PALUBA

[attachment=1]

Ideja o potpuno domacem lakom terencu nosivosti 750kg sa pogonom na sva cetiri tocka je rodjena sredinom sedamdesetih godina proslog veka.
Desetak godina kasnije posle konkursa izmedju slovenackog terenca proizvodjaca IMV (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16769.msg186018;topicseen#new) i srpskog terenca TARA, u Industriji Motora Rakovica proizveden je prvi prototip 1985. godine.
U vozilo je ugradjen prvi srpski i jugoslovenski brzohodi dizel motor S54V sa indirektnim ubrizgavanjem i atmosferskim usisavanjem.

Predvidjeno je da se pravi 6 osnovnih modela karoserija. Proizvedeno je 16 prototipova prve i druge serije. Projekat je obustavljen 1992 godine zbog kako je svima poznato jako nepovoljnih politickih i ekonomskih prilika u to vreme.

[attachment=2]

Tara je potpuno originalna konstrukcija. Pinz nije bio uzor.
Sasija je tako napravljena da je bila izuzetno robusna i cvrsta i pogodna za ugradnju pogonske grupe, sistema oslanjanja i kabine.
Najvaznija dobra osobina ovog terenca je nezavisno oslanjanje (vesanje) napred i nazad sa po dve poprecne vodjice, zavojnim oprugama i hidraulicnim teleskopskim amortizerima.
Menjac petostepeni,sinhronizovani, razvodnik mehanicki, dvostepeni sa ukljucenjem prednjeg mosta vakuumskom komandom.Pogonski mostovi imaju mogucnost mehanicke blokade diferencijala.
U vreme kada je projektovano i proizvedeno Tara je bila potpuno konkurentno, ako ne i bolja od tadasnjih terenaca u klasi.

[attachment=3]

JNA 1980. se vraca svojoj prvobitnoj nameri da se vozilo kapaciteta 0,75 tona nosivosti razvija u domaćoj režiji. Na osnovu zaključka Glavnog vojno-tehničkog saveta od 30. oktobra 1980. godine u VTI KoV pokrenut je razvojni projekat kojim se zahtevalo terensko vozilo visokih performansi za upotrebu u svim vrstama terena i u svim klimatskim uslovima, u sredinskom temperaturnom rasponu od – 35⁰C do + 55⁰C.

[attachment=1]

Specifikacija je predviđala standardizovanu zajedničku mehaničku platformu sa 6 različitih modularnih tipova karoserije, sa osovinskim razmakom u rasponu od 2400 do 2880 mm i kapaciteta nosivosti od 750 do 1200 kg. Svi superstrukturni elementi (namenski moduli) trebali su biti montirani na okvir koji je uključivao pogonsku grupu, transmisiju, komande, prateću opremu i amortizaciju posredstvom gumenih elemenata koji uspešno apsorbuju vibracije. Nezavisno ogibljenje na svim točkovima trebalo je da održava iste u dobrom kontaktu sa podlogom u svim uslovima rada, obezbeđujući visok nivo aktivne bezbednosti i visoku prosečnu brzinu na terenu. Vozilo je trebalo da poseduje visok stepen unifikacije komponenti, duge intervale između servisiranja, lako održavanje i visoku pouzdanost u radu.


[attachment=2]

U skladu sa ovim taktičko-tehničkim zahtevom zatražene su ponude od 4 domaća proizvođa motornih vozila – Crvene zastave, TAM-a, IMV-a i IMR-a. Posle analize dostavljenih predloga, juna 1984. potpisani su ugovori o izradi prototipova sa preduzećima IMV iz Novog Mesta i IMR iz Beograda. Oni su i izradili prototipove novih vozila koja su posedovala revolucionarnu novinu domaće industrije mašina – savremeni domaći brzohodni dizel-motor IMR S54V od 78 KS.

[attachment=3]

Krajem osamdesetih proslog veka Tara je bila u zvanicnoj ponudi uz siroku paletu naoruzanja i borbenih vozila koje je zemlja prodavala u svetu. Snimljen je i promo film, na poligonu u Nikincima su vrsene pokazne voznje da bi se uzivo dokazalo ono sto film pokazuje. Bilo je i interesovanja kupaca, ali nazalost pred sam raspad Jugoslavije.
Da je raspad izvrsen mirnim putem i dogovorom, a ne ratom, Tara bi verovatno usla u serijsku proizvodnju jer bi kompletna proizvodnja i svi kooperanti bili u Srbiji.
Naravno, i kasnije je bilo razgovora da se uz modifikacije i prilagodjavanja savremenim tokovima, ponovo obnovi ta ideja (jako ozbiljna ponuda iz inostranstva), ali nije bilo konsenzusa (volje) ljudi na vlasti.

