PALUBA

Pitanje, koje me več dugo muči i neznam pametan odgovor. Zašto je u JNA M53 zamenjen sa M84?

Municija, koju koriste i jedan i drugi, balistično nije bitno različita. Oba koriste redenik, oba imaju izmenjlivu cev, i oba  služe sličnim namenima. Svakako je M84 lakši, ali po pričanju ljudi, koji su koristili oba, težina M53 se ne oseča tako jako, jer je ergonomsko bolje rešeno prenošenje.
Dali je bila u pitanju cena? Verovatno je M53 skuplji za proizvodnju, ako se uzima o obzir pojedinačni primerak, ali ako se uzima serija, dali je jeftinije uvesti novi PM sa novim kalibrom i pristoječom logistikom ili je jeftinije proizvesti novu količinu skupljih PM?

Reči čete, da je M84 pouzdaniji, ali sa dobrom municijom (novije proizvodnje) i redovnim održavanjem i M53 je pouzdana mašina.

Lično ne vidim velikog napredka M84 u odnosu na M53, da bi se ovi morali odbaciti i uvesti novi PM. Nemci, Poljaki, Turci, Talijani i još puno njih još uvek koristi MG42 ili njegovu kopiju MG-3.

Razumem nampredak u M48->PAP->M70 ali M53->M84 ne.

LPB
 

Pa pokušaj nositi M-53 a potom M-84.Važi?

Pošto sam mlađe generacije, nisam zakačio gađanja iz M 53, ali sam ga rasklapao i proučavao. Skidao sam i rasklapao odbojnik cevi, mehanizam za okidanje... Slušao sam priče starijih ljudi koji imaju iskustva sa ovim mitraljezom. Sa M 84 imam podosta iskustva. Moje mišljenje je da je zamena M 53 sa M 84 izuzetno dobra stvar. Šarac je kud i kamo teži od M 84, ali njegovo postolje je preteško. Zbog komfornijeg načina života teško da se mogu pronaći ljudi koji ga mogu nositi na leđima. Mitraljez M 53 je izuzetno komplikovan, ima mnogo delova, dok je M 84 jako jednostavan. Mnogo puta sam gledao kako ljudi ''siluju'' neko malo složenije sredstvo (npr Browning, ABG), dizala mi se kosa na glavi. Praksa je pokazala da ljudi koji barataju sa tim spravama nisu nešto posebno zainteresovani za to, tako da je poželjno da sredstvo bude što jednostavnije. Ipak nismo mi Wehrmacht. Ljudi koji su koristili i popravljali M 53 kažu da se jako često kvari. Nemački MG 42 je bio neuporedivo kvalitetniji od M 53. Mi nikad nismo imali valjan čelik. Zbog toga je u kompletu M 53 bilo ko zna koliko rezervnih delova (ceo zatvarač, izvlakači,izbacači...). Sa druge strane M 84 ne ume da se pokvari. Dešava se da ''stručnjaci'' pri rasklapanju iskrive povratnu oprugu, ili da slome polugu ručice za zapinjanje (kad zapekne klip usled nečišćenja, šutiraju ručicu kao na AP,ali to ovde ne pali) i to je to. M 84 je savršen. Kad montiraš optiku imaš snajper. Mnogo znači i hromirana cev.

Слажем се са Водником полиције. Када само помислим на постоље митраљеза М 53, мене и сада одмах заболе леђа. Не могу вам описати како то жуља, а тешко нешто преко 20 кг. А где ти је још остала војничка опрема. Носио сам га једном 15 км. Горе него двоструку моталицу (знају везисти шта је то). Када би дошла контрола обично би имали "пик" на митраљесце наоружане са М-53. Обавезно му мери брзину расклапања и склапања. У 50% случајева, код склапања, војник има "вишак" делова. Од силног броја делова увек заборави нешто да стави, посебно код затварача. И јако је осетљив на запрљану муницију. Прљав, не очишћен затварач, а он се нагарави када испалиш пар стотина метака, скоро редовно прави застој. Код гађања, помоћник обавезно мора да придржава реденик тако да равно и у хоризонтали улази у уводник. Ако мало закоси реденик - застој. У односу М 53, М-84 је лакши, поузданији, погоднији за одржавање, лакши за обуку и коришћење, "гута" свакакву муницију, има могућност прикопчавање  добоша (муницијске кутије) знатно већег капацитета и сл..

   I sve što nanižeš na redenik i propustiš kroz PKT iliti M 84 će izaći na cev! Redenik može biti dugačak onoliko koliko izdrže članci da ne puknu pod težinom municije - ovo magare će ga povući. Municija može biti i sa zarđalom čaurom, njemu ne smeta. Zastoj može biti samo zbog municije tj. metak treba da bude toliko čist da može da uđe u ležište, potom kapisla i barut treba da omoguće da metak opali i na kraju šešir čaure ne sme da pukne kada ga izvlakač čupa iz ležišta. Ova tri osnovna uslova može da zadovolji čak i Kineska industrija medvedića na navijanje. Ako nišandžija nema vremena da očisti mitraljez, nema veze dovoljno je samo da uvede sledeći metak dok je vruć i da ga ostavi do sledećeg prangijanja koje ne mora biti iste nedelje. Koliko god da ima gareži i prljavštine ako je metak u cevi on opaljuje i uvodi sledećeg brata na njegovo mesto a ovaj sledećeg i tako letnji dan do podne. Samo Davaj, Davaj kroz mašinu za mlevenje oraha tj. nizač redenika, pa u vurunu.Tenkovska varijanta ovog Baćuške na školskim gađanjima proguta 10 municijskih kutija u cugu bez potrebe za zamenom cevi zbog pregrevanja iako mitraljez većim delom stoji unutar kupole i nema baš neko strujanje vazduha koji bi ga hladio.
   Što se tiče M 53 poštujem veterana i skidam kapu. Nemci ga i dan danas koriste na Leopardima i to sigurno nešto znači. A znači da nemaju PKT pa zato moraju da koriste ovakav mitraljez. Dosta je kvalitetniji materijal od koga je izrađen ali je isto tako osetljiviji na prljavštinu . Valjci moraju biti uvek čisti da bi se izbegli zastoji. Cev je izdržljiva za duge rafale mada se pregreva i mora se povremeno menjati jer se usled toplote čaura naduva i metak opali pre nego zatvarač zabravi pa izaziva zastoj. Kada se dejstvuje bez postolja sa nožica one moraju biti prelomljene unazad što bliže težištu, a nišandžija mora ramenom dobro da pritisne kundak da bi zatvarač pravilno radio. Ne trpi ,,žensko'' rame koje dozvoljava da mitraljez ide unazad pri dužem rafalu jer zaglavljuje. Pri dejstvu iz rova u stojećem stavu, ako ima blata u rovu poželjno je pripremiti ašovčić za vađenje nišandžijinih čizama jer ukopava do kolena! Nisam nikada probao da pucam sa kuka kao Ljubiša Samardžić pošto mislim da ne bih mogao da ga zadržim, a to je bilo pre 20-tak godina kada sam bio u snazi. Kažu da su Nemci na ovakav mitraljez u II sv. ratu montirali optiku ali nisam uspeo da nađem takvu sliku. Kao kopija najuspešnijeg mitraljeza iz rata M 53 je dugo godina bio zakon  u pešadiji ali ga je M 84 dostojno odmenio kao mlađi i jednostavniji. Po ubojitosti i preciznosti su slični pa ne bih voleo da se nađem ispred mušice ni jednom ni drugom. Kao ljubitelj tehnike dajem prednost mlađem zbog pouzdanosti i jednostavnog rukovanja.

Mislim da ovo više odražava tehničku kulturu nego problem do M-53. (izvini, ali neznam drugačije da se izjasnim). To nije upitno, da M53 traži bolje izvežbanog vojnika od M-84.

@Mitcha
Njemačka je kada je postala jedna zemlja, imala veliku količinu PKT-ja nasleđenih iz DDR. Znam da su bile priče, da bi usvojili njihovu kopiju AK-74 ali je probalo zbog kalibra. Istotako su ozbilno razmatrali, da bi povukli iz upotrebe svoje 105 mm haubice i koristili D-30 (105mm-122mm; veče delovanje po cilju sa minimalnom povečanjem mase haubice).

Znači prednosti su jasne. lakši je,  pouzdani je, jednostavniji je i trpi lošije održivanje.

Ostaje pitanje, zašto se prešlo iz 7,9 na 7,62x54R? Dali se nije moglo prilagoditi M84 na "stariji" kalibar? Politika približavanja VP ili se tako licenca dobila?

LPB

Po svojim karakteristikama je ipak manje primeren a nije ni više u upotebi. Pa je stoga logično, da se ga zamenilo za ruski 54R. Da je konstrukcija vanredna, potvrđuje i UKM-2000, poljski PKM u NATO kalibru. Isto tako važi i za južnoafrički SS77, koji je mešavina PKM i MAGa. Pa sad, ako nije o dovoljno...?

Hvala svima na odgovorima.

Micha nisam ovo baš najbolje razumeo. Mitraljez M 84 puca iz otvorenog zatvarača.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

   Hteo sam da opišem jednostavnost , izdržljivost, pouzdanost i sigurnost prilikom rukovanja sa M 84. Mlađe generacije možda nisu imale priliku da se sretnu sa 53-kom pa ne znaju šta je muka. U odeljenju se obično birao najveći i najjači vojnik za mitraljesca da bi mogao da ga nosi, dok je poslužilac bio neko niži rastom. Nišandžija je na opasaču nosio 2 doboša sa prednje strane što mu je dodatno otežavalo zaleganje prilikom posedanja položaja. Poslužilac je uz svoju M 48 nosio municiju i nekad postolje pa je bilo jako veselo prilikom marša uz povremene ,,atomske'' i vazdušne napade.
   Što se tiče izbora metka po okončanju II sv. rata ostalo je dosta zarobljene puščane municije 7,9 mm i oružja u ovom kalibru koje je inače pre i tokom rata pravila Fabrika Oružja i Municije u Užicu, pa je bilo najlogičnije da se ovaj kalibar usvoji kao osnovni za puške i mitraljeze u FNRJ . Puška M 48 je jako brzo osvojena zato što se i ranije proizvodila Mauzer M 98 dok smo proizvodnju M 53 osvojili malo kasnije. Za pištolje i automate je usvojen Ruski pištoljski metak 7,62 pa su tako bile u primeni dve škole. Nemačka za puške a Sovjetska za pištolje malo sa Zapada , malo sa Istoka kakva je i bila spoljna politika. Praktična stvar je bila i što se isti metak koristio za pušku i za mitraljez, što je uveliko olakšavalo proizvodnju i logistiku. Primenu različitih standarda u vojsci je najbolje osetio na svojoj koži rukovaoc municijske stanice koji bi za gađanje iz mitraljeza 12,7 mm DŠKM poneo na poligon municiju 12,7 za Browning !
   60-tih se razvijaju automatske jurišne puške sa slabijim metkom od klasičnog za brzometne repetirke, uz istovremeno usavršavanje mitraljeza na drugoj strani za podršku oklopno mehanizovanoj pešadiji. Tako se ove dve vrste oružja razdvajaju i imaju posebne namene pa tako i municija za njih. U SFRJ je prevladala Sovjetska doktrina pa smo od njih preuzeli licencnu proizvodnju kako oružja tako i municije. Pošto je već na T-55 bio spregnuti mitraljez PKT 7,62 a koji je takođe na T-72 počelo se sa proizvodnjom municije za njih. Sasvim logično, prilikom konstruisanja BVP M-80 u kupolu je ubačen ovaj spregnuti mitraljez koji se pokazao izuzetno na tenkovima pa je počela njegova licencna proizvodnja za potrebe OMJ. Potom je PKT ugradjen i u licencnu verziju T-72 popularni tenk M-84. Pošto  puškomitraljez M-72 , koji smo u međuvremenu osvojili, nije mogao adekvatno da zameni M 53 ni po dometu , ni po vatrenoj moći od već osvojene tenkovske varijante napravljena je pešadijska varijanta pod oznakom M 84. Tako je kod nas prvo nastala tenkovska pa tek kasnije pešadijska varijanta ovog moćnog mitraljeza za razliku od Sovjetskog gde je razvoj išao obrnuto. Tako se povlačenjem M 53 gubi i ovaj metak 7,9mm iako je verovatno sličnih karakteristika, ali zbog unifikacije ostao je samo 7,62. 

У праву си то око "малђих генерација".
Лепо си навео ко се бира за пукомитраљесце. Дакле "мушкарчине".


Иначе, ПМ М.53,  у одељењу су носили сви наизменично, а не само нишанџија.

