PALUBA

Teška snaperska puška RT-20 20 mm, zovu je još i ručni top (sa jedne strane ovo i jeste top u nekom smislu reči, iz razloga što se sve od 20 mm pa na više spada u kategoriju topa). Prozivedena u Hrvatskoj početkom 1990. godine, kada već je svima bilo jasno da je rat neizbežan. Proizvodila se u preduzeću RH Alan, baš upravo za početak sukoba. Kasnije je tokom rata i unapređena.

Namena joj je uništavanje lakooklopljenih vozila, kao i uništavanje žive neprijateljske sila na daljinama čak i do 2.000 hiljade metara.

[attachment=1]
Municija za snajper RT20

Koristi metak kalibra 20 x 110 mm sa eksplozivnim ili protivoklopnim zrnom, početne brzine 850 m/s.

Prednosti ovog teškog snajpera je u tome što ima veliku razornu moć, čak i na većim daljinama. Mana je svakako težina ove snajperskog topa, koji teži neverovatnih 17.3 kilograma, pri tome ne računajući dvonožac i optički nišan. Druga mana se ogleda u tome da je dosta nezgrapna (velikih je dimenzija), te se zbog toga sa njom ne može dejstvovati iz skučenog prostora.

[attachment=2]
Snajperska puška -ručni top 20mm RT20

Kasnije je proizvedena i poboljšana verzija ove puške puške nazvana RT-20M1. Glavna novina u poboljšanju se ogledala u tome što je smanjena masa puške (direktno smanjena je masa cevi) te je sada puška težila 15.1 kg isto bez dodataka. Pored smanjenja težine puške poradilo se i na njenom veoma jakom trzaju, tako što je iznad cevi postavljen cilindar koji ima zadatak da po ispaljenju metka usmeri i odvede barutne gasove u suprotnom smeru od trzaja i tako stvori obratnu silu od trzaja, tako je trzaj znatno ublažen i amortizovan koji deluje na snajperistu u odnosu na prvu verziju.


Taktičko-tehničke karakteristike:

Kalibar:	20x100 mm
Masa puške:	17,3 kg
Masa dvonošca:	1,3 kg
Masa optičkog nišana:	0,6 kg
Masa puške sa nišanom i dvonošcem:	19,2 kg
Masa opreme za nošenje puške:	3,2 kg
Dužina puške:	1330 mm
Dužina cevi:	920 mm
Početna brzina projektila:	850 m/s

jel se ona pravi u jos nekom kalibru sem 20mmmm, posto na gornjoj slici gde je prestavljena municija za nju nije su razliciti kalibri.

Ne znam ništa sa sigurnošću da ti kažem, verovatno je tako da se pravila i u manjim kalibrima, mada ja na takvu informaciju nigde nisam naišao. Obe slike (i sliku municije i sliku snajpera) sam našao iz jednog hrvatskog izvora.
Slika je dosta mala, ali mi se čini da je svako zrno prikazana na njoj u kalibru od 20 mm ali čaure nisu istog obima i veličine.

Inače neko moje lično mišljenje o ovom snajper-topu je da je ovo teška budževina koja se radila u ratnim uslovima i više imala za cilj da posluži u propagandne nego u borbene svrhe.

Strahovito glupo oružje. Prvo što sam uočio to je da je ručica za repetiranje iza leđa onome ko puca iz ovoga. Da je automatsko oružje možda bi i imalo neke logika ali ovako ... Druga stvar, pogledajte gde je otvor. Desnoruki strelci bi po izbacivanju čaure iz sanduka usijanu istu 'istresli' ravno sebi za vrat.

Slažem se sa Brokerom da je služila samo u propagandne svrhe

RT-20 je izrađen u jako maloj seriji, i služi za retke situacije, gde je potreno uništiti neki mali predmet, a da je pritom potreban veći kalibar.

A koliko takvih situacija ima? Ja ne znam za takvu a garantujem da je puška u kalibru 12.7mm dorasla zadatku

Pozdrav svima,snajper RT 20 je bio standardno u naoružanju gardijskih brigada skupa sa snajperskom puškom MACS 12,7 mm.oružje nije bilo konstrukcijski loše u smislu trzaja ali zbog kalibra uvjetovano je da ima veliku masu i samo jednu granatu.Upravo ta masa je i presudila da bude povučen iz naoružanja.

Upravo to što kaže Domo. Puška je dosta teška i imala je samo jedan metak odnosno granatu (znači nema okvira ili nekog magacina za municiju) i sve su to dobro znali ljudi prilikom njene konstrukcije, jel takav previd ne može da napravi ni amater.

Ali ko zna, možda se jednoga dana zanovi projekat sa lakšim ali jednako otpornim materijalima.

Jako malo, na primer, uništavanje lakih oklopnih vozila, motornih vozila, zalutalih sidrenih mina itd. Inače, nije jedina puška te vrste u svetu, postoji mnogo uspešnija južnoafrička puška Mechem NTW-20. http://world.guns.ru/sniper/sn55-e.htm

Opet, kao što rekoh, u svim tim situacijama možeš da koristiš pušku kalibra 12.7mm. Druga stvar, ova južnoafrička je teška skoro 30 kilograma. To je skoro kao dve puške kalibra 12.7

Huh, pa valjda može i 12,7 mm, ali za neke krupnije mete, pri izvođenju diverzantskih prepada možda?  ???
Npr. parkirani avioni, helikopteri, radarske antene, itd. Ali, za to mogu lepo da posluže i stari dobri RPG-7 ili Zolja  ;D
Drugo, valjda se računalo i na veći domet. Što reče Broker, ako bi se puška izradila od lakših, kompozitnih materijala, i ako bi se dodao šaržer za tri ili četiri metka, onda bi možda i mogla da ima neku perspektivu, ovako slaba vajda od RT-20.  :)

...Ljudi, sve ovo je samo sminka koja, kako neko rece, ima namenu samo u propagandne svrhe...radjena je samo u vreme rata,za slikanje i zastrasivanje "Srbo-Cetnickih" legija...licno mislim, a to je vidim i misljenje mnogih, da ne kazem vecine ljudi, da 12,7 M-93 moze da "odradi" bilo sta u tom smislu...licno sam imao ne znam ni ja koliko gadjanja iz 12,7 i mogu da kazem da je solidna....mana ima na pretek, ali za ono za sta je prvobitno namenjena je dobra...kvalitet same izrade je na klasicnom "nasem " nivou, optika se nakon par metaka obavezno razdesi, itd...dobre strane su sto koristi municiju kao i "broving" i "DSKM" i "NSV"... licno mislim da je vise razloga protiv 20 mm nego za...prvenstveno tezina, a to je u realnim situacijama presudan faktor...kompleksnost i slozenost su takodje "-"...12,7 je toliko jednostavan da jednostavniji ne moze biti...sve u svemu, samo jos jedna igracka za naslovne strane magazina o naoruzanju stranih armija...

Код овог "ручног топа" не ради се о квалитету израде и употребљивости, већ о концепту и сазнању да је то урађено у ратно и за релативно кратко време. Док смо се ми почетком 90-тих тек прегањали да направимо "Црну стрелу" Хрвати су развили и увели у употребу РТ-20 и још неколико  пушака у калибру 12,7мм (као и другог наоружања о чему сам нешто написао у "Новом гласнику" још 1996 или 1997.године).Тачно, сво то оружје, па и РТ-20 болују од дечијих болести почетних конструкција рађених ипак, на брзину: несавршена конструкциона решења (мада је, на пример, решење смањења трзаје помоћу "цеви" изнад глане цеви, сасвим солидно), претешко оруђе, вероватно и доста непрецизно и сл. Они су га и излагали на неколико сајмова и покушали да продају другима. Све у свему није лоша идеја да се на бази муниције ПА топа 20мм (које је било доста) развије антиматеријална пушка. То што је калибар 12,7мм присутнији, приступачнији за конструисање оваквих пушака и успешнији је друго питање. Иначе, извињавам се због празне поруке.