Dizel-motor IMR S-54 V – napredna i veoma perspektivna domaća motorska konstrukcija

[attachment=1]

Ovaj izuzetno moderan i razvojno veoma perspektivan pogonski agregat, koji je bio na nivou najboljih svetskih rešenja u datom periodu, može da posluži kao ilustrativan primer kako dalekovidost, odlučnost, znanje, posvećeništvo i pouzdanje u sopstvene sposobnosti mogu čak i u nepovoljnim okolnostima da naprave rezultate kojih se ne bi postidele ni mnogo razvijenije zemlje, te – možda! – da pruži podstrek pred najezdom novokomponovanih ignorantskih laprdala, opasno namernih da uguše svaku perspektivu smislenog autohtonog naučno-tehničkog razvoja na ovim prostorima.

Tim pre zvuči gotovo neverovatno činjenica da je odluka o početku rada na domaćem brzohodnom dizel-motoru doneta u IMR-u 1977, nakon 23-godišnjeg iskustva ovog danas zapostavljenog giganta jugoslovenske i srpske privrede sa dizel-motorima, koji su se na osnovu tehničke licence britanskog „Perkinsa” izrađivali počev od 1954. Malo je poznato da je IMR konstantno prilagođavao originalne engleske konstrukcije novim potrebama, osvojivši 4 familije dizel-motora (IM-03, M3, DM3 i S4). Vlastitim razvojem sa montažnih traka IMR-a silazili su i originalni domaći modeli serije DM 32, turbo-verzije familije S4,a još početkom šezdesetih turbo-dizel TIM 036. IMR je stekao reputaciju najvećeg proizvođača dizel motora na Balkanu, sa godišnjom proizvodnjom od 60.000 motora, pri čemu je sam Perkins u danas zapostavljenoj Rakovici godišnje kupovao 10.000 motora.

http://www.imr-rakovica.com/ostali.html

Zvučaće neverovatno, ali je činjenica da je po zahtevima kvaliteta rigorozni švedski Volvo u svoje traktore ugrađivao IMR-ove dizele! Motori IMR-a su bili u svim traktorima (osim fantastične i takođe tragično zaboravljene serije „teškaša” 5270) IMT-a, u lakim kamionim i sdostavnim vozilima mariborskog TAM-a, kombajnima zemunskog ZMAJ-a, građevinskim i drugim mašinama kruševačkog „14. oktobra” i titogradskog (podgoričkog) „Radoja Dakića” novobeogradskog IMT-a.

Ne iznenađuje stoga što se prototip prvog brzohodnog dizel-prvenca rađenog na osnovu samostalne inicijative biroa za konstrukcije IMR, koji su činili Jeremija Jevtić, Radmilo Gligorijević, Vlada Knezović, Branka i Ljubiša Terzić, Hari Bivas, Olivera Jovanović, Rade Živanov, i mnogi drugi pod rukovodstvom ing. Milana Kneževića našao na probnom stolu već 1981 – bez tuđe pomoći, svega četiri godine od rađanja početne zamisli.

Perspektivni domaći motor je radi praktičnih ispitivanja ugrađen u vozila TAM-a, IMV-a, i zagrebačke Tvornice autobusa TAZ. Taj četvorotaktni, četvorocilindrični vodom hlađeni redni dizel sa vrtložnom komorom tipa Ricardo Comet 5B (usavršenom radi čistoće izduvnih gasova!), bregastom osovinom u glavi motora pogonjenom nazupčenim remenom, potpuno balansiranom radilicom na 5 ležajeva, rotacionom pumpom za ubrizgavanje goriva Boš i elektromagnetniom ventilom za trenutno zaustavljanje, radne zapremine 2450 cm3 i kompresije 22:1, te 78 KS na 4.200 obrtaja u minuti i maksimalnim obrtnim momentom od 150 Nm na 2.400 obrtaja trošio je svega 270 grama goriva po kWh, obećavajući drastično poboljšanje ekonomije prevoza.

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Sredinom jula 1984. završena su i ispitivanja na modelu koji je bio ugrađen u model sovjetskog terenskog vozila UAZ 469 B, na kojem je pokazao izvanredne rezultate – od povoljne snage, elastičnosti do male potrošnje i pozdanosti, koja je u zavisnosti od režima rada bila manja od 15 do čak 40 procenata u odnosu na bazni model sa benzinskim motorom (umesto prosečnih 15 l/100km UAZ sa domaćim dizelom trošio je svega 10l/100 km). Stoga je motor na majskoj izložbi jugoslovenske privrede u Moskvi privukao veliku pažnju sovjetskih stručnjaka, koji su bili namerni da razvojem saradnje sovjetskog „Autoeksporta” sa jugoslovenskim proizvođačem prošire gamu vozila UAZ-a, te, štaviše, preuzmu licencu za izradu jugoslovenskog dizel-motora motora i usled nedvosmislenih prednosti istog njime opreme nova vozila za potrebe sovjetske armije.

