PALUBA

Otvaram temu čisto za filozofski aspekt rasprave jer su "stvarnosne zbilje" potpuno drugačije.

Konjica je odavno ukinuta čini mi se još 59-te formiranjem motorizovanih jedinica pešadije.Znam da je taktička upotreba konjice zastarela stvar,takođe znam da nismo ni švajcarska pa da imamo još uvek i konjicu i biciklističke jedinice.
Ali prisetimo se dešavanja iz 1999-te kada su u uslovima apsolutne vazdušne nadmoći neprijatelja mnogi shvatili da besprekorno funkcionišu samo najjednostavnije stvari po tipu: indukcionog telefona,raznih maketa,šatorskog krila i naravno sve što ne zavisi od upotrebe goriva, a o opasnosti termovizijski navođenih raketa na vrele izduve vozila i oruđa da i ne govorimo itd.Šta mislite da li bi zbog održavanja tradicije i korisne upotrebljivosti u pojedinim geografskim celinama kao i u uslovima rata gde u odsudnom času preostaje srce u junaka, trebali da ponovo uvedemo bar jednu takvu jedinicu.A možda i bicikliste, čini mi se da su pojavom savremenih terenskih bicikala "montibajkova" neke zapadne armije ponovo vratile bicikliste.A šta reći za jedinice opremljene cross motorima (možda pogodno za brdsko-planinske krajeve).
Kakvo vam je mišljenje u opšte o današnjoj upotrebnoj vrednosti ovakvih eventualnih sastava osim "tradicionalnog" sa aspekta morala trupa.
I da, naravno ne želim da pomislite da zagovaram "Povratak u budućnost".

Lepo ali neefikasno. Današnje jedinice naoružane automatskim oružjem bi sasekle bilo kakvu konjičku jedinicu u jurišu za nekoliko trenutaka.

Nisam otvorio temu samo zbog razmišljanja već pozivam sve koji znaju ili imaju bilo šta o konjičkim jedinicama JNA da slobodno postuju.

Motorista a šta misliš o zaobuhvatnom prepadu brzim manevrom i gonjenju neprijatelja u povlačenju na manje pristupačnim terenima?

To bi moglo da uspe, ali samo prvih par puta i to protiv rastrojene i neiskusne pešadije. Onog trenutka kada konjica naleti na iskusnu pešadiju, tu je jurišu kraj.

Ako se ne varam u oruzanim snagama SAD jos uvek postoji divizija koja u nazivu ima rec konjicka,samo sto predpostavljam da je samo naziv ostao zbog jenkijevske tradicije.

 Ostala je samo po nazivu Konjička. Lazanski je pravio emisiju o  njoj. Sem maskot, nigde životinja.

Neke oklopne jedinice nose još taj naziv.

Cavalry (United States) (http://en.wikipedia.org/wiki/Cavalry_%28United_States%29)

poz.

U doba Vijetnamskog rata, obične pešadijske jedinice koje su transportovane helikopterima na bojište su takođe imale naziv "Konjičke"...bar neke od njih.

За бицикле у војсци мислим да су добра идеја.
Предности:
- мала цена
- неколико пута већа мобилност него пешадија
- неколико пута већа носивост него пешадија (стари примери МБ на бициклу, или са теретном приколицом)
- у статичним условима могу да ураде пуно ствари које се обављају моторним возилима

-----

За коњицу мислим да је превазиђена. Иако је по мобилности боља од бицикала, поготово ван пута, имају доста мана.

Први је проблем данас - ко би још знао да се снађе са коњима?
Није више време кад је свако имао прилике да их свакодневно користи, или макар види.

Друго - одржавање.
- кад коњ ради, треба му донети сено (а то нису мале количине)
- Коњ може да се сам снађе за храну, али тад не може да ради.
- потребно је обезбедити смештај и на терену - можда би се некако снашли за коњанике, поткиваче и ветеринаре за коњичке јединице, али где би на терену нашли штале?

