PALUBA

Muzej vazduhoplovstva prodaje „lokid P-38“

Novosti otkrivaju: Muzej zbog nemaštine primoran da proda izuzetno redak avion iz Drugog svetskog rata. Amerikanci za naš avion nude 200.000 dolara i repliku srpskog aviona iz Prvog svetskog rata

[attachment=1]

MUZEJ vazduhoplovstva u Beogradu na korak je od odluke da proda svoj jedini primerak čuvenog američkog aviona iz Drugog svetskog rata „lokid P-38“. Ovaj istorijski lovac jedan je od četiri primerka u Evropi. Za ovaj izuzetno vredan avion zainteresovan je američki Muzej avijacije „Korona“ iz Kalifornije.

Konačna odluka o prodaji, kako saznaju „Novosti“, mogla bi da bude doneta već sledeće nedelje. Iako je reč o gotovo neprocenjivom primerku za istoriju svetske avijacije, za put u SAD srpskog „lokida“ gotovo je sve spremno. Čeka se samo poslednja reč Upravnog odbora Muzeja vazduhoplovstva, koja će značiti da je Srbija nepovratno izgubila ovaj vredan avion.
 

„Lokid“ iz depoa muzeja u Surčinu biće ustupljen kalifornijskoj „Koroni“ pod „firmom“ međumuzejske kulturne razmene. Zauzvrat, srpski muzej dobiće nešto više od 200.000 dolara i repliku prvog srpskog borbenog aviona „blerio“.

NEPRISTOJNE PONUDE

KALIFORNIJSKI muzej „Korona“ od 2008. godine preko svog direktora Džefrija Tomasa poslao je tri ponude za kupovinu „lokida“, a za ovaj posao angažovana je i jedna advokatska kancelarija iz Beograda. Prethodni direktor Muzeja u Surčinu Slavko Biga odbio je dve ponude. Amerikanci su oba puta nudili repliku „blerioa“ ali i dosta manje novca - do 80.000 dolara.

Za ovaj posao Muzej je već obezbedio izvoznu dokumentaciju, a od Direktorata civilnog vazduhoplovstva zatražio je i potvrdu da „lokid“ nije zaveden u registru aviona Republike Srbije. Stručni savet ove ustanove, međutim, još u septembru usprotivio se prodaji američkog lovca. Njihov argument je bio da Amerikanci nude samo simboličnu sumu, a da replika „blerija“ može bez muke da se napravi u Srbiji.

Uprkos protivljenju Saveta, direktor Muzeja Predrag Grandić pregovore sa Amerikancima preuzeo je na sebe i posao doveo do samog kraja. On priznaje da je muzejski avion izuzetno vredan na tržištu rariteta, ali ističe da je ustupanje ove letelice jedini spas za ostale eksponate u Muzeju.

- Prodaja aviona je moja lična odluka - rekao je za „Novosti“ Grandić. - Muzej je u jako lošem stanju i novac nam je neophodan. Da nije tako, prodaja ili razmena ne bi dolazili u obzir. Pare dobijene za njega uložićemo u restauraciju ostalih aviona, nove hangare, osposobljavanje depoa, prilaznu rampu... Ma koliko da je značajan, bolje je da damo jedan avion da bismo sačuvali ostale.

Ideju o prodaji američkog „lokida“, međutim, iz sveg glasa osuđuju stručnjaci za avijaciju i poznavaoci istorije vazduhoplovstva. Oni ističu da je „kanibalizam“ najgore rešenje za muzejske eksponate.

PAO U POSLEDNJOJ BORBI

SURČINSKI „lokid“ tokom Drugog svetskog rata bio je u sastavu jedinica avijacije SAD, koje su kraj borbi dočekale u Evropi. Ovim avionom, početkom aprila 1945. godine, upravljao je pilotski as Majkl Brezas. Tokom jedne od polsednjih borbi pogođen je iznad mađarske granice. Spas je pronašao na aerodromu u Somboru.

Bojan Dimitrijević, istoričar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, kaže da je „lokid P-38“ izuzetno važan za svetsku istoriju avijacije i da bi prodajom ovog lovca Srbija izgubila vrlo značajan kulturni i istorijski eksponat.

- Avion mora da ostane u našoj zbirci, jer je on nacionalno blago - smatra Dimitrijević. - Nije tu bitna nikakva materijalna dobit. Ovaj avion je od neprocenjive važnosti za Srbiju, ali i na svetskom nivou.

Da bi prodaja aviona „lokid“ bila težak udarac za istoriju vazduhoplovstva smatra i Mario Hrelja, pilot i kolekcionar starih aviona. On ističe da je neprihvatljivo da se Muzej vazduhoplovstva pod vrlo sumnjivim okolnostima odriče vrednog eksponata.

- Nije reč o razmeni aviona, nego o goloj prodaji za sitan novac - smatra Hrelja. - Slični avioni u svetu vrede i do dva miliona evra. Muzej ima obavezu da pare za održavanje eksponata traži na drugom mestu, a ne da do njih dolazi rasipanjem godinama sticanog blaga.

Američki lovac „spava“ u surčinskom muzeju još od osamdesetih godina. Tada je dopremljen sa Mašinskog fakulteta, gde se koristio za nastavu. On je rastavljen na delove, a do danas je sačuvano više od polovine autentičnih delova ove letilice. Autentičnan je kompletan trup, deo krila i točak. Ostatak delova izgubljen je u njegovim prethodnim selidbama.

Stanje u muzejskom depou u kome se, pored „lokida“, čuva desetak prvorazrednih aviona, najblaže rečeno je - katastrofalno. Oni su „parkirani“ u podrumu u kome su razbacani delovi desetak aviona. Svakodnevno su izloženi vlagi i propadanju. Njihov najveći neprijatelj je kiša koja se direktno na avione sliva sa dotrajalih stepenica.

izvor: Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:359179-Muzej-vazduhoplovstva-prodaje-lokid-P-38)

Pa dobro, majku mu, zar se toliko nema da mora da se rasprodaju stvari iz kuće!?

Ima šta da se rasproda, ali oni zapeli da prodaju P-38. Bolje da rasprodaju one Jastrebove, Galebove i 21-inice koje stoje napolju i propadaju umesto ovog aviona. Možda će morati da prodaju nekoliko aviona, ali opet ima ih na gomili oko muzeja koliko ti duša ište.

Bojim se da će neko da dobije lepu provizijicu za ovaj posao. :udri

neka prodaju M-7 Priest iz kacareva...njih tamo ima valjda 3 ili 4 a u citavom svetu kazu da ih ima desetak, neka prodaju sto rece neko pre galebove i jastrebove kojih ima dovoljno...

p.s.
da nije slucajno provizija 200.000?

da pitamo ovog direktora dal mu ga je ćaća steko, pa je to njegova "lična odluka" >:(

Ne znam šta da kažem. Ako je ovo istina... da se ubiješ od muke.
Ne samo zbog Lokida već i zbog stanja u Muzeju. Da li je stanje baš takvo?

Stanje je možda još i gore. Novca nema ni da se zamene prozori, a kamoli za neke ozbiljnije radove. Tužno je što se pribegava prodaji ovako vredne imovine muzeja, ali to samo govori o tome koliko je stanje očajno, šteta je što država nema sluha za ovu instituciju i da uloži novac u njenu obnovu, mada ni menadžment muzeja nije baš na nivou na kom bi trebalo da bude.

To za menadžment sam odavno čuo. Pa kako ih nije sramota. Dal' su oni svjesni svog položaja i svoje odgovornosti. Pa ne upravljaju i ne rade u pekari već u ustanovi gdje se čuva neprocjenjivo kulturno-istorijsko blago. S čime ćemo sjutra pred unuke? Šta da im pokažemo i ostavimo u nasleđe? Jel' treba možda mi da im dođemo i pokrpimo par prozora ili izolujemo nekoliko zidova? Pa barem te neke osnovne stvari ne koštaju mnogo. Ma to je za prijeki sud. >:(

U komentarima članka na internetu spominje se i pitanje šverca Junkersa Ju-87 iz Muzeja u inostranstvo...

opa!!!! i stuka?  >:(  ako gospodin ne ume da vodi muzej neka lepo da ostavku >:( stanje jeste tesko, ali sta su oni ucinili da dodju do para? licno sam tri puta zvao da pokusam da organizujem obilazak muzeja (predajem u tehnickoj skoli) i niko se nije javljao!!! i o cemu pricamo onda? :zid :zid :zid

Velika bi šteta bila prodati ga, tim pre što nije rekonstruisan, već je "na parče". U podrumu leži i Fiat g-50. Neko reče da je to jedini, ili jedan iz vrlo malobrojnih sačuvanih primeraka u svetu.

