Ovim je i priča o daljoj modernizaciji Kuba u Poljskoj verovatno završena. Preostale baterije će verovatno, usled aktuelnih dešavanja u Ukrajini, ostati u službi još neko vreme, do nabavke i stavljanja u funkciju novih sistema PVO, baziranih na raketama CAMM-ER.


Izvor (https://topwar.ru/198270-polskie-zenitnye-raketnye-kompleksy-vojskovoj-pvo.html)

Jedna veoma zanimljiva fotografija sa vojne parade Huta u Jemenu.

Na fotografiji vidimo lansirna oruđa raketnog sistema PVO 2K12 Kub, koji se u Jemenu označava kao Fater-1 (po lokalnoj oznaci za projektile iz porodice 3M9), a koji se nalaze nekoj poluprikolici koju vuče kamion marke Mercedes.

Ispred njih vidimo i automobil- pikap, koji prema svemu sudeći na krovu kabine nosi elektro-optički i IC senzor.

U prvom planu vidimo osmatrački radar P-19, specijalistu za niskoleteće ciljeve, takođe na poluprikolici koju vuče kamion.

Sve u svemu, od Jemenskih Huta, stalno možemo očekivati nova "iznenađenja"...

[attachment=1]

Ovo liči na regularnu armiju.

Хути, односно део Јемена који држе су кобојаги под ембаргом од стране Сауди Арабије, САД и кога све не. Ако су КУБ можда наследили или запленили од старе војске Јемена, питам се како ли су набавили ове камионе? Вероватно старом технологијом познатом у нашим крајевима под кодним називом "митим те митом, митим те корупцијом". Друго, како могу да овако лагано парадирају кад СА контролише ваздушни простор својим авијацијом? Или су можда одустали па Хути могу да раде шта пожеле?

@dzumba

Pre izvesnog vremena je potpisano humanitarno primirje sa Saudijcima, a primirje važi i među zaraćenim stranama u Jemenu. Neka vrsta "zamrzavanja" stanja.

A Kub je od Huta, sa njihove vojne parade. Imali smo prilike "njihov" Kub više puta da vidimo u dejstvu i to i sa uspesima kod nekoliko BPL i jednog saudijskog Tornada.

Mislim da je nekad Republikanska garda Jemena nosila crvene beretke, kao ovi u pozadini.

PS
Prije nekoliko godina sam gledao konferencije za novinare potparola jemenske vojske (pod kontrolom Huta). Na uniformi, vojničkom izgledu i držanju mogu da mu zavide mnogi evropski i američki oficiri! Mislim da je dio jemenske predratne vojske nastavio službu i pod vlašćću Huta. I da oni i paradiraju, kao i bilo koja regularna vojska. Bilo je nekoliko fotografija tenkova sa jedne takve parade, na temi o T-80. Isto sve pod konac.

Još nekoliko slika Jemenskih "Kubova", na nedavnoj paradi u Saani!

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Libijski PVO "projekat" – lanser sistema PVO 2K12 Kub na italijanskoj Pumi 6x6.

2013. godine NLA je dobila određen broj italjinskih vozila Puma 6x6. Na neke od njih su montirani lanseri sistema PVO 2K12 Kub kako bi obezbedili mobilnu PVO zaštitu, iako je Kub već dovoljno mobilan.

Ja mogu dati neki lični komentar:
Pored problema sa stabilnošću tokom bilo kakvog pokretanja lansirnih usmerača ili kod kretanja vozila (nema treće tačke za utvrđenje raketa, mada stoji neka "kuka" napred koja možda treba da služi u tu svrhu, ali ne znam kako bi to moglo da bude čvrsto i bezbedno), postoje problemi oko smeštaja elektronske opreme i blokova i napajanja.
Mislim da ne može biti funkcionalno.

Ali svakako zanimljivo videti šta sve ljudima padne na pamet...

Evo jedna slika u "originalu" i nekoliko slika makete pravljene po tom "primerku":

Original:

[attachment=1]

Crtež "primerka":

[attachment=2]

Maketa pravljena po ovom "primerku":

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

Zanimljivo ali onako laički mi djeluje samo za "figuru", mislim da je nestabilno već u samoj vožnji, težište vozila otišlo u nebesa.
A kako uopće lansirati bez ozbiljnijih stabilizatora?

A onu kuku sam viđao već na jednoj seriji zapadnih oklopnih vozila .. mislim na LAV 25 ili Pirani?

Pisali smo o samim počecima razvoja raketnih sistema PVO iz porodice Buk, na temi o Buku.
Verujem da će većina članova Foruma, kada pogleda slike u prilogu, pomisliti da se radi o tom sistemu.
A u stvari i radi se i ne radi se o tom sistemu. Istina je negde "između".

Dakle, raketni sistemi PVO iz porodice Buk, nastali su daljim razvojem i unapređenjem raketnog sistema PVO Kub, tako što je izvršeno objedinjavanje RStON-a i SLO-a u jednu celinu, proizvodnjom jedinstveno Samohodnog lansirnog oruđa sa radarom 9A38, koji je mogao nositi 3 rakete 3M9M3 sistema PVO Kub ili u nešto modifikovanoj varijanti i prve rakete sistema PVO Buk, tipa 9M38.
Pored toga, u sastav diviziona, uvode se i Komandna stanica 9S470 i OAR Kupol 9S18.

Od komponenti iz sistema Kub, ostaju modernizovani RStON-1S91M3, 4 SLO 2P25M2 i rakete 3M9M3.

Ovakav modernizovan sistem PVO, označavao se kao "2K12 Kub-M4" ili kao "9K37 Buk-1". Obe oznake su "merodavne", ali se ipak češće koristila "Kub-M4", jer se pojavom rakete 9M38 iz sistema Buk, brzo krenulo na potpuno izbacivanje komponenti sistema Kub iz diviziona i formiranje novog raketnog sistema nazvanog "9K37 Buk".

Na slikama dole, prvo sam postavio veoma retku sliku SLO sa radarom iz sastava sovjetskog diviziona "Kub-M4" sa 3 rakete 3M9M3 (koje nisu pretovarene na SLO) i to tokom vršenja službe u graničnom području sa Avganistanom, tokom 1986. godine!

Ostale 2 slike su već "poznatije", ali do pojave ove slike iz Avganistana i jedine slike u javnog efiru sistema PVO "Kub-M4", odnosno njegovog "ingenioznog" SLO sa radarom 9A38.

Kub-M4 u Sovjetskoj vojsci, 1986. godine u graničnoj zoni sa Avganistanom.

[attachment=1]

SLO sa radarom 9A38 i raketama 3M9M3 iz sastava sistema PVO "Kub-M4" u borbenom položaju.

[attachment=2]


SLO sa radarom 9A38 i raketama 3M9M3 iz sastava sistema PVO "Kub-M4" u marševskom položaju.

[attachment=3]

Bez starca nema ni udarca, ili je stanje dovedeno do očaja - "daj šta daš?"

Slovačke vlasti odobrile su odluku o prebacivanju aviona MiG-29 u Kijev i deo raketnih sistema PVO 2K12 Kub-M

Prema vd premijera Slovačke, odluka je dobila i odobrenje šefa države i predsednika parlamenta.

„Vlada je donela odluku i jednoglasno odobrila međunarodni sporazum o donaciji aviona MiG-29 i sistema PVO Kub Ukrajini“, rekao je Heger, a prenosi Pravda.