[attachment=1]

IMR je krenuo da razvija novi tip komore za sagorevanje koji je trebao da zameni vrtložnu komoru tipa Rikardo. Prototipski sistem sa povratnom komorom obezbedio je bolji rezultat – smanjenu potrošnju goriva, a namera konstruktora je bila da razviju sistem direktnog ubrizgavanja, kojim bi se potrošnja smanjila za dodatnih 15 % bez gubitka snage, te na uvođenju hidrauličnih podizača ventila, što bi eliminisalo potrebu za podešavanjem ventila. Bila je pri kraju i izrada turbo-varijanti brzohodnog dizel-prvenca – TS 54 i THS 54 (sa međuhladnjakom). Prvi je razvijao 95 KS, a drugi 100 KS. Konstruktori su hteli da izrade i čestocilindričnu varinatu S 56 od 120 KS, te turbo-varijantu TS 56 od 155 KS.

Nažalost, od te divne perspektive na kraju nije ostalo ništa. Iako je posle intenzivnih paralenih poligonskih ispitivanja dva modela terenskog vozila koji su bili opremljeni ovim revolucionarno novim motorom kao bolje rešenje bilo odabrano vozilo koje je konstruisao inženjerijski tim rakovičkog IMR-a, te uprkos tome što su naručena 4 nova primerka - dva pretproizvodna modela sa otvorenim i dva sa zatvorenim modelom kabine - razvoj modela je bio zaustavljen politički indukovanim zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu dao je, odobrenje za nastavak predserijskog razvoja vozila, koje je dobilo ime Tara, koje je označavalo da je projekat sasvim zreo za serijsku proizvodnju.

[attachment=2]

No zbog desavanja koji su izbili početkom devedesetih, urušavanjem privrednog sistema SFRJ i nestankom potrebe za ovim vozilom, čitav perspektivni razvojni program IMR Tara se ugasio, iako je to terensko vozilo potpuno domaće konstrukcije bilo bolje od svega što se u tom trenutku moglo nabaviti ma gde u svetu, sa potpuno realnom šansom za postizanje ozbiljnog izvoznog uspeha.

Krajem 80. se u Rusiji pojavio i ovaj malisan koji nesumljivo podseca na Taru.

[attachment=1]

Jedan od projekata koji su nastali na projektu Tare.

[attachment=1]

Drugovi nadam se da Vam se dopada ova radna verzija.
Sve predloge i sugestije.....slobodni ste da date kako bi tema dobila na kvalitetu.
Unapred zahvalan.

Прочитах све ово. Лепо и афирмативно.
Задњи пут сам ово возило видео 2006. у ВТИ-у.
Међутим, они са којима сам ја разговарао, заправо питао сам, што је ово возило напуштено (а било је на улазу у један од објекта), имали су неку другу причу.
Ипак ће бити да возило није задовољило.
Мени су одмах упале у очи, ниско постављене споне.
[attachment=1]

Немаш неку слику "с чела" да видиш како то "ружно" изгледа.
Сваки пањчић од 20-так цм, би ово откинуо. Тако да практични клиренс, је озбиљно доведен у питање.

[attachment=1]

Evo jedne slike tog dela. Upravo je tako kako kazes druze Ljubo. Poprilicno robustno izgleda ali sigurno ima taj problem.

[attachment=2]

I otpozadi je slicna prica, medjutim radi se o nezavisnom oslanjanju pa i ne moze se mnogo bolje od ovoga bez nekog radikalnog "pronalazastva".

Par slika unutrasnjosti dostupnih na www.

[attachment=1]

[attachment=2]

I jos par slika vozila.

[attachment=3]

[attachment=4]

Zar nije ovaj motor prodan GAZ-u za kombi Gazela ??
Mozda je bas ovaj malisan ta Gazela ??

Motor iz IMR-a je daleko od nekih EURO 123 normi pa tako da ne verujem da se ugradjuje u Gazelu. Mozda ranije u neki stariji model GAZ-a.

Sto se tice vozila koje veoma lici na TARU, ono sto sam pronasao jeste da je taj model napravila neka "manja" fabrika iz RIGE. Koja je , stvarno ne znam.

U Gazelu se od stranih motora ugrađivao samo Steyr dizel.

