PALUBA

Iran nastavlja nuklearni program

30. jul 2008.

Teheran - Iranski vrhovni vođa ajatolah
Ali Hamnei ponovio je da će njegova
zemlja nastaviti razvoj svog nuklearnog
programa.

"Zapadne sile su upoznate s tim da Iran koristi nuklearnu energiju u civilne svrhe, ali ne žele da nam dopuste da nastavimo pod izgovorom da tako dobijamo na moći", kazao je ajatolah Hamnei. Zapadne sile su Iranu dale dve nedelje, počev od 19. jula, da zamrzne svoj nuklearni program ili će mu Ujedinjene nacije nametnuti još strožije sankcije, podsetila je agencija Rojters.

Zapad optužuje Iran da gradi nuklearno oružje, dok Iran, četvrti najveći proizvođač nafte, to odbacuje.


Izvor: Tanjug

Iran: Nećemo nikad odustati


8. decembar 2008.

Iran je saopštio da nikada neće obustaviti nuklearni program i očekuje od
SAD da promene svoj "neuspeli" pristup po principu "štapa i šargarepe".

"Kada ponove svoj stari stav po pitanju obogaćivanja uranijuma, naš odgovor će biti: Iran nikada neće suspendovati obogaćivanje uranijuma", rekao je novinarima portparol ministarstva inostranih poslova Irana Hasan Kaškavi.

"Ako nova pozicija Vašingtona bude usmerena ka uklanjanju zabrinutosti oko nuklearnih aktivnosti Irana, spremni smo za to. Ali, mi očekujemo da nam prizna naše pravo na nuklearnu tehnologiju", dodao je Kaškavi.

On je ocenio da "stara" politika "štapa i šargarepe" treba da se promeni u jednu interaktivnu politiku.

Podsetimo, novoizabrani predsednik SAD Barak Obama izrazio je u nedelju spremnost da Iranu ponudi ekonomski podstrek kako bi obustavio nuklearni program, ali i upozorio na mogućnost još oštrijih sankcija u slučaju njegovog odbijanja.

Izvor: Beta, Tanjug

General Petreus: SAD i Iran imaju neke "zajedničke interese"


10.01.2009

Komandant američkih snaga na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji, general Dejvid Petreus izjavio je da bi bilo moguće saradjivati sa Iranom na nekim pitanjima u vezi sa ratovima u Avganistanu i Iraku.

Ali, on je upozorio da bi neki iranski elementi mogli da nastave sa podsticanjem nevolja u obe te zemlje.
General Petreus je ocenio da, uprkos iranskom mešanju u Iraku i Avganistanu, strateškim nesuglasicama oko nuklearnog naoružanja, pitanju ljudskih prava i drugim sporovima, SAD i Iran imaju neke zajedničke interese, posebno što se tiče Avganistana.

"Nesumnjivo, postoje neki zajednički ciljevi koje niko ne može da ospori. Iran je zabrinut zbog trgovine drogom i ne bi želeo da Avganistanom upravljaju ultra, ultra fundamentalistički sunitski ekstremisti", rekao je general Petreusna konferenciji koju je organizovao Američki institut za mir.

Kako je preneo "Glas Amerike", on je dodao da, pored toga, Iran želi da izvozi svoje proizvode u Avganistan, upozoravajući da neki moćni elementi u Iranu možda imaju u vidu druge ciljeve.

"Uprkos tome, siguran sam da postoji neki element koji razmišlja o tome kako da oteža život koaliciji, NATO-u i avganistanskim snagama", rekao je Petreus.

On smatra da postoje, kako se izrazio, "zajednički interesi" izmedju Irana i Iraka.

Kao faktor je pomenuo i trgovinu, kao i dozvolu pristupa svetim mestima u Iraku za iranske verske hodočasnike.
Američki general je dodao da veruje da se Iran nalazi u "periodu procenjivanja" svoje politike prema Iraku, s obzirom na tri važna dogadjaja: sklapanje novog američko-iračkog bezbednosnog sporazuma, poraz proiranske šiitske pobune u Iraku i skorašnje ustoličenje nove američke administracije.

Petreus je takodje rekao da se neke metode gušenja pobune, koje je sa uspehom primenio u Iraku, sada primenjuju i u Avganistanu, kao što je usredsredjivanje na bezbednost stanovništva, istovremeni rad na vojnim i civilnim projektima i pokušaje da Sjedinjene Države bolje koordinišu svoja nastojanja sa saveznicima.
Ali, on je priznao da su te dve zemlje veoma različite i da te razlike zahtevaju specifično usmeren pristup problemima.

Ipak, Petreus je rekao da će jedna od ideja koje funkcionišu u Iraku biti primenjena u Avganistanu - program organizovanja lokalnog stanovništa za čuvanje sopstvene bezbednosti, nazvan "Sinovi Iraka".
On je napomenuo da će program u početku biti ograničen, kako bi se najpre ustanovilo da li takav pristup očuvanju bezbednosti funkcioniše u Avganistanu.

Ako se pokaže da je to moguće, program bi brzo mogao da se proširi i da ima znatan uticaj na bezbednost u toj zemlji, kakav ima u Iraku.


Izvor:Tanjug

Обама најавио нови приступ према Ирану


11.01.2009

Новоизабрани амерички председник Барак Обама изјавио је да ће његова администрација имати нови приступ према Ирану, у коме ће акценат бити на поштовању иранског народа и јасној поруци шта САД очекују од лидера те државе.

„Иран ће бити један од наших највећих изазова”, рекао је Обама.

Нов приступ ће подразумевати „слање сигнала да поштујемо тежње иранског народа, али да истовремено имамо одређена очекивања о томе како један актер на међународној сцени треба да се понаша”, рекао је Обама, који преузима дужност шефа државе 20. јануара.

Обама је казао да је забринут због подршке коју Исламска Република пружа либанском шиитском покрету Хезболах, као и иранског нуклеарног програма, који би, према његовом мишљењу, могао да подстакне трку у наоружању на Блиском Истоку, пренео је Ројтерс.

Новоизбрани председник САД је истакао да ће одмах по преузимању дужности почети тражење решења за постизање мира на Блиском Истоку и да је конфликт у Гази само појачао његову одлучност за хитно ангажовање САД.

Извор:Тањуг

SAD: Iran krši sankcije


17. januar 2009.

SAD imaju podatke o nastojanjima Irana da izbegne sankcije i iz Kine nabavi
metal koji se koristi za viskotehnološko naoružanje, piše Vol strit žurnal.

SAD traže pooštravanje sankcija UN Iranu zbog odbijanja te zemlje da obustavi nuklearni program za koji države na Zapadu veruju da ima za cilj proizvodnju nuklearnog oružja. Teheran to demantuje navodima da program ima mirnodobske svrhe.

Vol strit žurnal navodi da su novinari tog lista videli više skorašnjih imejlova i pisama s kontaktima iranskih kompanija i stranih snabdevača.

Tužioc s Menhetna Robert Morgentau rekao je danas na konferenciji za novinare da vlasti posmatraju devet evropskih banka koje možda pomažu Iranu da kupi materijal.

"Ne postoje dokazi u slučaju nuklearnog materijala ali je to nešto što posmatramo i na čemu radimo", rekao je novinarima Morgentau.

Okružni tužioc Menhetna rekao je da njegova kancelarija želi da obavesti javnost da je "Iran smrtno ozbiljan u sticanju kapaciteta za proizvođnju raketa velikog dometa".

Američko Ministarstvo pravde saopštilo je da veruje da Iran ima mrežu širom sveta za kupovinu zabranjenih stvari.

Vol stri žurnal navodi da poslovni izveštaji pokazuju da je iranska kompanija ABAN Komeršal end indastrijal preko posrednika ugovorila kupovinu od kompanije iz Pekinga Advensed tehnolodži end matirijals više od 30 tona volfram-bakra koji se koristi u sistemima za navođenje raketa.

List navodi da ABAN nije odgovorio na pitanje za komentar dok je advokat AT&M-a rekao da u toj kompaniji nikad nisu čuli za ABAN.

Ujedinjeni Arapski Emirati u septembru su obavestili SAD da je presretnuta kineska isporuka za Iran sa specijalnim aluminijumskim listovima koji se mogu koristiti za pravljenje balističkih raketa, navodi list i dodaje da su mesec dana ranije zvaničnici te zemlje presreli isporuku za Iran s listovima titanijuma koji se može koristiti za pravljenje raketa velikog dometa.

Izvor: Beta

Zapad: Ne provdavati uranijum Iranu


24. januar 2009.

London -- Zapadne sile veruju da Iranu ponestaje sirovog uranijuma za nuklearni program i apeluju da se ta radioaktivna ruda ne prodaje Teheranu, piše londonski Tajms.

List prenosi da je britansko Ministarstvo spoljnih poslova krajem prošle godine naložilo svojim diplomatama u Kazahstanu, Uzbekistanu i Brazilu, velikim proizvođačima uranijuma, da lobiraju vlade tih zemalja po tom pitanju.

"Zemlje među kojima su Britanija, SAD, Francuska i Nemačka, počele su intenzivne diplomatske napore da se glavni proizvođači uranijuma odvrate od prodaje Iranu", navodi list.

Vlade zapadnih zemalja optužuju Iran da pokušava da napravi nuklearno oružje pod izgovorom razvoja cilivnog programa nuklearne energije.

Iran demantuje te optužbe, navodeći da samo želi nuklearnu energiju za proizvodnju struje.

Obogaćeni uranijum neophodan za nuklearne reaktore i oružje proizvodi se centrifugiranjem gasa uranijuma heksafluorida (UF6) na velikim brzinama. UF6 se hemijskim procesom dobija od takozvanog "žutog kolača", koncentrata dobijenog od rude uranijuma.

Kako navode izvori, a prenosi Tajms, Iran je skoro u potpunosti potrošio zalihe od više hiljada tona "žutog kolača" koji je nabavljen iz Južnoafričke Republike sredinom 1970-ih godina.

Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije u 2007. godini najveći proizvođači uranijuma bili su Kanada, Australija, Kazahstan, Rusija, Niger, Namibija, Uzbekistan, SAD, Ukrajina i Kina, dok je Brazil na 13. mestu.

Izvor: Beta

SAD žele direktne razgovore sa Teheranom


27.01.2009

Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Suzan Rajs izjavila je danas da će nuklearni program Irana biti u vrhu prioriteta administracije predsednika Baraka Obame, koja će se zalagati za direktne razgovore sa zvaničnim Teheranom. "Ostajemo duboko zabrinuti zbog pretnje koju iranski nuklearni program predstavlja po region, po Sjedinjene Države i po celokupnu međunarodnu zajednicu", rekla je Rajsova posle 45-minutnog razgovora iza zatvorenih vrata sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom.

Izvor:Tanjug

Šest svetskih sila traže od Irana da sarađuje sa UN


04.02.2009

Zvaničnici šest svetskih sila zatražili su danas od Irana da u potpunosti sarađuje sa Ujedinjenim nacijama oko svog nuklearnog programa i naglasili da žele da pronađu diplomatsko rešenje za taj problem. Zvaničnici SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije i Nemačke takođe su pozdravili ponudu nove američke administracije predsednika Baraka Obame da direktno razgovaraju sa Teheranom o njegovom nuklearnom programu.



Izvor: Tanjug

Ирански гамбит

10/02/2009
Ајатолах Сајед Ахмад Хатами, припадник тврдог крила, одговорио на Обамину „чврсту и директну дипломатију”: „Све док Америка себе види као господара света, слоган о променама је лаж”


[attachment=1]


Хладни рат између Вашингтона и Техерана за контролу региона наставља се упркос појачаном упливу дипломатије у спор око иранског нуклеарног програма.

Како је исламска револуција 1979. почела тако и траје. „Марг бар Амрика” (Смрт Америци) кличе ужарена маса окупљена на техеранској молитви петком. Тако се викало када је те године оборен велики амерички савезник шах Реза Пахлави.

Уз тај повик и стиснуте песнице „студенти” су касније окупирали амбасаду земље коју је вођа исламске револуције ајатолах Хомеини назвао „Великом сатаном”.

Зидови некадашње амбасаде у Улици Талегани, где је 52 америчких талаца провело 444 дана, и сада су исцртани и излепљени десетинама антиамеричких слогана. „Амрика душман”, каже ми у пролазу 24-годишњи службеник Хосеин Хејдари. Онда отпљуне.

„Смрт Америци” одјекивало је када је Садам Хусеин, по америчком наговору, 1980. кренуо у рат против Ирана. „Света одбрана” од „Наметнутог рата” ову земљу је коштала милион убијених и рањених, стотинак милијарди долара штете.

„Марг бар Амрика” чуло се пред крај рата 1988, када је са америчког ратног брода у Заливу оборен ирански путнички авион са 290 путника.

„Смрт Америци” је поклич када су САД 1997. Ирану завеле санкције због „државног спонзорисања тероризма”, понављан касније због притисака и претњи доскорашње вашингтонске администрације која је Иран оптужила за производњу атомског оружја, мешање у Ираку и подршку радикалним исламским покретима.

Барак Обама, чије презиме – ако се изговара У-ба-ма – на фарсију значи „он је са нама”, није искључио употребу силе, али је позвао Иран да „отвори песницу и пружи руку” изражавајући спремност за директне контакте.

Има ли шансе да се на неки начин нормализују односи Вашингтона и Техерана, ако не баш нормализују, оно барем да САД одустану од тајног плана саботаже иранског нуклеарног програма или „финансирање завере” против Исламске Републике коју је Техеран обелоданио средином јануара?

Највећа препрека је ирански атом. Од времена терористичког напада на Америку, Вашингтон тврди да се у првој иранској нуклеарној електрани у јужном граду Бушехру, која се гради уз помоћ руске технологије и где је 95 одсто радова завршено, планира атомска бомба.

Сједињене Америчке Државе инсистирају да Техеран обустави нуклеарне пројекте – у страху да би могли да буду употребљени у војне сврхе. Сумње су у међувремену појачане када је Иран одбацио предлог Русије да га снабдева већ обогаћеним уранијумом, а однедавно и лансирањем првог иранског сателита.

Због одбијања Ирана да суспендује спорни програм и противљења да се постројења подвргну истрази Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА), Савет безбедности је под притиском Вашингтона до сада изгласао пет резолуција појачавајући санкције Техерану.

Иран упорно понавља да нема војне нуклеарне амбиције, али да има право на нуклеарни програм у мирнодопске сврхе. Нека Савет само изгласава резолуције, узвраћа ирански председник Махмуд Ахмадинежад.

Чињеница је да је Иран окружен нуклеарним државама – Русија, Пакистан, Израел – али у званичној политици доминира став да би развој, куповина или поседовање нуклеарног оружја само угрозили националну безбедност.

За разлику од Џорџа В. Буша, који је одбијао било какав контакт са иранским властима, спор постаје приоритет Обамине администрације. Техерану се нуде „значајни подстицаји” уколико се одрекне нуклеарних амбиција и подршке тероризму, али се истовремено прети „притиском и изолацијом” уколико настави садашњи курс.

Такву понуду пропраћену претњом у Минхену је на репрезентативном форуму о безбедности поновио и потпредседник Џо Бајден. Техерану је остављено да „јасно одабере” своју будућност.

Званичног реаговања овде нема. Техеран не негира да је промена у Вашингтону „златна прилика” за побољшање односа прекинутих 1979. „Иран ће размотрити нове и конструктивне предлоге”, изјавио је у Минхену председник парламента Али Лариџани, бивши главни нуклеарни преговарач описиван као тврд али и спреман за дијалог, за разлику од Ахмадинежада.

Техеран истовремено упозорава да је потребно више од промене тона и неколико позитивних изјава. Лариџани поздравља Обамину одлуку да пошаље специјалног емисара за Блиски исток, „неког ко ће слушати а не диктирати”, мада очекује да САД одустану од „старе политике шаргарепе и штапа”. Америци је потребна „интерактивна политика”.

Оштрији одговор на Обамину „чврсту и директну дипломатију” дао је ајатолах Сајед Ахмад Хатами, припадник тврдог крила које окупља врховни вођа Али Хамнеи: „Све док Америка себе види као господара света, слоган о променама је лаж”.

Хамнеијев представник одбацује могућност нормализације односа под Обамином администрацијом. „Супротстављање ционистичком режиму и одбрана потлачених јесу стубови исламске револуције, а односи Ирана и Америке неће се променити зато што је Обама преузео дужност”, сасвим је прецизан представник Револуционарне гарде у провинцији Занџан, хоџатолеслам Али Мабуди.

Конзервативцима је америчка понуда „неприхватљива”. Цена нафте је у међувремену пала што слаби иранску отпорност према санкцијама. Да ли зато Лариџани најављује разматрање „конструктивних предлога”?

Политизација иранског нуклеарног програма сем међународних очито има и унутрашње димензије уочи јунских председничких избора, када ће се поново суочити владајуће конзервативно и опозиционо реформско крило, прво против отварању ка Западу, друго склоно ономе што је бивши председник (могуће поново кандидат) Мохамед Хатами називао „дијалогом цивилизација”.

Поједини експерти на Западу тврде да ће Иран најкасније за годину-две имати макар теоретску опцију да произведе количину обогаћеног уранијума довољну за атомску бомбу, уколико би се за тако нешто одлучио. Генерални директор ИАЕА Мохамед ел Барадеј тврди да би за тако нешто било неопходно између две и пет година, што је довољан простор за дипломатско решење спора.

Упркос томе, расте притисак да се уместо „шаргарепе” Обама окрене „штапу” уз образложење да Ирану одговара продужавање спора како би реализовао војне нуклеарне амбиције.

Нуклеарни спор тако отвара многе дилеме у Вашингтону. Обама је наследио досије са ограниченим роком трајања: уколико не разреши проблем, ризикује да сутра буде оптужен да је „испустио“ Иран. Уколико дејствује пренагљено, излаже се опасности да понови катастрофални промашај свог претходника који је напао Ирак иако никада касније нису нађена оружја за масовно уништавање.

Европљани позивају Техеран да прихвати понуду коју је прошле године стигла од шест сила познатих као Е3+3 – САД, Кине, Русије, Француске, Британије и Немачке. Понуда је слична америчкој: бенефиције или нове санкције.

Чувајући сопствене економске интересе у Ирану, европски савезници опирали су се Бушовој чврстини, али дипломатски приступ нове администрације налаже им да стану уз Обаму. Немачка прети да ће подржати пооштравање санкција, али шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер истовремено позива свет да саслуша Лариџанијеву „позитивну поруку”.

Да ли је ово „нови почетак”? Позитивних сигнала има. Разне понуде су на столу. Засад нема тога ко са сигурношћу зна какве су иранске нуклеарне намере. На снази је став дефинисан још пре четири године: „Запад и Савет безбедности не треба да мисле да могу да нас усреће слаткишима”.

Нуклеарни покер се наставља. Улог се повећава. Сви су изгледи да ће спор још задуго бити један од горућих проблема света.

Бошко Јакшић
Извор:Политика

Obama Iranu: Prekinimo neprijateljstvo


20.03.2009

Američki predsednik Barak Obama napravio je istorijski korak obraćajući se direktno iranskim vođama s ponudom da se prekine neprijateljstvo dve zemlje staro tri decenije, u poruci koja je objavljena u Vašingtonu povodom iranske nove godine, javile su agencije.

„U ovom periodu novih početaka želeo bih otvoreno da se obratim iranskim vođama”, rekao je Obama obraćajući se ne samo iranskom režimu već i narodu Irana povodom velikog praznika Noruza, koji ove godine pada 20. marta.

„Naša diplomatija je od sada odlučna da se u praksi bavi sveukupnim problemima koji se pred nama i da da pronađe način za uspostavljanje konstruktivnih odnosa između SAD, Irana i međunarodne zajednice. Taj proces uz pretnje neće napredovati. Mi se, naprotiv, zalažemo za pošten dijalog zasnovan na uzajamnom poštovanju”, rekao je Obama u poruci koja je emitovana uz prevod na persijski jezik.

Obama je iranskim vođama ponudio „budućnost u kojoj bi stari sporovi bili prevaziđeni, gde bi vi i svi vaši susedi i čitav svet živeli u većoj bezbednosti i miru”.

Obama je istovremeno predočio iranskim vlastima da se i one nalaze „pred izborom”.

„SAD žele da Islamska Republika Iran zauzme mesto koje joj pripada u međunarodnoj zajednici”, ali „to mesto se ne može dobiti terorizmom i oružjem”, kazao je on.

Poruka američkog predsednika Iranu povodom iranske Nove godine naišla je na pozitivan odjek u Teheranu, ali iziskuje konkretne mere kako bi se izbegle greške iz prošlosti, izjavio je Frans presu savetnik za štampu predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, Akbar Džavanfekr.

„Pozdravljamo želju američkog predsednika da se prevaziđu sporovi iz prošlosti, ali to se ne može postići zahtevanjem od Irana da jednostrano zaboravi agresivno ponašanje SAD u prošlosti”, rekao je iranski zvaničnik.

„SAD moraju da prihvate greške iz prošlosti i da ih isprave kako bi se previšli sprorovi između dve zemlje”, dodao je on.

Izvor:Beta

Ovaj čovek je stvarno neverovatan! Ovakav zaokret u američkoj politici se veoma retko viđa, iako je bilo određenih zaokreta i do sada (Džonson-Nikson, Karter-Regan, Buš Stariji-Klinton).

Iran odbio novi predlog Zapada


25. maj 2009.


Teheran - Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad
odbacio je danas predlog "zamrzavanje za zamrzavanje",
koje su zapadne zemlje ponudile Iranu u cilju rešavanja
problema nastalih oko nuklearnog programa te zemlje.


"Naši pregovori (sa velikim silama) odvijaće se u okviru saradnje za rešavanje globalnih pitanja i ničeg drugog. Mi smo to jasno najavili", rekao je Ahmadinežad odgovarajući na pitanje o takozvanom predlogu "zamrzavanje za zamrzavanje", preneo je Rojters.

Zapadne zemlje su predložile Iranu prošle godine da prekine sa proširivanjem svog nuklearnog programa, dok bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zauzvrat obustavio sankcije prema toj zemlji.

Prema rečima zapadnih diplomata, taj predlog Iranu još je "na stolu".


Izvor: http://www.rtv.rs

Iran: Opasnost od nuklearnog oružja


25. maj 2009.


Vašington-Iran bi mogao u roku od najviše
tri godine da proizvede nuklearno oružje,
upozorava admiral Majk Mulen.


"Iran bi mogao da u roku od jedne do tri godine proizvede nuklearno oružje i vreme ističe da se diplomatskim sredstvima reši pitanje iranskog nuklearnog programa", ocenio je načelnik Generalštaba američke vojske, admiral Majk Mulen.

Admiral Mulen je u razgovoru za TV mrežu ABC upozorio da bi „vojni udar na iranska nuklearna postrojenja mogao da izazove ozbiljne posledice“, ali dodao i „da bi takve posledice mogao i da izazove i sam, takvim oružjem, naoružan Iran“.

Agencija Rojters podseća da je Iran prošle nedelje uspešno testirao raketu za koju su analitičari rekli da može da dosegne Izrael i američke vojne baze u Zalivu, gde se nalaze glavni izvori za snabdevanje SAD sirovom naftom.


Izvor: B92

Iran: Ne sarađujemo sa S. Korejom


26. maj 2009.


Teheran - Iran i Severna Koreja nemaju nikakvu
saradnju na polju razvoja nuklearnog programa,
izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad.

[attachment=1]
Mahmud Ahmadinedžad

"Nemamo nikakvu saradnju sa Severnom Korejom na nuklearnom polju. Mi se protivimo svakoj proizvodnji atomskog oružja i oružja za masovno uništenje, kao i razvoju nuklearnog naoružanja", rekao je Ahmadinežad.

Bivši američki predsednik Džordž Buš svrstao je i Iran i Severnu Koreju u grupu zemalja koju je nazvao "osovina zla", iako iranske vlasti uporno tvrde da njihov nuklearni program služi isključivo za civilne svrhe proizvodnje električne energije.

Pakistanski naučnik Abdul Kadir Kan, koji se u svojoj zemlji smatra "ocem nuklearne bombe", priznao je 2004. godine da je izdavao tajne o procesu proizvodnje atomskog oružja Iranu, Severnoj Koreji i Libiji.

Prema mišljenju vojnih stručnjaka, iranska raketa "Šabab-3", proizvedena je po uzoru na severnokorejski projektil "Nodong".

Ahmadinežad je rekao i da je proizvodnja oružja za masovno uništenje nehumana i da je se treba kloniti.

"Zašto bi narod dve Koreje, Kine i Japana trebalo da se sukobljava? Svi oni imaju korene u istoj kulturi. Svaka opasnost biće pretnja za sve njih", rekao je iranski predsednik.


Izvor: Tanjug

Iranci u Adenskom zalivu


26. maj 2009.


Prvi put u modernoj istoriji Irana zvanični
Teheran objavio je da šalje šest ratnih brodova
u međunarodne vode, i to u pravcu Adenskog zaliva,
javila je juče zvanična iranska novinska agencija
ISNA iz Teherana.


„Iranska mornarica odlučila je da preduzme ovaj potez bez presedana u svojoj istoriji. Odbrana teritorijalnog integriteta Irana – podrazumeva istrajnost i čvrstinu njegove mornarice. Slanje ratnih brodova u međunarodne vode ukazuje na visoku spremnost iranske vojske da se sukobi sa bilo kojom vrstom strane pretnje prema svojim obalama”, istakao je iranski admiral Habibolah Sajari, samo pet dana pošto je Teheran testirao novu raketu tipa zemlja–zemlja, dometa 2.000 kilometara.

U objavi nenadanog pomorskog manevra, admiral Sajati nijednom rečju nije pomenuo „somalske pirate” kao razlog što peti svetski izvoznik nafte šalje ratnu mornaricu nadomak roga Afrike. U Teheranu nije zvanično razjašnjeno kakav će tačno biti zadatak iranskih ratnih brodova u blizini obala anarhične Somalije. Da li će pristiglo iransko brodovlje u okolini Adenskog zaliva sarađivati sa već raspoređenim zapadnim ratnim brodovima koji iz baza u Džibutiju i Bahreinu od prošle jeseni prevode međunarodnu bitku protiv somalskih pirata? Uz zapadne mornarice duž 3.200 kilometara obale Somalije (najduže u Africi) patroliraju i ratni brodovi Rusije, Kine, Indije, Malezije, Pakistana... a uskoro bi im se – kako nagoveštava zvanična Kanbera – mogla pridružiti i mornarica Australije. Ko su mogući partneri Irana u pomorskom koridoru na krajnjem zapadu Indijskog okeana ?

Plovidba iranskih ratnih brodova ka istočnoj obali Afrike, dodatno je juče u Abu Dabiju, pojačala je utisak francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera da je

„Srednji istok od strateškog značaja za slobodnu globalnu pomorsku plovidbu i međunarodnu trgovinu”. Kušner je inače pristigao u Abu Dabi povodom današnjeg svečanog otvaranja prve francuske strane vojne baze izvan Afrike, i to u naftom najbogatijem delu sveta, javio je AFP.

Francuska pomorska baza (IMFEAU), nadomak strateškog pomorskog prolaza Ormuz (uz prateću avio-bazu u Al Dafri i kopneni poligon u Zajedu), deo je ubrzanog vojnog pozicioniranja niza uticajnih zemalja širom regiona Indijskog okeana.

„Sezona piratskih otmica nadomak obala Somalije i lanjsko krvoproliće u Mumbaju nagovestili su da će Indijski okean – treće najveće vodeno prostranstvo sveta – biti centralna pozornica političkih izazova 21. veka”, procenio je proletos Robert D. Kaplan, viši saradnik Centra za novu američku bezbednost u Vašingtonu, u časopisu „Međunarodni odnosi”.

Eksperti američkog ratnopomorskog kolege još lane su upozorili na rastući strateški značaj zbivanja u basenu Indijskog okeana: „Aspiracije Indije i Kine da postanu velike sile i njihova rastuća energetska žeđ navele su ih da preusmere svoje vizire sa kopna na mora”, navode Džejms Holms i Toši Jošihara, predavači na toj američkoj prestižnoj vojnoj instituciji.

Sve primetniji vojnopolitički i trgovački angažman Pekinga i Nju Delhija u basenu Indijskog okeana Zapad prati sa neskrivenom nelagodom. „Prvi put od portugalskih prodora u region u 16. veku, Zapad je sila u opadanju”, ocenjuju vodeći zapadni vojni stratezi – istoričari.

U bici za uticaj u regionu koji pokriva područje od Sahare do Indonezije, Amerikanci odskora ubrzano utvrđuju novu bazu u Džibutiju, Indija gradi prislušne centre na Mauricijusu i Madagaskaru, Kina finansira izgradnju aerodroma na Sejšelima, stanicu za brodsko tankiranje goriva u Šri Lanki...

Da li je međunarodna bitka protiv somalskih pirata vesnik novog značaja zone Indijskog okeana, daleko od nekada presudnih obala Atlantika i Pacifika?


Autor: T. Vujić
Izvor: http://www.politika.rs

Netanjahu spreman da ukloni pojedina jevrejska naselja


26.05.2009.   


Izraelski mediji prenijeli su da je premijer
Bendžamin Netanjahu spreman da ukloni
jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj
obali, ukoliko Sjedinjene Države podrže
izraelski stav u pogledu Irana.


Netanjahu je, kako se navodi u izvještajima, kazao članovima svoje Likud partije da će preduzeti nepopularnu mjeru uklanjanja nelegalnih ispostava zato što smatra da je glavni prioritet Izraela zaustavljanje iranske prijetnje. On je međutim dodao da naseljima, čiju izgradnju je vlada odobrila, mora biti dozvoljeno da se šire zbog porasta broja stanovnika.

Sjedinjene Države i ostale svjetske sile pozvale su Izrael da zaustavi izgradnju, zato što se podrivaju mirovni pregovori sa Palestincima. Oko pola miliona Jevreja živi u naseljima na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, koji je Izrael oduzeo Palestincima tokom rata 1967 godine. Palestinci žele da im se vrati ta teritorija, kako bi mogli da izgrade svoju državu.


Izvor: VOA

Iran-SAD: susret predsednika? 

   
27.05.2009
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad izrazio je želju da se, bude li ponovo izabran za predsednika na izborima idućeg meseca, licem u lice sastane sa predsednikom SAD Barakom Obamom.

Ahmadinežad je, u razgovoru sa stranim novinarima u Teheranu, rekao da želi da sa američkim kolegom tokom septembarskog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, razgovara o globalnim pitanjima.

Ahmadinedžad je istovremeno dodao da će Iran o o svom nuklearnom programu isključivo voditi razgovore u okvirima pravila Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Izvor: BBC Serbian

SAD: Nismo umešani u napadu u Iranu

30. maj 2009.
Vašington, Njujork -- SAD demantovale su da su umešane u bombaški napad na šiitsku džamiju na jugoistoku Irana, gde je poginulo 25 ljudi i 125 ranjeno.

"Najoštrije osuđujemo taj napad. SAD osuđuju svaki oblik terorizma. Ne podržavamo nijedan oblik terorizma u Iranu", izjavio je portparol Stejt departmenta Ijan Keli na konferenciji za novinare.

Iranske vlasti optužile su u petak SAD i Izrael za taj bombaški napad, navodeći da te zemlje pokušavaju da izazovu napetosti u odnosima šiita i manjinskih sunita.

Bombaški napad dogodio se u gradu Zahedan, u kome je i ranije bilo napada ekstremne islamističke grupe Džundala koja tvrdi da se bori za prava sunita i za koju se veruje da je povezana s Al Kaidom.

"Objavljujem da oni koju su izvršili bombaški napad nisu ni šiiti ni suniti. To su Amerikanci i Izraelci koji žele da izazovu sukob u zemlji”, rekao je iranski ministar unutrašnjih poslova Sadek Mahsuli.

Vladina organizacija koja finansijski pomaže žrtve terorističkih napada u Iranu, Fondacija žrtvenika, saopštila je da je u napadu na džamiju u Zahedanu poginulo 25 ljudi.

I generalni sekretar UN Ban Ki Mun osudio je bombaški napad na šiitsku džamiju na jugoistoku Irana, ocenivši napad kao "gnusan čin".

Izvor: Beta

Ahmadinedžad opet nazvao holokaust velikom prevarom

03.06.2009
Teheran – Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad nazvao je danas ponovo holokaust „velikom prevarom”, u novim javnim optužbama na račun Izraela i njegovih saveznika.

On je naveo da Izrael koristi „veliku obmanu holokausta” da bi upravljao saveznicima na Zapadu.

Ahmadinedžad je to izjavio usred izborne kampanje, u kojoj je njegov radikalni politički stil došao na udar kritike ostalih kandidata.

Ahmadinedžadov glavni proreformski rival, Mir Husein Musavi, rekao je da stalno predsednikovo dovođenje u pitanje holokausta potkopava međunarodni položaj Irana.

Ahmadinedžad je ranije dovodio u pitanje razmere holokausta i pozvao je na „brisanje Izraela sa mape sveta”.

Izvor: Beta-AP

Izrael ponovo upozorio na pretnju Irana

13.06.2009.
Zamenik šefa izraelske diplomatije Daniel Ajalon izjavio je danas da međunarodna zajednica mora sprečiti Iran da razvije nuklearne sposobnosti, nakon što je tvrdolinijaš Mahmud Ahmedinedžad ponovo izabran za iranskog predsednika.

"Zbog rezultata izbora u Iranu međunarodna zajednica mora odmah da zaustavi nuklearni Iran i iranski teror", rekao je Ajalon.

On je u saopštenju naveo da "ponovljeni izbor Ahmedinedžada izražava više od bilo čega drugog rastuću iransku pretnju".

"Mi u Izraelu nismo imali iluzija, mi smo znali da nema suštinske razlike između kandidata u odnosu na teror i nuklearni razvoj", rekao je Ajalon.

Izraelski vicepremijer Silvan Šalom pozvao je "SAD i slobodan svet da preispitaju svoju politiku prema Iranu u odnosu na nuklearni program".

Rezultati iranskih predsedničkih izbora "eksplodorali su u lice onih koji su mislili da je Iran spreman za istinski dijalog sa slobodnim svetom, uključujći i prestanak razvoja svog nuklearnog oružja", rekao je Šalom, naglasivši da "izbor Ahmedinežada šalje jasnu poruku svetu da je trenutna politika osvojila široku podršku i da će se zato nastaviti".

Ahmedinedžad je pozivao na brisanje Izraela sa mape sveta, a holokaust u Drugom svetskom ratum, u kome je poginulo šest miliona Jevreja, označio mitom.

Jevrejska država veruje da je cilj razvoja iranskog nuklearnog programa proizvodnja atomske bombe i smatra Islamsku Republiku najvećom pretnjom po svoju egzistenciju.

Izrael podržava pokušaje da se Iran odgovori od razvoja nuklearnog oružja, ali traži da se pregovori ograniče i da se ne odustaje ni od jedne opcije.

Teheran poriče da teži nuklearnom oružju i tvrdi da razvija nuklearni program u mirnodopske svrhe.

U međuvremenu je zvaničnik palestinskog Hamasa, koji ima iransku podršku, izrazio nadu da će Iran nastaviti da podržava prava Palestinaca i palestinski narod.

Izvor: Tanjug

Dileme u vezi sa iranskim nuklearnim programom

Vašington
08/07/2009   
Admiral Majk Malen kaže da ga veoma zabrinjava mogućnost da države sponzori terorističkih grupa, poput Irana, steknu nuklearno oružje. On je rekao da bi to izazvalo "ogromnu nestabilnost“ i da bi moglo da izazove regionalnu trku u naoružavanju. Medjutim, Malen je rekao da ga podjednako zabrinjava mogućnost preventivnog vojnog napada na iranske nukelarne objekte, o kakvom navodno razmišlja Izrael. On je rekao da bi takav potez mogao da ima niz nenameravanih i potencijalno smrtonosnih posledica.
[attachment=1]
_{Načelnik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, admiral Majk Malen}

„Veoma me zabrinjava reagovanje neke zemlje koja bi bila pogodjena i ranjivost zemalja u regionu koje su naši veliki prijatelji, kao i njihovog stanovništva. Šta je sledeće i kako bi se sve to završilo? Da li bi bilo stavljeno pod kontrolu ili bi se proširilo?“ rekao je Malen.

Admiral Malen kaže da je dijalog, poput obnavljanja kontakata, kako je predložio predsednik Obama, dobar način da se spreči da Iran stekne nuklearno oružje i izbegnu napadi na objekte Teherana.

„Mnogo toga svakako zavisi od dijaloga i angažmana. Mislim da to moramo da učinimo, ali bez isključivanja mogućnosti drugih opcija, uključujući vojne," rekao je Malen.

Malen nije ništa rekao o tome kada bi Sjedinjene Države mogle da iskoriste vojnu opciju niti šta bi ona mogla da obuhvati. Ali je rekao da nekoliko procena ukazuje da bi Iran kroz jednu do tri godine mogao da razvije nuklearno oružje.

„To nam, po meni, ukazuje na kritičnu važnost rešavanja te krize pre no što se Iran domogne nuklearnog naoružanja ili pre nego što neko napadne njihove nukelarne objekte. Mislim da je taj vremenski period veoma kratak,“ rekao je on.

Admiral Malen je o ovoj temi govorio juče u vašingtonskom Centru za strategijske i medjunarodne studije, samo nekoliko sati po povratku iz Moskve, gde je u ponedeljak prisustvovao američko-ruskom samitu. On je dodao da su pripreme za samit obuhvatile i diskusije o tome kako bi Sjedinjene Države i Rusija mogle da saradjuju po pitanju Irana. Malen nije izneo detalje, sem što je rekao da su američki funkcioneri apelovali na Rusiju da ne isporučuje Iranu savremene sisteme za vazdušnu odbranu koje Teheran želi, i koji bi, prema admiralu Malenu, izmenili sliku bezbednosti na Bliskom istoku.

Stručnjaci navode da bi čvrst plan za aktiviranje tog sistema izvršio još veći pritisak na Izrael da napadne nukelarne objekte u Iranu pre nego što bi bolja protivazušna odbrana Irana otežala sprovođenje takvog napada.

Izvor: VOA News

Obama upozorio Iran

10. jul 2009.
L'Akvila -- Predsednik SAD Barak Obama kaže da je G8 ozbiljno zabrinuta zbog "užasnih" događaja u Iranu koji su sledili posle reizbora Mahmuda Ahmadinežada za predsednika.

"I dalje smo ozbiljno zabrinuti zbog užasnih događaja povodom predsedničkih izbora u Iranu, kao i zbog toga koliko veliki rizik za širenje naoružanja predstavlja iranski nuklearni program", rekao je Obama na konferenciji za novinare u okviru samita G8 koji se održava u italijanskom gradu L’Akvila.

"Ponudili smo Iranu put kako bi zauzeo mesto u svetu koje mu pripada, ali uz to pravo idu i odgovornosti. Nadamo se da će Iran izabrati da preuzme te odgovornosti", dodao je američki predsednik.

On je upozorio Iran da međunarodna zajednica "neće večno čekati" Iran da odustane od namere da proizvede nuklearno naoružanje.

Kazao je i da na samitu G8 ideja nije bila da se Iranu uvedu sankcije. "Ono što smo želeli jeste upravo ono šmo imamo - saopštenje sa osudom akcija Irana" u vezi sa osporenim predsedničkim izborima, rekao je predsednik SAD.

Lideri su na samitu razgovarali i o pretnji koju predstavlja iranski nuklearni program, o čemu se, prema rečima Obame, u saopštenju Teheran poziva da bez i odlaganja preduzme svoje odgovnorsti.

"Ta ideja da smo pokušavali da isposlujemo sankcije ili da je ovo bio forum gde smo mogli da to učinimo, to nije tačno. Mislim da je prava istina da je ovde postignut konsenzus u saopštenju G8, uključujući Rusiju", rekao je on.

U nemirima koji su u junu potresali Iran nakon reizbora Ahmadinedžada za predsednika zemlje najmanje 20 ljudi je poginulo, a hiljadu uhapšeno na demonstracijama koje je pokrenuo opozicioni kandidat Mir Hosein Musavi, tvrdeći da su izborni rezultati lažirani.

Obama je kazao da će svetski lideri razmotriti napredak o iranskom pitanju u septembru, na sastanku G20 koji će biti održan u SAD.

G20 obuhvata ministre finansija i guvernere centralnih banaka 19 ekonomski najjačih zemalja sveta, plus Evropska unija. Osnovana je 1999. godine i samite održava dva puta godišnje.

Naredni samit biće održan u američkom gradu Pitsburgu.

Izvor: Beta

Motaki: Novi predlozi Zapadu

11. jul 2009.
Teheran -- Iran priprema novi paket o "političkim, bezbednosnim i međunarodnim" pitanjima koji će ponuditi Zapadu, izjavio je danas šef iranske diplomatije Manučer Motaki.

"Paket može da bude dobra osnova za razgovore sa Zapadom. Paket će sadržati stavove Irana o političkim, bezbednosnim i međunarodnim pitanjima", rekao je Motaki na konferenciji za novinare u Teheranu.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je u sredu da će lideri Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta dati Iranu rok do septembra da prihvati pregovore o svojim nuklearnim ambicijama ili da se suoči sa oštrijim sankcijama.

U prvom reagovanju Irana na izjavu Sarkozija sa samita G8 u Italiji, Motaki je rekao da Islamska Republika nije primila "nikavu novu poruku" sa tog samita.