Prema rečima privremeno postavljenog ministra odbrane Jaroslava Nađa, pregovori o donaciji trajali su više od pola godine. Na kraju, Slovačka će Ukrajini poslati deset MiG-29 sa motorima i još tri lovca bez motora i deo sistema PVO 2K12 Kub.

Izvor (https://spravy.pravda.sk/domace/clanok/660639-vlada-odobrila-darovanie-mig-29/?utm_source=pravda&utm_medium=hp-box&utm_campaign=shp_3clanok_box)

Nakon sticanja nezavisnosti, slovačka vojska je tek 2002. godine imala priliku da izvodi trenažna gađanja PVO sistemom Kub. Prava lansiranja protivvazduhoplovnih raketa na vazduhoplovne ciljeve izvršena su na poligonu Ustka u Poljskoj. U budućnosti, takvo uvežbavanje se ponavljalo skoro svake godine, ali nije uvek išlo glatko. 19. avgusta 2003. godine u vazdušnom prostoru poligona Ustka protivvazduhoplovnom raketom 3M9M3E lansiranom sa SLO 2P25M, oboren je lovac-bombarder poljskog vazduhoplovstva Su-22M4. Pilot je uspeo da se uspešno katapultira, a dva sata nakon incidenta pokupio ga je sa površine Baltičkog mora helikopter za potragu i spasavanje.

Donedavno, mobilni radari P-19, 1S12 "Mečka" i radio visinomeri PRV-16 korišćeni su za davanje oznake cilja za sistem PVO Kub.

Prema otvorenim izvorima, Slovačka je, barem donedavno, koristila 5 samohodnih raketnih baterija Kub-M, u sastavu 11. Brigade PVO, kao njen 2. raketni puk, sa sedištem u mestu Nitra na zapadu zemlje.

U otvorenim izvorima se navodi da se slovački raketni sistemi PVO „Kub” povlače iz upotrebe i da će biti rashodovani. To nije samo zbog visokog stepena dotrajalosti kompleksa postavljenih sredinom 1980. godine, već i činjenice da slovačka vojska eksploatiše protivvazduhoplovne rakete 3M9M3E koje je Čehoslovačka primila sredinom 1980-ih. Tehnička pouzdanost projektila sa višekratno isteklim rokom trajanja je sumnjiva. Pored toga, 2 radne grupe moraju uložiti herojske napore da održe opremu Radarskih stanica osmatranja i navođenja 1S91 RStON, u funkcionalnom stanju. Svoje usluge za modernizaciju slovačkih Kubova ranije su nudile američka kompanija Raytheon i evropska Matra BAE Dynamics Alenia.

Međutim, zbog deficita budžeta za odbranu i skorog kraja životnog ciklusa sistema PVO „Kub“, njihovi predlozi su odbijeni.

Izvor (https://en.topwar.ru/159080-sistema-pvo-slovakii-sostoitsja-li-modernizacija-zrs-s-300pmu-.html)

SLO 2P25M iz sastava sistema PVO Kub-M, slovačke vojske:

[attachment=1]

[attachment=3]

Osmatračko akvizicijski radar 1S12 / 1RL128D / Bronya / Mečka iz sastava raketnog puka PVO Kub-M, slovačke vojske:

[attachment=2]

Borbena obuka na raketnim sistemima "kub", Vojske Srbije

U rejonima mirnodopskih lokacija samohodnih diviziona 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva u toku je intenzivna obuka borbenih posluga na raketnim sistemima „kub“.

Obuka se u jedinici realizuje u kontinuitetu, tokom cele godine, kako bi se obezbedio najviši nivo osposobljenosti profesionalnog sastava za realizaciju zadataka protivvazduhoplovne odbrane teritorije i snaga Vojske Srbije.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/6155414ACEFC11ED98D60050568F5424/borbena-obuka-na-raketnim-sistemima-kub)

U Ukrajinu stižu Češki "kubovi"?

Češka će Ukrajini obezbediti dve baterije samohodnih protivvazduhoplovnih raketnih sistema 2K12 „Kub” sa velikim zalihama raketa. Ovo je saopštio predsednik Petr Pavel.

Predsednik Pavel je to rekao u intervjuu za češki radio Radiožurnal, a prenosi Evropska Pravda.

Češki predsednik je naglasio da je Ukrajini potrebno vazduhoplovstvo da bi se pripremila za odlučujuću fazu rata sa Rusijom. Sovjetski raketni sistem protivvazduhoplovne odbrane Kub se koristi za uništavanje više vrsta ciljeva poput aviona, helikoptera, bespilotnih letelica, krstarećih raketa, koji lete brzinama do 600 m/s, na daljinama do 24 km i visinama do 14 km. Trebalo bi da bude zamenjen izraelskim sistemima SPYDER u naoružanju češke vojske.

Predsednik je pojasnio da su raketni sistemi Kub trenutno u procesu isporuke, a ukrajinske odbrambene snage će biti sposobne da ih odmah upotrebe, bez dodatne obuke.

Kub u Češkoj vojsci:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://english.nv.ua/nation/czech-republic-to-transfer-kub-anti-air-systems-to-ukraine-news-50323622.html)

Da general malo ne pretjeruje?
Kad je u Ukrajini obučena poslednja generacija poslužilaca na Kubu?

КАКО ЈЕ НАСТАО ИЗРАЗ ТРИ ПРСТА СМРТИ: Израелска искуства са ракетним системом 2К12 Куб на Синају

Данко Боројевић

Незадовољни стањем после пораза 1967. године, Египат и Сирија (пре свега Египат) тражили су начин да се коначно обрачунају са државом Израел. До пролећа 1973. године у главним штабовима египатске и сиријске војске разрађен је план о ограниченом рату са Израелом под кодним називом операција „Бадр“.

Октобарски рат познат је и као Јом Кипурски (Дан покајања) или Рамазански рат, јер јепочео на дан тих верских празника.

Историјски гледано, Израел је своју стратегију супериорности оружаних снага заснивао на јаким ваздухопловним и оклопним снагама и брзој мобилизацији. Да би се супротставио овој израелској стратегији, Египат је против јаке израелске авијације навикнуте на превласт у ваздуху супротставио „непробојни“ кишобран ракетне ПВО.

У припремама за рат египатске и сиријске снаге извеле су високо квалитетну стратегијску обману.

Првих неколико дана рата, за Израел били су погубни. Изралска војска, без сумње, била је изненађена, или је потценила реалну снагу, ефикасност и обученост египатске и сиријске војске. После тога, врх египатске војске начинио је неколико кобних грешака, који су омогућили израелској војсци да прво избаци Сирију из рата а потом, да победи Египат. Резултат првих дана рата, где су Израелци били у неповољном готово пораженом положају, фаталне грешке Египћана после заустављања масовног напада, довешће до познатог исхода рата.

Али да се ми вратимо, на првих неколико дана рата, када су Израелци редовно обавештавала власти САД (пре свега Хенрија Кисинџера) о стању на фронту.
Заједнички египатско-сиријски напад на Израел 6. октобра 1973. године, изненадио јене само Израел већ и цео свет. Због „превелике“ супериорности Ратног ваздухопловства Израела (РВИ), нико није очекивао могућност да Арапи победе, па сам тим нити да нападну Израел. Ипак то се догодило.