Odlična tema Rotring.
Ne samo što je dobro napisana nego je i naslov više nego poželjan. :super

Испред тадашње Управе безбедности добио сам задатак да напишем тактичко-техничке захтеве за полицијску варијанту возила "Тара". Осим класичног возила за превоз људства била је идеја да се уради наменско возило за траспорт притвореника ("марица") и возило за криминалистучке техничаре, односно увиђајне екипе. Ја и још двојица колега добро смо прегледали возило које било довежену у круг зграде "2" тадашњег ССНО-а. Одмах нам је упао у очи проблем на који је указао "Љуба". У подацима возила пише једна висина клиренса,а у стварности је друга (нижа) због онаквог решења спона (или шта је то већ).  Војна полиција је масовно користила "Пинцгауере",а имала је и доста "Пух"-ова. Први, визуелне поглед на "Тару" је био разочаравајући.детаљан преглед још више. Можда је, када је у питању мотор, то било одлично решење, али када је била у питања функционалност возила за практично коришћење, одна је то у поређењу са претходно поменутим возилима било корак уназад. Када смо уз помоћ двојице инжењера из Раковице, премерило возило ја и колега смо урадили домаћи задатак и написали ТТЗ, али смо такође, у посебном извештају написали да је наша оцена да то возило није погодно и подесно за војну полицију, да је клиренс "опасно" низак, те да ће приликом стварног коришћења на терену често долазити до проблема и заглављивања. Такође, у односу на "пинзгаурер" то возило је, колико се сећам, имало мању носивост и превозило мање људи (не стаје цело одељење). Наш предлог - извештај је прихватио начелник управе и то је прослеђено Саобраћајној управи.

Ја признајем да на возилу постоје можда добра  инжињерска решења, али их има још више лоших. "Тара" није задовољила задате ТТЗ и уопште очекивање. Било је притиска да се оно прихвати, такво какво је и уведе у наоружање, а потом модификује. Можда је то било добро за неког. Генерално, добило би се ново возило, домаће, па би се лакше и одржавало. Међутим по мом дубоком убеђењу то не би било добро решење за војску. Било би проблема код одржавања, а посебно у експлоатацији јер људи - корисници не би били задовољни. А то је најважније.

Као пример проблема код оржавања "домаћих" возила наводим једну електронску плочици звану "регулатор напона алтернатора" на возилима ТАМ-110 и 150. Та плочица је била из увоза и баш то је релативно често "цркавало". По два-три месеца се чекало да се то добави из иностранства. Тако би вероватно било и са "Таром".

Hvala dzumba na tekstu. Zlata vredi.  :)



Ako mislite da nesto ne valja vi menjajte.

Odlična tema, Rotring!

Hvala!

Evo jos malo slika puno hvaljenog ali i puno osporavanog IMR-ovog ceda TARE.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Nisam ni primjetio ovu temu.

Obećao sam Rotringu da ću se javiti pošto sam vozio Taru. U dva navrata probao sam vozilo na terenu, mislim da je jednom bila 1990. a drugi put je sigurno bila 1991. Prvi put sam vozio otvorenu/pokrivenu SMB verziju ali ne bih mogao reći koju. Nisam uopće ni bio svjestan ni da je postojalo toliko verzija ni da je napravljeno 16 protipa, bio sam uvjeren da je i jednoga i drugoga bilo manje. Drugi put sam vozio verziju sa zatvorenom kabinom i to baš onu crvenu.

Interesantno (a i znakovito) je da je moj prvi dojam bio upravo ono što su Ljuba i Džumba već primjetili - vrlo nizak klirens ovjesa. Svakom ko išta zna ili ima iskustva sa terenskim vozilima to je moralo biti očito na prvi pogled.

Prvi put sam Taru probao u Nikincima, relativno kratko i na vrlo nezahtjevnom terenu na kojem se karakteristike vozila nisu ni mogle pokazati.

Osim klirensa, prvi dojam mi je bio vanjska sličnost sa Pinzgauerom ali bitne konstrukcijske razlike. Dok pinz ima centralni cjevasti nosač, Tara ima klasičnu šasiju (ono što se na engleskom zove ladder frame). Ulaz u kabinu je dosta nezgodan i nepraktičan. Iako gabariti izgledaju slično, subjektivan je osjećaj da se ipak lakše ulazi u kabinu Pinzgauera. Prva vožnja bila je otprilike 70% na suhom asvaltu a 30% na suhoj, čvrstoj i nabijenoj zemlji (slabo zatravljena livada bez kolotraga). Na takvom se terenu ne može realno puno procjeniti ali subjektivan je osjećaj bio da je vozilo manje nestabilno od Pinza na asvaltu, djelovalo je čvršće, kao da je bolje ležalo. Po zemlji je išlo sasvim korektno. Također se sjećam da su kočnice imale dosta slabu modulaciju, osjećaj je bio da slabo koče iako su bile dosta proporcionalne ali je trebalo vrlo jako stiskat.