2001 godine MKD je kupila RT 20. Nikad nisu oficijalno upotrebljeni...
Koliko znam i dan danas su zabaceni u neki sklad policije (ili "nestali")...

Ma ovo je čista ratna propaganda, funkcionalnost joj je 0, pa jbt, mogu je i učenici na O.T.O. napraviti :)

Funkcionalno je to bilo. Učinak je bio dobar. Samo što je bilo malo primjeraka podijeljeno. Dijelilo se na razini brigada i samostalnih bojni po par primjeraka.

Računam da si stariji i iskusniji pa ti neću prepravljati ali zamisli šta bi se desilo na misiji da slučajno snajperista sa ovom puškom promaši metu "iz prve" ....
Koliko bi mu trebalo vremena da repetira ponovo, i bi li za to vrijeme neprijatelj otkrio njegov položaj zbog ovako velikog kalibra koji "urla"....

Imaj na umu daljinu s koje bi se gađalo, teško da bi strelca tek tako otkrili. A s druge strane, top 20 mm i ne "urla" mnogo, pucanj mu nije baš nešto preglasan.

Znatno je glasniji nego bilo koji 12,7 što je sasvim dovoljno da budeš otkriven sa udaljenosti od nekih 800+ metara......

Al zato ima i 20mm granatu, pa i nije tako bitno jel promasio za 10cm. ;D ;D ;D
Inace @Shooter, ja nisam nigde video ove alatke u rukama makedonske policije (sto ne znaci da ih nije bilo), takodje nisam video bilo kakvu fotku sa ovim oruzjem u rukama policajaca.
Voleo bih da znam odakle ti info da je nabavljenjo ovo oruzje za policiju RM ??

Xaxaxaxaxa Trpe, nikada snajperista od tebe :) :D
Prije artiljerac :D :D

Znam koliko je glasan 20 mm, ne ječe baš brda i doline od njega.

Rasho, da pogadjam, jesi li bio na protiv-avionskom topu u vojsci ? :)
Tako mislim zbog tvog stava o ovom kalibru :D

Jesam, doduše na nešto većem kalibru. ;)

Skontao sam to po tvom stavu :)
Vjerovatno je Bofors u pitanju :D
Nego da se vratimo na temu :D Ova puška je više nego nefunkcionalna na terenu, da je poluautomatska siguran sam da bi bila mešu boljim snajperima ali ovako, treba joj osoblje kao da je bestrzajni top :D ....
Mogla bi se preraditi i doraditi da se dobije extra puška, ovo je samo nedovršena ideja ......

То што снајпер (ово ипак није снајпер већ тзв. антиматеријална пушка) има јак пуцањ не значи да ће баш тако лако бити откривен. На бојишту је доста других пуцњева да би се по звуку, ухом, открило тако лако одакле се гађа. Управо на тој чињеници се базира "пригушење" пуцња са тзв. разбијачима звука.

Ово оружје је намењено за уништавање, односно оштећење већих средстава, пре свега возила (неборбених и лаких оклопних), ваздухоплова, ракета, радар и сл. Са овим се не гађа жива сила (бар то није примарни циљ). Зато екстремна прецизност није ни битна. Уосталом без обзира који је снајпер у питању вероватноћа погађања на даљинама преко 800 метара драстично пада због балистике пројектила. Наиме, због великог нагиба силазне путање мала грешка доводи до великог одступања. На краћим одстојањима то није случај.

Ово оружје није никад до краја завршено.То јесте недовршени пројекта који је у време настанка ипак имао смисла, ако ништа друго бар у пропагандном смислу. Варијанта која је приказна на почетку ове теме (ТТ подаци) је друга у односу на ону која је на почетку 90-тих дошла у јединице ХВ. Прва варијанта је била прилично тежа - око 26 кг. У прилогу дајем текст из "Војног гласника" из 1997.године који говори о производњи оружја у Хрватској, а базиран је на подацима из тадашњих хрватских часописа и других јавних извора у коме си каже да је у изради нова, олакшана варијанта.
 
Но без обзира на све, ово је, по мом суду оригинално решење, посебно због решења смањења трзаја и одвођење гасова након опаљења, не баш слабе гранате. Сада вероватно нико нема интереса (економског пре свега) да ово доврши. Али ко зна.

[attachment=1]

[attachment=2]

Da, opet se sve svodi na jedno, nedovršena ali perspektivna ideja, samo da država ima interesa (a po meni ga mora imati za ovakvu sirovinu) da dovrši ovo oružje, ne treba ništa mjenjati, samo da je poluautomatska...
To znatno olakšava korišćenje, a i nije mala stvar da te zaspe kiša granata 20mm kalibra :) :D

Без љутње Kaiser, али захтеви за наоружањем се не постављају тако - хоћу да ради полуатоматски и квит. И ја хоћу да будем леп, висок, паметан али нешто ми не иде. Татко и мајка су ме склепали жгољавог и ружног... Мораш мало да познајеш механику, па балистику (то се стручно зове "механикa балистичких  система"), па да за вежбу мало теглиш овакав снајпер по брдима и долинама, мада  за вежбу добра је и дупла моталица за ПТК кабл. Када то апсолвираш, станеш на лопту и кажеш може ли то баш тако? А и треба ли.

Хајде мало анализирај тај проблем? Теоретски може, али како. Где ћеш ставити оквир? Одозго, одоздо, са стране. Знаш ли колико је тежак пројектил 20мм за "Хиспано"? А знаш ли колико је габаритан (велики). Сигурно није тежак 20 грама, нити је дуг 10 см, већ знатно више. Ево, направиш оквир од два пројектила и ето ти бар једно два килограма приде на оно што већ имаш јер и оквир мора бити чврст, да држи ту тежину. Друго, како ћеш да га стављаш тако масивног. Требаће ти обе руке,а можда и помоћ другог војника?. И шта тиме добијаш. Друго, шта је предност полуаутоматског рада. Када опали оваква пушка добро протресе стрелца. Нишанска линије (нишан) сигурно доообро "скочи" са циља. Нема ту "брзог" следећег пројектила као код СнП М-76.

Заиста немам намеру да те повредим. Твоје намере су сигурно добре, али ипак буди реалан.  

Ma nema frke, cijenim mišljenje starijih i iskusnijih, pogotovo kada govore ovako realne stvari...
Druga je stvar što meni "ne leži" ova puška ;)

Dječaci,

to je stvar samo za prvu klasu. Nije za amatere. Tko ne vjeruje neka pita šeika od Abu Dabija. Nekome je dao šeikovski dar za pogodak na 1500m. Nije bajka, postoji i video zapis na HTV. A i onaj tko je pucao odnekuda mi poznat. Da ne kažem pajdo.

Gorane,

Pošto vidim da si nov na Palubi, za početak bi ti poželio dobrodošlicu.
Nadam se, da si između ostalog kod prijave pročitao i Pravilnik Paluba.info (https://www.paluba.info/smf/o-forumu/pravilnik-foruma-palubainfo/). Tu ima par riječi oko omalovažavanja ostali, i o upotrebi prikladnih izraza, što "dječaci" sigurno nije.

Molim, da ostanemo na pristojnom nivoju komunikacije.

LP Božo
Moderator

malo o ovom oružju iz HV , 95 g.

poz.

Evo i jedan od, mislim, rijetkih videa ovog oružja:

http://www.youtube.com/watch?v=mR5Wx-3sxQQ

Ako nije i jedini gde se vidi kako dejstvuje.
Baš sam taržio na YT, možda ne dobro a možda je u međuvremenu postavljen.

Sličica sa ASDA-e, Split 2011.