Jedino da se sada digne halabuka u javnosti i da se spasi taj avion. Za Štuku je kasno, ostao je samo rep jedne.


To je jedan jedini sačuvani Fiat G-50 u svetu. Možda je on sledeći?

Motorista je sve rekao.neka prodaju pola onih aviona vani ako treba učinili bi bolji potez nego ovako.

Ja bih tu uveo prinudnu upravu....

Polako... I Fiat će za Italiju. Biće predat kao izraz dobre volje, partnerstva, prijateljstva... Ma kao da gledam. >:(

O tome se odlučuje u jednoj zgradi u Krunskoj ulici, a možda i osoblje iz "nekih" ambasada pomaže.

Koliko ja znam, Štuka nije otišla. Priča o Štuki je dosta stara. Pre nekih 7-8 godina (za vladavine Čede Janjića) je već bila spakovana i krenula put inostranstva. Možda tome ima i celih 10 godina, ne sećam se tačno više. Nastala je jurnjava u javnosti zbog i oko nje tako da je u poslednjem momentu sprečena prodaja.

Inače ona je u delovima (isečena) i pre toga bila u depou muzeja, koliko imam informaciju i dalje je tamo. Načuo sam bio da su posojali/postoje planovi za njeno ponovno sklapanje i izlaganje u muzeju. Rep u postavci je njen.

Neka pokazu dobru volju, partnerstvo i prijateljstvo nama i daju ga "Tehnickom muzeju". Mi cemo ga srediti kao sto je sređen Fizir FN i kao sto se sada sređuje UT-2 (YU-CGL ili JRZ 0333) i izloziti u stalni postav  ;D

Evo malo vise o UT-2:
http://www.tehnicki-muzej.hr/hr/price/konzervacija-restauracija-aviona-jakovljev-ut-2,8.html

Одлична идеја.
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/a115.gif)

Има један мали пробел. Војска не може да поклања, чак ни министар лично.
То се може избећи тиме, што би музеј (из већ одобрених средстава) платио неку цену, колико да постоји уговор.
Е сад кад би се и добоворили да је то безначајна цена, умешали би се фактори типа "а мој %" и опет би пропао договор.

Uh, ćirilica  ;D
Ma ljudi smo, dogovorit cemo se oko %  ;D :super

najbolje da ga ne daju nigde, a ako ga vec daju bolje i u zg nego zabarima. partnerstvo i prijateljstvo, hm...  >:( i danas znam gomilu aerodroma u italiji, samo se pitam odakle >:(

  Boze sramote...

Tuga, tesko da tih 200000$ moze da spasi ista u muzeju, ali neciji dzep sigurno.

Izgleda da od prodaje nece biti nista.

prva.rs (http://www.prva.rs/sr/vesti/drustvo/story/15755/PRVA+saznaje%3A+Muzej+vazduhoplovstva+ne+sme+da+proda+avion+%22Lokid%22+ameri%C4%8Dkom+muzeju.html)

Potrpuno je razumljivo da je Muzej u lošoj materijalnoj situaciji, razumljivo je da im je potreban novac, ali taj avion predstavlja kulturnoistorijsko dobro i potpuno je razumljiva odluka da se prodaja spreči. 200.000$ mislim da je svakako malo, pa makar P38 bio i u delovima, kako jeste. Nije to amaterski helikopter za 50.000$ ili tako nešto.

Nije avion u delovima, nego je nekoliko delova aviona. Ni avion, ni sklopovi, ni svi delovi, nego ostaci nekoliko delova. A bice sta biti mora. Nije problem kad se anonimno drpi, ali jeste skandal, problem, svetogrdje, uzas, zlocin i varvarstvo kada se pod imenom i prezimenom radi korisna stvar, a ne drpa. Ah, "procedura", zaboravio sam... "Ti se pravnici drze zakona k'o pijani plota", rece neko :)

Ispravnije bi ovu konzervu bilo nazvati "Lokid P-0,38"

A fiat bi mogao da jede sira, putra, vrhnja, mleka, jajec i krumpira, sto se mene tice, ali bi biker, trojka i ut-2 mogli u kofer, pa na put. To bi onda bilo bas lepo, svi dobijaju svoje. Ako se neko "kulturno ne razmeni" na drugi nacin.

Rusi su pre godinu-dve doveli u vozno stanje Panthera u Kubinci, a on je bio sav zarđao, zapečen i rastočen, pola delova nije bilo, pa se napravilo, a ljudi su tamo u muzeju takođe veoma malo plaćeni. No, Maybach HL-P-230 je na kraju zazujao. Imali su "samo" podršku države da završe to što su započeli. O G-50 Freccia u MJV ja slušam već skoro 20 godina, a nisam baš skroz dedekanja, po srpskim merilima sam još uvek mlad i perspektivan, samo ne znam za koga.

Vozdušnij, koliko sam uspio da shvatim, mišljenja si da je Lajtninga trebalo dati Amerikancima. Kao i da bi trebalo uvesti princip "svakom svoje", pa kome šta ostane na kraju. Poštujem tvoje mišljenje ali se nikako ne mogu sa njim složiti. Šta misliš, šta bi ostalo npr. na Kalemegdanu kada bi svakom svoje bilo vraćeno? To što Lajtningu nedostaju neki djelovi (skoro polovina) apsolutno nije razlog da ga se odreknemo.

@Rasho: Ne dati, nego prodati...
E, sad, od "skoro celog" P-38 mi imamo ono što je obojeno crveno (rad Airsube):
[attachment=1]
...samo što ne poleti... ::)
...a u Austriji se "po narudžbini za kupca iz Srbije" radi Blerio (ovde na slici se vidi rep):
[attachment=2]

Izgleda da je prodaju stopirao neko ko je planirao da se omasti, a Grandić mu je svojim postupkom stao na put :c...
Lako je po netu naći i kome to ide na ruku...

Grandić bi po meni sad trebalo da okrene priču, da iznese sve detalje na videlo, pa da vidimo ko je ko; on je inače prvi čovek na čelu muzeja koji je počeo nešto da radi, a naš je problem što država ne haje... :zid

 A što onda to što je ostalo ne daju u Novi Sad, pa da vidite za par godina potpuno letno sposoban avion.

Taman posla, mislim da se komad krsa koji ovde nece ni postati nista do li jos veci krs TRAMPI za blerioa i PRODA za pare.

Koliko uopšte ima od toga Lajtninga? Od tvrdnji da ga ima više od pola dođosmo do toga da ga ima jedva nekoliko fragmenata.

koliko ima da ima, neka ga. neko je lepo rekao da nikom nije palo na pamet da prodaje slike iz narodnog muzeja, a znamo u kakvom su i oni skripcu. u mjv prvo sto treba uraditi je spustiti avione sa sajli da nekom ne padne nesto na glavu i ne napravi stetu. koliko  mi je kolega rekao (zavrsio vazduhoplovstvo na masinskom) vek trajanja sajli je 10 godina, a nisu menjane od kad su postavljene ('88. ako dobro pamtim). dobro je sto je prodaja stopirana, e sad sta dalje... ???

E, to, šta dalje... Da lepo sve stoji kao što je i stajalo decenijama, dok i sajle ne popucaju...

Evo razgovora sa Grandićem, gde on lepo i detaljno objašnjava šta je i kad hteo, a možete besplatno da vidite i unutrašnjost famoznog depoa...:
http://www.youtube.com/watch?v=gnhM-nC5dLY

Kljucne reci Republika Srbija ni Gradn Beograd "nevide" Muzej Vazduhoplovstva.

Pozdrav svima! Dugo me nema na forumima...