U drugoj vožnji probao sam Taru na pravom teranu, u Banatu. Točne lokacije se ne sjećam ali teren je bio izvrstan, bilo je svega, i uzbrdica/nizbrdica (relativno kratkih ali sasvim dovoljnih), i kolotraga, i rupa, i jaruga ispunjenih vodom i žitkog blata.

Prvi dojam na terenu bila je vrhunska mogućnost penjanja i spuštanja na velikim nizbrdicama sa izvrsnim upadnim i izlaznim kutovima. Tu se nije imalo šta zamjeriti.

Na dubokim kolotrazima Tara se pokazala nedovoljno čvrstom, torziono uvijanje šasije bilo je prilično izraženo, bez obzira na neovisan ovjes. Mislim da bi to bio problem.

Vozilo je dosta dobro gazilo kroz duboku vodu u jarugama, otprilike visine prednjeg branika ili čak malo veću. Kod vožnje kroz vodu val je bio korektan, pravilan. Jedini je problem bio potpuni nedostatak dihtovanja vrata te je prilična količina vode ulazila u kabinu.

Najveći i najozbiljniji problem pokazao se kod vožnje kroz gusto blato. Upravo nedovoljan klirens stvorio je problem jer se dosta čvrsto i ljepljivo blato hvatalo na donja poprečna ramena i u jednom trenutku vozilo je guralo ispred sebe popriličnu količinu blata, sve dok ga to blato niej podiglo i onemogućilo kontakt kotača sa podlogom. Tako zaglavljeno nije se nikako moglo pokrenuti. Otežavanje vozila ukrcavanjem 4-5 dodatnih osoba samo je privremeno popravilo stvar jer je išlo kratko vrijeme dok se na ovjesu nije nahvatalo još blata i onda se dogodila ista stvar.

Kroz žitko blato također je bilo problema jer prednja/donja zaštitna ploča motora je toliko velika i tako profilirana da praktično tjera vozilo u 'glisiranje' tj. onemogućuje kontakt sa čvrstim slojem podloge. Razmišljam ali nikako se ne mogu sjetit je li bila ugrađena blokada diferencijala prednje i zadnje osovine.

Namjeravao sam probati ponašanje na poprečnom nagibu (stari Pinzgauerov problem) ali prije nego što sam došao do dijela terena koji bi se mogao nazvati ekstremnijim nagibom domaćini su me zaustavili.

Na testu u Banatu odmaglivanje prednjeg stakla bilo vrlo problematično od početka do kraja.

Toliko se sjećam.

Hvala Hrundi, odlican prikaz iz prve ruke!

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=3][attachment=4]

Kako 'stručnjaci' za marketing naprave kontraefekat:

Posljednja fotografija iz ovog prospekta primjer je kako se NE SMIJE ulaziti u vodu u terenskoj vožnji. Ne govori ništa o kvaliteti vozila a kod poznavatelja izaziva reakciju 'vidi koji idioti'. Puno korisnija informacija je vozilo koje mirno ide kroz duboku vodu: vidiš koliko gazi, kakav val pravi...

Ali vjerojatno se nekom geniju svidjelo kako prska voda na sve strane, djeluje 'moćno' i 'macho'.

Lijepo prezentirano, ja sam nedavno osvanuo na ovom forumu i na jednom od pdf-ova sam postavio pitanje o ovom vozilu i za dva-tri dana tema je već tu, pohvalno. Netko je, mislim Bozo 13 negovijestio i temu o IMV 0.75 (do tada nisam bio nikad čuo za to vozilo, sad malo istražujem i uopće mi ne izgleda loše) pa ukoliko postoji mogućnost da se ova dva vozila usporede..... BTW dzumba i Hrundi, koliko vidim Vi ste imali priliku testirati TARU, da li ste imali priliku i IMV 0.75? Ili da sačekamo temu samo o IMV 0,75. poz.......

 

Za IMV sam prvi put čuo na Palubi.

@Proxy1969

Dali bi odgovarala ta (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16769.0) tema? ;)

U temi moram još dopisati rezulate testiranja i postaviti par slikica.

LPB

Moguce je napraviti okvirnu komparaciju dva rivala tj. izvuci neke zakljucke samo iz dostupnih tehnickih podataka za ta dva vozila. Medjutim najvaznije zakljucke moze izvuci samo onaj koji je testirao oba vozila i to u svim rezimima rada i opterecenja.

