PALUBA

Puška Partizanka

[attachment=1]

Dan nakon oslobođenja Užica, 25. septembra 1941. godine, partizani su preuzeli gradsku „Fabriku oružja i municije AD" (FOMU). U fabričkom krugu zatečen je veliki broj delova koji su se, pre rata, koristili za sklapanje jugoslovenske puške mauzer M.1924B. Naime, kraljevska vojska je u svojim magacinima imala znatne količine starih nemačkih pušaka M.1898, koje su se, po zadnjim nišanima i dužini, razlikovale od oficijelnog oružja kragujevacke proizvodnje, mauzera M.1924. Da bi iskoristila te potencijale, vojska je užičkoj FOMU naložila da stvori čudan bastard — pušku M.24B: na originalne nemačke sanduke sa zatvaračima ugrađivana je jugoslovenska cev i nišani M.24. Od stare puške ko-rišćena je još garnitura okova i kundak, koji je, skraćivanjem, prilagođa-van novoj cevi.

Znajući za alarmantan nedostatak oružja na frontovima, nova narodna vlast odlučila je da nastavi s proizvodnjom pušaka. No, kako u fabrici nisu nađene „kratke" cevi M.24, radnici su sklapali skraćene kundake s „dugim" nemačkim cevima; tako je nastala najslavnija puška naše revolucije — „partizanka". „Partizanka" je bila prepo-znatljiva baš po cevi koja je. iz navedenih razloga, iz usadnika štrcala čitavih 236 mm. Inače, „partizanka" je imala balističke performanse nemačkog oružja M.1898.

Sredinom novembra 1941, za članove Vrhovnog štaba i Upravu fabrike, radnici su sklopili oko 40 pušaka koje su imale standardnu cev dužine 504 mm. Na glavi sanduka tih pušaka punci-rana je petokraka sa srpom i čekićem i inicijalima ,,UPO" (Užički partizanski odred). Većina ovog retkog oružja nestala je u vihoru NOB. Jedan primerak danas se čuva u muzeju u Uzicu, a jednu pušku, 1944. godine, naša delagacija je odnela na poklon u Moskvu. Inače, klasičnih, „dugih" „partizanki", do pada grada 29. novembra 1941, proizvedeno je oko 18.000 komada.


TAKTIČKO-TEHNIČK1 PODACI:

Kalibar	7,92 mm
Broj žlebova	4
Dužina cevi	740 mm
Dušina puške	1.250 mm
Težina puške	3.850—4.150 g
Broj metaka	5

Izvor:
B. Bogdanovič
Narodna Armija 23.8.1990

Морам да се "похвалим". Мој деда, Драгољуб Станић, звани "Драго Жуна" био је један од радника, односно пословођа у тој фабрици (ФОМУ) од 1929.  до 1959. године. Био је пословођа управо одељења за пушчане цеви које је израђивало нове цеви за "бастарде" "М1924Б" и пушке "партизанке". Имам код себе један жиг контроле који се отискивао на те (или неке друге) цеви (немам сада времена, али слика ћу га и поставити касније).

Иначе, често се наводи својевремена дедина изјава (магнетофонски запис) о производњи оружја, односно количини израђених пушака, како у ФОМУ, тако и у време "Ужичке републике". Међутим, већина аутора га погрешно назива "Драго Савић" или "радник Савић", уместо Станић (Драго). Тако и Бранко Богдановић, на страни 115 (средњи стубац, други пасусу) своје књиге "Пушке - Два века пушака на територији Југославије", погрешно наводи име даваоца изјаве: "Истовремено, радник у фабрици, Савић, тврди да војска од ФОМУ није наручила више од 30.000 пушака М.24 б".


[attachment=1]
Пушка "партизанка" са "нормалном цеви", сачувани примерак из Народног музеја у Ужицу.

[attachment=2]
[attachment=3]

Фотографије су из већ поменуте књиге Бранка Богдановића "Пушке - Два века пушака на територији Југославије"

Evo otiska žiga kontrole koji se najverovatnije otiskivao na puščane cevi (namazao sam ga flomasterom pa otisnuo na beli papir kako bi se bolje video). Možda baš i nije tako, ali se radi o originalnom žigu:


[attachment=1]

Žig čie četiri ćirilička slova Ф, О, М, У. На жигу је слово Ф доминантно и у његовим "ушицама" су слова мање величине М и У, док је слово О у позадини.