[attachment=1]

Slažem se sa svime što ste rekli, ali...
Zamislite tim od dvoje-topnik i punjač-prvi nišani i puca, drugi puni otklonjive zatvarače (repetira ih i ubaci projektil), što stadije topnika smanjuje na-izbaci zatvarač/ubaci novi... Uz malo vježbe tim može postati efikasan kao da i jest rječ o poluautomatskoj puški...

Jesam li u pravu? :o

Ne bih rekao, teško mi je to da zamislim a sačekat ćemo da se neko iskusniji uključi u raspravu i da svoje, stručnije, mišljenje.... :-\

Punilac moze da napuni i repetira jedino u slucaju da nisandziji sedne na ledja. :komp

Не може ни тада јер ће га спржити барутни гасови који се одводе оним изводом(личи на сулундар) изнад бојне цеви, или ће га топлина цеви бар опећи на незгодном месту.Ха,ха.

100 posto u pravu!

Mene zanima kakav je učinak zrna na cilju? Zapravo, više me zanima koliko je smanjen domet zbog ovog odvoda barutnih gasova - kompenzatora ("sulundara" kako dzumba reče), pošto učinak ipak ne postiže primarno kinetičkom energijom. Na onom snimku se vidi da znatan deo gasova prolazi kroz njega, što je verovatno neophodno zbog samog kalibra.

Pa pogledajte anatomiju puške....
Ručica zatvarača je ne drugoj strani u razini ramena onoga koji puca a da bi on repetirao mora odgurnuti pušku od sebe i ˝izgubiti˝ metu s nišana...
I da, ručica NEMOŽE i NIJE na istoj strani kao i glava nišanđije/pucača/snajperiste, jer nemože negova vilica i ručica biti na istom mjestu iu isto vrjeme...

Stoga...

Ja i dalje ostajem pri svome a vi me lijepo proklinjite koliko želite ;D ;D

@Rocker: kod večih kalibara količina baruta je veča a time i domet... Ovakve puške inače imaju domet i do 3km, no ova ima (to je ono što se vidi na testu-i više manje je ˝provjereno˝) 1,5km, što kazuje da si u pravu... Ipak, sjeti se Kalašnjikova---dio plinova izlazi u cijev za repetiranje metka što isto tako oduzima energiju metku, no on je do prolaska do tog otvora več dobio dovoljnu količinu energije kao kod ovog snajpera...

Ma kakvi 3 km, pa AK-47 ima 5 km domet, tako da RT20 mora da ima nešto veći domet.

Ajmo mi svi ovako:
prvo pročitajmo ono što je gospodin SOLARIS 1972 našao u Hrv. Vojniku o ovoj pušci i onda početi prepirku... Jer ako se nevaram tamo piše - namjena-djelovanje na 2000 metara i detaljno se opisuje proces repetiranja kao i kut/zona koja se treba osloboditi iza puške za izlaz plinova...
I da, da eto ne ispadnem da se hvalim (jer jesam :angel:), proces repetiranja bi se jako ubrzao kao i točnost drugog metka s dodatnim punjačem puške koji ima popriličnu slobodnu zonu djelovanja... Kao i izmjene vrste municije... ;D

Iskreno, ne razumim se pretejerano u streljačko naoružanje, snajpere i sl., ali kako piše u vijesti koju sam nedavno postavio - Bojna za specijalna djelovanja: Obuka taktičkih snajperista (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14851.0) tendencija je da snajperisti djeluju u paru (binomu)


A s obzirom da je u obuci, koliko vidim, korišten i RT20, možda se i uvježbava ova kombinacija sa punjčem.

Al, ono, pustimo sve na stranu, zamislimo kako bi išla procedura jednog snajperiste:
traži metu-locira je-namjesti nišan na daljinu-otkopča osigurač-puca-miče snajper od sebe (gubi metu iz vida-kao i učinak na istu---recimo da gađa pješadiju koja i ranjena može negdje da se sakrije i locira njega)-repetira i izbacuje čahuru-uzima metak/projektil i stavlja ga u snajper-zatvara-traži metu-puca....

ili

traži metu-locira je-namjesti nišan na daljinu-otkopča osigurač-puca-i dalje ima metu u nišanu-punjač puni novo punjenje-zavtara zatvarač i javlja da je puška puna-nišanđija puca...

Vidite razliku?

Iako...

Timovi kod snajperista obično znače jednog snajperistu (koji nišani/puca/repetira---dakle onoga koji više manje izvršava stvari) i nišanđiju (spoter) tj. drugog člana koji traži mete i određuje prioritet gađanja. To olakšava snajperisti pračenje mete, jer on je slobodan da repetira dok nišanđija i dalje prati metu...  :rtfm

Kamaz, ne treba čak ni predpostavljati da će ovakva puška ili bolje reći ručni top gađati pešadiju.
Ovo topče je recimo dobro da na 1.000 metara pokida BVP-u gusenicu, i tu prestaje njegovo dejstvo.
Znači odradi i skloni se.
To nije malo, biti na nišanu snajperu nije jednostavna stvar. Da li će on da isipali drugi, treći projektil ... će da razmišlja onaj po kome je dejstovano. Usporiće ga, naterati da stane, da se raširi ako ima više borbenih vozila, zasejaće strah ... Sasvim dovljno.

A upotrebu će da nađe svako oružje pa i molotovljev koktel, sve prema situaciji i potrebi na terenu.

Има логике у овоме што Камаз предлаже. У пару јесте лакше пратити и проналазити циљеве, али, ипак, све зависи од стрелца. Такође, логично је да код масивних оруђа послуга броји два човека, па и овде. Заиста, треба неко да "вуче" и муницију, прибор и сл. Да сам командир који одлучује прихватио бих предлог и одредио помоћника снајперисте.

И код ове, као и код већине оваквих пушака великог калибра по опаљењу стрелац губи циљ из видног поља. Тачно, када су двојица не мора да петља око пуњења (репетирање, проналазак новог метак, уметање, брављење и сл), тако да ће брже вратити кончаницу на исти или нови циљ. Ипак, идеја (концепт и намена) ових пушака је гађање објеката (не људи) на релативно већим даљинама. Зато се и називају "антиматеријалне". Дакле, није идеја снајперских пушака, а посебно не "антиматеријалних" да брзо гађају, већ тачно, прецизно и ефикасно(првим метком). Слажем се да брзина може понекад бити пресудна, али није најбитнија.

Немам податак (за то треба имати таблице гађања) али сигурно да пројектил "носи" довољно енергије да на 1500м пробије блок мотора на камиону, без обзира на одвођење дела барутних гасова уназад. Да нема тог одвођења стрелац неби могао контролисати пушку. Трзај би био врло јак па чак и опасан по стрелац.

Svrha drugog clana snajperskog tima nije da puni i repetira pusku! On nosi municiju, izvidja i javlja podatke snajperisti o brzini vetra. Svi ste videli snimak dejstva ove puske, videli ste da i morate imati oko "100 kila" samo da je nosite a kamoli pucate. Taj tim bi izgledao kao kuca negde na livadi cekajuci neku metu.
Kamaz... postoje snajperske puske manjeg kalibra sa mauser sistemom bravljenja, i niko drugi do samog snajperiste ne repetira pusku iako deluje na cilj na znatno manjoj daljini nego ovaj RT, i ima vecu verovatnocu da izgubi cilj.
Na kraju krajeva ova puska nije namenjena da deluje po zivoj sili.
Sto se tice toga, sta ova puska gadja, od toga i zavisi da li ima dvoclanu ili viseclanu posadu.

Da, ali...
Ako ste pregledali gornje slike, ima nekoliko vrsta projektila, zašto onda jedan od njih nebi bio za živu silu, rasprskavajuči kao tromblon?
Ta sa tromblonom možete uništiti više pješadije nego s snajperom (ako ste dobri onda je jedan metak-jedan vojnik, no obično to nebude tako, jer ljudi nepadaj kao kruške kada ih se pogodi u torzo...stoga je obično stavljat dva metka a to je itekako riskantno...). Ovde ispalite dvije-tri tromblonske patrone i ode cijeli vod...