Taj deo je malo Z jer i pored dzumbe i Hrundija nemamo takvog koji je imao mogucnost da testira i ocenjuje u navedenom obimu oba vozila. I sama okolnost da imamo ljude koji kvalitetno i iz iskustva imaju sta da kazu na ovu temu je za svaku pohvalu i govori o kvalitetu ljudi ovde i kvalitetu foruma oupste.

U temi Terensko vozilo IMV 750 4x4 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16769.msg186246#msg186246) opisan je način testiranja i rezultati oba vozila. Možda je članak malo pristranski, ali dobija se osečaj, šta su vozila trebala prestati na testiranjima.

LPB

Dok sam čitao Božov članak o IMV-u gdje se navodi testiranje u Deliblatskoj pješčari, sjetio sam se da sam upravo tamo probao zatvorenu verziju Tare. To je u Banatu.

I kakav je bio filter za vazduh?  ;)

Nije bio sa vanjskim usisom, to sam siguran.

Ovako izgleda vanjski usis zraka za motor. Dva su razloga za njegovu ugradnju:

1. Omogućuje prolaz kroz duboku vodu bez bojazni da ona uđe u usis zraka. Tako da se kod ovako opremljenog vozila može gaziti dublja voda nego kod neporemljenog, pod uvjetom da su pokretni djelovi motora (najprije ventilator ali kod nekih vozila i zamašnjak ako nije sasvim zatvoren) zaštićeni od kontakta sa vodom odnosno ugrađeni dovoljno visoko i ako je elektrika i elektronika motora također smještena visoko i dobro zaštićena.

2. Duga cijev usisa stabilizira protok zraka, tj. smanjuje vrtloženje. Kod dobro postavljenog sustava na dnu vertikale usisa nalazi se vrtložna komora (vrlo jednostavan sustav sa dvije koncentrićne cijevi i nekoliko fiksnih lopatica odnosno prepreka u struji zraka u koji čestice iz zraka (pijesak i zemlja) udaraju i padaju na dno komore a pročipćen zrak se odvodi sa strane. Naravno, tek onda dolazi pravi filtar zraka. Kod vozila dobro pripremljenih za pjesak on je predimenzioniran u odnosu na standardni.

[attachment=1]


Taru sam tamo najmanje vozio po pjesku. Uopće se ne radi o pješčanoj pustinji, samo pjesak, kao u Sjevernoj Africi ili na Bliskom Istoku. Deliblatska peščara je područje sa pješčanom podlogom ali je pjesak u dobroj mjeri zatravljen. Na obodima ima klasične zemlje i bregova i u principu je prilično OK područje za generalno testiranje terenskog vozila

Ја нисам возио "Тару". Само сам је онако добро, натенане, разгледао, прегледао, премерио, отворио - затворио сваки поклопац, сео на место возача, сувозача, путника, ушао и изашао на сваки отвор, а све  због обавезе коју сам добио. Чуо сам, разговарао са пре тога са оним који су је возили, али и са инжињером који је био на лицу места. А у неформалном разговору се каже обично више (обично оно што је лошије) него што пише на проспектима. Као што сам написао за мене је то виђење било разочарење. Пре тога сам користио и возио "пинзгаурере", "Пух"-ове "110"-ке. Све су то била врло добра, проходна, врло поуздана возила (Посебно "Пух"), погодна за војну употребу и добро урађена (све пасује и дихтује). "Тара", иако то није био довршен, серијски производ, није одавала такав утисак. Можда би је, да је развој настављен, дотерали, али онај проблем са клиренсом није било могуће отклонити без озбиљније промене конструкције. Сећам се да нам је инжињер који нам је "дат" на располагање образложио зашто је тако урађено, али се одгвора не сећам.

За ИМВ-ово возило сам чуо, али га никад нисам видео.

[attachment=1]

Još par slika Tare

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Malo u Offf.
Imali smo i mi u Mornarici određeni broj "PUX-ova". I to samo u komandama, VPO, Sektora i mislim na uporištu Vis. Bar sam ih tamo sretao kad sam bio poslom. Dosta puta ja i moja ekipa bili smo voženi tim vozilom u raznim uslovima. I što kaže Džumba, "PUX" je zakon. Bio je fenomenalno vozilo.