"Nismo primili nikakvu novu poruku od G8. Ali na osnovu vesti koje smo primili, oni su imali različite stavove o različitim pitanjima koja nisu vodila jednoglasnom dogovoru u nekim oblastima", rekao je Motaki.

Američki predsednik Barak Obama upozorio je juče da svet neće "u nedogled čekati" i da Iran ima rok do septembra da se povinuje zahtevima međunarodne zajednice po pitanju svog nuklearnog programa ili da se suoči sa posledicama.

Obama je, međutim, ukazao da namera učesnika nikada nije bila da na ovom samitu uvedu nove sankcije Teheranu.

U zasebnom saopštenju G8 je saopštila da je privržena pronalaženju diplomatskog rešenja za iranski nuklearni program.

Iran je u više navrata odbacivao mogućost da obustavi svoj nuklearni program uz obrazloženje da je njegov cilj proizvodnja struje, dok Zapad sumnja da je on namenjen izradi atomske bombe.

Izvor: Tanjug

15.07.2009.
Nemačka obaveštajna služba (BND) ocenjuje da više ne može da se spreči da Iran u najkraćem roku napravi atomsku bombu i podzemno je testira, kao što je to već učinila Severna Koreja, piše magazin "Štern", pozivajući se na stručnjake ove službe.

"Ako budu želeli, Iranci će moći za pola godine da isprobaju bombu", citira "Štern" neimenovane stručnjake BND-a.

Prema njihovim navodima, Iran je u međuvremenu ne samo ovladao celokupnom tehnologijom obogaćivanja uranijuma, već ima i dovoljno centrifuga za njegovu proizvodnju.

Prema dosadašnjim navodima Međunarodne atomske agencije IAEA sa sedištem u Beču, Iran ima više od 7.000 centrifuga u nuklernom postrojenju u Natansu, od kojih je početkom juna u pogonu bilo 4.920. Do sada je obogaćeno 1,3 tone uranijuma, što je dovoljno za jednu do dve bombe.

Prema navodima BND-a koje prenosi "Štern", Iran ubrzano radi i na izradi raketa koje bombe mogu da "transportuju" i do Evrope.

Nemačka obaveštajna služba "nema ni najmanje sumnje da iranski nuklearni program za isključivi cilj ima izgradnju atomskih bojevih glava".

Prema oceni BND-a, za to prikladne balističke rakete Teheran će uspeti da proizvede najranije za tri godine.
Nabavka komponenti nužnih za pravljenje ovih raketa odvija se, kako pokazuju informacije BND-a, preko ogromne mreže firmi koje svoje prave aktivnosti drže u tajnosti, a među njima je i više nemačkih preduzeća.
Ovim poslom rukovodi "jedan od najtraženijih ljudi na planeti", Iranac Said Mohamad Hoseinian.

Izvor: Beta

“Americi nije stalo do mira”

17.08.2009.

Teheran - Americi nije stalo do bezbednosti Iraka ili Avganistana,
već jedino do širenja njenog uticaja u svetu, ocenio iranski
predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

Posle "incidenta u Njujorku, u kome je bilo više hiljada žrtava", Amerikanci su osvojili Irak i "uništili nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Ahmadinedžad i dodao da je borba protiv Sadama Huseina i protiv oružja za masovno uništavanje poslužila SAD samo kao izgovor za prisustvo u toj zemlji.

Prema rečima iranskog predsednika, Amerikanci danas imaju i druge ciljeve, kao što je širenje njihovog uticaja u muslimanskom svetu i nad prirodnim bogatstvom tih zemalja.

Ahmadinedžad je takođe rekao da Amerikanci nisu doneli bezbednost Avganistanu, kao što su obećavali, jer u toj zemlji ne prođe nijedan dan bez ubistava i bombardovanja, prenela je agencija Itar-Tas.

On je rekao da neke islamske države, među kojima ima i iranskih suseda, služe "cionistima" i da su tako postale "oruđe za širenje uticaja SAD i Izraela u svetu".


Izvor: Tanjug

Iran spreman na pregovore

18. avgust 2009.
Teheran -- Iranski izaslanik u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju izjavio je da je Teheran spreman za pregovore o spornom nuklearnom programu, ali bez preduslova.

"Iranski stav je da se pregovori o nuklearnim pitanjima moraju voditi bez ikakvih preduslova i uz međusobno uvažvanje," izjavio je ovaj iranski zvaničnik, a prenosi državna televizija.

Američki predsednik Barak Obama dao je Teheranu rok do septembra da prihvati ponudu šest zapadnih zemlja za pregovore o trgovinskim olakšicama u zamenu za odustajanje Irana od nuklearnog programa ili da se suoči sa oštrijim sankcijama.

Zapad optužuje Iran da namerava da razvije nuklearno oružje, dok Iran tvrdi da je nuklearni program namenjen isključivo u mirnodopske svrhe.

Izvor: Tanjug

Iran odobrio kontrolu postrojenja

21. avgust 2009.
Beč, Moskva -- Iranske vlasti dozvolile su inspektorima UN da posete jedan skoro završeni nuklearni reaktor i odobriće im veća prava nadzora u drugom nuklearnom postrojenju.

Zvaničnici Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču saopštili su da su inspektori agencije prošle nedelje posetili skoro završeni reaktor u Araku posle godinu dana zabrane.


SAD: Iran ne sarađuje u potpunosti

22. avgust 2009
Vašington -- Iran još ne ispunjava obaveze u vezi sa svojim nuklearnim programom, iako je inspektorima iz UN dozvolio da posete atomska postrojenja, kaže američki zvaničnik.

Iran je prošle nedelje dozvolio zvaničnicima iz Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA) UN da, posle godinu dana zabrane, posete nuklearni reaktor Arak, u zapadnom delu zemlje, kako bi se uverili da se to postrojenje koristi samo u mirnodopske svrhe, saopštili su zvaničnici ove agencije iz njenog sedišta u Beču, prenosi Rojters.

Izvor: Beta, Tanjug

Iran spreman za razgovore o nuklearnom programu


01/09/2009   
Najviši iranski nuklearni pregovarač kaže da je zemlja spremna da nastavi pregovore sa svetskim silama o svom kontroverznom nuklearnom programu.

[attachment=1]
_{Nuklearka u Bušeru, Iran}  

Iranski mediji izveštavaju danas da je šef iranskog Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta, Said Džalili, rekao da Iran ima novi niz predloga, koji bi trebalo da posluže kao osnova za razgovore sa grupom od pet članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija proširenom sa Nemačkom. Te zemlje su se redovno sastajale radi diskusija o iranskom nuklearnom programu.

Ta grupa, poznata kao P5+1, koja obuhvata Sjedinjene Države, Rusiju, Kinu, Francusku, Britaniju i Nemačku, ponudila je Iranu trgovinske olakšice ukoliko obustavi svoj program obogaćivanja uranijuma. Vašington je dao Iranu rok do otvaranja zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kasnije ovog meseca, da prihvati ponudu o pregovorima sa tom grupom.

Šest svetskih sila planiraju da ove nedelje razgovaraju u nemačkom gradu Frankfurtu o mogućnosti uvođenja strožijih sankcija Iranu ukoliko odbije da sarađuje.

Izvor: VOA

Iran: SAD falsifikuju dokumenta


05.09.2009.


Teheran - Iran optužio SAD da koriste "falsifikovana dokumenta" i
traže izgovor kako bi izgradile slučaj protiv Teherana u vezi sa
nuklearnim programom te zemlje.


Glavni izvestilac Irana pri nuklearnoj agenciji UN u Beču ocenio je u pismu da su navodi Vašingtona protiv Irana "falsifikovani, neosnovani i pogrešni". Dokument na osam strana, u koji je uvid imala agencija Asošiejted pres, upućen je danas predsedniku Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamedu el Baradeju.


Izvor: Beta

Čaves i Ahmadinežad: Otpor Americi


6. septembar 2009.


Teheran - Predsednici Venecuele i Irana, Ugo Čaves i
Mahmud Ahmadinežad, založili su se u Teheranu za
otpor zapadnim silama predvođenim SAD.

[attachment=1]

Čaves je u petak stigao u Iran u okviru 11-dnevnog puta tokom kojeg je boravio u Libiji, Alžiru i Siriji. Na putu koji je opisao kao nastojanje za izgradnju multipolarnog sveta i suprotstavljanje američkom uticaju treba još da poseti Belorusiju, Rusiju i Španiju.


Izvor: Beta

Ahmadinedžad: Nuklearni program neotuđivo pravo Irana

07.09.2009
Teheran – Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je rekao da je Iran spreman da pregovara sa svetskim silama, ali ne i o „neotuđivom pravu” te zemlje na nuklearni program.

Ahmadinedžad je rekao da će Iran predstaviti svoje predloge u vezi sa svojim nuklearnim programom stalnim članicama Saveta bezbednosti UN.

On nije naveo kada bi Iran mogao da iznese svoje predloge, ali bi to, po nekim informacijama, mogao da učini ove nedelje.

Iranski predsednik je rekao da nije spreman da razgovara o „neotuđivom” pravu Irana na razvijanje nuklearnog programa u mirnodopske svrhe.

„S naše tačke gledišta, nuklearno pitanje je zaključeno... Nećemo pregovarati o našem neotuđivom pravu”, rekao je Ahmadinedžad.

On je dodao da se Iran zalaže za „stvaranje prilika za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe i sprečavanje razvijanja nuklearnog oružja”.

„Naš set predloga je odgovor na zahtev za obnavljanje pregovora. Utvrdili smo okvir i naše predloge”, rekao je iranski predsednik.

Zapadne zemlje su dale Teheranu rok do kraja septembra da prihvati pregovore o iranskom nuklearnom programu.

Ahmadinedžad je rekao da postavljanja rokova za razgovore nije u skladu s potrebama današnjeg sveta.

Iranski predsednik je, takođe, izjavio da je spreman da sa američkim predsednikom Barakom Obamom „diskutuje” pred međunarodnim medijima.

SAD i pojedini njihovi saveznici optužuju Iran da koristi civilni nuklearni program dabi razvio nuklearno oružje, što Teheran negira.

Izvor: Beta

Ambasador smatra da Iran pravi nuklearnu bombu

07.09.2009
Beč - Ambasador Velike Britanije pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Simon Smit uveren je da Iran radi na izradi nuklearne bombe. "Postoji puno razloga za zabrinutost o nastavku iranskog nuklearnog programa. To je dokumentovano i u izveštaju generalnog direktora IAEA Mohameda el Baradeja. Iran ima preko 8.000 centrifuga, što je više nego ikada", naglasio je on, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", pred sednicu Saveta guvernera IAEA, koja se ove nedelje održava u Beču.

Izvor: Tanjug

Nije jatak Irana


07.09.2009.


BEČ - Šef agencije UN za kontrolu nuklearne energije (IAEA)
Mohamed el Baradej odbacio je u ponedeljak, kao neosnovane,
navode Izraela i Francuske da krije informacije o atomskom
programu Irana i zatražio da se s tim odmah prestane.

[attachment=1]

„Takvi navodi su politički motivisani i potpuno neutemeljeni“, istakao je on, upozorivši da oni predstavljaju i pokušaj da se utiče na rad inspektora IAEA. Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da izveštaj IAEA „ne odražava“ sve što agencija zna o iranskim „naporima da nastavi da razvija svoj vojni nuklearni program“.
Šef francuske diplomatije Bernar Kušner ocenio je da IAEA treba još da iznese neke nalaze o Iranu, koje je nazvao „važnim“ sa stanovišta moguće vojne dimenzije iranskog obogaćivanja uranijuma. Zapad i dalje sumnja da Iran, iza fasade svog civilnog nuklearnog programa, nastoji da proizvede atomsku bombu.
Iranski predsednik Mahmud Ahmedinedžad izjavio je da će njegova zemlja nastaviti da obogaćuje uranijum i da nikada neće pristati da pregovara o svom „očiglednom“ pravu na suvereni sektor nuklearne energije.

Iran nastavlja rad na atomskoj bombi


08.09.2009.

Program Međunarodna agencija za atomsku energiju zabrinuta je zbog razvoja iranskog nuklearnog programa i uverena da Teheran aktivno radi na izradi nuklearne bombe. Ambasador Velike Britanije pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju Simon Smit uveren je da Iran radi na izradi nuklearne bombe.


Izvor: http://www.24sata.co.yu

Iran neće pregovarati o svom nuklearnom programu

10.09.2009
Teheran - Iran neće pregovarati sa glavnim svetskim silama o svom spornom nuklearnom programu, izjavio je iranski izaslanik u Međunarodnoj agenciji za nuklearnu energiju (IAEA) Ali Asgar Soltanije. "Teheran je spreman na fer i značajne pregovore o različitim problemima, uključujući garanciju pristupa nuklearnoj energiji za sve zemlje i sprečavanje širenja nuklearnog naoružanja", izjavio je Soltanije, kako je prenela iranska državna televizija na arapskom jeziku "Al-Alam".

Izvor: Tanjug

Iran: Ne želimo atomsko oružje

11. septembar 2009.
Vašington -- Iran ne želi nuklearno oružje, ali neće razmatrati odustajanje od svog nuklearnog programa, izjavio je jedan iranski zvaničnik.

On kaže da Iran, s druge strane, predlaže globalni sistem za eliminisanje nuklearnog oružja, kao i saradnju po pitanju Avganistana i borbe protiv terorizma.

Iran ne samo da ne želi da pravi nuklearno oružje, već je zapravo odlučno protiv nuklearnog oružja", izjavio je Modžtaba Samare Hašemi, koji je vodio kampanju za reizbor Mahmuda Ahamdinežada za predsednika države, za američki list "Vašington post".

Na pitanje da li se u predlogu Irana pominje odustajanje od obogaćivanja uranijuma, Hašemi je rekao da su "metodi za sprečavanje razvoja nuklearnog oružja i širok sistem za sprečavanje... širenja nuklearnog oružja deo paketa".

On je rekao da Iran predlaže sistem koji "sprečava istraživanje, proizvodnju, umnožavanje i držanje nuklearnog oružja i takođe ide u pravcu uništavanja postojećeg nuklearnog oružja".

Hašemi je, međutim, istakao da Iran, kao i druge države potpisnice Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, ima pravo da obogaćuju uranijum.

Prema njegovim rečima pretnja od nuklearnog oružja dolazi od država koje ga poseduju, a ne Islamske republike, preneo je Rojters.

Iran je juče, pod pojačanim pritiskom Zapada da se angažuje u pregovorima za rešavanje spora oko svog nuklearnog programa, predstavnicima zapadnih sila u Teheranu predao paket sopstvenih predloga.

Zapad optužuje Iran da pokušava da proizvede atomsku bombu, što Teheran demantuje, tvrdeći da je njegov nuklearni program namenjen isključivo proizvodnji struje.

Izvor: Tanjug

Iran pristao na razgovore o nuklearnom programu

15.09.2009.
Razgovori pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke sa Iranom o njegovom spornom nuklearnom programu, zakazani za 1.oktobar, biće održani na tlu Evrope. Prema saznanjima iz kancelarije visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane u Briselu, razgovori će biti održani u jednom evropskom gradu.

Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, SAD i Nemačka žele da razgovaraju sa Iranom o najnovijoj ponudi Teherana u vezi nuklearnog programa. Američka vlada pozvala je ostalih pet učesnica na jedinstven nastup prema Teherani.

Portparol ministarstva inostranih poslova SAD Ien Keli rekao je da 1.oktobra postoji mogućnost da se pokaže da međunarodna zajednica zahteva od Irana odustajanje od svakih projekata za militarizaciju nuklearnog programa. Šestočlana grupa će takođe tražiti od Teherana i veću transparentnost u vezi sa nuklearnim programom.

Iz Teherana je najavljivano da u predstojećim razgovorima neće moći da se tematizuje nuklearni program ove zemlje, jer se radi o unutrašnjem pitanju.

Iran želi da razgovara samo, kada je reč o nuklearnom pitanju, o nuklearnom razoružanju u svetu i mirnodopskom korišćenju nuklearne energije.

Izvor: Tanjug

Ahmadinedžad: Iran nikada neće obustaviti nuklearni program

18.09.2009.
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je na američkoj televiziji izjavio da nikada neće odustati od nuklearnog programa samo da bi umirio skeptike na Zapadu.

Iranski lider u intervjuu američkoj televiziji NBC nije dao direktan odgovor na pitanje da li postoje okolnosti u kojima bi Iran proizveo atomsku bombu.

"Nama nije potrebno nuklearno oružje", rekao je Ahmadinedžad, kako prenosi Rojters.

"Mi smatramo da ne postoji nikakva potreba za takvom vrstom oružja i način na koji se stvari odvijaju u svetu potvrđuju naš stav", dodao je on. Iran uporno tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen isključivo za proizvodnju električne energije, a ne fisionog materijala za pravljenje bombe, iako u toj zemlji ne postoje nuklearne centrale koje koriste slabije obogaćeni uranijum.

Iran će 1. oktobra razgovarati sa velikim svetskim silama koje su zabrinute zbog njegove nuklearne strategije, javlja Rojters. G5 plus jedan, koju čine Amerika, Velika Britanija, Kina, Francuska, Rusija i Nemačka, strahuju da je svrha iranskog programa obogaćivanja uranijuma proizvodnja atomske bombe.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je ove nedelje izjavila da tema svakih razgovora sa Iranom mora biti nuklearni program te zemlje. "Mi smo uvek verovali u razgovor, u pregovore. Mi razmišljamo na takav način i to se nije promenilo", rekao je Ahmadinedžad.

"Ali nikada nećemo obustaviti proces obogaćivanja uranijuma u mirnodopske svrhe", precizirao je iranski predsednik, navodi Rojters. Međunarodna agencija za atomsku energiju je saopštila da nema dokaz da Iran ima ili da je ikada imao tajni vojni nuklearni program, demantujući vest da je zaključila da se Iran nalazi u procesu proizvodnje atomske bombe, koju su objavili mediji.


Ahmadinedžad ponovo negirao holokaust

Iranski predsednik ponovo je danas izrazio sumnju da se dogodio holokaust, ocenjujući da je u pitanju samo mit.

Ahmadinedžad je na skupu podrške Palestincima rekao da samo postojanje izraelskog režima predstavlja "uvredu dostojanstva naroda".

"Oni (zapadnjaci) su izmislili mit o holokaustu. Oni lažu, oni su izneli brojke a potom podržali Jevreje", rekao je Ahmadinedžad na skupu na kojem su okupljeni uzvikivali "Smrt Izraelu".

Izvor: Tanjug

UN: Iran zna da napravi "primitivnu" atomsku bombu

20.09.2009
Iranski naučnici otkrili tajnu pravljenja "primitivne" atomske bombe uz pomoć visoko obogaćenog uranijuma, ali nemaju dovoljne količine uranijuma, navodi se u poverljivom izveštaju UN-a, prenosi britanska štampa.

Naučnici u Iranu su već prodrli u tajnu pravljenja "primitivne" atomske bombe uz pomoć visoko obogaćenog uranijuma, navodi se u poverljivom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi britanska štampa.

"Ono što Islamsku republiku u ovom trenutku sprečava da takvu bombu napravi je činjenica da ne raspolaže dovoljnom količinom uranijuma, obogaćenog do neophodnog nivoa", piše liberalni londonski dnevnik "Gardijan".

U izveštaju, koji su pripremili stručnjaci Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), se navodi da su iranski naučnici prikupili dovoljno informacija o načinu postavljanja nuklearnih bojevih glava na projektile.

Pojavljivanje ovog izveštaja koji ukazuje da su iranski nuklearni planovi u naprednijoj fazi nego što se mislilo, dolazi u trenutku kada je predsednik Mahmud Ahmadinežad "ponovo odbio bilo kakav kompromis u vezi sa nuklearnim programom te države i ponovio da je njegova namena mirnodopska", piše konzervativni i desničarski „Dejli telegraf".

Ahmedinežad je ubrzo zatim održao govor u kome je izrazio solidarnost sa Palestincima i još jednom izneo uverenje da je holokaust "laž", koju je "Zapad iskoristio kako bi opravdao stvaranje Izraela, zemlje koja bi, po opštem uverenju, bila prva meta eventualnog iranskog nuklearnog napada", navodi „Gardijan".

Izvor: RTS

CIA tcrdi da Iran još nije odlučio da li će napraviti nuklearno oružje

22.09.2009.

Vašington - Direktor CIA Leon Paneta izjavio je da
iransko rukovodstvo još nije sigurno treba li da
preduzme poslednji neopozivi korak u proizvodnji
atomske bombe.

U ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike, direktor CIA kaže da Iran stiče znanje i razvija svoje nuklearne potencijale, ali da među iranskim čelnicima postoje različita mišljenja o tome treba li ići dalje i napraviti atomsku bombu.
- Prema našem mišljenju i obaveštajnim podacima kojima raspolažemo, iako Iran razvija nuklearne sposobnosti u smislu nisko-obogaćenog urana, još uvek se vodi debata unutar samog Irana treba li krenuti dalje ili ne. Na jedan način, mi se nadamo da nam to ostavlja otvorenu mogućnost da utičemo na budući pravac razvoja situacije u ovoj zemlji - kaže Paneta.
Analitičari tvrde da sve i da je Iran već razvio nuklearno oružje, oni još uvek treba da razviju tehnologiju potrebnu za lansiranje raketa s nuklearnim bojevim glavama.
Leon Paneta kaže da je politička situacija u Iranu još uvijek promenljiva posle nedavnih izbora, koje opozicija naziva prevarom.
- Mi još uvek nismo sigurni koje su implikacije ovih izbora, no jedna je stvar sigurna - u Iranu i dalje postoje previranja kao rezultat ovih izbora. Iako su vrhovni verski vođa Hamnei i predsednik Ahmadinedžad usaglasili stavove, i čini se da kontrolišu zemlju, još uvek se čuju opozicioni glasovi - kaže Paneta.
Paneta dodaje da su implikacije po SAD i dalje neizvesne, dok administracija predsednika Obame pokušava da uspostaviti dijalog sa Iranom.
Kao rezultat izbora, teško je znati hoće li čelnici ove zemlje sada zauzeti više tvrdolinijski stav, u kojem slučaju bi za Vašington bilo teže da uspostave diplomatske odnose sa njima, ili je za njih ono što se dogodilo na izborima znak da pokušaju da vide mogu li uspostaviti bolje odnose sa SAD i drugim zemljama.
Paneta kaže da će SAD pomno istraživati situaciju u nekoliko sledećih sedmica kako bi videli hoće li novi odnosi nakon nedavnih izbora biti poboljšani.    


Izvor: Tanjug

Vređanje sećanja na žrtve Drugog svetskog rata
Moskva osudila izjavu predsednika Irana o holokaustu

19.09.2009.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije osudilo je danas poslednju
izjavu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada u kojoj je
on ocenio da je holokaust "laž" i izgovor za stvaranje jevrejske države.

Portparol ministarstva Andrej Nesterenko rekao je da pokušaji Teherana da negira postojanje holokausta vređaju sećanje na žrtve Drugog svetskog rata i ne doprinose stvaranju dijaloga o iranskom problemu, prenela je ruska agencija Itar-Tass.
"Takve izjave, bez ozbira odakle dolaze, kose se s istinom i apsolutno su neprihvatljive", izjavio je Nesterenko.
Iranski predsednik izjavio je u petak da je holokaust "laž" i izgovor za stvaranje jevrejske drzzave kojoj Iranci treba da se suprotstave po verskoj dužnosti.
"Ovaj izgovor (holokaust) za stvaranje cionističkog režima (Izraela) je pogrešan... To je laž zasnovana na nedokazivoj i mitskoj tvrdnji. Suprotstavljanje cionističkom režimu je nacionalna i verska dužnost. Ovaj režim neće dugo trajati. On nema budućnost. Njegov život se primakao kraju", izjavio je Ahmadinežad na univerzitetu u Teheranu, prenosi Rojters. 
Iranski predsednik  je i ranije javno izražavao sumnje da je holokaust uopšte postojao i govorio je da Izrael treba izbrisati sa lica zemlje.


EU osudila izjave Ahmadinežada

21.09.2009. 

Stokholm - Evropska unija osudila je izjave predsednika
Irana Mahmuda Ahmadinedžada kojima on poriče holokaust
uz ocenu da takve izjave ohrabruju antisemitizam i mržnju.


Švedsko predsedništvo EU je apelovalo na iranske lidere da "konstruktivno doprinesu miru i bezbednosti na Bliskom istoku'. Osuđeni su i Ahmadinedžadovi napadi na pravo izraelske države na postojanje.

Iranski predsednik je u govoru u Teheranu povodom nacionalnog dana solidarnosti sa Palestincima, negirao postojanje holokausta, navodeći da je to bio "mit" i izgovor da se okupira arapska zemlja.

Desetine hiljada pristalica iranske opozicije su na kontramitingu u Teheranu protestovale zbog vladinog skupa.



Izvor: Beta, Tanjug

SB UN raspravljao o proliferaciji, zapadne zemlje se obrušile na Teheran

Tajno nuklearno postrojenje Irana

26.09.2009.

Islamska Republika Iran u ponedeljak je obavestila direktora IAEA
o postojanju još jednog postrojenja. Tražimo da Teheran obezbedi
informacije i pristup objektu čim bude moguće - saopštio portparol
IAEA


Predsednik SAD Barak Obama, britanski premijer Gordon Braun i francuski predsednik Nikola Sarkozi zahtevaće od Irana da inspektorima UN omogući pristup novom, tajnom nuklearnom postrojenju u toj zemlji, najavljeno je juče iz Bele kuće.
- Veruje se da će se drugo postrojenje, koje je još uvek nije potpuno, koristiti za obogaćivanje uranijuma - kazao je visoki zvaničnik.

[attachment=1]

Portparol Međunarodne agencije za atomsku energiju Mark Vidriker izjavio je juče da je pismo „Islamske Republike Iran u kome se direktor IAEA Muhamed El Baradej obaveštava o postojanju još jednog postrojenja, stiglo u ponedeljak“. Iran je poznat po tome da ima jedno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u nuklearnom objektu Natanz, koje je pod svakodnevnim nadzorom inspektora IAEA.
Iran je, kako prenosi Rojters, obavestio IAEA da će drugo postrojenje, koje je slično prvom zbog instalacija u nuklearnom objektu Natanz, proizvoditi nuklearno gorivo samo za izradu električne energije.

Predstavnici IAEA zatražili su od Irana da obezbedi informacije i pristup objektu čim bude moguće, kako bi inspektori UN mogli da potvrde da će se postrojenje koristiti u miroljubive svrhe.
SB UN je juče, na sastanku kojim je predsedavao Obama, raspravljao o nuklearnoj proliferaciji, a predsednik Libije Moamer Gadafi je bio jedini od 15 lidera koji se nije pojavio na tom sastanku.

Na pitanje zbog čega je Libija odustala od nuklearnih ambicija, Gadafi je odgovorio: „Shvatili smo da bi to Libiju više koštalo nego što bi joj koristilo i odlučili smo da obustavimo program.“

Međutim, za medije je izjavio je da se protivi bilo kakvoj vojnoj akciji protiv Irana, čak i ako ta zemlja nastavi da razvija nuklearno oružje.
- Ako govorimo o vojnoj akciji, pitanje je ko će preduzeti takvu akciju? Ko će to učiniti i ko ima pravo da to učini. Napad bi bio opasan presedan. I Indija, Pakistan, Kina, Rusija, SAD i, kako se veruje, Izrael, imaju nuklearno oružje. Svi oni imaju atomske bombe. Zbog čega onda ne bi bila preduzeta vojna akcija protiv njih - kazao je Gadafi, koji je u sredu pred Generalnom skupštinom izjavio da njegova zemlja neće podržati Teheran u razvoju nuklearnog oružja.


EU na tapetu

Zvanična politika Beča našla se na meti oštre kritike pojedinih partija u zemlji jer se delegacija Austrije nije povukla iz sale prilikom govora predsednika Irana Mohameda Ahmadinedžada na Generalnoj skupštini UN u sredu u NJujorku. MIP Austrije se juče „pravdao“ da se orijentisao prema Švedskoj, koja predsedava EU, a čiji su predstavnici ostali u sali.
Evropski komesar za spoljnu politiku Benita Ferero-Valdner kazala je da nije postojala koordinacija EU nakon što je Švedska, kao predsedavajuća, utvrdila da će oni koji budu u sali ustati „ako budu pređene crvene linije“.
- Bilo je tako da je postojao prostor za interpretaciju, jer su možda pojedine crvene linije dodirnute, ali ne i stvarno pređene. Zbog toga su pojedine članice izašla, a druge ostale. Na državama je da tumači, a i Švedska je ostala u sali - rekla je Ferero-Valdner.


Izvor: http://www.glas-javnosti.rs/

Novi front protiv Irana
Otkriće o tajnoj nuklearnoj laboratoriji menja strategiju Vašingtona i njegovih saveznika

27.09.2009.

Vašington, 26. septembra – Amerika i njeni zapadni saveznici pripremaju
novi front protiv Irana, posle obelodanjivanja obaveštajnih saznanja o tome
da Teheran privodi kraju opremanje svog drugog nuklearnog kompleksa koji
bi od već 2010. mogao da proizvodi obogaćeni uranijum u količinama dovoljnim
za jednu atomsku bombu godišnje.


Nalaze, sa kojima ga je CIA upoznala još prošle jeseni, neposredno pošto je pobedio na izborima, a pre zvanične inauguracije, Obama je javnosti saopštio juče, u društvu sa britanskim premijerom Braunom i francuskim predsednikom Sarkozijem, dok ovdašnji mediji danas opširno analiziraju motive i razloge zašto je za novu rundu sučeljavanja sa Teheranom odabran baš ovaj trenutak.

Jedno od objašnjenja je da je „okidač” bio zaključak da su Iranci saznali – da Amerika zna za kompleks tajnih tunela na periferiji svetog grada Koma, u koje se upravo unose centrifuge za proizvodnju nuklearnog goriva. Drugi razlog je da se Teheranu onemogući da ovo postrojenje „legalizuje”, jer je u prošli ponedeljak Međunarodnu atomsku agenciju, bez navođenja mnogo detalja, obavestio o svom novom „pilot” projektu. Otkriće je povod za promenu strategije Vašingtona – od dosadašnjih nastojanja da Iran „angažuje”, do akcije da se zaoštri sučeljavanje sa režimom u Teheranu i u Savetu bezbednosti postigne konsenzus o brzom uvođenju ekonomskih sankcija.

Za predsednika Obamu ovo je dobrodošla prilika da pokaže „čvrstinu”, jer ga ovdašnja republikanska opozicija optužuje da je njegov pristup „razgovora i sa neprijateljima” – „naivan”. U formiranju antiiranskog fronta već je zabeležen početni uspeh. Pošto je o svemu, prilikom njihovog susreta u UN, lično obavestio i ruskog predsednika Medvedeva, ovaj je posle toga saopštio da je Moskva sada „otvorenija” za sankcije nego što je bila dosad. Kina je pak još rezervisana, tražeći „uvid u obaveštajne nalaze”.

Zanimljivo je da je juče, posle Obaminog saopštenja, iranski predsednik Ahmadinežad ocenio da je projekat „u početnoj fazi”, da bi malo potom bio demantovan – iz Teherana. „Novo postrojenje će, uz božiju pomoć, uskoro biti operativno”, izjavio je šef kabineta vrhovnog svetskog vođe, ajatolaha Hamneija.

Prema današnjem „Vašington postu”, CIA je u prikupljanju dokaza o proširenju iranskih nuklearnih kapaciteta tesno sarađivala sa svojim britanskim i francuskim kolegama. Iran je početkom ovog meseca, pomalo neočekivano, pristao na razgovore o svom nuklearnom programu za koji i dalje tvrdi da je namenjen isključivo „obezbeđivanju električne energije za rastuće stanovništvo”. Prvi sastanak je zakazan za 1. oktobar.



Autor: M. Mišić
Izvor: http://www.politika.rs/

I Medvedev upozorava Iran
Teheran „mora da preduzme praktične korake za uspostavljanje poverenja u njegov atomski program”, kaže ruski predsednik
 
27.09.2009.


Moskva, 26. septembra – Moskva je ozbiljno zabrinuta i insistira da
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) detaljno proveri
iransku fabriku za obogaćivanje urana za čije se postojanje saznalo
tokom sastanka G-20 u Pitsburgu. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev
obećao je da će Rusija „u okviru obaveza koje je preuzela kao član IAEA,
pomoći u tome svim dostupnim sredstvima”.

[attachment=1]

Medvedev je pozvao Teheran da celom svetu dokaže da je njegov atomski program, kao tvrde iranski zvaničnici, zaista „mirni”. Rok za to je šest dana, do prvog oktobra za kada je planiran susret šest vodećih zemalja sveta sa predstavnicima Irana, podsetio je Medvedev. „Taj susret pruža Iranu mogućnost da pokaže da je i on spreman za traženje rešenja problema putem pregovora.”

Ruski predsednik smatra da Teheran mora da preduzme „praktične korake za uspostavljanje poverenja u njegov atomski program” tako što će potpuno sarađivati sa Međunarodnom agencijom. Rezultat koji bi Rusija želela da vidi je „ubedljiv dokaz namera Irana da teži razvoju atomske energije isključivo za mirne ciljeve”.

Medvedev kaže da je izgradnja druge fabrike za obogaćivanje urana u blizini grada Kum „izvor ozbiljne zabrinutosti”, pa zato IAEA mora „hitno da izuči situaciju”.

Nešto ranije, dok se još nije znalo za postojanje nove fabrike, Medvedev je sa tribine OUN takođe upozorio Iran da omogući kontrolu svog atomskog programa, stavljajući do znanja da, ako se to ne dogodi, Rusija može da podrži sankcije koje predlaže Amerika. Na sankcijama su tada insistirali London, Pariz i Vašington.

U petak je Iran postao „vest broj jedan” u svim svetskim medijima jer se saznalo da su iranske vlasti obavestile Međunarodnu agenciju za atomsku energiju o postojanju još jedne fabrike za obogaćivanje urana u blizini grada Kum i da će ona početi da radi 2010. godine. Prema jednoj verziji, druga iranska fabrika bi trebalo da posluži kao zamena postojećoj u slučaju da ona prestane da radi, a prema drugoj, ona je daleko moćnija i može da se koristi za pravljenje atomskog oružja.

Američki predsednik Barak Obama je zapretio Iranu „sankcijama koje ujedaju” ne isključujući ni vojno rešenje problema. Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad je istakao da u atomskoj sferi Iran ništa ne skriva, i da je bez ikakve prinude sam obavestio IAEA o postojanju nove fabrike. On je, takođe, upozorio svet da ne čini pogrešne korake.

Pre samo dve nedelje generalni direktor IAEA Mohamed Al Baradej je izjavio da Iran nije u stanju da u bliskoj budućnosti napravi atomsko oružje i da je „iranska pretnja previše naduvana”.


Autor: Lj. Milinčić
Izvor: http://www.politika.rs/

Napad SAD na Iran doveo bi do blokade Hormuskog tjesnaca. Bio bi onemogućen izvoz nafte iz arapskih zemalja. Reagovao bi OPEC. Ali Rusija nije članica OPEC-a i mogla bi da izvozi naftu koliko hoće po cijenama koje bi skočile u tom vremenskom periodu. Ruija bi se obogatila , a SAD bi trošila pare na ratovanje. Znaju to i jedni, i drugi i treći. Napad SAD na Iran morao bi biti u nekoj vrsti dogovora SAD i Rusije, gdje bi Rusija dala moralnu podršku Iranu, dok bi SAD išao na napad. Ako se u Iraku počne da montira neki protiv raketni štit, da se zaštiti Izrael, to bi bilo malo više od zveckanja oružja. Bila bi priprema za rat. Nešto otprilike kao  što je Desert Shield bio priprema za Desert Storm u Prvom zalivskom ratu. Bojim se da će se ovo zvati Treći zalivski rat.

Ban zabrinut, Ahmadinedžad nije

27.09.2009.

Njujork - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun
izrazio je preksinoć u NJujorku, tokom razgovora sa iranskim
predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, duboku zabrinutost
zbog nastavka aktivnosti Teherana na obogaćivanju uranijuma.


Tokom razgovora o izvesnom broju važnih pitanja koja se tiču Irana i međunarodne zajednice, „generalni sekretar je izrazio duboku zabrinutost zbog nastavka aktivnosti na obogaćivanju uranijuma, što je pokazala izgradnja novog postrojenja za proizvodnju obogaćenog uranijuma u zemlji“, kaže se u saopštenju pres službe Ban Ki-muna. Naglašavajući da dokaz tereti tu zemlju, Ban je ponovo apelovao na Iran da potpuno primeni rezolucije Saveta bezbednosti i ostvari punu saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) kako bi se rešila sva otvorena pitanja koja se odnose na njegov nuklearni program“, navodi se u saopštenju.

Iranski predsednik izjavio je prekjuče u NJujorku, gde prisustvuje Generalnoj skupštinu UN, da IAEA može da izvrši inspekciju nuklearnog postrojenja u Iranu za koji je međunarodna zajednica tek saznala. „Nemamo nikakav problem sa inspekcijama IAEA tog postrojenja“, rekao je Ahmadinedžad na konferenciji za novinare.
Generalni sekretar UN je takođe „izrazio zabrinutost situacijom na polju ljudskih prava u Iranu, pre svega kad je reč o slobodi udruživanja, okupljanja i veroispovesti“. Ban je naglasio neophodnost da se poštuju prava odbrane i transparentnost na suđenjima, kao i postupanje prema osobama privedenim posle izbora i drugim zatočenicima.   


Izvor: Tanjug

Salehi: Iran neće pregovarati o nuklearnom programu


29/09/2009   


Iran neće da pregovara o pravu na obogaćivanje uranijuma,
izjavio je šef iranske organizacije za atomsku energiju,
Ali Akbar Salehi dva dana pred početak razgovora
o svom nuklearnom programu u Ženevi.

_{Ali Akbar Salehi}
[attachment=1]

Akbar Salehi je dodao i da Iran neće odustati od svog nuklearnog programa, kao i da je najnovije postrojenje za obogaćivanje uranijuma sagrađeno u planini u blizini vojne baze zbog zaštite od eventualnog napada.

On je poručio i da će Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) uskoro saopštiti datum kada će moći da obiđe kontroverzno postrojenje.


Baradej: Iran je "na pogrešnoj strani zakona"

30.09.2009

Beč – Iran je prekršio zakon o transparentnosti Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA) jer nije znatno ranije otkrio da gradi nuklearno postrojenje za obogaćivanje uranijuma, izjavio je direktor ove agencije.

„To predstavlja prepreku za princip transparetnosti, za nastojanje međunarodne zajednice da izgradi poverenje u pogledu iranskog nuklearnog programa, jer je Iran na pogrešnoj strani zakona, budući da agenciju nije o tome ranije obavestio”, rekao je Muhamed el Baradej u intervjuu za televiziju Si-En-En (ČN) u Nju Delhiju.

Iranske vlasti tvrde da je to trebalo da bude pomoćno postrojenje za slučaj napada, te stoga nisu mogle ranije da daju tu informaciju. O njegovoj izgradnji, započetoj pre tri i po godine, u blizini šiitskog svetog grada Kom, na oko 160 kilometara jugozapadno od Teherana, Iran je IAEA obavestio 21. septembra, podseća Rojters

Prema statutu IAEA, izmenjenom 1992. godine, države su u obavezi da inspektore obaveste čim se donese odluka o izgradnji nuklearnog postrojenja, ali je Iran 2007. godine, iz protesta zbog uvedenih sankcija Saveta bezbednosti UN, odbacio novu i vratio se na staru verziju statuta, prema kojoj informacije o novom postrojenju mogu da se dostave šest meseci pre nego što se u njega dopremi nuklearni materijal.

IAEA od Irana sada traži da pruži sve potrebne informacije u vezi sa novootkrivenim pogonom i omogući pristup inspektorima što pre kako bi se dokazalo da je njegova svrha isključivo mirnodopska, te je u toku određivanje datuma za ispitivanje objekta.



Izvor: VOA News, Tanjug

Iranski ministar u Vašingtonu

1. oktobar 2009.

Vašington -- Šef iranske diplomatije Manušer Motaki stigao je u nenajavljenu posetu Vašingtonu, uoči razgovora predstavnika Irana i "Grupe šest" o nuklearnom programu Irana.

Motaki čiji je dolazak u SAD odobren u poslednjem trenutku, ne bi trebalo da se sastane sa predstavnicima vlade Baraka Obame, rekao je predstavnik Stejt departmenta za štampu Filip Krouli. "Nije predviđeno da se on sastane sa predstavnicima Vlade SAD", rekao je on i dodao da nema informacije s kim će se Motaki sastati, ni koliko će boraviti u SAD.

Izvor: Beta

Ženevski test za Iran


01.10.2009

Predstavnici Irana i međunarodne šestočlane grupe počeli pregovore
u Ženevi o spornom iranskom nuklearnom programu.
Uoči početka pregovora Teheran nagovestio da nema nameru da pravi kompromis.

_{Satelitski snimak spornog nuklearnog
postrojenja u Iranu, nadomak grada Kom}
[attachment=1]

Pregovori predstavnika Irana i međunarodne šestočlane grupe o razvoju spornog neklearnog programa počeli su nedaleko od Ženeve.

Održavaju se posle manje od sedam dana od otkrića drugog nuklearnog postrojenja u Iranu koje bi, prema uverenju zapadnih zemalja, moglo da bude deo tajnog programa za izgradnju nuklearne bombe.