Ma, mislim da je problem jednostavan... Mi možemo razglabati o konceptu korištenjaovog snajpera, no ako netko tko je stvarno držao u rukama ili ju je pak konstruirano nekaže čemu služi, mi i dalje tapkamo u mraku...

E, da, koncept kojeg ja zagovaram je da se ovaj snajper pretvori u mini bestrzajni top koji bi imao veči broj pucanja po minuti od običnog bestrzajnog.
(a sada opet, zamislite dvije ove zvjeri da pucaju u jednu metu--npr. u M-113 :super)

M-113 će da razvali i 12,7 kalibar, još ako se koristi pancirno-zapaljiva municija...
A što se tiče dejstva RT20 protiv pešadije, nešto mi nema mnogo smisla. Prespor je da bi ispalio više od jednog metka efikasno na istu metu (ako je meta npr. odeljenje). Dok rukovalac dođe u položaj da opet dejstvuje, meta će već naveliko biti u zaklonu. Za takve stvari je npr. ABG daleko bolje rešenje, a i municija je prilagođena takvom cilju. Pored toga, ABG dejstvuje kosim hicem, pa će i eventualno zauzet zaklon biti manje efikasan u odnosu na direktan hitac.

Po mom mišlenju, više od jednog hitca iz VP je slično samoubistvu.

Razlog je vizualni podpis, koji oružje ostavi prilikom opaljenja. Bistvo svega, bar po mome je, da se zna limitacije sistema, i da se sistem koristi tako, da limitacije sistema dolaze što manje do izražaja.

LPB

Takodje voleo bih da vidim toga ko moze izdrzati da ga "mazga" dva,tri puta u kratkom vremeskom intervalu ritne u isto rame.......
kamaz....uputi ti me na stranu gde se pominje protiv pesadjska municija 20mm. Prvi put cujem za tako nesto....a do sad sam cuo svasta.....

Verovatno je kolega Kamaz mislio na Granatu M57.


[attachment=1]

Granata M57 moze se koristiti protiv zive sile ali, moze se koristiti i osvetljavajuca/obelezavajuca. Striktno napravljena granata protiv pesadijska u kalibru 20mm ne postoji. Ja ne ocekujem da se sad zbog RT u naoruzanje uvode i ispituju nove granate.

Bio sam na internoj promociji prototipa (točnije predserije, mada je za tako malu proizvodnju i pod-serije za toliko izmjena teško odrediti prave nazive), čak sam i opalio jedan metak. Točan datum morao bih potražiti u dnevnicima ali bilo je kasno proljeće 1994, recimo unutar 10 dana prije ili poslije 1. maja.

Broker i Džumba najbolje su razumjeli i opisali namjenu i zadaću RT-20, kao i mnoga ograničenja nametnuta kalibrom, težinom i prirodom oružja.

Osnovna namjena RT-20 je gađanje posebno vrijednih ciljeva na razdaljinama 1000-2000m, i to ciljeva kod kojih je potreban jači efekat na cilju od klasične precizne puške u kalibru 12,7 ili 14,5 mm. Osnovna razlika i prednost RT-20 nad puškama 0.50 je u korištenju eksplozivnog zrna čime se na cilju ne ograničava samo na učinak prenošenjem kinetičke energije kao kod klasičnog zrna. Upravo to omogućava učinkovitost na cilju bez zahtjeva za postizanje preciznosti koliku niti jedno serijsko oružje na 2000m ne može postići (a ne može ni metak 20mm). Kada sam ja bio na testiranju kalkulacijsko rasipanje na 2000m uz korekciju vjetra (do, čini mi se, max. 8 m/s) bilo je 25cm, što je za eksplozivni projektil vrlo dobro i sasvim dovoljno za planiranu namjenu.

RT-20 je (bio) namjenjen gađanju ciljeva kao što su oklopljena vozila ili standardne utvrde pješaštva na granici ili izvan učinkovitog dometa preciznih pušaka 0,50 (što znači preko 1200 ili 1500m). Na pokaznoj vježbi na kojoj sam bio taktička pretpostavka bila je da će neprijatelj vršiti tzv. komandirsko izviđanje iz izvidničkog LOV (u konkretnom slučaju BTR-50). Taktička pretpostavka za RT-20 bila je ispaljivanje samo jednog metka sa jednog položaja a posadu oružja čine 2 čovjeka. Drugi je osmatrač sa preciznom optičkom spravom i koordinator paljbe i ima radio vezu sa zapovjedništvom. Na vježbi na kojoj sam ja bio korištena su 2 tima RT-20, razmješteni na otprilike 300m udaljenosti, oba u zoni očekivanja, s time što bi drugi djelovao samo u slučaju promašaja prvoga. Bila je i neka maksimalno dozvoljena kutna brzina kretanja cilja ali nje se ne sjećam - a možda se i promjenila jer se tada još radilo na definiranju pravila uporabe.

Na toj je vježbi ispaljeno oko 30 projektila, na razdaljinama od 1200 do 2000m, potpuno mirno vrijeme bez vjetra, idealno za gađanje. Ciljevi su bili čelične ploče0,75 x 0,75m, debljine 8mm (ako se ne varam, moglo bi biti i 6mm) i to u kombinacijama jednostruke ploče, dvostruke ploče sa nekim međuprostorom od otprilike 2-3 cm, jednostruka ploča sa prislonjenom vrećicom pijeska debljine otprilike 10 cm i jednostruka ploča sa hrastovom daskom debljine 4 cm odmaknutom nekoliko cm. Na kraju su ispaljena 2 projektila u BTR-50 i nakon svakog smo imali priliku vidjeti unutrašnjost vozila. Svi ciljevi gađani su i iz RT-20 i iz Barrett AMR u kalibru 12,7x99 (Barrett je bio M82 ali ne znam varijantu).

Na 1200 m RT-20 probio je zadnju ploču u svim kombinacijama. 12,7 nije probio ploču kroz pijesak ni duplu ploču (metak je bio zaglavljen u drugoj ploči).

Na 1500m RT je također probio sve zadnje ploče a 12,7 nije probio ni kroz pijesak, ni duplu ploču ni ploču kroz dasku (ploča je bila iskrivljena ali ne i probijena).

Na 2000m RT nije u potpunosti probio ploču kroz pijesak, bilo je nekoliko manjih rupica od eksplozivnih fragmenata ali ne i potpuna penetracija. Sve ostale je probio. 12,7 je probio samo jednostruku ploču ali tek iz drugog pokušaja (u prvome je promašio cilj).

Tadašnja težina RT-20 bila je oko 20kg (službeno se inzistiralo da je manja od 20kg, npr 19,8), međutim u biti nisam osjetio neku razliku između nje i Barretta od nekih 14 kg. Mislim da kad težina oružja pređe neku vrijednost sa kojom se vojnik može normalno kretati a da je praktično ne osjeća, što je po mojoj procjeni nekih 5-7kg, onda nekoliko kg, čak ni 5-6 nije toliko bitna razlika.

BTR-50 je poslije pogotka iz RT-20 na 2000m iznutra bio jasno izrešetan fragmentima i rikošetima (nema apsorpcioni sloj) i bez imalo dvojbe tvrdim da u njemu nitko ne bi preživio. Nakon prvog pogotka iz RT sa prvog paljbenog položaja transporter je okrenut na kontra stranu i drugi RT je djelovao na neoštećenu ploču, sa istim efektom. I tu se jasno vidjelo da je taktička pretpostavka uporabe tog oružja bila potpuno na mjestu. Ako neprijatelj ne zna za postojanje ovog oružja, za očekivati je da će se komandirsko izviđanje obavljati iz LOV na razdaljini za koju se pretpostavlja da je izvan praktičnog dometa precizne puške 12,7 - i tu će ga dočekati RT-20.