U svakom slučaju puna podrška prodaji lokida P-38. Muzej se raspada a vidim da ljudi po forumima vode filozofske rasprave. Ko je protiv prodaje predlažem da za početak da donaciju Muzeju u vrednosti od bar 200.000 dolara a ne bi zgorega bilo i da dođe na proleće da malo pokosi travu i uradi još ponešto što se može sa svojih deset prstiju.

[attachment=1]

Crveno je ono sto je u muzeju.

Svetlo plavo je ono sto nedostaje.

Tamno plavo je ono sto muzej zadrzava za zbirku.

Toliko o "avionu lokid kojeg nam amerikanci otimaju za sitne pare, toliko o tome da nam ne treba Blerio, sami cemo mi njega, letve, tutkalo, testeru u shake, pa udri.
Za manje para a bice i lepsi i vise nas. Sami, kao i do sada, opste je poznato da mi replike i muzejske avione stancujemo k'o na traci. Svakih 50 ljeta, po komad-dva.

Posto je uspesno izvedena akcija sprecavanja izvoza/trampe/medjumuzejske razmene, nazovite to kako zelite, sad mogu ladno da zatvore kapiju.

2012. je za koji dan, proslava 100 godina Srpske avijatike u septembru, jako sam radoznao da vidim ko ce isterati na livadu Blerioa na taj datum.

Ma lako ćemo i bez Blerioa, samo da Muzej ne zatvori vrata. narodni muzej u centru grada je već evo devetu godinu zatvoren, a ima sjajnu zbirku, samo pameti nema. te ovako ćemo rekonstruisati, te onako, te ovo, te ono, a muzej ne radi, pa ne radi. Samo Šlomovićeva zbirka vredi nemerljivo, da ne govorimo o ostalom.

Evo i u fotografijama delova P-38 u muzeju:
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Inače su prethodnih godina otišle mnogo vrednije i kompletnije stvari "ispod žita", a Grandić je stopirao prodaju i izvoz delova Štuke za Englesku maltene na granici...

   

    Nisam previse upoznat sa stanjem u muzeju,ali sarkazam nekih clanova foruma je nerazumljiv. Ako je verovati slici mi imamo samo par delova aviona a ne "pola aviona". Tih par delova zaista ne vrede mnogo,sem za nekog ko zeli da kompletira avion od oreginalnih delova...E sada tesko da mi para za to imamo.

Bio je pre neki dan prilog o muzeju u beogradskoj hronici i direktor je objanio razloge prodaje i apsolutno ga podrzavam,treba naglasiti da je muzej prosle godine od drzave dobio 60 000 din  ili slovima sezdeset hiljada dinara za odrzavanje muzeja  :zid :zid

Jako je interesantno kako je raspava teme krenula u drugom pravcu. U početku su svi osuđivali prodaju i ne znajući pravo stanje...sada je drugačije. Tako tipično za naš mentalitet. Odmah reagovati na prvu loptu ne sagledavajući sve strane priče. Po mogućnosti žestoko osuditi...
Depo je u jadnom stanju kao i depoi većine muzeja na našim prostorima i vidi se da im trebaju pare. 200.000 nije malo i mnogo se za te pare može uraditi, a njima su potrebne. Nije pitanje zašto se ostaci ovog aviona prodaju nego zašto država ništa ne ulaže u ovaj muzej?
Inače podržavam prodaju ako će muzej na osnovu ovog aranžmana dobiti pare i repliku Blériot-a.

Očigledno da tim novinarima i vrlim čuvarima kulturnih dobara nije bilo poznato,a vrlo lako su mogli doći do tačnih podataka,šta se podrazumeva pod tim "avionom".Odavno je poznato da je taj ostatak bio izložen na milost i nemilost,raznoraznom "seciranju"na Maš.fakultetu i da je jedini deo po kome se da zaključiti da je pripadao P38 gondola kabine-nekompletna.
Sadašnji direktor Muzeja domaćinski je probao da podvuče crtu i učini nešto za Muzej....I onda,po našem starom običaju nađu se čuvari revolucije i bace kantom fekalija po sasvim razumnoj i transparentnoj nameri g.Grandića.

Ja podržavam njegove namere,što pre bi treb'o i onog FIAT-a da uvali-trampi sa Italijanima,jer lako je moguće sad kad su nagrnuli kojekakvi istraživači olupina u Rusiju da nađu u šumetinama nekog finskog pa ćemo i tu da propa'nemo k'o 'odža kroz ponjavu.

Kada se na čitav slučaj bacilo malo više svijetla, mogli bi da se zapitamo zbog čega i za čiji račun je plasirana priča o "pola aviona". Ko, kome i zašto podmeće nogu? Nikako da se pokrene pitanje odgovornosti zbog stanja u MJV.

Zelim da upitam zagovornike prodaje.

Da li to, sto se radi samo o pojedinim delovima aviona oni predstavljaju antikvitet nize vrednosti i shodno tome treba ga prodati na "furdu"?

Da li samo celi avioni zavredjuju paznju i predstavljaju blago o kojem vredi raspravljati i razlog za obilazak muzeja?

Nemojte pricati o tih famoznih 200000 US$....jer ako ti delovi sada vrede toliko...koliko ce vredeti posle.
Ja zadrzavam stav da to ne treba prodavati kao ni ostale "delove", polovine aviona i slicno.
Zadrzacu za sebe sta mislim i slicnim "akcijama" i svercu nacionalnog blaga.
Pitace nas unuci gde nam je bila pamet.....pa onda nek nam izgovor bude tih 200000 i hladni podrumi, polupani prozori.....

 To je samo što se tiče vazduhoplovstva. A da krenemo obalom reke Save i da vidimo šta tu sve leži u mulju? Ajde pošto ni za to nemamo para da rasprodamo u furdu! Ajde da sve rasprodamo, pa da vidimo gde ćemo da stignemo! Evo, ja ću prvi na proleće da odem u Muzej i ako treba da pokosim travu.  Drugo ne znam. Nisam završio školu za mehaničara. Ali, što se malo i ostali ne upitaju šta treba od pomoći? Tu normalno mislim na nadležne koji za to primaju platu.
Naj lakše je da sednemo i kukamo kako nema para za ovo što smo zamislili ili ono što mi mislimo da nam treba.  Može li da se nešto uradi s tim što imamo, odnosno, da li hoćemo da uradimo nešto? Saradnja s srednjom školom " Petar Drapšin" koliko vidim ne postoji. Mislim da još uvek ta škola ima vazduhoplovne smerove. Zar deca ne mogu pod nadzorom nekog starijeg " majstora", volontera da odrade nešto iz restauracije aviona. Neko lepljenje, farbanje, pranje ili čak zamenu stakala na prozorima?

Ja rekoh "s čime ćemo pred unuke"...
Nije problem ni košenje trave niti bilo koja druga pomoć, ali te priče tipa "ne mudrujte već dajte pare i zasučite rukave" samo ide na ruku onima koji su muzej doveli u ovakvo stanje. Nismo mi adresa od koje zavisi opstanak muzeja, zna se kome se trebaju tražiti pare. Ali mi sve relativizujemo i trivijalizujemo pa sve spadne na preraslu travu i razlupane prozore. Naravno da sam protiv ovakvih "razmjena", trampiš se nečim čega imaš viška,a ovo je ipak čist gubitak.

obrati paznju na tablu na 25:55 ;D i sta stoji iza njih na tezgi ;D

kile, nisi ti prvi koji je ponudio fizicku pomoc, ali su i na to ostali gluvi. ovaj predlog oko saradnje sa drapsinom ti je  pametna stvar, dupla korist. sasmo, ne verujem da ce i za to da bude sluha. evo ja sam ovde u muzeju ponudio pomoc u identifikaciji i sredjivanju starog oruzja. diplomirao sam na tome a istoricar sam po struci (u prevodu nisam duduk oko tih stvari). znate sta su mi rekli: to je kategorisano, to treba strucni ljudi da urade. a ti strucni su u vrscu i sve ce da ucine da ubiju belu crkvu (lokalno rivalstvo pa i revansizam ako hocete).