Međunarodna šestočlana grupa koju čini pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina) i Nemačka, žele da vide znak da je Iran spreman za učešće u ozbiljnim pregovorima, koji bi doveli do garancije da Teheran ne gradi nuklearnu bombu.

Na čelu šestorke je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana koji formalno vodi dijalog sa glavnim iranskim prgovaračem Saedom Džalilijem.

Iranski pregovarač je uoči sastanka dao uveravanja da ima "pozitivan" stav prema današnjim progovorima, dok je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad rekao da će njegova zemlja izaći sa ovog sastanka "bez ikakve štete".

Međutim, Iran je već nagovestio da nema nameru da pravi kompromis oko svojih, kako je uveren, prava u nuklearnoj oblasti.

Ukoliko na pregovorima, koji bi mogli da potraju dva dana, ne dođe do napretka, SAD i njihovi saveznici počeće da traže podršku za uvođenje sankcija Iranu, ocenjuje Bi-Bi-Si. Cilj je da se do kraja ove godine od Teherana dobije opipljiv znak promene stava.

Teheranu će biti ponuđena pomoć u civilnom nuklearnom programu, kao i podrška ekonomiji, poljoprivredi i obrazovanju. Od Irana se zauzvrat očekuje da zaustavi svoj program obogaćivanja uranijuma, a pretnje proširivanjem sankcija bi prestale.

Otkriće novog nuklearnog postrojenja je pogoršalo atmosferu i dodatno pojačalo sumnje oko stvarnih namera Teherana.

Posledica toga je da je i Moskva sada spremna da uzme u razmatranje mogućnost uvođenja oštrijih sankcija Teheranu.


Izvor: RTS

Iran ne odustaje od prava na nuklearni program


01.10.2009

Ženeva - Glavni iranski pregovarač Saed Džalili rekao je danas visokom predstavniku Evropske uniije za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani da njegova država neće odustati od svojih "zagarantovanih prava". "Islamska Republika nipošto neće biti odvraćena od svojih zagarantovanih prava", izjavio je Džalili u toku pregovora o spornom nuklearnom programu Teherana u Ženevi.

Iranski pregovarač detaljno je objasnio predloge koje je njegova zemlja dostavila predstavnicima šest sila prošlog meseca, naglašsavajući neophodnost kompletnog nuklearnog razoružanja na globalnom nivou.

Paket predloga koji je Iran izneo odnosi se na niz pitanja međunarodne bezbednosti i ekonomsku oblast, ali se u njemu ne pominju nuklearne aktivnosti Irana, naveo je Rojters.

Džalili je razgovarao i sa američkim podsekretarom za politička pitanja Vilijamom Bernsom van zvaničnog programa u Ženevi, ali ni američki ni iranski zvaničnici nisu izneli više detalja o njihovom sastanku.

Ovo je sastanak predstavnika dve zemlje na najvišem nivou za poslednje tri decenije, od kada je Vašington prekinuo diplomatske odnose sa Teheranom, nakon krize sa taocima naposredno pred izbijanje Islamske revolucije 1979. godine.

"Želimo da ovi razgovori budu uspešni i da budu vođeni logičnim rasuđivanjem", izjavio je za Rojters neimenovani zvaničnik Irana.

Predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke završili su prvi krug razgovora sa iranskim kolegama, a još uvek se ne zna da li ce razgovori biti nastavljeni u popodnevnim časovima.

Pre manje od sedam dana otvoreno je novo iransko nuklearno postrojenje u gradu Komu, koje bi, prema uverenju zapadnih zemalja, moglo da bude deo tajnog programa za pravljenje nuklearne bombe. Iranske vlasti, međutim, i dalje ostaju pri čvrstom stavu da nuklearni program razvijaju isključivo u mirnodopske svrhe.

Iako su američki zvaničnici u Vašingtonu izjavili da SAD tokom jednodnevnih razgovora u Švajcarskoj neće pretiti Iranu novim sankcijama, oni su rekli da SAD pripremaju "niz područja" u kojima bi se mogle nastaviti sankcije ukoliko Teheran i dalje bude ignorisao zahteve zapadnih zemalja da objavi podatke o svojim nuklearnim aktivnostima, napomenula je britanska agencija.


Izvor: Tanjug, Večernje Novosti

Mehdi Mostafavi, savetnik iranskog predsednika Ahmadinežad objašnjava za „Politiku” zašto će Teheran „punom snagom” nastaviti da sprovodi svoj nuklearni program

Nepopustljiv front
 
08.10.2009

Visoki iranski zvaničnik potvrdio je spremnost Teherana da nastavi
pregovore o spornom nuklearnom programu istovremeno naglašavajući
da Iran neće odustati od svojih prava i da pooštravanje sankcija
ne bi bilo u interesu velikih sila.

[attachment=1]

„Smatramo da je nastavak pregovora veoma pozitivna stvar i želimo da se produže”, izjavio je za „Politiku” Mehdi Mostafavi, savetnik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada, povodom razgovora koje su iranski pregovarači imali u Ženevi sa predstavnicima Grupe 5+1 (pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka).

Mostafavi je negirao tvrđenja Zapada da Iran ima nuklearne vojne ambicije i insistirao na tome da svaka zemlja ima pravo na mirnodopsku upotrebu atoma.

„Imajući u vidu da naše zaleđe čine odlučnost nacije i oslonac na međunarodno pravo, mi ćemo nastaviti svoj put. Ovaj front neće popustiti. Produžićemo punom snagom.”

Mostafavi kaže da je Teheran pokrenuo pregovaračku inicijativu jer je Zapad zbog izbora u SAD i globalne krize „malo zapostavio Iran” i da je već pokazao gestove dobre volje.

„Da bismo pokazali svoju kooperativnost, mi smo Agenciju UN za atomsku energiju (IAEA) šest meseci pre zakonskog roka obavestili o našim novim nuklearnim postrojenjima u Komu, što je ona pozdravila”, kaže Mostafavi koji je bio zamenika šefa iranske diplomatije, a odskora je direktor uticajne Organizacije za kulturu i islamske veze.

Iran s jedne strane ponavlja da je spreman na dijalog sa SAD, potom saopšti da je izgradio nova postrojenja za obogaćivanje uranijuma kod Koma i onda izvrši treću rundu raketnih proba. Koji signali su verodostojniji?

Mi smo još jednom iskazali spremnost za razgovore sa grupom 5+1. Svojom novom preciznijom inicijativom definisali smo racionalne odnose i temelje saradnje.

Mohamed El Baradei, šef IAEA, nešto pre nedavnog boravka u Teheranu izjavio je da se Iran nalazi „sa one strane zakona”, da bi posle pregovora u Ženevi rekao da je Iran učinio pozitivan korak napred u svojoj otvorenosti. Kakva je Vaš utisak o 5+1 u ovom trenutku?

Činjenica je da zemlje poput SAD, Francuske ili Britanije ne žele da se Iran razvija. Oni pričaju svoju priču. Kada vidi istinu i činjenice, Baradei počne da govori pozitivno. Kada počnu da ga pritiskaju, on promeni priču. Ono što je bitno jeste to da su naši potezi legitimni. Sve primedbe su političkog karaktera.

Da li mislite da je ipak prerano proglašavati pobedu, kao što se to u Iranu često čini?

Nuklearna energija je monopol malog broja zemalja. Da li to znači da kada sutra nestane nafte i gasa svi treba da budemo njihovi robovi? Ako to ne uradimo danas, sutra će biti kasno. Mi bismo izdali sopstveni narod. Trpimo veliki pritisak, ali nastavljamo jer su buduće koristi mnogo veće od trenutnih šteta.

Da li bi se u slučaju pooštravanja sankcija prema Iranu, o čemu su pričali lideri SAD i Rusije, Iran povukao iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja?

Prostudirali smo ponašanje velikih sila. Protivno je interesima tih zemalja da zaoštre sankcije jer znaju da će se, ako preteraju, pritisak njima vratiti. U svakom slučaju, mi ćemo odlučiti na adekvatan način.

Nesumnjivo da postoji veliki broj zemalja koje smatraju da Iran ima pravo na razvoj nuklearnih programa u mirnodopske svrhe. Istovremeno, predsednik Ahmadinežad negira holokaust i ponavlja da Izrael treba uništiti, čime objektivno ruši imidž Irana u svetu. Ko ga savetuje da tako govori?

Ta priča nam je u nekim zemljama izazvala štetu, ali u nekim drugim je drukčije dočekana. Ahmadinežad ne negira suštinu i bit holokausta, već dovodi u pitanje zloupotrebu te teme od strane Izraela i Zapada. Izrael eksploatiše grižu savesti Zapada za ono što se dogodilo Jevrejima.

Ne verujem da na toj osnovi Iran može da stekne saveznike kada traži široku podršku. Lako je sa Hamasom, Hezbolahom, Sirijom ili Ugom Čavesom.

Ne radi se samo o njima. Mnogi su holokaust stavili pod znak pitanja. Bitno je da se pojavi zemlja koja će javno da postavi ovo pitanje. Jedan broj Evropljana izvršio je zločin i ubio jedan broj Jevreja. Ti Evropljani treba da budu kažnjeni i da nadoknade štetu. Zašto kaznu plaćaju Palestinci?

Izgleda da je Iran proračunao gde će i koliko regrutovati prijatelja, odnosno neprijatelja. Da li zaista želite da izvozite islamsku revoluciju?

Naša osnovna preokupacija je izgradnja Irana, ali naš sistem nosi i moralne obaveze. Jedna od njih je zaštita naroda Palestine.

Jedan broj Iranaca smatra da država nije ispunila obaveze prema njima, ne prema Palestincima. Znamo šta se dogodilo posle predsedničkih izbora. Revolucija koja se ne obnavlja, ne reformiše, u opasnosti je da se fosilizuje. Zar potreba usaglašavanja sa vremenom nije legitimna? Zar jedan deo zahteva za promenama nije autentičan, Made in Iran? Da li će Ahmadinežad zahteve opozicije uključiti kao korektive svoje politike?

Sigurno hoće. Uvažavamo mišljenje naroda, ali Zapad je pokušao da zloupotrebi emocije naroda. To nam je stvorilo određene probleme, mada je narod brzo shvatio igru i udaljio se od modela plišane revolucije koji mu je poturan.



Boško Jakšić
Izvor: Politika Online

“U slučaju napada stradaće Izrael“

9.10.2009.

Teheran - Iran će da "raznese srce" Izraelu ako ta zemlja,
ili SAD, napadnu Islamsku republiku, izjavio je zvaničnik
iranske Revolucionarne garde Modžtava Zolnur.


"Ako i jedna američka ili cionistička raketa pogodi našu zemlju, pre nego što se prašina slegne, iranske rakete će razneti srce Izraelu", naveo je Zolnur. Zolnur je zamenik predstavnika vrhovnog iranskog verskog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, u elitnim snagama Garde, preneo je Rojters.


Izvor: Tanjug

Klintonova: Svet neće čekati Iran

11.10.2009.

London - Američki državni sekretar Hilari Klinton kaže da svet
"neće beskonačno čekati" da Iran ispuni svoje međunarodne
obaveze u vezi sa nuklearnim programom.


"Međunarodna zajednica neće beskonačno čekati da Iran pokaže da je spreman da poštuje svoje međunarodne obaveze", rekla je Klinton novinarima posle sastanka sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom u Londonu.

Ona je dodala da je nedavni sastanak predstavnika Irana i šest svetskih sila u Ženevi, tokom koga su obnovljeni pregovori o iranskom nuklearnom programu, "konstruktivan početak", ali da moraju da uslede "akcije".

"Reči nisu dovoljne", rekla je Hilari Klinton koja boravi u poseti Velikoj Britaniji.

Miliband i Hilari Klinton su ocenili da je Pakistanu u ozbiljnoj opasnosti od terorizma, ali da nuklearno oružje te zemlje neće pasti u ruke teroristima.

Klinton je rekla da SAD veruju u pakistanske vlasti i smatraju da su u stanju da kontrolišu nuklearno oružje.

Ona je rekla da, iako ekstremisti "sve više ugrožavaju vlasti", nema dokaza da će oni "preuzeti vlast" u Pakistanu.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije rekao je da se Pakistan suočava sa vrlo ozbiljnom pretnjom, ali da nema opasnosti da nuklearno oružje padne u ruke terorista.

Grupa ekstremista juče je napala vojni kompleks u Ravalpindiju i uzela za taoce oko 30 osoba, uključujući vojnike i civile, koji su oslobođeni jutros u akciji pakistanske vojske (https://www.paluba.info/smf/vesti-sa-ratista/desavanja-u-pakistanu/new/#new).

Od upada ekstremista u vojni kompleks, tokom drame koja je trajala 22 sata, poginulo je ukupno 19 osoba - osam vojnika, osam napadača i tri taoca.


Izvor: Beta

Iran odbacio upozorenje Hilari Klinton


12.10.2009

Teheran – Iran je danas odbacio upozorenje američkog državnog sekretara Hilari Klinton da međunarodna zajednica neće čekati u nedogled da Teheran dokaže da ne razvija atomsku bombu, ističući da bilo kakve pretnje ili rokovi neće imati nikakvog uticaja na Islamsku Republiku.

_{Hasan Kaškavi}
[attachment=1]

Komentarišući upozorenje Klintonove, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Hasan Kaškavi je rekao da „rokovi ili pretnje bilo kakve vrste, neće ni na koji način uticati na Iran”.

Kaškavi je, na konferenciji za novinare, ponovio da Teheran odbija da sa šest svetskih sila razgovara o „nuklearnim pravima” njegove zemlje.

„U više navrata smo saopštili da o tome nemamo šta da razgovaramo”, istakao je Kaškavi, sedam dana pre održavanja sastanka sa svetskim silama u Beču 19. oktobra, posvećenom spornom iranskom nuklearnom programu, preneo je Rojters.

Kaškavi je naveo da to znači da se „dalje iranske aktivnosti odvijaju u u okvirima sporazuma o ne širenju nuklearnog naoružanja i sporazuma s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA)”.

Klintonova je, tokom jučerašnje posete Londonu, naglasila da „reči nisu dovoljne” i da „međunarodna zajednica neće čekati beskonačno na dokaze da je Iran spreman da ispuni svoje međunarodne obaveze”.

Ona je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom britanske diplomatije Dejvidom Milibandom, kazala da sastanak Irana sa šest svetskih sila u Ženevi 1. oktobra predstavlja konstruktivan početak, ali da za njim mora da usledi akcija.

Istovremeno, Iran je nagovestio da bi mogao da se upusti u dalje prečišćavanje uranijuma - što bi mogao da bude dodatan razlog za zabrinutost među zapadnim silama, koje sumnjaju da Iran pokušava da proizvede atomsku bombu, što Teheran demantuje, napomenula je britanska agencija.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad ocenio je sinoć da je predstojeći sastanak sa svetskim silama u Beču test dalje uspešne saradnje Teherana i zapadnih zemalja i da bi neuspeh tog sastanka i uvođenje sankcija Iranu „više štete naneli Zapadu, nego Iranu”.

Zapadne zemlje optužuju Teheran da, pod plaštom civilnog nuklearnog programa, pokušava da razvije atomsku bombu, što Iran demantuje, tvrdeći da je program namenjen isključivo za proizvodnju struje.

U Ženevi su 1. oktobra održani razgovori Irana sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Rusijom i Kinom) i Nemačkom (grupa „pet plus jedan") o nuklearnom programu Teherana.

Iran je na tom sastanku obećao da će u potpunosti sarađivati s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju oko ulaska inspekcija u njegova nuklearna postrojenja.

Predstavnici šest sila izrazili su nadu da će Iran odgovoriti na njihovu ponudu da mu pruže trgovinske i političke olakšice u zamenu za suspendovanje osetljivih nuklearnih aktivnosti i poboljšanje saradnje s inspektorima UN.


Izvor: Tanjug

Što ubaci Pakistan i Ravalpindi ovdje. Ravalpindi je oko 20 kilometara daleko od Islamabada, glavnog grada Pakistana. Bio sam u tom vojnom kompleksu. Ustvari ne zna se tačno gdje je granica između Ravalpindija i Islamabada. Nešto kao Novi Beograd i Zemun.

Vojska Pakistana je izuzetno školovana i pametna. Govorim o višim činovima. Mene su u Multanu, grad u centralnom Pakistanu gdje su im školski centri za oklopne jedinice, u oficirskom klubu pitali o Draži Mihajloviću, o operaciji Koridor, bitci na Neretvi itd.

To što Klintonova ima povjerenja u njih u pravu je. Imam i ja.

Pozdrav

Vlado

SAD: Podrška Rusije oko Irana

14. oktobar 2009.

Vašington -- Ukoliko međunarodna zajednica donese odluku o dodatnim sankcijama Iranu, imaće podršku Rusije, izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.


_{Hilari Klinton (Beta, arhiv)}
[attachment=1]

"Veoma sam zadovoljna kako su Rusi podržali ono što su jedistveni napori međunarodne zajednice", rekla je Klintonova u intervjuu u emisiji "Dobro jutro, Ameriko" američke mreže ABC tokom boravka u zvaničnoj posete Moskvi. Ona je istakla da su SAD ostale posvećene ideji sprečavanja Irana da postane nuklearna sila, prenela je agencija Rojters.

"Svi se nadaju uspehu (međunarodnih napora), ali mi (SAD) takođe nastavljamo sa razmatranjem mogućih sankcija (Iranu), ukoliko ne budemo uspešni", navela je Klintonova i dodala da "ukoliko sankcije postane neizbežne, imaće podršku Rusije".

Šefovi diplomatije Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Klintonova, juče su izjavili da vreme za dodatne sankcije protiv Irana još nije nastupilo.

Odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa perspektivama pregovora vezano za iranski nuklearni program, ruski ministar je istakao da se, za sada ne govori da su sankcije prema Iranu neizbežne i da se Moskva krajnje uzdržano odnosi prema sankcijama, jer "one retko daju rezultat", prenela je ruska agencija Itar Tas.

"Ali postoje situacije kada one (sankcije) postaju neizbežne, kada su iscrpljene sve moguće metode", rekao je juče Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa Klintonovom u Moskvi.


Izvor: Tanjug

Amerika je bez Rusije i Kine slab igrač?

19.10.2009
 

Džordž Buš je pretnjama pokušao da privoli Iran na odustajanje od nuklearnog programa,
a nova američka vlada to pokušava da ostvari odlučnim pregovorima u koje bi, pre svih,
morale da budu uključene Kina i Rusija.
 

Predsednik SAD Barak Obama je na početku svog mandata pozvao Iran na pregovore i na taj način pokazao da je nešto naučio iz neuspešne politike svog prethodnika. Vlada predsednika SAD Baraka Obame principijelno pokušava dijalogom da dođe do rešenja problema. To naravno važi i za Iran i zbog toga SAD, prvi put u poslednjih 30 godina, direktno pregovaraju sa Iranom uz učešće Nemačke, Francuske i Velike Britanije i država članica sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN, Kine i Rusije. Pri tome, Obama od početka nije imao iluzije o težini pregovora:

"Vreme je da sednemo za sto i pregovaramo. To neće biti lako i zahtevaće vreme, ali ja želim jasno da kažem da nerazjašnjena pitanja neće biti rešena za samo nekoliko meseci".



Vašington sledi strategiju štapa i šargarepe

Od Teherana zahteva da dozvoli nezavisnu kontrolu svih nuklearnih postrojenja, istovremeno najavljujući ekonomsku pomoć. Američka ministarka spoljnih poslova SAD, Hilari Klinton je po tom pitanju sasvim jasna:

"Mi bismo želeli da Iran sarađuje sa stalnim članicama SB UN i Nemačkom i dopusti kontrolu nuklearnih  postrojenja, kako se ne bi dovodila u pitanje njihova svrha".

Ključna uloga u američkoj pregovaračkoj strategiji sa Iranom pripada Rusiji. Posmatrači ocenjuju da je upravo to razlog zbog kojeg je Obama odustao od postavljanja antiraketnog štita u Evropi, kako bi u ukoliko to bude bilo potrebno, mogao od Rusije da zatraži oštriji odnos prema Iranu.



Oštrije sankcije nisu isključene

 U pozadini ove strategije, i za slučaj da Iran ne ispuni data obećanja SAD pripremaju oštrije sankcije prema. Hilari Klinton je za vreme nedavne posete Moskvi dala do znanja da je još uvek rano za uvođenje oštrijih sankcija.

"Iran ima pravo da nuklearnu energiju koristi u mirnodopske svrhe, ali se to ne odnosi na proizvodnju atomske bombe. Rusija po tom pitanju deli naše mišljenje".

Doduše, Rusija se poslednih decenija razvila u najvažnijeg isporučioca oružja Iranu, dok je Kina  postala najvažniji trgovinski partner i isporučilac energije. Vašingtonu je sasvim jasno da je oštrije sankcije Iranu moguće uvesti samo uz pristanak Rusije i Kine.

 

Autori: D. Šeškevic, Ž. Bašić
Odg. urednik: N. Jakovljević
Izvor: http://www.dw-world.de/

Naredne nedelje odgovor Irana o „nuklearnom“ predlogu

25.10.2009.

Teheran je obavestio Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA)
da razmatra plan njenog generalnog direktora Mohameda el Baradeja o
iranskom nuklearnom programu i da će odgovor dati do sredine naredne
nedelje, saopšteno je iz sedišta Agencije u Beču.


Prema Baradejevom planu, Teheran bi do kraja godine poslao 75 odsto rezervi obogaćenog uranijuma u inostranstvo, gde bi bio pretvoren u gorivo za iranski reaktor koji proizvodi medicinske izotope.
 
Administracija američkog predsednika Baraka Obame saopštila je da može da sačeka još nekoliko dana da se Iran izjasni o predloženom planu o preradi uranijuma u inostranstvu, ali da njeno strpljenje nije neograničeno, javili su juče američki mediji.
Inspektori Međunarodne agencije za atomsku enbergiju trebalo bi danas da obiđu podzemni nuklearni lokalitet smešten u planini nedaleko od grada Koma, stotinak kilometara udaljen od Teherana. Predviđeno je da poseta traje tri dana.


Autor: E. B.
Izvor: http://www.blic.rs

Iranski nuklearni poker sa Zapadom


31.10.2009

Na pregovorima u Beču Teheran traži promenu već dogovorenog, jer insistira da svoj uranijum na obogaćivanje u inostranstvo šalje u ratama, a ne odjednom

_{Mahmud Ahmadinežad i
dalje neprevidiv za međunarodne
pregovarače (Foto AFP)}
[attachment=1]

Vašington – SAD će sačekati da vide da li je ono što je iranski pregovarački tim u Beču zatražio od šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju njegov konačni zahtev, ili samo „tvrđenje pazara”, pre nego što se eventualno odluči za nove sankcije. Ovo je danas, pred kamerama Si-En-Ena u Pakistanu izjavila državna sekretarka Hilari Klinton.

Iran je juče nastavio svoj nuklearni poker sa Zapadom, odnosno Amerikom kao glavnim protivnikom za pregovaračkim stolom u kojem, kako vreme odmiče, podiže ulog. Najnoviji obrt je njegov zahtev da uranijum koji je nisko obogaćen u sopstvenim postrojenjima u inostranstvo pošalje ne odjednom, kako su zapadne sile mislile da je prihvaćeno pre mesec dana u Ženevi, a uneto u nacrt sporazuma prošle nedelje u Beču, nego „u ratama”, a istovremeno uvozi uranijum veće obogaćenosti.

Američki stav je da to „suštinski” menja već postignuti dogovor. Zbog ovog preokreta, „nije na vidiku” druga runda pregovora pet članica Saveta bezbednosti sa Iranom oko sporazuma kojim bi Teheran odustao od razvoja nuklearnog oružja, koja je prema dogovoru iz Švajcarske trebalo da se održi do kraja ovog meseca.

Ovde se smatra da Iran ima oko 1,5 tona uranijuma niske obogaćenosti iz sopstvenih postrojenja. Prošle nedelje u Beču je (skoro) usaglašen nacrt sporazuma po kojem je više od tri četvrtine ovog materijala (1,2 tone) trebalo da (odjednom) bude poslato na doradu u Rusiju, Francusku i SAD, posle koje bi, sa 20 umesto 3,5 odsto obogaćenosti, bio vraćen kao pogodan za civilnu, ali ne i vojnu primenu.

Cilj ovog poteza je da se Iran privremeno, za oko godinu dana, liši potencijala za izradu atomskog oružja, u nadi da će u tome periodu biti postignut širi sporazum koji bi sprečio da nepozvan uđe u klub posednika atomskog oružja.

Ovaj transport uranijuma pri tom nije samo ustupak Teherana Zapadu, nego i zapadna koncesija Iranu, jer legitimizuje njegovo pravo da obogaćuje uranijum, protivno važećem režimu neširenja nuklearne tehnologije.

Sluteći ovakav razvoj, Obama je, kako tvrdi današnji „Njujork tajms”, prošlog vikenda, da bi održao jedinstven front, telefonirao predsednicima Rusije i Francuske, Sarkoziju i Medvedevu. Procena je da Amerika može da bude strpljiva, jer prema stručnim procenama Iran tehnologiju izrade atomske bombe može da savlada tek negde oko 2014.

Pregovarači iz Teherana su u Beču tražili i da se ispoštuje dogovor star više od 30 godina, kada je Iran sa milijardu dolara pomogao izgradnju jednog nuklearnog reaktora u Francuskoj, u zamenu za snabdevanje gorivom iz njegovih pogona. Posle islamske revolucije 1979, kada su na vlast došli ajatolasi, Pariz je od ovog sporazuma odustao.


M. Mišić
Izvor: Politika online

IAEA: Iran možda ima još tajnih nuklearnih postrojenja


16.11.2009.

Zakasnelo priznanje Irana da poseduje drugo postrojenje za obogaćivanje uranijuma pobuđuje sumnju da u toj zemlji postoji još tajnih nuklearnih postrojenja, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

[attachment=1]
 
U izveštaju piše da je Iran rekao IAEA da je počeo izgradnju postrojenja u blizini grada Kom, 160 kilometara južno od Teherana, 2007. godine, ali da je ona imala dokaze da je projekat počeo 2002. godine.

Iranske vlasti su obavestile IAEA o postojanju ovog postrojenja tek u septembru ove godine. Iran je prvi put pustio tim IAEA da obiđe postrojenje kod Koma pre tri nedelje, ali još nije dao potpune i uverljive dokaze da je njegova namena isključivo civilna, stoji u izveštaju koji je objavio Rojters.

Tim IAEA je utvrdio da se ovo postrojenje nalazi u "poodmakloj fazi" izgradnje, ali da u njemu još nema centrifuga niti nuklearnog materijala, piše u izveštaju.

Iran je rekao da je postrojenje u Komu zamišljeno kao rezerva koja će omogućiti nastavak civilnog nuklearnog programa ako mnogo veći nuklearni kompleks u Natancu bombarduju neprijatelji poput Izraela, javio je Rojters.

Međutim, zapadne diplomate i stručnjaci za atomsku energiju kažu da postrojenje kod Koma sa planiranih 3.000 centrifuga ne bi imalo kapacitet da neprekidno snabdeva nuklearnu elektranu gorivom, ali da bi moglo da služi za proizvodnju jedne ili dve atomske bombe godišnje.


Izvor: Tanjug 

SAD: Iran će snositi posledice ako ne prihvati dogovor


19.11.2009

Seul, Manila – Američki predsednik Barak Obama upozorio je danas Iran da će se vrlo brzo suočiti s posledicama ukoliko ne odgovori na ponuđeni nuklearni sporazum.

Iranski ministar spoljnih poslova Manušehr Motaki odbacio je, međutim, pretnje novim sankcijama, ocenivši da je Zapad izvukao pouku iz prethodnih loših iskustava.

Teheran je juče odbacio predlog SAD i njihovih saveznika da šalje obogaćeni uranijum u inostranstvo na dalju preradu. Cilj predloga bio je da se ograniče sposobnosti Irana da proizvede nuklearnu bombu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju predložila je da Iran šalje oko 75 odsto svog nisko obogaćenog uranijuma u Rusiju i Francusku, gde bi bio pretvoren u gorivo za iranski reaktor, podsetio je Rojters.

„Iran već nedeljama odugovlači i nije pokazao spremnost da potvrdno odgovori na ovaj predlog... stoga smo počeli razgovore s međunarodnim partnerima o značaju snošenja posledica”, rekao je Obama, koji boravi u poseti Seulu.

Američki predsednik je naglasio da Teheran nema neograničeno vreme za razmišljanje i da međunarodna zajednica neće ponoviti grešku koju je načinila sa Severnom Korejom, s kojom pregovori, uz povremene zastoje, traju već godinama.

„Nećemo ponoviti ono što se desilo sa Severnom Korejom, s kojom pregovori traju beskonačno bez ikakvog konkretnog rezultata”, kazao je Obama.


Izvor: Tanjug

Ahmadinedžad izjavio da zapad ne može da izoluje Iran


02.12.2009

Teheran – Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad izjavio je da Zapad ne može da izoluje Iran zbog njegovog nukelarnog programa i da sankcije neće imati nikakav uticaj na taj program.

„Priče o izolaciji Irana (zbog njegovih nukelarnih aktivnosti) je psihološki rat koji je započeo Zapad... Iran je jedinstvena zemlja...i nema zemlje koja ga može izolovati”, rekao je Ahmadinežad na državnoj televiziji javio je Rojters.

On je dodao i da će eventualni agresori na Iran zažaliti onog trenutka „kada stave prst na okidač”.

Iranski predsenik je kritikovao i Rusiju zato što je podržala tu rezolucijiu IAEA i rekao da je Moskva napravila grešku time i da su njene analize o ovom pitanju bile pogrešne.

Povodom razgovora sa zapadnim silama povodom iranskog nuklearnog programa Ahmadinežad je rekao da nema potrebe za njima jer je to pitanje rešeno i više nema šta da se razgovara o njemu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) usvojila je u petak rezoluciju koja oštro osuđuje Iran zbog izgradnje u tajnosti drugog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u blizini svetog mesta Kom i koja zahteva prekid izgradnje.

Teheran je u nedelju, kao odgovor na ovu rezoluciju, saopštio plan da će sagraditi još 10 postrojenja za obogaćivanje uranijuma, uz podršku Rusije i Kine.


Izvor: Tanjug

Rusija neće ostati po strani


02.12.2009

Rusija neće ostati po strani u slučaju dostizanja konsenzusa u pogledu sankcija protiv Irana, saopštio je novinarima u Moskvi diplomatski izvor, komentarišući izjavu teherana da namerava da izgradi nove fabrike za obogaćivanje uranijuma. Po njegovim rečima, ova izjava ne dodaje optimizma učesnicima i tako složenih pregovora sa Iranom, gde ključnu ulogu treba da imaju zaključci MAGATE.

Izvor: Glas rusije

Iran najavio saradnju

 
04.12.2009

Teheran – Iran nema nameru da sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) sarađuje izvan oblasti mera bezbednosti, a o izgradnji postrojenja za obogaćivanje uranijuma obavestiće agenciju tek šest meseci pre ubacivanja gasa u te fabrike, saopštio je iranski diplomata Abolfazl Zohrehvand.


„U skladu sa merama bezbednosti, nakon instalacije opreme (centrifuga) i samo 180 dana pre ubacivanja gasa u centrifuge obavestićemo IAEA”, rekao je iranskoj agenciji IRNA Zohrehvand, bivši iranski ambasador u Italiji koji je bio uključen u razgovore o nukleranom programu Irana sa Zapadom.

Iran je u nedelju objavio da je vlada odobrila planove za izgradnju 10 novih postrojenja za obogaćivanje uranijuma, a iranski parlament je prethodno pozvao vladu da pripremi plan o smanjenju saradnje sa IAEA, prenela je agencija Rojters.

Zahtev je usledio dva dana pošto je IAEA usvojila rezoluciju kojom se od Teherana zahteva da razjasni otvorena pitanja oko svog kontroverznog nuklearnog programa i da obustavi izgranju postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Gomu.

SAD i Nemačka su juče upozorile Iran da se približava krajnji rok da Teheran prihvati dogovor sa zapadnim silama.

Predlog IAEA predviđa da Iran pošalje 75 odsto zaliha slabo obogaćenog uranijuma u Rusiju i Francusku gde bi bio pretvoren u gorivo i vraćen u centar za medicinska istraživanja u Teheranu.

Iako je Teheran u principu pristao na takav dogovor prilikom pregovora sa šest zapadnih sila 1. oktobra u Ženevi, od tada nije pokazao da je spremen da primeni sporazum.

Ukoliko do kraja godine ne prihvati uslove međunarodne zajednice, Iranu će biti pooštrene sankcije, naveo je Rojters.


Izvor: Tanjug

Teheran testira tursko-američke odnose


08.12.2009

Premijer Erdogan u Beloj kući u trenutku
kada dve savezničke zemlje imaju različite
stavove o Iranu, Avganistanu, Sudanu i Izraelu
 


Istanbul – Predstojeći tursko-američki susret na vrhu biće u znaku više otvorenih pitanja: različitih stavova o Iranu, daljem vojnom angažovanju u Avganistanu, režimu u Sudanu, kao i primetnom zahlađenju na relaciji Ankara–Tel Aviv. Među zapadnim diplomatama već se ukazuje na „zabrinjavajuće ponašanje” premijera Tajipa Erdogana koji početkom sedmice treba u Beloj kući da razgovara sa predsednikom Barakom Obamom.

Iran će biti ključno pitanje predstojećih tursko-američkih razgovora, slažu se analitičari u Ankari.

Turska se poslednjih meseci okreće prema islamskom istoku, pogotovo ka Iranu, i to u trenutku kada Vašington nastoji da, zbog sumnjivog nuklearnog programa, još više izoluje režim u Teheranu. Premijer Erdogan je krajem oktobra sa Iranom potpisao ugovore o unapređenju trgovine i zajedničkim investicijama u nalazišta i transport prirodnog gasa. Radi se o polovima koji se vagaju milijardama dolara.

I ne samo to. Ankara je pokazala razumevanje za iranski nuklearni program, koji, prema Erdoganu, nije sporan pošto je sračunat na proizvodnju struje. On je oštro kritikovao „arogantne sankcije” protiv Teherana i ukazao na dvolično ponašanje pojedinih zemalja koje kritikuju režim Mahmuda Ahmedinežada, dok u isto vreme poseduju atomsko oružje. Mada pri tom nikoga nije pomenuo, veruje se da je pre svih mislio na Izrael.

Odnosi Ankare i Tel Aviva su se inače našli na velikoj probi, pogotovo posle izraelske intervencije u Gazi početkom godine. To je i bio razlog što je Turska iznenada uskratila Izraelu učešće u zajedničkim manevrima, koji su, sa nekoliko zemalja NATO-a, u oktobru trebali da se održe u Anadoliji.

Na radnom stolu u Beloj kući naći će se, kako se najavljuje, i dodatno angažovanje NATO-a u Avganistanu, pogotovo što Pentagon očekuje od Ankare i drugih saveznika da pošalju pojačanja u tu zemlju. Turska je već jasno poručila da, kao i dosad, ne želi da učestvuje u vojnim operacijama u toj zemlji, pogotovo što smatra da se taj problem ne može rešiti samo –oružjem.

Turska već ima 1.700 vojnika u Avganistanu. Oni, međutim, rade na obnovi zemlje i pružanju druge pomoći tamošnjem stanovništvu. Tu se zasad ne najavljuje bilo kakav zaokret.

Turska, kao strateški saveznik SAD, ima posebnu ulogu u regionu, što je potvrdio i sam predsednik Obama kada je početkom aprila bio u poseti Ankari. Pogotovo što na njenoj teritoriji Pentagon ima, u Indžiriku, na jugoistoku Anadolije, vazduhoplovnu bazu, koja će posle najavljenog američkog povlačenja iz Iraka imati još značajniju ulogu prema Bliskom istoku. Šef Bele kuće će tokom predstojećeg susreta pokušati da nađe zajednički jezik sa premijerom Erdoganom, kako bi se izbeglo zaoštravanje odnosa dve savezničke zemlje. Pogotovo što Ankara očekuje odlučnije angažovanje Vašingtona u rešavanju spora između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno Karabaha kao i kiparskog problema, što je inače jedan od preduslova za približavanje Turske Evropskoj uniji.


V. Lalić
Izvor: Politika online

EU pozvala na međunarodnu akciju protiv Irana


11.12.2009

Brisel –  Lideri EU pozvali su danas na međunarodnu akciju protiv Irana, zbog odbijanja te zemlje da sarađuje sa međunarodnom zajednicom po pitanju svog nuklearnog programa.


„Stalni iranski neuspeh da ispuni međunarodne obaveze i očigledan nedostatak interesa za dalje pregovore zahteva jasan odgovor”, piše u saopštenju koje su potpisali lideri 27 zemalja članica EU na samitu u Briselu, koji je bio posvećen klimatskim promenama, finansijskoj krizi i Iranu.

Dodaje se da je EU spremna da preuzme neophodne korake i „naložila je ministrima spoljnih poslova Unije da pripreme te korake”, ne iznoseći da li će to podrazumevati da bi Unija mogla da uvede odvojene sankcije, nezavisno od UN.

SAD, Velika Britanija i Francuska upozorile su juče da Iran rizikuje nove, pooštrene sankcije.

Međutim, Rusija, koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN mogla bi da stavi veto na bilo koje nove mere, jer se protivi uvođenju sankcija.

SAD i veći deo međunarodne zajednice sumnjaju da je iranski nuklearni program pokriće za tajni rad Teherana na proizvodnji nuklearnog naoružanja.

Iran to poriče, navodeći da je njegov nuklearni program usmeren za proizvodnju struje.


Izvor: Beta-AP

Iranu treba 15 nuklearnih elektrana

12.12.2009.

Manama - Iranu je potrebno do 15 nuklearnih elektrana
da proizvodi električnu energiju, izjavio je iranski šef
diplomatije Manučer Motaki.


On je tako pokazao rešenost Teherana da nastavi rad na nuklearnom programu za koji Zapad smatra da ima za cilj pravljenje atomskih bombi. "Potrebno nam je između 10 i 15 nuklearnih elektrana kako bi proizveli električnu energiju u našoj zemlji", rekao je Motaki na bezbednosnoj konferenciji u Bahreinu.


Izvor: Tanjug

Ujedinjenje Hamasa sa Iranom?

15.12.2009.

Teheran - Lider Hamasa Halid Mešal izjavio je da će militantne
grupe podržati Iran ukoliko Izrael napadne tu zemlju, javila je
iranska državna televizija.


"Sve militantne grupe formiraće ujedinjeni front sa Iranom protiv Izraela, ukoliko ta zemlja napadne Iran", rekao je Mešal na konferenciji za novinare. Borba protiv Izraela biće zajednička, a o njenom obliku "odlučiće lideri, u skladu sa kapacitetima", rekao je on.

Izrael je saopštio da razmatra sve opcije u pokušaju da primora Iran da obustavi svoj nuklearni program.

Zapad strahuje da Iran u tajnosti pokušava da napravi nuklearnu bombu, a Teheran to demantuje.

Mešal je rekao da Izrael ugrožava region Bliskog istoka. "Uz božju pomoć, regionalni otpor ima kapacitet da se suprotstavi ovoj opasnosti", rekao je lider Hamasa.

Hamas je pobedio na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine i naredne godine potisnuo sekularni Fatah iz Pojasa Gaze.


Izvor: FoNet

Ahmadinedžad odbacio rok za prihvatanje ponude zapada


22.12.2009

Teheran – Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad odbacio je rok koji je postavila američka administracija da Teheran prihvati dogovor o zameni obogaćenog uranijuma za nuklearno gorivo.
 

Sporazum postignut u UN ima za cilj da se smanje zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu, što bi odagnalo strahovanja da je taj materijal namenjen proizvodnji nuklearnog oružja.

Iran negira navode Zapada da nastoji da napravi nuklearno oružje.

„Ako Iran želi da napravi bombu, bili bismo dovoljno hrabri da vam to kažemo”, rekao je Ahmadinedžad u govoru pristalicama u gradu Širaz na jugu Irana.

On je rekao da Zapad može da postavlja „krajnje rokove koliko hoće”, ali da Iran za to ne mari.

U govoru Ahmadinedžad je kritikovao Vašington poručivši da Iran neće dozvoliti da SAD dominiraju u tom regionu.


Izvor: Beta

Iranska atomska bomba 2011. godine


28.12.2009

_{Ehud Barak}
[attachment=1]

Jerusalim - Ministar odbrane Izraela Ehud Barak izjavio je u parlamentu u Jerusalimu da će Iran sledeće godine raspolagati tehnologijom za izradu atomske bombe, koju će moći da proizvede 2011. godine, javlja danas AP.
Izrael odbacuje tvrdnje Teherana da je cilj iranskog nuklearnog programa proizvodnja energije, a ne atomske bombe.

Od međunarodne zajednice je Izrael zatražio uvođenje sankcija prema Teheranu i ne isključuje vojne udare na nuklearna postrojenja u Iranu.

Izvor: FoNet

SAD za nove sankcije Iranu


05.01.2010

Državni sekretar SAD Hilari Klinton izjavila da SAD i saveznici planiraju nove sankcije Iranu, zbog nuklearnog programa te zemlje. Zapad "uznemiren povećanim znacima brutalne represije" u toj zemlji.