Na kraju, vrhunski me iznenadila preciznost RT-20. Ja nisam snajperist ali sam prilično dobar strijelac, čak sam se svojedobno i takmičio iz pištolja. Prvo su me isprobali sa 12,7 i prvim sam metkom promašio cijelu metu na 800m ali sam se popravio drugim i trećim, čime sam se kvalificirao za RT-20. Unatoč dimenzijama i težini oružje je sasvim dobro oblikovano i vrlo se lijepo drži, kao svaka klasična puška, sa jedinom razlikom da tijelo mora biti pod kutom radi izbjegavanja udara plinova, otprilike kao kod bestrzajca. Unatoč tome što sam znao da je trzaj jak i što sam očekivao udar, moram priznati da me odnijelo. Nije mi ništa slomilo, nije me iscijepalo ali sam danima bio srednje modar oko pazuha. Međutim, dobro je riješeno kašnjenje trzaja tako da do udara, trzaja i pomicanja puške iz nišanske linije dolazi tek pošto je projektil napustio cijev. Efekat pucnja je takav da i strijelac doživljava mali šok od bljeska, eksplozije i dinamičkog udara/trzaja tako da bez obzira na konstrukcijsko rješenje zatvarača i okvira nema ni govora o eventualnom drugom metku. Jednostavno, efekat projektila 20mm i cijelog oružnog sustava takav je da je potrebno određeno vrijeme prije nego što strelac ponovno postigne fiziološke uvjete za ciljanje na 2000m (disanje, puls, tonus mišića, prevazilaženje efekta bljeska itd).

Moj zaključak još tada je bio da se radi o prilično dobrom specijalnom oružju za specijalne namjene i da potencijalna korist daleko nadmašuje sve mane. Konstruktor je još tada govorio o namjeri da se težina spusti na 15-16 kg što je svakako dobro ali po meni ne ključno jer, ponavljam, za takvo oružje razlika između 15 i 20 kg gotovo da nije primjetna. Najjednostavnija kalkulacija sila i materijala pokazuje da ni NASA ne bi uspjela za sve $$$ na svijetu napraviti oružje koje ima terminalnu energiju reda veličine 50 kJ a da teži 5-6 kg (da ne ulazimo sada u POVR koje djelomično mogu obaviti istu zadaću).

Hvala ti Hrundi, ovo vredi vise od svih internetskih teoretiziranja, iskustvo iz prve ruke.  :klap :klap :klap :klap

Hvala Hrundi.

LPB

 :krsta

Одлично Хрунди. Изванредно написано и објашњено. И стручно и популарно.

Потпуно се слажем са тобом око тежине. Праг дражи за осећај тежине код човека је око 20-30%. Зато  поређење тежине оруђа од 20 кг и оног од 15-16 кг човек тешко разликује - уочава. Ипак, осети то код дужег ходања - брже се замара.

Колико ми је познато маса оружја које се сада користи је смањене, са 20-так на на тих 15-16 кг.

Opa, pa ti si Hrundi ucestvovao u razvoju ove puske.
Pa ge si do sada na ovoj temi?
Nikada nije kasno. ;)

Samo me malo cudi jedan podatak, zar nije puska razvijana nesto ranije od navedene 1994 godine?

Edit:
Mada moguce je da su ovo bili finalni i(li) naknadni testovi unapredjenja puske.    


  

Ni najmanje, samo sam bio na jednoj prezentaciji. I imao priliku i zadovoljstvo ispaliti jedan metak.


Razvoj RT-20 meni je jedan mali misterij. Službeno se sada barata podacima da je razvijena 1990. za što smatram da je posve nemoguće. Možda je netko o njoj počeo razmišljati 1990. ali to ipak nije razvoj oružja. Po podacima koje sam tada dobio prvi primjerci koji nisu bili čisto ogledn/probni proizvedeni su 1992, vjerojatno u drugoj polovici godine. Podaci o prvoj uporabi su nepouzdani, čuo sam iz jednog izvora da je isprobana 1993. negdje oko Karlovca (spominjan je i Generalski Stol), međutim drugi mi je izvor tvrdio da je prvi put u borbi upotrijebljena 1993. u Herceg Bosni pa se to, navodno, moralo kriti.

U svakom slučaju proizvodnja RT-20 išla je u izrazito malim serijama od kojih je gotovo svaka bila po nečemu različita od prethodne. Negdje su te razlike bile veće, negdje manje ali ne vjerujem da u bilo kojoj seriji postoji više od 10 primjeraka identičnih RT-20. Nekako me po tome podsjeća na Orla - "serijski proizvod" a nema dva ista.

I ovo smo razrešili, hvala na odgovoru Hrundi.

Evo sam se od jutros uspio čuti sa dva važna izvora. Jedan je bio u GS i sjeća se da se pravilo za RT-20 pisalo oko pola godine, sve do negdje otprilike kasnog ljeta 1993. Oružje je prije toga ispitivano na poligonima i više puta na terenu. Moguće je da su tereni bili razni, kaže ne isključuje ni Herceg Bosnu. Sjeća se da je neki iskusni pukovnik inzistirao da se obave ispitivanja u brdsko-planinskim uvjetima i posebno pucanje u elevaciji i depresiji, što je proizvelo tablična ograničenja maksimalnih vrijednosti elevacije i depresije kojih se više ne sjeća. Tvrdi da su tablice za efekat vjetra bile do 5 m/s a pri jačim brzinama zabranjeno je djelovanje. I on se sjeća da je bilo ograničenje kutne brzine pokretnog cilja ali ne sjeća se vrijednosti. Inače, pravilo je poslije toga dopunjavano i djelomično mjenjano najmanje jednom dok je on bio u GS, negdje sredine 1996.

A prijatelj koji je bio zapovjednik izvidničko-diverzantske postrojbe u HV i HVO (bila takva vremena da se očas mijenjalo ;D ) naveo mi je dva slučaja u kojima je on koristio RT (točnije njegova postrojba) i oba su jako interesantna i indikativna. Inače, oružje nije formacijski pripadalo njegovoj postrojbi nego je bilo pri zapovjedništvu brigade i pridruživalo se na zahtjev. Kompletnu posadu činila su 4 čovjeka: strijelac, pomoćnik/osmatrač, vozač i zapovjednik/vezist. Na paljbeni položaj izlazili su strijelac, pomoćnik i zapovjednik i nakon što bi zapovjednik potvrdio da je uporaba moguća, opravdana i u skladu sa pravilom on bi se povlačio na zadnji položaj (ili ne bi izlazio na položaj djelovanja) i on je držao vezu sa lokalnim zapovjedništvom i drugu, posebnu, vezu sa osmatračem.

Prvi je slučaj, kojeg se on sjeća, kada je sa dva RT napadnuta kolona koja je neprijatelju dovozila pojačanje pješaštva. Daljina je bila između 1000 i 1500m, ne sjeća se precizno i u oba slučaja cilj je pogođen prvim metkom. Jedan je bio OT koji je onesposobljen pogotkom u hodni mehanizam (nakon pogotka se vrtio u krug i bezuspješno pokušavao kontrolirati kretanje) a drugi kamion koji je također onesposobljen, pogotkom u motor ("kao vola kad udarši u glavu i on padne na mjestu") čime je akcija dovođenja pojačanja prekinuta. Kaže da je zapovjednik postrojbe koja je dala RT-ove bio jako ljut što su oba oružja djelovala sa istog mjesta, sa razdaljine oko 15-30m, što je bilo protiv pravila i da zato nije dozvolio da se oružje zadrži na položaju i sutradan u očekivanju pokušaja izvlačenja OT. Do očekivanog pokušaja izvlačenja je došlo ali uslijed nemogućnosti djelovanja RT-ovima i nemogućnosti pješačkog napada, na posadu za izvlačenje djelovano je Maljutkama (bezuspješno, velika daljina) i MB 80mm, čime je izvlačenje onemogućeno, bar privremeno.