Израелци су били упознати са РС Двина, Десна, Волхов и Нева у пређашњим сукобима, стога су били развили и мере против наведених система. Међутим, проблем им је чинио нови систем који још нису били упознали. Био је то РС 2К12 Куб, који је у почетку сукоба, заједно са СПАТ ЗСУ-23/4 Шиљка представљао непремостиви проблем за израелску авијацију. Ова два средства ПВО, поред тога што су били самоходни представљали су смртну комбинацију за противничку авијацију. Шиљка, која је штитила Куб имала је на возилу поред топова и радарско-рачунарску групу (РРГ), истовремено, ракете Куб летеле су брзином од 2,8 маха, чији је траг приликом лансирања у ваздух био невидљив. Гориво за рекету је било бездимно, тачније није одавало никакав траг иза себе те је његово визуелно уочавање у ваздуху, за пилота нападнутог авиона било немогуће.

Једном речју, тренутак откривања лансиране ракете за пилота је био крај. Пилот је често схватао да је гађан ракетом Куб, онда кад је био већ погођен. Разлог томе лежи, поред бездимног трага ракете током њеног лета ка мети и тај што систем детекције озрачености авиона противничком РРГ није уопште препознавао да је озрачен и праћен са РСтОН.

Поред тога Куб је био много савршенији у односу на друге совјетске ракетне системе.
Радар за вођење ракете током свог рада брзо је мењао фреквенцију, те је уређај свој-туђ на авиону-мети остајао пасиван. Што је још важније, радар РС Куб је користио филтер за своју заштиту као и радарске фреквенција изнад опсега израелских система за противелектронска дејства. Брзина и промењивост фреквенције система представљали су озбиљан проблем за израелске електронске противмере. Што је узроковало да су израелски авиони после почетних губитака, почели избегавати дејства изнад Голанске висоровни и зоне Канала .

Египћани су почели ваздушне нападе 6. октобра 1973. године око 14:00 часова. Више од 200 авиона је напало израелске положаје, аеродроме и радарске инсталације. У операцији „Бадр“ египатска авијација је напала шест израелских аеродрома. Првог дана рата Египат је изгубио 16 авиона и 20 хеликоптера, мада су Египћани тврдили да су изгубили 10 авиона. Египћани су постигли изненађење. За 50 минута, уместо планираних три часа, прешли су Канал, заузели Бар-Лев линију и уништили скоро све израелске оклопне снаге на Каналу. Био је то шок за Израел .

Ујутро 7. октобра РВ Израела је требало да покрене масовне ваздушне нападе, против египатске ПВО, али је то отказано због сиријског напада на јужни Голан. До вечери 7. октобра Египћани су овладали десном обалом Канала и већим делом Синајског полуострва. У тим борбама Израел је изгубио 150 тенкова, а Египат 20 тенкова и 280 људи.

Истог дана на сиријском фронту, Израел губи 36 авиона од дејстава ПВО Сирије (30 А-4 и 6 Ф-4). Губитке им је нанео РС Куб. Оно што је занимљиво је то да је веома мали број пилота успео да се спасе катапултирањем. У једном тренутку Израелци су губили изнад Голанске висоравни три од пет авиона, који су кретали у напад. Након што су овладали Каналом и већим делом Синаја, Египћани изненада заустављају добро координисан напад.

Ова фатална египатска грешка промениће исход рата. Прва три дана борби Израелски команданти су потценили способност Египатске и Сиријске војске, међутим убрзо су се пробудили из сна звана „израелска супериорност“.

Занимљиво је да су у прва три дана борби Израелци изгубили на десетине авиона, према неким изворима можда чак и 50, на предњој зони одбране Суецког канала. Ови губици су били више него дупли у односу на рат из 1967. године. Због тога су шокирани Израелци у једном тренутку, престали да лете унутар 10-15 миља од Канала.

Међутим,тешко стање на фронту захтевало је крајње напоре РВ Израела, посено на критичном фронту према Сирији. Током прве недеље рата, РВ Израела изгубило је између 78-90 авиона, што је представљало знатан проценат његове оперативне снаге (претпоставка је да је то између 20-25%). Тако је генерал-мајор Бењамин Пелед начелник штаба РВ Израела на састанку са Хенријем Кисинџером, изнео податак да је после првих сукоба израелско ваздухопловство располагало са 69-70 посада, што је било довољно за 80-100 борбених авиона Ф-4Е Фантом-2. Такође се жалио на проблеме које су им начиниле ракетне јединице опремљене са системом Куб.

Први дани ваздушне кампање били су трауматични за израелске ваздухопловне снаге.
У прва три сата на јужном сектору Израелци су изгубили 14 борбених авиона.
У зору 7. октобра на фронту према Сирији пешадијски батаљон којим је командовао потпуковник Одед Ерез трпио је тешке губитке од стране сиријских снага. Потпуковник Ерез је позвао у помоћ израелску авијацију. У првом налету изгубљена су четири авиона А-4Е Скајхок у другом налету оборена су још два Скајхока. Сиријске РЈ ПВО биле су убојите. Израелски пешадинци гледали су то у неверици и очају. С обзиром на такве губитке, Ерез више није тражио помоћ авијације.

Ваздухопловне снаге Израела покушале су истог дана спровести планирану операцију на северу сиријског фронта. Операција је постала позната као операција „Дугман“.
Међутим као и на југу истог фронта, операција је била безуспешна. Израелци у том тренутку нису располагали са информацијама о положајима ракетног система Куб.
Ваздухопловству је од стране КоВ, добијало очајничке захтеве да се омогући ваздушна подршка нападнутим израелским јединицама на Голанској висоравни. Међутим, успешну подршку израелске авијације својим снагама на земљи, спречио је ефикасан одговор РЈ ПВО сиријске војске. Дејство РС Куб тих дана било је убитачно за Израелце. Израелски напади у операцији „Дугман“ имали су за резултат уништење само једне батерије Двина уз губитак од шест авиона Ф-4Е, са још десет тешко оштећених авиона. Пропаст операције „Дугман“, назван је највећим поразом у историји РВ Израела. У таквој ситуацији подршка трупама на земљи није остварена, уз губитак поверења у способност самог ваздухопловства у могућност остварења контроле у ваздуху. До краја 7. октобра, у 272 борбена лета изнад Голанске висоравни Израелци су изгубили 14 авиона.

Ујутро 9. октобра 1973. године амбасадор Израела у САД Симха Диниц обавестио је тадашњег државног секретара САД Хенрија Кисинџера о губицима РВ Израела. Наиме, до 09:00 часова тог дана Израел је био изгубио 14 Фантома-2, 28 Скајхокова, три Миража-3, четири Супер, укупно 49 борбених авиона, као и 500 тенкова. Кисинџер, онако шокиран је на то рекао: „500 тенкова! Колико их још имате“?
У периоду од 6-24. октобра 1973. године РС Куб је у комбинацији са топовима Шиљка и преносним системима Стрела-2, Израелцима оборио 32 авиона Ф-4Е и 53 авиона А-4Е.

За 7. октобар наводи се податак да су авиони Ф-4Е обавили 187 борбених летова, изгубили седам авиона, два су била теже оштећена а 14 лакше. За исти дан наводи се податак да су авиони А-4Е обавили 278 борбених летова, оборено је 10 авиона, четири су теже а 22 лакше оштећена. Главни кривац за то је био Куб у комбинацији са Шиљком и Стрелом-2.