Тако да би све то данас донело више штете него користи.

ovde cu opet da pomenem jakovljevica kog pomenusmo u temi o naoruzanju srbije u Isr. elem, on lepo pise kako artiljerci kad je gusto vise vole pesadiju nego konjicu. pesak ce da legne za prvu ogradu i da se brani, a konjanici ce da klisnu posle prvog pucnja. u ovo vreme konj u vojsci moze za paradu i mozda da posluzi u brdskim jedinicama (koliko ja znam korisceni su do 99. ponegde na karaulama na albanskoj granici).

biciklisticke jedinice... pa moooooozda bi i mogle da se provuku tu i tamo, mada bi ja bicikl uveo za kretanje po krugu - da "trknes" da zavrsis posao u ovoj ili onoj zgradi, po aerodromu i tako to...

Za veterinare ne brinem, još uvek mislim da postoji veterinarska služba sa školskim centrom u Nišu ali uglavnom su se bavili službenim psima.Možda je po preuzimanju kontrole granice od strane granične policije i prestala da postoji potreba u VS za službenim psima, ko zna?A da, bila je i veterinarska ŠRO na "Banjici" valjda do skoro.

Vathra je lepo naveo da je održavanje konja teško, zato evo tablice za ishranu konja po pravilima srpske vojske iz 1914 godine:

Obroci za konje

		U miru				U ratu
	zobi	sena	slame	soli	zobi	sena	slame	soli
Teški	5	6	2,5	10	6	4	1	10
Srednji	4,5	5	2,5	10	5	4	1	10
Laki	3,5	5	2,5	10	4,5	5	1	10

Mere su u kilogramima, osim za so koja je u gramima.

Моториста,
за ову табелу, ако сам добро разумео, да ли се током дана једу сва три (зоб, сено и слама) у наведеном односу?

To ne bih znao da ti kažem.

Није лоша идеја употреба коња као превоз  за људе и материјала, али касније ће писати само један пример 1906 год,  6 македонске побуњенике четници ТМОРО у Битол користе коње за брзе нападе Турски јединица, они ће доћи са коњима на месту заседе док су коњи су везане. Када направите заседу узме те коње и бежају у друге планину, Такође, за време Другог светског рата у Македонији  коњи су углавном користни као средство за брзе транспорт оружје и  хране и лудство, док наши балкански коњи имали су храну колику хоче по  македонски планине

75mm top

[attachment=1]

transport municija

 [attachment=2]

6 nemacka armija  u drugi svetski rat ili 30 tih. Naime  tijekome rat u 1939 protiv Poljske, uglavnom prijevoz  njemačka vojska se obavlja uz pomoć konja

[attachment=1]

током Други светски рат Вермахт из 330 моторизовани  дивизије само 50 су били опремљени са  камиона, док остатак од 280 дивизије било су опремљени са коњи.

[attachment=1]
Немачки војници одмарају послен дуги пат  у Русији  у лето 1941, превоз трупа се врши помоћу коња и коли са коња

немачки хусари у полска 1939

[attachment=1]

Bravo Goce samo nastavi.

Možda neko još dobije inspiraciju.

[attachment=1]Коњички ескадрон пољских оружаних снага у преласку реке

hvala oficer, ne treba zaboraviti da svi veliki imperiji su izgrađena uz pomoć konja, a konj je nešto edinsteveno sta mogu  proći velike udaljenosti kao gorivo koristiti travu. i Drugi svjetski rat pokazao da Može se koristiti  konje za brze prodore ili transport trupa, dok pješaštva, pomoću bicikle da sledi brzi prodora konjicа barem to su uradili Nemci u Polska. Dok  za nas na brdsko Balkanа bi moglo koristiti za prijevoz vojnika, ljudi, oprema, zamislimo da imaju 76 mm topa s dugom cijevi и domet od 12km, i ovoj top  ne teži više od 899 kg,i mozi da se i rastavi na delova
 dovoljno su cetri  konji prenijeti na visokom mjestu,i dejstuvat protiv neprijatelja. Prodolzuvam

[attachment=1]

nemacka armija u belorusija leto 1941

Problem so poljska pesadija bio sta оni  koriste koplja, sto ako, umjesto koplja  oni su vućili protutenkovskih oružja kao bi onda   potrošоl  njemački oklop

Пољска коњица и јесте имала ПТ топове у свом саставу, као и оклопна возила.
Прича о нападу пољске коњице на немачке тенкове је мит из првог дана рата.
http://en.wikipedia.org/wiki/Charge_at_Krojanty

amerikanski model iz 60tih za mehanicko konj, kolce(traklo) ,moze hodati  svuda ali ne kao noge

[attachment=1]

njemacki wafen ss u rusija, ove jedinice se koriste i u borbeni dejstvija  u jugoslavija
[attachment=1]

[attachment=1]

amerikanski konjaki u ww2 u rukama drze m1911, dok u futrola e poluavtomatska puska

[attachment=1]

[attachment=1]

Zanimljiv stav za gađanje.