Сад је јасно ко је био заговорник идеје о избацивању овог средства из наоружања, на рачун М.84
Замислите сада ове "примадоне" са ПМ-ом на раменима
[attachment=1]
[attachment=2]

У време док је М.53 био у јединицама, командир чете је лично ишао да преузме муницију. Четне старешине, ПВС, појавиле су се тек 1988. (после 15 година од укидања тих формацијских места). Тешко да су проблеми са заменом муниције били доминантни.

У оклопном пуку где сам ја радио, није био нити један ДШКМ, сви тенкови (Т-34) имали су 12,7мм М2НВ. Не сећам се да је било друге муниције 12,7мм. И дан данас имам неколико муницијских кутија (амбалажа) 12,7мм. Овај проблем са заменом муниције, стварно ми није био присутан.
[attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Да, то око "совјетске доктрине" мало си претерао, ал нема везе.

На крају. Током оне операције "Милосрдни анђео" успели смо да за нашу јединицу издејствујемо и да добијемо (преко формације) 4 митраљеза и 10 пушкомитраљеза М.53

Па да закључим. Нема нити један рационални (војни) разлог замене (конверзије) М.53 са М.84

http://www.youtube.com/watch?v=GP4Qb6aukX0
http://www.youtube.com/watch?v=BxDauR7REPw
неће да мрдне ;D

Čitam ovu diskusiju i nešto mi zape za oko:


Neću da osporavam navode iz čitavog posta ali ovo moram prokomentarisati. Imam utisak da se polagano stvara jedno opšte mišljenje koje, na neki način, idealizuje njemačkog vojnika i od njega stvara neki uzor. Kao da su u taj Vermaht regrutovani isključivo inžinjeri i tehničari mašinske struke. Svi obrazovani, tehnički kultivisani i obdareni nizom vještina. Za njih nema ništa prekomplikovano. A ostali su neuki gejaci koji su, eto, nekim čudom valjda, dobili rat.

http://www.youtube.com/watch?v=dQjm5liid3g

Ja mislim, da je ipak osnovni razlog zamene jednostavnija i samim time jeftinija proizvodnja M-84.
Ako se gledaju velike serije, ušteda čak i nekoliko € po komadu znači puno!

Pa Rasho, nemoj ovako. Nisu vojnici Wermachta ti, kojima se u načelu odaje "priznanje" nego sistemu. Znam, da je vrlo škakljivo govoriti o priznanju sistemu, koji je uništio maltene nacije, uništio države i miljone života. Ali tu govorimo o efikasnosti i razradjenosti sistema-e tu su bili Nemci tate-mate. Da su bili tako u taktici kako v pogledu uzgajanja i treninga vojnika i podoficira bolji od drugih, činjenica jest. Na žalost premnogih. Ali i ti nemački principi i knjige usvojeni su i na Zapadu i Istoku, tako da jim je struka sama odala počast-ali samo na polju stručnosti. O ideologiji znamo-za Nemce same je nacizam tabu tema.

Једно си заборавио.

Митраљеза (пушкомитраљеза) М.53 било је довољно произведено за ондашњу мирнодопску ЈНА од около 250.000 војника. Такође, био је и у ТО, која је по неким проценама зајено са ратним ешелоном ЈНА чинила милионску армију.

Према томе, потреба за заменом у смислу јефтиније производње има смисла, када је требала нека додатна количина, а не просто пренаоружавање.

[attachment=1][attachment=2]

То постоље код новог М-84, нема исту функцију и могућности постоља митраљеза М.53
То је напросто троножно постоље.

Љуба

Uvek me interesovalo zasto nije napravljeno jedno takvo jednostavnije postolje i za M-53, barem po ugledu na postolje teskog mitraljeza M-2.

Postolje za M53 je imalo mogucnos automatskog "kosenja" po visini i ogranicavanja sektora (zone) vatre po pravcu.
Time se postizalo da sa M53 kao mitraljezom moze da se tuce odredjena prostorija i da se postigne zadovoljavajuca pokrivensot te prostorije (recimo kolone na marsu ili neprijatelja u napadu). Ovo je bilo jako efikasno ali takvih ciljeva u modenom ratovanju vise nema ili su jako jako retki.
M84 nema mogucnost automatskog "kosenja" ali ima mogucnost ogranicavanja sekotra dejstva.
Manja tezina mitraljeza M84 za vise od pola i preciznost su mu izborili mesto. Takodje i unifikacija municije i orudja za pesadiske i mitraljeze na okopnim vozilima.
Sto se tice pouzdanosti tu mislim da nije bilo previse zamerki ni na M53.
I AK47 mora da se odrzava i hranis ispravnom municijom ako zelis da pogodis nesto preko 100 metara inace mozes samo da senlucis i plasis neprijatelja bukom.

   Ma imali smo mi sreće što su napali ceo svet odjednom, umesto da su nas mleli jednog po jednog. Sada bi ovaj post pisali sa jako dugim rečima sa puno čudnih slova. Naše pradede su na početku I sv. rata dobro parirale a onda nas poteraše preko Prokletija. Sreća te nas Grci prihvatiše i naraniše te smo mogli posle dve godine, uz pomoć saveznika da ih nekako oteramo. U II sv. ratu naše dede pregaziše za 11 dana na proputovanju za Rusiju pa ih posle jedva isterasmo, posle četvorogodišnje međusobne rasprave ko je kome brat. Hrabre Dance su prepišali za 1 ( jedan ) dan čisto da bi rakete V1 mogle da dobace dublje u teritoriju V. Britanije. Nego šta je Nemački vojnik bio nego Supermen. A tek Japanac na Pacifiku što je isprašio Amerikance i Engleze da su se pušili, pa su morali da izmisle atomsku bombu (sastavljenu od atoma) ne bi li ih ubedili da se predaju. O njima tek nemamo pojma koja su sila bili a dovoljno je da podsetim da je Čak Noris bio svetski prvak u karateu a ne u rodeu ili kriketu.


http://www.youtube.com/watch?v=8BXjtv1i7DE

Пар напомена око М-53. Начин гађања "као Љубиша Самраџић у филмовима" је могућ и уз мало праксе то заиста тако изгледа. Ремник се откачи код рукохвата и пребаци око врата, скрати на потребну дужину, ножице ухвате левом руком у закрену у леву страну а десном држиш рукохват и притискаш обарач. Митраљез практично "виси" о варту тако да држањем ногара ти спречаваш "отимање" и усмераваш ватру. Наравно, нишањење је "инстиктивно" - усмеравањем цеви и праћењем снопа (где пада). Да би то добро радио потребно је да у реденику буде и обележавајуће муниције.  Опаљење је могуће само са кратких застанка јер ће те, ако рафал испалиш у раскораку, силина удара оборити. Овакав начин гађања је био предвиђен, на пример код извршења јуриша. Више пута сам то урадио користећи маневарску муницију и једном са бојевеом и није то тако проблематично (осим да нешто и стварно погодиш :laugh:).

Послугу пушкомитраљеза М-53(без постоља) чине: нишанџија, који носи сам ПМ (и приде пиштољ по формацији) и помоћник, који у том случају носи резервну цев и две муницијске кутије. У прибору је и посебан ремник за ношење муницијских кутија (када су пуне) преко рамена. Ношење у рукама (за танке ручице) је врло проблематично за већа одстојања. У варијанти митраљеза (са постољем) су три члана послуге. Осим нишанџије и помоћника ту је и доносилац муниције. У овој варијанти помоћник носи постоље (тешко око 22 кг),а доносилац муницијске кутије и резервну цев.

Не каже се да митраљез, користећи постоље, коси по висини, већ по дубини. "Колевка" постоља (на којој лежи ПМ) се кретала по висини остварујући ватру по дубини (простора).  За тако нешто на постољу постоје добоши са граничницима којима се подешавала висина кретања механизма постоља (скла је у хиљадитим - милирадијанима). Да би се митраљез (односно колевка постоља) померала користила се силина трзаја оружја. Она се преноси на механизам који је аутоматски подизао а након одређеног ремена спушато "колевку" у којој лежи сам пушкомитраљез. За кошење по ширини нишанџија је сам, руком (палчевима) померао колеваку (лево-десно) при чемо се дејство ограничавала на одређену ширину (простор). Окидање, када је оруђе (ПМ) на постољу, се не обавља на исти начин као у варијанти пушкомитраљез, већ преко посебног обарача (полуге) на постољу. Можда сам нешто и мало погрешио, али давно је то било када сам учио и гађао са ПМ М-53. Заборавио сам како се подешавају добоши па ме то немојте питати. Када бих стајао уз митраљез лако бих се сетио, овако напамет не. Аха, на ножицама постоје бројачне ознаке. тачно се зна коју ознаку постављаш за који став (лежећи, клечећи, у рову и сл.). Добро увежбана послуга је је за трен ока (20-так секунди) из маршевског прелазила у борбени положај са могућношћу отварања ватре. То постоље је за мене увек било једно генијално решење које је од пушкомитраљеза правило моћно и опасно оруђе.

1. — Postolje M.52  omogućava: stabilnost mitraljeza pri gađanju preko vlastitih jedinica, gađanje kroz međuprostore i pored krila vlastitih jedinica, košenje (širokih i dubokih) ciljeva, i gađanje (sa PA dodatkom) ciljeva u vazduhu. Postolje se sastoji od sleđećih delova: kolevke sa nosačem mitraljeza, mehanizma za upravljanje mitraljezom, i rama sa nogama.


2.   — Kolevka (sl. 29) služi za smeštaj nosača mitraljeza. Uzdužna poluga prenosnog mehanizma za okidanje sa prstom spojena je za desnu stranu a amortizer za prednju stranu kolevke, iza koga je od- bijač čahura. Na zadnjoj strani kolevke pričvršćena su tri utvrđivača sa polugama, od kojih srednji utvr- đuje kolevku za kutiju upravljača po visini (kad je mehanizam preklopljen), a spoljni utvrđivači utvr- đuju kolevku na mehanizmu za upravljanje mitra- ljezom (kad je mehanizam uspravljen — podešen za rad).
Nosač mitraljeza (sl. 29) je smešten u kolevku i pokreće se u njoj; služi da se na njega učvrsti mitraljez i da ublaži trzanje mitraljeza pri dejstvu. Na prednjem delu ima bravu sa ručicom (u koju ulazi
 [attachment=1]

3. — Mehanizam za upravljanje mitraljezom služi za rukovanje mitraljezom pri nišanjenju po pravcu i visini, i za izvršenje okidanja. Sastoji se od sledećih delova: upravljača po pravcu, upravljača po visini, mehanizma za automatsko košenje po dubini, i prenosnog mehanizma za okidanje.

4. — Upravljač po pravcu (sl. 30) služi za upravljanje mitraljezom pri nišanjenju i pri košenju po pravcu. Klizač sa utvrđivačem je navučen na lučnik i može da se pomera na njemu; sa zadnje strane ima dva nareckana udubljenja, na koja se stavljaju palci pri pokretanju klizača po lučniku. Na sredini klizača je crtica koja pokazuje njegov položaj na lučniku. Na prednjem delu klizača smešten je utvrđivač sa polugom koji utvrđuje mitraljez po pravcu.
[attachment=2]

Lučnik služi za zauzimanje potrebnog ugla sigurnosti kad se gađa kroz međuprostore ili pored krila svojih jedinica. Izgraviran je na 65 podeoka od po 10 hiljaditih, što vredi 650 hiljaditih. Svaki peti podeok obeležen je brojem koji označava broj hiljaditih u deseticama. Širina klizača zahvata na lučniku prostor od 250 hiljaditih, tako da klizač može da se pomera po lučniku za 400 hiljaditih koliko i iznosi zona dejstva mitraljeza po pravcu bez pomeranja nogu postolja. Kad se crtica na sredini klizača poravna sa crticom lučnika, mitraljez je po pravcu postavljen u osnovni položaj. Graničnici su navučeni na lučhik; pomoću njih se ograničava košenje po pravcu i zauzima ugao sigurnosti. Graničnici se mogu postaviti na svaki podeok skale lučnika, pri čemu se automatski utvrđuju pomoću zubaca na prednjoj strani lučnika.

5. — Upravljač po visini (sl. 31) služi za upravljanje mitraljezom pri nišanjenju po visini i pri košenju po dubini. Kutija spaja sve delove upravljača po visini. Na njenoj zadnjoj strani pričvršćena je tablica uglova i nišana sigumosti za gađanje preko svojih jedinica na daljinama do 1500 metara, a za veće daljine (do 3000 metara) dati su samo uglovi sigurnosti. U desnom donjem uglu tablice dati su podeoci koje treba zauzeti na mehanizmu za automatsko košenje po dubini, kad treba da se na ravnom zemljištu poveća prirodno rasturanje pogodaka po daljini za 100 i 200 m. Iznad tablice je utvrđivač kojim se upravljač po visini utvrđuje u željenom položaju. Za levu stranu spojen je doboš upravljača po visini, a iznad njega četvrtasti ispust koji ograničava izvlačenje zupčanika.