У првим данима рата, Израелци су у просеку губили један од шест авиона Скајхок и један од четири авиона Фантом. Амерички извештаји забележили су податак, да су Израелци дочекали 6. октобар са 86 авиона Ф-4Е у оперативном стању. До 15. октобра кад су Израелу пристигле прве замене за авионе, оперативно је било свега 59 авиона Ф-4Е, што је било нешто више од 31% оперативности за десет дана рата.

Израелци своје најтеже губитке приписују комбинацији РС Куб, СПАТ Шиљка и ЛПРС Стрела-2. Тако они наводе да је од укупно 170 авиона А-4Е оборено овом комбинацијом
53 авиона а од 177 авиона Ф-4Е њих 33. Изражено у процентима ова комбинација оборила је 31% авиона А-4Е и 19% авиона Ф-4Е, не рачунајући у те губитке и део авиона који је отписан због нерентабилности оправке услед тежине оштећења. Директно је у борбама оборено 115 авиона РВ Израела. Системима ПВО приписује се обарање 100 авиона а ловцима 15. Ако се узме у обзир да су само Шиљка, Стрела-2 и Куб оборили 88 авиона а остала средства свега 12, јасно је зашто Куб постао опсесија Израелаца после рата.

Прва три дана рата за Израел су били најтежи, пошто су Египћани из само њима познатих разлога до тада веома успешну операцију зауставили и прешли у одбрану на достигнутим линијама. Израел је добио могућност да се прво обрачуна са Сиријом. После тога, исход рата из 1973. године био је јасан.

Израелци су успели током напада на положаје РС Куб да униште пет батерија Куб на Голану и четири батерије у зони Канала. Тврдња о томе да су Израелци на крају рата заробили неколико комплетних исправних батерија Куб, никада није потврђена нити документована од стране израелске војске. Израелци јесу дошли у посед неколико ракета из система, али нема података о томе да су дошли у посед СЛО и РСтОН, осим оних који су већ били уништени.

Ратну славу Куб је стекао управо током Октобарског рата 1973. године. Ефикасност ракетног система Куб током рата натераће Американце да покрену програм развоја „стелт“ авиона који је назван „Project Have Blue“. Израелски пилоти су Куб назвали „три прста смрт“, што се односило на три ракете које је носило СЛО. Током трајања сукоба погинуло је 55 израелских пилота док се 44 успело спасити катапултирањем.

Сами Израелци, одмах по завршетку рата па до 1978. године, покренули су обиман пројекат како би нашли одговор на претњу коју је представљао РС Куб.
Дакле, израелски пилоти су због својих жртава, назвали ракетни систем ПВО Куб – три прста смрти.

[attachment=1]


Izvor (https://tvfront.rs/kako-je-nastao-izraz-tri-prstena-smrti-izraelska-iskustva-sa-raketnim-sistemom-2k12-kub-na-sinaju/)

Kako su raketaši Vojske Republike Srpske nasamarili američke obaveštajce i oborili F-16C na nebu iznad Bosne

U vešto pripremljenoj zasedi posade samohodnog raketnog sistema 2K12 Kub-M oborile su američkog lovca F-16C iz 555. lovačke eskadrile stacionirane u italijanskoj bazi Aviano.

Tom prilikom oboren je Skot O’ Grejdi, inače, učesnik egzekucije nad srpskim „Jastrebovima“ 28. februara 1994. godine. Šest dana je trajala agonija američkog pilota, skrivanja i izmicanja srpskim poterama po nepristupačnom i jedva prohodnom terenu.

Tek 8. juna uspešno je evakuisan američkim helikopterima.

Više u prilogu TV Front...

https://www.youtube.com/watch?v=tiBB_4-qkX4&t=173s

Куб, ракетни систем ПВО који је завредио поштовање израелских пилота, још увек чува небо Србије

Пише; Данко Боројевић

Можда, ни једно оружје икада произведено није имало толико историјског утицаја, као ракете земља-ваздух произведене у Совјетском Савезу. Првобитно замишљене да осигурају одбрану Совјетског Савеза, од напада америчких бомбардера током хладног рата, прве совјетске ракете земља-ваздух су одлучно утицале на след догађаја, кад су обориле прве америчке извиђачке авионе У-2 изнад СССР и Кубе. Совјетске ракете земља-ваздух које су испоручене Северном Вијетнаму, током рата у Вијетнаму узеле су велики данак америчким авионима током рата. Нова генерација ракета земља-ваздух током Октобарског рата 1973. године, представљала је велико изненађење за израелску авијацију која је имала приличне губитке, баш од тих ракета. До данашњег дана, совјетске (руске) ракете земља-ваздух обезбеђују одбрану ваздушног простора многобројних земаља у свету. Баш због тога не изненађује велик број произведених ракета земља-ваздух, које су и данас у употреби, међу којим и самоходни ракетни систем 2К12 куб.

Почетак рада на ракетама земља-ваздух

Сергеј Корољев је прве совјетске (руске) експерименте са ракетама земља-ваздух, радио још пре избијања Другог светског рата. Међутим, његови даљи радови на овим експериментима нису завршени, због одлуке да се Корољев затвори у гулаг, под оптужбом да подрива совјетску власт. Током рата Црвена армија је експериментисала са употребом ракета каћуша као баражним противавионским ракетама.

После велике победе у Другом светском рату, Стаљин је наложио да се немачки конструктори пусте на слободу, и да се формирају мешовити тимови за производњу ракета земља-ваздух заснованих на немачкој технологији, на чијем челу су били совјетски конструктори. Совјетски конструктор Исаиев предводио је тим за развој совјетског ракетног мотора на течно гориво, чија технологија је заснована на немачком оригиналу. Током четворогодишњег развоја, утврђено је да развој ракета са немачким упутствима има доста проблема. Стога је Стаљин наредио свом шефу тајне полиције, да спроведе „немилосрдно решавање проблема“ и у што краћем року омогући да Москва добије ракете за одбрану од америчких бомбардера. Берија, шеф тајне совјетске полиције НКВД, је био толико ригорозан у експлоатисању руских инжењера и немачких инжењера-затвореника, да је конструкторски биро К-1, ракетни систем противваздушне одбране С-25 беркут развио у рекордном времену. Ова прва произведена ракета на западу је била позната као САМ-1 гелд (SAM-1 Guilde).

После Стаљинове смрти, развој совјетских ракета земља-ваздух усмерен је у више праваца, који су омогућили развој ракетних система земља-ваздух С-75 двина, С-75М волхов, С-125 нева, 2К11 круг, С-200 вега, као и новије ракетне системе С-300. Један од најзначајнијих ракетних система земља-ваздух совјетске производње, засигурно је самоходни ракетни систем 2К12 куб.

КУБ

Развој самоходног ракетног система земља-ваздух средњег домета, познатог још и као ЗРК-СД Куб (Квадрат), започео је у конструкторском бироу Торопов ОКБ-134, у Тушину 1959. године. Систем је требало да замени противавионске топове С-60 калибра 57 мм, који су користили радарско навођење, а били су у саставу оклопно-механизованих јединица Совјетске армије. Из неких разлога развој куба започет је у раним шездесетим годинама двадесетог века. Највероватније, један од разлога је и тај, што је наведени конструкторски биро добио могућност, да увидом у технологију ракета ваздух-ваздух АИМ-9Б сајдвиндер, добијених из Кине, утврди могућност њихове примене и као ракета земља-ваздух.