Mislim da smo malo skrenuli sa diskusijama!

Tema je “Konjicke jedinice-Konjica” i shodno tome treba razlikovati konjicu kao rod vojske, i ostale jedinice u vojsci koje u svom sastavu imaju konje.

-Konjica je naziv za ofanzivni rod kopnene vojske cija je namena obavljanje neposrednih zadataka (brzih napada), a koji se od pešadije razlikuje po tome što se njeni pripadnici borbene zadatke obavljaju jašući na konjima.Konjica u svom tradicionalnom obliku je razvijena tek u stepama Centralne Azije, gde je odgovarala potrebama i mogućnostima tamošnjih nomadskih naroda. Konjica se u Evropi razvila tek u Srednjem vieku.Tada je postala glavni rod vojske. Pešadija je primat povratila tek kasnije uvođenjem novih taktika i vatrenog oružja. Konjica je zbog toga počela postepeno da gubi svoju neposrednu borbenu ulogu, tako da se počela koristiti uglavnom za izviđanje ili gonjenje poraženog neprijatelja. Prvi svetski rat je ukazao na zastarelost konjice u modernom dobu. Iako se konjica koristila i u kasnijim sukobima, sve vojske su je postepeno ukinule i zamenile motorizovanim i oklopnim jedinicama.
Konjičke jedinice u vojskama danas igraju isključivo ceremonijalnu ulogu, dok ih policija koristi u svrhu suzbijanja većih nereda.

-Konji koji su se nalazili u sastavu jedinica drugih rodova sluzili su za vucu, transport i jahanje (oficiri su uglavnom imali jahace konje). U II sv.ratu uloga konja je bila znacajna, ali vrlo brzo gube znacaj. Uglavnom su se koristili kao sredstva transporta na tesko prohodnom zemljistu. Savremena tehnika danas je istisnula njihovu upotrebu u vojskama, mada danas jos uvek ima mesta gde se ratni materijal moze transportovati samo tovarnim grlima ili eventualno helikopterima.

Konjica u Europi pojavljuje su na  Balkanu kao primjer u  Pelagonija Živio narod koj se zove Brigi ili Frigi u mala azija
te prvi upotrebuvat borbenih kola s konjima, Glavni šakom Aleksandra Velikog je točno konjica dok je falanga je samo zid koplja

Кинези

[attachment=1]

Bravo Goce!

Da li bi grudi konja mogle da budu zaštićene kevlarskim portiklama?

Nešto slično kao nekad samo bez čelika.

kelvar za  pas
[attachment=1]

 kelvar za konje koristi u borbi s bikovima
[attachment=2]

zastita  za noge konje pri transport

[attachment=3]

kelvarot za  konja moje mišljenje unutarnja strana može biti napravljen malih kanala zbog
 isvrluvanje za znoja i ventilacije konja,iako to mozime da postiginemu sa vunena obivka
[attachment=4]

prenos na konje sa kamioni U.S ARMY 1940

[attachment=1]

У недељу 9. септембра 1934. године у центру Прокупља свечано је откривен споменик Топличанима, погинулим у ратовима за ослобођење од 1912. до 1918. године. Војнички значај и војничко признање догађају представљао је ешалон састављен од коњице и припадника других родова војске.

 

ameriknska konjanica u vezba zaedno sa M3 koj transportira pesadija i pruza vatrena pomos pesadije i konjice

[attachment=1]

Mazge?
Zna li se godina?

MOžda je off ali da li neko može da da informaciju o Konjičkoj diviziji Srpske vojske u prvom svetskom ratu?