Rukohvat je pričvršćen s desne strane kutije. Ima šupljinu za mazivo, a zatvara se poklopcem u kojem je učvršćena četkica. Mazivom i četkicom podmazuje se mitraljez pri prekidu paljbe.
[attachment=3]
 
Doboš upravljača po visini (sl. 32) služi za davanje elevacije mitraljezu pri nišanjenju po visini i za ručno košenje po dubini. Osnova doboša ima dva polukružna proreza u kojima su smešteni graničnici. Svaki polukružni prorez ima skalu sa podeocima od »0« do 5, a vrednost jednog podeoka je tri hiljadita. Oba polukružna proreza imaju izgravirani (vrednost 15 hiljaditih) i neizgravirani (vrednost 15 hiljaditih) deo, tako da ukupna vrednost svakog polukružnog proreza iznosi 30 hiljaditih. U ovim granicama (30 hiljaditih) je i mogućno košenje kad su graničnici uključeni (navlaka doboša potisnuta ka kutiji).
[attachment=4]

Graničnici ograničavaju košenje po dubini i mogu se postaviti na skalu doboša sa tačnošću 1,5 hiljaditih (0,5 podeoka), jer svakom podeoku skale (tri hiljadita) odgovaraju po dva zupca na kojima se utvrđuju graničnici.
Navlaka služi za promenu elevacije mitraljezu pri nišanjenju po visini i pri košenju po dubini, kao i za utvrđivanje graničnika na željenim podeocma skale osnove doboša.

Zupčanik je uvučen u kutiju. Kad se doboš upravljača po visini okreće k sebi, zupčanik se uvlači u kutiju, a povećava elevacija mitraljeza. Kad se doboš upravljača po visini okreće od sebe, zupčanik se izvlači, a elevacija mitraljeza smanjuje. Pri vrhu zadnje strane zupčanika ugraviran je i belo obojen zarez, koji pokazuje na koji podeok je postavljen mehanizam za automatsko košerije po dubini. Pri dnu sa leve strane je graničnik koji ograničava izvlačenje zupčanika. Za zupčanik je pričvršćen mehanizam za automatsko košenje po dubini.

6.   — Mehanizam za automatsko košenje po dubini (sl. 33) smešten je na zupčanik upravljača po visini i preko dve poluge spojen sa kolevkom po- stolja. Omogućava podešavanje mitraljeza za auto- matsko košenje po dubini. Sastoji se iz kutije, prstena, poluge sa točkićem i unutrašnjeg uređaja.
[attachment=5]

Kutija je spojena za zupčanik; u njoj je smešten unutrašnji uređaj.

Prsten je navučen na kutiju i služi za podešavanje dubine košenja. Izgraviran je na podeoke od “0” do “10”. Svaki podeok vredi tri hiljadita, što znači da mehanizam omogućuje automatsko košenje dubine (visine) do 30 hiljaditih (3X10 podeoka). Na prsten je navučen narebrani ispust pomoću kojeg se okreće prsten pri zauzimanju podeoka.

Poluga sa točkićem smeštena je na gornjem delu s leve strane mehanizma, i služi da prenese dejstvo prsta nosača mitraljeza na unutrašnji uređaj mehanizma. Rastojanje između točkića i prsta treba da bude 5—7 mm.
Unutrašnji uređaj preko beskrajnog vretena omogućuje automatsko košenje po dubini. Prilikom dejstva mitraljeza automatski povećava ili smanjuje elevaciju za ugao koji odgovara postavljenom podeoku.

— Prenosni mehanizam za okidanje (sl. 33) služi da se pomoću njega izvrši okidanje mitraljeza preko obarače, a sastoji se iz ručice, vertikalne poluge, uzdužne poluge sa oprugom i prsta za okidanje

Mitraljez M.53 na postolju M.52
[attachment=1]

ram postolja M.52
[attachment=2]

Љуба

Imam negdje zatvarač od M53, nađoh ga davno na vojnom otpadu u Bileći, pa ako ga nađem slikat ću ga i postaviti ovdje.....
Iako sam ljubimac Šarca ipak bi više volio zadužiti M84 zbog jednostavnosti održavanja i rukovanja, jer u suštini to i jeste jedna od glavnih karakteristika dobrog oružja.

Хвала Љубо. :) Права ствар да се човек подсети, или упозна неко ко  то није никад видео.

   Svaka čast Ljubo na prikazu postolja M 53. U ondašnja vremena sam ga viđao i znao sam čemu služi, ali nikad nisam znao kako se njime rukuje. Ne kažem da bih sada znao ali mi je posle gledanja ovih slika sve mnogo jasnije. Stvarno je ovo oružje pravi biser onovremene tehnologije i nije čudo što je proglašeno za najbolji mitraljez u II sv. ratu. A nije to ni bilo tako davno, pre oko 70-tak godina!

Да ме неко не би схватио погрешно.
Ја не тврдим ја митраљез М.53 бољи од митраљеза М.84

Ја само изражавам своје мишљење, да митраљез М.84 није бољи од митраљеза М.53
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c033.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

А што се тиче њихових варијанти - пушкомитраљез, ту настављамо дискусију.

Љуба

П.С. нормално ако не буде брисања

И по мом суду је митраљез М-53, дакле постоље+ ПМ+послуга, боље оруђе него М-84. Постоље код М-84 је само мало бољи ослонац за гађање (чвршћи, стабилнији, са могућношћи лакшег покретања), него када се гађа са наслона или ножица (као ПМ). Код М-53 је то већ систем који је полуаутоматизован и врло прецизан. Овај систем је посебно добар за остваривање, припремљених, запречних ватри.

A može li neko malo detaljnije da objasni zbog čega je taj sistem toliko bitan? I kod M-84 je moguće ograničiti polje dejstva i to sasvim fino funkcioniše. M-53 nisam imao prilike da čačkam (a ni da vidim uživo), pa me zanima zbog čega je ta automatizacija toliko bitna i šta se njome postiže što nišandžija na M-84 ne može da postigne? Po dosadašnjoj vašoj priči, ja vidim samo prednost u tome što posluga M-53 može bolje da se zakloni u rovu, ali me zanima i mišljenje vas koji toliko hvalite taj sistem. :)

Тешко је то описати. Када се види уживо како митраљез буквално "штепује" по дубини и ширини и тако прави ватрену завесу коју је практично немогуће избећи, онда схватиш да  је то већ "машина-строј". Ако ниси запазио, код митраљеза  М-53 се може подесити аутоматско покретање постоља (дела који се зове "колевка", у којој лежи ПМ) по висини (не само по ширини, као код М-84) што омогућава да митраљез аутоматски (сам, без помоћи нишанџије) "туче", засипа тачно одређену површину  и по дибини, а уз благе покрете руком лево-десно и по ширини.  Код митраљеза М-53 (дакле са постољем) нишанџија стоји поред оруђа, без ослонца на оруђе, само стиска обарач, као кад руку благо стеже у песницу, а померањем руке лево десно, помера и оруђе па митраљез шара (наравно, претходно се припреми) по одређеној (нациљаној) просторији, при чему је шара у облику "синусоиде". Са више снопова (уствари са једним дугим рафалом који се помера) метака у облику синусоиде  сваки метак пада на друго место и практично онемогућава скривање, бежање јер се у 2-3 секунде сручи десетине метака.

Код М-84 нишанџија и даље држи ПМ у згибу рамена и покретима тела контролише ватру. И то је понекад згодно, посебно код брзог преношења ватре, али је постоље више добар ослонац и не чини са ПМ "машину - строј". Код постоља митраљеза М-84 се не може ограничити дејство по висини (осим самом механиком постоља), док се код М-53 то може и то врло, врло прецизно, да не кажем у метар, што је итекако значајно, посебно у одбрани, код унапред припремљених, планираних ватри. Код фронталног сукоба то је јако корисно. Такође, код заседних дејстава или у дејству ноћу (одбијање напада), без ноћних справа је врло корисно јер смањује могућност грешке нишанџије услед стреса (треме), јер се све припреме пре него противник наиђе, а онда само притисне обарач (чак не мораш да гледаш преко нишана), а митраљез скоро сам "ради".

Сваки ти је на месту.
Браво.
 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c014.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Дошли смо до суштине: митраљез М.53 је "оруђе-систем"
- митраљез М.84 је само "оружје"
Ту нема пристрасности, то су само чињенице.


Љуба

Hvala na odgovoru. Otprilike sam tako nešto i zamišljao. Nije mi samo baš najjasnije kolika je površina koju jedan mitraljez uspešno pokriva. I zar ne postoje neki efikasni taktički postupci za izbegavanje takve zaprečne vatre? Takođe me zanima koliko je brzo prenošenje vatre takvog sistema u slučaju da protivnik donekle promeni pravac nastupanja u cilju izbegavanja vatre?
I imam još jedno pitanje koje se tiče cevi ovih oružja...posle koliko ispaljenih metaka (npr. u jednom dugom rafalu ili više kratkih, ali uzastopnih) je potrebno promeniti cev kod jednog i kod drugog, tj. čija je cev bolja? Znam da M-53 ima oblogu koja poboljšava opstrujavanje vazduha, pa samim tim i hlađenje, ali ne znam koliko je zaista efikasna.

taktika za izbegavanje takve zaprečne vatre je jednostavna kad nišandžija menja cev (treba mu oko 10 sekundi) pretrčiš, zalegneš pa pomozi bože za dalje...uostalom ne ubija svaki metak.

cev je na 84 sigurno bolja. nju ne treba menjati u toku borbe. pričalo se da je spolja obložena teflonom (ne znam da li je tacno), ali stoji da je jedan iz vica (u toku člana 11) sastavio redenik od 1000 metaka. cev se usijala...al mitraljezu ništa.

ali isto tako verujem da je 53 (sa postoljem) bolji. uostalom pa sama težina postolja garantuje da ce mitraljez biti stabilniji. a posebno što ima tih dodataka za pucanje po dubini i ostalo (što su objasnili bolje pre mene).

p.s.
ima li ko da nam to oko tih vatri (mitraljezima ne puškomitraljezima) da precizan (pouzdan) odgovor

u knjizi pesadijsko naoruzanje II sv rata za najbolji mitraljez proglasen je gorjunov sg43.

mene cudi nesto drugo. m84 je laksi i za rukovanje i za nosenje, i tacno je da guta svakakvu municiju. medjutim, zasto se postolje za sarca jednostavno nije prepravilo, ili se po njemu konstruisalo odgovarajuce za m84?

Na zahtev verne publike, evo šta kaže Pravilo



130.   — Mitraljezom (puškomitraljezom) ostvaruju se razne vrste vatri zavisno od: zadatka, pravca dejstva, način gađanja, vrste paljbe i taktičke namene.
131.   — Vatra iz mitraljeza (puškomitraljeza) po pravcu dejstva u odnosu na cilj može da bude: frontalna, kosa, bočna, unakrsna i leđna (sl. 74).

 [attachment=1]

Frontalnom vatrom cilj se tuče upravno na front, pri čemu je za tučenje dubokih ciljeva (kolona) ova vatra veoma pogodna, zbog potpunog iskorišćenja dubine snopa.

Kosa vatra se ostvaruje dejstvom koso u odnosu na front cilja, pri čemu se za tučenje plitkih ciljeva bolje iskorišćava dubina snopa i brisani prostor nego kod frontalne vatre. Za dejstvo kosom vatrom oruđe se načelno postavlja na krila i bokove svojih jedinica.

Bočnom vatrom se neprijatelj tuče u bok i najbolje iskorišćava dubina snopa oruđa na široke ciljeve, a postiže se veliko moralno i materijalno dejstvo. Ostvaruje se pogodnim rasporedom oruđa, prvenstveno za tučenje prilaza ka preprekama i drugih važnih objekata ispred prednjeg kraja i u dubini odbrane

Unakrsna vatra se ostvaruje tučenjem istog cilja iz više pravaca (najmanje dva), a postiže se kombinacijom raznih vrsta vatre (frontalne sa kosom i bočnom, dveju kosih vatri i sl.).

Leđnom vatrom se neprijatelj tuče iz pozadine; pored materijalnog, ona ima naročito jako moralno dejstvo.

132.   — Po načinu gađanja iz mitraljeza se primenjuju: vatra utvrđenim mitraljezom, košenje po pravcu, košenje po dubini, i jednovremeno košenje po pravcu i dubini.

Vatra utvrđenim mitraljezom primenjuje se pri gađanju malih ciljeva, a mitraljez se utvrđuje po pravcu i visini. Pri ovom gađanju veličina rasturanja pogodaka je približna tabličnoj.