Као резултат тога, као и због одређених развојних проблема, прототип ракета земља-ваздух 9М9 куб, није тестиран све до 1965. године. Почетак увођења у наоружање сада већ самоходног ракетног система 2К12 куб, уследеће током јануара 1967. године, иако је и тада било одређених проблема у завршној фази развоја. Упркос одређеним проблемима, ракетни систем 2К12 куб први пут је виђен на великој паради у Москви 7. новембра 1967. године, и одмах је добио НАТО ознаку САМ-6 генфол (SAM-6 Gainful). Извозна варијанта система куб добила је назив квадрат.

Састав система 2К12 Куб (Квадрат)

Самоходни ракетни систем земља-ваздух 2К12 куб, намењен је за за ПВО трупа и важнијих (мањих) објеката на државној територији од напада из ваздушног простора, разних врста летелица са малих и средњих висина и даљина. Првобитно куб је био замишљен за ПВО маневарских јединица, а пре свега оклопних бригада.

Основна ватрена јединица овог система је батерија, која у свом саставу има:

– уређај за пренос података о циљу (УППЦ) 9С417М, који служи за пријем и обраду података о циљу и за предају података у батеријски радар за навођење;
– радарску станицу за осматрање и навођење 1С91М са осматрачким радаром 1С11 и радаром за навођење 1С31;
– четири самоходна лансирна оруђа 2П25М1 или 2П25М2Е која су намењена за превоз, навођење и лансирање три ракете;
– два возила за превоз и претовар ракета АППР 2Т7М.
– електроагрегат ПЕС-100.

Возило за превоз и претовар ракета 2Т7М је у ствари модификовани средњи камион ЗИЛ 131, који је опремљен надградњом за превоз три ракете 3М9МЕ (3М9М3Е), за манипулисање ракетом користи хидрауличну дизалицу 4033Б.

Зглобно возило 9Т22Б је у ствари модификовани камион ЗИЛ 157КВ, који служи за превоз до шест ракета.

Станица за контролу и одржавање 2В-7, изграђена је на шасији камиона УРАЛ 375 и користи се за тестирање и оправку радарском система 1С91 и самоходног лансирног оруђа 2П25.

Контролно испитна станица 2В-8 служи за контролу целог комплекса ракете 3М9МЕ.

 На шасији камиона ЗИЛ 131 израђен је контејнер за пренос компресованог ваздуха 9Г-22, за потребе ракета 3М9. Тело се састоји од десет резервоара.

Компресорска станица УКС-400 je на шасији камиона ЗИЛ 131.

Возило за припрему пројектила (технoлошка колица) МС 1761 и МС 1761, служи за монтажу, преглед и склапање пројектила 3М9МЕ.

Ракете земља-ваздух су типа Вимпел 3М9МЕ или 3М9М3Е.

У саставу дивизиона РС ПВО Куб има осматрачко-радарску станицу Р-40 са осматрачко-аквизицијским радаром 1РЛ-128Д-1 и радар за мерење висине ПРВ-16Б или ПРВ-9.

Срце сваке батерије је радарска станица и четири самоходна лансирна оруђа.

[attachment=1]

[attachment=2]

Откривање, праћење и означавање циља код овог система је радарско. Ракете се лансирају након што глава за самонавођење захвати циљ. Систем вођења ракета је полуактивно радарско самонавођење. Једноканални је по циљу, на који се може лансирати више ракета (највише две, при чему се мора пазити на темпо гађања). Даља граница зоне уништења је око 25 километара, а ближа 3-5 километара, док је максимална висина гађања око 14 километара ако се ради преко система УППЦ 9С417М, а ако се ради само преко РСтОН 1С91М висина гађања је 10 километара, а минимална 25 метара. Вероватноћа уништења циља једном ракетом је од 0,4 до 0,8 а са две од 0,74 до 0,96. Брзина ракете је 2,5-3 маха а управља се помоћу покретног крмила на задњем делу. Ракета је опремљена близинским упаљачем који се активира 15-17 метара од циља.

Битан недостатак овог ракетног система ПВО је зависност употребе сва четири гусенична возила са по три ракете (целе батерије) од једног радара за откривање, праћење и „озрачавање“ циљева. Уништавањем или „заслепљивањем“ овог радара, батерија је неупотребљива, изузев у условима добре оптичке видљивости, када се може користити телевизијско-оптички визир.

Да би се уочени недостаци отклонили, систем куб је прошао кроз више фаза модификација, који су на крају довели до настанка 9К37 бук.

Куб је произведен у две основне верзије 2К12 Куб и 2К12Е Квадрат (извозна верзија), док су модификоване верзије понеле ознаке 2К-12М куб М (куб М1, куб М2, куб М3 и куб М4).

Куб је извезен у око 25 земаља света, у којима је био и још је у наоружању.

Самоходни ракетни систем Куб код нас

Након што се ракетни систем куб, добро показао у Октобарском рату 1973. године, одлучено је да се и јединице ЈНА опреме овим одличним системом ПВО. Први примерци стигли су у јединице ЈНА већ 1975. године. Самоходни ракетни систем куб налазио се у саставу самоходних ракетних пукова  Армија копнене војске ЈНА.

Војна парада у Београду, 1975. године:

[attachment=3]

По распаду СФРЈ, све самоходне ракетне системе куб (изузев једног дивизиона који остаје у саставу ВРС) преузима новоформирана ВЈ. У саставу ВЈ, ракетни систем куб се издваја из састава копнене војске  и уврштава се у Корпус ПВО ВЈ. Кубови ВЈ били су распоређени у 60., 230., 240., 310., и 311. самоходном ракетном пуку ПВО.

Данас су самоходни ракетни системи куб који су у саставу Војске Србије, распоређени у 250. ракетној бригади ПВО. Бригада у свом саставу има три самоходна ракетна дивизиона који су наоружани системом куб.

У плану је модернизација ракетног система куб који се налази у саставу Војске Србије.

Куб у рату

Своју прву ратну премијеру, ракетни систем куб имао је током Октобарског рата 1973. године. Тада је од укупног броја оборених израелских авиона, чак 30% оборио ракетни систем куб. По речима израелских пилота, у случају кад би према авиону кренула ракета куб, ништа се није могло учинити како би се авион спасао од уништења.

Општи распоред РЈ ПВО Египта покривао је и главну групацију аеродрома уз Нил и западније од њега. На пример, правац Исмаилија – Каиро браниле су две бригаде РЈ ПВО опремљене РС СА-75Мк двина/ С-75М волхов (САМ-2) и С-125 нева (САМ-3) и један дивизион опремљен РС 2К12 куб (САМ-6) с 26 ватрених положаја по дубини. У складу с таквим груписањем РЈ ПВО и начином употребе ловачке авијације развијена је и мрежа ВОЈ и ВОСт од Суецког канала у дубини, и то ВОЈ у две и ВОСт у три линије.

По резултатима дејства, РЈ ПВО оцењене су као високо ефикасне, с тим што је по оценама Команде ПВО Египта најефикаснији био ракетни систем 2К12 куб, а затим С-125 нева. Нема поузданих података о броју лансираних ракета по сваком РС и обореном авиону (према неким подацима та бројка се креће од 4 до 6 ракета по авиону).