Osnovni podaci:

Konjičkom divizijom u prvom svetskom ratu komandovao je Knez Arsen Karađorđević tada u činu pukovnika (u ruskoj konjici več je imao čin generala).

Sama konjička divizija pred rat sastojala se od:

- 60 oficira
- ukupno 11.900 ljudi
- dve brigade (sa po dva konjička puka 850 konjanika, I brigada (I i III konjički puk), II brigada (II i IV konjički puk)
- jedan eskadron mitraljezaca i ćetiri konjanička eskadrona sa 210 ljudi su sačinjavali puk
- bataljon konjaničke artiljerijeједан (dve baterije i 4 topa)
- divizijske službe
- konjanički vod veze
- municijsku komoru

Inače i pešadijske divizije I poziva u svom sastavu imale su po jedan konjički puk sa dva konjička eskadrona od po 130 konjanika.

Prve borbe konjičke divizije:

Osnovni zadatak divizije je bio da izbije severno od planine Cer na liniju Šabac-Lešnica i štiti bok druge armije braneći prilaz selu Tekeriš sa severa.

Razvoj događaja u "Cerskoj operaciji" promenio je osnovni zadatak divizije u sledeći: Povezati Šumadijsku diviziju sa ostatkom II-ge armije, štititi bok udarne grupe i u povoljnom trenutku izvršiti gonjenje neprijatelja.

Zahvaljujući ovome kao i prepadu Šumadijske divizije I poziva na Šabac, sprečeno je sadejstvo II i V AU armije i tako je zapečaćena sudbina 21 landver divizije koja je nakon bitke razbijena i gotovo izbrisana sa brojnog stanja KuK monarhije.

U cilju preuzimanja dalje inicijative i započinjanja ofanzive na Srem, 6 septembra konjička divizija zajedno sa I armijom uspešno forsira reku Savu kod Novog Sela i do 11 Septembra uspešno učestvuje u osvajanju Zemuna i Inđije.

Neće biti. Arsen je divizijom komandovao u Balkanskim ratovima.

Ispravka Knez Arsen komandovao je Konjičkom divizijom do I svetskog rata kada se povukao i otišao u Rusiju.

Samo jedna mala ispravka. Svaki konjički puk je imao i dopunski eskaron u svom sastavu, kao i mitraljesko odeljenje, što čini 5 eskadrona po puku i 4 mitraljeza. Osim toga postojao je i konjički artiljerijski puk od dve baterije sa ukupno 8 oruđa.

Hvala MOTORISTA

Ovakve ispravke su više nego dobro došle nisu ni male ni beznačajne.

Da li znaš kratak opis ratnog puta divizije za ceo period 1914-1918 i komandantae?

Osim podataka koje sam izneo o Cerskoj bici našao sam još podatak da su po probijanju Solunskog fronta pratili put I armije i učestvovali u oslobađanju Prokuplja i Vranja a verovatno da su sa Bojovićem na čelu protutnjali i Nišem sve do Beograda?

Moje pitanje o konjičkoj diviziji motivisano je time što je moj deda
Milutin N. Vuković bio kaplar u vreme I svetskog rata u njoj.
Zaradio je i zlatnu Obilićevu medalju ali obzirom da je deda poginuo 1944
a ja rođen 1958 nisam mogao da iz direktnog kontakta saznam više o putu konjičke divizije.
Gde bih mogao da dođem do nekih osnovnih podataka.

Za pripadnike VKJ u vojnoistorijskom institutu Srbije.
Nadam se da isto važi i za pripadnike Srpske vojske.

Podnese se zahtev sa dokazom o srodstvu i dobije se dozvola za dolazak i pregled dokumenata.Personalnog kartona i ostalo.

Ovo je dobra stvar! Nisam znao za ovu proceduru...

I košta te samo ako u njihovoj kopirnici želiš nešto da kopiraš.

Ovaj odgovor sam dobio direktno od njih pre par dana.

Konji u II sv.ratu

Konji u II svetskom ratu su korisceni od strane zaracenih armija za prevoz trupa, artiljerije, ratnog materijala i u manjoj meri kao konjicke jedinice. Uloga konja u ratu zavisila je od strategije i stanja privrede zaracenih strana, a bila je naizrazenija u nemackim i sovjetskim kopnenim snagama. Tokom II sv.rata Nemacka i Sovjetski savez angazovali su vise od sest miliona konja.