Košenje po pravcu primenjuje se pri gađanju širokih ciljeva, kao i pri gađanju praćenjem ciljeva i vazduhu i ciljeva koji se kreću bočno, pri čemu se mitraljez utvrđuje samo po visini. Kod ovog načina gađanja rasturanje pogodaka po daljini je približno tabličnom, a po pravcu se veštački povećava, zavisno od širine košenja.

Košenje po dubini primenjuje se pri gađanju dubokih ciljeva, pri čemu se mitraljez utvrđuje samo po pravcu. Kod ovog načina gađanja rasturanje pogodaka po pravcu je približno tabličnom, a po daljini se veštački povećava zavisno od dubine košenja.

Jednovremeno kočenje po pravcu i dubini primenjuje se pri gađanju grupnih ciljeva raspoređenih na prostoriji (kad je cilj širok i dubok), pri čemu se mitraljez ne utvrđuje po pravcu. Pri ovom gađanju rasturanje se veštački povećava košenjem po pravcu i daljini.

133.   — Prema vrsti paljbe, vatra iz mitraljeza je rafalna (kratki i dugi) i neprekidna, a iz puškomitraljeza samo rafalna (kratki i dugi rafali).

Kratki rafali (5—10 metaka) primenjuju se pri gađanju nepokretnih malih eiljeva na daljinama: mitraljezom do 600, a puškomitraljezom do 500 m

Dugi rafali (15—25 metaka) su osnovna vrsta paljbe iz mitraljeza i primenjuju se pri gađanju svih vrsta ciljeva na daljinama uspešnog dejstva mitraljeza (do 1000 m) i puškomitraljeza (do 800 m).

Neprekidna paljba je vrsta vatre kod koje se iz mitraljeza odjednom ispaljuje veći broj metaka (najviše 150 iz jedne cevi), a primenjuje se, načelno, u sledećim slučajevima:
—   pri košenju (po pravcu, po dubini i jednovremeno
po pravcu i podubini);
—   pri ostvarenju bočne i zasedne vatre;
—   pri odbijanju juriša i protivnapada neprijatelja;
—   pri gađanju ciljeva u vazduhu praćenjem; i
—   u svim drugim slučajevima pri susretu sa ne- prijateljem na bliskim odstojanjima.

134.   — Po taktičkoj nameni vatra iz mitraljeza (puškomitraljeza) može da bude: koncentračna, zaprečna (frontalna i bočna) i zasedna.

135.   — Koncentrična vatra je jednovremeno dejstvo više oruđa na jedan ili više ciljeva raspoređenih na manjem prostoru.

Nastavak sledi

nastavak:

136.   — Frontalna zaprečna vatra priprema se pravovremeno, radi sprečavanja nastupanja (pokreta) neprijatelja na određenom pravcu, onemogućavanja izlaza iz nekog rejona i prilaza određenom objektu. Za ostvarenje ove vatre upotrebljava se celo mitraljesko odeljenje ili najmanje dva oruđa.

Frontalna zaprečna vatra ostvaruje se na daljinama mitraljezom do 1000 a puškomitraljezom do 800 metara. Širina fronta za zaprečnu vatru mitral]eskog odeljenja određuje se prema proračunu da svaki mitraljez gađa front širine do 80 m na daljinama do 500 m, odnosno front širine od 50 m na daljinama preko 500 m.
Svaki pravac zaprečne vatre označava se orijentirom i nazivom po najuočljivijem mesnom objektu na tom pravcu, na primer: “Šumarak”, “Prevoj”, “Staza” i sl.

Starešina jedinice u čijem sastavu mitraljezi dejstvuju (komandir čete, voda) određuje mesto, vreme gotovosti i signal za otvaranje zaprečne vatre.

Za otvaranje zaprečne vatre komandir odeljenja komanduje (daje ugovoreni signal-znak): “Odeljenje, zaprečna, šumarak” (nišandžije, po potrebi, brzo dopunjavaju mitraljeze, zauzimaju unapred pripremljene elemente, nišane u određene nišanske tačke i izveštavaju o gotovosti). Posle toga, komandir odeljenja izdaje komandu signal-znak: “POČINJI”. U izvesnim slučajevima zaprečna vatra se otvara na inicijativu komandira mitraljeskog odeljenja, a u duhu dobijenog zadatka.

Frontalna zaprečna vatra se redovno ostvaruje košenjem po pravcu, pori čemu gađanje otpočinje sa oba kraja cilja, a ako gađaju tri oruđa, onda i od sredine. Vatra se prekida po izvršenom zadatku, odnosno kad cilj isčezne.

137.   — Bočna zaprečna vatra priprema se pravoremeno u odbrani da bi se neprijatelju sprečilo izvršenje juriša i prilaz objektu koji se brani. Primenjuje se za zatvaranje važnih pravaca ispred prednjeg kraja, na bokovima ili u većim međuprostorima, i u dubini odbrane. Za ostvarenje ove vatre upotrebljava se jedno ili dva oruđa koja dejstvuju sa istog VP u jednom pravcu.

Bočna zaprečna vatra otvara se sa udaljenog VP koji je zaklonjen sa pravca neprijatelja i dobro maskiran od pogleda sa zemlje i iz vazduha. Ova se vatra priprema i ostvaruje u granicama brisanog dometa oruđa.
Kad se bočna zaprečna vatra priprema i ostvaruje mitraljezom na ravnom zemljištu ili blagom nagibu, gađanje se vrši utvrđenim mitraljezom, sa podeokom nišana “6” i nišanskom tačkom na daljem kraju ođređene linije.

Na ovaj način obezbeđuje se brisani prostor za trčeće figure na svim daljinama do 600 metara. Ako je zemljište blago ispresecano, bočna zaprečna vatra mitraljezom ostvaruje se košenjem po dubini pomoću
mehanizma za automatsko košenje. Ukoliko na pravcu predviđenom za otvaranje bočne zaprečne vatre postoje mrtvi prostori, komandir odeljenja o tome izveštava pretpostavljenog koji je dužan da odredi druga sredstva za tučenje ovih prostora, ili pogodniji VP za mitraljez.

Bočnu zaprečnu vatru mitraljeskim odeljenjem organizuje starešina jedinice u čijem sastavu mitraljezi dejstvuju (komandir čete, voda), pri čemu određuje: VP i način uređenja zaklona za oruđe (oruđa), pravac dejstva, vreme gotovosti i signal za početak otvaranja vatre.

Vatru priprema najčešće komandir mitraljeskog odeljenja, pri čemu sa mesta određenog za mitraljez meri daljinu do krajnje granice pravca koji treba gađati i bira nišansku tačku. Viziranjem iz ležećeg stava u izabranu nišansku tačku (dvogledom), komandir odeljenja ocenjuje koliko se zemljište na pojedinim daljinama snižava u odnosu na liniju viziranja. Snižavanje zemljišta u odnosu na liniju viziranja (mitraljez — nišanska tačka) ne sme, na daljini do 100 metara (od mesta za mitraljez), da bude veće od 10 hiljaditih, a na 200 metara i dalje — najviše 5 hiljaditih. Ako je snižavanje zemljišta veće, treba izabrati drugo (niže) mesto za mitraljez ili novu (bližu) nišansku tačku.

Pri pravovremenoj pripremi bočne zaprečne vatre mitraljezom, komandir odeljenja naređuje jednom poslužioeu da se kreće (po određenoj liniji) od mesta za oruđe do izabrane nišanske tačke. Određeni poslužilac meri pređenu daljinu parnim koracima i, zaustavljajući se na najnižim tačkama na zemljištu (odnosno na svakih 100 metara), komandiru odeljenja ugovorenim znakom saopštava pređeno odstojanje. Komandir odeljenja, ležeći na mestu određenom za oruđe, upravlja pogled (krst končića mreže dvogleda) u određenu nišansku tačku i proverava u koji deo tela vojnika je upravljena linija viziranja.

Radi obezbeđenja uspešnog gađanja predviđenog pravca linija viziranja treba da preseca figuru vojnika približno na mestima datim u sledećoj tablici:
 
[attachment=1]

Ako linija viziranja seče figuru vojnika iznad izloženih granica, treba pripremiti elemente za košenje određene linije po dubini (pomoću mehanizma za automatsko košenje) ili izabrati pogodnije (niže) mesto za oruđe. Ako linija viziranja seče figuru (poslatog) vojnika ispod izloženih granica, vatra se priprema za gađanje utvrđenim mitraljezom.

Kod oruđa koje je odrdeđeno za dejstvo bočnom zaprečnom vatrom, mora uvek da dežuraju po dva poslužioca — u gotovosti da u svakom momentu otvore paljbu. Oruđe mora da bude napunjeno redenikom od najmanje 150 metaka i pripremljeno za gađanje. Kod oruđa mora da se nalaze najmanje 4 municijske kutije sa punim redenicima (prethodno spojenim), tako da svako ima po 150 metaka.

Bočna zaprečna vatra otvara se na komandu (znak) starešine u čijem sastavu oruđe dejstvuje, ili na inicijativu komandira mitraljeskog odeljenja (nišandžije), a u duhu dobijenog zađatka. Gađanje mitraljezom vrši se neprekidnom paljbom do izvršenja zadatka, odnosno do komande (znaka) za prekid paljbe. Kad zaprečnu vatru otsvaruju dva mitraljeza (puškomitraljeza) onda gađaju načelno dugim rafalima — naizmenično, tako da se ostvari neprekidna vatra po određenoj liniji.

138.   — Zasedna vatra se organizuje i priprema radi uništenja važnih ciljeva čija se pojava očekuje na unapred određenom pravcu (liniji); ostvaruje se iznenađnom vatrom sa bliskih odstojanja.
Po pravcu dejstva zasedna vatra može da bude: frontalna, bočna i kosa. Kad god je mogućno, treba pripremiti bočnu ili kosu zasednu vatru.

Zasednu vatru načelno organizuje starešina pešađijske jedinice (komandant bataljona, komandir čete), a priprema je komandir mitraljeskog, odnosno streljačkog odeljenja, na isti način kao i bočnu zaprečnu vatru.

Vatreni položaj oruda određenog za ostvarenje zasedne vatre određuje se na mestu sa kojeg je mogućno brišućim putanjama tući sve vrtse ciljeva ka određenom pravcu (liniji) i brižljivo se maskira. Na ravnom zemljištu zasedna vatra se ostvaruje na daljini do 300 m, a na zemljitšu sa malim neravninama do 200 m.

Zasedno oruđe ne izvršava nikakve druge zadatke do momenta ostvarenja zasedne vatre. Kad se oruđe postavi na VP, mora da bude napunjeno redenikom od 150 metaka, i da se kod njega nalazi dovoljna (predviđena) količina municije. Kod oruđa se uvek nalaze nišandžija i pomoćnik, u gotovosti da u svakom mentu otvore paljbu; VP ne napuštaju bez naređenja starešine koji je organizovao zasednu vatru, odnosno do izvršenja zadatka.

Nišandžija otvara zaseđnu vatru samostalno čim se pojavi cilj na određenoj liniji ili po komandi (znaku) komandira odeljenja. Zasedna vatra mitraljezom zavisno od karaktera cilja i zemljišta, ostvaruje, se uvek neprekidnom paljbom — utvrđenim mitraljezom ili košenjem) po pravcu ili po dubini). Gađanje se prekida po izvršenju zadatka, posle čega oruđe brzo menja VP, prema unapred utvrđenom planu.

Uspeh zasedne vatre zavisi od tajnosti, obučenosti i hrabrosti posluge, što imati u vidu pri organizaciji ove vrste vatre

Dakle, mitraljez je moćno sredstvo. Komandant bataljona, LIČNO, određuje-postavlja zadatke pojedinim mitraljeskim odeljenjima.