На самом завршетку рата, Израел је успео да зароби неколико исправних батерија система куб. Припремајући се за обрачун са ПЛО и сиријским снагама у долини Бека, израелске снаге су добро проучиле ракетни систем куб. Израелци су закључили, да је ракетни систем куб тако конципиран, да се може ефикасно одупрети свакој познатој врсти активног ометања, те да је једина противмера његово уништење. Према израелским изворима у операцији Мир за Галилеју јуна 1982. године, у долини Бека израелска авијација уништила је око 30 ракетних батерија сиријске ПВО.

Ирачани су своје кубове употребљавали током рата са Ираном од септембра 1980. године па све до августа 1988. године. Током операције Пустињска олуја, ирачким батеријама куб, приписује се неколико обарања америчких авиона Ф-16, као и оштећење једног стратегијског бомбардера Б-52Г.

Током граничног спора између Либије и Чада 1987. године, либијске послуге на кубовима нису биле ефикасне.

И на простору СФРЈ, било је неколико обарања од стране ракетног система куб. Највреднији плен самоходног ракетног дивизиона куб из састава ВРС био је Ф-16Ц пилота Скота О. Грејдија. Њега је недалеко од Петровца 2. јуна 1995. године оборила ракета куб, док се Грејди катапултирао, и након шест дана је спасен у спасилачкој мисији.

Током рата 1999. године, ракетне батерије система куб ВЈ биле су успешне у преживљавању. Од готово 400 испаљених противрадарских ракета АГМ-88 харм, уништена су само три радара. Током рата није евидентирано нити једно обарање НАТО авиона од стране система куб ВЈ.

Закључак

Од самог свог настајања, самоходни ракетни систем земља-ваздух 2К12 куб, представљао је опасну претњу савременим авионима. Након успешног представљања током Октобарског рата 1973. године, када је успео да обори готово 30% свих израелских оборених авиона, одлучено је да се и бивша ЈНА опреми овим ракетним системом. Тако је овај одличан систем ПВО стигао на наше просторе.

Одлуком да се систем куб модернизује, јасно говори да је Војска Србије задовољна употребом овог ракетног система, и да није тако лако спремна да се одрекне услуга овог одличног самоходног ракетног система ПВО.

Текст из часописа Аеромагазин бр. 93, октобар 2013, Данко Боројевић, Небески штит са земље, самоходни ракетни систем земља-ваздух 2К12 Куб


Izvor (https://tvfront.rs/kub-raketni-sistem-pvo-koji-je-zavredio-postovanje-izraelskih-pilota-jos-cuva-nebo-srbije/)

"Hezbolasi" imaju raketni sistem PVO Kub?

Ovo je lansirno oruđe sa tri rakete 3M9M (3) iz sastava raketnog sistema PVO 2K12 Kub. Hezbolah je prikazao komponente ovog raketnog sistema pred, kako navode, "očima sveta" da vide i "drhte"!

Komponente sistema Kub su prikazane tokom izložbe naoružanja i vojne opreme koja je održana na svetoj zemlji Mouqawami Baalbek .

Poruka je jasna: libanski islamski pokret otpora sada može obarati vaše avione sa neba...

"Tri prsta smrti" su stigla u Ukrajinu

Fotografija objavljena 25. avgusta pokazuje da su unapređena sovjetska 2K12M2 Kub-M2 vozila protivvazduhoplovne odbrane Češke – nazvana „Tri prsta smrti“ – sada aktivna na terenu u Ukrajini, dopunjujući mali broj ukrajinskih "kubova" koji su već bili u upotrebi.

[attachment=3]

Češki predsednik Petr Pavel je još 10. maja izjavio da će u Ukrajinu prebaciti dve baterije Kub-M2, što podrazumeva ukupno 6 do 8 lansera i 2 radarska vozila RStON 1S91, kao i „relativno veliki broj“ (tj. verovatno stotine) protivavionskih projektila iz porodice 3M9 sa ramjet pogonom. Sada je jasno da su bar neki od tih sistema stigli.

U službi od 1967. godine, Kub (kodnog naziva SA-6 Gainful od strane NATO-a) je nesumnjivo zastareo, pri čemu je svaka baterija u stanju da gađa samo jedan cilj jednovremeno. Ali on je mobilan — u stanju je da prati napredovanje trupa na liniji fronta i da se rasporedi za pet minuta — i mogao bi pomoći Ukrajini da popuni prazninu u protivvazdušnoj odbrani kratkog do srednjeg dometa koja se bavi niskoletećim bespilotnim letelicama, krstarećim projektilima, helikopterima i jurišnim bombarderima na daljinama većim od mogućnosti sistema odbrane kratkog dometa.

Štaviše, donirani Kub-M2 su jedinstvena češka modernizacija kompanije Retia izvršena sredinom 2000-ih, uključujući remontovanu šasiju, nakon čega je usledila instalacija modernih kablova, napajanja, NATO interoperabilnih komunikacionih sistema i klimatizacije.

Radari i upravljački sistemi RStON-a iz doba vakuumskih cevi su digitalizovani, poboljšavajući otpornost na ometanje i identifikaciju prijatelja ili neprijatelja (IFF) kroz obradu signala, dok novi displeji i napredniji automatizovani upravljački sistemi omogućavaju rad sa manjom posadom. Nadogradnja je takođe produžila radni vek vozila i projektila, poboljšala pouzdanost i smanjila troškove održavanja korišćenjem digitalnih alata za samodijagnostiku. Obim i predložene nadogradnje za češke 2K12 ostavljaju otvorenu mogućnost njihove nadogradnje zapadnim raketama.

Češka vojska još uvek zadržava najmanje 2 od svoje originalne 4 baterije Kub-M2 u 251. bataljonu 25. PVO puka sa sedištem u Strakonicama, često raspoređenom u odbrani nuklearnih elektrana. Prag će ih zameniti sa 4 sistema protivvazduhoplovne odbrane Spyder-LR zasnovanim na kamionima kupljenim od Izraela u okviru ugovora vrednog 627 miliona dolara.

Kub je sjajno debitovao pola veka ranije u ratu Jom Kipur u oktobru 1973. godine. Za nekoliko nedelja, 2K12 izvezeni u Kairo uništili su, kako se procenjuje, 40 izraelskih aviona F-4 Fantom i A-4 Skajhok koji su pokušavali da izvrše protivudar na egipatske snage koje su upravo zauzele stranu Sueckog kanala koju drže Izraelci.

Rakete su ugrozile izraelsko vazduhoplovstvo koje je ranije izgledalo nezaustavljivo zbog toga što su bile efikasnije protiv aviona koji lete nisko i što su mogli da pogode moćne mlazne avione F-4 Phantom koji lete skoro duplo većom brzinom od brzine zvuka u dolasku. 2K12 je takođe odolevao sistemima za elektronsko ratovanje koje su izraelski piloti koristili da se nose sa starijim, statičkim baterijama raketa S-75 i S-125 (SA-2 i SA-3).

Za razliku od ovih prethodnika vučenih prikolica, Kub baterije zasnovane na guseničnim šasijama mogle bi se lako prerasporediti kako bi zaštitile trupe koje napreduju i postavljati zasede mlaznim avionima koji se približavaju dok su skriveni na neočekivanim pozicijama.

