PALUBA

1925 godine, sovjetska armija je od svojih konstruktora trazila novo resenje za protivavionski I protivoklopni (protivtenkovski) velikokalibarni mitraljez . Istovremeno je I ratna mornarica Crvene Armije trazila odgovarajuce oruzje sa kojem bi stitila svoje manje brodove od vazdusne opasnosti koja je sve vise bila izrazena.
Veoma brzo, jos 1930 godine, konstruiran je novi kalibar za nova sovjetska velikokalibarska orudja sa dimenzijama 12.7x108mm, i za razliku od tadasnje sovjetske municije 7.62x54, nije imao obod na cauri.

Otprilike istovremeno, sovjetski konstruktor Vasilij Aleksejevic Degtajev je krenuo u razvoj novog velikokalibarskog mitraljeza. Za osnovu je uzeo svoj vec uspesni produkt puskomitraljez DP-27 u kalibru 7.52x54mm i prosto povecao ga da bi mogao da izdrzi novu municiju. Taj mitraljez postaje poznat kao DK (Degtyarov Krupnokalibernyj). DK je bio vazduhom hladjeni mitraljez, koji se punio sa municiskim dobosem od 30 kursuma postavljenom na gornjoj strain mitraljeza. Za rad mehanizma koristio je snagu povratnih gasova.
Ovaj mitraljez je nakratko proizvodjen izmedju 1933 i 1935 godine i koristen je na nekim oklopnim vozilima i tenkovima, kao i na manjim plovnim objektima. Tridesetometni dobos nije bio niti malo lak za manipulaciju a i izazivao je dosta zastoja , pa zbog toga ovaj mitraljez nije imao veliku popularnost kod korisnika.

[attachment=1]

1938 godine, konstruktor Georgij Shpagin je razvio dodatak za hranenje mitraljeza sa redenikom. Mehanizam je tipa ververicji kafez i montira se na mestu gde se ranije montirao dobos sa municijom. Redenik dolazi sa leve strane oruzja i tako hrani mitraljez.

[attachment=2]

Posle uobicajenih ispitivanja, ovaj mitraljez je usao u serisku proizvodnjui prihvacen je u naoruzanje pod oznakom DShK M-38 (Degtyarov-Shpagin Krupnokalibernyj). Zajedno sa mitraljezem, usvojeno je i postolje na tockovima za njega, koje iako je bilo veoma masivno i tesko, ipak nije pruzalo zadovoljavajucu stabilnost za mitraljezi nije dovoljno prigusavalo vibracije nastale pucanjem, tako da je ovaj mitraljez bilo veoma tesko koristiti za gadjanje na vecim udaljenostima.

[attachment=3]
[attachment=4]

Za gadjanje ciljeva u vazduhu, mitraljez se vadio sa ovog postolja i postavljao se na postolje-tripod za protivavionsku odbranu. Inace svaki mitraljez tipa DShK je imao i protivavionski nisan koji se nosio u posebnoj kutiji

[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]

Malo je drugacija bila situacija u mornarici, gde je ovaj mitraljez postavljan na skoro svakom sovjetskom brodu, bilo u recnoj, bilo u pomorskoj mornarici. Postojala su postoja za jedan, dva ili cetiri mitraljeza.

[attachment=3]

Posle drugog svetskog rata, DShK je bio podlozan modernizaciji i tako je nastao DShKM M-38/46 koji se I dan danas koristi u svetu. Kod njega je izmenjeno i pojednostavljeno hranjenje municijom, tako sto je zamenjen ververicji kafez sa jednostavnijim donosacem metka iz konstrukcije drugog mitraljeza konstruktora Degtajeva, modela RP-46.

[attachment=4]

Koristio se po celom svetu, a osim u SSSR-u  licencno je proizvodjen i u Cehoslovackoj, Rumunjskoj, Kini, Iranu I Pakistanu. Najvise je koristen kao protivavionsko naoruzanje na oklopnim vozilima, tenkovima i raznimmanjim  plovnim  jedinicama kao protivavionsko orudje. Koristile su ga mnoge zemlje i oslobodilacki pokreti, a nekako je postao i omiljeno oruzje mudzahedina, pa se i danas cesto srece po Avganistanu.
Uglavnom je postavljan na tenkovima tipa T-54/55 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13688.0), T-62 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5891.0), IS-2, IS-3 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=18119.0), ISU-152 i jos mnoga oklopna, neoklopna vozila i tenkove.

[attachment=5]

Osnovne karakteristike mitraljeza:

Kalibar :	12.7x108mm
Tezina bez postolja:	34 kg
Tezina postolja:	157kg sa stitom
Duzina oruzja :	1625 mm
Duzina cevi :	1070 mm
Brzina zrna na ustima cevi :	850 m/s
Brzina paljbe:	600 metaka u minuti
Efektivni domet :	do 2000 metara
Krajnji efektivni domet :	2500 metara
Krajni domet :	5400 metara
Hranenje :	redenikom od 50 kursuma

Danas se ovaj legendarni mitraljez sve vise zamenjuje sa mitraljezom novije konstrukcije NSV u istom kalibru.