Љуба

Rekao bih da su ovde izloženi odgovori na sva naša pitanja.  :super Hvala lepo! :)

   Svako vreme nosi svoje breme! Za frontalni rat i mogućnost utvrđivanja postolje je zaista sistem koji omogućava pokrivanja unapred predviđenog pravca vatrom mitraljeza.
    U I sv. ratu je bio tzv. rovovski rat gde su naizmenično postavljeni mitraljezi duž linije fronta sprečavali masovne juriše protivničke pešadije u talasima. Tu se pokazao Maksim sa svojim vodenim hlađenjem i dugim rafalima iz redenika.
    U II sv. ratu je korišćen brzi manevar uz masovnu upotrebu oklopnih i po prvi put vazdušno-desantnih jedinica. Linija fronta je bila rastegnuta i posle brzih prodora tenkova na važnijim pravcima bi se raspadala i gubila. Mitraljez na postolju je bio idealno sredstvo za odbranu uskih pravaca kojim bi se kretala pešadija, kao i strateških objekata (mostova,tunela,prevoja, zgrada ) utvrđivanjem pomoću zidanih ili betonskih bunkera. Tu se pokazao MG 42 na postolju kao stvoren za taj posao.
    U današnje vreme kada prvi napad kreće sa televizora uspostavljanje linije fronta se ni ne razmatra, pa se time izgubila potreba za ovom mašinom. Korišćenje bunkera i utvrđenja ima smisla samo ako je protivnik slabo ili gotovo nenaoružan, dok iole ozbiljniji suparnik sa savremeno ustrojenim oružanim snagama ima na raspolaganju paletu mera za neutralisanje ovakvih vatrenih tačaka. Od minobacača, raketnih bacača, snajpera i tromblona kao pešadijskih sredstava, preko artiljerije i oklopnih jedinica do aviona i helikoptera tako da ovo metalno magare sa svoja tri ratna druga ne bi dugo ,,štepovalo'' po dubini i širini. Zato je bolje umesto tri čoveka na jedan mitraljez dati tri mitraljeza trojici ljudi od kojih će svaki moći samostalno da posedne položaj, dejstvuje sa nožica istom vatrenom moći kao pomenuti mitraljez s postoljem i mnogo brže napusti položaj kada primeti da je gusto. Nisam vičan crtanju ali zamislite kako bi izgledala danas slika primene vatre u borbi kada bi umesto jednog bila docrtana još dva mitraljeza, jer upravo toliko teži M 53 sa postoljem - kao tri M 84.

  micha slazem se sa tobom. Mislim da su neke stvari davno prevazidjene,sto ne znaci da u pojedinim situacijama nisu korisne. AKo se ne varam M53 se nalazi na starom BVP. Jedan (sada penzionisani) kapetan se zalio na cesta glavljenja M53 ,zastoje. Koliko je dobro da neko orudje ima ceste zastoje. Druga stvar, MG 42 je imao kadencu od 1200-1500 metaka u minuti. Dali M53 ima istu ili nizu kadencu? Koliko je samo postolje korisno protiv,npr asimetricnog rata,nesto sto mi mozemo ocekivati na jugu Srbije,ili NATO u Avganistanu? Tezi se mobilnosti.

Kolko ja znam, kadenca MG-42 (a verujem i naseg sarca), moze da se podesava zamenom zatvaraca (razlicite tezine zatvaraca), tako da kadenca moze da se podesi od 900 do 1500-1800 metka u minuti. Najlaksi zatvarac se obicno koristi u kada se mitraljez koristi kao PAM.

Kao kuriozitet, interesantno je da ameri mnogo vole ovu masinu, pa se poluautomatska verzija naseg mitraljeza prodaje za oko 1500 dolara.

[attachment=1]

Mislim da nema različitih težina zatvarača. Postoji jedan deo koji se zove opružni potiskivač, koji je koliko se meni čini naknadno ugrađivan. Postojala je dopuna pravila koja propisuje ugradnju ovog dela, koji smanjuje brzinu paljbe.

Micha@, одлично си образложио зашто М-84 има предност у данашњем начину ратовања а не М-53, чак и када је у варијанти митраљеза. Митраљезе, какав је М-53 практично нико више не користи. То никако не значи да се неко слично оруђе ("систем") неће појавити за 20-30 година, наравно уз прилагођавање тадашњим "тактичко-техничким захтевима".

Zatvarač je само jedan tip.
"Opruжni potiskivač" se ne pominje.

Evo šta kaže Pravilo (drugo dopunjeno izdanje -1971)

Tačka 20.: " Zatvarač služi za potiskivanje metaka iz redenika u ležište metaka; zatvara cec, vrši opaljenje metka, izvlači i izbacuje čaure i pokreće razvodnu polugu uvodnika."

 [attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Љуба

Nešto o postolju mitraljeza M.84

[attachment=1]
[attachment=2]

Mehanizam za precizno pomeranje po visini (sl. 34) namenjen je da: spoji dodatak za gađanje ciljeva u vazdu- šnom prostoru i telo kolevke, omogući precizno nišanjenje po visini i za gađanje dubokih ciljeva (polje dejstva iznosi 15 hiljaditih). Sastoji se od: ekscentrične osovine, ručice, navrtke, podloške i elastične podloške.
[attachment=3]

To mu dođe neka rudimentirana automatika.

Pravilo "Mitraljez 7,62mm M.84" - izdanje 1989, ovo oružje ne svrstava u "puškomitraljez", što se vidi na naslovnoj stranici, kao i na slikama.

[attachment=4]


Љуба

mislim da ima i novije pravilo gde je to promenjeno, ali nisam siguran... :angel:

Ljuba, tacno je da ne pise nista od razlicitim zatvaracima ili opruznom potiskivacu, ali zato se po pravilu u RAP-u nosi jos jedan celi zatvarac pored ostalih delova koje spadaju u sam zatvarac.  ;) ;D

[attachment=1]

Pravilo iz 1971 godine.  ;)

[attachment=2]

Trpe, rezervni zatvarač je tu zato što je mitraljez nekvalitetno rađen. Stalno se nešto lomilo. Imao sam i ja pravilo za M 53 u kome je bila umetnuta knjižica-dopuna, koja se odnosila na opružni potiskivač, ali pošto je mitraljez ''mrtav'' pravilo sam dao kolegi. U kompletu M 84 se nalazi samo udarna igla. Nisam primetio da se ista ikad ikome slomila. Ponekad je stručnjaci izgube. Koliko se sećam u TU-1 za M 84 piše da je u kompletu i izvlakač sa osovinom i oprugom te neki limeni umetak za manevarsku municiju, što nije tačno. U kompletu mitraljeza M 86 A ima kpl. izvlakač, a taj limeni umetak nikad nisam video, mada po nekom razmišljanju to i nije tako loša stvar pošto ima mitraljeza koji uopšte neće da rade sa manevarskom municijom. Metak-dva pa zastoj. Verovatno im je ili cev postavljena malo niže, ili uvodnik malo više. Sa špicastom-bojevom municijom štekću besprekorno, ali ćorci imaju spljošten vrh, pa udaraju u obod na zadnjem preseku cevi.

Nepravedno zapostavljeni. Jedina mana je punjenje okvirom. ;)

[attachment=1]

[attachment=2]

Kažu da je ta Zbrojovka bila ozbiljno dobar mitraljez (puškomitraljez). Čak su je i Britanci kopirali.

Pokojni deda se kleo u nju. ;)

Rezervni zatvarač jeste jednim dijelom zbog lošijeg kvaliteta, pa i u WW2 su Njemci imali rezervni zatvarač, uvodnik, cijevi i sl....
Mana našeg zatvarača u odnosu na Njemački je u tolerancijama prilikom izrade i obrade, pogotovo valjčića na zatvaraču što je uticalo da M53 puca manje municije od MG42, tj. ima manju kadencu.....
M53 u svom priboru takođe ima i nastavak za manevarsku municiju, bez kog neće da puca, opali 1 i neće dalje.... I pravio se samo 1 tip zatvarača, nije bilo lakih i težih.
Iako volim ovog "dedicu" prednost bi ipak dao savremenijem i jednostavnijem M84, prvenstveno radi lakšeg rukovanja i održavanja na terenu i zbog toga što kako neko reče ovdje "guta svaku municiju"  ;D :super

Друже мој, пре свега молим за поштовање у коментарима. Због осталих, да не помисле, како ја незнам шта има у РАП.

Прво користимо исто правило. Мислим да сам га већ цитирао.

Друго, ја сам ово средство материјално дужио као ПМФО IV степена, па би било коректно да то прихватиш као чињеницу.

Врло добро се сећам, шта се све дужило и које су муке биле да га раздужим, када је тамо давне, неке, 1982. дошла наредба да се он замени са 7,62мм М.72

Да ли да истакнем да је овај ПМ М.53 поседовао и маневарску цев, док је маневарски метак 7,9мм био са дрвеним зрном.
[attachment=1]
[attachment=2]

Љуба

П.С. Нисам љут, само да се зна ниво којим расправљамо

Uh, Ljubo, pa zato sam ja ovde, da naucim nesto vise od ljudi koji znaju. ;)

E pa osveziste mi secanje na mitraljez M-53, hvala svima. Najcesci problem zastoja je imao zbog zazora zatvaraca odnosno istrosenosti. neki su imali toliko zastoja da su nam se smucili. Puskari nikad nisu uspeli da otklone taj problem.
 Nego zna li neko sta je znacilo na mitraljezu a vidim niko se nije toga setio do sad     "  0    6    4,5  "  ? 
 Setih se davno je bilo posle gadjanja naucise nas napamet jednu brzalicu:  ZATVARAC NAZAD ,RUCICA NAPRED,UKOCI,POKLOPAC GORE,REDENIK VANI,CEV VANI, 2 KORAKA NAZAD, RAPORT S DESNA!!!

Ајде друже, не држи ме у неизвесности, немогу да се сетим тих "бројкица"

Проверам меморију, па се сетих да сам увек тражио "..........., РАПОРТ С ЛЕВА". Да ли зато што су увек постављали редне бројеве с лева у десно. Али тако беше. ;D

Љуба

Pa gde je rukovaoc trazio raport na tu stranu smo izvestavali po zavrsenom gadjanju ali ta "pesma" se ucila da se izbegne slucajno opaljenje.
Mitraljez je sigurno tada bio prazan.

Нисам баш сигуран јер је било врло давно, али чини ми се да је, за гађање маневарском муницијом (а ми смо као питомци већ тада, половином 70-тих, користили модернију маневарску муницију, без дрвеног метка) са ПМ М-53 требало променити водећу чауру (не знам тачно како се зове тај део, могуће и појачник трзаја), која је на средини имало мањи профил отвора ("Ф"). Тај део је био у прибору (РАП-у). Када се то стави ПМ је дејствоваво аутоматски, доста добро, мада је код дужих рафала (преко 30-40 метака) било застоја.

   Još jedan sitan detalj u korist M 84! Prošle godine sam prisustvovao školskom gađanju OJ u kojima se dosta koristi tenkovska varijanta ovog mitraljeza M 86 koja je potpuno identična pešadijskoj varijanti što se tiče cevi i osnovnih delova tj. potpuno identičnih TT karakteristika kao i M 84. Razlikuju se samo u kundaku, nišanima, mehanizmu za okidanje ali su što se tiče uslova eksploatacije isti. Iz jednog mitraljeza je ispaljeno oko 3000 metaka prvog dana, a drugog iz tog istog oko 5000. Bez i jednog zastoja, a mitraljez je očišćen tek drugog dana po završenom gađanju. Mislim da ovo dosta govori o pouzdanosti i upotrebljivosti M 84 nasuprot M 53 .

nisam baš stručnjak,daj pojasni ovo malo,o čemu se točno radi??

Nekada je korištena manevarska municija sa drvenim zrnom, koje se raspadalo nekoliko metara po napuštanju cevi.

Hteo sam da budem jasniji (za kolega koji su manje upoznati) pa sam se na kraju nepravilno izrazio.

[attachment=1]

Ако сте пуцали непрекидно 48 сати са два митраљеза требате да се преиспитате.
Ја имам неке програме гађања, али тако дуга гађања још не памтим.
Ако сте ипак имаи прекид за ноћни одмор, митраљез је требало очистити за наставак гађања.

Током живота ја се јесам сусретао са ловцима, који лов почињу тако што испале два три метка, како би очистили цев од прошлог гађања. Нормално да сам се згражавао.

Тако да не видим потенцирање тог непрекидног гађања, изразито великог утрошка муниције, као нешто за похвалу.

Међутим, ви млади сте већ извршили измене и допуне свега што је некад био "аксиом" у руковању пешадисјким оружјем.

 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c024.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)
Ваљда ниси ти био организатор тог гађања.

Љуба

Hmmm, ipak ima nekih razlika izmedju M-84 (http://www.zastava-arms.rs/cms/index.php?id=92) i M-86 (http://www.zastava-arms.rs/cms/index.php?id=94), kako u duzini, tako i u tezini cevi. M-86 ima cev duzine 780mm i tezine 3.93 kg, dok M-84 ima duzinu cevi od 608mm bez sakrivaca plamena, a tezinu cevi od samo 2.4kg.
Takodje M-86 ima drugaciji razbijac plamena od M-84.

Za one koji ne znaju razliku između nekadašnje i sadašnje manevarske municije.

Slika koju je vodnik postovao je manevarski metak 8x57 sa drvenim zrnom.

Slika koju ja postujem je manevarska municija 7.62x 54R - to je municija koja se koristi u M.83.

Razlika je u modifikovanoj (produženoj) čauri, koja ulazi duboko u ležište metka i pertlovana je na vrhu. Nekada se kao manevarski metak koristila čaura bojevog metka sa drvenim zrnom koje se raspadalo na desetak metara od usta cevi.