Vjerovatno, kada se piše "PUX", misli na vozilo "PUCH", koje je imala i JNA. Nekoliko jih je ostalo u Sloveniji poslije 1991, svi su bili dizelaši sa ručnim mjenjačem (4 brzine). Slovenija (TO) je kupila več 1990. godine
vozila "PUCH" sa benzinskim motorom i automackim mjenjačem.
"PUCH" je u stvari licenca Mercedes-a

Kad smo vec u offtopiku ajd i ja nesto da dodam......

Puch nije licenca mercedesa vec je mercedes kupio habriku PUCH koja je ranije proizvodila 4x4 vozila pod istim imenom. Proizvodnja je ostala u Gracu, Austriji ali model je pod novim imenom Mercedes G. Jos nesto, Puch/Mercedes G nemaju nikave slicnosti sa Tarom tako da ne razumem sto ste se njega dotakli.

Ako trazite slicnosti, tu je Pinzgauer...takodje od Puch-a. Mislim da je drug Cira na taj automotoprevoz mislio  :)

Ја сам први овде поменуо Puch у смислу да Тара, камо могућа замена и за ово возило није била дорасла за тако нешто. Puch у конструкционом смислу нема везе са Таром, али је неко замишљао да она замени Пинзгауер и делимично Puch. Војна полиција је већ тада имала "дугачке" Puch-ове са клупама позади и церадом уместо металне каросерије. Та варијанта Puch-a превозила је 10 лица (са возачем). Набављени су средином 80-тих за противтерористичке јединице. Неко је предвиђао да ће Тара да замени та возила и ми смо били против. У смислу намене, функционалности, издржљивости, поузданости та два возила, у намени за војну полицију (противтерористичке јединице), се могу поредити. У том смислу Тара је знатно лошија.

   I ja sam oozavao da dedinog "moskvica" dobro prodzaram kroz deliblatsku pescaru,vozila sa zadnjom vucom jednostavno su fenomenalno zanimljiva za voznju po tom terenu  ;D Sto se same TARE tice,imao sam priliku da vidim uzivo vise vozila u raznim verzijama 2002. u VTI. Primetan je bio uticaj korozije na sasiju, i truljenje iste,sto samo po sebi znaci da sama zastita lima nije bila dovoljno dobra.

Dve fotografije Tare ... ne znam odakle mi  ???


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=2]

Evo i ovih...ni ja ne znam odakle mi ;D

Znam da je OT, al ipak, pošto je na fotografiji Tare; Zar VRS upotrebljava IVECO Astra taktičke kamione ili je to slika sa sajmišta (PARTNER)?

Fotke su sigurno sa beogradskog sajma, vidi se železnički most u pozadini.

Po meni Tara je i dalje zanimljiv koncept i nebi bilo lose ponovo ga pokrenuti uz ispravljanje navedenih propusta.Ovakva mala i visoko prohodna vozila su veoma potrebna u vojsci zandarmeriji pa cak i policiji.

Po tome kako ste nahvalili ovo vozilo, trebalo bi promeniti karoseriju, motor, menjač i vešanje. Onda bi vozilo bilo odlično.

Jutros u emisiji "Dozvolite" je bio prilog o IMR TARA, i snimci prije rata sa testiranja negdje u Turskoj, pa o motoru, i na kraju podatak da bi uskoro trebala da krene proizodnja ovog vozila u Srbiji....
Ima li neko neki podatak o tome ?  ???

Pre bih rekao da se radi o Zastavinom cedu...

[attachment=1]

Vec smo dosta reci potrosili i o Tari i o ovom Zastavinom "Hameru".

A znam i za ovo ali jutros je TARA bila aktuelna, pa me zanima ima li neko neku informaciju o njenoj proizvodnji u skorije vrijeme, makar za civilno tržište.... :help

Као изненађење на сајму "Партнер 2013", одржаном крајем јуна у Београду, појавило се возило "Тара". На штанду једне фирме која нуди оптоелектронику постављено је ово возило са опремом за извиђање на крову. У разговору са лицима на штанду, наводно, постоји идеја да се покрене производња овог возила за потребе извоза и уградње електоничких уређаја за извиђање. Наводно, постоји интересовање неких иностраних купаца.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Наравно, приказано возило није новоизграђени модел већ једно од прототипских возила па изгледа доста израубовано.
[attachment=4]

Постављена електроничка опрема је више као илустрација како би то изгледало.

[attachment=5]

Главна мана овог возила - низак клиренс и лоше постављене споне тешко да ће бити отклоњене. Питам се коме ли је то пало напамет да предложи покретање производње? Можда је то покушај ИМР да добије средства како не би дефинитивно отишао у ликвидацију? Желим им сваки успех, али сумњам да ће то проћи без темељне реконструкције.