Nakon I sv.rata, izmedju 1928-1940.g., Britanija je svoje konjicke pukove reformisala u mehanizovane. Sjedinjene drzave su zadrzale jedan konjicki puk stacioniran na Filipinima, dok je Nemacka zadrzala jednu konjicku brigadu. Francuska je 1939-40.godine imala mesovite konjicke jedinice u okviru svojih motorizovanih divizija, dok Crvena armija 1941.g. gotovo da nije ni imala jacih konjickih jedinica. Italija, Poljska, Rumunija i Japan su zadrzali konjicke jedinice adekvatne formacije i jacine.

Konjski prevoz za Nemacku je bio itekako znacajan, jer joj je relativno nedostajalo adekvatnih prirodnih izvora nafte. Konjski prevoz pesadije i artiljerije cinio je najveci deo nemacke vojske tokom rata, jer je samo jedna patina snaga pripadala mobilnim oklopnim i mehanizovanim divizijama. Svaka nemacka pesadijska divizija zaposljavala je hiljade konja i hiljade ljudi koji su brinuli o njima. Uprkos gubicima konja u borbi i izlozenosti bolesti, Nemacka je odrzavala stalno snabdevanje radnim konjima i opremom sve do 1945.godine. Od borbenih konjickih jedinica sa jedne brigade pocetkom rata, u vojsci i SS-u februara 1945.g. broj se povecao na sest konjickih divizija.

Crvena armija je bila znatno motorizovana u period 1939-1941.g., ali je pretrpela velike ljudske gubitke, motorizaciju i opremu tokom operacije “Barbarosa”. Ovi gubici privremeno su otklonjeni formiranjem velikog broja pesadijskih jedinica koje su upotrebljene kao jurisne snage u bici kod Moskve. Teski gubici i nedostatak konja primorao je Sovjete da smanje broj konjickih jedinica. Tokom 1941.g. kroz saveznicku pomoc i ratnu proizvodnju gubici su nadoknjadjeni, pa je konjica pripojena tenkovskim jedinicama za formiranje sto efikasnijih jurisnih snaga. Od 1943-1944.g. konjica je postepeno postala pokretna pesadija u okviru tenkovskih armija. Do kraja rata Sovjetska konjica je bila svedena na nivo predratnih snaga. Logisticka uloga konja kod Crvene armije nije bila tako visoka, kao kod Nemacke, zbog sovjetskih zaliha i rezervi nafte i americke pomoci u kamionima.

советски војник у авганистан

[attachment=1]

U toku drugog svetskog rata, odnosno od 1935-45.godine, Nemacka je kojnicke jedinice (konjicu) imala u okviru Vermahta (nem. Wehrmacht) i SS jedinica.
„Vermaht“ se uobičajeno koristio da označi nemačke oružane snage tokom Trećeg rajha i Drugog svetskog rata. SS ili Šucštafel (nem. Schutzstaffel) je bila velika paravojna organizacija koja je bila glavni deo Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj.  SS se razlikovao od nemačke vojske, sa svojim činovima, oznakama jedinica i uniformama.

Nemacke konjicke jdinice u II svetskom ratu u okviru Wehrmachta su bile :
   -1.konjicka divizija (kasnije 24.oklopna divizija),
   -3.konjicka divizija,
   -4. konjicka divizija,
   -1.kozacka konjicka divizija (Nemacka)

1.konjicka divizija (kasnije 24.oklopna divizija)

1.konjicka divizija (Wehrmacht) formirana je 25. oktobra 1939.godine od 1. Kavallerie-Brigade, da bi joj u novembru bili pridodani 21. i  22. Reiter-Regiments. Vodila je borbe u Holandiji, Belgiji, Francuskoj i na Istocnom frontu.

Nakon kapitulacije Francuske bila je stacionirana u Francuskoj, da bi u leto 1941.g. bila predislocirana u Nemacku zbog pripreme za operaciju “Barbarosa” i invaziju na Sovjetski Savez. U sovjetskoj kampanji je vodila borbe oko Berezina i reke Dnjepar, kao i Pripetskim mocvarama.