Da bi sa ovakvom municijom (sa pertlovanim vrhom) mogla ostvariti automatska paljba, na vrh cevi se navrće pojačnik trzaja; nastavak, koji ograničava nesmetano isticanje barutnih gasova iz cevi - time se pojačava pritisak unutar cevi do nivoa koji je potreban za rad gasne automatike.

Pre nego što uspem da postavim sliku, vi se več raspričate  ;)

[attachment=1]
Različita municija 7,92
Od leve prema desni su 3 FMJ, manevarski noviji (nažalost ispaljen) koji treba ojačivač trzaja za automatski rad i krajne desno stariji manevarski da drvenim vrhom, kod kojeg je sigurnosna daljina 50 m.

LPB

Код ПМ М-53 се у моје време (средина 70-тих) није навртао појачник трзаја приликом гађања маневарском муницијом (са пертлованим врхом, без дрвеног зрна), већ се мењао један  део који стоји на врху цеви, иза скривача пламена (заборавио сам тачно називе делова, већ сам поменууо да се звао или појачник трзаја или водећа чаура). И приликом гађања ПМ М-53 са бојевом муницијом  код уста цеви постоји део који има функцију појачника трзаја јер аутоматика овог ПМ ради на принципу "кратког трзаја цеви" уназад. За разлику од маневарског, ова бојеви је имао шири отвор на врху како би зрно могло да прође. Наиме, код опаљења метка цела цев крене "кратко" 10-15мм (заборавио сам дужину) уназад "гурајући" и затварач, при чему,  након заустављања цеви,  затварач наставаља кретаље уназад. Пре тога, затварач "налеће" на испусте који сабијају ваљке и тако га одбрављују од цеви.   Молим Љубу да постави слике делове М-53 које спомињем и мало прецизније опише ово што сам напамет и по сећању написао.

Немојте замерити што овако пишем јер сам задњи пут М53 дражо у рукама и расклапа (склапао) тамо негде 1983. године.

Hvala Dzumba, Ljuba, Lovac, Trpe, vodnik policije, kaiser0591, RVI  i svi ostali. Polako se pokazuje ona slika, koja me interesirala. M-84 ima prednosti pred M-53, ali ne tolike, da se nebi moglo i dalje ostati na M-53. Zanimljiva bi bila i ekonomska računica zamene.

Ako se sada gleda unazad, možda bi bilo racionalnije tada uvesti u naoružanje M-84 u kalibru 5.56. Planovi za prenaoružanje na 5.56 su postojali (familija AP M-80), trendovi u svetu su več pokazivali prelazak PM na 5.56. Tako bi imali PM/M kalibra 7,92 i PM 5,56.

Ali lako je sad biti pametan.


PS: Što se tiče nošenja M53, nosio ga na 10 km maršu. Težak je, ali nije toliko, koliko je jak inat. Sve je to za ljude, kako kažu.

LPB

Dzumba, mislim da se taj deo zove odbijač barutnih gasova. Kada zrno izleti iz cevi, gasovi se odbijaju o njega, udaraju u prednji deo cevi i potiskuju je u nazad. Po sećanju bi to tako nekako trebalo da bude.

Управу су Водниче. Сада  сам на Интеренету  нашао правило за М 53. Дакле овако: Склоп се зове: "скривач пламена са појачником трзања" а чине га: скривач пламена, одбијач гасова и предња вођица цеви. Такође, пише и: "Поред скривача пламена са појачником трзања за бојеву муницију постоји и појачник трзања за маневарску муницију који се разликује од претходног што његов одбијач има мањи отвор за излазак барутних гасова. Намењен је да обезбеди аутоматску паљбу митраљеза (пушкомитраљеза) приликом дејства маневарском муницијом новијег типа (без зрна). Он се на бојеву цев поставља уместо постојећег скривача пламена и након завршетка гађања са маневарском муницијом без зрна обавезно скида."

[attachment=1]
Још једном маневарска цев, да би се видели делови и којима говоримо.


[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Љуба

   Nismo pucali (gađali) sa dva nego sa jednim mitraljezom po tenku, na gađanjima koja su trajala tokom dva dana i to ne svih 48 sati neprekidno. U OJ se školska i bojeva gađanja izvode po sličnom programu kao nekada u JNA. U zavisnosti od predviđenih gađanja i broja izvršilaca mogu se izvoditi dnevna i noćna gađanja na više rednih brojeva ( npr. 5 dnevnih i 3 noćna ). Nišandžija, u zavisnosti od programa, ima zadatak da pogodi više meta koje mogu biti pokretne i nepokretne a gađa se iz mesta, sa kratkog zastanka, u pokretu, u dolasku i odlasku sa svim mogućim varijacijama. Ukoliko se izvodi školsko gađanje na automatizovanom strelištu gde se pojavljivanje i kretanje meta odvija automatski po startovanju programa za gađanje na datom rednom broju, oklopna vozila se kreću po unapred određenim stazama i to tri vozila paralelno u isto vreme. Na strelištu se i mitraljeske i topovske mete mogu gađati PKT-om zato što je na daljinama do 1000 metara slika pogodaka približno ista za top i spregnuti mitraljez ( ono što pogodi mitraljez pogodiće i top ) tako da se u cilju obuke pre ispaljivanja bojevog projektila iz topa na poligonu uvežbavanje vrši mitraljezom na strelištu. Svaki izvršilac nosi sa sobom nanizani redenik sa brojem metaka određenim Pravilom za konkretan redni broj i nastoji da tokom gađanja pogodi što više meta od kojih mete koje ne padaju po pogotku može gađati više puta ( nastoji se da se potroši sva municija namenjena za taj redni broj ). Program traje različito za svaki redni broj, u proseku 15-tak minuta od kretanja sa polazne linije do povratka vozila nakon čega se vrši smena i u vozilo ulazi sledeći nišandžija. Uzevši u obzir da se gađa više rednih brojeva sa više izvršilaca, koji pri tom troše 20,30 ili više metaka po rednom broju dolazimo do ovolikog broja ispaljenih metaka. Pošto se prilikom čišćenja mitraljeza isti mora izvaditi sa svog ležišta u vozilu nakon čega se mora vršiti rektifikacija prilikom njegovog vraćanja, ovaj mitraljez može ostati na svom mestu jer mu ne smeta prljavština i toliki broj ispaljenih metaka a već je upucan.
   E sada, ne mogu da zamislim u ovoj ulozi M 53 kome se menja cev posle ispaljenih 150 metaka, koji mora biti dobro očišćen i podmazan, sa raznim fantomskim zastojima i nepodešenim zazorima. Gađanja bi onda morala trajati višestruko duže, uz totalnu neprimerenost borbenim uslovima. Isto tako kao pešadijska varijanta mitraljez M 84 je višeznačno upotrebljiviji od svog prethodnika.
   Što se tiče lovačkog naoružanja, tu vojno naoružanje uveliko kaska. Svaki lovac će posvedočiti o kvalitetu, npr. IŽ-ovih lovačkih pušaka kao najzastupljenijih kod nas. Lovac pušku uopšte ne čisti tokom lovne sezone. Po završetku lova je tako prljavu stavi u orman i posle godinu dana na početku sledeće lovne sezone, tek reda radi provuče krpicu kroz cevi. Kada potom pogleda u cevi vidi dva ogledala ! Koja vojnička puška može time da se pohvali? Šta mislite kada bi lovac morao kao vojnik da 3 puta dnevno čisti svoju pušku, a većina lovaca ih ima po nekoliko, njegov hobi bi se pretvorio u robiju.

@Micha i dobar vojnik i dobar lovac ciste oruzje posle lova.
To je osnovna kultura upotrebe oruzja i daje ti sigurnost da kad ga sledeci put budes korstio da ce raditi kako treba. Takodje time obezbedjujes dugovecnost istog.
Vojnik cisti oruzje cesce jer ga cesce nosi sa sobom po terenu i poligonima a i da bi mu uslo u krv da odrzava oruzje.

Da se ponovo uključim, malo ću biti off topic, ali se nadovezujem na prethodne diskusije o čišćenju naoružanja:

strastveni sam lovac, i naoružanje mi je u zaista odličnom stanju. Karabini (zastavini) su mi stari preko 20 a sačmarica (IŽ-27) preko 30 godina. Imam i sačmaru od pokojnog oca (simens), koja datira iz 30 - godina prošlog veka, i ona je u izvrsnom stanju, besprekorno upotrebljiva, mada je retko nosim u lov, pošto je položara, a ja sam se navikao na bokericu.

Što se tiče čišćenja lovačkog naoružanja pridržavam se sledećeg - karabin se obavezno čisti pre i posle lova. Pre lova se cev provuče sa suvom krpom, a nakon lova ako se iz njega nije pucalo, samo se izvana premaže nauljenom krpicom (sinol ili balistol), isto tako nauljena četkica kroz cev, veoma tanak sloj ulja. Ako je iz karabina pucano čišćenje traje 2 dana. Prvog dana cev čistim običnim vojničkim drnč-om. Sutradan se naglanca suvom krpom, pa tanak sloj ulja četkicom u cev.

Kod IŽ sačmare postupak je sledeći. Pre otvaranja lovne sezone se puška detaljno očisti od ulja. Dalje, tokom sezone unutrašnjost cevi uopšte ne čistim, već samo nauljenom krpicom prebrišem pušku po povratku iz lova (i metalne i drvene delove).
Detaljno čišćenje puške vršim jednom godišnje, kada se završi lovačka sezona. Kod sačmare to traje nekoliko dana - prvo drnč-om čistim unutrašnjost cevi u nekoliko navrata da bi se odstranili svi ostaci nagomilanog olova od sačme i plastike od čepova i čaura. Obavezno koristim mesinganu četku za otklanjanje naslaga u cevima.
Kada se uverim da se cevi cakle kao ogledala, tankim slojem ulja premažem celu pušku i to je to.

Napominjem da u toku godine ispalim više stotina metaka iz sačmare, što u lovu, što na strelištu, a cevi su iznutra i dan danas kao ogledalo! 

   Već sam pomislio da ću biti anatemisan od strane kolega što se tiče čišćenja naoružanja. Hvala Lovac na iznesenom ličnom iskustvu koje dosta govori o totalno drugačijoj kvaliteti materijala vojničkog i lovačkog oružja (pretpostavljam da su Zastavini karabini koje imaš slični M 48 ). Ko se nije susretao sa oružjem drugačijim od formacijskog teško može da poveruje da postoji puška iz koje se puca a da ne mora da se stalno čisti. Nisam u početku ni ja verovao kada sam to isto slušao od lovaca koje znam, pošto mi naoružanje nije prevashodna preokupacija i o njemu znam onoliko koliko treba da zna svaki prosečan vojnik. IŽMAŠ je inače zavod koji je proizvodio AK-47 i PKT a svojevremeno mu je na čelu bio sam Kalašnjikov. U okviru civilnog programa ovaj zavod proizvodi i lovačko naoružanje, između ostalog i legendarnu IŽ-27 koja je svojevremeno napravila bum na zapadnom tržištu lovačkog oružja i čak kopirana od strane Browning-a ali sa mnogo manjim uspehom. Ako je AK-47 najsavršenija puška 20-tog veka, onda je Pulemjot Kalašnikova još savršeniji proizvod ove fabrike, a M 84 njegova domaća kopija. Mislim da su se kreatori razvoja ondašnje Namenske industrije SFRJ ispravno odlučili za osvajanje proizvodnje M 84 kao bisera naoružanja, pravog ,, Sejača Smrti '' dokazanog u mnogim sukobima širom sveta. Uostalom zar se za ono što Kalašnjikovljev konstrukcioni biro napravi može bilo šta dovoditi u sumnju ( osim samog AK-47 i uloge Stg 44 u njenom razvoju o čemu sam polemisao na postu o Stvaranju legende među puškama).
    Pravilno odabranim materijalima za njegovu izradu a naročito cevi koja je tvrdo hromirana, jednostavne konstrukcije sa minimumom sastavnih delova i jako retkim zastojima u eksploataciji jedinice KOV-a imaju veoma upotrebljivo i pouzdano oružje koje će još dugo biti u njenoj upotrebi. O kalibru metka koji koristi se možda može raspravljati sa nekog teoretskog aspekta, ali dovoditi u pitanje zamenu zastarelog sistema M 53 novim M 84 totalno je bespredmetno. Možemo porediti njihove pojedinačne karakteristike i taktiku primene za konkretni zadatak, ali M 53 ostaje na počasnom mestu u Muzeju naoružanja dok je njegovo mesto na savremenom vojištu odavno dostojno preuzeo M 84 i još dugo će tu ostati nezamenljiv.