Meni je interesantno što sam baš tih dana bio na tom području i znam točno što se i kako događalo ali nisam znao za RT. U najkraćem, u određenom reonu su ostala 4 dobro ukopana i zaklonjena T-55 koji su ozbiljno ugrožavali komunikaciju. Na njih se pokušalo djelovati Maljutkama i sa T-10, ali bez uspjeha. Depresija je bila prevelika za T-10 (po mojoj sadašnjoj procjeni nadvišenje je oko 300-400m na razdaljini oko 2-3 km) i bilo bi ih potrebno postaviti na izloženu padinu ali ni tada, kako su mi topnici rekli, ne bi bilo sigurno da bi se moglo pogoditi jer tablice ne daju mogućnost gađanja u takvoj depresiji (sama cijev se ne može dovesti u takvu depresiju nego bi bilo potrebno cijelo oružje postaviti u depresiji). Bio sam baš tu kad se bezuspješno djelovalo po tim tenkovima i kao posljednje rješenje pojavio se jedan brigadir sa M-84A. Čovjek je odličan tenkist i izrazito hrabar i inovativan časnik, poznavao sam ga odranije. On je došao izvidjeti položaj, izračunao elemente, sve ubacio u SUV i pripremio, izašao sa tenkom na depresiju, nakon samo 2-3 sekunde gađao prvi tenk. promašio je za manje od 10m i odmah se povukao preko grebena u zaklon vožnjom unatrag, taman na vrijeme jer su nas samo nekoliko sekundi poslije toga počeli gađati T-55, prilično precizno ali bez efekta jer je sve bilo dobro ukopano. Inače, ti su tenkovi bili odlično ukopani iako sa neadekvatnom pješačkom zaštitom ali postojanje više utvrđenih pješaćkih položaja iza njih činilo je pješački napad na njih izrazito rizičnim. Nisam ostao do kraja akcije koja je trajala još 2 ili 3 dana ali na kraju ni jedan od tenkova nije pogođen nego su se povukli kad su postrojbe napredovale po brdima, tako da su se, kad su shvatili da im prijeti opasnost ostanka u okruženju, jedne noći izvukli.

Drugi slučaj koji mi je opisao bio je iste te zime. Na nekom od manjih vrhova Dinare bio je odlično zaštićen položaj, sa jednocjevcem 20mm i mitraljezom 12,7, štićen minskim poljima na svim prilazima. Još nije bio probijen put kojim bi se moglo dovesti bilo kakvo oružje kojim bi se taj položaj mogao neutralizirati a svi pokušaji Osama i Maljutkama bili su bezuspješni (nekoliko puta pogođen je cilj Maljutkom ali u zaštićeni dio, u balvane, koje rakete nisu mogle probiti a unatoč svim pokušajima nije se posrećio pogodak u otvore za gađanje, ne više od 25-30 cm. Položaj je bio na uzvisini i čistini i pješački napad jednostavno nije dolazio u obzir. Onda je djelovano sa RT-20, daljina izmjerena laserom bila je točno 1650m. prvim metkom pogođeni su balvani, drugi je pogodio otvor osmatračnice, treći metak opet je pogodio balvane nakon čega je uzvraćena vatra ali vrlo neprecizna. Četvrti i posljednji metak ponovno je pogodio otvor i nakon toga vatra više nije uzvraćana. Položaj je po noći napušten i nakon izviđanja urađen je prolaz kroz minsko polje i zauzet položaj. Unutra je bilo dosta tragova krvi ali nije bilo tijela pa nisu znali ni kolika je bila posada ni koliki su bili gubici. Između svakog pucnja RT prošlo je "između dva i tri sata, možda i nešto više", preciznije nije mogao reći. Toga dana drugim oružjem nije djelovano. Položaj nije mijenjan jer je bio dobro zaštićen a po nepreciznoj uzvratnoj paljbi bilo je jasno da ga neprijatelj nije otkrio, vjerojatno jer ga nije očekivao (prvi) i nije dobro osmatrao (drugi i dalje).

Inače, glede konstrukcije RT-20, mislim da je oružje napravljeno na najbolji mogući način. Prvo, očuvana je maksimalno moguća i praktična duljina cijevi kao kompromis između balističkog optimuma i praktičnosti rukovanja. To je postignuto bullpup konstrukcijom gdje cijev ide unatrag daleko iza glave strijelca. Klasični obrtno-čepni zatvarač ima tri reda bradavica čime se postiže čvrstoća koju zahtjeva tako jak metak. Sam položaj zatvarača je dobar, iako je "kontra" od uobičajenog, tj. na klasičnim puškama na kojima je zatvarač u visini glave strijelca on je uvijek sa desne strane jer se glava naslanja na lijevu stranu oružja. Ovdje je zatvarač daleko iza glave i bilo kojeg dijela tijela koje je u dodiru sa oružjem (tijelo je zakošeno u lijevu stranu radi izbjegavanja opasnosti od vrućih plinova koji izlaze na zadnjem kraju), pa je po meni bolje rješenje da bude na lijevoj strani oružja jer tako za rukovanje zatvaračem strijelac ne mora izvoditi nikakve majmunske grifove preko vrućeg oružja niti se podizati i mijenjati stranu (povećavajući pritom svoju siluetu) nego mu je sve dostupno iz osnovnog položaja. Odvođenje barutnih plinova i Venturijeva cijev također su dobro riješeni jer kontratrzaj iz venturija nastupa tek pošto je metak napustio cijev te se time osigurava istodobno preciznost i smanjenje udara u tijelo strijelca. Dodatnu kompenzaciju trzaja daje i plinska kočnica na ustima cijevi. Ne znam koja se količina barutnih plinova odvodi u venturi ali pod realnom pretpostavkom da se radi o najviše 20% to ne smanjuje bitno brzinu i energiju zrna a u svakom slučaju tablice su rađene i ciljnik kalibriran za konkretno oružje pa tu ne bi trebalo bit problema.

A evo me sad slučajno zvao rođak koji je skoro dvije godine bio na terenu gdje su imali dva RT i nekoliko pripremljenih položaja samo za njih od kojih su najmanje dva bila prema putu i nekoliko prema moru i da je namjena RT bila djelovanje po zapovjednim vozilima u slučaju napada i po desantnim brodovima u slučaju iskrcavanja. Nikad nisu ispalili ni metak. Posade RT bile su stacionirane u obližnjem mjestu s tim što su jednom u 2-3 mjeseca išle na vježbu negdje na neki poligon, po 7 dana. Nisu posjedali pripremljene položaje osim za vježbu, inače su bili u brigadnoj pričuvi.

Једно од важнијих места на штанду фирме "АЛАН" на београдском сајму "Партнер 2011" имала је антиматеријална пушка РТ-20 калибра 20х110мм.

Ево неколико слика:

[attachment=1]

[attachment=2]

Слике су мало лошије јер је спољно светло било пригушено. Радно време на сјаму је тог дана било завршено и почели су гасити светала. Ипак, службена лица на штанду стрпљиво сачекала да ја усликам шта сам хтео.