 Posle godina provedenih u vazduhoplovstvu, mislim da baš ni ja nisam duduk. A završio sam vanredno i godinu dana u Drapšinu za mehaničara, zbog sticaja nekih okolnosti nisam to priveo kraju. Tako. . .? Mislim da je posredi ona naša o %

 :klap :klap :klap Bravo za gospodina Direktora. Pa on se muci sa svojim objasnjenjem prodaje P-38.
Prica o mokrim cvorovima, vlazi i ostalo....ma jel on direktor necega ili nicega...sto je sve ove godine primao platu za takav posao?! Pustena je prica o prodaji kad je zapravo sve bilo reseno...dobio covek dozvolu i onda nama soli pamet kako je to normalno, zakon itd itd. Sam sebe ubedjuje u neminovnost toga....ne verujem ni da je ubedio "novinara"...mene sigurno nije. Nesposobnost...to je prava rec i uvek je neko drugi kriv, te ovi pre njega te i svi mi....Ne rece koliko je godina na celu Muzeja....to bih voleo da znam. Da podnese on racune lepo sta je uradjeno za vreme njegovog "sefovanja".  :c

@rotring

Pa dobro nemora baš tako oštro, mislim da gospodin Grandić nije osoba za "takvo ispitivanje", bivši pilot, ratni heroj. Eto baš je on sprečio muljavinu oko prodaje delova "Štuke" a ovo sada ... pa šta znam, možda je imao najbolje namere sa ovom prodajom.

Generalno iza muzeja treba da stane država i da se pozabavi finansiranjem istog. Neka konačno jednu takvu ustanovu stavi na mesto koje joj pripada pa da sadašnji ili sutra neki drugi direktor ne budu u ovakvoj situaciji da prodaju eksponate i delove aviona. I onda smo opet na početku začaranog kruga, opet smo došli do toga da o ovome država ne vodi računa i da "nema države" i tako dalje, i tako dalje .... sve je to jedan začarani krug u kojem živimo, to je današnja Srbija!

Oni bre prosle godine nisu imali pare za najobicnije elektrode za varenje nego su radnici donosili sami i snalazili su se uz pomoc stapa i kanapa!!!

dobro. slazem se da je situacija vise nego losa. to svi manje vise znamo. medjutim, opet cu da se pozovem na kileta. koliko ljudi je ponudilo makar fizicku pomoc? sigurno dovoljan broj da se bar nesto uradi. da li je na nekom ovakvom forumu postavljeno pitanje sakupljanja materijalne pomoci za muzej? garantovano nije. mozda izgleda smesno i glupo, ali eto bar bi mogle da se kupe elekrtode i par tabli nekakvog lima. ajde da vidimo, ima li maketara koji ne bi voleo da mu se omoguci da ofarba PRAVI avion, makar i ne bio u letnom stanju? svi smo manje vise bili po maketarskim izlozbama i znamo sta sve nasi ljudi mogu da urade. suvisno je i pomenuti sa kolikom bi zeljom prionuli na posao. i verujem da bi se skupile pare za par kanti boje da se ofarba recimo dakota ili mi-8. ako neko ima mogucnost, neka pita da li je tako nesto moguce da se izvede. verujem da treba samo malo (vise) dobre volje.

Koliko ja znam, Grandić je na čelu muzeja manje od godinu dana... I za kratko vreme je, sa nepostojećim sredstvima, prilično poboljšao situaciju...
Prethodna rukovodstva nisu nikad i ničim mrdnula, da ne talasaju, sem kad je trebalo pričati o % (gorepomenuta Štuka, npr.)
Da se razumemo, ni ja nisam zagovornik prodaje po svaku cenu, ali... Šta je nama, koliko je nama bitan taj delić P-38 u odnosu na ostala blaga koja imamo, a koja isto tako trule? Kam' gi F-86E u postavci, J-21, Moskito, Pe-2... Pogledajte šta je oko muzeja od tako bitnih aviona, pri čemu je dobar deo bio u tip-top stanju prilikom otvaranja istog... Ako se prodajom delova P-38 okrpi depo i sredi bar nešto, urađen je dobar pos'o. Blerio bi samo bio bonus...
Država decenijama zanemaruje SVA naša blaga, a "dušebrižnici" se samo ugrađuju, kao i u ovom slučaju... Cela priča je i potekla najverovatnije od čoveka koji bi ostao kratak za dobar % da je Blerio dovezen iz Amerike, majstorski spinovano... No, da se ne nerviram više, lepo se isključujem iz ove rasprave...
Za kraj, treba da se desi ovako nešto: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15202.0, ili ovako: http://www.aviodrome.nl/dagje-uit/ - predivan muzej u Holandiji je bankrotirao i sve ide na aukciju...
S' moje strane podrška Grandiću, čovek za razliku od ostalih bar ima **** da pokrene nešto, a da nas to u datim uslovima bar ne košta mnogo...

I, da, opet koliko znam, on je prvi koji je prihvatio volontersku pomoć i gleda kako da to progura...

Ajmo sad ovako, svaki oficir zna da kada ima potrebe, "otpise" manji deo snaga da bi sacuvao glavnicu, svaki hirurg zna da je bolje da isece deo nekog organa da bi sacuvao zivot pacijentu, zasto mislite da je sa muzejom drugacije ??
Ako se prodaja jednog eksponata pokaze neophodna da bi zacuvala ostale, onda potpisujem sa obe ruke.

Sada je popularno da se organiziraju razne pomoci preko poziva na mobilnim mrezama i donacijom po 50-100 dinara po pozivu (tako je barem kod nas u Makedoniji). Tako lako i relativno brzo mogu da se skupe izvesna sretstva za rad muzeja, pa bi kao ideja mogla da prodje i da prikrpi izvesne rupe u finansiranju muzeja.

Slažem se sa Profom (mada nije uzeo baš dobro poređenje).
Problem je dublji i teži nego što se ovdje predstavlja. Bilo bi mnogo lakše kada bi znali koliko država izdvaja para za finansiranje ovog muzeja, a onda bi, vjerujem, mnogi promjenili mišljenje i o ovoj temi. Mislim da je ta cifra jedva dovoljna za košenje trave oko muzeja...

Prošle godine svih 60,000 dinara - kamara para...

Siguran sam, da para nikad dovoljno i da muzej sa parama koje dobije ne može poslovati. Postavlja se i pitanje, koliko mogu zaradit od prodaje ulaznica? Vjerovatno nije neki veliki novac ali ipak... Kakav je marketing?

U muzeju još nisu čuli za tu riječ. ;D

Pa Rasho, ne bih se slozio stim. U zadnje vreme pocele su nekakve aktivnosti oko marketinga Muzeja Vazduhoplovstva, kao pozitivan pomak postavio bih FB profil muzeja koji se nalazi na ovoj adresi http://www.facebook.com/group.php?gid=179268897591 i ima pristojnu kolekciju fotografija, na zalost, informacije na ovom profilu i nisu bas sveze, ali ipak nesto se pomaklo napred. :D

Malo je to, Trpe, za onakvu instituciju. Skoro pa ništa. Ali opet, nešto se uradilo.

Лепу си теорију развио.
Заборављаш да стоматолози могу да ти одстране, све до једног зуба из вилице, да би ти правили протезу.
Бојим се да кад оде први експонат из музеја са овим образложењем неће бити краја.
Као код девојке, неда, неда, док не прође први пут. После је севе лако.
Бити пилот у ваздухопловству је једано занимање, а директор музеја, сасвим друго. Директор поред стручности мора да има љубав према овој области: према техници, старинама, маркетиншке и управничке способности.
Познајем многе пилоте, али нисам закључио да их нешто, баш много занима историја авијације, ратна техника, руковођење (менаџерство).
Њихова основна љубав је летење, тако Грандићу свака част на способностима пилота, али управљање овом институцијом је нешто сасвим друго.
Стицајем околности познавао сам (давно) једног од руководиоца и овог музеја и оног на калемегдану. И данас одржавам блиске везе са једним од директора музеја у унутрашњости.
Треба те сести и чути како се они сналазе. Ентузијазам им је основна покретачка снага. Доста ствари сам даривао музеју, па ми је мило кад свратим и видим, како се те ствари чувају.