Dzumba,

molim te mi odgovori ako znas. Vojska kraljevine Srbije ako ne grešim, većinom je pred prvi svetski rat bila naoružana sa puškom Mauzer M 1898. Opšte je poznato da su 1916 pri ukrcavanju trupa na savezničke brodove radi transporta sa albanske obale prema Krfu odnosno Brindiziju, saveznici izvršili oduzimanje najvećeg broja tih pušaka od vojnika a one koje su i stigle na Krf su u leto te godine prilikom obnove srpske vojske od strane saveznika takođe oduzete i zamenjene "Francuskim trometkama" koje su bile lošije oružje (tadašnja politika liferacija izgleda se nije izmenila do današnjih dana).Ovo sve je prouzrokovalo da se danas sačuvani primerci srpske M 1898 u Srbiji mogu nabrojati verovatno na prste obe ruke.Kako je onda moguće da se pred drugi rat zatekne iz predhodnog perioda u magacinu "FOM-a" veliki broj tih cevi?

nije tacno. najveci deo srpskih pusaka bile su raniji model m1893 (tzv "spanski model") u 7x57mm nabavljeni 1897 u DWM (90000), 1907. od stajera (34000pusaka i 10800karabina) i konvertovane kokinke sa stajerskim cevima (43000). posle otkazivanja drugog ugovora sa stajerom 1910. je nabavljeno od mauzera 32000 pusaka m1910, sto su u stvari bile 98ce. nekoliko desetina tih pusaka reparirano je u francuskim zavodima "sent etjen" i kasnije bilo u naoruzanju garde kraljevine shs. ove puske koje su se nasle u fomu na konverziji bile su u stvari mauzerke iz ratnog plena i ratnih reparacija od nemacke.

Пушке које је ФОМУ репарирао су скоро искључиво из ратног плена и репарација. О томе шта је и колико репарирано постоје записи у Историјском архиву у Ужицу, како из сачуване документације, тако и из изјава учесника (мајстора фабрике ФОМУ, међу којима и је био и мој деда). Ево шта каже Бранко Богдановић у својој познатој књизи "Пушке - два века пушака на територији Југославије":

" Анализа произвођачких ознака на "партизанкама" коју је направио Н. Живковић, указује на чињеницу да су све маузерке  потицале из наоружања немачке царске армије, односно из производње пре и током првог светског рата. На главама сандука сретале су се сигнатуре следећих произвођача: пруских државних арсенала  DANZING, ERFURT, SPANDAU,  баварског арсенала AMBERG као и приватних контрактора  DWM (Deutsche Waffen & Munition-fabriken AG, Berlin), SIMSON (Simson & co Waffenfabrisk, Suhl), HAENEL (C.G. Haenel Waffen & Fhrradfarik AG, Suhl) и  MAUSER (Wafen-fabrik Mauser AG, Oberndorf am Neckar). Штавише, неке цеви су потицале чак из првих Маузерових опитних серија. У Музеју у Титовом Ужицу чува се пушка "партизанка" сигнирана 1899. године, а зна се да је серијска израда оружја М.98 почела током 1900.године, и то у пруским државним арсеналима. Иначе, и кундаци "партизанки", иако скраћени, задржали су неке одлике изворног оружја; на примерцима произведеним након 1915.године с обе стране усадника постојао је жлеб за бољи ослонац шаке стрелца (непознат на примерцима насталим пре првог светског рата)."

[attachment=1]

Pronađem danas u literaturi, sećanja Dr Đure Mešterovića na "Užičku Republiku".

Naime Tito ga je naimenovao za prvog referenta saniteta u Užicu i tom prilikom mu je zbog uspešnog organizovanja sanitetske službe, poklonio jednu "Partizanku" sa posvetom urezanom u kundak "Dr Đuri Mešteroviću" Tito.
Kako je pomenuti pokojni doktor bio preživeli učesnik NOB-a bilo bi zanimljivo saznati krajnju sudbinu ovog primerka "Partizanke".
Uz moju pretpostavku da je bez obzira na sve teškoće rata zbog posvete sigurno bila dobro čuvana ali ne znamo da li je bila i sačuvana do kraja, pa ako neko zna neka nam kaže.

Jedna Partizanaka se nalazi u vitrini muzeja na Kadinjači.

Na engleskom:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

I na srpskom:

[attachment=4]

[attachment=5]