Sjedinjene Američke Države su započele da sa ključnim međunarodnim partnerima razmatraju uvođenje novih sankcija Iranu, izjavila je državni sekretar Hilari Klinton.

"Već smo otpočeli diskusiju sa partnerskim zemljama i onima koje dele naše stanovište o pritiscima i sankcijama prema Iranu", rekla je Klintonova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Katara šeikom Hamadom bin Jasimom el Tanijem.

Vašington želi da na ovaj način odvrati Iran od daljeg razvoja nuklearnog programa.

"Naš cilj je da izvršimo pritisak na vladu Irana, naročito na Revolucionarnu gardu, a da to ne doprinese patnji naroda Irana, koji je zaslužio bolje nego što trenutno dobija", rekla je Klintonova.

Ona je istakla da će SAD nastaviti sa primenom dvostrukog pristupa prema Iranu. Do okončanja nuklearnog programa Teherana pokušaće da dođe pregovorima, ali i razmatranjem sankcija kojima bi politika najjače zemlje Persijskog zaliva mogla da bude izmenjena.

SAD su, prema njenim rečima, "uznemirene povećanim znacima brutalne represije" koju su ispoljile iranske vlasti u gušenju talasa protesta opozicionara nakon spornih junskih predsedničkih izbora.

Iran je pre dva meseca odbacio nacrt sporazuma UN koji je imao za cilj da ograniči proizvodnju uranijuma u toj zemlji u vojne svrhe.


Izvor: RTS

Stratfor: Ahmadinedžad može pasti kao Milošević


05.01.2010

Ostin – Vlast u Iranu neće pasti brzo, kako se veruje na Zapadu, usled talasa protesta, nego tek kada protivnici predsednika Mahmuda Ahmadinedžada primene metode srpske opozicije kojima je srušen režim Slobodana Miloševića 2000, ocenila je danas američka agencija za strateška predviđanja Stratfor.


U analizi Statfora se navodi da su protesti i oštre akcije iranskih vlasti protiv demonstranata naveli većinu zapadnih medija i analitičare da veruju da su spremni svi elementi za pad klerikalnog režima - „većina veruje da je pitanje vremena kada će Teheran videti promenu režima”.

Stratfor, međutim, navodi da protesti iranskih studenata nisu dovoljni i da bi opozicija trebalo da primeni metode srpske opozicije: uključivanje širih slojeva stanovništva u proteste i pridobijanje pripadnika aktuelnog režima, posebno elitnih bezbednosnih snaga.


Izvor: Beta

Od toga izgleda da neće biti ništa, jer, prema relativno svežem izveštaju, koji je dobila dotična agencija direktno iz Irana. ovo je u suštini sukob između stare garde, predvođene Akbarom Hašenijem Rafsandžanijem i porodicom, zajedno sa bivšim predsedniikom skupštine Irana, Mehdijem Karubijem, bivšim predsednikom Mohamedom Hatamijem i bivšim premijerom Mir Hosein Musavijem, i mladih snaga, predvođene Ahmadinedžadom lično. Na pitanje oko čega se sukobiše, odgovor je veoma lak - oko love. ;D
Naime, pošto je politička pozicija stare garde slabila, istovremeno posledice trpe i njihovi ogromni poslovni interesi, koji su pre svega fokusirani na monopole, koji u toj zemlji postoje bukvalno za sve. Pošto je Iran pod sankcijama, trgovina se vrši preko mnogo posrednika, pa su prilike za "ugrađivanje" naprosto fenomenalne, što se obilato i koristi.
Međutim, mlade snage su došle na vlast, pa se i njima otvorio apetit, pa su oni, tu mislim pre svega na vođstvo Basidža (Basij - nešto kao TO u bivšoj Jugoslaviji, samo namenjeni za odbranu režima) i IGRC-a, počeli da otvaraju firme na egzotičnim ostrvima i u Dubajiu, kako bi i oni malo osetili sve slasti koje donosi vlast. Ali, avaj, stara garda, preko svoje veoma razgranate i izuzetno dobro etablirane mreže u inostranstvu je promptno dostavljala detalje o tim firmama stranim obaveštajnim službama, koje su im onemogućavale da nastave sa poslovanjem, i tako su Rafsandžani & Co. uspeli da sačuvaju monopol na uvoz naftnih derivata, pirinča, mesa, čelika, bakra, šećera, itd. Zauzvrat, pošto su Ahmadinedžad & Co. zaseli u upravne odbore svih iranskih banaka, iste više ne daju kredite firmama u vlasništvu Rafsandžanija & Co. Da bi se izbegao sukob, potrebno je da dve strane sednu za sto i da isparcelišu monopole, što je nemoguće, jer previše ljudi je umešano u sve to, i sve bi procurelo u javnost, čime bi i jedni i drugi izgubili kredibilitet "čuvara Revolucije". Pobediće onaj ko bude uspeo da pridobije (čitaj: potkupi) vojsku, organe bezbednosti, i ostale organe vlasti, a da istovremeno udovolji i svim interesnim grupama, što je izuzetno komplikovan zadatak.

Evo i integralnog teksta na engleskom:

Iran obećava da će se osvetiti Americi i Izraelu



18.01.2010.   

Iran je obećao da će preduzeti akciju protiv Sjedinjenih Država i Izraela
zbog ubistva profesora Masuda Mohamadija prošle nedelje u Teheranu. (https://www.paluba.info/smf/ostale-vesti/teheran-ubijen-nuklearni-naucnik/)

Iranska zvanična novinska agencija IRNA prenosi izjavu ministra unutrašnjih poslova, Mustafe Mohameda Nadžara, koji je rekao „budite uvereni da će se Iran osvetiti“. Nadžar je pomenuto ubistvo nazvao „akcijom na slepo“, i okrivio obaveštajne agencije u Izraelu i Sjedinjenim Državama.

Američki funkcioneri kažu da su tvrdnje Irana „apsurdne“. Profesor fizike, Masud Mohamadi, ubijen je 12. januara kada je bomba eksplodirala ispred njegovog doma u Teheranu. Mohamadi je javno podržavao opozicionog reformističkog kandidata, Mira Hoseina Musavija, na spornim predsedničkim izborima u junu.

Kontroverzni izbori doveli su do masovnih skupova građana, jer je opozicija optužila predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da je pokrao glasove kako bi ponovo bio izabran.


Izvor: VOA

Velike sile za pojačanje sankcija Iranu


22.01.2010.

Vašington – Velike sile su složne u nameri da izvrše dodatne pritiske na Iran zbog nuklearnog programa te zemlje, izjavila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.

„Ujedinjeni smo u odluci da radimo u pravcu daljih pritisaka na Iran koji nastavlja da odbacuje predloge međunarodne zajednice”, rekla je državni sekretar Klintonova.

Međutim, kako je primetio Rojters, ima mnogo naznaka da Narodna Republika Kina nije voljna da pristane na poštravanje sankcija Teheranu.

Visoke diplomate iz Velike Britanije, NR Kine, Francuske, Nemačke, Rusije i SAD sastali su se u subotu u Njujorku, gde su raspravljali o mogućem pojačanju međunarodnih sankcija Iranu.

Zapadne zemlje optužuju Iran da je nuklearni program te zemlje samo paravan za proizvodnju nuklearnog oružja.

Vlasti u Teheranu, sa druge strane, tvrde da je njegova glavna namera proizvodnja električne energije.


Izvor: Tanjug

31.01.2010.

Amerika jača protivraketnu odbranu

Vašington -- Administracija američkog predsednika Baraka Obame ubrzano radi na jačanju odbrane u Persijskom zalivu od potencijalnih raketnih napada sa teritorije Irana.

SAD postavlja specijalne brodove u blizini iranske obale i protivraketne sisteme u najmanje četiri arapske države u tom regionu, navedeno je u "Njujork tajmsu".

Rasporedjivanje dodatnih sistema zaštite izvodi se u "odsudnom trenutku", kada američki predsednik Barak Obama, nakon niza neuspešnih diplomatskih nastojanja, pokušava da postigne međunarodni konsenzus da se Iranu, zbog njegovog spornog nuklearnog programa, uvedu nove sankcije.

Obama je u nedavno održanom govoru o stanju nacije upozorio na "posledice" ukoliko Iran nastavi da prkosi zahtevima da prestane da proizvodi nuklearno gorivo, a da je američki generalni sekretar Hilari Klinton u petak javno upozorila Kinu da je njeno protivljenje novim sankcijama za Iran nepromišljeno.

Stoga se, zaključuje "Njujork tajms", vest o rasporedjivanju antiraketne odbrane posmatra kao "deo koordinisane strategije da se poveća pritisak na Iran", kao i da se otkloni utisak da Iran veoma brzo postaje najjača vojna sila na Bliskom istoku.

Zemlje koje su prihvatile da se na njihovim teritorijama postave američki odbrambeni sistemi su Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein i Kuvajt.

S druge strane, američki listovi navode i to da zemlje u Persijskom zalivu i same preduzimaju korake kako bi ojačale odbranu u slučaju raketnog napada iz Irana.

Tako su Saudijska Arabija i UAE u poslednje dve godine kupile američko oružje, uključujući protivraketne sisteme, u vrednosti preko 15 milijardi dolara.


Izvor: Tanjug, B92

Mislim da se ova poslednja vest može dovesti u direktnu vezu sa vesti o prodaji naoružanja Tajvanu (https://www.paluba.info/smf/vesti-o-oruzju/pentagon-prodaje-tajvanu-naoruzanje/). Mislim da je to pritisak SAD na Kinu da prihvate uvođenje sankcija Iranu. Videćemo kako će se sve odvijati i da li sam u pravu oko ovoga.

Iran pristaje na izvoz uranijuma, nudi razmenu zarobljenika


03.02.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da je njegova zemlja spremna da pošalje
svoj uranijum u inostranstvo na dalje obogaćivanje kao što su to tražile UN.


Ahmadinedžad je u intervjuu za iransku državnu televiziju rekao da mu neće biti "problem" da Zapadu da nisko obogaćeni uranijum i da ga preuzme ponovo kroz nekoliko meseci, kada on bude obogaćen za 20 odsto. Ta odluka je, kako ocenjuje AP, veliki preokret u iranskom stavu po tom pitanju.

Iranski zvaničnici su mesecima kritikovali plan UN i nudili su alternative jednom od glavnih uslova - upućivanju uranijuma u inostranstvo, na njegovo dalje obogaćivanje. Zapad strahuje da je cilj iranskog nuklearnog programa proizvodnja
atomskog naoružanja, što Teheran poriče.

Ahmadinedžad je u intervjuu takođe predložio razmenu Iranaca u američkim zatvorima za tri američka planinara koje iranske vlasti od prošlog jula drže u Teheranu i dodao da su u toku pregovori o razmeni.

Iran je u decembru objavio listu 11 Iranaca za koje je rekao da se nalaze u američkim zatvorima, među kojima je i nuklearni naučnik koji je nestao u Saudijskoj Arabiji i bivši zvaničnik Ministarstva odbrane koji je nestao u Turskoj.

Na listi se, takođe, nalazi i Iranac uhapšen u Kanadi, pod optužbom da je pokušao da razvije nuklearnu tehnologiju. "Rekao sam da ću pomoći u njihovom oslobađanju, ali stav nekih američkih zvaničnika kvari taj posao. Postoji veliki broj Iranaca u zatvorima u SAD. Oni su oteli neke od naših građana u drugim zemljama", naveo je iranski predsednik. Troje američkih građana je u julu planinarilo je kroz severni irački region Kurdistan, kada su slučajno prešli granicu sa Iranom, navele su njihove porodice.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je krajem decembra da će troje američkih građana biti izvedeno pred sud, ali tada nije navedeno kada će suđenje početi i za šta će ih sve teretiti. Pre toga je iranski državni tužilac naveo da su optuženi za špijunažu.


SAD spremne da saslušaju novu iransku nuklearnu ponudu

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su spremne da čuju novi iranski predlog za prevazilaženje problema vezanih za njegov nuklearni program.

"Ako Iran ima nešto novo da kaže, mi smo spremni da saslušamo", prenela je noćas agencija Rojters izjavu neimenovanog američkog zvaničnika.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je juče da je Iran spreman da svoj obogaćeni uranijum pošalje u inostranstvo u zamenu za nuklearno gorivo.

Izvor: Beta

Bajden: Teheran „seje seme sopstvenog uništenja”
 

03.02.2010.

Vašington – Američki potpredsednik Džozef Bajden izjavio je danas da zvanični Teheran
„seje seme sopstvenog uništenja” jer ne odustaje od vlasti iako je suočen sa nemirima u državi.


„Iranske vlasti su izgubile moralni kredibilitet u sopstvenoj zemlji i širom regiona kada su upotrebile nasilje kako bi ugušile nedavne proteste”, rekao je Bajden za američku TV mrežu MSNBC.

Protesti protiv aktuelne vlasti u Iranu izbili su u junu prošle godine nakon predsedničkih izbora na kojima je po drugi put pobedio Mahmud Ahmadinežad.

Režim u Teheranu je pod velikim međunarodnim pritiskom i zbog svog spornog nuklearnog programa za koji tvrdi da ima isključivo mirnodopsku namenu, iako zapadne sile sumnjaju da je njegov cilj proizvodnja atomskog oružja.

Savet bezbednosti UN je do sada usvojio tri „paketa” sankcija protiv Irana, a SAD i njihovi saveznici se zalažu da one budu još pooštrene.

„Napredujemo u pogledu dogovora sa svetom, uključujući Rusiju i druge zemlje, da se Iranu nametnu sankcije. Smatram da se promišljeno krećemo u pravom smeru”, naglasio je američki potpredsednik, preneo je Rojters.


Izvor: Tanjug

Moskva i London pohvalili Iran


03.02.2010.

Ponuda Teherana da svoj uranijum šalje na obogaćivanje u inostranostvo pozitivno ocenjena u Moskvi i Londonu. Berluskoni u Knesetu rekao da svet ne može prihvatiti nuklearni Iran.


Moskva i London su danas ocenili pozitivnom ponudu Teherana da svoj uranijum šalje u inostranstvo na obogaćivanje, kao što su tražile UN. 

"Ako Iran želi da prihvati ponudu (o obogaćivanju uranijuma u inostranstvu), onda je to pozitivan znak da je spreman da sarađuje sa međunarodnom zajednicom u vezi sa nuklearnim programom", saopštilo je britansko ministarstvo inostranih poslova.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad je juče izjavio da je njegova zemlja spremna da šalje uranijum u inostranstvo na obogaćivanje, kao što traže UN.

"Ako je Iran spreman da se vrati na prvobitan plan, onda to samo možemo da pozdravimo", rekao je novinarima u Moskvi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Britansko ministarstvo inostranih poslova je, međutim, ukazalo da su pregovori o iranskom nuklearnom programu ključna tačka. 

Ahmadinežad je u intervjuu za iransku državnu televiziju rekao da mu neće biti "problem" da Zapadu da nisko obogaćeni uranijum i da ga preuzme kroz nekoliko meseci, obogaćen za 20 odsto.

Iranski zvaničnici su mesecima kritikovali plan UN i nudili alternative jednom od glavnih uslova - upućivanju uranijuma u inostranstvo za obogaćivanje.

Zapad strahuje da je cilj iranskog nuklearnog programa proizvodnja nuklearnog oružja što Teheran poriče.



Berluskoni: Svet ne sme prihvatiti nuklearni Iran

Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je danas da svet ne može prihvatiti da se Iran naoruža nuklearnim oružjem.

Obraćajući se poslanicima Kneseta (parlamenta) u Jerusalimu, trećeg, završnog dana posete Izraelu, Berluskoni je rekao da međunarodna zajednica mora težiti većem razumevanju "kako bi omela opasne ciljeve iranskog režima" i "ne može praviti kompromise".

"Ne možemo prihvatiti nuklearizaciju zemlje čiji su lideri direktno izrazili želju da unište Izrael, poricali holokaust i delegitimisali jevrejsku državu", kazao je Berluskoni, istakavši da je ispravan put je multilateralno nadgledanje vojnog razvoja koje iranski program može da proizvede, pregovori i sankcije.

"Mi znamo da imamo prijatelja u Evropi, Italiju", rekao je Netanijahu.

On je pomenuo i trudnu ženu koja se usprotivila nemačkom oficiru za vreme Drugog svetskog rata i, rizikujući sopstveni život, ubedila ga da pusti uhapšenu Jevrejku.

"Ta hrabra žena se zvala Roza. I jedno od njene dece se zove Slivo Berluskoni, danas premijer Italije", rekao je Netanijahu, zagrlivši Berluskonija, koji je brisao suze, baš na drugu godišnjicu smrti majke.


Izvor: RTS

Iran spreman da pošalje obogaćeni uranijum u inostranstvo


05.02.2010.

Beč – Iran poseduje političku spremnost za saradnju pre nego za konfrontaciju, rekao je u Beču iranski izaslanik pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) ambasador Ali Asghar Soltanieh.


Ambasador Soltanieh je ukazao da je pre dva dana predsednik Mahmud Ahmadinežad obznanio spremnost da uranijum obogaćen u Iranu bude poslat u inostrastvo i to objasnio kao nagoveštaj želje za saradnju sa velikim silama u postizanju dogovora za smanjenje zategnutosti u odniosima sa njima zbog nuklearnog plana Islamske republike.

„Izjava mog predsednika zapravo pokazuje da Iran ima političku spremnost za saradnju pre nego konfrontaciju i da je sada na drugima da iskoriste ovu mogućnost”, naveo je Soltanieh koji je poručio da je takva poruka zvaničnog Teherana „zapravo veoma pozitivna i konstruktivna”. Soltanieh je za agenciju Rojters rekao da, međutim, nije obavestio IAEA o eventualnoj novoj poziciji Irana u vezi predloga te agencije Ujedinjenih nacija koji već mesecima ne može da bude sproveden zbog sporenja kako ga primeniti.

Rusija, Francuska i Sjedinjene Američke Države i ostale zemlje koje su su se saglasile sa planom po kome bi Iran razmenjivao potenijalni nuklearni materijal za izradu atomske bombe, za gorivo namenjeno nuklearnoj medicini, žele da vlasti u Teheranu obaveste IAEA da je Ahmadinežadov predlog ozbiljan.

Predsednik Ahmadinežad je pre dva dana rekao da je Iran spreman da izveze osiromašeni uranijum u inostranstvo, i pre nego u zamenu dobije gorivo za nuklearni reaktor. Ranije je Tehran insistirao da uvek raspolaže određenim količinama nuklearnog goriva na svojoj teritoriji, podsetila je britanska novinska agencija. Prema planu velikih sila, iranske ukupne rezerve osiromašenog uranijuma trebalo bi da budu smanjene ispod količine koja bi bila dovoljna za pretvaranje u obogaćeni materijal potreban za proizvodnju atomske bombe.


Izvor: Tanjug

Iran počeo pripreme za proizvodnju nuklearnog goriva


09.02.2010.

Iran je jutros počeo završne pripreme za proizvodnju visokoobogaćenog nuklearnog goriva, izjavio je portparol nacionalne Organizacije za atomsku energiju Ali Širzadian.


"Pripreme su počele u 9.30 sati (06 po srednjeevropskom), uz prisustvo predstavnika Međunarodne agencije za atomsku energiju, izjavio je on Rojtersu, dodajući da će proizvodnja zvanično krenuti četiri sata kasnije.
Iranska državna televizija Al-Alam, koja program emituje na arapskom jeziku, rano jutros je objavila da je proizvodnja obogaćenog uranijuma za 20 procenata već počela u atomskom centru u Natancu.

Iran sada proizvodi uranijum obogaćen do 3,5 procenta. Još 18 ili više procenata je potrebno za nuklearnu bombu.

Iran je juče najavio da će početi proizvodnju uranijuma obogaćenog za 20 procenata za potrebe istraživačkog cenra u Teheranu.

Izvor: Tanjug

Moskva sumnja u to da Teheran ne teži da proizvede nuklearno naoružanje


09.02.2010

Iran je zvanično potvrdio da započinje radove na obogaćivanju uranijuma – ovo je saopštio rukovodilac iranske organizacije za atomsku energiju.


Odluka Teherana da obnovi radove na obogaćivanju uranijuma može da osujeti dogovor sklopljen između Irana i šestorke međunarodnih posrednika, izjavilo je juče rukovodstvo MAGATE. Zapad je oštro kritikovao planove Teherana. Po rečima sekretara Saveta Bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa, akcije Teherana izazivaju sumnje u njegove tvrde da ne želi da proizvede nuklearno naoružanje.

Izvor: Glas Rusije

I Kina za jedinstvo protiv Irana


10.02.2010.

London - Kina je rekla Velikoj Britaniji da je odlučna u nameri da spreči Iran da se domogne nuklearnog oružja, izjavio je britanski šef diplomatije Dejvid Miliband.


Miliband je rekao da ga je kineski šef diplomatije Jang Đeči uverio u odlučnost Kine po tom pitanju. "On je insistirao na tome da je Kina u potpunosti posvećena cilju koji ujedinjuje SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Kinu i Rusiju, a to je da se postaraju da Iran ne dođe u posed nuklearnog oružja", rekao je Miliband.

"Stoga je izuzetno važno da održimo najveće moguće jedinstvo u razvoju taktika za postizanje tog cilja", smatra britanski ministar.

Zapadne zemlje optužuju Iran da nastoji da razvije nuklearno oružje, dok Iran tvrdi da njegov nukelarni program ima isključivo mirnodopsku namenu


Izvor: Tanjug

SAD spremaju novi režim sankcija za Iran


10.02.2010.

Vašington – Američki predsednik Barak Obama izjavio je da SAD izrađuju „značajan režim sankcija” za Iran kao odgovor na nuklearni program te zemlje.


Obama je rekao da se proces koji vodi primeni novih sankcija odvija brzo, ali nije naveo nikakve vremenske okvire.

Američki predsednik je, komentarišući pred novinarima u Beloj kući spor sa Iranom, rekao da je ta zemlja po svemu sudeći odbila njegove predloge za rešavanje problema i da nastavlja sa svojim nuklearnim programom koji može da dovede do proizvodnje atomskog oružja.

Iranska državna televizija javila je danas da je Iran počeo obogaćivanje svog uranijuma na nivo od 20 odsto i da su tom činu prisustvovali i zvaničnici Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Iranu je potreban uranijum obogaćen 20 odsto kao gorivo za istraživački reaktor koji proizvodi medicinske izotope.

Uranijum obogaćen do 90 odsto služi za proizvodnju materijala za atomsku bombu.


Izvor: Beta-AP

Iran: Dogovor o nuklearnom programu i dalje moguć
 

10.02.2010.

Teheran – Iran veruje da je razmena nuklearnog goriva sa zapadnim zemljama još moguća, javila je danas državna televizija, dan pošto je Teheran počeo sa proizvodnjom visokoobogaćenog nuklearnog goriva, zbog cega su SAD najavile uvođenje oštrijih sankcija.


„Dogovor je i dalje na stolu”, izjavio je šef iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi, dodajući da će Teheran prestati da proizvodi obogaćeni uranijum do 20 odsto ako umesto toga dobije nuklearno gorivo za medicinski reaktor, preneo je Rojters.

Salehi je, međutim, ponovio zahev Teherana da se zamena goriva istovremeno obavlja u Iranu, što je malo verovatno da će prihvatiti zapadne sile.

Iranski uranijum bi mogao da bude u zemlji, zapečcaćen i pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), dok ne stigne gorivo za reaktor, rekao je Salehi.

Iran je odlučio da poveća obogaćivanje uranijuma do 20 odsto pošto Zapad nije pristao da pošalje nuklearno gorivo potrebno za medicinski reaktor u Teheranu.


Izvor: Tanjug

Rusija se pridružila SAD i Francuskoj u sporu oko Irana


16.02.2010.

Beč – Rusija se pridružila apelima SAD i Francuske upućenim Iranu da prestane da obogaćuje uranijum u višem stepenu nego do sad, pokazuje pismo u koje je danas imala uvid agencija AP.


U poverljivom pismu upućenom direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jukiji Amanu, tri uticajne zemlje osporile su uveravanja Teherana da je počeo više da obogaćuje uranijum kako bi se obezbedilo gorivo za istraživački reaktor u kome se dobijaju medicinski izotopi za obolele od raka.

Ovo pismo je, smatra AP, značajno jer odražava jedinstveno protivljenje Rusije i Zapada iranskom potezu.

Rusija se u prošlosti, podseća AP, često protivila pokušajima sa Zapada da se Iran kazni zbog odbijanja zahteva Saveta bezbednosti UN da zamrzne program obogaćivanja uranijuma.

„Ukoliko Iran nastavi sa ovim povećanjem, to bi obnovilo zabrinutost o nuklearnim namerama te zemlje, u svetlu činjenice da Iran ne može da proizvede potrebno nuklearno gorivo na vreme” da ponovo napuni istraživački reaktor, navodi se u pismu.


Izvor: Beta-AP

Iran ignoriše zahteve zapada


18.02.2010.

Ženeva – Iran je odbacio pozive zapadnih zemalja da oslobodi političke zatvorenike, ukine smrtnu kaznu i prihvati međunarodnu istragu o nasilju počinjenom posle junskih predsedničkih izbora prošle godine, saopštile su Ujedinjene nacije.


U izveštaju, koji je danas usvojilo 47 članica Saveta UN za ljudska prava, navedeno je da se Iran deklarisao kao otvorena demokratska zemlja, u kojoj je na snazi vladavina prava, kao i da se ta zemlja obavezala da će se u potpunosti pridržavati međunarodnih pravnih sporazuma, garantujući ukidanje mučenja, prenela je agencija Rojters.

Savet je uzeo u obzir i obećanja iranskih vlasti, data u raspravi u Ženevi pre dva dana, da će obezbediti veći stepen verskih sloboda, slobodu izražavanja, kao i pravo građana na mirno izražavanje protesta.

Uprkos slaganju s preporukama Holandije o „preduzimanju mera za eliminisanje mučenja i nehumanih i ponižavajućih postupaka”, Iran je odbio da, na predlog Španije, potpiše sporazum o zabrani mučenja.

Iran je odbacio i predlog SAD da dozvoli specijalnom izvestiocu UN Manfredu Novaku posetu zemlji i njenim zatvorskim jedinicama, istovremeno dozvolivši visokom komesaru za ljudska prava Nejviju Pileju dolazak u zemlju sledeće godine.

Savet za ljudska prava nema mehanizme za sprovođenje ugovornih obaveza jedne zemlje datih tokom periodičnih rasprava o stanju ljudskih prava.


Izvor: Tanjug

Iran: VoA i BBC oružja obaveštajnih službi SAD i Britanije


21.02.2010.

Šef iranske policije Ismail Ahmadi Mogadam optužio je danas medijske kuće "Glas Amerike" (VOA) i britanski BBC da su oružje američkih i britanskih obaveštajnih službi, prenose iranski državni mediji.


Mogadam je takođe upozorio novinare i aktiviste da će "ukoliko budu uhvaćeni u kontaktu" sa pomenutim medijima "trpeti teške reperkusije", kao i da će se saradnja sa njima smatrati saradnjom sa državnim neprijateljima.

Policijske snage na čijem čelu je Mogadam odigrale su odlučujuću ulogu u vladinim merama protiv opozicionih demonstranata posle problematičnih predsedničkih izbora u junu prošle godine. Zvanična iranska novinska agencija IRNA prenela je reči Mogadama, koji je optužio opozicione aktiviste da sarađuju sa BBC-jem i "Glasom Amerike" kako bi "oslabili i zbacili (vladajući) sistem".

"BBC je oružje MI-6 (britanske obaveštajne službe), dok VOA pripada CIA (Američkoj obaveštajnoj agenciji). Oni koji sarađuju sa stranim službama tako što im prosleđuju fotografije, izveštaje, vesti i ostale antirevolucionarne materijale... treba da znaju da su pod prismotrom i sa njima ćemo se obračunati kad dođe čas", rekao je Mogadam.

Teheran je više puta optužio SAD i Britaniju da su podstrekivali postizborne nemire, u nameri da zbace iranske verske vođe. VOA i BBC, koje su osnovale američka i britanska vlada, imaju svoje radio i TV stanice na persijskom jeziku, koje prate mnogi Iranci, uprkos zabrani satelitskih antena i pokušajima vlade da omete njihovo emitovanje.

Iransko ministarstvo za obaveštajna pitanja prošlog meseca je zabranilo Irancima kontakte sa 60 stranih novinskih organizacija, iranskih opozicionih veb sajtova, grupa za zaštitu ljudskih prava i nevladinih organizacija.

Iranski zvaničnici optužuju medije da su "isprovocirali ulične nemire" u Iranu.

U postizbornim protestima opozicije, koja je tvrdila da je Mahmud Ahmadinedžad na prevaru ponovo izabran za iranskog predsednika, prema njenim podacima poginulo je 80 ljudi, dok vlada tvrdi da je život izgubilo manje od 40 osoba.


Izvor: Beta

MIP RF: — Nema dokaza za Iran razrađuje nuklearno oružje


25.02.2010

Nema dokaza da Iran razrađuje nuklearno oružje, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije.


U intervjuu za radiostanicu Glas Rusije, televizijski kanal Raša Tudej i novinsku agenciju RIA Novosti, on je rekao da Teheran treba da pojasni situaciju oko svog nuklearnog programa, kako bi izbegao nove međunarodne sankcije. Odbijanje Irana da sarađuje i težnja ka proširenju nuklearnog programa primoraće SB UN da se ponovo vrati pitanju o sankcijama, istakao je Lavrov.


Izvor: Glas Rusije

Medvedev pozvao Iran da se ponaša odgovorno


25.02.2010.

Moskva – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je danas Iran da se „odgovorno ponaša” povodom svog nuklearnog programa koga Zapad smatra spornim i ocenio da je to ključ za pronalaženje rešenja za spor sa zapadnim zemljama.


„Odgovorno ponašanje Irana je ključ za pronalaženje rešenja za krizu”, rekao je Medvedev u intervjuu za francuski časopis „Pari mač”.

„Žzelimo da iranski nuklearni programi budu u skladu sa zahtevima međunarodnih organizacija kao što je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) i da njihov rad u tom domenu bude transparentan kako bi se kontrolisao”, dodao je ruski predsednik.

Rusija, koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, zalaže se za pregovore sa sa Teheranom. Poslednjih sedmica je, međutim, pokazala izvesne znake nestrpljenja jer je Iran odlučio da počne obogaćivanje urana do 20 odsto, ukazuje AFP, ocenjujući da izgleda da se stav Moskve približava stavu zapadnih zemalja o tom pitanju.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ipak se danas ponovo izjasnio protiv uvođenja ekonomskim sankcija Iranu koje „guše” zemlju, prenela je agencija Ria Novosti.


Izvor: Beta-AFP

Oštriji zon IAEA prema Iranu


28.02.2010.

Beč – Savet guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) sutra počinje prvu sednicu pod novim generalnim direktorom Jukijom Amanom, i kako se ocenjuje u diplomatskim krugovima u Beču, to sa novim, oštrijim kursom prema Iranu.


U sedištu IAEA se očekuje da će Amano, koji je u dosadašnjim istupima bio prema Iranu daleko oštriji od prethodnika, Egipćanina Muhameda el Baradeija, to pokazati i u Savetu guvernera, izvršnom telu ove specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija.

Pristalice sankcija se nadaju da će im poći za rukom da Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, dve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uvere u svrsishodnost daljih kaznenih mera najuticajnijeg telo svetske organizacije.

U prvom izveštaju o Iranu Amano, japanski diplomata, je jasno izneo pretpostavku da Islamska republika radi na izradi nuklearne bojeve glave.

U Beču se očekuje da će Iran na taj izveštaj u Savetu guvernera IAEA odgovoriti sa napadima na Amado, kome će prebaciti neiskustvo, kao i da je „sluga Zapada”.

Zapadne diplomate, na drugoj strani, cene pragmatičan pristup Amana prema pitanju istrage moguće vojne dimenzije iranskog nuklearnog programa.

Irana je tokom ovog meseca počeo sa bogaćenje uranijuma na nivo od 20 odsto.

To pitanje će biti jedna od glavnih tema Saveta guvernera IAEA, jer je sve veća zabrinutost da Iran time radi na pravljenju nuklearne bombe, jer sa tog nivoa bogaćenja, potrebno samo par meseci za dalje podizanje nivoa bogaćenja na 90 odsto, koliko je potrebno za nuklearno naoružanje.

Iran, kao i ranije, odbacuje da se radi o vojnim ciljevima, i ističe da nuklearni program ima samo civilne svrhe.


Izvor: Tanjug

Lavrov: Iran ne preti ni SAD, ni Evropi


10.03.2010

Iran ne preti ni SAD, ni Evropi, izjavio je ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov, odgovarajući na pitanja čitalaca stranih sajtova RIA Novosti.

Po njegovim rečima, Iran nema rakete koje mogu da pogode evropske zemlje, da ne govorimo o SAD. Dotakavši američke planove za razmeštanje elemenata PRO u Istočnoj Evropi, on je podvukao da će do 2020. godine ovaj sistem učiniti osetljivim ruske interkontinentalne balističke rakete. On je izrazio nadu da će SAD doneti odluku o PRO uz uvažavanje realističnosti raketnih opasnosti po Evropu.


Izvor: Glas Rusije

Rusija se izjašnjava protiv pokušaja izolacije Irana


19.03.2010

Rusija se izjašnjava protiv pokušaja izolacije Irana

- izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. - Rusija i SAD nemaju potpuno istovetne stavove prema metodama rešavanja zadatka sprečavanja da Iran  krši režim neširenja nuklearnog oružja. - istakao je on. -  To je u izvesnoj meri vezano za činjenicu da je Iran bliski sused Rusije i partner Rusije u ekonomskoj, humanitarnoj i vojno-tehničkoj oblasti - rekao je Lavrov


Izvor: Glas Rusije

Obama: Očekujem sankcije Iranu u narednim nedeljama


31.03.2010.

Vašington – Američki predsednik Barak Obama izjavio je da očekuje da međunarodne sankcije Iranu,
zbog nuklearnog programa te zemlje, budu uvedene narednih nedelja.

„Ne radi se o mesecima, želim režim sankcija za nekoliko nedelja”, rekao je Obama na zajedničkoj konferenciji za štampu sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

On je rekao da o tome još nije postignut puni dogovor, „jer neke zemlje misle da su im trgovinski interesi važniji od geopolitičkih”.

Prema rečima američkog predsednika, u međunarodnoj zajednici još ne postoji jednoglasnost u pogledu sankcija, ali je saglasnost veća nego pre godinu dana.

„Ne želimo nuklearnu trku na Bliskom istoku, dugoročne posledice bile bi neprihvatljive”, istakao je Obama.


Izvor: Tanjug

Snažna podrška Berlina i Londona za sankcije Iranu


02.04.2010.

London - Nemačka kancelarka Angela Merkel i britanski premijer Gordon Braun istakli su u Londonu da snažno podržavaju uvođenje sankcija Iranu, saopštila je kancelarija britanskog premijera.


"Kada je reč o Iranu, oba lidera su istakla da snažno podržavaju sankcije, složivši se da je neophodno da se po tom pitanju nastavi angažovanje sa međunarodnim partnerima", navodi se u saopštenju izdatom posle sastanka dvoje zvaničnika, javio je Rojters.

Britanska novinska agencija je takođe iznela da međunarodna zajednica vrši sve veći pritisak na Peking da pristane na uvođenje novih sankcija Ujedinjenih nacija Iranu, zbog sumnji da je njegov nuklearni program namenjen pravljenju atomske bombe.

NR Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima pravo veta, a okončanje njenog protivljenja uvođenju novih mera protiv Irana bilo bi od ključnog značaja za donošenje takve rezolucije Saveta bezbednosti, naveo je Rojters.

U međuvremenu je u Pekingu, ministar spoljnih poslova NR Kine, Jang Điječi tokom današnjeg sastanka sa glavnim iranskim nuklearnim pregovaračem Saidom Džalilijem zatražio od svih značajnih strana da pojačaju napore i pokažu elastičnost kako bi stvorile uslove za rešenje zasnovano na dijalogu i pregovorima.

Istovremeno je predstavnik ministarstva spoljnih poslova NR Kine Ćin Gang ponovio da će zvanični Peking nastaviti da radi na miroljubivom rešenju za iranski nuklarni program i da još uvek postoji prostor za diplomatske napore, prenela je kineska državna novinska agencija Šinua.

"Kina izražava duboku zabrinutost zbog asituacije oko iranskog nuklearnog programa. Kina je u tesnoj vezi sa svim zainteresovanim stranama i zalaže se za odgovarajuće rešsenje ovog pitanja diplomatskim sredstvima," kazao je Cjin.

Rojters je takođe izvestio da je portparol Bele kuće Bil Barton izjavio danas u Vašingtonu da pristanak NR Kine da sa ostalim vodećim svetskim silama Sjedinjenim Američkim Državama, Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom i Nemačkom, počne ozbiljne pregovore o uvođenju novih sankcija Iranu, predstavlja važan korak i da se nada da će takav pritisak na Iran biti primenjen ovog proleća.

Rojters je u sredu javio, pozivajući se na neimenovani izvor da se šest vodećih svetskih sila, uključujući i NR Kinu, dogovorilo da u narednih nekoliko dana počnu rad na novim sankcijama za Iran zbog njegovog spornog nuklearnog programa.

Portparol Barton je kazao da su SAD zadovoljne što će predsednik NR Kine Hu Đintao, kako je danas saopštilo ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu, prisustvovati međunarodnom samitu o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu 12. i 13. aprila, kao i da to pokazuje da dve države mogu da sarađuju u ovoj oblasti, uprkos neslaganjima u pogledu drugih pitanja.


Izvor: Tanjug

Ahmadinedžad: Sankcije nas jačaju


03.04.2010. 

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio je danas da bi nove međunarodne sankcije uticale na jačanje tehnološkog napretka njegove zemlje, pošto bi je ohrabrile da bude nezavisnija od tuđepomoći.


Ahmadinedžad je ocenio da su američke mere pritiska na Iran za rezultat imale izolaciju Vašingtona u očima sveta. "Ne zamišljajte da možete zaustaviti napredak Irana.

Što više otkrivate svoje neprijateljstvo, više će se povećavati motivacija našeg naroda da udvostruči napore za napredak Irana", rekao je Ahmedinedžad u televizijskom govoru.

Američki predsednik Barak Obama je u četvrtak izjavio da će šest svetskih sila uvesti nove sankcije Iranu, zbog odbijanja Teherana da prekine proces obogaćivanja uranijuma.

Kina nije potvrdila američke tvrdnje da je odustala od protivljenja novim  sankcijama UN prema Iranu, javlja AP.

Izvor: FoNet

Iran: Pretnje sankcijama protiv izvoza nafte su "smešne"


06.04.2010.

Teheran – Ideja o uvođenju međunarodnih sankcija kojima bi se sprečio izvoz iranske nafte je smešna, izjavio je danas portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ramin Mehmanparast i dodao da njegova zemlja neće odustati od nuklearnog programa, uprkos rastućem međunarodnom pritisku.


Američki predsednik Barak Obama će narednih nedelja raditi na usvajanju novih sankcija Ujedinjenih nacija protiv Irana, kako bi izvršio pritisak na Teheran da zaustavi sporne nuklearne aktivnosti, za koje zvanični Vašington i njegovi evropski saveznici veruju da prestavljaju paravan za razvoj atomske bombe, preneo je Rojters.

Mehmanparast je istakao da je ograničenje iranskog izvoza nafte i gasa (što nije obuhvaćeno najnovijim predlozima koje su dogovorile zapadne sile, ali stoji kao predlog "za budućnoist") "nelogično" i da takve sankcije neće funkcionisati.

"Državama je potrebna nafta da bi ostvarivale ekonomski rast. Razgovor o uvođenju sankcija iranskom naftnom sektoru je smešan. Takav potez bi ugrozio druge zemlje, koje su uvoznice energenata", istakao je Mehmanparast.

U SAD je već zabranjen uvoz energenata iz Irana, ali ta, peta po veličini izvoznica nafte u svetu ima kupce širom sveta, koji su voljni da i dalje od nje kupuju energente.


Izvor: Tanjug

Iran će se žaliti UN zbog nuklearne "pretnje" SAD


11.04.2010.

Iran će se žalti Ujedinjenim nacijama zbog izjave američkog predsednika Baraka Obame koju Teheran shvata kao pretnju napadom nuklearnim oružjem, saopštilo je danas iransko ministarstvo spoljnih poslova.

„Iznošenje ove vrste primedbi pokazuje da one zemlje koje poseduju nuklearno oružje predstavljaju najveću pretnju svetskoj bezbednosti. Mi ćemo zvanično podneti našu žalbu Ujedinjenim nacijama povodom ove vrste pretnji”, rekao je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ramin Memanparast za poluzvaničnu nacionalnu agenciju Fars.

Obama je prošle sedmice izjavio da su Iran i Severna Koreja izuzeti iz granica, postavljenih u novopotpisanom sporazumu o ograničavanju strateškog nuklearnog naoružanja START, o upotrebi američkog atomskog oružja, podsetio je Rojters.

Teheran to vidi kao pretnju dugogodišnjeg neprijatelja za napad nuklearnim bombama.

Uz žalbu ide i pismo koje je do sada potpisalo 255 od 290 članova parlamenta, navodi agencija Fars.