Музеј мора перманентно да израђује "пројекте" у својим активностима, само се на основу њих могу добити допунска материјална средства, а овако ће он да тавори, док неко не прогласи то "банкротство" и оде све у ђавола.

Љуба

Glavni problem lezi u tome sto oni koji bi trebali da brinu o muzeju to nece da preuzmu na sebe tu mislim na Republiku i Grad.

Muzej se izdrzava od prodaje ulaznica i reklama i to je to.

Vec godinama nemaju sredstava za grejanje tako da je zimi u muzeju kao u stenari a leti kao u sauni.

Plate kasne ljudi su demoralisani upravni odbor je .... i sad nema tu puno veze ko je direktor.

Ni prethodni direktor nije bio neki levak daleko od toga ali dzaba kad gde god da odu nalete na zatvorena vrata i nerazumevanje a sve to u godinama kada se slavi 100 godina vazduhoplovstva u Srbiji.

Dragi prijatelji,
sinoć sam sa pažnjom pročitao sve Vaše postove, i naterao sam sebe da prespavam "prvu loptu", takođe sam pročitao i ove današnje.
Ovde želim da iznesem neka mola lična viđenja koja sam doživeo u Muzeju.
Posle prvog odlaska u njega bio sam više nego ushićen (a nisam bio klinac), kasnije (posle 1992.) kada je "obogaćen" sa onolikim brojem G-2, J-21, J-22, MiG-21 itd. sam pomislio "**bo te" al će od ovoga da ispadne nešto. (mladost - ludost).
Da krenem nekim redom, svaki sledeći odlazak i boravak u Muzeju, sve manje oduševljenja a sve više razočaranja.
Postavka nije menjana više od 20 godina, ako ne računamo dodatke iz 1999. godine.
Svaki odlazak, zatičeš sve manje letelica u "zabranjenom" prostoru.
"Zabranjeni prostor" - "džukela - pas" koji nije hranjen više od 30 dana, nema šanse da priđeš. OK tako treba pošto nije u redu da se tamo mota svako, ali da li je moguće da se ne može organizovati "kulturan" obilazak istih.
Kada pitaš, da li može da se obiđe, odgovor je: "NE, to je vojno i to je VOJNA TAJNA".
Na moju sreću (ili nesreću) kada sam to pitao, pored mene su prošla 2 (DVA) džipa sa registarskim oznakama Velike Britanije (GB). Na moje pitanje kako oni mogu, odgovor je:"Oni su kupci". (?!!). Na to im odgovorim da sam i ja kupac i da želim da razgovaram sa nekim odgovornim. Odovaraju ljudi a šta me interesuje, ja odgovaram MiG-21 jer mi baš treba da ga stavim u dvorište i da nerviram komšiju. Kažu, MiG-21 nije na prodaju jer se planira da od svakog modela ostane po 1 primerak u postavci Muzeja, a preostali treba da se iskoriste za razmenu. Ovo kad sam čuo, bio sam presretan.
Posle toga im kažem da me interesuje Kraguj u letnom stanju i da sam spreman da platim da ga oni dovedu u isto. E, tu je već nastao problem, te nema nadležnog, ostavite broj telefona da vas kontaktiramo itd.

Sledeći odlazak u Muzej je bio po mene još gori. Pripremio sam "domaći zadatak" i krenuo sa pitanjima po odgovore. Dolazak u Muzej, blejiš dok ti neko ne naplati kartu. Kažeš zašto si došao, odgovori su vojni kustos trenutno nije tu, dobro "civinli" ni on (ona). Može u biblioteku. Ne, zatvorena je.
Radi bife, da, molim vas pivo, nema piva, dobro može "špricer" ne, nema kisele. Dobro, cola, ima, ali nije hladna. Nema veze, daj. Kao siroče, gledam kroz prozor u zabranjenu zonu, dva majstora gledaju u mene i pitaju šta ja to gledam (zamalo da ispadnem špijun), ja odgovaran ove "brodove u Muzeju avijacije". Kažu oni znamo da "****bavaš", ali šta te muči. Muči me to da NEĆU stalno da gledam iste stvari u Muzeju, da biblioteka ne radi, da nema nikoga od odgovornih i da želim da se približim ovim avionima u "žici". Kažu lepo ljudi, nema tog koji može da ti to dopusti. E tu proradi "vrela balkanska krv" i nazove jedan broj telefona.
Razgovor teče otprilike ovako: "T" Alo G ovde T. Šta radiš? "G" Evo me na poslu, a ti? "T" Evo me u Muzeju. Ovi slepci kažu da niko ne može da dozvoli da se obiđu avioni oko Muzeje. "G". Nemaš problema, sređeno. "T" Hvala, vidimo se.
"T" sam ja, a "G" je jedan moj prijatelj pukovnik-avijacije pilot, tada u Ministarstvu odbrane.
Mislim da je ovo uvreda za sve ljubitelje avijacije, a pogotovu za one koji nemaju "vezu".

Moje dileme su sledeće:
1. Da li je to Muzej avijacije ili Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva ?
Ako je Muzej avijacije, mišljenja sam da država treba da obezbedi DOVOLJNA sredstva za funkcionisanje istog, jer je to istoriska baština.
Ako je to Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, onda država i MO moraju da obezbede DOVOLJNA sredstva, s tim da MO obezbeđuje tehničku logistiku a država sve ostalo.
2. Koliko ima kustosa u Muzeju.
Jedan ili dva (vojni ili vojni i civilni).
Sve jedno, kada dođeš nema ni jednog.
3. Radno vreme.
Lepo kaze od utorka do nedelje, u zavisnosti od godišnjeg doba od do sati. Ali opet vidiš samo ono od prošli put. Ako nekoga i "uloviš" da pitaš, odgovor na skoro svako pitanje je "Vojna tajna". Bre koja vojna tajna kada pitam nešto od pre 60 godina.
4. Ostali sadržaji.
Da li je zaista tako teško to osmisliti.

Moji zaključci:
1. Da sve što je u Muzeju je vlasništvo Drževe a samim tim i njenih građana. Ništa se iz Muzeja NEMOŽE otuđiti ako nemaš još jedan identičan primerak istog (tu mislim na Ju-87, P-38, Fiat G itd.). Razlog: da su čuvali, imali bi. Pojašnjenje, ako ja za sliku koja je u vlasništvu moje porodice preko 70 godina, moram da tražim dozvolu Istoriskog arhiva da bi je prikazao negde na izložbi, onda sam mišljenja da ni jedan (NI JEDAN) šraf iz Muzeja ne može da bude iznet (NE otuđen) na drugi način.
2. Ova priča o direktoru Muzeja, je kao večita dilema da li direktor bolnice treba da bude lekar ili ekonomista (menadžer). Moje mišljenje je da direktor Muzeja treba da bude menadžer a da ima nekoliko pomočnika (pomoćnik za vojni deo - ujedno i kustos, pomoćnik za civilni deo - ujedno i kustor - isotičar, kao i pomoćnika za tehnički deo - za postavke, restauracije itd., naravno i neko za marketing). Prosto mi je neverovatno da u Beograd dolaze tolike hiljade ljudi a da se njima ne može ponuditi poseta Muzeju. Isto tako putnici na a. Beograd ako imaju više od dva sata boravka na aerodromu, ponudite im Muzej. Reklama je čudo.
3. Oko aerodroma Surčin ima više DC-3 nego u Muzeju. Pa šta oni tamo traže, treba da se plati JAT-u da bi dao aviona za Muzej.
Kako kaze jedan moj drug ako sam sisao vesla, čamac još nisam progutao.

Izvinjavam se na ovoj opširnosti, ali ni prospavana noć nije uspela da umanji moju ogorčenost na ovu temu.
 

Nemam reci  :klap :klap :klap

Tihomire  :klap

Svaka čast, pogodak u centar!

Meni je lično žao, što ovog eksponata nema u Muzeju. Možda bi smanjili devizni dug, da se braća već nisu UGRADILA.

[attachment=1]

Smanjenje deviznog duga podrazumeva, da niko VISE nece doci do delova.