Добио сам и службене рекламен проспекте за РТ-20 па их ево делим са вама:

[attachment=1]

[attachment=2]

Још две слике које сам већ поставио у теми о сајму "Партнер 2011", али мислим да неће сметатаи опет:

[attachment=1]

[attachment=2]

Мислим да Хрвати и други пре њих који покушавају да направе добру и прецизну пушку против тенкова.
Сличне такве пушке имали су јапоноци и финци, против оклопне пушке од 20 мм другог светског рата.  
Тако да Хрвати почетком рата у Југославија нашли су се у ситуацији недостатка средстава за противоколопну борбу, посебно на већим растојањима, посебно против М-55 20 мм, BOV-3 или Праге, који су ЈНА или Срби из крајине успешно користили против хрватске пешадије. И како што е писао један од наших чланова да RT-20, био  успешан у уништавању тенковских перископа. Међутим, слабости РТ-20 гледам у његовој тежини,
у смислу барутните емисије из задње цеви ја не видим да ће бити велики проблем да откријете твој положај као и при употреби БсТ 60-\ 82мм. Али ја мислим да се за успешно уништавање лаки оклопних  возила може користити бестрзајни топ м-79 од 82 мм, који тежи до 28 до 32 кг и има домет до 800 метра са кумлативном гранатом, док је со разорни граната М-93 до 3000 метра максимално, тако да једна разорана граната може да онеспособи лака возилима са точковима до 2000 -3000 метра.

Ево и пољске против тенковске пушке од 7,92мм, која успешно компизира тежине и ватреном моћ у однос на пушке од 12.7 мм или 20 мм.
[attachment=1]

Гоце, РТ-20 и није намењен за борбу против оклопних средстава, већ за дејство по непријатељским возилима, центрима везе (мисли се на наменске кабине са уређајима веза - надградње на возилима), на радарске кабине, логистичка возила и сл. и то не да би их уништили, већ оштетили и онемогућили у раду. Гађање лакооклопљених возила или нишанских справа оклопних возила је и ратној пракси ХВ можда испао чест задатак, али средство није развијено примарно за ту намену. 

Jedan video s gađanja.

http://www.youtube.com/watch?v=uWiyA5Q-Gp4

Po svemu sudeći jedan od korisnika ovog oružja je i kolumbijska Nacionalna policija.

Nisam siguran da se strijelac dobro proveo.

Dobro, jes' ga bacimo po metra, ali ipak je ovo gledajući kalibar top.

http://www.youtube.com/watch?v=779BnOVi71k

(http://i63.tinypic.com/n2lqft.jpg)

Jedna u uporabi/testiranju.

Iz članka "Hrvatski snajperi" (Hrvatski vojnik (https://hrvatski-vojnik.hr/), broj 501, 03.06.2016., autor: Ivan Galović):

Hrvatski snajperi - RT-20 M1

[attachment=1]
...

Odmak od prototipa

Najzapaženija je snajperska puška/ručni top hrvatske proizvodnje RT-20 M1 tvrtke JLM Perković iz Matulja. Odgovor zašto je to oružje nazvano topom proistječe iz kalibra 20 mm i učinkovitog djelovanja na cilju, iako se po konstrukciji (mala masa, ugrađen optički ciljnik i mali trzaj), kao i po taktičkim radnjama (ručno prenošenje i izravno gađanje) može svrstati u snajperske puške.

U svijetu nema velikog broja snajperskih pušaka/topova u tom kalibru zbog velike energetske moći te problema oko trzanja. Tek je nekoliko modela uspjelo proći fazu prototipskog razvoja, primjerice švicarsko-njemački Solothurn S18-1000, japanski Type 97, američki Anzio 20 mm u dvjema inačicama te južnoafrički modeli NTW-20 i SR-20 koji nisu zabilježili komercijalni uspjeh na međunarodnom tržištu naoružanja. RT-20 je zbog originalnog koncepta i brzog ratnog razvoja i globalno važan. Prvi primjerci koji nisu bili čisto probni proizvedeni su 1992., vjerojatno u drugom dijelu godine. Podaci o prvoj uporabi nisu precizni, ali to je najvjerojatnije bilo 1993. godine. Proizvodnja RT-20 odvijala se u malim serijama od kojih je gotovo svaka bila više-manje različita od prethodne.

Niz zadaća

RT-20 M1 namijenjen je obavljanju specijalnih zadaća na udaljenostima do 2000 metara, prije svega za onesposobljavanje većih sredstava, vozila (neborbenih i lakih oklopnih), zrakoplova, raketa, radara i sl. Sve je važnija primjena i za uništavanje mina i različitih eksplozivnih naprava koje se mogu naći na bojištu. S RT-om se u praksi ne djeluje po ljudstvu pa ekstremna preciznost nije ni bitna. Topom rukuje strijelac, a može mu pomagati poslužitelj. Konstrukcija topa omogućuje izravno gađanje pojedinačnom paljbom, a zbog relativno male ukupne mase od 19,8 kg prenosi se samo s pomoću transportnog samara. Masa prve inačice RT-20 iznosila je više od 26 kg.

Sastavni dijelovi RT-20M1 su sljedeći: cijev s plinskom kočnicom, spojnica za posudbu barutnih plinova, cijev kompenzatora trzaja, kućište glavnog mehanizma, zatvarač, mehanizam za okidanje s kočnicom, usadnik s kundakom, potporne nožice, optički ciljnik s podesivom montažom, transportni samar i zaštitna torbica s priborom za čišćenje i održavanje.

Cijev topa izrađena je posebnom tehnologijom od kvalitetnog čelika. Vodište zrna ožlijebljeno je s osam žljebova i osam polja s korakom uvijanja 508 mm udesno. Cijev je predviđena za ispaljivanje do cca 2000 metaka. Na prednjem dijelu cijevi nalazi se u čvrstom spoju plinska kočnica koja smanjuje energiju trzanja nakon opaljenja, s pomoću otvora za bočno istjecanje plinova raspoređenih u dva reda. Na srednjem dijelu preko spojnice s plinskom komorom za posudbu barutnih plinova učvršćen je dodatni kompenzator trzaja na načelu odvođenja dijela barutnih plinova u suprotnom smjeru od smjera gađanja. Na takav se način prilikom opaljenja ostvaruje uravnoteženje sila koje djeluju na top tako da su njegova stabilnost i trzaj prihvatljivi za strijelca.

Izbjegavanje udarca

Zatvarač topa cilindrična je oblika, a sastoji se od tijela, udarne igle, udarača i dviju udarnih opruga, izvlakača, izbacivača te spojnice. Klasični okretno-čepni zatvarač ima tri reda bradavica, a jednako je rješenje i na MACS-2A. Prednosti su takvog rješenja bolja integriranost konstrukcije i veća čvrstoća što je vrlo važno prilikom ispaljivanja jakih metaka. Sam položaj zatvarača je dobar, iako suprotan od uobičajenog, tj. na klasičnim puškama na kojima je zatvarač u visini glave strijelca uvijek se nalazi s desne strane jer se glava naslanja na lijevu stranu oružja. Ovdje je zatvarač daleko iza glave i bilo kojeg dijela tijela koji je u dodiru s oružjem (tijelo je zakošeno u lijevu stranu radi izbjegavanja vrućih plinova koji izlaze na stražnjem kraju), pa je svakako bolje rješenje da bude na lijevoj strani oružja jer tako za rukovanje zatvaračem strijelac ne mora izvoditi nikakve radnje preko vrućeg oružja niti se podizati i mijenjati stranu (povećavajući pritom svoju siluetu), nego mu je sve dostupno iz osnovnog položaja. Odvođenje barutnih plinova i Venturijeva cijev također su dobro riješeni. Protutrzaj iz Venturijeve cijevi nastupa tek nakon što je metak napustio cijev, a time se istodobno osiguravaju preciznost i smanjenje udara u tijelo strijelca. Dodatnu kompenzaciju trzaja pruža i plinska kočnica na ustima cijevi. Realno je pretpostaviti da se u cijev odvodi najviše 20 % barutnih plinova što ne smanjuje bitno brzinu i energiju zrna.

Dva položaja kočnice

Kao kod MACS-a, i na zatvaraču RT-20 nalaze se uzdužni žljebovi i rupice za bočno istjecanje barutnih plinova. Na čelu zatvarača je izvlakač, a nasuprot njemu izbacivač tako da do izbacivanja čahure dolazi u trenutku kad čahura prilikom izvlačenja naiđe na otvoren dio kućišta topa.