Bozo, 5.56 je ipak puscani metak i ne zadovoljava zahteve za mitraljesku municiju, M-84 u kalibru 5.56x45 bi bio, blago receno, predimenzioniran i sa nedovoljnim ucinkom na cilju (obzirom kakve je karakteristike postizao sa orginalnom municijom 7.62x54m). Cak ni NATO se ne odrice starog kalibra od 7.62x51mm i koristi ga kao standardan kalibar za GPMG (General-purpose machine gun), na vodnom nivou, dok na odeljenjskom nivou posao radi LMG (Light Machine Gun) u kalibru 5.56x45mm.
Oni se medjusobno nadopunjuju, ne iskljucuju se.

Trpe, došlo je do nesporazuma. Loše se izrazio, a mislio to što si ti napisao.

Mitraljez (M odnosno PM brez postolja), u našem slučaju bi tu funciju još dalje radio M-53, dok bi umesto  PM M-82 5,56 bio M84 u tom kalibru.
Znači na vod bi došao jedan M53, dok bi odelenje imalo umesto M72/M82 imalo M84 u kalibru 5,56.

LPB

Nemci su presli na MG3 u kalibru 7.62x51 i jos uvek ga koriste (u pesadiji na vozilima i oklopnim vozilima) mada izgleda planiraju da predju na HK121.
Ova verzija je u upotrebi u jos 30 tak zemalja a 7 zemlja ga proizvodi licencno.

Par slika MG3

I par slika HK121.

http://world.guns.ru/machine/de/heckler-amp-koch-hk-121-e.html

На слици изнад је MG4, не НК121, или је овај други комерцијални назив а први војна ознака?
Иначе, ништа револуционарно у односу на већ постојеће системе.

Мислим да је најбитније међу битним стварима, шта се жели постићи неким средством, тј. да ли то служи сврси по приступачној цени, и одмах дођеш до одговора шта је боље.

Баш сми се свиђа овакво резоновање ;D

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Дакле, ми смо тих митраљеза М.53 (МG.42) имали на хиљаде, и муницију, правилоно ускладиштену и ешелонирану.
Да ли смо трошењем пара на развој и производњу добили квалитет и ефикасност која оправдава уложена средства.

Метак 7,92х57мм користио је митраљез М.53 и ПАСП М.76
Метак 7.62 x 54 mm R користи само митраљез М.84

[attachment=5]

Љуба

   M 84 je licencno proizveden u Zastavi po uzoru na PKM, znači jedna od varijanti ovog ruskog mitraljeza. Ako to uzmemo u obzir broj kotisnika je znatno veći.



   Korisnici uredi
•    Afganistan
•    Albanija
•    Alžir
•    Armenija
•    Azerbajdžan
•    Bangladeš
•    Bjelorusija
•    Bugarska
•    Burkina Faso
•    Češka
•    DR Kongo
•    Hrvatska
•    Kina - licencna proizvodnja pod imenom Type 80[1]
•    Kuba
•    Egipat
•    Finska
•    Grčka
•    Gruzija
•    Irak
•    Iran
•    Izrael - koristi ga vojni odred Sayeret Duvdevan (izraelski komandosi)
•    Kambodža
•    Kazahstan
•    Kirgistan
•    Kosovo[2]
•    Mađarska
•    Makedonija
•    Mali
•    Moldova
•    Nikaragva
•    Panama
•    Poljska
•    Republika Kongo
•    Rumunjska
•    Ruska Federacija
•    Sjeverna Koreja
•    Slovačka
•    Somalija
•    Srbija - licencna proizvodnja pod imenom Zastava M84/M86
•    Šri Lanka
•    Švedska
•    Tadžikistan
•    Turkmenistan
•    Turska
•    Ukrajina
•    Uzbekistan
•    Vijetnam
•    Zimbabve
•    Zelenortska Republika
Bivši korisnici [uredi]
•    Čehoslovačka
•    DR Njemačka
•    Jugoslavija
•    SSSR


http://hr.wikipedia.org/wiki/PK_%28mitraljez_op%C4%87e_namjene%29 (http://hr.wikipedia.org/wiki/PK_%28mitraljez_op%C4%87e_namjene%29)

Љубо, метак 7,62 х 54 (који користи М84) користи и она нова снајперска пушка (мислим да има ознаку М91) направљена по узору на "Драгунов". Да ли је масовније ушла у наоружање не знам.

@dzumba
samo je kundak slican "dragunovu" sistem je isti kako kod M76.

(http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c014.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Боже "Џумба" ти сумњаш у нас заставнике. Где ће ти душа.

Љуба

@Ljuba

Sistem je kalasnjikov kao na M76 a kalibar je 7.62x54.

Poz

Po nekih podatkih je imala JNA:
- 20.000 mitraljeza M84 i M53 (vjerovatno samo M84)
- 150.000 mitraljeza 7,62mm i 7,9mm - ova brojka vjerovatno obuhvača puškomitraljeze M72 i puškomitraljeze M53.

[attachment=1]
Мушкарчине су у прве две врсте


[attachment=2]
ПМ се носио о десно раме, на лево или десно раме, ловачки, а ево још једне варијанте, народ у источној Србији би рекао "на грбину"

Љуба

vala bas je na grbinu  ;D :klap

Muskarcine su svi.

Naime, fotografija je uradjena u SROP Bileca.

Ако је ШРО-Билећа у питању, прихватам допуну.

Љуба

100% jeste, tzv. "velika pista"

@Ljuba
"Muskarcine" su u prvom redu jer nose M53 ovi u drugom su sa M72 a to je ipak AP sa duzom cevkom :)

Mada stric mi je bio u Bileci (SROP) jos 60-i neke i bas ju je zapamtio (a to nije bila bas mekana generacija a tek on nije "mekan") tako da bi se slozio KPoV.

Ispravno gadjanje s ramena
[attachment=1]

Auh... :-X

Stare čuturice, staro šatorsko krilo preko ramena, baš su ovi agresori "plavi" (uoči traku na rukavu pomoćnika) bili loše opremljeni  ;D ;D ;).

Jel bio predviđen i neki čep za desno uvo pomoćnika za ovaj ispravi stav za gađanje?

Da li je kod pomocnika nisandzije iznad cuturice opticki nisan za mitraljez ?

Kakva je ovo kutija u pomoćnika, čini mi se da ovo prvi put vidim ?

poz.

Личи на кутију за нишанску справу минобацача 82мм (НСБ-1). Колико знам М-53 у ЈНА није имао оптички нишан.

Иначе, код оваквог става за гађање (користи се за гађање циљева у ваздушном простору) овај што држи цев ПМ на рамену треба да користи азбестну рукавицу из комплета ПМ како би цев што више притиснуо на доле (да буде "слепљена" уз његово раме) и тако спречио померање и одскакање. Лично сам ово пробао на обуци у ВА (маневарском муницијом) и заиста ти уши после тога "звече", али не битни више јер што више главу проближиш цеви то се лакше пдоноси. Опасност вреба од пламена са врха цеви, па ту треба водити рачуна да скривач пламена буде бар 10-15 цм даље од твог врата и рамена. Изгореће ти и огаравити одећу. У сваком случају ово је нешто за нужду, а не нешто што треба стално радити (гађати).

Zar nije na slici nemački original? (smeđi kundak)

Тешко је то рећи. Чак и да је тако нисам га нигде видео у трупи (што никако не значи да тих нишана није било). Осим тога користио се (оптички нишан) и у немачкој војсци у варијанти митраљеза. По слици бих рекао да је овде у питању варијанта ПМ јер митраљез има посебан додатак за гађање циљева у ваздушном простору који "замењује" човека.

Снимак је негде с краја 60-тих или почетка 70-тих година, бар по опреми војника.

Dali bi to mogla biti ova mala kutija za nišan pored 2xkutija za municiju i 2xdoboš?

[attachment=1]

Možda ovaj "MGZ"?
[attachment=2]
[attachment=3]

По габариту кутија код војника ЈНА одговара овој код немачког митраљеза али не и по начину копчања (затварања) и рекао бих да је она код војника дрвена, а ова код митраљеза је метална.

Пошто сам служио у митраљеској пешадији (*103) са М53, пар детаља из личног искуства. Дрвена кутија би могао да буде низач метака, никада га у животу нисам видео али знам да је постојао. За оптичке нишане су нам такође рекли да постоје, али их нисмо видели. (За утеху. имали смо у четном магацину и М76 пушке које је војска видела два пута, мада смо требали да имамо 9 снајпериста у чети)
У одељењу смо имали 2 М-53 и један немачки, на ножицама је стајала ознака Вермахта. Тај немачки је са маневарском муницијом био неупоредиво бољи, наши су редовно заглављивали. Када је дошло до бојевог гађања, он је заглављивао, а домаћи су пуцали без проблема.
Ја сам у митраљеску пешадију дошао са 58 кг, грешком (општински ”ћата” из војног одсека ми је рекао да њима за ТО требају митаљесци, који ће им к***ц тенкисти када ТО нема тенкове). Током целог војног рока постоље сам ставио на леђа само једном, рекли су да то није за мене. Био сам ”кутијаш”, односно доносилац муниције. Одмах након заклетве сам уместо паповке добио М70, тако да сам сам себи био смешан са борбеним ранцем, ашовчићем, прибором за јело, маском, РУП-ом (мислим да се она торбица с оквирима за пушку тако звала), 4 кутије муниције и резервним цевима које су саме по себи биле 6 кг. Можете претпоставити како је то изгледало када добијемо ”јаку артиљеријску”. Муницијске кутије су се по правилу отварале, а дрвени поклопац на резервним цевима је пуцао сваки пут када би кутију са цевима окренуо наопако и скочио 2-3 пута. Кутије за цеви и муницију су више времена провеле на поправкама него у јединици.
Наравно, са кутијама су на сервис ишли и реденици и цеви...
Након пешадијске обуке сам остао у чети као ”ћата”, а нишанџије је радио у кухињи, митраљез је и даље био задужен на њега. Када је дошло време да се раздужујемо, чекало нас је непријатно изненађење. Једна резервна цев је отишла на сервис кутије без чишћења, чаура је била заглављена у њој. Мислили смо да ће нагриженост цеви бити ужасна, јер је у таквом стању провела бар пола године. Када смо очистили цев, на процени је све било у реду, не 5% него 0%. Толико о квалитету материјала.
Да се вратим на пушкомитраљез. Пошто су се мериле секунде, цело одељење је било увежбан тим у коме се знало шта је ко ради. Циљ је био бити бржи од оних у другом воду и добти похвалу која је понекад значила и излазак у град. Тако се десило да нисам дотакао сам пушкомитраљез док нас нису послали на зимско логоровање и батаљон у нападу. Тада је неко из команде бригаде постројио командире чете и вода и поставио врло логично питање, шта мисле да раде ако им нишанџија погине. Тако сам на -10 научио да растављам и састављам М-53, а на крају смо имали и бојево гађање. На гаћању су нас натерали да кутијаши и нишанџије замене места. Ја који сам са М70 на 100 метара имао 1 погодак сам на митраљезу (све са постољем) имао неких 90% и похваљен.
Зашто све ово говорим? Ако сам за 2 недеље зимског логоровања успео да савладам М-53, не мислим да је био толико компликован. Осећај када повучеш обарач на постољу је био веома моћан. Оно тешко постоље га до те мере учврсти да нема померања. Мењај цеви и не бој се... Са друге стране, за шест месеци моје обуке кутије су биле на поправкама 3-4 пута и техничка служба их није оспособила да издрже 100 метара трчања. Шта би се десило да је сам пушкомитраљез морао да иде њима у руке, нисам сигуран.

Tek sam sam primjetio ovu temu. Ne znam jeste li je iscrpili, no na Youtube postoji usporedba između MG-42 (M-53) i PKM (M-84). Bez obzira što mi je M-53 (kojega i imam) ljepši, PKM/M-84 je ipak konstrukcijski noviji. Upoznao sam ga doduše kao PKT na tenku T-55, no očita je razlika u odnosu na PKM jedino u tome što PKT ima električna vrataoca sa sistemom za okidanje, nešto dužu cijev i nema kundaka te mehanične nišanske sprave. PKM/PKT/M-84 koriste rusku municiju 7,62x54mmR, dakle nema govora o tome da je ista municija kao za MG-42/M-53 koji koristi 7,92x57mm (C.I.P. oznaka 8x57IS).

Kalibar municije 7,62x54mmR je stari ruski kalibar koji postoji još iz 19 stoljeća od puške Mosin-Nagant i vjerojatno je najuspješniji kalibar ikad napravljen. O uspjehu tog kalibra/čaure govori i podatak da je NATO kalibar 7,62x51mm NATO (civilni kalibar je .308 Winchester) tek nešno slabijeg punjenja (zbog dužine čaure), no balistički su vrlo usporedivi.