http://www.youtube.com/watch?v=a-Mv57gyAP8

Ovo bi trebalo da bude jako solidan mitraljez. Kažem da bi trebalo, jer osim što sam ga par puta rasklapao, sa Rusom nemam više iskustva. Sa Kinezom imam. Kuku majko... Rus bi trebalo da je pravljen od kvalitetnog čelika. Izrazito jednostavan mitraljez. Kad se rasklopi za čišćenje, nema više od 10 delova. Može da se dubi na glavi, i opet je nemoguće obučiti prosečnog korisnika da valjano koristi M 2 HB Browning. Sa DŠK čas posla. Kada pri paljbi stojiš 5 metara iza njega, nije ti dobro koliko to gruva.
Da se vratimo na Kineza. Teško đubre. Pucaš a ono pukne udarna igla, pukne udarač, zavrtanj utvrđivača poklopca (poklopac odleti u vis u sred paljbe). Pri paljbi se odvrne navrtka brave, pa cev ode unapred, tako da udarna igla nemože da dohvati kapslu. Kako sam samo ispržio ruku na usijanu cev prilikom zavrtanja navrtke brave.
Lepo bi bilo kada bi neko od tenkista podelio sa nama iskustva o korišćenju ruske varijante.

Nasao sam interesantan pokusaj sovjeta da obezbede koliko-tolko zastitu svojih oklopnih jedinica na terenu uparivanjem dva DShK i postavljanjem na lakom tenku T-70.

[attachment=1]

Ovaj projekat su nazvali T-90, ali izgleda da je ostalo samo na prototipu, jer nigde nisam nasao da je bio proizveden u nesto vise primeraka.

Samo su prototip i uradili Trpe:

Т-90 — проект зенитного танка КБ ГАЗ под руководством Н. А. Астрова, большую роль в создании машины сыграли инженеры Василевский и Маклаков. От серийного Т-70М эта машина оснащалась переделанной башней, куда устанавливались два крупнокалиберных 12,7-мм пулемёта ДШК с углом возвышения до +85°. Предварительные испытания Т-90 прошёл с 12 по 18 ноября 1942 года, а с 5 по 12 декабря выдержал сравнительные испытания с танком Т-70-З. По сравнению с ним лучшая конструкция установки пулемётов позволила вести прицельный огонь по воздушным и наземным целям. Однако был отмечен и ряд недостатков — функциональная перегруженность командира машины, низкая скорость горизонтальной наводки и задержки пулемётов при стрельбе. При их устранении Т-90 рекомендовался к принятию на вооружение РККА, но впоследствии к этому классу машин сменились тактико-технические требования, и все работы по доводке Т-90 были прекращены.

http://ru.wikipedia.org/wiki/Т-70

Teški mitraljez, projektirali ga je V.Dektjarev (1930,god.), izboljšao G.Špagin.

TT podaci DShK 12,7mm

-Dužina: 1,62m
-Težina: 34kg
-Kalibar: 12,7x108mm  
-Poslužioc: 1+  
-Brzina gađanja:  600 /min
-Početna brzina: 850m/sek
-Max. domet: 2,5km
-Efektivni domet: 2,0km  

.

.

.

.

   Mislim da nedostaje slika trećeg konstruktora a to je Kalašnjikov - DShK - (Degtjarev-Špagin-Kalašnjikov) !

Secam se da sam kao mali, negde 2000te godine, gledao TV Pink, emisiju Ruske Jakic. U toj emisiji se bio prilog novinara iz Cecenije, Ingusetije, ne znam koje kavkaske zemlje. Pitaju vojnika koji je bio naslonjen uz mitraljez neko pitanje, on im odgovara:
-Necu Dušku, 'ocu Rušku!

K je za "Krupnokaliberni"... Kalašnjikov se bacio u konstruktorske vode tek 15tak godina posle uvodjenja ovog mitraljeza u službu. :)

Da li je ovoaj mitrazljez koristen na  T55 ?

Da. Zvuk tijekom pucanja je karakterističan. Iako sam pucao iz dosta strojnica, DShk mi je ostao najviše u sjećanju.

ДШК на Т-55 Републике Српске и НСВ на Т-55Х (то је ваљда модификација "Игман").

Ево и једна боља слика "Душке" на Т-55.

   Naročito onom ko puca iz DŠK-a bez antifona ili šlemafona. Bar nedelju dana ne čuje ništa ili mu jako zuji u ušima!

Posto je DShK jos uvek aktivno orudje na nasim prostorima, a i tema je vec postojala, spojio sam obe teme i ostavio ih u pesadisko naoruzanje. ;)

http://www.youtube.com/watch?v=tgXWJEZzFHE

https://www.youtube.com/watch?v=p4MCNGSK49Q

Interesantna ukrajinska konverzija mitraljeza DShK 12,7 mm u snajpersku pušku.



[attachment=1]


[attachment=2]

https://youtu.be/ppj_sFrTUJ0

Još jedan modifikovani mitraljez DŠKM u Ukrajini.




[attachment=1]

Još jedan modifikovani DŠKM, Z



[attachment=1]


[attachment=2]

Još jedan modifikovani DŠKM




[attachment=1]

Prva verzija, DŠK-38:

https://www.youtube.com/watch?v=RfzF2h-RBG0

i gađanje:

https://www.youtube.com/watch?v=C0ehb2gQgWk

Душка је малтене вршњак Браунинга (Бровинга! ;D) .50. Слични су по много чему и и даље су оба опасно оружје. Душка је прејебала чак и Мосинку, јер Мосинки више нема, а Душка и даље пали, жари... Паа... кад је Душка Душааа емотивнааа, са 50 грама да те акутно отрује оловом у бакарној свијетлој хаљиници.

Crash and burn!!!