Ručni top opremljen je mehaničkom kočnicom s dvama položajima. Guranjem ručice prema naprijed kočnica je u položaju "F" (Fire) i RT je spreman za okidanje. Guranjem ručice prema natrag u položaj "S" (Safety) kočnica je uključena i okidanje nije moguće. Kundak je namijenjen za vezu kućišta s cijevi te postavljanje potpornih nožica na prednjem dijelu. Izrađen je od lake slitine i zaštićen specijalnom bojom otpornom na mehanička oštećenja i različite klimatske uvjete. Na dijelu koji se naslanja na rame strijelca i na okomitom dijelu gdje se top upire u rame nalazi se jastučić.

Potporne nožice namijenjene su za oslanjanje prednjeg dijela topa, u cilju zauzimanja što povoljnijeg položaja za pouzdano i udobno ciljanje. Nožice imaju mogućnost teleskopskog izvlačenja na visinu od 250 do 375 mm. Lijevu i desnu nožicu moguće je neovisno podešavati po visini. Prilikom transporta mogu se preklopiti prema naprijed, a po potrebi i skinuti.

Transportni samar služi za prenošenje topa na leđima. Postavlja se s desne bočne strane topa u ožljebljeni prihvatač sa zadržačem. Konstrukcija i prikopčavanje omogućuju djelovanje topa bez skidanja samara.

Tri stupnja nagiba

Optički ciljnik marke Kahles K 312 II (3-12x50) namijenjen je za neposredno dnevno ciljanje i gađanje na udaljenostima do 2000 m. S gornje strane nalazi se regulator udaljenosti koji je namijenjen za pomicanje končanice po visini (u osnovnom položaju "0"), a s lijeve strane regulator pravca namijenjen za pomicanje končanice po pravcu (u osnovnom položaju "0"), prilikom podešavanja točnosti gađanja topom – upucavanja. Okular i objektiv ciljnika u transportu se štite od mehaničkih oštećenja zaštitnim kapama spojenim rastezljivom trakom. Optički ciljnik jednostavno se postavlja na Picatinny šinu na kojoj se pozicija montaže može podešavati prema potrebama strijelca. Kad je određena pozicija, ciljnik se učvrsti dvjema leptirastim maticama i tako u potpunosti fiksira.

Nosač optike ima mogućnost podešavanja nagiba u trima stupnjevima: 30 MOA, 75 MOA i 180 MOA (Minute of Angle – kutna minuta). Položaj odnosno nagib montaže ovisi o željenoj udaljenosti gađanja.

Paljbeni položaj

Priprema paljbenog položaja podrazumijeva uređenje naslona za postavljanje topa na potporne nožice. Konstrukcija topa nalaže pripremu naslona za sjedeći ili stojeći stav.

Naslon za potporne nožice treba biti ravan i dovoljno tvrd, oslobođen bočnih prepreka u razini plinske kočnice, kao i iza topa u prostoru djelovanja povratnih plinova iz cijevi kompenzatora trzaja.

Zbog djelovanja barutnih plinova na plinsku kočnicu i njihova istjecanja kroz cijev kompenzatora trzaja, obvezno je imati prostor bez ljudi i predmeta od najmanje pet metara: s obiju bočnih strana u razini plinske kočnice i iza topa u kutu od 30 stupnjeva.

Top se puni streljivom tako da poslužitelj ili snajperist, stojeći ili klečeći s lijeve strane topa (iza strijelca), desnom rukom otvara zatvarač, a lijevom, pritiskom nadolje, pridržava top preko kundaka ili cijevi kompenzatora. U ležište kućišta lijevom rukom ulaže metak koji potiskivanjem i bravljenjem zatvarača desnom rukom ubacuje u cijev. Strijelac za to vrijeme, u izabranom stavu za gađanje, pridržava top naslonjen na desno rame i drži prst izvan rukohvata s okidačem. U posebnim situacijama strijelac može sam puniti top.

[attachment=2]Demonstracija zauzimanja položaja strijelca s RT-20. Potrebno je leći ukošeno u odnosu na oružje zbog izbjegavanja udara plinova (Foto: Ivan GALOVIĆ)

Prebačaj i podbačaj
Strijelac prilikom ciljanja zauzima položaj tako da top čvrsto osloni na rame i rukohvat uhvati objema rukama, s desnim kažiprstom na okidaču. Oko kojim se cilja treba udaljiti približno 15 cm od okulara i paziti da položaj končanice bude strogo okomit, koristeći vodoravnu i okomitu crtu končanice.

Ako cilj nije u razini topa ili ako dolazi do prebačaja ili podbačaja pogotka u odnosu na cilj, može se korigirati putanju projektila tako da se zakrene "bubanj po visini" na optičkom ciljniku. Ako je podbačaj, bubanj se zakreće u desnu stranu (u smjeru kazaljke na satu), a ako je prebačaj u suprotnom smjeru.

Kod te, kao i kod većine takvih pušaka velikog kalibra, strijelac nakon opalјenja gubi cilj iz vidnog polja. Ipak, koncept i namjena tih pušaka je gađanje objekata, a ne ljudi, na relativno velikim udaljenostima, pa se zato i nazivaju antimaterijalne. Dakle, nije ideja antimaterijalnih da brzo gađaju, nego točno, precizno i učinkovito (prvim metkom). Brzina može ponekad biti presudna, ali nije najbitnija.

Poput klasične puške

Oružje je unatoč dimenzijama i masi sasvim dobro oblikovano i vrlo se lijepo drži, kao svaka klasična puška. Glavna je razlika što tijelo mora biti pod kutom radi izbjegavanja udara plinova, otprilike kao kod netrzajnog topa. Dobro je riješeno kašnjenje trzaja tako da do udara, trzaja i pomicanja puške dolazi tek nakon što je metak napustio cijev. Učinak pucnja je takav da i strijelac doživljava mali šok od bljeska, eksplozije i dinamičkog udara/trzaja tako da je bez obzira na konstrukcijsko rješenje zatvarača i okvira teško brzo ispaliti sljedeći metak. Ukratko: učinak projektila 20 mm i cijelog sustava takav je da je potrebno određeno vrijeme prije nego što strijelac ponovno postigne fiziološke uvjete za ciljanje na 2000 m (disanje, puls, tonus mišića, odmorne oči nakon bljeska itd.).

Pražnjenje topa obavlja se izvlačenjem ispaljene čahure iz ležišta cijevi tako da se odbravi zatvarač i povuče unatrag. Odvrtanjem zatvarača, zub izvlakača izvlači čahuru iz ležišta, a izbacivač je odvaja iz čela zatvarača.

Top se čuva i skladišti kompletan, odložen na nožice, u suhoj prostoriji. Transport i čuvanje u drvenom sanduku moguć je i s montiranim optičkim ciljnikom. Prema potrebi optički ciljnik odlaže se u futrolu torbice s priborom.

[attachment=3]
Ratne prednosti

RT-20 imao je nekoliko prednosti tijekom Domovinskog rata. Prvo, manje je mase nego klasičan jednocijevni top 20 mm M55, a to znači da se lakše postavlja na željeno mjesto i prebacuje s jednog položaja na drugi. Prednost je još izraženija kod novog modela RT-20M1 čija masa iznosi svega 20 kg. Prednost je i u većoj preciznosti u odnosu na ostale topove jednakog kalibra zbog ugrađenog optičkog ciljnika, što je dosad bila odlika samo snajperskih pušaka. U odnosu na oružje manjeg kalibra, npr. teške strojnice ili puške kalibra 12,7 mm, prednosti se ogledaju u većoj učinkovitosti te razornoj moći i probojnosti metka 20 mm. Može se zaključiti da je riječ o kvalitetnom oružju za specijalne namjene i da potencijalna korist daleko nadmašuje sve nedostatke. Budući da je masa oružja sad manja, nije problem ni dulji hod do paljbenog položaja.

Ivan GALOVIĆ