P.S.
Ali sumnjam, mozda kod brace Roma jos nadjemo nesto iskoristivo.  :klap  :super

 

A zar ti delovi od F-117 nisu u muzeju, koliko znam po prici nista nije otislo ni rusima ni kinezima, osim onoga sto su sami pokupili (mislim na sitne krhkotine i slicno).
Stvarno ne razumem toliko aviona treba da dodje u muzej, ali nemogu da se dovuku i nema ih gde.
Bilo je valjda nekakvih pregovora za njivu pored ali dokle se doslo neznam, barem se tako pricalo.
Steta bre pa Mig-21 F-13 iz kafica je prebacen i postavljen na putu za rumu, ako to moze da odradi jedna firma sto to nemoze i muzej.
Po pravilu bi trebalo da bude po 5 komada od svakog tipa tehnike u muzeju, jedan u postavci drugi zarad delova a ostali za razmenu sa drugim zemljama muzejima.
Greota je da oni avioni propadaju, ali gledah negde da u nemackoj ili Britaniji rade FW-190 samo je potrebno da imate skoljku, oni ugradjuju motor slican BMW 801 i avion cak moze da leti.
Treba grad i drzava da pomognu spasavanju ove institucije, posto ona to i jeste, pogledajte kako britanci kukaju sto nemaju Do-17, a mi smo imali istih na pretek, ali popaljeni zajedno sa jos podosta aviona.

Apsolutno si u pravu.
Međutim to su zemlje koje drže do svoje tradicije.
Nisu Britanci "gadljivi" da prikažu Nemačke avione u svojim muzejima, sada, međutim protok vremena je učinio svoje, u prvoj "histeriji" uništavanja (i pretopljavanja za svoje) došli su do toga na osim svojih nemaju puno vrednih primeraka stranih aviona.

Mi sa druge strane smo bili "bahati" i nismo razmišljali da 1, 2 ili nekoliko aviona koji su prošli koroz naš registar, zaslužuju da budu Muzejska baština, ili još gore koji su oboreni, ili se prinudno spustili na teritoriju SFRJ su tek oni istorijska baština, tek ti delovi vrede. A tek slučaj prototipa J-21. Gde se nalaze i u kakvom stanju.

Baš bi voleo da vidim da se neki brod ili delovi broda iz Britanskih teritorijalnih voda, odnese u matičnu zemlju (npr. Francuski), pretpostavljam da bi bilo  :jok  :c

Izvinjenje na velikom izletu sa osnovne teme.

 :udri

Po meni ovo je glavni problem bez cijeg resavanja stvari jednostavno nemogu da krenu na bolje.

Inace postoji vojni i civilni deo muzeja tj Muzej JRV i Muzej Vazduhoplovstva. U vojnom delu su aktivna vojna lica i imaju svog direktora koji je aktivno vojno.

http://www.vs.rs/index.php?content=f0235ec4-ab58-102e-9d5d-000c29270931

http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/o_nama.php?jez=sr&id=11

Š`a će nam istorija, povijest ili što god hoćete. Sve počinje od nas, nema ništa do nas, pre nas, ili kako već. Mi smo merilo sviju stvari, postojećih da postoje, a nepostojećih da ne postoje, kako kaže udžbenik filosofije Borisa Kalina. A tamo sad otkuda nekaki Lightning da nam kvari pos`o u New Yorku gradu di je pos`o kuća i obratno.

 Nemam pojima što se mi "palimo " i trošimo tastature na " Bezveze" Iz Onog bloga sam shvatio da je prodaja gotova stvar. E sad!? I aktuelni direktor je sprečio gotovu prodaju Štuke. Možda i sad može da se nešto uradi? Povlačim svoj predlog o košenju trave. NEMA ME! Kad svi nešto preduzmu i mi organizijemo radove Hoću da dođem i dam svoj doprinos. Ja nemam nameru da lomim kičmu za nečijih %

Ljubo, kada bi finansiranje bilo redovno i dovoljno, ondak bi i ja bio protiv da se bilo sta prodaje.
Posto ne znam mnoge podatke, ne mogu da donosim zakljucke na brzaka. Prvo ne znam kolko ima ljudi zaposlenih u muzej, sa kakvim zvanjem i strukom. Nije problem sto je upravnik muzeja pilot, i sto nije skolovan menadzer, problem je kolko mu je stalo do njegovog rada.
Kolko cujem, radnici se zale da im plate (koje su relativno niske) kasne, za tekovne troskove za godinu dana, dobili su smesnu sumu od 60.000 dinara, za sto ne znam jel vise smesno ili tuzno.
Ranije je muzej saradjivao sa VZ Zmaj, VZ Mo.St., JAT-om i sa svim ostalim firmama koje su se bavili vazduhoplovstvom. Tada su vazduhoplovni zavodi besplatno remontirali ili reparirali avione iz postavke, pa tako da se oko toga muzej nije trebao brinuti. Sada im je i to stavljeno na glavu, a oni jadni ne znaju niti kako plate da podele.

Kolko se secam, u prvobitnom planu je bilo da se izgrade tri identicne zgrade za postavku muzeja, sto bi bilo stvarno avangardno resenje, ali na zalost, ostale dve zgrade nisu izgradjene, pa sada muzej kuburi i sa prostorom, jer ima vise eksponata, a nedovoljno prostora da ih izlozi, pa veliki dep eksponata stoji i trune napolju ili u depou. To bi se i mozda moglo resiti izgradnjm hangara (namerno u mnozini), ali opet za to trebaju pare koje muzej nema.

Okreci se kako god hocs, osnovni problem muzeja ostaje finansiranje. Dugotrano i stabilno finansiranje moze da ostvari samo vlasnik muzeja, a to je u ovo slucaju drzava Srbija. Drzava to moze veoma lako srediti, a da pri tom ne napravi nova izdvajanja iz budzeta. Dovoljno je da na na osnovu aerodromskih usluga izdvoje ili dodaju samo po jedan dinar na svakog putnika, pa da muzej dobije za muzej neverovatnu sumu od preko milion dinara godisnje (ne znam tacan broj putnika koji prolaze kroz Surcinski aerodrom) bez ikakvih opterecenja budzeta drzave.

Ovo je samo jedan primer kako se moze ostvariti dugotrajno i stabilno finansiranje muzeja, problem je kako prvo izaci iz ove bede dok drzava (kao vlasnik) ne resi problem sa dugotrajnim finansiranjem. Oko toga mora da se pobrine uprava muzeja, a kako vidimo, upravni odbor ne radi kako treba, jer bi to trebalo da bude njen osnovni zadatak. Ovako upravnik mora da pokusa nesto sto ce uneti kakvu-takvu lovu da se muzej ne raspadne. On je pokusao sa prodajom ovih delova aviona (ili aviona u delovima, kako vam se vise dopada), ali nije uspeo, pa sad mu ostaje da proba nesto drugo, ili da dopusti da se muzej srusi sam od sebe.

Licno smatram da sada muzeju treba neki mediski pokrovitelj, treba da se izabere jedna televizija (bilo privatna ili drzavna) koja ce se zalagati za finansiranje muzeja, kao i za medisku prezentaciju istog, stim sto bi za uzvrat dobila ekskluzivno pravo da na teritoriji muzeja pravi neke svoje emisije i programe. Opet cu da naglasim da moze da se organizira neka akcija preko mobilnih operatora da se sakupe pare preko SMS poruka (kod nas ima dosta takvih akcija, jedan poziv ili SMS poruka kosta negde 50 denara) kako bi se sakupile kakva-takva sretstva da se muzej sada za sada odrzi u radnom stanju.

Sto se tiuce promene postavki, sve je to lepo, ali kod ovakvog muzeja, za promenu postavke moras angazovati kran, jer drugacije ne mozes da podignes eksponate, moras otvoriti staklene zidove pecurke da bi uneo ili izneo eksponate, moras promeniti barem neke prozore jer nisu bili otvarani barem dvadeset godina, da ne pricam o tome da ce se sigurno nesto polomiti ili ostetiti pri manipulaciji sa eksponatima, pa ce se to morati popravljati na licu mesta.