PKM a vjerujem da i M-84 koriste jednak redenik koji prilikom ispaljenja municije raspada na pojedine članke, za razliku od MG-42/M-53 koji se rastavlja na pojedine segmente od 50 članaka te je redenik moguće koristiti ponovo (moguće i skupljati one članke od PKM ali nije baš praktično). Na oružje se kod PKM/M-84 može pričvrstiti kutija od 100 metaka, dok je maksimalni kapacitet doboša kot MG-42/M-53 50 metaka. Veće kapacitete se ispaljuju iz kutije iz koje se dodaje samo redenik, s time da posluživanje PKM/M-84 ide s desne strane (prazne čaure lete na lijevo), a MG-42/M-53 se dopunjuje s lijeve strae dok se prazne čaure se izbacuje nadolje. Za ispaljenje metka mora PKM/M-84 posve izvući pojedini metak unazad, te ga ubaciti u cijev, dok MG-42/M-53 u jednom potezu zubom potiskuje metak iz redenika unaprijed i u cijev.

U jednoj temi več pitao, ali opet. Koja je prednost/mana uvodjenja redenika se desne ili leve strane. Meni je nekako "normalnije" da ide redenik sa desne strane, "zapadni" M i PM koriste uvodjenje sa desne strane (M53,MG3, FN-minimi, M60, Browning M1919, Browning M2) dok kod večine "istočnih" (PKM/m84, Maxim's machine gun model 1910)  ide sa desne strane. Za razliku iod večine RPD ima uvod sa leve strane...

Postoje razlozi za i protiv za oba sistema.

Ako polazimo od pretpostavke, da je nišandžija, dakle strijelac dešnjak, te da ima puškomitraljez na desnom ramenu, da nišani desnim okom, tada je jasno da je većim dijelom tijela na lijevoj strani oružja. Punjenje redenikom od strane pomoćnika s lijeve strane (MG-42/M-53/MG-3) je moguće, ali je na lijevoj strani oružja malo tijesno, jer su, eto, i strijelac i poslužilac na istoj strani.

"Having said that" je jasno, da je posluživanje municijom kod PKM/M-84 nešto lakše, jer poslužioc, koji se nalazi na desnoj strani, može biti vrlo blizu samog oružja, što kod prijašnjeg slučaja (posluživanje s lijeve) nije slučaj.

Preostaje još samo problem izbacivanja čaura. Osobno mi se sistem izbacivanja čaura nadole kao kod MG-42/M-53 čini bolji, jer je simetričan, a vruće čaure ne lete okolo. Kamo, tj. u kojem točno smjeru lete čaure PKM/M-84 se ne sjećam, osim općega, da idu ulijevo. Opet, pretpostavljam, da ne smetaju prilikom paljbe.

Volio bih imati još i M-84, na žalost nemam dovoljno vremena (€€€), iako je u slobodnoj prodaji.

P.S. Dugujem i popravak netočnog navoda. Redenik na PKM/M-84 ne raspada na pojedine članke nego ostaje u segmentima od 25 članaka.

ипак, ипак... ако узмемо да су већина људи десноруки, а да се пм-м ослања на ногице или постоље, лева је рука релативно слободна  да придржава реденик у случају да нишанџија дејствује сам (помоћник рањен, погинуо, отишо по муницију, вади резервну цев или већ ради нешто осмо).

што се тиче чаура, м84 их избацује улево, али она вратанца су са довољно јаком опругом те чауре "одлете" неких пола метра  плафон. малтене остају поред самог митраљеза.

мајке ти, где то живиш кад је у слободној продаји могуће купити митраљез?

иначе, гледе квалитета цеви, ко год је успео да се огребе за исту и убаци је уместо карабинске цеви, решио је проблем за сва времена. поготово са м84 која је хтомирана.

Колега, није "РУП" него "РАП" (резарвни алат и прибор). Оно РУП је скраћеница за преносни радио уређај (радио уређај преносни).

Када се у послузи митраљеза сви оптерете опремом и муницијом онда никоме није "лакше". Када су пуне муниције муницијске кутије су теже него само оруђе (ПМ). Ипак, зарад лакшег ношење на краћа растојања (од муницијске станице до ватреног положаја) постојао је један ремник - упртач као саставни део опреме. По једна муницијска кутија се везивала на сваки крај ремника а он пребацивао преко рамена. Дакле, нису се морале држати у рукама (већ само придржавати), што је и иначе (због танког металног рукохвата) било незгодно ("сече" руке).

M 53 je u svom RAP-u imao i jednu rezervnu cev.

Koje su sve imale kukasti kriz ugravirani, i orla.

Код нас су са цеви били избрисани или прегравирани, али је један орао остао на унутрашњој страни ножица немачког пушкомитраљеза.
Иначе, митраљез (са постољем) је имао две резервне цеви и азбестну рукавицу помоћу које су се цеви мењале, након 150 метака непрекидне паљбе. Могуће је да је М53 као пушкомитраљез долазио са једном резервном цеви, код нас су сви пушкомитраљези били М72.

Možda su za M53 bile dve rezervne cevi, za MG 34 koji je takodje dugo bio u upotrebi u JNA, skoro do 70-tih bila je jedna.
Znači u BK ukupno dve jedna montirana na oružju i jedna u rezervi.

Takodje pomenuti žigovi nisu ništa čudno jer je sigurno osim M53 bilo dosta i izvornih MG 42.

U svakom slučaju poenta je da je opsluživanje M53 sa aspekta veličine i mase borbenog kompleta (logistike) bilo u mnogome zahtevnije.
Ne smatram da postoji velika razlika u pouzdanosti između M84 i M53 ako bi se po broju zastoja poredila dva dobro očuvana i održavana primerka.

Mislim da je mnogo zanimljivije porediti preciznost, domet, probojnu i ubojnu moć zrna odnosno praktičnu efikasnost na bojnom polju.

Zamena cevi na 150 hitaca predstavlja ograničavajući faktor na primer, itd.....

 

M84 u akciji polignon Peskovi
Za samo 3 meseca vojske ovo nije lose.

https://www.youtube.com/watch?v=RBoTq0KQ3QA

To je za samo mesec i po dana, koliko traje specijalistička obuka. Na osnovnoj obuci imaju samo M70.

Ono na šta bi hteo da skrenem pažnju je debilozni zvanični naziv priloga zvanične emisije koja učestvuje u kreiranju imidža VS.

Baš je maštovit ;D.

http://www.youtube.com/watch?v=8E4qA50I4hI

Ако некога интересује постоље за $660 http://www.ebay.com/itm/Mauser-Orig-Mod-MG42-53-ERDKAMPF-Lafette-Ready-to-use-/121351110781?pt=LH_DefaultDomain_0&hash=item1c4117007d ;D  Пар добрих фотографија...

А ево и нашег М53 пушкомитраљеза у деловима: http://www.gunbroker.com/Auction/ViewItem.aspx?Item=420990751

Ne hlade ameri cijev  ;D

Gledam video i prilikom prvog rafala se prednja noga postolja malo digla sa zemlje.
To se nebi smjelo događati, ili je ovaj nešto pogriješio ?

poz.

Postolje je namešteno prilično visoko, tj. nožice niso dovoljno rastegnute, te je očito ukupna rezultanta svih sila koje deluju na mitraljez pala izvan zadnjih nožica. Tako je došlo do uzdizanja prednjeg kraja mitraljeza. Da je postolje niže makar za jedan podeok na svakoj nožici, tj. da su šire rastegnute do toga nebi došlo.

Тако је. Ако баш мора да се постави тако високо искуснији послужиоци знају да предњу ногу треба оптеретити (џак са песком, мада није увек поуздано). Посебно је проблематично када се гађа "узбрдо". У правилу пише који положај на ногарима треба заузети (на сваком ногару постоје "подеоци" - скала) спрам става за гађање, али битно је и искуство.

калибри су из исте класе,тзв средњи калибри,па је и резултат сличан.прецизност зависи од стања цеви, а ако је цев нова пре ће зависити од људског фактора него од самог митраљеза. уз све то треба додати да се из митраљеза не гађа специјално балансираним зрнима, а прецизност "рупа на рупу" није ни потребна. ипак, искуства из нашег општенародног весеља са певањем и пуцањем казују да је м84 могуће користити и као снајперску пушку. вероватно може и шарац, али ја не знам да је то неко радио. поред тога, на ловачким форумима кажу да је  7,62х54р балистички бољи од 7,9х57... и м84 има хромирану цев, што му даје велику предност.

Мало се он користио у време које помињеш, али се у миру, на стрелиштима, током обуке гађало јединачном паљбом (извадиш сваки други метак из реденика). И врло је прецизан на краћим одстојањима.

за стрелиште знам из личног искуства (гађали смо на 250 и 400м), али за употребу у босни су ми причали људи који су га користили. сад,ако они лажу мене и ја лажем вас... али нису баш лажови. :c

Ovo prvi put vidim, ima li iko ikakvu ideju ?!

http://www.hermann-historica.de/db2_de/auktion71.html

Ja nemam ideju sta je zajednicko temi i ovom linku?

Pa prebaci pod temu o M-53 (ako ima, ja je nisam uspio naci) kad vec ovo nema nikakve veze sa M-53.
Kada se kopira adresa za M-53 pod Jugoslawien, prebacuje link za cijelu aukciju a ne moze za pojedinacni artikl.
Isto tako fotografija se ne moze skinuti jer je zasticena.

Evo ti je slika sa 71. aukcije lot broj 942. Radi se o puškomitraljezu M-53 (Preduzeće 44) koji je sastavljen iz više izvora. Jeste u kalibru 8x57IS ali bez drvenog kundaka, nego su namještena vrataoca za okidanje (mehanički povezan sa okidačem), te protuzračni nišan sa MG-3, sve zajedno na novom MK-3 protuzračnom postolju.

Evo i link na lot 942:

http://www.hermann-historica.de/auktion/hhm71.pl?f=NR_LOT&c=942&t=temartic_S_D&db=kat71_S.txt (http://www.hermann-historica.de/auktion/hhm71.pl?f=NR_LOT&c=942&t=temartic_S_D&db=kat71_S.txt)

Google prevod:

"Lot No. 942
MG M53 Yugoslavia with double directional grip
Kal. 8 X 57, no. P47851, not matching numbers. Running wooden dummy. No closure and supply device. Up to cover phosphated in accordance with the Bundeswehr finish. Original parts including the shoulder stock are missing, but the following parts of the MG 3 of the Bundeswehr were installed: antiaircraft sight, bipod and two-directional grip of Rheinmetall with NATO Stock Number. Technically ok.
These tripod for air defense of the Armed Forces with NATO Stock Number, in used condition. Length 115 cm."

[attachment=1]

E to vec ima neke veze. Ako ne moze da se linkuje pojedinacni artikal na aukciji moze bar u par eci da s enapise o cemu se radi. A jos bolje je ovo sto ej uradio Dark posto ce ovo svakako biti uklonjeno sa sajta kada prodje aukcija i onda ce link koji si postavio biti beskoristan bar sto se ove teme tice.

    
http://www.youtube.com/watch?v=89YF5BL1Eqo

Koristio sam oba tipa puskomitraljeza (dva M53 i dva M84) preko tri godine u "realnim" uslovima.
Zastoji su znatno cesci na PM M-53. Naj cesci zastoj je lom izvlakaca. Da bi se on promenio potrebno je rastaviti PM i zatvarac. Ceo sklop se sastoji od izvlakaca, podupiraca izvlakaca i opruge podupiraca. Sitni delovi. Ima ih u RAP-u. ali se lako gube. Naj brze je promeniti ceo zatvarac.
 Drugi po ucestalosti je kidanje grlica caure.
Ukoliko zatvarac nije "zaglavio" sledeci metak u cev zamena cevi je naj brze resenje, a onda natenane i jakih zivaca vadjenje izvlakacem zakinutih caura (postoji u RAP) delova caure.  Obicno se otkine deo kod "usta"caure sirine oko 5 - 7 mm. i za njegovo vadjenje je potrebno minimum 15 min.
Osnovni uzrok zastoja je prljavo leziste metka u cevi ili necistoce na municiji.
 
 PM M84 je znatno prostije konstrukcije i otporniji na lose odrzavanje. Imao sam samo jedan zastoj i to kidanje grlica caure, naj verovatnije zbog ostecenog metka ( nagnjecenje caure) usled udarca.

 Uz duzno postovanje prema starijem ipak je M84 znatno bolji.

Ta dva PM deli više od 40 godina, jer je M53 skoro kopija MG42. Naravno da je "Ceca" modernije i u celom bolje oružje, ali vatrena moć "Šarca" je neprevaziđena.

Код М53 су сјајне могућности које пружа постоље.

Конструктору постоља за М-53 (МГ-42) треба скинути капу. Немац је немац... :laugh:

https://youtu.be/oEGgB2YV1e8