Baterija Kub kombinuje četiri samohodna lansirna oruđa 2P25 sa po 3 projektila iz porodice 3M9, jednim radarskim/komandnim vozilom 1S91 RStON i dva automobila za prevoz i pretovar raketa 2T7M namenjena za nošenje i pretovar rezervnih projektila.

Raketa 3M9 je dugačka 5,8 metara i ima efektivni domet od oko 24 kilometra i maksimalnu visinu od oko 14 km i (u početku) minimalnu oko 100 metara. Rakete se koriste uz pomoć dva radara vozila RStON 1S91 (radarska stanica osmatranja i navođenja): osmatračkog 1S11 za otkrivanje i početno navođenje na avione udaljene do 65 km i radara 1S31 sa kvazi-kontinuiranim impulsnim i kontinuiranim talasima kraćeg dometa, za avione ne manje od 42 km, koji se koristi za praćenje cilja i osvetljavanje cilja i rakete3M9 tokom navođenja rakete prema cilju. Kub baterija je mogla da se podesi da bude spremna za borbeni rad za samo pet minuta, a da se ponovo dopuni projektilima za 10-15 minuta.

Međutim, veliki prodor 2K12 1973. doveo je do toga da zapadni stručnjaci pomno proučavaju zarobljena vozila i projektile kako bi razvili efikasnu taktiku i opremu za ublažavanje efikasnosti Kuba. U ratovima iz 1980-ih u Libanu i Angoli/Južnoj Africi, izraelska i južnoafrička vojska su preventivno uništile sirijske, odnosno angolske i kubanske baterije S-125, pre nego što su mogle da naprave veliku štetu.

Ipak, kada su neadekvatno potisnute, baterije Kub koje vrebaju u zasedi ostale su ozbiljna pretnja čak i za brze ili visokoleteće mlaznjake, obarajući libijski nadzvučni bombarder Tu-22B iznad Čada, marokanske lovce Mirage F1 iznad Zapadne Sahare i dva F-16 američkih vazduhoplovnih snaga iznad Iraka i Bosne i dron MQ-9 iznad Jemena. (Obaranje F-16 Skota O’Grejdija iznad Bosne činilo je osnovu ratnog filma Iza neprijateljskih linija iz 2002.)

Kubovi NATO-a i Ukrajine

Početkom 2000-ih, Kijev je penzionisao sva četiri puka protivvazduhoplovne odbrane opremljena Kub-om (tj. ukupno 20 baterija Kub), odlučivši da se fokusira na svoje modernije sisteme tipa Buk. Ali nakon ruske invazije 2014-2015, ukrajinska kompanija Aerotehnika počela je da radi na vraćanju nekih od 89 vozila Kub-M3 u skladištu u operativno stanje. Verziju Kub-M3 karakteriše prošireni maksimalni i minimalni domet i visina dejstva, brže vreme reakcije, povećanu manevarsku sposobnost, veću otpornost na ometanje neprijatelja i uvođenje optičkog ciljnog kanala kao rezervne kopije radarskog navođenja.

Kompanija je usput razvila modernizovani model Kub M3/2D koristeći algoritme za digitalnu obradu signala koji poboljšavaju diskriminaciju radara od ometanja i klastera na zemlji. Probno lansiranje restauriranih Kubova održano je februara 2019. u Hersonu, što možete videti u promotivnom videu za Kvadrat-2D ispod. Uvedena je i mogućnost preciznog dejstva na ciljeve na zemlji.

https://www.youtube.com/watch?v=L_XMlIIUvY4&t=36s

Kijev je imao planove da opremi dva puka Kub sa ukupno 10 baterija. Ali napredak je bio spor, a eksplozija municije u Balakliji 2017 – verovatno zbog sabotaže – takođe je uništila nepoznat broj projektila 3M9.

Medijski izveštaji ukazuju na to da su dve ukrajinske jedinice Kub proglašene operativnim do 2021. godine — iako se u dokumentu Pentagona koji je procurio 2023. godine tvrdi da je samo jedna jedinica Kub bila aktivna kada je Rusija izvršila invaziju. Nejasno je da li se Kijev od tada više obnavljao. Do sada se javilo malo medijskih naslova o operativnoj upotrebi 2K12, a niti jedan koji koji bi pokazao njihovo uništenje od strane Rusije, što sugeriše ograničen broj aktivnih – to jest, ako je uopšte bio aktivan pre donacija Češke i Slovačke.

U međuvremenu, više lansera Kub ostaje u službi sa državama NATO-a Bugarskom, Mađarskom, Poljskom, Rumunijom i Slovačkom.

Slovačko vazduhoplovstvo koristi 4-5 baterija Kub u drugoj grupi 11. brigade sa sedištem u Nitri. U martu 2023. donirala je Ukrajini dva lansera Kub, jedno radarsko vozilo 1S91 i 200 projektila 3M9ME i 3M9M3E. Preostale slovačke rakete 3M93M3E će isteći do 2027.

U međuvremenu, Rumunija i Mađarska izgledaju sklone da zadrže i modernizuju svoje Kub baterije kako bi služile još neko vreme. Poljska i Bugarska, međutim, predstavljaju potencijalne izvore donacija sistema Kub i starijih raketa 3M9 iz sovjetske ere.

Neki drugi značajni preostali Kub operateri su Jermenija, Kuba, Egipat, Indija, Iran, Severna Koreja, Srbija i Vijetnam.

Kub i Sparrow?

Češka donacija Kubova naglašava intrigantnu čudnu mogućnost nadogradnje ukrajinskih Kubova za ispaljivanje zapadnih projektila – posebno zato što bi nabavka sovjetskih projektila van proizvodnje mogla predstavljati dugoročne probleme.

To je zato što je 2011. godine češka firma Retia pokazala prototip „Kub-CZ“ sa unapređenim radarom koji je mogao da ispaljuje italijanske ASPIDE rakete smeštene u kutijaste lansirne kanistere i navođene radarom sistema Kub . Ovo je predstavljalo pravo frank-vozilo koje kombinuje sovjetske, italijanske, američke i češke komponente.

Aspide je izveden od američke rakete vazduh-vazduh sa radarskim navođenjem srednjeg dometa AIM-7 Sparrov, ali sa novim krilcima za manevrisanje, motorom veće snage, bojevom glavom, hidraulikom i obrnutim monopulsnim poluaktivnim radarskim tragačem otpornijim na ometanje. Prema tablici sa podacima, može da angažuje letelice na niskim visinama od 25 metara do 12 km.

https://www.youtube.com/watch?v=HCeBf2mNeH8

Ukrajina već ima bateriju ili dve lansera Spada 2000 baziranih na prikolici naoružanih projektilima Aspide 2000 koje joj je poklonila Španija, što Kijevu daje određeno iskustvo i zajednički inventar ako oživi češki predlog. Ali još intrigantniji evolucioni put mogao bi uključivati prilagođavanje Kuba za ispaljivanje američkih raketa za protivvazdušnu odbranu RIM-7 i RIM-162 Sea Sparrow koje dele zajedničku liniju dizajna sa Aspidom.

Obe su raznovrsne, ali prvenstveno optimizovane za obaranje dolazećih krstarećih raketa koje lete iznad mora, a efikasne su i protiv nisko i visoko letećih ciljeva. RIM-162 Evolved Sea Sparrow (ESSM) ima mnogo veći domet od 3M9 ili Aspide.