Vodjenje muzeja definitivno nije za coveka koga to ne interesuje pa makar to bio i profesionalac, za to mora da postoji ljubav prema muzeju i eksponatima u njemu.

P.S.
Jos nesto, ako neki avion zaluta na tvojoj teritoriji i prisilno se spusti, svaka drzava je obavezna da doticni aparat vrati vlasniku, t.j. taj aparat ne ostaje u "gostujucoj" drzavi (tu ne spadaju oboreni avioni).

Kile, nije gotova stvar, prodaja je sprecena od strane nadleznog ministarstva.

Svaka cast  :klap :klap

Trpe ispravio bih te za samo jednu stvar, pre T11 Muzej jeste sarađivao sa zavodima i sa vojskom, ali to nije bilo besplatno, već su ljudi iz vojske koji su angažovani za to dobijali dnevnice od muzeja. Moj otac je radio na nekoliko takvih projekata, ali već tada je bilo problema sa finansiranjem pa je ostao zakinut za veliki broj dnevnica (oko 130-140), a to je bilo 1990. ako se ne varam.
Postavlja se pitanje koje je najbolje rešenje danas za taj problem, i već sada govorimo ne kako obnoviti muzej, već kako ga održati u životu uopšte. Vidim ima mnogo predloga, valjda će neko od nadležnih da pročita ovu temu i da iskoristi nešto od napisanog...

Dexy nisam znao za placanje, pretpostavljao sam da je besplatno (ili barem po povlascenoj ceni :D )
Dao sam neke predloge i za sadasnje prezivljavanje muzeja, i nadam se da sam sa mojim predlozima barem malo pomoci upravi muzeja. Bilo bi stvarno steta da muzej propadne na ovakav ili onakav nacin.

trebalo bi da se nadje neko resenje, ipak je to nase nasledstvo, i bilo bi greota istrasno da nemozemo da sacuvamo u ovakvoj tehnoloski razvijenoj planeti nesto sto se cuvalo kada je radila kukai motika samo.
Mozda bi najjednostavnije bilo da se uz svaku kupljenu kartu na aerodromu Nikola tesla za bilo kojieg prevoznika doda 200 dinara i dodeli na avionsku kartu parce papira koje bi pozivalo da se dodje u muzej posto je vlasnik mesta u avionu istu posetu platio unapred.
Recimo milion putnika prodje  godisnje to je odma za muzej 200miliona dinara ili ti dva miliona evra, pa malo li je taman bi mogli da srede i FW i fiat G-50 i da naprave hangare prosire posed i slicno.
Ako neko od nadleznih slusa evo mu odlican predlog, taman sebi mogu da strpaju pare u dzep i da opet ostane za muzej, i taman mogu iz amerike da poruce delove za P-38 posto se na nekim od grobalja avion ovakvi delovi prodaju sigurno za odredjenu svotu.
Sto se mene tice problem je uz ovakav sistem uz kartu za letenje problem je resen, tu bi tamn bilo dovoljno novca i za plate i za sredjivanje, a ne racunam ono sto bi se zaradilo eskurzijama ili posetom muzeju

Siguran sam, da če se nači neko rješenje. Po ovome, koliko smo u tako kratkom vremenu komentirali problematiku na Palubi, muzej ima šanse! ;)

   Tresla se gora,rodio se mis. Nesto mi smrdi da ce debata ovde biti slicna kao i ona za muzej u Kacarevu.

  I da odgovorim,ne znam ko je pitao, prototip J-22 orla se nalazi u Pancevu ispred fabrike aviona "utva".

Dobro sam ja rek'o, Grandić je uspeo da skrene pažnju ;):
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:359753-Muzej-vazduhoplovstva-na-rubu-opstanka
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:359965-Muzej-vazduhoplovstva-Unikati-trunu-u-vlazi-depoa

Sa'će da vidimo kako će pomenuti nadležniji da reaguju, ili će priča (i muzej) da potone u zaborav...

 Nikako. Idu praznici, potom ide ono što ide u politici, i sve će da se lepo zaboravi. Šteta, a baš smo se lepo izdivanili ovde!

Цитат са оног сајта који описује стање у музеју: (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:359965-Muzej-vazduhoplovstva-Unikati-trunu-u-vlazi-depoa)

"Uz krilo Musolinijevog „fijata“ u depou muzeja danas je Hitlerova „štuka“. Ova letilica, tipa „junkers 87“, nije sasvim kompletna, ali su sačuvani rep, delovi kokpita i krila aviona. Nemački „lovac“  pre nekoliko godina bio je prodat, ali je njegov odlazak sprečen u poslednji čas. Delovi ovog raritetnog aviona, zapakovani za putovanje, u minut do dvanaest vraćeni su sa carine u muzej."
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c003.gif)

Сад које овим стручњацима дао ову информацију, да ли неко од запослених, или су они ескперти из ове области питање је....

Видим да су у питању: "R. DRAGOVIĆ - B. HADŽIĆ"

Вероватно, да такви експерти не залазе на "Палубу" да се упознају са типовима и врстама авијације
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c024.gif)

Za čitanje zabavnijeg štiva preporučujem novosti iz 2006: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:181672-Srpsko-blago-medju-oblacima :super
Inače, po B-92, za prodaju je bio namenjen "P-28 Lokid"...
Oni pišu za široke narodne mase, a ne za znalce, i ne obraćaju pažnju na greške tog tipa... Kad malo bolje razmislim, i mojoj ženi je avion avion, citiram: "pa takvog si već radio"... Nema veze što je samo bio iste kamuflaže, a potpuno drugi tip - šta sad tu ima da se detaljiše i razmatraju varijante :zid

E moj Profo,
i moja bivša žena se svaki put, kada kupim neku novu knjigu o avionima, bunila i govorila: "A šta će ti to, kao da nemaš dovoljno knjiga o avionima", normalno uz sve one ostale "lepe" reči koje nisu primerene ovom forumu.
Ali, ipak verujem da bi njih dve vrlo brzo dovele stanje na bar pristojno, iako moja bivša nema nikakve veze sa avionima.

Juče i danas mi se motaju po ovoj ludoj glavi neke ideje.
- Zar nije bezobrazno i bahato da direktor aerodroma Beograd ima tako veliku platu.
Pa njegova je plata, n puta veća od toga što Muzej dobija za godinu. Umanjiti je samo za 10% i Muzej je već dobio pristojan prihod.
Ideja da se svim putnicima ponudi poseta Muzeju je odlična. Kroz simbolično povećanje usluge za 100 (sto) dinara, to je blizu 1.000.000,00 EUR-a. Pod pretpostavkom da ima 1.000.000 putnika.
- Zar nije isto tako bezobrazno i bahato da direktor UKL ima tako veliku platu.
Pa i njegova je plata n puta veća od toga što Muzej dobija za godinu. Pa i njemu umanjiti platu samo za 10% i Muzej dobija još jedan pristojan prihod.
Od naplata za prelet preko teritorije Srbije, ne od % već 10 ili 100 deo % pa da imamo Muzej, da nam svi zavide.
Ako dodamo tome, da će se tim poboljšati i reklama, a naravno i prodaja ulaznica, dolazimo do toga da će Muzej moći normalno da funkcioniše, a svima nama biti drago da ga posećujemo češće.
Znam da je sve ovo UTOPIJA, ali sam bar skinuo određeni teret sa srca.
Možda, jednog dana, kada postanem milioner, sve bude bolje (ako Muzej i tada bude u funkciji).

  Na kraju krajeva,neka se tako osakaceni iznesu u postavku i meni bi bila cast da to vidim!

problem je što tamo mnogo neuporedivo važnijih stvari da se sredi i uradi za nas i našu istoriju od ovih par koje se stalno guraju u pravi plan!
da ne pominjemo ranije nestale i prodate eksponate...

lično sve sam ubeđeniji da su nam se namerno ovih 20-30 godina kad god se pokrene neka priča oko muzeja pod nos poturali Fijat i FW, Štuka, sad i P-38 jer je opšte poznato da ništa od toga sami nikada nećemo moći da sredimo - dok su neke nama dostupne i istorijski važnije stvari gurane u 'senku'... Ispred muzeja su bili kao novi onaj C-47, Il-14, Mi-4... Jastreb ispred ulaza je sada 'low-viz' na kvadrat, još malo pa će postati 'nevidljivi'...