U tom kontekstu britanska agencija dođe da je iranski ministar odbrane Ahmed Vahidi obavestio javnost o početku masovne proizvodnje nove protivavionske rakete „mersad” (zaseda), koja će moći da obori savremene letelice na niskim i srednjim visinama.

Vahid nije izneo detaljne karakteristike te rakete, ali je rekao da će biti naprednija od američkih raketa „hok” sa dometom 24 kilometra, koje je Iran kupio sedamdesetih godina 20. veka, i da će u toku godine veliki broj tih raketa biti isporučen iranskim vojnim snagama.


Izvor: Tanjug

SAD: Kina pristala da sarađuje u uvođenju sankcija Iranu


13.04.2010.

Kina je pristala da sarađuje sa SAD o mogućem uvodjenju
sankcija protiv Irana, saopšteno je iz Bele kuće.
 
Predsednici Kine i SAD, Hu Đintao i Barak Obama sastali su se juče u Vašingtonu, na marginama međunarodne konferencije o nuklearnom naoružanju.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džef Bejder je posle sastanka dvojice predsednika izjavio da je Iran bio glavna tema razgovora koji je trajao 90 minuta.

"Spremni su da rade s nama", rekao je Bejder, ocenjujući tu spremnost kao "još jedan znak međunarodnog jedinstva o tom problemu".

Na insistiranje da kaže da li se Kina obavezala na nešto konkretno u pogledu uvođenja sankcija Iranu, Bejder nije odgovorio direktno.

"Biće, počeli smo da radimo i radićemo na tome narednih dana, narednih dana i nedelja", rekao je Bejder.

Ohrabrujuće procene, smatra AP, odražavaju nedavno otopljavanje američko-kineskih diplomatskih odnosa, ali ovaj sastanak ipak nije doneo napredak.

Portparol kineske delegacije Ma Džaosju i izjavi datoj posle sastanka dvojice predsednika nije pominjao sankcije Iranu.

Ma je rekao da se Kina nada da će sve strane pojačati diplomatske napore i tražiti načine za rešenje iranskog nuklearnog pitanja putem pregovora.

"Kina i SAD imaju zajednički cilj o iranskom nuklearnom pitanju", kaže se u kineskom saopštenju.

SAD tvrde da je četvrta runda sankcija prema Iranu neophodna kako bi se ta zemlja ubedila da odustane od razvoja nuklearnog naoružanja. Kina se u prošlosti opirala oštrim sankcijama i zabrinuta je za moguću štetu koju bi to pričinilo trgovini sa Iranom, možda će se, smatra AP, zaista pridružiti SAD.

SAD već imaju snažnu podršku Velike Britanije, Francuske i Nemačke, a Rusija je takođe pokazala spremnost da se pridruži naporima za uvodjenje sankcija Iranu. Samit u Vašingtonu završava se danas zajedničkim saopštenjem o načinu kako sprečiti prenos nuklearnih materijala i tehnologije i kako ih zaštititi.

Izvor: Beta-AP

Iran: Atomsko oružje SAD sredstvo zastrašivanja


18.04.2010.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei izjavio je na međunarodnoj konferenciji o nuklearnom razoružanju u Teheranu da je atomsko oružje koje poseduju SAD sredstvo terora i zastrašivanja.
 
Hamnei je kritikovao SAD jer pozivaju na neširenje nuklearnog naoružanja ali ne smanjuju svoj atomski arsenal, kao i zbog toga što se ne suprostavljaju Izraelu, zemlji za koju se smatra da ima nuklearne bombe.

"Lažna politika jedinog nulearnog kriminalca, koji laže kada se predstavlja kao neko ko se protivi proliferaciji, a nijednu ozbiljnu meru nije preduzeo u tom smislu, nikada neće uspeti", rekao je ajatolah.

On je dodao i da "Izrael ne bi mogao da pretvori okupiranu palestinsku teritoriju u arsenal sa ogromnim zalihama nuklearnog oružja" da su SAD zaista želele da zaustave širenje te vrste naoružanja.

Na konferenciji u Teheranu, na kojoj nema predstavnika zapadnih zemalja, dva dana će biti reči o "nuklearnom razoružanju, sprečavanju širenja nuklearanog naoružanja i korišćenju nuklearne tehnologije u mirnodopske svrhe", najavile su iranske vlasti.

Na skupu su se okupili zvaničnici Iraka, Sirije, Libana, Omana, Jermenije, Turkmenistana, Svazilenda, Rusije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a kako je saopšteno u Teheranu, konferenciji prisustvuje i specijalni predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova.

U Vašingtonu je prošle nedelje održan samit o nuklearnoj bezbednosti na kojem je učestvovalo 47 zemalja. Američki predsednik Barak Obama na taj skup nije pozvao predstavnike Irana.


Izvor: Beta

27.04.2010.
   
Iran očekuje podršku BiH

Teheran očekuje podršku Bosne i Hercegovine za nuklearni program, rekao je šef iranske diplomatije Manučer Motaki.

Vlasti u Teheranu očekuju od BiH pozitivan i konstruktivan odnos, ukoliko se ta zemlja nađe u situaciji da, kao nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, bude u prilici da ocenjuje pravo Irana na korišćenje nuklearne energije, rekao je Manučer Motaki.

Motaki je na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao i da Iran snažno podržava teritorijalni integritet i suverenitet BiH, prenele su zapadne agencije.

"Od BiH očekujemo pozitivan i konstruktivan odanost", rekao je Motaki tokom službene posete Sarajevu.

Odgovarajući na pitanje da li je posetu BiH iskoristio da vlasti u Sarajevu privoli da u SB UN-a glasaju protiv sankcija Iranu, Motaki je odgovorio da politika iz 60-ih i 70-ih godina nije u skladu sa savremenom politikom.

Motaki je rekao i da je vreme zastrašivanja nuklearnim oružjem prošlo, kao i da budućnost sveta leži u razmeni nuklearnog goriva, u cilju opsteg mira.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić i Motaki razgovarali su o pitanjima koja se tiču i Bliskog istoka i zapadnog Balkana, kao i o evropskim i svetskim temama.

Tokom prve posete BiH, šef iranske diplomatije informisao je Silajdžića o nedavno održanoj konferenciji "Nuklearna energija za sve, nuklearno oružje ni za koga", održanoj u Teheranu.

Silajdžić je istakao da je BiH potpisnica Povelje o neširenju nuklearnog naoružanja i da, shodno tome, u potpunosti podržava rad i odluke Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.

On je istakao da je strateški cilj BiH da što pre postane punopravna članica NATO-a i Evropske unije.

Država mora voditi računa o tim strateškim interesima, koji se tiču njene sigurnosti i sigurnosti njenih građana pri donošenju odluka u međunarodnim forumima, uključujući i u Savetu bezbednosti UN, kazao je Silajdžić.


Izvor: B92

Obama i Medvedev o Iranu


14.05.2010.

Predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitrij Medvedev dogovorili su se da njihovi pregovarači ulože više truda kako bi se,
što je pre moguće, usvojila rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Iranu, saopštila je sinoć Bela kuća.

U saopstenju se navodi da su Obama i Medvedev, u telefonskom razgovoru, razmotrili "dobar napredak" grupe "P5+1", koju čine pet stalnih članova Saveta bezbednosti i Nemačka, ka dogovoru o rezoluciji UN o Iranu.

"Predsednici su se dogovorili da nalože svojim pregovaračima da pojačaju napore da bi se došlo do zaključka što je pre moguće", navela je Bela kuća.

Obama je, kako se ističe, obavestio Medvedeva da će tekst novog sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, potpisanog u Pragu, tokom dana uputiti Senatu na razmatranje.

"Predsednici su naglasili značaj dovršetka procesa ratifikacije u obema zemljama što je pre moguće", navedeno je u saopštenju.

Bela kuća je navela i da su dva predsednika razgovarala o zajednničkim naporima za unapređenje mirana Bliskom istoku i da je Medvedev preneo Obami svoje utiske sa nedavnog puta po tom regionu.

Izvor: Tanjug

Predsednik Brazila Luiš Inasio Lula da Silva „optimista” je po pitanju nuklearnog programa Irana
 

17.05.2010.

Predsednik Brazila Luiš Inasio Lula da Silva „optimista” je po pitanju rešavanja spora oko nuklearnog
programa Irana, rekli su njegovi saradnici koji ga prate u poseti Teheranu.

„Predsednik je optimista po pitanju razgovora o nuklearnom dosijeu. Pregovori su u toku i treba sačekati kraj razgovora” da bi se ocenio bilans posredovanja Brazila između Irana i međunarodne zajednice, rekao je jedan neimenovani član brazilske delegacije.

Lula se danas sastao sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, a u prvim saopštenjima posle susreta nije pomenuto pitanje nuklearnog programa.

Jedan neimenovani učesnik razgovora dve delegacije, potvrdio je, međutim, da se o nuklearnom sporu razgovaralo i da je to pitanje jedan od važnih motiva posete brazilskog predsednika Teheranu.

Iznenadnu posetu Teheranu najavio je i premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, a iransko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je ta poseta „znak napretka u pregovorima o nuklearnom programu”.

Brazil i Turska, nestalne članice Saveta bezbednosti UN, protive se uvođenju sankcija Iranu, i pokušavaju da ubede Teheran da predloži konkretne mere za rešenje spora za međunarodnom zajednicom.

Izvor: Beta-AFP

Iran odbacio nacrt rezolucije o uvođenju novih sankcija UN


19.05.2010.


Iran je danas kao "nelegitiman" odbacio nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se traži uvođenje strožih sankcija toj zemlji zbog odbijanja daobustavi obogaćivanje uranijuma.

 

"Nacrt rezolucije o kome je raspravljano u Savetu bezbednosti nema nikakvog legitimiteta", izjavio je savetnik iranskog predsednika Modžtab Hašemi Samareh, a prenela zvanična iranska agencija IRNA.

On je ocenio da je nacrt koji je predložila Amerika reakcija na iranski sporazum sa Brazilom i Turskom.

SAD su ranije danas podnele nacrt rezolucije kojom se traži proširenje sankcija UN protiv Irana zbog nuklearnog programa te zemlje, saopšteno je u sedištu svetske organizacije.

Ovo, četvrto po redu, proširenje sankcija odnosi se na bankarski i druge sektore i između ostalog traži međunarodnu inspekciju brodova za koje se posumnja da nose teret koji bi mogao biti u vezi sa iranskim nukleranim programom, javio je Rojters.

Nacrt rezolucije koju su podnele SAD ima podršku svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, SAD, Velike Britanije, Francuske, Kine i Rusije i plod je višemesečnih pregovora. Zapadne diplomate kažu da je reč o kompromisnom tekstu, koji ne donosi mnogo novina, budući da su SAD tražile mnogo oštrije sankcije dok su Rusija i Kina pokušavale da ublaže mere.

Uvođenju sankcija se protive nestalne članice Saveta bezbednosti Brazil, Turska i Liban.

Odluka da se rezolucija podeli članicama 15-članog Saveta bezbednosti, bila je prećutni odgovor na dogovor koji su u ponedeljak postigli Brazil i Turska sa Iranom. Te zemlje su saopštile da je Iran pristao da pošalje određenu količinu obogaćenog uranijuma u inostranstvo u zamenu za uranijumske štapove-gorivo za reaktor namenjen medicinskim istraživanjima.

SAD smatraju da je to samo manevar Irana da izbegne dodatne sankcije, a brazilska ambasadorka pri UN je jasno stavila do znanja da nije zadovoljna što SAD i njihovi saveznici po svemu sudeći ignorišu dogovor koji je postigla njena zemlja, naveo je Rojters.

"Brazil u ovom trenutku neće učestovovati u diskusiji o nacrtu rezolucije, jer smatramo da je situacija sada drugačija," rekla je ambasadorka Maria Luiza Ribiero Vioti novinarima ispred Saveta bezbednosti UN, napominjući da je u ponedeljak postignut "veoma važan dogovor".

Teheran odbacuje tvrdnje zapadnih zemalja da je iranski nuklearni program namenjen razvoju oružja, i tvrdi da on ima samo mirnodopsku namenu poput proizvodnje struje.

Nacrt rezolucije poziva članice UN da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zabranilo otvaranje novih filijala iranskih banaka ili kancelarija u inostranstvu ukoliko postoji razlog za sumnju da bi one mogle pomagati iranskom nukleranom ili raketnom programu, kao i da budno prate transakcije iranskih banaka.

Rezolucija poziva na proširenje postojećeg embarga na prodaju oružja Iranu. SAD i zapadnoevropske zemlje su se nadale da će uspeti da uvedu totalni embargo na oružje Teherana i da stave iransku centralnu banku na crnu listu, ali Rusija i Kina su se tome usprotivile.

Mnoge od ovih mera nisu obavezujuće, ali diplomate kažu da će zemlje EU i SAD tretirati poziv na "budnost" protiv iranskih kompanija kao zabranu i doneti propise strožije od novih mera UN.

Izvor: Tanjug, Beta

Kompromis u sporu Iran-IAEA?


24.05.2010.

Teheran - Iran predao Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) kompromisni predlog za prevazilaženje spora oko nuklearnog programa Teherana.

Predlog se odnosi na sporazum te države sa Brazilom i Turskom o slanju dela niskoobogaćenog uranijuma u inostranstvo.

U pismu, koje je potpisao direktor iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi, navodi se da Iran smatra ovaj predlog "prodorom" u rešavanju spora.

Naime, predviđeno je da se 1.200 kilograma nisko obogaćenog uranijuma pošalje u Tursku na bogaćenje za potrebe medicinskog istraživanja.

Delegacija Teherana predala je danas u Beču generalnom direktoru IAEA Jukiju Amanu pismeni predlog na 45-minutnom sastanku.

Portparol Ministarstva inostranih poslova Irana Ramin Mehmanparast istakao je da je Teheran prihvatio bogaćenje svog uranijuma u Turskoj da bi pokazao dobru volju u smanjenju tenzija oko svog nuklearnog programa koji, kako tvrde iranske vlasti, ima samo mirnodopsku svrhu.

Inače prvobitni predlog IAEA, koji je takođe sadržao bogaćenje iranskog uranijuma u inostranstvu, propao je u oktobru nakon neslaganja oko detalja.

Izvor: Tanjug

Lavrov: Uskoro dogovor o novim sankcijama Iranu

04.06.2010.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je
Savet bezbednosti veoma blizu završetka rada na nacrtu rezolucije
kojom bi bile uvedene dodatne sankcije Iranu zbog njegovog spornog
nuklearnog programa.

[attachment=1]

Lavrov je rekao da su u rezoluciju ušli amandmani koje su predložile Rusija Kina i nekoliko nestalnih članica Saveta bezbednosti, kao i da je prihvaćen onaj deo kojim se izbacuje fraza „parališuće sankcije“ Iranu. Lavrov je to rekao u Pekingu gde se sastao sa kineskim zvaničnicima. Iran se suočava sa mogućim četvrtim krugom medjunarodnih sankcija zbog odbijanja da prekine obogaćivanje uranijuma.

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopski dok Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje smatraju da Teheran nastoji  da proizvede nuklearno oružje. Inače, rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da su ministar Sergej Lavrov i državna sekretarka Hilari Klinton imali razmenu mišljenja povodom Irana u kontekstu predloženih sankcija.


Izvor: VOA

Rusija i Kina: sankcije SB UN ne treba da kažnjavaju Iran


07.06.2010.

Iz nacrta rezolucije SB UN za Iran izuzete su parališuće ekonomske sankcije, dokument uvažava popravke privremenih članova SB, koncentrisane na probleme nerasprostiranja nuklearnog naoružanja i potvrđuje spremnost da se pristupi pregovorima sa Iranom. Ovo je saopštio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov na konferenciji za štampu sa svojim kineskim kolegom Jangom Đečijem u Pekingu.

[attachment=1]

Situacija oko nuklearnog programa Irana zaoštrila se pošto je 11. februara predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio da je Teheran proizveo prvu partiju uranijuama obogaćenog do 20% i da poseduje potencijal za proizvodnju uranijuma sa višim stepenom obogaćenja. On je takođe saopštio o planovima da utrostuči proizvodnju niskoobogaćenog uranijuma i još jednom opovrgao optužbe da Iran radi na nuklearnom oružju. Trenutno stalni i privremeni članovi SB UN razmatraju nacrt rezolucije o mogućim dodatnim sankcijama protiv Irana.

Po rečima Sergeja Lavrova, ovaj dokument se zasniva na neophodnosti da Iran dogovori na sva pitanja međunarodne zajednice, koja se tiču njegovog nuklearnog programa. U slučaju da Tehran ispuni sve zahteve, sankcije SB protiv njega će biti ukinute i Iran će dobiti mogućnost da se koristi onim pravima koja imaju nenuklearni članovi Ugovora o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ali radi toga Teheran treba da učini uzvratne korake, smatra poznati ruski ekspert za Istok Vladimir Sotnikov.

Iran još mora da dokaže međunarodnoj zajednici da su njegove namere u nuklearnoj delatnosti isključivo civilne. Za sada smo se ubedili u to da Iran nije odgovorio na sva pitanja, koja je postavila MAGATE i međunarodna zajednica. I nije uklonio zabrinutosti povodom usmerenja svog nuklearnog programa.

Izvor: Glas Rusije

Savet bezbednosti o sankcijama Iranu


09.06.2010.

Iran će se nakon današnjeg zasedanja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, po svemu sudeći suočiti sa novim sankcijama. Američki državni sekretar Hilari Klinton nove sankcije nazvala najznačajnijim do sada.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija glasaće danas o nacrtu rezolucije o novim sankcijama Iranu.

Američki državni sekretar Hilari Klinton nove sankcije nazvala je najznačajnijim do sada. "Mislim da treba reći da su ovo najznačajnije sankcije s kojima se Iran ikada suočio. Jedinstvo koje je stvoreno u međunarodnoj zajednici je veoma značajno", rekla je Klintonova na konferenciji za novinare u prestonici Ekvadora, gde boravi u okviru petodnevne latinoameričke turneje, javio je Rojters.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts rekao je da će nove sankcije biti usvojene i da će predstavljati osnovu za oštrije dodatne mere koje će uvesti Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici.

Mere u okviru konačne verzije rezolucije o novom, četvrtom krugu sankcija Iranu, u koju je AP imao uvid, oštrije su od prethodnih.

Iranu će, ukoliko sankcije budu usvojene, između ostalog biti zabranjena "svaka aktivnost koja se odnosi na balističke projektile koji mogu da nose nuklearno oružje", ulaganje u iskopavanje rude uranijuma i kupovina nekoliko kategorija teškog oružja, uključujući borbene helikoptere i projektile.

U pogledu finansija, nacrt rezolucije poziva na uvođenje mera protiv iranskih banaka u inostranstvu u slučaju da se posumnja da su povezane sa nuklearnim ili raketnim programom, i oprez u transanckijama sa bilo kojom iranskom bankom.

Pored toga, sankcije u vidu zamrzavanja sredstava i zabrane putovanja u inostranstvo primenjivaće se na 41 iransku kompaniju, organizaciju i pojedinca.

SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka zalagale su se za oštrije mere, na čijoj bi se meti našao iranski energetski sektor, ali su protiv toga bili Peking i Moskva.

Savet bezbednosti sastaje se danas u 16 časova po srednjeevropskom vremenu.

Diplomate predviđaju da će rezolucija biti usvojena velikom većinom i da će za nju glasati 12 od ukupno 15 članica, budući da se pretpostavlja da će Liban biti uzdržan, a Turska i Brazil, nestalne članice Saveta bezbednosti, ili uzdržani ili protiv rezolucije.

Takođe se očekuje da će svih pet svetskih sila sa pravom veta - SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija, glasati za rezoluciju.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad je upozorio da Iran neće pristati na pregovore o svom nukelarnom programu ukoliko se usvoje nove sankcije.

Izvor: RTS

Iran planira da preispita odnose sa IAEA


10.06.2010.

Iranski parlament planira da preispita odnose s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) posle uvođenja nove runde sankcija Saveta bezbednosti UN toj zemlji, javila je državna televizija.

[attachment=1]

Čelnik parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Alaedin Borudžerdi izjavio je u parlamentu da će u nedelju početi revizija odnosa Teherana sa IAEA, ali nije precizirao kakve će opcije biti razmotrene, preneo je Asošiejtid pres.

Kina, koja je juče u Savetu bezbednosti podržala uvođenje četvrte runde sankcija Iranu zbog spornog nuklearnog programa, ocenila je danas da ta odluka UN ne znači da diplomatsko rešenje nije moguće i založila se za obnavljanje pregovora.

Peking, ključni saveznik Teherana, dugo se protivio pooštravanju sankcija, ali je poslednjih nedelja popustio pod pritiscima SAD i njihovih saveznika.

"Kina je uvek verovala da korektan način tretiranja iranskog nuklearnog pitanja, kroz dijalog, pregovore i druga diplomatska sredstva, znači traganje za rešenjem koje bi zadovoljilo sve strane", saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Činjenica da je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju ne znači da se odustalo od diplomatskih napora", navedeno je u saopštenju.

Kineski ambasador pri UN Li Baodong rekao je sinoć da sankcije neće uticati na svakodnevni život iranskih građana i uobičajene trgovinske aktivnosti.

Novom rezolucijom Saveta bezbednosti proširen je spisak pojedinaca, kompanija i organizacija kojima će biti zamrznuta sredstva i zabranjena putovanja u inostranstvo.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad treba popodne da doputuje u Šangaj na Svetsku izložbu, ali ne očekuje se da će razgovarati s visokim kineskim zvaničnicima.

 
Obama: Snažna rezolucija, učiniti sve da bude sprovedena

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da u sredu usvojena rezolucija Ujedinjenih nacija sadrži najsveobuhvatnije sankcije sa kojima se iranska vlada dosad suočila, i dodao da će SAD učiniti sve da te mere budu sprovedene.

To je snažna rezolucija, proistekla iz snažne međunarodone podrške, rekao je Obama u Beloj kući, pošto je Savet bezbednosti UN, većinom glasova, usvojio rezoluciju o novim sankcijama Iranu zbog nuklearnog programa.

Obama je podsetio da je Iran sakrivao svoja postrojenja za obogaćivanja uranijuma u Komu, što je pokrenulo ozbiljna pitanja o prirodi njegovog nuklearnog programa.

Iran je jedini potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja u svetu koji ne može da ubedi Međunarodnu agenciju za atomsku energiju u mornodopski karakter svog nuklearnog programa, kazao je predsednik SAD.

Po njegovim rečima, zbog takvog ponašannja Teherana, međunaroodna zajednica bila je prinuđena da nametne sankcije.

"Na meti sankcija su banke i finansijske transakcije, pojedinci i institucije, uključujući i one sa povezane sa iranskom revolucionanom gardom I one koji podržavaju iranski nuklearni program. Obezbedićemo da te sankciije budu žestoko sprovedene. Kao što nastavljamo da doterujemo i sprovodimo naše sopstvene sankcije, sa našim saveznicima" , rekao je Obama.

Obama je rekao da sankcije nisu usmerene protiv iranskog naroda i dodao da rezolucijom nisu zatvorena vrata diplomatiji, jer Iran i dalje ima priliku da "krene drugim i boljim putem".

Izvor: Tanjug, Beta

Gejts "razočaran" zbog turskog glasa protiv sankcija

11.06.2010.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts izjavio je da bi Iran mogao da poseduje
materijal za proizvodnju nuklearnog oružja u roku od jedne do tri godine.


[attachment=1]

Gejts je dodao da je takva prognoza zasnovana na obaveštajnim procenama i istakao da u njih nije uračunato vreme koje će Iranu biti potrebno da razvije oružje i način upotrebe oružja. Gejts je to rekao posle sastanka ministara odbrane zemalja članica NATO-a u Briselu.

On je takodje naveo da je razočaran što je Turska u Savetu bezbednosti UN glasala protiv novih sankcija Iranu, ali je dodao da je dugogodišnje savezništvo Turske i SAD "i dalje snažno."

Istovremeno, predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad, kritikovao je velike nuklearne sile, jer zadržavaju tehnologiju samo za sebe. 

Iranski lider izjavio je to prilikom svoje posete iranskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Šangaju. Ahmadinedžad je rekao da nije pravedno što svetske nuklearne sile koriste nuklearno oružje kako bi sprečile ostale zemlje da razviju tehnologiju za mirnodopsku upotrebu.

„Oni koji poseduju nuklearne bombe ne dozvoljavaju drugim zemljama ni da koriste mirnodopski nuklearnu energiju. Oni lažu i optužuju druge da će je, ako proizvode nuklearnu energiju, možda upotrebiti za proizvodnju oružja“, poručio je Ahmadinedžad i dodao da neke od tih zemalja ne samo što imaju razarajuće nuklerno oružje, već su ga takođe iskoristile protiv drugih zemalja, čime su počinile zločin, ali da ipak, pod izgovorom sprečavanja krijumčarenja, onemogućavaju mirnodopske aktivnosti.


Izvor: VOA

Rusija: S-300 pod sankcijama

17. jun 2010. | 15:05 | Izvor: Beta

Moskva -- Rusko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da izvoz raketnih kompleksa S-300 Iranu potpada pod sankcije koje je Savet bezbednosti UN uveo Teheranu.

"Mi shvatamo da je Rezolucijom SB UN 1929 uvedena zabrana na isporuke S-300 Iranu", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Kako je ranije izjavio visoki zvaničnik u administraciji predsednika Rusije, u najskorije vreme "će sve odredbe i usvojene rezolucije biti sprovedene u odgovarajuće unutrašnje ruske zakonodavne akte".

Prema rečima tog izvora, po zaključcima pravnika, potpisani ugovor sa Iranom, biće privremeno zamrznut.

Različite ruske državne institucije do sada su različito tumačile rezoluciju SB UN, a time i mogućnost izvoza S-300.

Gejts: Rusija je "šizofrenična" oko Irana


18.06.2010.

Pristup Rusije Iranu je "šizofreničan" jer nastavlja sa trgovinskim odnosima sa Islamskom Republikom iako zna da nuklearno naoružani Teheran predstavlja veliku pretnju bezbednosti, izjavio je danas američki sekretar za odbranu Robert Gejts.

Sekretar Gejts je, pred komitetom američkog Kongresa, kazao kako mu je tada predsednik Vladimir Putin rekao pre tri godine u Rusiji, da je Iran najveća pretnja bezbednosti.

"I pored toga (Rusi) imaju trgovinske interese u Iranu već više od 20 godina," primetio je Gejts.

Gejts je izneo i da je tokom boravka u Moskvi 1992, tada kao šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) otvorio pitanje ruske podrške iranskom nuklearnom reaktoru, na šta mu je ruski kolega odgovorio da je "u pitanju samo novac".

Ranije danas rusko ministarstvo inostranih poslova žestoko je kritikovalo sankcije SAD i EU prema Iranu i u saopštenju izdatom danas podvuklo da najnoviji potezi Sjedinjenih Američkih Država i EU pokazuju da se Zapad ne obazire na mišljenje Rusije, prenela je američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP).

U saopštenju se dalje kaže da su najnovije dodatne sankcije SAD i Evropske unije Iranu, posle mera usvojenih prošle nedelje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, "neprihvatljive".

Rusija i Narodna Republika Kina, stalne članice Saveta bezbednosti UN sa opravom veta, glasale su za pomenutu rezoluciju koju su sačinile SAD.

"Pokušaj stavljanja sebe iznad Saveta bezbednosti, na ovaj način, za nas je neprihvatljivo", zaključilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, javio je Rojters.

Izvor: Tanjug

Iran protestuje zbog sankcija

18.06.2010.

Teheran - Iran je oštro reagovao na uvođenje dodatnih sankcija UN
pozvavši Savet bezbednosi UN da "hitno ispravi grešku".


"Mešanje Saveta bezbednosti UN u miroljubive nuklerane aktivnosti Irana je nelegalno," saopštio je Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana.

"Savet bezbednosti treba hitno da preduzme mere da ispravi svoje greške," navodi se u saopštenju saveta.

Sankcije imaju cilj da zaustave aktivnosti na obogaćivanju uranijuma u okviru iranskog nuklearnog programa za koji Teheran tvrdi da ima mirnodopsku namenu dok Zapad strahuje da zapravo krije napore da Iran proizvede nuklerano oružje.

Najnovije sankcije UN usmerene su na iranske banke za koje se sumnja da imaju veze sa nukleranim ili raketnim programima. Sankcijama se takođe proširuje embargo na prodaju i kupovinu oružja i zahtevaju inspekcije teretnih brodova.


Izvor: Tanjug

Iran zabranio ulazak u zemlju inspektorima IAEA

21.06.2010.

Iran nije dozvolio dvojici inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
da uđu u zemlju radi podnošenja izveštaja o iranskom nuklearnom programu.


Iran se na takav korak odlučio pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 9. juna usvojio rezoluciju o četvrtom "paketu" sankcija Iranu zbog nuklearnih aktivnosti za koje Zapad sumnja da vode ka pravljenju atomske bombe, navela je agencija Rojters.
 
Šef iranske organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi rekao je da su dvojica inspektora IAEA "persona non grata" zbog njihovih lažnih izveštaja.
"Njihovi izveštaji su potpuno netačni i zatražili smo od IAEA da ih više nikad ne pošalje u Iran i da umesto njih pošalje drugu dvojicu", kazao je Salehi, prenela je iranska novinska agencija ISNA.

Rezolucijom SB UN o novim sankcijma Iranu, od 9. juna, uveden je embargo na velike vojne borbene sisteme, kao što su tenkovi, avioni i rakete.
Nije usvojen predlog SAD i Francuske da se potpuno zabrani izvoz oružja u Iran, pa Teheranu i dalje ostaje dostupno lako naoružanje.

U rezoluciji se navode nedavne iranske aktivnosti, kao što je izgradnja nuklearnih postrojenja u blizini Koma i obogaćivanje uranijuma do nivoa od gotovo 20 procenata, uz podsećanje na ranije zahteve Saveta bezbednosti UN da Iran suspenduje takve aktivnosti i da u potpunosti sarađuje sa IAEA.


Izvor: Tanjug

Veća proizvodnja obogaćenog uranijuma

23.06.2010.

Šef iranskog Odseka za atomsku energiju Ali Akbar Salehi, saopštio je da je
njegova zemlja obogatila 17 kilograma uranijuma do čistoće od 20 odsto.

[attachment=1]

Salehi je danas izjavio za iransku studentsku novinsku agenciju ISNA da Iran ima kapacitet da mesečno proizvede pet kilograma 20-postotno obogaćenog uranijuma.

Medjutim, on je naglasio da će Iran proizvoditi samo onoliko koliko je potrebno za reaktor za medicinska istraživanja u Teheranu.

Američki zvaničnici su u međuvremenu saopštili da je sve duža lista sankcija uvedenih zbog iranskog nuklearnog programa navela privatne kompanije da smanjuju poslovne veze sa Teheranom.


Izvor: Vesti Glasa Amerike

Amerika uvodi nove sankcije Iranu

25.06.2010.

Američki Kongres je potvrdio nove kaznene mere prema Iranu,
koje idu dalje od međunarodnih sankcija, usvojenih 9. juna u
Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog nuklearnog programa
te zemlje.

[attachment=1]

Senat i Predstavnički dom odobrili su sankcije koje, pre svega, ciljaju Iransku revolucionarnu gardu, kao i iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.

Da bi te mere stupile na snagu, treba da ih potpiše predsednik Barak Obama.

Između ostalih mera, predviđa se da će strane banke koje posluju sa Iranskom revolucionalnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, biti isključene sa američkog finansijskog tržišta.

U Senatu su te mere usvojene glasovima svih 99 prisutnih senatora, dok je u Predstavničkom domu odnos bio 408 ''za'' i osam ''protiv''.

Originalne verzije teksta usvojene su ranije, ali su Bela kuća i lideri Demokratske stranke odlagali konačno izglasavanje, jer su čekali rezultat diplomatskih napora.

Posle rezolucije Saveta bezbeednosti UN, i Evropska unija se priprema za svoj paket kaznenih mera prema Teheranu.

Američke sankcije podrazumevaju kažnjavanje kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Iako je Iran značajan izvoznik sirove nafte, zemlja uvelikoj meri zavisi od uvoza prerađevina, kao što je benzin.

Američkim bankama se zabranjuje poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog programa.

Zabranjuje se ugovaranje poslova američke vlade sa onim stranim kompanijama koje snabdevaju Iran tehnologijom koja može da se koristi za ograničavanje slobode informacija. Iranci umešani u kršenja ljudskih prava neće dobijati američke vize, a njihova sredstva u SAD će biti zamrznuta.

Sankcijama se pruža pravni okvir američkim saveznim državama, lokalnim vlastima i investitorima da svoj portfolio očiste od kompanija uključenih u iranski energetski sektor.

Kongresmeni obe stranke smatraju da će te mere biti neefikasne, ukoliko Obamina administracija, poput ranijih, ne bude kažnjavala prekršioce da bi izbegla konfrontacije sa drugim državama.

Kongresmen Erl Blumenauer, jedan od osmoro koji su glasali protiv, izjavio je da sankcije nemaju uvek željeni efekat. ''Nijedan član Iranske revolucionarne garde neće oostati bez benzina, već obični Iranci'', dodao je on.

Stručnjak za Iran Fabroz Gadar, iz Centra za strateške i međunarodne studije, izjavio je da sankcije neće imati značajne privredne posledice.

Prema njegovim rečima, iranska naftna industrija je već bila pogođena ograničenjima direktnih investiciija, a TeheAmeričkim bankama se zabranjuje poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog ran je, u očekivanju sankcija, preduzeo mere da redukuje potrošnju i smanji zavisnost od uvoza benzina sa 40 na 30 odsto.


Izvor: Tanjug

Banke koje posluju sa iranskim bankama biće isključene sa američkog tržišta

25.06.2010.

Vašington - Američki Kongres je potvrdio nove kaznene mere prema Iranu, koje idu dalje od međunarodnih sankcija, usvojenih 9. juna u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zbog nuklearnog programa te zemlje.

[attachment=1]

Senat i Predstavnički dom odobrili su sankcije koje, pre svega, ciljaju Iransku revolucionarnu gardu, kao i iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.

Da bi te mere stupile na snagu, treba da ih potpiše predsednik Barack Obama.

Između ostalih mera, predviđa se da će strane banke koje posluju sa Iranskom revolucionalnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, biti isključene sa američkog finansijskog tržišta.

Originalne verzije teksta usvojene su ranije, ali su Bela kuća i lideri Demokratske stranke odlagali konačno izglasavanje, jer su čekali rezultat diplomatskih napora.

Američke sankcije podrazumevaju kažnjavanje kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Iako je Iran značajan izvoznik sirove nafte, zemlja uvelikoj meri zavisi od uvoza prerađevina, kao što je benzin.

Kongresmeni obe stranke smatraju da će te mere biti neefikasne, ukoliko Obamina administracija, poput ranijih, ne bude kažnjavala prekršioce da bi izbegla konfrontacije sa drugim državama.

Kongresmen Earl Blumenauer, jedan od osmoro koji su glasali protiv, izjavio je da sankcije nemaju uvek željeni efekat. "Nijedan član Iranske revolucionarne garde neće oostati bez benzina, već obični Iranci", dodao je on.

Stručnjak za Iran Fabroz Gadar, iz Centra za strateške i međunarodne studije, izjavio je da sankcije neće imati značajne privredne posledice.

Prema njegovim rečima, iranska naftna industrija je već bila pogođena ograničenjima direktnih investiciija, a Teheran je, u očekivanju sankcija, preduzeo mere da redukuje potrošnju i smanji zavisnost od uvoza benzina sa 40 na 30 odsto.


Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug

Rusija upozorava EU: Ne uvodite sankcije Iranu

25.06.2010.

Brisel - Ambasador Ruske Federacije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov danas je upozorio EU da ne uvodi sankcije protiv Irana koje bi nanele štetu ruskim interesima.
Čižov je rekao da će Rusija preispitati svoju saradnju sa EU u vezi sa nuklearnim programom Irana, ukoliko EU jednostrano zavede sankcije protiv Teherana i time naškodi ruskim preduzećima koja s njim posluju.

"Nećemo sigurno prihvatiti ugrožavanje prava i aktivnosti ruskih preduzeća na bazi jednostranih odluka", rekao je Čizov na konferenciji za novinare u ruskoj ambasadi u Briselu.
EU je odlučila da zavede sankcije protiv Irana, strože od onih koje je Savet bezbednosti UN izglasao 9. juna.
"Mi ne podržavamo te nove sankcije. Mislimo da su potpuno pogrešne u osnovi i taktici", dodao je ruski ambasador. "Sankcije UN su inteligentne, sankcije EU nisu... Ako želite da uverite Iran da obustavi svoj nuklearni program, onda zašto zabraniti nabavku opreme za naftu i gas", ocenio je Čizov. Za razliku od sankcija UN, evropske sankcije se odnose na naftnu industriju i gas u Iranu, kako bi Teheranu bili onemogućeni investiranje, transfer tehnologije i tehnička pomoć u određenim oblastima.


Izvor: Beta

CIA: Iran ima materijal za bombe

27.06.2010.

Vašington - Direktor CIA Leon Paneta izjavio je da Iran verovatno ima dovoljno
nisko obogaćenog uranijuma da proizvede dve nuklearne bombe.


Paneta je ocenio da je Iranu za proizvodnju nuklearnih bombi potrebno dve godine.

U izjavi za američku televizijsku stanicu ABC Paneta je rekao da bi Iranu "trebalo svakako godinu dana" da proizvede samu bombu i zatim još godinu dana da razvije operacionalni sistem da se ta bomba upotrebi.

Paneta je rekao da sumnja da će nedavno usvojene sankcije u Ujedinjenim nacijama protiv Irana zbog nuklearnog programa zaustaviti Iran u razvijanju nuklearnog programa.

Paneta je rekao da bi sankcije mogle da oslabe vladu u Teheranu stvaranjem ozbiljnih ekonomskih problema ali je dodao da to "verovatno neće" da odvrati vlasti u Iranu u nameri da nastave da razvijaju svoje nuklearne sposobnosti.

Paneta je naglasio da se trenutno u Iranu vodi interna debata o tome da li odlučiti za proizvodnju atomske bombe.

Upitan o mogućem izraelskom vojnom napadu na iranska nuklearna postrojenja Paneta je rekao da veruje da će Izrael dati prostora SAD-u da ostvare napredak po pitanju iranskog nuklearnog programa na diplomatskom i političkom planu.


Izvor: Beta

Ako oni već imaju materijal za gradnju A-bombe, bombardovanje kao prevencija da se dođe do tog materijala gubi svrhu i postaje kontraproduktivno.

Evo, jutros na kavi meni kolega veli da mu je jedan njegov pajdo kazao da za dva, tri tjedna Izrael napada Iran. Sve se nešto mislim da to dojavim Iranu, ili bolje da se ne mješam?

Šalu na stanu - iako sam jutros uz kavu uistinu "dobio" tu "informaciju" - Izrael više ne može ponoviti uspjeh kojeg je po istom pitanju svojevremeno postigao u Iraku. Druga su vremena, Iran ima i ponešto saveznika, stvari baš nisu tako crno-bijele. Mislim da su te prijetnje tek batina, a da će ipak mrkva odigrati svoje.

Iran odlaže razgovore do avgusta

28.06.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da Iran neće voditi
razgovore o svom nuklearnom programu sve do avgusta, zbog zavođenja
novih sankcija Teheranu od strane Ujedinjenih nacija, Evropske Unije i
Sjedinjenih Država.

[attachment=1]

U današnjoj izjavi novinarima, Ahmadinedžad je takođe rekao da je to odlaganje, kako se izrazio, „kazna“, koja bi trebalo da nauči Zapad kako da razgovara sa Iranom.

Nešto ranije, iransko ministarstvo spoljnih poslova je nazvalo jučerašnju izjavu direktora američke Centralne obaveštajne agencije, CIE, Leona Panete o iranskom nuklearnom programu, „psihološkim ratom“.

Predstavnik pomenutog ministarstva je to izjavio danas, u Teheranu, dan pošto je direktor CIE izjavio da iran ima dovoljno fisionog materijala da u roku od dve godine sagradi dve atomske bombe.

Iranski predstavnik je takođe rekao da je Panetina izjava imala za cilj da se stvori negativna predstava o iranskom nuklearnom programu, za koji Teheran tvrdi da je isključivo mirnodopski.

Paneta je u jednoj jučerašnoj emisiji  televizijske mreže Ej-bi-si rekao da ekonomske sankcije verovatno neće odvratiti Teheran od razvoja nuklearnog oružja. Međutim, on je istakao da će nove sankcije Ujedinjenih nacija, Evropske Unije i SAD stvoriti ozbiljne ekonomske teškoće i oslabiti iransku vladu.

Ruski predsednik Dimitrij Medvedev juče je izjavio da američke trvdnje treba proveriti, ali da će, ukoliko se pokažu ispravnim, to pojačati napetost. Medvedev je to rekao na samitu Grupe 20 u Torontu. Rusija je tradicionalni saveznik Irana, ali šef Kremlja u poslednje vreme sve češće izražava zabrinutost u pogledu iranskog nuklearnog programa.


Izvor: Vesti Glasa Amerike

Malen:Sankcije neće zaustaviti Iran

29.06.2010.

Aspen - Iran će nastaviti svoj nuklearni program i pored dodatnih sankcija Teheranu, smatra
načelnik združenih snaga američkog generalštaba vojske, admiral Majk Malen.