[attachment=2]

Ako bi projektil od milion dolara bio postavljen na Kub, da bi se potpuno iskoristio potencijal nove rakete, bio bi potreban radar koji osvetljava cilj na većoj udaljenosti da bi se iskoristio taj povećani domet, osim ako se ne koriste najnoviji Block II ESSM koji imaju sopstvene ugrađene aktivne radarske tragače.

I zaista, krajem 2000-ih, poljska kompanija WZU je takođe prikazala dve različite Kub konverzije sposobne za lansiranje ESSM-a, bilo postavljanjem projektila direktno na lansirne usmerače, ili unutar novih kanistera. Na slici ispod primetite dramatičnu razliku u veličini Sea Sparrova u poređenju sa projektilom 3M9 na središnjem lansirnom usmeraču.

[attachment=1]

Nejasno je koliko bi takva modifikacija bila laka, ali Ukrajina je već pronašla sredstva da ugradi rakete RIM-7 u svoje sisteme srednjeg dometa „Buk“. Najsavremeniji RIM-162, međutim, nisu isporučeni barem ne javno.

Vreme će pokazati da li će ukrajinska vojska smatrati da vredi posvetiti resurse nadogradnji svog skromnog, ali rastućeg arsenala Kub za ispaljivanje zapadnih projektila – slično kao što priprema svoje novije lansere Buk za to.


Izvor (https://www.yahoo.com/finance/news/three-fingers-death-arrived-ukraine-152700414.html)

Slovačka je htela da Ukrajini pokloni 140 raketa za raketni sistem PVO „Kub” i ostale komponente za 40 miliona evra, ali od toga neće biti ništa

Slovačka vlada je zauzela kurs kojim više ne daje oružje besplatno, ali i ne ometa komercijalne isporuke

Vlada Slovačke je na sastanku 8. novembra 2023. odbacila odluku o prebacivanju 14. paketa vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 40 miliona evra, koju je pripremila prethodna vlada.

Ovaj paket je trebalo da sadrži 4 miliona okvira kalibra 7,62 mm, 5.172 granate za tenkovske topove kalibra 125 mm, osam minobacača i 1.200 mina i 140 protivvazduhoplovnih raketa za raketni sistem PVO „Kub“. Ovo je prenela slovačka državna agencija TARS.

TARS podseća da je odluka o blokiranju 14. paketa besplatne vojne pomoći za Ukrajinu doneta zbog stava novog šefa vlade Slovačke Roberta Fica, koji je obećao bukvalno „da Ukrajini neće dati ni jedan jedini okvir“.

Možda najkonkretnija stavka na gore opisanoj listi blokirane pomoći Ukrajini iz Slovačke, je stavka o isporuci oko 140 protivvazduhoplovnih projektila raketnog kompleksa „Kub”. Međutim, Oružane snage Ukrajine su već dva puta nagovestile da su dobile raketne komplekse ovog tipa, a Slovačka je bila jedan od dobavljača.

[attachment=1]


Izvor (https://defence-ua.com/news/slovachchina_hotila_dati_ukrajini_140_raket_do_zrk_kub_ta_inshe_na_40_mln_jevro_ale_ne_bude-13422.html)

Nemačka i Francuska uvežbavaju borbu protiv sistema PVO sa starim sovjetskim raketnim sistemima bivše vojske DDR

Jedinstvena sposobnost na svetu. Dva protivvazduhoplovna raketna sistema 2K12 Kub i 9K33 Osa (nije uslikana) iz sastava nemačkih vojnih jedinica na Poligonu, trenutno se obučavaju u Francuskoj sa francuskom vojskom u upotrebi naoružanja za suzbijanje sistema protivvazduhoplovne odbrane protivnika. Obuka sa nemačkim sistemima PVO na samom vežbalištu je dopunjena mobilnom kabinom za praćenje vazduhoplovne situacije i za ocenu rezultata vežbe.,

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor (https://twitter.com/Team_Luftwaffe/status/1727952425808527437)

Sistem PVO 2K12M2 Kub-M2 u službi ukrajinske vojske

Iako smo krajem leta imali prilike da vidimo nekoliko fotografija nekada čeških sistema Kub u sastavu Ukrajinske vojske, sada prvi put imamo prilike da pogledamo video snimak koji prikazuje (najmanje) 2 samohodna lansirna oruđa 2P25 bez projektila i sa radarskom stanicom osmatranja i navođenja 1S91 RStON.

U martu 2023. Slovačka je odlučila da isporuči 2 raketne baterije 2K12 Kub Ukrajini, a Češka takođe dve raketne baterije Kub-M2 u avgustu 2023. Štaviše, donirani Kub-M2 su jedinstvena češka modernizacija kompanije Retia izvršena sredinom 2000-ih, uključujući remontovanu šasiju, nakon čega je usledila instalacija modernih kablova, napajanja, NATO interoperabilnih komunikacionih sistema i klimatizacije.

Radari i upravljački sistemi RStON-a iz doba vakuumskih cevi su digitalizovani, poboljšavajući otpornost na ometanje i identifikaciju prijatelja ili neprijatelja (IFF) kroz obradu signala, dok novi displeji i napredniji automatizovani upravljački sistemi omogućavaju rad sa manjom posadom. Nadogradnja je takođe produžila radni vek vozila i projektila, poboljšala pouzdanost i smanjila troškove održavanja korišćenjem digitalnih alata za samodijagnostiku. Obim i predložene nadogradnje za češke 2K12 ostavljaju otvorenu mogućnost njihove nadogradnje zapadnim raketama.

Baterija Kub kombinuje četiri samohodna lansirna oruđa 2P25 sa po 3 projektila iz porodice 3M9, jednim radarskim/komandnim vozilom 1S91 RStON i dva automobila za prevoz i pretovar raketa 2T7M namenjena za nošenje i pretovar rezervnih projektila.

Raketa 3M9ME(M3E) je dugačka 5,8 metara i ima efektivni domet od oko 24 kilometra i maksimalnu visinu od oko 14 km i minimalnu oko 60 metara. Rakete se koriste uz pomoć dva radara vozila RStON 1S91 (radarska stanica osmatranja i navođenja): osmatračkog 1S11 za otkrivanje i početno navođenje na avione udaljene do 65 km i radara 1S31 sa kvazi-kontinuiranim impulsnim i kontinuiranim talasima kraćeg dometa, za avione ne manje od 42 km, koji se koristi za praćenje cilja i osvetljavanje cilja i rakete 3M9 tokom navođenja rakete prema cilju. Kub baterija je mogla da se podesi da bude spremna za borbeni rad za samo pet minuta, a da se ponovo dopuni projektilima za 10-15 minuta.

U službi od 1967. godine, Kub (kodnog naziva SA-6 Gainful od strane NATO-a) je nesumnjivo zastareo, pri čemu je svaka baterija u stanju da gađa samo jedan cilj jednovremeno. Ali on je mobilan — u stanju je da prati napredovanje trupa na liniji fronta i da se rasporedi za pet minuta — i mogao bi pomoći Ukrajini da popuni prazninu u protivvazduhoplovnoj odbrani kratkog do srednjeg dometa koja se bavi niskoletećim bespilotnim letelicama, krstarećim projektilima, helikopterima i jurišnim bombarderima na daljinama većim od mogućnosti sistema odbrane kratkog dometa.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Kub%20u%20Ukrajini.mp4