Evo malo podsećanja na takve eksponate koje mnogi zaborave kada udare u priču o Fijatu ili FW, i koji nisu uključeni u postavku (ima još dosta toga, ovo je deo). Inače je veliki deo stvari u dosta kompletnom stanju što se tiče delova, nije neka velika filozofija to sređivati!

[attachment=1] [attachment=2]
[attachment=3] [attachment=4]

Jos me cudi sto niko nije izasao sa ponudom da "kupi" ceo muzej.....Ionako, mi niti eksponate mozemo da sredimo a izgleda nam ni muzej ne treba....

Izgleda da je Grandićev potez (čitaj: vapaj) urodio plodom:

Spas za Muzej vazduhoplovstva
T. SPALEVIĆ - R. DRAGOVIĆ | 30. decembar 2011. 20:58

Tri javna preduzeća ponudila rešenje za spas Muzeja vazduhoplovstva i njegovih eksponata. Posle pisanja „Novosti“ pomoć Direktorata, Aerodroma i Agencije za kontrolu letenja
BRIGU o Muzeju vazduhoplovstva koji je na rubu propasti, mogli bi uskoro da preuzmu Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Aerodrom „Nikola Tesla“ i Agencija za kontrolu letenja. Ova preduzeća finansirala bi sve troškove rada ove kuće i zaštitu vrednih eksponata koje Muzej čuva.

Ovo je suština predloga Direktorata civilnog vazduhoplovstva koji je upućen Ministarstvu za infrastrukturu. Ova preduzeća, kako saznaju „Novosti“, izdvojila bi ukupno 20 miliona dinara za rad Muzeja. Prema predlogu, Muzej bi najviše pomogla Agencija za kontrolu letenja, koja bi godišnje izdvajala deset miliona. Direktorat i Aerodrom plaćali bi po polovinu tog iznosa.
- Ova sredstva dovoljna su za najnužnije popravke i normalan rad Muzeja - kažu u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. - To podrazumeva plate zaposlenih i troškove održavanja. Ne smemo da dozvolimo da propadne ustanova koja je jedna od simbola domaćeg vazduhoplovstva. To bi bila sramota.
Ideja o zajedničkom finansiranju Muzeja sredstvima tri velika javna preduzeća prvi je konkretan predlog za rešenje katastrofalnog stanja u kome se nalazi jedina srpska ustanova koja brine o vazduhoplovnom nasleđu. Direktorat, Aerodrom i Agencija za kontrolu letenja su među desetak ministarstava i preduzeća koja su i osnovala Muzej.

Na probleme u ovoj kući pažnju je skrenuo pokušaj direktora Predraga Grandića da proda vredne delove američkog lovca „lokid“ P38 iz Drugog svetskog rata jednom privatnom Muzeju iz Kalifornije, kako bi obezbedio sredstva za hitne radove u muzeju. Iako su delovi ovog aviona još 2009. proglašeni kulturnim dobrom Zavod za zaštitu spomenika kulture najpre je izdao, pa povukao izvoznu dozvolu. Našem muzeju, po ovoj transakciji, trebalo je da pripadne replika aviona „blerio“ i oko 230 hiljada dolara u kešu.

Ova afera, prekinuta zahvaljujući pisanju „Novosti“, otvorila je pitanje sudbine eksponata koji se čuvaju u surčinskom muzeju, kojim caruje javašluk i siromaštvo. U posebno teškom stanju su predmeti koji se čuvaju u muzejskom depou, kome je neophodna sanacija. Eksponati, kojima je inače potrebna restauracija,izloženi su vlazi, koroziji ...

„Lokidu“, čija je prodaja sprečena, u pećinskim uslovima društvo prave i izuzetno vredni delovi „štuke“, „foke vulfa“ i jedini primerak na svetu letelice „fijat G-50“.

NEREŠENA SVOJINA
UPRAVA Muzeja vazduhoplovstva smatra da je jedini izlaz iz krize u koju ova ustanova tone godinama u prelasku na državni budžet. Problem, međutim, čini njegova podeljenost na vojni i civilni deo, ali i nerešeni imovinskopravni odnosi. Nedavno „skeniranje“ svojine pokazalo je da bi najveći udeo vlasništva u Muzeju trebalo da ima Ministarstvo odbrane. Među osnivačima su i javna preduzeća i fabrike namenske industrije.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:360075-Spas-za-Muzej-vazduhoplovstva

E, sad, ne lipši magarče...

Ajde da vidimo i to čudo.  ::)

A da se nisu malo pretrgli 20.000.000 RSD : 100 RSD/EUR = 200.000 EUR-a, pa to će jedva da pokrije tloškove plata i održavanja objekta. Za eksponate opet ne ostaje ništa.  :jok

Ali neka se ipak nešto pokrene sa mtrve tačke.

P.S. A šta sam ja ludovao u Reply #84  :zid

Pa bolje i 20 miliona nego proslogodisnjih 60 hiljada   :)

Složiću se sa Zeljko11, a valja napomenuti da bi to bilo više nego što bi dobili prodajom Lokida...
Ako to bude i jednom godišnje, pa je kudikamo bolje nego do sada... Naravno, treba raditi da bude uvek bolje i više...

malo da se ukljucim, prvi put sam posjetio Muzej dok jos nije bio zvanicno otvoren, moja prva ljubav bio je GNAT tada jos vani ispred Muzeja.. kasnije sam navraćao ko Hađija na Hađu u Meku, isprika vjernicima ali tako sam se osjecao, volem avijacju :-)
E onda nakon rata i ratova kad je sve otišlo u .. prodaja .. JU, pa oće neće pa ispod žita pa svašta nešto, svi šefovi Muzeja su se nešto ogrebali o Đamiju .. strahota, toliko exponata unikatnih i nula bodova. Da ispravim nešto malo
Evo u na predhodnoj strani ima slika exponata:

[attachment=1]

Ovaj 903 je bio exponat Muzeja u Vojnoj Vazduhoplovnoj akademiji na Zemuniku do 1991. kad je j***i rat sve s***o
danas je taj MiG-21 U-400, na ulazu 93. Zrakoplovne Baze Zemunik, maskirno ofarban u nepostojeću shemu, s brojem 195
koji označava 1. 1995. nešto eto za arhivu od

Ložač štabske kuinje 3. konjičke Brigade
AB

što bi ja bez Dexya  :rtfm aferim

Ovaj slučaj je izgleda počeo da dobija svoj epilog. Kako sam čuo, krajem prošlog meseca je podignuta je optužnica za pokušaj prodaje Lokida pred sudom, a kako čujem, u toku je i postupak smene upravnika Grandića. Traži se V.D. upravnika za naredni period, a u opticaju su neka interesantna imena.

Zna li se ko?

Zna se, čim sam pomenuo da su interesantna imena, ali pazi da ti ne kažem ovako javno  ;D

 (http://www.cheesebuerger.de/images/midi/teufel/a018.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php) ;D

Ma samo neka je čestit i čo'ek od struke pa ko god da je...

Pozdrav svima!
Amerikanci cjene samo ono što je američko. Ostalo ne valja ništa. Zato su zapeli za taj P-38. Imaju oni apetita za ostale stvari ali polako se žaba dere....
Štuka, P-51, FW-190, Fiat G-50, F-84, F-86E i D model itd. To su stvari koje fale po muzejima širom sveta pa čak i SAD. Pojavljuju se "novi" Sabre i Tanderđetovi u muzejima po SAD. Ali odakle su došli ti avijoni? Sigurno ne iz njihovih zaliha jer jih nema. Nestaju  iz krugova nekadašnjih kasarni švercuju se kao krš za otpad. To je odnos prema baštini. Umesto da bi se vratile u muzej pa neka on prodaje delove i zarađuje za svoj opstanak ako ne ide drukčije. Pratite malo od kakvih stvari ameri prave obnovljene avijone. Ručno rade nove delove po nacrtima iz rata organizuju volontere koji rade na letelici studente da vide kako se to konstruktorski rešava itd.
Aleš