On je rekao da je za Iran "izuzetno opasno" da proizvede nuklearno oružje i da ne treba verovati uveravanjima da imaju nuklearni program u mirnodopske svrhe.

Malen je kazao da ne očekuje da će Iran da poštuje međunarodne propise, ne navodeći kakve planove SAD ima prema Iranu i dodao da bi vojni napad na Iran bio "veoma destabilizujući faktor" za region.

Savet bezbednosti UN-a uveo je ranije ovog meseca četvrti, stroži paket sankcija Iranu, kojim je predviđeno zamrzavanje imovine 40 iranskih kompanija i organizacija, povezanih sa proizvodnjom balističkih raketa.

Sankcijama je takođe zabranjeno iransko ulaganje u aktivnosti poput iskopavanja urana, kao i mogućnost da Iran kupi neke vrste teškog naoružanja, kao što su borbeni helikopteri i rakete.

SAD i EU su nezavisno od UN usvojile dodatne sankcije protiv Irana, koje između ostalog podrazumevaju kazne protiv pojedinaca i institucija koje "pomažu Teheranu da razvije svoj nuklearni i raketni program i ne poštuju međunarodne sankcije".

Sankcije EU se odnose na naftnu industriju i gas u Iranu, kako bi Teheranu bili onemogućeni investiranje, transfer tehnologije i tehnička pomoć u određenim oblastima.


Izvor: Beta

Iranski naučnik "pobegao" američkim agentima

30.06.2010.

Iranski nuklearni naučnik Šahram Amiri, saopštio da je pobegao svojim otmičarima, agentima Američke obaveštajne agencije (CIA).

[attachment=1]

Šahram Amiri, univerzitetski istraživač koji radi za iransku Organizaciju za atomsku energiju i koji je nestao tokom hodočašća u Saudijskoj Arabiji pre godinu dana, izjavio je na video-snimku koji je danas prikazala iranska državna televizija da je pobegao u američku državu Virdžiniju i da se sada nalazi u bekstvu.

U video-snimku, čovek koji tvrdi da je nestali naučnik kaže: "Ja, Šahram Amiri, sam državljanin Irana i pre nekoliko minuta uspeo sam da pobegnem američkim agentima u Virdžiniji. Trenutno pravim ovaj snimak na sigurnom mestu i mogu biti uhapšen svakog minuta".

http://www.youtube.com/watch?v=V1FgM4jQdRE

Ovo je treći video-snimak koji se pojavljuje za poslednje tri sedmice. U prvom se kaže da je otet, a u drugom da živi u Arizoni.

SAD demantuju da su ga otele, međutim, američka televizija ABC News javila je u martu mesecu da je Amiri prebegao i da pomaže CIA oko kontroverznog iranskog nuklearnog programa, preneo je Bi-Bi-Si.

Stejt department je odbio da kaže da li se Amiri nalazi u SAD.

http://www.youtube.com/watch?v=HMLJQ5vuYao

On kaže takođe da je prvi snimak u kome kaže da je otet i mučen autentičan, a da je drugi snimak u kome on navodno tvrdi da je slobodan i da želi da nastavi obrazovanje u SAD postavila američka vlada na Jutjubu.



Izvor: Tanjug

CIAi se na njihovom kućnom terenu baš i ne bježi. Ovaj ipak nije došao u USA radi šafrana (začina), već zbog danas možda trenutno najvažnijeg pojedinačnog globalnog problema kojim se ponajviše bavi upravo CIA ... Osim ako ga nije HaMossad leModi'in uleTafkidim Meyuchadim (skraćeno: MOSSAD) malčice oteo ... (e sad ga i ja počinjem kakiti)

Američke sankcije Iranu stupile na snagu

02.07.2010.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je cilj sankcija SAD prema Iranu,
koje su njegovim potpisom danas stupile na snagu, da pogode "u srce" sposobnost
te zemlje da finansira i razvija svoj nuklearni program.

[attachment=1]

"Ne sme biti nikakve sumnje: Sjedinjene Države i međunarodna zajednica su odlučne da spreče Iran da dođe u posed nuklearnog oružja", rekao je Obama, potpisujući zakon koji je prošle nedelje usvojen u Kongresu.

Te američke kaznene mere prema Iranu idu dalje od međunarodnih sankcija, usvojenih 9. juna u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nuklearnog programa te zemlje.

Senat i Predstavnički dom odobrili su 24. juna sankcije koje su pre svega usmerene na Iransku revolucionarnu gardu, kao i na iranski uvoz benzina i drugih naftnih derivata.

Između ostalih mera, predviđa se da će strane banke koje posluju sa Iranskom revolucionalnom gardom i sa pojedinim iranskim bankama, biti isključene sa americkog finansijskog tržišta.

Sankcije podrazumevaju kažnjavanje i kompanija koje pomažu iranskom energetskom sektoru. Iako je Iran značajan izvoznik sirove nafte, zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza prerađevina, kao što je benzin.

Američkim bankama se zabranjuje poslovanje sa onim stranim bankama koje posluju sa Iranskom revolucionarnom gardom ili učestvuju u pomaganju iranskog nuklearnog programa.

Takođe se zabranjuje da američka vlada sklapa poslove sa kompanijama koje snabdevaju Iran tehnologijom koja može da se koristi za ograničavanjeslobode informacija.

Iranci umešani u kršenja ljudskih prava neće dobijati američke vize, a njihova sredstva u SAD će biti zamrznuta.

U Senatu su te mere usvojene glasovima svih 99 prisutnih senatora, dok je u Predstavničkom domu odnos bio 408 "za" i osam "protiv".

Originalne verzije teksta usvojene su ranije, ali se u Vašingtonu odlagalo konačno izglasavanje, jer se čekao rezultat diplomatskih napora.

Posle rezolucije Saveta bezbeednosti UN, Evropska unija je takođe najavila svoj paket kaznenih mera prema Teheranu.


Izvor: RTS

Iran spreman za pregovore?

02.07.2010.

Postoje nagoveštaji da bi Iran u sledeća dva meseca mogao da odgovori na formalni
zahtev za vodjenje pregovora o nuklearnom pitanju, izjavio je danas u Briselu
neimenovani evropski zvaničnik novinskoj agenciji Rojters.

[attachment=1]

On je, posle sastanka visokih zvaničnika šest svetskih sila (EU3+3), u vezi sa napredovanjem u primeni četvrte runde sankcija UN prema Iranu, kazao da odredjeni nagoveštaji sa iranske strane, uklučujući i one od predsednika Mahmuda Ahmadinežada, ukazuju da bi Iran mogao da odgovori na pisani zahtev ili čak sam predloži razgovore krajem avgusta ili u septembru.

"Imamo te naznake od Iranaca, koji ukazuju na kraj avgusta ili početak septembra. Ponekad deluje da će biti reč o odgovoru na naš zahtev do tog vremena, a ponekada da će se raditi o sastanku. Pozdravljamo i jedno i drugo", kazao je diplomata.

Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je danas prisustvovala sastanku, pisala je prošlog meseca glavnom iranskom pregovaraču Saedu Džaliliju, pozivajući ga na obnavljanje pregovora.

Odgovor na pismo nije stigao, ali je zato iranski ministar spoljnih poslova Manučer Motaki ove sedmice poslao ministrima spoljnih poslova EU pismo, u kojem je oštro kritikovao Uniju zbog njenih dodatnih sankcija prema toj zemlji.

Zvaničnik je za Rojters potvrdio da je Džalili jedini pouzdan posrednik izmedju medjunarodne zajednice i Irana.

Šest svetskih zemalja (EU3+3) uključenih u razgovore o Iranu čine SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Kina.


Izvor: Tanjug

Nema goriva za iranske avione

05.07.2010.

Aerodromi u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) odbili su da dopunjavaju gorivo iranskim putničkim avionima.

[attachment=1]

Ove zemlje su se pridružile Sjedinjenim državama, koje su uvele jednostrane sankcije Teheranu, javila je danas iranska novinska agencija ISNA.

Državna iranska novinska agencija IRNA javila je u odvojenom saopštenju da su, takođe aerodromi u Kuvajtu odbili da toče gorivo u iranske putničke avione.

"Od prošle sedmice, nakon što je Amerika uvela jednostrane sankcije Iranu, aerodromi u Engleskoj, Nemačkoj i UAE odbijaju da daju gorivo za iranske avione", rekao je zvaničnik iz Unije iranskih avio kompanija Mehdi Aljari.

Američki predsednik Barak Obama potpisao je 1. jula zakon o pojačanju sankcija Iranu za koje je rekao da će uticati na "kapacitet Irana za finansiranje nuklearnog programa i produbiće izolaciju".

Cilj nove runde sankcija UN, SAD i EU je da se Iran spreči u nameri da uvozi prerađene derivate poput benzina i goriva za mlazne motore te da se spreči pristup Teherana međunarodnom bankovnom sistemu.

Svetske sile na čelu Sa Vašingtonom sumnjaju da Iran pod okriljem civilnog nuklearnog programa pokušava da proizvede atomsko naoružanje.

Iran negira optužbe i tvrdi da je nuklearni program u potpunosti namenjen u miroljubive svrhe, prvenstveno za stvaranje električne energije.



Izvor: Srna

Kina protiv uvođenja dodatnih sankcija Iranu

06.07.2010.
 
Peking - Kina je danas osudila Vašington zbog uvođenja sankcija protiv Irana,
saopštivši da SAD ne treba da preduzimaju takve korake samostalno, mimo
rezolucija Ujedinjenih nacija.


Predsednik SAD Barak Obama potpisao je prošle nedelje zakon kojim su Iranu uvdene nove sanckije koje imaju za cilj ograničenje uvoza goriva u Iran i produbljivanje međunarodnih sankcija.

"Kina je primetila da SAD i druge zemlje unilateralno uvode dodatne sankcije Iranu, rekao je predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Ćin Kang podsećajući da je Savet bezbednosti UN nedavno usvojio rezoluciju 1929. kojom su uvedene dodatne sankcije toj zemlji.

"Kina smatra da rezoluciju treba primeniti u potpunosti, na ozbiljan i korektan način, i da se mere Saveta bezbednosti ne mogu proširivati po sopstvenm nahođenju neke strane," rekao je on na brifingu za novinare u Pekingu, prenosi Rojters.

Prošlog meseca kada je Savet bezbednosti UN uveo sankcije, Kina nije iskoristila veto, iako je to mogla da učini kao stalna članica UN i saveznik Irana.

Sankcije UN imaju cilj da kazne Teheran zbog odbijanja predloga da prekine s obogaćivanjem uranijuma u postrojenjima u zemlji i uveze nuklearno gorivo iz inostranstva.

Teheran tvrdi da iranski nuklearni program ima isključivo mirnodopsku namenu a Zapad strahuje da je usmeren na razvoj nukleranog oružja.


Izvor: Tanjug

Teheran poslao predlog Briselu

06.07.2010.

Teheran - Iranske vlasti uputile su Evropskoj uniji pismo u kojem su iznele
uslove za pregovore o svom nuklearnom programu.


Teheran je od Unije zatražio garancije da Iranu neće biti prećeno.

Pismo je usledilo mesec dana nakon što je iranski predsednik Mahmut Ahmadinedžad najavio te uslove. On je tada rekao da Iran neće početi pregovore pre kraja augusta, kako bi kaznio zapad zbog najnovijih sankcija UN.

Državna televizija javila je danas da je glavni iranski pregovarač Said Džalili pismo uputio visokoj predstavnici za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton. U pismu piše da EU mora jasno da se odredi da li će cilj razgovora biti "interakcija ili konfrontacija".

Zapad optužuje Iran da svoj nuklearni program koristi za razvoj oružja. Teheran te optužbe odbacuje.


Izvor: Tanjug

Ahmedinežad ne odustaje!

09.07.2010.

Sankcije neće usporiti nuklearni napredak Irana, izjavio iranski predsednik Ahmedinežad. Zapadne sile neće pretvoriti sve papire u rezolucije protiv Irana, poručio Ahmedinežad i naglasio da nove sankcije vrede koliko i "iskorišćena maramica".

[attachment=1]

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad izjavio je, u Abudži, da međunarodne sankcije koje su Iranu "nametnule arogantne zapadne sile" neće usporiti napredak zemlje na nuklearnom programu.

"Želim da vas uverim da makar oni pretvorili sve papire ovog sveta u rezolucije protiv naše zemlje, neće biti ni minimalnih promena u našem nuklearnom programu", izjavio je predsednik Ahmadinežad tokom boravka u glavnom gradu Nigerije, preneo je Rojters.

Ahmadinežad je istovremeno poručio predstavnicima civilnog društva i regionalnih grupa da Iranu nije potrebna atomska bomba "da bi ratovao sa arogantnim silama".

Iranski predsednik boravio je u Nigeriji, povodom održavanja susreta Osam država u razvoju (D8), pretežno islamskih zemalja, koje teže unapređivanju bližih trgovačkih odnosa, navela je britanska novinska agencija.

Ahmadinežad je sankcije koje su Sjedinjene Američke Države zavele Iranu, a koje je predsednik Barak Obama opisao kao najteže do sada, opisao kao "jadne", a za poslednju rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojima je Iranu nametnut novi krug kaznenih mera, rekao da je vredna koliko i "iskorišćena maramica".

U junu, Savet bezbednosti UN uveo je novi krug sankcija Iranu.

SAD i Evropska unija su, takođe, uvele dodatne unitelarne sankcije protiv zvaničnog Teherana, u nameri da suzbiju dalji rad Irana na nuklearnom programu.


Izvor: RTS

Medvedev: Iran blizu potencijala za atomsko oružje



12.07.2010.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je danas u Moskvi da bi
Iran uskoro mogao da ima sredstva za proizvodnju atomskog oružja.

"Iran je blizu toga da ima potencijal koji bi, u principu, mogao da bude iskorišćen za proizvodnju nuklearnog oružja", rekao je, kako je preneo Interfaks, Medvedev na sastanku sa ambasadorima Rusije.

Tom izjavom ruski predsednik još jednom je pokazao novo zaoštravanje stava Rusije po pitanju Irana i njegovog spornog nuklearnog programa.

Medvedev je izrazio žaljenje što trenutni nuklearni potencijal Irana ne predstavlja kršenje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, ocenivši da je "to jedan od problema", kao i da se "iranska strana ne ponaša najbolje".

Moskva je u junu, zajedno s drugim članicama Saveta bezbednosti UN, glasala za uvođenje novih finansijskih i vojnih sankcija Iranu, zbog odbijanja te zemlje da obustavi razvoj svog nuklearnog programa, pre svega obogaćivanje uranijuma.

"Sankcije imaju značenje, one su signal koji ima za cilj da podstakne proces pregovora. Sada je potrebno strpljenje i brzi nastavak dijaloga s Teheranom", rekao je Medvedev.

"Ako diplomatija propusti ovu šansu, to će biti zajednički neuspeh", upozorio je ruski predsednik, pozivajući još jednom Teheran da pokaže otvorenost i spremnost na saradnju s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju.

Izvor: Beta, AFP 

"Nestali" iranski naučnik u Vašingtonu

13.07.2010.

Čovek za koga Iran tvrdi da je nestali iranski nuklearni fizičar, Šahram Amiri, pojavio
se u odeljenju pakistanske ambasade u Vašingtonu koje zastupa iranske interese.

[attachment=1]

Predstavnik pakistanskog ministarstva inostranih poslova, Abdul Basit, rekao je da iranski funkcioneri pripremaju Amirijev povratak u Iran. Iranski državni mediji izveštavaju da je Amiri tražio da se što pre vrati u Teheran.

Amiri je nuklearni fizičar, tridesetih godina, koji je nestao juna 2009. godine. Nekoliko meseci kasnije, iranski ministar inostranih poslova Manučer Motaki rekao je da su inspektori pribavili dokumenta koja pokazuju, kako je rekao, "američku umešanost" u njegov nestanak. Sjedinjene Države su demantovale da su kidnapovale Amirija.

Iranska državna televizija prenela je da je Amiri, u današnjem telefonskom razgovoru sa jednim od njenih novinara, rekao da je njegova otmica "sramota" za Sjedinjene Države. Ali on nije objasnio kako se našao u odeljenju za iranske interese, u pakistanskoj ambasadi u Vašingtonu.

Prošlog meseca, na internetu se pojavilo nekoliko video snimaka u kojima se navodno pojavljuje Amiri. U jednom od njih on tvrdi da su ga otele Sjedinjene Države, u drugom da je pobegao američkim obaveštajnim službama, a u trećem da je slobodan i bezbedan i da studira u Americi.

U martu, u vestima televizijske mreže ABC, izvešteno je da je Amiri prebegao u Sjedinjene Države i da pomaže Centralnoj obaveštajnoj agenciji da potkopa iranski nuklearni program.

Sjedinjene Države su prekinule diplomatske odnose sa Iranom posle islamske revolucije, 1979. godine. Iranske interese u Americi zastupa pakistanska ambasada.



Izvor: Vesti Glasa Amerike

Iranski nuklearni problem ima sistemski karakter


13.07.2010

Iranski nuklearni problem ima sistemski karakter i on se tiče nesavršenstva savremenih međunarodnih pravila o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ovo je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio na savetovanju u MIP sa ruskim ambasadorima i predstavnicima Rusije u međunarodnim organizacijama. Temu razvija naš politički komentator Viktor Jenikejev.

Skreće pažnju to što je ruski predsednik poklonio čitav odeljak svoj izlaganja iranskom nuklearnom problemu. To svedoči o značaju koji Moskva pridaje njegovom rešavanju. Da istaknemo u vezi sa tim da je predsednik Medvedev priznao činjenicu približavanja Irana posedovanju potencijala koji u principu može da bude upotrebljen za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Važno je ipak shvatiti da samo po sebi posedovanje takvog potencijala nije zabranjeno Ugovorom o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. I u tome je, podvukao je ruski lider, jedan od problema. Znači, i prilaz pojedinih zemalja rešavanju tog problema treba da bude ne selektivan, već zajednički. To je citat iz izlaganja Dmitrija Medvedeva.

Iskusni slušalac ili čitalac, ubeđen sam, odmah će shvatiti o čemu je reč. Jer u datom trenutku u svetu postoji čitav niz država koje su de-fakto nuklearne. U njih spadaju Indija i Pakistan. Izrael, koji nikada nije potvrđivao, ali i ne odriče posedovanje nuklearnog naoružanja. Konačno, Severna Koreja, koja je izjavila da je proizvela nuklearno naoružanje. Tako vidimo da se rešavanje problema nerasprostiranja nikako ne upire u rešavanje iranskog nuklearnog problema. Mada, kako je pravedno primetio ruski predsednik, Iran se ne ponaša na najbolji način i ne demonstrira potreban stepen otvorenosti i spremnosti na saradnju sa MAGATE. To se tiče namera iranskog rukovodstva da nastavi proizvodnju visokoobogaćenog uranijuma i izgradnju deset novih fabrika u tom cilju.

U svakom slučaju, predsednik Medvedev se izjasnio za skorije obnavljanje pregovora Teherana sa šestorkom država u koju ulazi 5 stalnih članova SB UN i Nemačka. Tim povodom on je podvukao važnost energičnih i solidarnih, a ne jednostranih dejstva kako bi se presekao iranski nuklearni čvor. To je očigledno aludiranje na one jednostrane sankcije koje su uveli protiv Irana SAD i zemlje EU, kao dodatak onima koje su ranije bile usvojene u UN. Zato je sasvim očigledno da su kontraproduktivne i one pretnje primene vojne sile protiv Teherana, koje se periodično čuju preko okeana. One samo ljute iransko rukovodstvo i čine ga još tvrđim. A to, razme se, samo udaljava rešavanje iranskog problema.

Izvor: Glas Rusije

"Oteti" iranski naučnik u ambasadi Pakistana

13.07.2010.

Nestali iranski nuklearni naučnik, za koga Teheran kaže da je kidnapovan pre godinu
dana od strane CIA, uzeo je utočište u iranskom sektoru ambasade Pakistana u SAD.

[attachment=1]

Portparol pakistanskog ministarstva spoljnih poslova, Abdul Basit, rekao je za BBC da je Šahram Amiri zatražio momentalno vraćanje za Iran. Iranski mediji tvrde da je Amiri radio kao istraživač na univerzitetu u Teheranu ali neki drugi izveštaji kažu da je bio zaposlen u državnoj organizaciju za atomsku energiju i da je imao velika saznanja o kontroverznom nuklearnom programu Irana.   

Po rečima Basita, šef iranskog interesnog dela u ambasadi Pakistana dr Mostafa Rahmani planira da vrati naučnika u zemlju. Iako vlasti SAD ne mogu da uđu u iranske diplomatske prostorije one mogu sprečiti Amirija da napusti zemlju. Sjedinjene Države su u utorak negirale da je Amiri kidnapovan i navele da je on slobodan da napusti zemlju.

Iranska interesna sekcija je deo pakistanske ambasade u Vašingtonu koju vode Iranci. Sjedinjene Države su prekinule sve veze sa Iranom nedugo nakon Islamske revolucije iz 1979. godine.

Iranski državni radio izveštava da je Amiri u telefonskom intervjuu unutar ambasade izjavio da je vlada Sjedinjenih Država želela njegov tihi povratak u Iran prebacivanjem preko avio kompanije neke druge zemlje, kako bi „prikrila otmicu“.

Video prikazan prošlog meseca na iranskoj televiziji predstavlja Amirija koji tvrdi da je kidnapovan i da živi u Arizoni. Nekoliko sati kasnije, u još jednom videu postavljenom na sajtu You Tube se opet prikazuje isti naučnik koji potvrđuje da je u SAD ali da je tamo svojom voljom i da je srećan zbog takve odluke. On je tom prilikom negirao da je kidnapovan.

„Nakon što su moji komentari objavljeni na internetu, Amerikanci su shvatili da su gubitnici u ovoj igri“ – citirali su u utorak njegove reči iranski mediji. 

Amiri je na iranskom video snimku od 9. juna naveo da je prisiljen da tvrdi kako je prebegao sa laptopom u kojem su dokazi o nuklearnim tajnama režima iz Teherana i da ga koriste kako bi se dodatno izvršio pritisak na njegovu zemlju. Video snimak prikazuje čoveka koji nosi slušalice i priča preko veb kamere. On dalje tvrdi da ga je tokom puta za Medinu saudijska tajna služba drogirala i kidnapovala.

„Kada sam došao svesti, našao sam sebe u avionu za SAD“ – rekao je on. „Od kada sam došao u Ameriku brutalno sam mučen i ispitivan od strane pripadnika američke obaveštajne službe“. On je naveo da je video snimljen 5. aprila u gradu Tuskon u Arizoni.

U drugom klipu koji se pojavio dan posle čovek koji se takođe predstavlja kao naučnik Amiri kaže da živi bez problema u SAD i da želi da tamo nastavi svoje školovanje.

„Ja sam slobodan čovek i uverevam vas da sam bezbedan“ – rekao je on na persijskom jeziku.

Međutim, u trećem video snimku emitovanom  na iranskoj državoj televiziji 29. juna čovek koji tvrdi da je nestali naučnik kaže da je Šahram Amiri i da je pre nekoliko minuta uspeo da pobegne američkim bezbedonosnim agentima u Virdžiniji.

„U ovom trenutku snimam ovaj video na bezbednom mestu Mogu biti uhapšen svakog trenutka.“ Čovek na snimku takođe demantuje drugi video, u kojem se tvrdi da je naučnik slobodan u SAD, kao „kompletnu fabrikaciju“. „Ja nisam slobodan ovde i nisu mi dozvoljeni kontakti sa porodicom. Ukoliko se nešto desi i ja se ne vratim kući živ, vlada Sjedinjenih Država će biti odgovorna.“


Izvor: e-Novine

Amiri: SAD mu nudile nagodbu

18.07.2010.

Teheran - Iranski fizičar Šahram Amiri, koji tvrdi da su ga oteli americki agenti,
izjavio je da su mu SAD ponudile da bude deo "razmene špijuna" s Teheranom.

[attachment=1]

Amiri je rekao da su mu obaveštajne službe SAD ponudile da ga vrate u Teheran u okviru razmene za "tri Američka špijuna" uhapšena u Iranu.

Troje američkih turista, navodnih špijuna, iranske vlasti uhapsile su u julu prosle godine na granici sa Irakom.

"Oni (američki agenti) su želeli da kažem da sam iranski agent koji se infiltrirao u američku obaveštajnu agenciju CIA. Rekli su da bih onda mogao da budem deo razmene za tri američka špijuna uhapšena na iračkoj granici i vratim se u Iran", kazao je Amiri.

On je dodao da su mu američke službe to ponudile u junu, pošto su saznale da je, dok se nalazio u SAD, stupio u "kontakt" sa iranskim obaveštajnim službama.

Troje mladih Amerikanaca uhapšeni su 31. jula 2009. kada su prešli granicu Iraka i Irana. Iranske vlasti navele su da bi protiv troje Amerikanaca, koji se i dalje nalaze u zatvoru, mogao da bude pokrenut proces zbog ilegalnog ulaska na teritoriju Irana, a možda i za špijunažu.

Amiri je u intervjuu ponovio da su ga američke službe i agenti Saudijske Arabije otele u junu 2009. i prebacile u SAD. Američki zvaničnici to negiraju, tvrdeći da je Amiri u SAD bio po sopstvenoj volji.


Izvor: Beta

Ahmadinedžad pozvao SAD da odbace "kaubojsku logiku"


19.07.2010.

Sjedinjene Američke Države moraju da odbace "kaubojsku logiku" ako žele da razgovaraju s Iranom o njegovom nuklearnom programu, izjavio je danas iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

U obraćanju industrijalcima na severu zemlje koje je uživo prenosila državna televizija, on je kritikovao rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 9. juna, kojom se uvode nove sankcije prema Iranu zbog njegovog nuklearnog programa.

"Vi usvajate rezolucije da bi naveli na dijalog. To je logika kauboja kojoj nema mesta u Iranu. Ako delujete učtivo, spremni smo na dijalog s poštovanjem. Mi smo strpljivi i posmatramo vas kako izvodite vaše akrobacije", rekao je Ahmadinedžad.

Zapad smatra da Iran pokušava da razvije atomsko oružje u okviru svog civilnog nuklearnog programa i kroz obogaćivanje uranijuma. Iran to stalno demantuje tvrdeći da je njegov nuklearni program isključivo za civilne potrebe, na šta ima prava.

"Ne boje se oni ni atomske bombe ni raketa. Oni su zabrinuti zbog buđenja iranskog naroda. Oni kažu da bi Iran mogao da proizvede bombu za dve godine. To nije tačno, mi ne želimo bombu", rekao je Ahmadinedžad.

"Oni vrlo dobro znaju da mi ne pokušavamo da napravimo atomsku bombu", rekao je iranski predsednik.

On je istakao da sankcije UN i SAD neće pokolebati Iran da nastavi svoj nuklearni program. Sankcije će samo pomoći Iranu da se više osloni na sopstvene snage, rekao je šef iranske države ali i dodao da je Iran spreman na pregovore.

Ahmadinedžad je istakao da, čak i da je tačno da Iran ima bombu, zašto bi se neko plašio samo jedne bombe kad Amerikanci sami kažu da imaju preko 5.000 atomskih bombi.

Izvor: Beta

Iranski parlament je odobrio nacrt zakona za podršku nuklearnog programa


19.07.2010.

Iranski parlament je odobrio u nedelju nacrt zakona za podršku
nuklearnog programa Teherana, koji izaziva na Zapadu veliku zabrinutost.

Prema tom dokumentu, vlasti Irana moraju da učine državu nezavisnom u sferi mirovnih nuklearnih tehnologija. Dokument pruža vladi Irana pravo da preduzme uzvratne mere protiv država koje pokušaju da inspektiraju iranske brodove ili odbiju da pruže gorivo iranskim  avionima. 

Pri tome se u dokumentu potvrđuje privrženost Irana međunarodnom Ugovoru o neširenju nuklenarnog oružja. Zapad se boji da će Teheran pokušati da stvori nuklearno oružje prikrivajući to mirovnim nuklearnim programom. SB UN je 9. juna usvojio redovnu odluku koja sadrži strože sankcije protiv Teherana.

Izvor: Glas Rusije

Ambasador: Iran ne razvija oružje

22.07.2010.

Beograd - Iran ne traga za nuklearnim oružjem, kaže za B92 ambasador Islamske republike u Beogradu.


U ponedeljak se u Briselu održava sastanak ministara inostranih poslova EU, kada će na dnevnom redu biti usvajanje sankcija protiv Iranske revolucionarne garde i brojnih iranskih kompanija uključenih u razvoj iranskog programa.

Prošlog meseca u Ujedinjenim nacijama usvojen je novi set sankcija koje se odnose na zabranu trgovine svim dobrima koja se mogu koristiti u procesu obogaćivanja uranijuma.

O tome koliko te sankcije pogađaju Iran za B92 je nedavno govorio ambasador islamske republike Iran Abol-g-hasem Delfi.

Zapad smatra da Iran pokušava da razvije atomsko oružje u okviru svog civilnog nuklearnog programa i kroz obogaćivanje uranijuma.

Iran to stalno demantuje tvrdeći da je njegov nuklearni program isključivo za civilne potrebe.

Ambasador Islamske republike Iran u Srbiji za B92 kaže da je razvijanje nuklearnog programa isključivo u miroljubive svrhe.

"Ne tragamo za nuklearnim oružjem, jer se njegovo posedovanje ne nalazi u odbrambenoj strategiji Irana, a s druge strane muslimanskim zemljama je verom zabranjeno korišćenje oružja za masovno uništenje", kaže Abol-g-hasem Delfi.

Iranski ambasdor smatra da poslednje sankcije nisu niti logične, niti pravno zasnovane, da nemaju nikakav uticaj na Iran i da će više štete od njih osetiti Zapad.

"Iako su mislili da su one vrsta pretnje, zapravo su nam stvorili priliku. Mi smo zemlja sa 70 miliona stanovnika, ogromnim rezervama energije, bogatstvima, industrijskim mogućnostima, poljoprivrednim, naučnim i tehničkim mogućnostima", kaže on.

Prema njegovim rečima, Iran je odlučan da čvrsto stoji na sopstvenim nogama, da za to imaju mogućnosti, koje planiraju da iskoriste.

I opozicioni Nacionalni savet iranskog otpora ocenio je da sankcije Ujedinjenih nacija neće zaustaviti iransku vlast u nameri da razvije nuklearno oružje.

Oni predlažu Evropskoj uniji da drugim merama oslabi iransku ekonomiju. Iranska opoziciona grupa pozvala je EU da uvede sveobuhvatne sankcije Iranskoj centralnoj banci i potpuno zabrani nabavku nafte i prirodnog gasa iz Irana.


Izvor: B92

Ahmadinedžad: Rusi i Ameri se urotili protiv Irana

24.07.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad optužio je ruskog predsednika
Dmitrija Medvedeva da se okrenuo protiv Teherana i pridružio Sjedinjenim
Američkim Državama (SAD) u širenju laži o iranskom nuklearnom programu,
prenosi AP.

[attachment=1]

Ahmadinedžad je rekao da se Medvedev uključio u "propagandnu dramu" u režiji Vašingtona time što je prošle sedmice rekao da je Iran sve bliže tome da izgradi nuklearno oružje.

"Rusija je velika zemlja i mi smo zainteresovani da nastavimo prijateljstvo među našim narodima, ali izjave Medvedeva predstavljaju deo propagandne drame koju sprovodi američki predsednik protiv iranskog naroda", izjavio je Ahmadinejad u govoru objavljenom u petak uveče.

Ahmadinedžad je ove kritike uputio nakon što je prošlog meseca postalo izvesnije da će Rusija podržati nove sankcije UN protiv Irana.

Medvedev je prošle nedelje rekao da Iran ostaje "aktivan i pouzdan trgovinski partner" Rusije, ali da to ne znači da Moskvu ne interesuje kako Teheran razvija svoj nuklearni program i kako izgledaju njegove vojne komponente.

"U tom smislu, od Irana očekujemo objašnjenje", rekao je Medvedev.


Izvor: Vestionline

Иран има 100 војних бродова за сваки амерички ратни брод


 24.07.2010




ТЕХЕРАН – Бивши командант поморских снага у иранској Револуционарној гарди генерал Мортеза Сафари изјавио је да Иран има 100 војних бродова спремних да узврате сваком америчком ратном броду који би представљао претњу по Исламску Републику.

Војници на америчким ратним бродовима су „ситни залогаји” за Иран у случају било какве претње Исламској Републици, рекао је генерал Сафари у изјави конзервативном недељнику „Панџерех”, а пренела америчка новинска агенција Асошиејтид прес (АП).

Иран је 2008. задужио своју најјачу војну силу, Револуционарну гарду, за одбрану територијалних вода те државе у Персијском заливу, кључном путу за транспорт нафте.

Сједињене Америчке Државе које имају бродове у Заливу, нису искључиле могућност војног напада како би осујетиле нуклеарни програм Ирана, за који верују да има за циљ производњу атомског оружја.

Иран демантује ове тврдње, истичући да је једина сврха његовог нуклеарног програма производња електричне енергије.
Танјуг


Izvor:Politika

Bivši šef CIA: Napad sve izvesniji

25.07.2010.

Istanbul, Vašington - Bivši direktor CIA Majkl Hajden kaže da je vojna akcija
protiv Irana sada izglednija, jer će Teheran nastaviti svoj nuklearni program.


Iran nastavlja svoje napore, bez obzira što Sjedinjene Američke Države budu učinile na diplomatskom planu, kaže Hajden.

U intervjuu za CNN Hajden je rekao da je, dok je on bio na čelu CIA, u vreme administracije DŽordža Buša, napad na Iran bio je jako nisko na popisu opcija, ali da sada takva akcija izgleda neumoljiva.

Hajden je rekao da očekuje da Iran razvije svoj nuklearni program do tačke, pre posedovanja nuklearnog oružja. To će, kako je rekao, destabilizovati region kao da Teheran zaista poseduje atomsku bombu.

Zapadne zemlje, sa SAD na čelu, tvrde da je cilj iranskoga nuklearnog programa da zemlja dođe u posed nuklearnog oružja.

Iran odbacuje te optužbe i tvrdi je da cilj programa mirnodopsko korišćenje nuklearne energije.

Američki zvaničnici kažu da je vojna akcija ostaje opcija ukoliko se Iran ne bude mogao sankcijama privoleti da odustane od nuklearnog programa.


"Teheran spreman na razgovore"

Šefovi diplomatija Irana, Brazila i Turske razgovarali su u Istanbulu o mogućem rešenju spornog iranskog nuklearnog programa.

Današnji trojni razgovor je prvi takve vrste od kako je Savet bezbednosti UN 9. juna usvojio nove, strožije, sankcije Iranu zbog odbijanja te zemlje da prekine nuklearne aktivnosti za koje na Zapadu tvrde da su usmerene na stvaranje nuklearnog oružja.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa brazilskim kolegom Selsom Amorimom, kojoj nije prisustvovao iranski ministar Manušehr Motaki, turski ministar Ahmet Davutolu pozvao je Iran da u najkraćem roku nastavi dijalog za zapadnim zemljama.

"Ono što smo govorili obema stranama još od početka je da sastanak (iranskih predstavnika sa grupom 5+1) mora da se održi u najskorije vreme i da obe strane moraju da razgovaraju o svim pitanjima otvoreno i transparentno", rekao je turski ministar.

Iranski ministar se nakon konferencije za novinare pridružio kolegama na radnom ručku.

Nakon ručka, Davutolu je kazao novinarima da je Teheran spreman da se u septembru sastane sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton koja bi predstavljala grupu 5+1 koju čine SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka.

"Motaki je potvrdio da je spreman da se sastane sa Ketrin Ešton nakon Ramazana, najverovatnije u drugoj sedmici septembra", dodao je on.

Iran je 17. maja predložio velikim silama, u okviru sporazuma sa Brazilom i Turskom, da na turskoj teritoriji razmeni 1 200 kilograma svog slabo obogaćenog uranijuma (3,5 odsto) za 120 kilograma uranijuma obogaćenog za 20 odsto koji je namenjen za jedan reaktor koji se u Teheranu koristi za medicinska istraživanja.

Velike sile koje su ignorisale tu inicijativu, izglasale su 9. juna u Savetu bezbednosti UN dodatne sankcije Iranu.

Sličnu razmenu su prošlog oktobra predložili SAD, Rusija i Francuska, pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Međutim, Iran je tada postavio uslove neprihvatljive za velike sile i sporazum nije ostvaren.


Izvor: FoNet, Beta, Tanjug

EU usvojila nove sankcije za Iran

26.07.2010.

Brisel - EU je zvanično usvojila paket sankcija protiv Irana zbog njegovog nuklearnog
programa, koje se odnose na spoljnotrgovinski, bankarski i energetski sektor.


Potez, koji su lideri EU usaglasili u junu, najnoviji je u nizu mera međunarodne zajednice koja ima za cilj da natera Iran da obustavi svoj nuklearni program.

Sankcije EU posebno se odnose na industriju gasa i nafte. Predviđa se zabrana novih investicija, tehničke pomoći ili transfera tehnologije posebno za preradu gasa.

Iranski sektor prevoza tereta, morskim ili vazdušnim putem, biće jako ograničen. Otežava se trgovinska razmena, zabranjuje aktivnost dodatnog broja iranskih banaka i proširuje spisak osoba kojima će biti uskraćena viza, posebno onima iz ideološke vojske iranskog režima Čuvara revolucije.

Većina sankcija stupiće na snagu sutra, kada izađe službeni list EU.


Izvor: Beta

Teheran očekujue napad SAD-a

27.07.2010. 14:47, Tanjug


Teheran -- Iran očekuje da će SAD izvesti vojni napad na najmanje dve države na Bliskom istoku u naredna tri meseca, izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad.


U intervjuu za državnu televiziju Pres, Ahmadinežad nije precizirao da li misli da će Iran biti napadnut, kao ni na osnovu kojih informacija to očekuje.

"Oni su odlučili da napadnu najmanje dve države u regionu u naredna tri meseca", rekao je iranski predsednik u intervjuu koji je juče snimljen, prenela je agencija Rojters.

Ahmadinežad je rekao da Iran ima "vrlo precizne informacije da su Amerikanci skovali plan, prema kojem vode psihološki rat protiv Irana".

Iranski predsednik je kritikovao i međunarodne sankcije koje su Iranu uvele SAD, UN i EU, s ciljem da nateraju Teheran da se vrati pregovorima o svom nuklearnom programu.

"Logika da mogu da nas sankcijama ubede da pregovaramo je samo neuspeh", rekao je Ahmadinežad.

SAD i Izrael su odbile da isključe mogućnost vojne akcije protiv Irana, zbog njegovog nuklearnog programa za koji strahuju da je namenjen pravljenju atomske bombe, što Teheran negira.

Izrael, koji ne želi ni da potvrdi ni da negira da poseduje nuklearno oružje, uništio je jedini nuklearni reaktor u Iraku 1981. godine i bombardovao lokaciju u Siriji 2007. zbog sumnje da se tu nalazi nuklearni reaktor.

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu nazvao je mogućnost Irana sa nuklearnim naoružanjem "krajnjom terorističkom pretnjom", a njegov zamenik Moše Jalon je rekao da je Izrael unapredio vojnu sposobnost koja bi mogla da bude korišćena protiv neprijatelja u Gazi, Libanu, Siriji ili Iranu, podsetio je Rojters.

Izvor: B92

Ahmadinežad: Sankcije smešne


28.07.2010.

Politika Evropljana i Amerikanaca u pogledu sankcija prema Teheranu je smešna, rekao predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad. U ekskluzivnom intervjuu za američku televizijsku mrežu Si-Bi-Es, Ahmadinežad odbacio tvrdnje da njegova zemlja podržava talibane u Avganistanu.

Samo dan pošto je Evropska unija usvojila novi paket sankcija Iranu zbog navodnog nuklearnog programa te zemlje, predsednik Mahmud Ahmadinežad dao je intervju za američku televizijsku mrežu Si-Bi-Es.

"Mislim da je politika Evropljana i Amerikanaca u pogledu sankcija smešna. Oni misle da će uticati na život ljudi u Iranu, a u stvari sami sebi nameću sankcije. Iran je moćna zemlja sa brojnom populacijom, imamo različite, bogate prirodne resurse, što nam veoma olakšava prevazilaženje svih problema", tvrdi iranski predsednik.

Kaznene mere se odnose na spoljnotrgovinski, bankarski i energetski sektor te zemlje.

Ahmadinežad je podsetio da Iran već 31 godinu ima zamrznute odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da je u više navrata nudio pomirenje.

''Tokom posete Njujorku, rekao sam da sam spreman da razgovaram sa predsednikom Obamom. Poslao sam i poruku kada je izabran za predsednika. Više puta su iranski zvaničnici saopštavali da će podržati promene u odnosima dve zemlje'', naveo je.

Predsednik Irana još jednom je odbacio tvrdnje da njegova zemlja podržava talibane u Avganistanu.

''Ne podržavamo nijednu grupu, već samo avganistanski narod. Želimo da se poboljša bezbednost u toj zemlji i da sami Avganistanci treba da upravljaju svojom zemljom. Ključni uzrok sadašnje situacije u Avganistanu je u vojnoj intervenciji Amerike i NATO-a. Već 20 godina se Amerikanci direktno mešaju u unutrašnje stvari Avganistana", ističe Ahmadinežad.