Evo ga i snimak sa Partnera. Izgleda da planiraju neke izmene na samom vozilu, videćemo šta bude od toga.
http://www.youtube.com/watch?v=VXoE6XQBexs

Nedugo posle Sajma imao sam prilike da porazgovaram sa gospodinom Paligorićem i da mu prenesm moje sumnje u kvalitet "Tare", ovakve kakva je prikazana na Sajmu. Gospodin Palogorić mi je pokazai skice (nacrte) nove "Tare". Ubedio me je da će glavne primemedbe biti otklonjene. Iako nisam ulazio u detalje rekao bih da se radi o potpuno novoj konstrukciji.

Lično sam skeptik po pitanju realizacije projekta, ne zbog nesposobnosti inžinjera da projektuju novo vozilo već zbog  ekonomsko-proizvode analize: ko će to praviti, sa čim i sa kim, koće to kupovati (kome to treba, a da već ne postoji) i po kojoj ceni. Voleo bih da sam pogrešio.

https://youtu.be/kLS2q5G6ws8

ИМР Тара, ФАП и Милорад Драгојевић 1993. на неком полигону.

ИМР Тара у власништву цивила.

https://youtu.be/oAD-4ehtbFM

@ Џумба


Не би било јер је планом производње предвиђено да се освоји производња свих делова у СФРЈ.

И јас хтео да будем космонаут ;), али... :'(

Можеш и сад. Дај 10 милиона Русима и ето те горе.

Па тако је и са деловима...ха,ха

Није то било несавладиво. Мислим да су игличасти вентили  били из увоза и још неки делови. Не знам сада напамет... У сваком случају Тара је 90% домаћа. Свиђају ми се инструменти на табли. Једноставни, прегледни. Радио их Телеоптик, а прекидаче 21. октобар.

Karoserije tko pravi. ili se koriste još IMV-jeve?
Po mojim info, IMV napravio je 40 komada karoserija za Taru, koja su krajem 80-tih prebačena u Srbiju.

Машине за каросерију су уништене. Налазиле су се у Словенији.

Hvala.

Торпедо, иначе, моја опаска око производње се односила на обновљену производњу "Таре" од стране приватне фирме коју сам навео. Не сумњам да би у бившој Југославији било могуће освојити производњу највећег броја делова.

То је већ друга прича. Са друге стране треба да знаш да Азимут не би преузео производњу таре у потпуности већ би радио са ИМР-ом. Азимут нема капацитета да ради самостално ниједно возило. И ово што су правили је на шасији неке тојоте.

ИМР-ом? Ради ли то?

Ради ИМР, ради. Трава израста из зграда и круга фабрике. А и понеко дрво. Природа ради. Своје. Људи не видех!

Значи, евентуална производња делова ће бити строго еколошка - биоразградиви делови :D.

Grešiš,radi po malo,u ovoj godini startuju 1.2.

Pocela je ponovo proizvodnja traktora , video sam neke slike iz septembra sad vec prosle godine.
Ako je neko zainteresovan slike su ovde: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=693680250807689&id=100004971611814

Pa jesu li tu oni okaćili slike još iz vremena SFRJ ili što?!? Na njihovom sajtu traktori imaju noviji izgled a ovi na slikama, ko najmoderniji iz šedesetih :udri ???.

 
 To su relativno nove slike od pre par meseci , ta limarija i jeste iz sezdesetih on je slicna ako ne i ista kao limarija na traktoru Zadrugar 50/1 Diesel , koji se u to vreme proizvodio. Doduse imaju u ponudi modele i sa modernijom limarijom , ovi na slikamu su svi za izvoz koliko sam razumeo , verovatno za Egipat.
IMR ima kakvu takvu sansu da se izvuce , izvezli  su 2014-15 odredjeni kontigent traktora za Etipoiju , i do skoro su pravili motore za polljske traktore Ursus , videcemo sta ce da bude sa njima.

Фала богу па у демократији мере свако рећ што му је на уму...

Возило ТАРА приликом тестирања

[attachment=1]

Фотодокументација Индустрије мотора Раковица

Теретна верзија ИМР Таре за цивиле.

[attachment=1]

Фотодокументација Индустрије мотора Раковица

Војна верзија возила Тара приликом савладавања успона на полигону

[attachment=1]

Фотодокументација Индустрије мотора Раковица

Izgleda da je onaj tko je "crtao" projekt imao pred očima model švicarskog Monteverdija (da je zaživio izrađivao bi ga SAURER) iz 1979-te .....

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

https://youtu.be/--RfQoNuX2w

Koliko je primjeraka napravljeno?

Ја верујем да је било направљено до 10 комада. Ја лично сам видео само 2 примерка, плус онај који се приказиван на сајму "Партнер".