Iran je juče saopštio da je spreman da se vrati pregovorima o zameni nuklearnog goriva za reaktor bez uslovljavanja. Pregovori su prekinuti prošlog oktobra, posle čega su Ujedinjene nacije, SAD i Evropska unija uvele novi paket sankcija Teheranu.

Izvor: RTS

SAD ponovo zove Iran na Pregovore

29.07.2010. 01:10h  Beta

Vašington -- Vašington saopštio da očekuje da će uskoro doći do sastanka Teherana i predstavnika "šestorke", grupe zemalja koje nadziru sporni iranski nuklearni program.

Grupu od šest zemalja čine Nemačka, Kina, SAD, Francuska, Rusija i Velika Britanija.

"Spremni smo da nastavimo razgovore sa Iranom o detaljima našeg prvobitnog predloga kada je reč o reaktoru za istraživanja u Teheranu", izjavio je portparol Stejt departmenta Filip Krouli.

"Nadamo se da ćemo narednih sedmica imati iste razgovore kakve smo imali prošlog oktobra", rekao je Krouli dodajući da "nema ništa novo da najavi".

Šestorka optužuje Iran da se bavi nuklearnim istraživanjima ne u civilne svrhe, već sa ciljem da se domogne nuklearnog oružja.

Zapadne zemlje predložile su na sastanku u Zzenevi prošlog oktobra Iranu razmenu osiromašenog uranijuma pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju. Međutim, Teheran je tada postavio uslove neprihvatljive za velike sile i takav sporazum nikada nije postignut.

Portparol Stejt departmenta rekao je da bi eventualni budući razgovor sa vlastima u Teheranu bio na liniji "procesa" koji je pokrenut u Ženevi.

Izvor: B92

Malen:Napad na Iran loša ideja

01.08.2010. 17:06h  Beta

Vašington -- Šef generalštaba američke vojske Majk Malen izjavio je da vojska SAD ima plan da napadne Iran, ali je upozorio da je takav napad "loša ideja".

Admiral Malen je više puta ponovio da bi vojni napad na Iran imao ozbiljne i nepredvidive posledice širom Bliskog istoka.

Malen, međutim, istovremeno poručuje da je mogućnost da Teheran razvije nuklearno naoružanje neprihvatljiva.

U intervjuu za američku televiziju NBC, on je rekao da "vojna akcija ostaje jedna od opcija ako to bude potrebno" i da, "ako do toga dođe, vojska ima pripremljen plan".

Malen nije, međutim, želeo preciznije da objasni detalje tog plana.

On je upozorio i da Vašington ne bi smeo da dozvoli da ekonomska kriza koja je zahvatila SAD spreči zemlju da i dalje ima ulogu velike sile.

"Već nekoliko godina zabrinjava me to što se udaljavamo od naše uloge na svetskoj sceni... za to je odgovorna i ekonomska situacija", rekao je Malen, dodavši da bi recesija mogla da vodi SAD u još veću izolaciju.

Izolacija, "u svetu koji traži veću angažovanost na globalnom planu, mogla bi da nas oslabi", zaključio je šef generalštaba američke vojske.

On je dodao i da je pokušao da učvrsti veze sa ekonomskim silama poput Indije, Kine i Brazila, zamerajući Pekingu što je prekinuo veze s vojskom SAD.

Izvor: B92

Ова изјава је пре свега једна врста притиска на Иран и индиректна претња. Можда би се могло рећи и "молба" Ирану да мало попусти јер би то свима пријало. И Ирану јер би наставио да се развија и јача у регионалну силу и САД јер су јој паре потребније на другој страни. Још један већи ратни сукоб тешко би исцрпео САД, а није искључено да би били принуђени и да употребе и оружја (нуклеарно) која су до сада више била претње. Иран би сигурно претрпео тешку штету од које би се дуго опорављао. То сигурно никоме добра не би донело.

Друго, што је можда и озбиљније, изгледа да има проблема и око финансирања војних напора САД. Од инвазије на Гранаду и Никарагву, почетком 80-тих година САД су почеле  знатно интензивније да користе оружану силу широм планете. То сигурно није било јефтино. Међутим, привреда је била у полету и могла је то да издржи. Осим тога, војска и те интервенције су доносиле посао добром делу индустрије САД. Сада није баш тако: ратови у Ираку и Авганистану су се одужили, трошкови су велики, савезници посустају, појављује се конкуренција и у економском и војном плану. Економска криза је погодила највише финансијски сектор (банке, осигуравајућа друштва, инвестиционе фондове) које је понајвише обезбеђивао свежи капитал за америчку привреду и државну администрацију и тако америци давао привид економске стабилности. Капитал "бежи" где има јефтиније трошкове и рађају се нови економски "џинови". Очигледно је да неко, додуше за сада стидљиво, али све гласније, помиње штедњу и на војном плану. Не ради се само о одустајању од разних пројеката развоја наоружања и војне опреме, већ и о преиспитивању укупних ратних издатака.

Мален је управу, САД постепено посустају у трци за доминацијом на светској сцени. Ипак, остајање у трци је могуће само уз економску стабилност и поновни, макар и вештачки, полет америчке привреде. Е, да ли ће то баш и моћи је питање на које ћемо добити одговор у наредних 5-6 година.

Iran odbio poziv Obame da oslobodi troje Amerikanaca


01.08.2010.

Iran je danas odbacio apel predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame za oslobođenje troje Amerikanaca uhapšenih pre godinu dana na granici te zemlje sa Irakom, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Irana.
 
Šejn Bojer (28), Sara Šurd (31) i Džoš Fatal (28) uhapšeni su 31. jula prošle godine na iračko-iranskoj granici, pošto ih je Iran osumnjičio za pokušaj špijunaže, ali do danas nije podigao optužnicu.

Porodice Amerikanaca tvrde da su oni šetali planinama severnog Iraka pre nego što su uhapšeni, javila je agencija Rojters.

"Svaki pokušaj da se utiče na legalno procesuiranje navedenih ljudi putem političkih pritisaka ili medija neće proći u nezavisnom iranskom pravosuđu", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Irana Ramin Mehmanparast.

Obama je u petak saopštio da Amerikanci nisu počinili nikakav zločin i da je njihovo držanje u zatvoru krši konvencije o ljudskim pravima.

"Želim da budem potpuno jasan: Sara, Šejn i Džoš nikada nisu radili za vladu SAD. Oni su jednostavno osobe otvorenog uma i mladi avanturistički nastrojeni ljudi koji predstavljaju ono najbolje u Americi i najbolji ljudski duh", ističe se u Obaminom saopštenju.

Poslednji slučaj samo je dolio ulje na vatru kada je reč o odnosima SAD i Irana, opterećenim optužbama Vašingtona i međunarodne zajednice da Iran razvija nuklearno oružje, što Teheran odbacuje.

Vlasti Irana tvrde da Amerikanci tajno drže 11 Iranaca u pritvoru, uključujući i nekadašnjeg zamenika ministra odbrane koji je nestao 2007. godine.

Izvor: Tanjug

Ahmadinežad pozvao Obamu na TV duel


02.08.2010.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad pozvao je danas lidera Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obamu na TV duel da bi se, kako je rekao, pokazalo ko nudi bolja rešenja za aktuelne svetske probleme.

„Do kraja leta bićemo tamo (u SAD) pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija i ja ću biti spreman za razgovore jedan na jedan sa gospodinom Obamom, ispred kamera, naravno”, izjavio je Ahmadinežad u Teheranu.

„Ponudićemo rešenja za svetske probleme da vidimo čija su bolja”, prenela je njegove reči agencija Rojters.

Ahmadinežad je slične predloge iznosio i u prošlosti. U septembru je, takođe, pozvao Obamu na TV duel, što Bela kuća nije prihvatila, a slično se dešavalo i za vreme predsednikovanja Džordža Buša mlađeg, za kojeg je Ahmadinežad tada rekao da je „uplašen”.

Poziv Obami stigao je u trenucima kada se Iran suočava sa novom rundom sankcija međunarodne zajednice zbog spornog nuklearnog programa.

Izvor: Tanjug

Irаn nаstаvljа dа grаdi nukleаrne objekte


16.08.2010.

Irаn zаpočinje izgrаdnju nove fаbrike zа obogаćivаnje urаnijumа početkom sledeće godine, izjаvio je šef Orgаnizаcije zа аtomsku energetiku Islаmske republike Ali Akbаr Sаlehi.

To će biti već treće slično preduzeće nа irаnskoj teritoriji. Ukupno Teherаn nаmerаvа dа izgrаdi 10 nukleаrnih objekаtа. U junu SB UN usvojio je nove sаnkcije protiv Irаnа. One između ostаlog predviđаju monitoring novčаnih tokovа irаnskih bаnаkа u cilju presecаnjа podrške nukleаrnom progrаmu zemlje.

Izvor: Glas Rusije

Hamenei: Prvo ukidanje sankcija, pa onda pregovori


18.08.2010.

Iranski vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamenei izjavio je da Islamska Republika neće razgovarati sa SAD o spornom nuklearnom programu Teherana ukoliko se ne ukinu sankcije i ne povuku vojne pretnje.

„Ono što kažu, kao i naš predsednik, da ćemo da pregovaramo - da, hoćemo, ali ne sa Amerikom jer ona niti pregovara iskreno, niti je normalan pregovarač. Otklonite prvo sankcije i pretnje”, rekao je Hamenei u govoru koji je prenosila televizija.

Hamenei je kazao da bi, pre otpočinjanja pregovora, prvo trebalo da se otklone sankcije i pretnje.

„Ako supersile žele da prete, vrše pritisak, uvode sankcije i pokazuju gvozdenu pesnicu, a sa druge strane traže da se sedne za pregovarački sto, to onda nisu pregovori i mi na taj način nećemo ni sa kim da pregovaramo”, naglasio je Hamenei.

On je napomenuo da Iran nije odbacio razgovore sa SAD, ali pod drugim okolnostima, preneo je Rojters. Hamenei je, takođe, upozorio Vašington na odgovor Irana ako SAD napadnu tu zemlju.

„Malo je verovatno da će SAD da preduzmu tako glupu meru, ali bi svi trebalo da znaju da u slučaju bilo kog napada, odgovor iranskog naroda neće biti limitiran samo na region Bliskog istoka, već će biti šireg opsega”, istakao je Hamenei.

Savet bezbednosti UN je u junu, na zahtev SAD, odborio nove sankcije Iranu kako bi ga primorao da suspenduje svoj sporni nuklearni program.

Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad je nedavno rekao da je njegova zemlja spremna za nastavak dijaloga sa međunarodnom zajednicom, ali pod uslovom da joj se prizna pravo na obogaćivanje uranijuma, što Zapad ne prihvata, smatrajući da Iran želi da proizvodi atomsko oružje.

Vlast u Teheranu, međutim, tvrdi da je iranski nuklearni program miroljubiv, odnosno da mu je cilj zadovoljavanje energetskih i medicinskih potreba.

Izvor: Tanjug

Bušerskа аtomskа centrаlа biće puštenа u rаd 21. аvgustа


20.08.2010.

Direktor Rosаtomа Sergej Kirijenko potrdio je dа će puštаnje u rаd irаnske Bušerske аtomske centrаle biti izvedeno, kаo što je plаnirаno, 21. аvgustа.

Ono će se odvijаti pod kontrolom inspektorа MAGATE. Oni će rаspečаtiti kontejnere sа gorivom koje je ruskа strаnа postаvilа pre polа godine u reаktor, usаglаsivši to sа svim pаrtnerimа, objаsnio je direktor Rosаtomа nа sаstаnku sа premijerom Vlаdimirom Putinom. Puštаnje аtomske centrаle u Bušeru znаči dа Rusijа uvek ispunjаvа svoje obаveze i dа svаkа zemljа imа prаvo dа rаzvijа civilnu аtomsku energetiku pod kontrolom MAGATE, izjаvio je direkotor Rosаtomа.

Izvor: Glas Rusije

Ahmadinežad: Iran spreman na nove pregovore


20.08.2010.

Iranske vlasti spremne su da se, bez postavljanja posebnih uslova, ponovo uključe u pregovore sa svetskim silama, pod uslovom da se nuklearni materijal te zemlje smatra sirovinom za proizvodnju goriva, izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad.

Iran prihvata da krajem avgusta ili početkom septembra obnovi razgovore sa stalnim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Nemačke, rekao je Ahmadinežad u intervjuu japanskom listu „Jomiuri Šinbun”.

„Obećavamo da ćemo smanjiti obogaćivanje uranijuma za 20 odsto ukoliko nam bude obezbeđeno snabdevanje gorivom”, rekao je Ahmadinežad.

Iranski vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamnei izjavio je juče da Islamska Republika neće razgovarati sa SAD o spornom nuklearnom programu Teherana ukoliko se ne ukinu sankcije i ne povuku vojne pretnje. Hamnei je kazao da bi, pre otpočinjanja pregovora, prvo trebalo da se otklone sankcije i pretnje.

Savet bezbednosti UN je u junu, na zahtev SAD, odobrio nove sankcije Iranu kako bi ga primorao da suspenduje svoj sporni nuklearni program.

Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad je nedavno rekao da je njegova zemlja spremna za nastavak dijaloga sa međunarodnom zajednicom, ali pod uslovom da joj se prizna pravo na obogaćivanje uranijuma, što Zapad ne prihvata, smatrajući da Iran želi da proizvodi atomsko oružje.

Vlasti u Teheranu, međutim, tvrde da je iranski nuklearni program miroljubiv, odnosno da mu je cilj zadovoljavanje energetskih i medicinskih potreba.

Izvor: Tanjug

Počelo punjenje gorivom atomske centrale "Bušer"


Atomska centrala "Bušer" u Iranu, čiju je izgradnju dovršila Rusija, počela je danas sa radom, potvrdio je šef ruske državne nuklearne agencije Sergej Kirijenko.

Iranski i ruski inženjeri počeli su da pune gorivom ovo postrojenje, što će trajati oko nedelju dana, i to predstavlja prvi korak ka potpunom aktiviranju atomske centrale, koje su SAD pokušavale da spreče u strahu od iranskih nuklearnih ambicija, javile su agencije.

"Puštanje u rad (postrojenja "Bušer") predstavljaće veliki uspeh za Iran. To takođe pokazuje odlučnost i sposobnost Irana da nastavi svoje nuklearne aktivnosti", izjavio je poslanik u iranskom parlamentu Džavad Karimi.
Rusija, koja je dovršila izgradnju postrojenja, obećala je da će nadgledati ovo mesto i sprečiti da nuklearni materijal eventualno bude iskorišćen za proizvodnju atomskog oružja.

Izgradnju centrale Bušer" počela je 1970-ih nemačka korporacija Simens", a od 1997. godine izgradnju je preuzela ruska kompanija Atomstrojeksport".

Izvor: www.blic.rs

Iran pokreće nuklearku u Bušeru


21.08.2010.

Ruski i iranski inženjeri počeli točenje uranijumskog goriva u prvoj iranskoj nuklearnoj centrali. Teheran saopštio da će gorivo islljučivo biti upotrebljeno za proizvodnju struje.

U prvoj iranskoj nuklearnoj centrali u Bušeru počelo točenje uranijumskog goriva, za koje se očekuje da će trajati sedam dana tokom kojih će 80 tona goriva biti uneto u postrojenje gde se nalazi reaktor.

_{Nuklearna centrala u Bušeru}
[attachment=1]

Pretakanje uranijumskog goriva je prvi korak ka pokretanju postrojenja, ali biće potrebno najmanje dva meseca pre nego što reaktor kapaciteta 1.000 megavati počne da proizvodi struju. Iranske vlasti demantuju da im je namera da gorivo iskoriste za vojne svrhe, navodeći da samo žele da proizvedu struju.

Rukovodilac iranske Organizacije za atomsku energiju Ali Akbar Salehi nazvao je današnji dan istorijskim i zahvalio se Rusiji i ruskom narodu na pomoći koju je pružio Iranu u pripremama za otvaranje prve nuklearne centrale.

Pokretanju reaktora u Bušeru, gradu na jugu Irana, ranije se oštro protivio SAD ali je u međuvremenu ublažio stavove.

U Moskvi, koja pruža operativnu podršku Teheranu u osposobljavanju rektora, navode da je projekat vrlo važan jer će obezbediti da se nuklearno gorivo ne koristi u vojne svrhe.

Ruske vlasti navode da će projekat u Bušeru ubediti iranske vlasti da sarađuju sa međunarodnom zajednicom, što bi osiguralo da Teheran ne krene putem korišćenja nuklearnog goriva u vojne svrhe.

Direktor ruske državne korporacije za atomsku energiju "Rosatom" Sergej Kirijenko je izjavio da puštanje u rad atomske centrale u Iranu potvrđuje stav Rusije da "bilo koja zemlja na svetu ima pravo na korišćenje atomske energije u mirnodopske svrhe".

Gorivo, koje će biti upotrebljeno u Bušeru, sadrži određen procenat plutonijuma, koji može da se iskoristi za pravljenje nuklearnog oružja.

Teheran je, međutim, saopštio da će zvaničnici Međunarodne agencije za atomsku energiju moći da se uvere da ništa od goriva u Bušeru nije upotrebljeno u druge svrhe osim za reaktor.

Izvor: RTS

Nuklearno gorivo za reaktor u Teheranu za godinu dana


01.09.2010.

Iran će u roku od godinu dana proizvesti nuklearno gorivo potrebno za medicinski reaktor u Teheranu, izjavio je šef iranskog nuklearnog programa Ali Akbar Salehi.

Salehi je rekao da je Teheran do sada obogatio 25 kilograma uranijuma do nivoa od 20 odsto za ovaj reaktor, javila je iranska novinska agencija IRNA, preneo je Rojters.

"Proizvešćemo sve gorivo potrebno za postrojenje u Teheranu za godinu dana", rekao je Salehi.

Ranije ovog meseca, Iran je na jugu, u gradu Bušeru, otvorio svoju prvu nuklearnu elektranu, koja je izgrađena uz pomoć Rusije, koja će obezbeđivati i gorivo.

Kako bi umanjila zabrinutost zbog spornog iranskog nuklearnog programa, Rusija će, takođe, preuzimati potrošene šipke s nuklearnim gorivom, koje bi mogle da se upotrebe za dobijanje plutonijuma koji se koristi u proizvodnji nuklearnog oružja.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad izjavio je ranije ovog meseca da će Iran prestati da obogaćuje uranijum ukoliko bude dobijao dovoljne količine nuklearnog goriva za svoj istraživački reaktor.

Zapadne zemlje strahuju da Iran radi na proizvodnji nuklearnog oružja, dok Teheran insistira da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopsku namenu.

Izvor: Tanjug

Japan uveo dodatne sankcije Iranu


03.09.2010. 

Japan je danas uveo dodatne sankcije Iranu, zbog njegovog spornog nuklarnog programa, što je rezultat pritiska Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije na Teheran, iako je Tokiju vrlo značajan uvoz nafte iz te zemlje.

Sankcije, koje prelaze okvir predviđen nedavnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, uključuju restrikcije za 15 iranskih banaka koje bi mogle da podržavaju nuklearne aktivnosti, i blokiranje novih investicija u energetski sektor Irana, preneo je Rojters.

Japan se, međutim, nije odlučio na bilo kakve sankcije na uvoz nafte iz te zemlje. Posle Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara, Iran je, po količini, četvrti isporučilac nafte Japanu, sa oko 10 odsto od ukupnog uvoza.

Nove međunarodne sankcije Iranu uvedene su pod pritiskom Zapada, gde se smatra Teheran nastoji da proizvede atomsko oružje, ali iranski zvaničnici to demantuju, navodeći da je njihov nuklearni program miroljubiv.

Izvor: Tanjug

Sankcije nisu zaustavile iranski nuklearni program


06.09.2010.

Ukupna iranska proizvodnja niskoobogaćenog uranijuma povećana je za oko 15 odsto od maja i dostigla je 2,8 tona, navodi se u izveštaju kontrolne agencije UN, što znači da je Teheran nastavio atomski program uprkos pooštravanju sankcija.

U poverljivom izvještaju koji je Rojters dobio na uvid Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izražava bojazan zbog mogućih aktivnosti Islamske Republike u pravcu razvoja nuklearnog materijala za projektile.

Zapadne sile verovatno će primiti ovaj izveštaj kao potvrdu svojih sumnji da Teheran pokušava da napravi atomsku bombu. Zapad pokušava da primora Iran na nastavak razgovora o njegovom atomskom programu.

Teheran odbacuje optužbe i tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo civilnu svrhu, odnosno proizvodnju električne energije.

Izvor: Srna

Iran će dobiti nuklearno gorivo po planu „Bečke grupe"


07.09.2010.

Isporuke goriva za istraživački nuklearni reaktor u Teheranu biće obavljene po shemi, koju je predložila „Bečka grupa" (RF, SAD, Francuska).

Sigurnost u ovo izrazio je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, nakon sednice rusko-francuskog Saveta za pitanja bezbednosti u Parizu. Po njegovim rečima, u toku sastanaka s francuskim kolegom Bernarom Kušnerom i državnim sekretarem SAD Hilari Klinton, ova pozicija je potvrđena. Sa svoje strane, Kušner je istakao da je svetska zajednica spremna da obnovi razgovore s Iranom.

Izvor: Glas Rusije

Kastro kritikovao Ahmadinežada zbog antisemitizma


08.09.2010.

Bivši kubanski vođa Fidel Kastro kritikovao je predsednika Irana Mahmuda Ahmadinežada zbog njegovih, kako ih je nazvao, antisemitskih stavova, a doveo je u pitanje i svoje delovanje tokom kubanske raketne krize 1962. godine.
 
Kastro je najnovije komentare izneo u jučerašnjem intervjuu sa američkim novinarem Džefrijem Goldbergom, koga je pozvao u Havanu da razgovaraju o strahovima od svetskog nuklearnog rata.

Goldberg je rekao da se Kastro, tokom petočasovnog razgovora, stalno vraćao osudi antisemitizma, kritikujući Ahmadinežada zbog negiranja Holokausta.

Kastro je rekao da bi Iran mogao unaprediti mirovni proces "priznanjem 'jedinstvene' istorije antisemitizma i pokušajem da razume zašto Izraelci strahuju za svoju egzistenciju".

Iranska vlada bi, prema rečima bivšeg kubanskog vođe, trebalo da razume da su Jevreju bili proterani sa svoje zemlje, proganjani i maltretirani širom sveta, kao oni koji su ubili Boga", rekao je Kastro.

Četiri godine posle operacije i povlačenja sa čela države 2006. godine, Kastro je ponovo počeo da se pojavljuje u javnosti i da u tim prilikama upozorava na nuklearni rat SAD i Izraela protiv Irana.

"Taj problem neće biti razrešen, jer Iran se neće povući pred pretnjama", rekao je Kastro Goldbergu.

Razgovarajući o kubanskoj raketnoj krizi, Goldberg je pitao Kastra da li i dalje izgleda logično što je Sovjetima preporučio bombardovanje SAD. "Nakon što sam video ono što sam video, i znajući ono što zanam sada, nije bilo vredno toga", rekao je Kastro.

Izvor. Tanjug

Nikad mi nije bilo jasno, zašto se Iran toliko svađa Izraelom. Perzijanci nisu Arapci, onda je jedino tu pitanje religije. Pa ono što znam, Iranu je u ratu sa Irakom pomogao baš Izrael.

Teheran pušta "američku špijunku"


13.09.2010.

Amerikanka Sara Šurd koja se sa još dvoje Amerikanaca nalazi u zatvoru zbog sumnje za špijunažu, biće puštena uz kauciju. Osumnjičeni amerikanci uhvaćeni su blizu iransko-iračke granice 2009.godine. Njihove porodice tvrde da su bili na planinarenju.

Tužilac u Teheranu saopštio je da će Amerikanka, koja se sa još dvoje Amerikanaca više od godinu dana nalazi u zatvoru zbog sumnje za špijunažu, biti puštena uz kauciju.

Sara Šurd će moći da izađe iz zatvora kada plati kauciju od 500.000 dolara, pošto su sudske vlasti u subotu sprečile njeno oslobađanje.

"Posle 13 meseci video sam se prvi put sa klijentkinjom. Mi smo izneli svoju odbranu i tužilac će izneti optužnicu, posle čega počinje suđenje", rekao je advokat Masud Šafei.

Sara Šurd, Šejn Bauer i Džoš Fejtalstalo uhvaćeni su blizu iransko-iračke granice u julu 2009. godine i optuženi su za špijunažu, dok njihove porodice tvrde da su bili na planinarenju i da su tako prešli granicu.

Izvor: RTS

IAEA: Iran ometa rad inspektora


14.09.2010.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
Jukija Amano optužio je Iran da ometa njen rad u toj državi.

Amano je na sastanku odbora Agencije imenovao je novog glavnog nuklearnog istražitelja.

"Stalno protivljenje Irana izboru inspektora sa iskustvom koji rade u iranskim nuklearnim postrojenjima ometa proces inspekcije", rekao je Amano odboru agencije Ujedinjenih nacija.

"Iran nije pružio neophodnu saradnju da omogući Agenciji da potvrdi da se sav nuklearni materijal u Iranu koristi u miroljubive svrhe", kazao je Amano.

Iran je odbacio optužbe i naveo da su dva inspektora kojima je zabranio da uđu u zemlju u junu dali pogrešne informacije o njegovom nuklearnom radu, ukazujući na svoje pravo da odbiju određene inspektore po sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja koji ima sa IAEA.

Ambasador Irana u IAEA Ali Asgar Soltanije rekao je na konferenciji za novinare da "kategorično odbacuje taj izveštaj", preneo je Rojters.

Soltanije, koji je ranije kritikovao najnoviji izveštaj IAEA o Iranu kao neuravnotežen i štetan za njegov kredibilitet, kazao je da ta agencija ima više od 150 inspektora na raspolaganju za Iran.

"Problem nije broj inspektora, nego kvalitet i iskustvo", rekao je Amano. Šef IAEA je na sastanku odbora za novog glavnog istražitelja agencije UN imenovao stručnjaka za Iran Hermana Nakertsa, koji će nadgledati inspekcije u Iranu kao i u drugim državama Bliskog istoka, južne Azije i Afrike.

Nakerts će naslediti Olija Henonena na mestu šefa odeljenja IAEA koje kontroliše da se nuklearni programi država članica širom sveta ne koriste u vojne svrhe.

U najnovijem izveštaju IAEA je navedeno da Iran nastavlja sa nuklearnim aktivnostima uprkos strožim sankcijama i da ne uspeva da odgovori na zabrinutost zbog mogućih vojnih dimenzija njegovih aktivnosti.

Odnosi Irana i IAEA pogoršani su pošto je prošlog decembra na čelo agencije došao Amano, koji je zauzeo čvršći stav prema Teheranu, navodeći u izveštajima da Iran možda sada pokušava da proizvede nuklearno oružje, a ne da je to mogao da učini samo u nekom trenutku u prošlosti.

Iran je optuživao Amana da objavljuje izveštaje o njegovom nuklearnom programu koji su politizovani i dovode u zabludu.

Izvor: Tanjug

Iran oslobodio Amerikanku osumnjičenu za špijunažu


14.09.2010.

Iranski sud je danas oslobodio Saru Šurd, jednu od troje američkih državljana osumnjičenih za špijunažu, prenosi “Skaj Njuz”.

[attachment=1]

Sara Šurd (32), koja je zajedno sa Šejnom Bauerom i Džošom Fejtalom uhapšena 31. jula 2009. godine, oslobođena je nakon posredstva švajcarske ambasade. Iako je za njeno oslobađanje bila određena kaucija od 500.000 dolara, za sada nije poznato da li je ona isplaćena.

Njena porodica je rekla da ne može da priušti taj iznos, a američke vlasti su rekle da neće platiti.

"Nalazim se u zatvoru Evin i završavam papirologiju. Ona je puštena i nalazi se na putu ka švajcarskoj ambasadi", izjavio je Masud Šafei, njen advokat.

Šurdovoj neće biti zabranjeno da napusti zemlju, ali će morati da se pojavi na suđenju. Devojci je u zatvoru uskraćeno lečenje, a konstatovano je da ima ozbiljne zdravstvene probleme.

Sara Šurd i Šejn Bauer (27) su se u zatočeništvu verili.

Troje Amerikanaca je u julu prošle godine slučajno prešlo granicu i nelegalno ušlo iz severnog Iraka na teritoriju Irana. Iranske vlasti su ih uhapsile i optužile za špijunažu.

I.Kešanski
Izvor: Blic online

Oteto 6 ljudi na jugoistoku Irana


18.09.2010.

Šestoro ljudi, među njima pet vojnika, oteto je u nemirnoj iranskoj provinciji Sistan-Balučistan, u kojoj deluje lokalna sunitska pobunjenička grupa Džundolah, saopštila je danas policija.

[attachment=1]

U tom regionu koji se graniči sa Avganistanom i Pakistanom, pobunjenici iz redova Džundolaha u samoubilačkom napadu na džamiju su ranije, u julu, ubili 28 ljudi, podsetila je agencija Rojters.

Visoki bezbednosni zvaničnik Sistan-Balučistana Hadi Maraši rekao je da ne veruje da su pripadnici Džundolaha izvršili otmice, ali je i izrazio sumnju da bi otmičari mogli ljude da prodaju toj ekstremnoj grupaciji.

"Locirali smo mesto na kojem se nalaze taoci i nadamo se da ćemo ih uskoro osloboditi", rekao je Mareši.

Šestorica muškaraca, od kojih su petoro njih vojnici i jedan bankar, oteti su u autobusu u četvrtak ujutru.

Teheran sumnjiči Džundolah za povezanost sa Al Kaidom i u prošlosti je optuživao Pakistan, Sjedinjene Države i Veliku Britaniju za podržavanje te organizacije sa ciljem stvaranja nestabilnosti na jugoistoku većinski šiitske zemlje.

Sve tri zemlje su odbacile optužbe, a Džundolah, čiji je lider Abdolmalek Rigi ubijen juna ove godine, negira povezanost sa Al Kaidom.



Ahmadinedžad: Nadamo se da će SAD osloboditi Irance


18.09.2010.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio je danas da se nada da će Sjedinjene Američke Države osloboditi 11 Iranaca koji se, kako tvrdi, nalaze u američkom zarobljeništvu.

[attachment=2]

"Nadamo se da će Iranci biti oslobođeni i ponovo spojeni sa svojim porodicama", rekao je Ahmadinedžad u intervjuu državnoj televiziji uoči polaska u Njujork, na godišnju sednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.


Ahmadinedžad je kazao da bi oslobađanje Iranaca bio "moralni gest" Vašingtona.

Iran je, pre dva dana, oslobodio Amerikanku Saru Šurd, posle 13 meseci koje je provela u pritvoru, a iranski zvaničnici su razloge za oslobođenje nazvali "humanim", s obzirom na to da je njeno zdravstveno stanje pogoršano.

Preostalo dvoje Amerikanaca - Šejn Bauer i Džoš Fatal, koji su kao i Šurdova osumnjičeni za špijunažu, zadržani su u zatvoru u Teheranu.

Njihove porodice tvrde da su Amerikanci nevini i da su prilikom hapšenja, u julu 2009. godine, planinarili na granici Iraka i Irana i da nisu ni znali da li su prešli iransku granicu.

Ahmadinedžad je nekoliko puta do sada ponovio spremnost da troje državljana SAD budu razmenjeni za 11 Iranaca čija je imena Teheran objavio prošlog decembra.


Izvor: Tanjug

Iran: Taoci oslobođeni, dvoje poginulo


18.09.2010.

Dvoje osobe među kojima je jedan od otetih, ubijeni su tokom pokušaja oslobađanja šest iranskih talaca kidnapovanih na jugoistoku Irana, prenela je agencija Rojters pozivajući se na iransku agenciju Mehr.

Ostala oteta lica su oslobođena, izjavio je komandant kopnenih snaga Iranske garde Mohamad Pakpur, dodajući da je tokom akcije nekoliko lica ranjeno.

Šest osoba, pet vojnika i bankarski službenik oteti su iz autobusa u četvrtak ujutru u iranskoj provinciji Sistan Balučistan koja se nalazi na tromeđi s Pakistanom i Avganistanom.

Izvor: Tanjug

 

Ahmadinežad: SAD treba da priznaju da je Iran velika sila


20.09.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad zatražio je danas od Amerikanaca da prihvate da je njegova zemlja velika sila i dodao da "budućnost pripada Iranu".

Ahmadinežad je, u intervjuu za AP, ponovio da vlasti u Teheranu ne žele da dođu u posed atomskog oružja i dodao da se zalaže za svet bez nuklearnog oružja. Iranski predsednik je intervju dao u Njujorku, prvog dana po dolasku u Sjedinjene Američke Države, gde je doputovao na samit Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
 
Kako konstatuje AP, Ahmadinedžad je smireno i samouvereno rekao da "administracija SAD mora priznati da je Iran velika sila".
"S tim što mi sebe smatramo humanom snagom i kulturnom silom i, stoga, prijateljem drugih nacija. Nikada nismo nastojali da dominiramo drugima, niti da kršimo prava bilo koje druge zemlje", rekao je iranski lider.
 
"Oni koji insistiraju na neprijateljstvu sa nama, ubijaju i uništavaju mogućnost našeg prijateljstva u budućnosti, što je loše, jer jasno je da budućnost pripada Iranu", dodao je Ahmadinežad.

On nije nagovestio kada bi Teheran mogao da ponovo pokrene razgovore o svom nuklearnom program sa Međunarodonom agencijom za atomsku energiju (IAEA), ali je dodao da sankcije koje su zbog toga uvedene Iranu nemaju uticaja na politiku vlade.

Prema njegovim rečima, IAEA nikada nije otkrila dokaz da Iran nastoji da proizvede atomsku bombu.

"Ne bojimo se nuklearnog oružja. Stvar je u tome da, ako bismo želeli da napravimo nukelarnu bombu, dovoljno smo hrabri da kažemo da to želimo. Ali mi to to nikad nismo rekli. Kažemo da sav nuklearni aersenal treba uništiti", dodao je Amadinežad.

On je, takođe, rekao da muje drago što je Amerikanka Sara Šurd puštena iz iranskog zatvora, ali je dodao da njena dva prijatelja planinara tek treba da dokažu svoju nevinost pred optužbama da su ilegalno ušli u Iran.

Izvor: Tanjug

Ahmadinedžad: SAD odgovorne za napad 9/11


24.09.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je noćas pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija da većina ljudi veruje da američke vlasti stoje iza napada izvedenih 11. septembra 2001. godine, zbog čega su američka i evropske delegacije napustile salu u znak protesta.
 
_{Ahmadinedžad drži govor u UN}
[attachment=1]

Ahmadinedžad je u govoru rekao da američki zvaničnici i državnici veruju da su samoubilačke napade otetim avionim izvršili islamski militanti iz Al kaide.

On je dodao da su, prema drugoj teoriji, "napad organizovali segmenti američke vlasti, kako bi se preokrenulo stanje opadajuće američke ekonomije i pojačao pritisak na Bliski istok, radi očuvanja cionističkog režima". Ovaj izraz obično se odnosi na Izrael.

"Veći dio američkog naroda, kao i većina zemalja i političara širom sveta, slažu se sa takvim pogledom", rekao je iranski predsednik u obraćanju predstavnicima 192 zemlje.

On je pozvao UN da osnuju "nezavisnu grupu za utvrđivanje činjenica", koja bi ispitala događaje od 11. septembra.

Kao i tokom prethodnih godina, američka delegacija je izašla iz sale tokom Ahmadinedžadovog govora. Njoj su se pridružili delegati 27 članica EU i još nekoliko država.
 
_{Delegacije napuštaju salu tokom govora iranskog predsednika}
[attachment=2]

Portparol Bele kuće Bil Barton rekao je da predsednik Barak Obama smatra da su komentari iranskog predsednika "duboko nemoralni i uvredljivi, naročito zato što su izrečeni u gradu u kojem su se napadi dogodili".

Šef spoljne politike Evropske unije Ketrin Ešton izjavila je da su komentari "sramni i neprihvatljivi".

Kao i u prošlosti, Ahmadinedžad je iskoristio govornicu Generalne skupštine UN za napad na Izrael i odbranu prava svoje zemlje da poseduje nuklearni program, za koji zapad sumnja da služi za proizvodnju nuklearne bombe.

"Sve vrednosti, čak i sloboda izražavanja, u Evropi i SAD su žrtvovani na oltaru cionizma", rekao je Ahmadinedžad.

On je dodao da Izrael ima apsolutnu podršku zapadnih zemalja, da redovno preti zemljama regiona i javno objavljuje ubistva palestinskih zvaničnika, dok su, kako je rekao, palestinski branitelji označeni kao teroristi i antisemiti.

Ahmadinedžad je kritikovao i Savet bezbednosti UN zbog uvođenja sankcija njegovoj zemlji, ocenivši da kaznene mere "uništavaju preostali kredibilitet" ovog tela svetske organizacije.

Izvor: Srna

Rusija će razvijati sa Iranom dobrosusedske odnose


23.09.2010.

Rusija će razvijati sa Iranom dobrosusedske odnose.

Vojno-tehnička saradnja nije jedina sfera bilateralne saradnje, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova RF Aleksej Borodavkin, komentarišući naredbu predsednika Dmitrija Medvedeva, kojom se zabranjuje isporuka protivavionskih raketnih kompleksa S-300 Iranu, kao i drugih savremenih vidova naoružanja. Po rečima Borodavkina, u strogom skladu sa rezolucijom SB UN Rusija obraničava obim vojno-tehničke saradnje sa Iranom, ali ne obustavlja je i tim pre ne prekida je.

Izvor: Glas Rusije

Iran počeo da ubacuje gorivo u jezgro nuklearne elektrane


26.10.2010.

Iran je počeo da ubacuje gorivo u jezgro svoje prve nuklearne elektrane, izvestili su danas državni mediji.

[attachment=1]

Televizija "Pres TV", koja emituje program na engleskom jeziku, javila je da je počelo ubacivanje goriva u jezgro elektrane Bušer, na jugu Irana.

Elektrana, snage 1.000 megavata, ruske je proizvodnje i planirano je da počne da proizvodi energiju početkom sledeće godine, posle nekoliko godina odlaganja, prenele su agencije.

Iranski i ruski inženjeri počeli su u avgustu da prenose gorivo u glavno postrojenje reaktora, ali je ubacivanje goriva u jezgro odloženo zbog curenja u bazenu za skladištenje.

Izvor: Tanjug

Nuklearka se puni gorivom, ajatolah smiruje basidže


Eksperti tvrde da nema opasnosti od iranske elektrane
 
_{Iranska nuklearna elektrana u
gradu Bušeru počela sa radom
Foto AFP}
[attachment=1]

Teheran – Iran je počeo da ubacuje gorivo u jezgro svoje prve nuklearne elektrane, izvestili su državni mediji opisujući događaj kao „pobedu nad neprijateljem”.

Elektrana u južnom gradu Bušeru, snage 1.000 megavata, ruske je proizvodnje i planirano je da počne da proizvodi energiju početkom 2011, posle nekoliko godina odlaganja, prenele su agencije.

Iranski i ruski inženjeri počeli su u avgustu da prenose gorivo u glavno postrojenje reaktora, ali je ubacivanje goriva u jezgro odloženo zbog curenja u bazenu za skladištenje.

Predstavnik za štampu MIP-a u Teheranu izjavio je da iranski nuklearni program „napreduje dobro, prema utvrđenom programu, uprkos svim političkim pritiscima i sankcijama”.

Iranski program obogaćivanja uranijuma alarmirao je Zapad, gde sumnjaju u uveravanja Teherana da se radi isključivo o mirnodopskom programu. UN su, pod pritiskom Zapada, Iranu četiri puta pojačavale sankcije.

Eksperti sada tvrde da nema opasnosti od proliferacije dok god Bušerom upravljaju Rusi i dok je elektrana pod nadzorom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.

U međuvremenu je vrhovni vođa iranske revolucije ajatolah Sajed Ali Hamnei pozvao pripadnike milicije basidža da se uzdrže od „ekstremističkih akcija”, piše „Teheran tajms”.

„Neophodno je da se basidži uzdrže od ekstremizma u praksi, jer ekstremističke akcije su štetne koliko i neaktivnost”, izjavio je Hamnei tokom posete šiitskom svetom gradu Komu.

Posmatrači na Zapadu posetu Komu tumače kao Hamneijev pokušaj da pokaže autoritet i povrati status koji je delom izgubljen u postizbornim neredima prošle godine.

„Lider, čiji je politički i socijalni legitimitet ugrožen, može samo da računa na svoj verski legitimitet”, tumači posetu jedan analitičar za Radio slobodnu Evropu. „On narodu mora da pokaže da i dalje ima posebno mesto u Komu, koji se smatra središtem religije u Iranu.”

Poziv upućen basidžima, koji su uz Revolucionarnu gardu oslonac režima, posmatrači tumače i kao pokušaj približavanja šiitskim vrhovima koji su bili glasni kritičari brutalnog udara na demonstrante posle izbora juna 2009. na kojima je predsednik Mahmud Ahmadinežad obezbedio drugi mandat.

„Revolucionarni duh mladeži basidža treba svakodnevno da jača, ali oni moraju oprezno da ga koriste”, rekao je ajatolah Hamnei.

Basidži, na farsiju „mobilizacija”, paravojna su dobrovoljačka formacija koju je novembra 1979. osnovao ajatolah Homeini i imaju zadatak da doprinesu unutrašnjoj bezbednosti Irana.

Izvor: Politika

Iran nije spreman da razmatra s šestoricom međunarodnih posrednika svoj nuklearni program u toku sledećeg meseca


31.10.2010.
   
Iran nije spreman da razmatra s šestoricom međunarodnih posrednika svoj nuklearni program u toku sledećeg meseca.

To je izjavio danas savetnik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada. U petak je glavni pregovarač Irana Said Džalili izjavio o spremnosti Teherana da obnovi pregovore s grupom 6 (5 stalnih članica SB UN i Nemačka) posle 10. novembra. Ranije je šef MIP RF Sergej Lavrov rekao da šestorica očekuje od Teherana odgovor na predloge o regulisanju njegovog nuklearnog programa. Oni predviđaju obogaćivanje iranskog uranijuma u trećoj zemlji. Odbijanje Irana da sarađuje s šestoricom i MAGATE-om bilo je povod za nove saknkcije, koje je odobrio SB UN u junu ove godine.

Izvor: Glas Rusije

Ahmadinedžad odbacuje pregovore o nuklearnom programu


10.11.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad rekao je danas da Iran neće razgovarati o
svom nuklearnom programu sa predstavnicima šest moćnih zemalja sveta.

"Mi stalno ponavljamo da naša (nuklearna) prava nisu tema za razgovore. Mi jedino učestvujemo u razgovorima o rešavanju međunarodnih problema kako bismo pomogli da se uspostavi mir", naglasio je iranski predsednik u televizijskom obraćanju iz grada Kazvina u centralnom delu Irana.

On je poručio da iranski narod neće dozvoliti nikome da mu uskraćuje prava, naglasivši da je Iran uvek bio spreman da razgovara o temama "na racionalnoj i logičnoj bazi", a da zapadne sile "treba jasno da iznesu svoje stavove o međunarodnim temama".

Ahmadinedžad je kao preduslov za razgovore o iranskom nuklearnom programu naveo da svetske sile treba da iznesu stav o "nuklearniom arsenalu Izraela, neprijatelja Teherana", preneo je Rojters.

Poruka iranskog predsednika produbljuje sumnje Zapada o izgledima za pregovore sa Teheranom o nuklearnom programu Irana, navela je britanska agencija. Zapad smatra da Iran razvija nuklearno oružje, a Teheran tvrdi da mu je nuklearni program usmeren isključivo u miroljubive svrhe.

O ponovnom uključivanja Irana u pregovarački proces o njegovom nuklearnom programu su ovih dana stizale kontroverzne vesti. Teheranu je ponuđeno da krajem ovog meseca obnovi dijalog sa predstavnicima SAD, Francuske, Rusije, Velike Britanije, Nemačke i Kine. Na to su iz Teherana stizali oprečni odgovori.

U pismu datiranom 9. novembra, a u koje je uvid imao Rojters, glavni iranski pregovarač Said Džalili je visokoj komesarki Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton potvrdio spremnost uključivanja u pregovore koji bi bili u Istanbulu, u Turskoj, 23. novembra ili 5. decembra. Predstavnica Eštonove je potvrdila sadržaja pisma.

Zapad je ranije predlagao da nova runda pregovora bude u Beču od 15. do 17. novembra. Juče je iranski ministar spoljnih poslova Manučer Motaki izjavio da očekuje da će 15. novembra biti obnovljeni razgovori u Turskoj, javila je agencija AP, pozivajući se na iransku novinsku agenciju Mehr.

Nešto kasnije tokom jučerašnjeg dana je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Teheranu rekao da "iranski razgovori (sa šest sila) neće uopšte biti o iranskom nuklearnom pitanju", prenela je iranska agencija ISNA.

Zapadne agencije podsećaju da bi to bio prvi sastanak ove vrste za više od godinu dana i prvi od kada su Ujedinjena nacije, SAD i Evropska unija uvele oštre sankcije Iranu.

Izvor: Tanjug

Ahmadinedžad: Svetske sile da prestanu da prete Iranu


18.11.2010.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je danas u Bakuu da svetske sile treba da prestanu da prete Iranu ukoliko žele da ostvare rezultate na razgovorima o nuklearnom programu Teherana.

Govoreći na konferenciji za novinare tokom posete Azerbejdžanu, Ahmadinedžad nije dao nikakav nagoveštaj da bi razgovori između Irana i šest svetskih sila - Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Kine i Nemačke (koji su najavljeni za decembar), mogli zaista da se održe, preneo je Rojters.

"Ukoliko žele da ostvare pozitivne rezultate treba da prestanu da razmišljaju kao agresori. Među njima postoje oni koji razmišljaju kao agresori i oni misle da mogu da ostvare pozitivne rezultate pritiskom i pretnjama upućenim nama", rekao je Ahmadinedžad.

"Oni treba da promene stare metode, u protivnom će rezultat biti isti. Nikakav embargo ne može promeniti iranski narod", dodao je on.

Obe strane su izrazile spremnost da se sastanu 5. decembra, ali mesto sastanka još nije dogovoreno. Ahmadinedžad je kazao da je Iran ponudio da sastanak bude održan u Istanbulu, ali su predstavnici šest sila predložili Ženevu.

Izvor: Tanjug

Sаrаdnjа sа Irаnom će biti nаstаvljenа


18.11.2010.

Rusijа će nаstаviti sаrаdnju sа Irаnom u svim sferаmа, osim ogrаničenjа kojа je uveo SB UN
            
Rusijа će nаstаviti sаrаdnju sа Irаnom u svim sferаmа, osim ogrаničenjа kojа je uveo SB UN, sаopštio je pomoćnik predsednikа RF Sergej Prihodko posle sаstаnkа Dmitrijа Medvedevа sа predsednikom Irаnа Mаhmudom Ahmаdinedžаdom. On je nаzvаo premerom efikаsne sаrаdnje opremаnje аtomske centrаle u Bušeru od strаne ruskih stručnjаkа. Svi rаdovi su vođeni pod kontrolom MAGATE. Po rečimа Prihodkа, rаzgovor dvojice predsednikа imаo je аpsolutno otvoreni kаrаkter. Odnosi Rusije i Irаnа su iskomplikovаni pošto je Moskvа podržаlа rezoluciju SB UN o snаkcijаmа protiv Teherаnа i odbilаje dа isporuči Irаnu komplekse S-300.

Izvor: Glas Rusije

Izgleda da je došlo do sporazuma između Irana i Rusije, prema kome će Rusija da isporuči radare Iranu, i to preko posrednika, najverovatnije Belorusije ili Venecuele. Sporazum je sklopljen u Abu Dabiju. Tip radara koje Rusi nameravaju da prodaju još uvek nije poznat, ali, nagađa se da su u pitanju radari 36D6.
Izvor: Stratfor

Iran prekida odnose sa Velikom Britanijom


20.12.2010.

Iranski parlamentarni komitet odobrio je nacrt predloga o prekidu diplomatskih odnosa sa Velikom Britanijom.

Poslanik Mohamad Karamirad, član komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, saopštio je juče da su poslanici doneli tu odluku na današnjem glasanju, preneo je AP.

Predlog mora da odobri parlament i ustavni nadzorni organ kako bi stupio na snagu. Ukoliko predlog bude odobren, diplomatski odnosi sa Londonom pašće na "nulu", rekao je Karamirad i dodao da će to naučiti Britaniju "kako se postupa sa velikim iranskim narodom".

Iran je prošle sedmice pozvao britanskog ambasadora pošto je diplomata kritikovao Teheran zbog kršenja ljudskih prava. Iran je, takođe, u više navrata optuživao Britaniju da je podržavala antivladine proteste posle izbora 2009, što London demantuje.

Izvor: Tanjug

Poziv iz Teherana


Iran pozvao predstavnike svetskih sila da sredinom januara posete nuklearna postrojenja u toj zemlji. Taj potez mogao bi da znači želju za dobijanje podrške uoči nove runde razgovora o iranskom nuklearnom pitanju.

Iran je pozvao predstavnike Rusije, Kine, Evropske unije, svoje saveznike u arapskom svetu i zemlje u razvoju da polovinom januara obiđu nuklearna postrojenja u toj zemlji.

_{Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad obilazi jedno od nuklearnih postrojenja}
[attachment=1]

Ambasador Irana pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju Ali Asgar Soltanijeh predložio je da strani zvaničnici posete Iran, za vikend, 15. i 16. januara, prenela je agencija AP.

Takav potez mogao bi da znači želju za dobijanje podrške uoči nove runde razgovora sa predstavnicima šest zemalja koje učestvuju u pregovorima o iranskom nuklearnom pitanju.

Portparol iranskog ministarstva inostranih poslova Ramin Mehmanparast najavio je da će do poseta doći pre sastanka Irana sa predstavnicima šest sila - Rusije, Kine, SAD, Francuske, Nemačke i Velike Britanije u Istanbulu, preneo je Rojters.

Iako je ovaj poziv nazvao činom dobre volje i saradnje, Mehmanparast, međutim, nije precizirao koja tačno nuklearna postrojenja će moći da se posete.

Mnoge zapadne zemlje sumnjaju da Iran razvija nuklearno oružje, što Teheran demantuje i tvrdi da je reč o programu u mirnodopske svrhe, za proizvodnju električne energije.

Izvor: www.rts.rs

Iran optužio "Simens" da je SAD omogućio sajber napad


TEHERAN - Iranski vojni komandant Golamreza Džalali optužio je danas nemačku kompaniju "Simens" da je pomogla Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu da izvedu sajber napad na iranska nuklearna postrojenja. Nemačka kompanija je odbila da komentariše te optužbe.
"Kompanija 'Simens' mora odgovoriti i objasniti kako i zašto je neprijateljima obezbedila informaciju o softverskim lozinkama i time otvorila put za sajber napad protiv nas", rekao je Džalali. "Istraga je pokazala da je crv 'staksnet' potekao od SAD i cionističkog režima".

Američki Institut za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) saopštio je da je krajem 2009-početkom 2010. godine oko 1.000 centrifuga, mašina za prerađivanje uranijuma, u iranskom nuklearnom postrojenju "Natanc" zaraženo virusom.

U postrojenju, u kojem se koristi 9.000 centrifuga, to nije bilo dovoljno da izazove ozbiljnija oštećenja, naveo je američki institut.

Izvor: Tanjug i www.blic.rs

Ovde mi nikako nije jasan Siemens kakva im je poslovna politika i ovo im je skroz loša reklam.

Питање је да ли је компанија "Сименс" то званично знала, учествовала у томе или подржала. Могуће је да су то урадили инсајдери уз "жмурење на једно" неких шефова Сименса. Ако јесу, онда се сигурно може применити старо правило да "лопов краде јер верује да неће бити ухваћен". Веровали су (наивно) да се неће сазнати. Осим тога познато је да се такве и сличне ствари чине и да су се чиниле и раније. Раније није било компјутерских вируса, али се у техничкој документацији "прескакала" понека радња  или клијенту заборавиш да укажеш на неку "цаку" и тако га учиниш зависним у погледу одржавања и сл.

Mislim da su svjesno to radil, pošto je bilo sredinom prošle godine govorkanja baš na ovu temu.

Могуће је, али бих рекао да су били "одређени у добровољце", да не кажем малкице уцењени неким другим пословима. У сваком случају углед им је добро пољуљан.

Protiv Irana se izgleda vodi Cyber rat  :komp

Iran tvrdi da je napadnut novim internet crvom


GENERAL GOLAM REZA DŽALALI, RUKOVODILAC iranske organizacije za pasivnu odbranu od napada s interneta, izjavio je ove nedelje da su računari u toj zemlji ponovo izloženi napadu računarskog virusa.

General Džalali je saopštio da se radi o internet crvu pod nazivom Stars, ali nije izneo više detalja o tom napadu.

Treba pomenuti da je organizacija kojom rukovodi general Džalali zadužena za istragu o prošlogodišnjem napadu crva Stuxnet, koji je otkriven u računarskim sistemima u iranskim nuklearnim postrojenjima. Više iranskih rukovodilaca, uključujući i generala Džalalija, optužilo je kompaniju Siemens da je odgovorna za širenje Stuxneta, budući da je ona isporučila opremu za ta nuklearna postrojenja. Prema tvrdnjama iranskih zvaničnika, virus se nalazio u upravljačkim kontrolerima koji su deo opreme centrifuga za obogaćivanje urana u iranskom nuklearnom postrojenju Natanc. Predstavnici Siemensa su, kako je i očekivano, odbacili te optužbe, ali iranski računarski stručnjaci još nisu odustali od njih, tako da je istraga o napadu Stuxneta još uvek u toku.

General Džalali je izjavio da iranski stručnjaci trenutno istražuju najnoviji napad crvom Stars i najavio da će čim u istrazi bude došlo do novih saznanja, detalje o napadu izneti u javnost.

Upitani za komentar ove vesti, predstavnici kompanije F-Secure izjavili su da je još uvek rano govoriti o vrsti i karakteru incidenta, budući da nije sigurno da li se radi o “običnom” internet crvu, ili je u pitanju novi napad na iranska nuklearna postrojenja. (M.B.)

Izvor: www.mikro.rs

Ahmadinedžad: Iran spreman za pregovore o atomskom programu


16.05.2011.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da je Iran spreman za dijalog o nuklearnom programu sa svetskim silama i da se nada će budući pregovori dati rezultate.

[attachment=1]

 - Najbolje rešenje je saradnja. Nadamo se da ćemo na budućim sastancima sa svetskim silama, ako ih bude, dobiti brže rezultate - rekao je Ahmadinedžad u intervjuu na državnoj televiziji.
   
On je kritikovao Zapad zbog izostale reakcije na pismo koje je Iran početkom maja poslao visokoj predstavnici EU za spoljnju politiku i bezbednost Ketrin Ešton, u kome predlaže nastavak pregovora o iranskom nuklearnom programu.
   
Portparolka Eštonove saopštila je početkom sedmice da pismo Irana ne sadrži ništa novo i da nastavak pregovora ne bi bio opravdan.
   
- Iznenađen sam zbog stava Eštonove. Mi smo izrazili spremnost na dijalog u više oblasti, zasnovan na međusobnom poštovanju, u okviru međunarodnog prava i u duhu saradnje. Možda Eštonova očekuje da mi prihvatimo njen stav. Ali to nije dijalog, već diktat - kazao je Ahmadinedžad.
   
Dva pokušaja da pregovori o iranskom nuklearnom programu budu nastavljeni u decembru i januaru nisu uspela zato što su se obe strane države svojih pozicija.
 
Dok svetske sile žele da se fokusiraju na iranski nuklearni program, Teheran želi da proširi pregovore na oblasti kao što su globalna bezbednost, nuklearno razoružavanje u svetu, izraelsko nuklearno oružje i pravo svih zemalja na mirnodopsku nuklearnu saradnju.


Izvor: www.tanjug.rs

Iranski parlament ocenio da Ahmadinedžad krši zakon


01.06.2011.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad delovao je ilegalno kada je sebe proglasio vršiocem dužnosti ministra za naftu, saopšteno je danas u iranskom parlamentu.

Kako prenosi agencija Rojters, poslanici su izglasali usvajanje izveštaja Odbora za energiju koji je Ahmadinedžadov potez ocenio kao "očigedno kršenje zakona".

Iranski predsednik razrešio je dužnosti tadašnjeg ministra za naftu Masuda Mirkazemija u okviru plana za smanjenje broja ministara sa 21 na 17, a zatim preuzeo njegov resor.

Predsednik Irana ima ovlašćenja da smenjuje ministre i postavlja vršioce dužnosti koji mogu do tri meseca da obavljaju tu dužnost bez odluke parlamenta.

Ipak, Ahmadinedžadovu odluku da sam preuzme kontrolu nad resorom nafte mnogi su kritikovali ocenjujući da pokušava da prigrabi za sebe kontrolu nad finansijama i previše moći.

Pre nepune dve nedelje iranski predsednik se našao na meti kritike "Saveta čuvara", tela koje nadzire ustavnost i koje je saopštilo da on ne može istovremeno da kontroliše naftu i da bude šef države.


Izvor: www.tanjug.rs

Iran uložio protest zbog optužbi


31.10.2011

Neimenovani američki zvaničnik je saopštio da su SAD u petak primile diplomatsku notu u kojoj Teheran izražava nezadovoljstvo zbog takvih optužbi i traži izvinjenje, kao i "kompenzaciju zbog nanete materijalne i moralne štete zbog neosnovanih optužbi".

[attachment=1]

Diplomatska nota je američkim vlastima upućena preko švajcarske ambasade u Teheranu, budući da Iran i SAD nemaju diplomatske odnose još od 1979. godine.

Pozivajući se na neimenovane izvore iranske diplomatije, agencija AP je prenela da Teheran smatra da su navodi o zaveri "bazirani na laži".

Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad izjavio je ranije da Islamska Republika neće istraživati navode da su dvojica Iranaca planirala ubistvo saudijskog ambasadora.

"Zašto bismo istraživali?... Svakog dana SAD iznose novu optužbu protiv Irana. Ta pozicija SAD je pogrešna. Greše ukoliko misle da će pritiscima postići rezultate", rekao je Ahmadinežad u intervjuu Al Džaziri.

Iranski zvaničnici i lideri su energično negirali bilo kakvu navodnu uključenost Teherana u zaveru, nazvavši je pokušajem Vašingtona da odvrati pažnju sa domaćih ekonomskih problema i spoljnopolitičkih grešaka načinjenih na Bliskom istoku.

Zvanični Vašington je pozvao Iran da izruči ili procesuira zvaničnika elitne iranske Revolucionarne garde Golama Šakurija, koji je jedan od optuženih za učešće u navodnoj zaveri.

Drugi osumnjičeni je Mansur Arbabsijar, koji ima državljanstva Irana i SAD. Arbabsijar (56) je uhapšen, a prošle nedelje na suđenju se izjasnio da nije kriv.

Izvor: www.tanjug.rs

U Istanbulu nastavak pregovora zapadnih sila i Teherana
 

18.01.2012.

Sledeća runda pregovora između zapadnih sila i Teherana o spornom nuklearnom programu "najverovatnije" će biti održana u Istanbulu.

"Nisam siguran, ali pregovori će najverovatnije biti nastavljeni u Istanbulu", izjavio je ministar spoljnih poslova Irana Ali Akbar Salehi, prenose turski mediji. On je takođe dodao da su u toku razgovori o mestu i datumu za nastavak pregovora koji su prekinuti pre više od godinu dana.

Ministar Salehi je takodje izjavio da je šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu bio u kontaktu sa iranskom delegacijom i sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja predvodi delegaciju pet stalnih članova Saveta bezbednosti i Nemačke.

Vodeće zemlje sveta su dosad pokušavale da ubede Iran da odustane od obogaćivanja uranijuma, ali bez uspeha. U Teheranu odbacuju optužbe da rade na proizvodnji nuklearnog oružaja i tvrde da je taj program ima miroljubivu namenu.
   
"Datum još nije dogovoren ali će to biti uskoro", rekao je ministar Salehi.
 
Istanbul je bio domaćin pregovora i pre godinu dana ali su oni propali zato što dve delegacije nisu uspele da se dogovore oko dnevnog reda.

Turska je protiv uvođenja sankcija Teheranu pošto "one ne rešavaju taj problem" i zalaže se za nastavak pregovora i pronalaženje diplomatskog rešenja.

Izvor: www.blic.rs

Iran izaziva Ameriku


18.01.2012

Teheran će vratiti Amerikancima nevidljivu letelicu koja je nedavno pala na iransku teritoriju. Doduše, ne pravu, već maketu, koja već može da se kupi za četiri dolara.

[attachment=1]

Iran je spreman da Amerikancima vrati bespilotnu letelicu "sentinel", kojom već nedeljama "paradira", kao prvim velikim znakom pobede. Ali, u Ameriku će, kako stvari stoje, stići samo maketa te letelice.

Umesto originalne bespilotne letelice "sentinel RK-170", Islamska Republika saopštila je da će poslati predsedniku Obami malu igračku.

Iranski nacionalni radio javio je da će taj model biti 80 puta manji od pravog aviona, dodajući da će se modeli prodavati na iranskom tržištu za četiri dolara.

Iranska vojska tvrdi da je njihova jedinica za informatičko ratovanje hakovala kontrole letelice pošto su je zapazili unutar granica Irana, dok SAD tvrdi da nije bilo drugog razloga, osim tehničkog kvara, da se letelica spusti.

"Uzimajući u obzir ponašanje Irana do sada, ne očekujemo da će Iranci ispoštovati Obamin zahtev", rekla je američka državna sekretarka Hilari Klinton. Sekretar odbrane Leon Paneta takođe je rekao da ne očekuje da Iran preda avion, ali misli da je važno da se taj zahtev ispuni.

Izvor: www.rts.rs

Iran će dozvoliti IAEA inspekciju vojnog kompleksa Parčin


06.03.2012.

Iran će dozvoliti inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pristup tajnom vojnom kompleksu Parčin, u kome Teheran, prema sumnjama te agencija UN, radi na proizvodnji nuklearnog oružja.

Prema saopštenju stalne misije Irana u IAEA, Teheran je naveo da je dozvola zvaničnicima UN da posete kompleks Parčin, jugoistočno od prestonice, gest njegove dobre volje.

U saopštenju se dodaje da je preduslov posete poštovanje dogovorenih uslova za inspekciju dve strane, prenela je danas zvanična novinska agencija ISNA.

U poslednjem izveštaju u novembru 2011, IAEA je izrazila "ozbiljnu zabrinutost" zbog "moguće vojne dimenzije" iranskog nuklearnog programa, što je Teheran demantovao.

Zapad optužuje Iran da radi na proizvodnji atomskog naoružanja, dok Teheran to poriče, tvrdeći da je njegov nuklearni program namenjen proizvodnji struje i medicinskih izotopa.

Izvor: www.beta-press.com

Diplomate: Iran ubrzano uklanja nuklearne tragove


07.03.2012.

Obaveštajni satelitski snimci jednog iranskog vojnog postrojenja pokazuju kamione i vozila sa valjcima za poravnavanje zemlje, što nagoveštava da Teheran pokušava da ukloni tragove eventualnih nuklearnih aktivnosti, navele su neimenovane diplomate.

[attachment=1]

Dvojica diplomata rekla su za agenciju AP da ti tragovi možda potiču od testiranja malih neutronskih okidača koji se koriste za izazivanje nuklearne eksplozije.

Treći diplomata nije mogao to da potvrdi, ali je ocenio da bilo kakvo testiranje takozvanih neutronskih okidača u tom vojnom nenavedenom postrojenju može da bude samo u kontekstu razvijanja nuklearnog naoružanja.

Te diplomate nisu želele da im se pomene ime zbog osetljivosti informacija.

Iran se suočava sa narastajućim međunarodnim pritiskom zbog svog nuklearnog programa, za koji tvrdi da je u svrhu proizvodnje struje i medicinskih izotopa, dok Zapad smatra da je njegov cilj proizvodnja nuklearnog oružja.

Izrael je nagovestio da bi mogao da pribegne preventivnom vojnom udaru kako bi zaustavio nuklearni program Teherana.

Izvor: www.beta-press.com

Ahmadinedžad pozvao na novi svetski poredak


30.08.2012.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad ocenio je danas na samitu Pokreta nesvrstanih u Teheranu da nesvrstani treba da preispitaju svoje ciljeve i pozvao na stvaranje novog svetskog poretka.

[attachment=1]

- Kada sve zemlje budu učestvovale u upravljanju svetskom zajednicom, onda neće biti mesta diskriminaciji, agresiji i hegemoniji i svaka nacija će biti u prilici da realizuje svoje mogućnosti - rekao je Ahmadinedžad u govoru učesnicima 16. samita Pokreta nesvrstanih.

On je pozvao šefove države i vlada i druge visoke zvaničnike da primene partnerstvo ustanovljeno na miru, slobodi i ljudskom dostojanstvu u globalnom upravljanju kako bi se omogućio trajan mir u svetu.

Ahmadinedžad je kritikovao Savet bezbednosti UN, navodeći da se ratovi i ubistva dešavaju sa njegovim odobrenjem.
 
Iran je danas i zvanično na ceremoniji od Egipta preuzeo predsedavanje Pokretom, koji okuplja 120 članica, prenela je agencija IRNA.
   
U međuvremenu je šef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi izjavio da je, na inicijativu Irana, oformljena grupa koja će raditi na pronalaženju rešenja za Siriju, takozvana Trojka, koju čine Iran, Egipat i Veneceula (sadašnji, bivši i budući predsedavajući Pokreta) i još Liban i Irak.

Izvor: Tanjug (http://www.tanjug.rs)

Vruće-hladno sa Iranom


22.10.2012.

Iz Bele kuće nezvanično potvrđeno, a zvanično demantovano da je na pomolu dogovor o direktnom dijalogu s Teheranom
 
[attachment=1]

Uz puno diplomatskog dima koji potvrđuje da u svemu ima i neke vatre, u subotu i nedelju je prvo nezvanično potvrđeno, a potom zvanično demantovano da je postignut značajan napredak u jednom od najkomplikovanijih spoljnopolitičkih problema Amerike – sprečavanju da Iran posane nuklearna sila.

Najpre je „Njujork tajms”, pozivajući se na neimenovane funkcionere iz okruženja predsednika Braka Obame, izneo da su se SAD i Iran prvi put „u principu” složili da započnu direktne, jedan na jedan pregovore oko nuklearnog programa vlade u Teheranu. Ovi izvori su pri tom ocenili bi to mogao da bude poslednji diplomatski pokušaj da se predupredi vojna akcija, za koju se najviše zalaže glavni američki saveznik u bliskoistočnom regionu, Izrael.

Prema ovim izvorima, iranska strana je insistirala da se razgovori povedu tek posle predsedničkih izbora koji se ovde održavaju za dve nedelje, 6. novembra. Razlog za to je jednostavan: da najpre vide s kim će pregovarati, Obamom ili Romnijem.

Agencija Rojters je, međutim, već u nedelju ujutru prenela zvanični demanti iz Teherana: „Mi ne vodimo nikakve razgovore niti pregovore sa Amerikom”, izjavio je iranski ministar inostranih poslova Ali Akbar Salehi na tim povodom specijalno sazvanoj konferenciji za novinare. „Nuklearni pregovori se vode samo s Grupom P5+1”, dodao je.

Na „Tajmsovu” informaciju je pre toga prosuta hladna voda i iz same Bele kuće, izjavom Tomija Vietora, portparola Nacionalnog saveta za bezbednost, da „nije tačno da su se SAD i Iran složili oko razgovora jedan na jedan ili bilo kakvog sastanka posle američkih izbora”. Dodao je, međutim, da je Vašington spreman za bilateralni dijalog „od samog početka”.

Ovaj američki funkcioner nije, međutim, opovrgao drugi bitni elemenat informacije „Njujork tajmsa” – da je Iran prvi put prihvatio da direktno pregovara.

Kako god bilo, ovo vruće-hladno puštanje probnih balona u svakom slučaju dolazi u delikatnom kontekstu. Iranske nuklearne ambicije nisu naime samo desetogodišnji problem sa stanovišta američke nacionalne bezbednosti, već i vruća tema u predizbornom nadgornjavanju predsedničkih kandidata. Obama i Romni večeras po treći i poslednji put ulaze u debatni ring, čija je tema ovoga puta isključivo spoljna politika. Iako ona po pravilu nije ključna za opredeljivanje birača, u okolnostima izuzetno tesne izborne trke kandidatima je dobrodošao svaki politički poen.

Obama i Romni su se u dosadašnjem toku kampanje najviše sporili baš oko Irana. Dok Obama odbija da Iranu povuče „crvenu liniju” čiji bi prelazak izazvao američku (najverovatnije u sadejstvu sa Izraelom) intervenciju, tvrdeći da dosad najoštriji režim u istoriji sankcija deluje, Romni smatra da je predsednik isuviše „mekan” i da će on, postane li predsednik, biti u tom pogledu mnogo energičniji, mada odbija da se izjasni da li bi zbog toga ušao u rat.

Na drugoj strani, pregovori P5+1 (SAD, Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka) sa Iranom dosad nisu doneli suštinski napredak. Iran insistira da realizuje isključivo civilni nuklearni program, a njegov najkontroverzniji deo – obogaćivanje uranijuma – smatra suverenim nacionalnim pravom i vrhunskim nacionalnim interesom.

Ovdašnji analitičari procenjuju da bi Teheran mogao da ima jake motive da pregovore ipak započne: američko-evropske sankcije koje dosta ograničavaju izvoz nafte i ekonomske veze sa zapadnim ekonomijama, ipak deluju, izazivajući rastuće nezadovoljstvo naroda i proizvodeći sukobe u iranskom vrhu.

Teško je međutim zamisliti da bi direktni pregovori mogli da zaponu odmah posle američkih predsedničkih izbora, bez obzira na njihov ishod. Pre toga naime treba obaviti mnogo pripremnih radova, a pre svega u tajnosti postići okvirni dogovor koji bi definisao ono što je obostrano prihvatljivo. Da li bi Iranu uopšte bilo dozvoljeno da uranijum obogaćuje do bilo kog nivoa osim onoga koji ga čini upotrebljivim za nuklearne bombe, da li bi eventualni dogovor obuhvatio i šire probleme kao što je angažman Teherana u Siriji i Libanu, do koje mere bi Amerika mogla da čini ustupke, a da ne ostavi utisak da je dala previše – samo su neka od pitanja na koja u ovom momentu nema odgovora.

Milan Mišić
Izvor: Politika (http://www.politika.rs)

"Ko gomila oružje je retardiran"


08.11.2012

Iranski predsednik Ahmadinežad izjavio da je doba nuklearnog zastrašivanja
prošlo i da je svaka zemlja koja gomila nukelarno oružje "mentalno retardirana".

On je još jednom negirao da Iran pokušava da proizvede nuklearno oružje.

"Doba korišćenja nuklearnog oružja je završeno. Nuklearne bombe više nisu korisne, a oni koji gomilaju nuklearno oružje politički su nazadni i mentalno retardirani", rekao je iranski predsednik novinarima, u pauzi foruma za promociju demokratije na indonežanskom ostrvu Bali.

"Iranski narod ne pokušava da se domogne atomske bombe, niti mu je potrebna atomska bomba...Da bismo se odbranili nije nam potrebno nuklearno oružje", poručio je Ahmadinežad, ističući da predstavnici svaka vlade ili agencije mogu da posete Iran kako bi se u to uverili.

Ahmadinežad, koji je ranije danas izbore u SAD nazvao "bojnim poljem za kapitaliste", kazao je da je otvoren za razgovore sa Obamom o uspostavljanju mira širom sveta i pozvao je da se rasformiraju sve američke vojne baze u inostranstvu.

Iran uporno negira optužbe Zapada da želi da proizvede nuklearno oružje, ističući da njegov nuklearni program ima isključivo mirnodopsku namenu.

Izvor: Tanjug (http://www.tanjug.rs)

SAD hoće da potpuno "zatvore" Iran


09.11.2012

SAD rade na novom paketu sankcija Iranu, koja bi mu onemogućila trgovinu sa najvećim delom sveta, dok ne pristane da ograniči svoj nuklearni program.

[attachment=1]

Finansijske i trgovinske restrikcije su "potpune sankcije" režimu u Teheranu, rekao je jedan pomoćnik kongresa koji učestvuje u procesu.

Vladi američkog predsednika Baraka Obame to bi moglo stvoriti neprilike s državama saveznicama, koje još trguju sa Iranom, a koje su potrebne SAD kako bi se spor oko njegovog nuklearnog programa rešio mirnim putem.

U svom prvom spoljnopolitičkom saopštenju od ponovne pobede na izborima, Obamina vlada je juče uvela sankcije četvorici iranskih zvaničnika i pet iranskih organizacija zbog ometanja signala satelitskih emitera i blokiranja pristupa internetu građanima Irana.

Sankcije koje senatori Mark Kirk i Robert Menendez žele da dodaju već postojećim obuhvatile bi sve - od iranske prekomorske imovine do sve robe koju ta zemlja uvozi, rekli su pomoćnici kongresa i ljudi uključeni u proces.

Ranije mere, koje su se odnosile na iransku naftnu industriju, već su mu smanjle izvoz nafte na polovinu.

Pristalice novih mera smatraju da bi pooštravanje sankcija moglo ubrzati bankrotstvo Irana i nateretati njegovog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija na pregovore. One su izrazile nadu da će zalihe iranskog novca u instranstvu biti potrošene pre nego što ta zemlja bude sposobna da proizvoee materijal za nuklearno oružje, što bi, prema procenama Izraela i drugih zemalja, mogla da postigne do avgusta 2013.
 
Američka vlada saopštila je da vojnu opciju treba razmatrati samo kao krajnju meru i izvršila je pritisak na Izrael da se odrekne planova za preventivni napad na iranska nuklearna postrojenja.

Vašington, mnoge evropske zemlje i njihovi arapski saveznici veruju da Iran pokušava da proizvede nuklearne bojeve glave, uprkos upornim tvrdnjama Teherana da je njegov nuklearni program namenjen isključivo za mirnodopske svrhe.

Uprkos neuspešnim pregovirma, zvaničnici vlade SAD kažu da je nacrt bilo kakvog diplomatskog rešenja jasan - međunarodne sankcije će popustiti ako Iran prekine sa radom na obogaćivanju uranijuma, koji je sve bliži materijalu za nuklearno gorivo, izveze postojeće zalihe takvog uranijuma i obustavi rad u podzemnom postrojenju Fardo.

Dok su se prošlogodišnje sankcije odnosile na izvoz nafte - iranski glavni izvor prihoda, nove se odnose na poljoprivrednu, industrijsku i potrošačku robu koju ta zemlja uvozi, saopštili su pomoćnici kongresa.

Strane kompanije koje budu prodavale Iranu mašineriju i druge proizvode biće isključene sa tržišta SAD. Slične kazne predviđene su za banke čiji klijenti uspostavljaju transakcije sa Iranom, ukoliko ne prekinu odnose. Strane finansijske institucije moraće da zamrznu iransku imovinu.

Sankcije se ne odnose na hranu, medicinu i opremu za komunikaciju, rekli su zvaničnici. Takođe, 20 zemalja kojima je dozvoljeno da kupuju izvesne količine iranske nafte moći će to da čine i dalje.

Kongres je usvajao ranije mere Kirka i Mendesa, ali još nije poznato kako će proći njihov nov predlog zakona o odbrambenoj politici.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

Rusija za nastavak pregovora sa Iranom o nuklearnom programu


15.11.2012.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov založio se juče za pokretanje novih pregovora o nuklearnom programu Irana kako bi se prevazišao višemesečni zastoj na ovom planu i sadašnja napeta situacija.

[attachment=1]

Rjabkov je u Teheranu izjavio da bi priznavanje prava Iranu da obogaćuje uranijum moglo da bude deo eventualnih novih pregovora između te zemlje i šest svetskih sila. Zapad se tome protivi.

Ovakvu izjavu Rjabkov je, kako navodi iranska agencija IRNA, dao tokom današnjih razgovora sa glavim iranskim pregovaračem u vezi sa nuklearnim programom, Saidom Džalilijem.

Trenutno ne postoje planovi da se nastave razgovori između Irana i grupe šest zemalja, koju sačinjavaju SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka.

Poslednja runda ovih razgovora završila se u junu, njihovom blokadom.

SAD, Izrael i zemlje Zapada optužuju Iran da razvija nuklearno oružje, što Teheran uporno demantuje.


Obama: Voleo bih diplomatsko rešenje sa Iranom

Još uvek ima vremena da Sjedinjene države (SAD) i Iran reše nesuglasice oko iranskog nuklearnog programa, izjavio je danas američki predsednik Barak Obama.

Govoreći na konferenciji za novinare Obama je rekao da postoji mogućnost da Iran priušti sebi "miroljubivu nuklearnu energiju" dok na snazi ostaju obaveze te zemlje da obezbedi garancije ostatku sveta da ne proizvodi nuklearno oružje.

Obama je dodao da ne može da garantuje da će "Iran proći kroz vrata kroz koja bi trebalo da prođe", ali da bi on voleo da vidi diplomatsko rešenje spora.

Izvor: Beta (http://www.beta.rs)

U Iranu je pobedio opozicioni kandidat Hasan Rohani, ovo bi mogao biti važan preokret u unutrašnjoj, ali i spoljnoj politici Irana.  Na Youtube-u se mogu videti snimci slavlja sa ulica različitih gradova, masa deluje euforično, ali pitanje je da li ova pobeda može doneti suštinske promene u političkom sistemu Irana, jer teško da će se verske vođe odreći upravljanja zemljom tako lako i prepustiti je svetovnim institucijama.

http://www.youtube.com/watch?v=L_xDjNX2rOk

Тешко ће ићи и када би било добре воље. А код верских вођа је углавном нема.

U Ženevi je kasno noćas postignut sporazum o iranskom nuklearnom programu između Irana i 6 svetskih sila. Ovo mnogi već nazivaju istorijskim sporazumom, a kako se saznaje, podrazumeva zamrzavanje ključnih delova nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija. Ipak, Iran će i dalje moći da obogaćuje uranijum za civilne svrhe uz detaljnu kontrolu spolja.
Ovaj ugovor će biti sprovođen u narednih 6 meseci, i verovatno će predstavljati test za buduće odnose Irana i međunarodne zajednice.
Pitanje je kako će sve ovo dočekati Izrael kojem bi pretio eventualni razvoj iranskog nuklearnog programa u vojne svrhe, jer su izraelski zvaničnici ranije ove nedelje izjavljivali da zadržavaju pravo na vojnu akciju čak i ako se sporazum potpiše.

Dakle, Persijanci će ubuduće morati obazrivije da rade. Ovaj sporazum će im svakako usporiti pravljenje "islamske" bombe.

Ček zar Pakistan nema već tu bombu ;) Izral se već oglasio i ne prihvata sporazum..

Овакав развој догађаја, чини ми се, најмање одговара Израелу. Израелом управља војска, деценијама. Кључни људи у владама су били, а и сада су, одреда бивша војна лица, јунаци овог или оног рата. Војна хунта у суштини. Свако смиривање ситуације у региону би ослабило утицај и моћ војске на унутрашњем политичком плану. Постали би беспотребни, у овом данашњем обиму. Због тога је потребна вазда нека криза и пријетња споља.

Do su u Iranu i okolini verski fanatici na vlasti čiji je najvažniji spoljnopolitički cilj uništenje jevrejskog naroda i države, militantni lideri u Izraelu ne treba da se plaše za svoju budućnost...

Napeti pregovori u Ženevi: Iran i SAD o nuklearnom programu


10.06.2014

U Ženevi se danas nastavljaju direktni pregovori Irana i SAD o spornom iranskom nuklearnom programu. Stejt department je saopštio da su pregovori, koji su počeli juče posle podne, potrebni zbog "nedovoljnog" napretka tokom ranijih susreta.
 
Nuklearna centrala u Iranu
[attachment=1]

Šef iranskog pregovaračkog tima Abas Aragči izjavio je da je "dijalog sa SAD protekao u pozitivnoj klimi i da je bio konstruktivan".

Iran je ranije najavio da će, nakon konsultacija sa SAD, u sredu u Rimu imati bilateralne razgovore s Rusijom. Slične razgovore Iran će ove nedelje imati i sa Francuskom i Nemačkom.

Ovo je prvi put da vlasti u Teheranu vode odvojene pregovore koji nisu u okviru zvaničnih pregovora s grupom velikih sila 5+1, u kojoj su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

Konsultacije su uvod u petu rundu pregovora Irana i grupe 5+1 koja bi trebalo da se održi od 16. do 20. juna u Beču. Iran je prošle godine postigao preliminarni sporazum sa velikim silama kojim su ublažene neke sankcije, a za konačni sporazum određen je rok do 20. jula.

Beta (http://www.beta.rs)

Rusija i Iran potpisali nuklearni ugovor

Rusija i Iran izgradit će dva nova bloka nuklearne elektrane Bushehra u Iranu u skladu s ugovorom koji su u Moskvi potpisali predstavnici dviju državnih nuklearnih agencija, javlja ruska novinska agencija TASS.

Sporazum je potpisan prije 24. studenoga - roka za postizanje dogovora između Irana i svjetskih sila o završetku nuklearnog programa te zemlje za koji Zapad kaže da mu je svrha izraditi atomsko oružje, što Iran opovrgava.

Rusija, koja je uključena u te razgovore, također će surađivati s Iranom u razvoju još nuklearnih blokova u toj zemlji i proizvodit će nuklearno gorivo za njezine nuklearke. Iskorišteno gorivo vraćat će se u Rusiju na preradu i skladištenje.

Ugovor su potpisali čelnici Rosatoma Sergej Kirijeko i Organizacije za iransku atomsku energiju Ali Akbar Salehi.

http://vijesti.hrt.hr/

Jačanje odnosa između dvije zemlje

Potpisan sporazum o vojnoj saradnji Moskve i Teherana

Rusija i Iran potpisali su danas u Teheranu međudržavni sporazum o vojnoj saradnji.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da ovo predstavlja "veliki korak" u jačanju odnosa između dvije zemlje i da je stvorena "teoretska osnova za saradnju u vojnoj sferi", prenio je "Sputnjik".

Sporazum su potpisali Šojgu i iranski ministar odbrane Hosein Degan.

Ruski zvaničnik rekao je da je postignut sporazum o "bilateralnoj saradnji u praktičnom smislu, da bi se promovisale i povećale vojne sposobnosti oružanih snaga" dvije države.

Rusija i Iran postigli su i dogovor o jačanju saradnje svojih mornarica.

http://www.avaz.ba/