U novembru 1941.g. povucena je u Francusku, a njenih 17.000 konja su predate pesadijskim divizijama “Schlußappell”. Poslednja divizijska parade je odrzana 05.novembra 1941.g. u Gomelu, nakon cega je raspustena i reformisana kao 24.oklopna divizija.

Komandant je bio General Kurt Feldt.

Komandant 1.konjicke divizije General Kurt Feldt.

General Kurt Feldt je bio visoko odlikovani konjicki oficir Wehrmachta tokom drugog sv.rata. Bio je komandant 1.konjicke divizije i 24. oklopne divizije. Odlikovan je visokim nacistickim odlikovanjima izmedju kojih i viteskim gvozdenim krstom.

Borio se u Francuskoj i Holandiji tokom 1944.g. Nakon kapitulacije Nemacke, u maju 1945.godine zarobljen je od strane britanskih trupa, koje su ga drzale u zarobljenistvu do 1947.godine. Nakon toga ziveo slobodno u Berlinu.

1. kozačka konjička divizija (Nemačka)

Prva kozačka konjička divizija Vermahta formirana je tokom leta 1943. od kozačkih antisovjetskih dobrovoljaca i odabranih regrutovanih zarobljenika Crvene armije. Počev od septembra 1943. nalazi se u sastavu 69. rezervnog korpusa Druge oklopne armije koji je bio zadužen za teritoriju severno od Save. Pored angažovanja u korpusnim operacijama protiv NOVJ u Sremu i Slavoniji, Druga oklopna armija upotrebljavala je delove ove jedinice i u operacijama južno od Save.

U novembru 1944. proglašena je SS-formacijom.

Divizija je brojala 17.500 vojnika i oficira (4.500 Nemaca i 13.000 Rusa).
Formacija: Donska kozačka konjička brigade, Kavkaska kozačka konjička brigade, Kubanska kozačka konjička brigade, 55. artiljerijski puk, 55. izviđački bataljon, 55. inženjerijski bataljon.

Angažovana je u operacijama: Operacija Panter, Operacija Napfkuhen, Operacija Valdrauš, Prva banjalučka operacija NOVJ, Operacija Šah, Operacija Reselšprung, Druga banjalučka operacija NOVJ, Virovitički mostobran.

Komandant je bio general-lajtnant Helmut fon Panvic (nem. Helmuth von Panwitz).

Komandant 1.kozačka konjička divizija (Nemačka), general-lajtnant Helmut fon Panvic (nem. Helmuth von Pannwitz).

Helmut fon Panvic je bio nemacki konjicki oficir koji se istakao za vreme I i II sv.rata. U II sv.ratu je postao general-pukovnik Wermahta i Vrhovni ataman nemacke kozačke konjičke divizije.

Helmut fon Panvic je rodjen u porodici pruskog plemstva na imanju njegovog oca u Botzanowitze (danas), Slezija, u blizini Rosenberga (danas) Olesno, sada u delu Poljske, direktno na nemacko-ruskoj granici tog vremena. Sa dvanaest godina, pre izbijanja I sv. rata privukao ga je zivot kozaka, nakon posete jedne kozacke izlozbe.

Po izbijanju I sv.rata pridruzio se kao dobrovoljac carskoj nemackoj vojsci, sa 16 godina dobio je cin porucnika. Posle rata borio se u redovima dobrovoljackih jedinica protiv komunizma u Nemackoj. Godine 1934. pozvan je u vojsku, da bi 1938. Bio prebacen u Austriju na duznost komandanta konjickog puka. U II sv.ratu ucestvovao je u bici za Staljingrad, da bi 1943.g.oformio 1. kozačku konjičku diviziju (Nemačka) od antisovjetskih dobrovoljaca i odabranih zarobljenika Crvene armije.
Sa jedinicom je ratovao u Belorusiji,Ukrajini i teritoriji Jugoslavije.

11.maja 1945.g. predao se britanskim snagama, kako bi eventualno obezbedio da njegovo ljudstvo bude pod patronatom zapadnih sila. Medjutim Britanci su ih predali Crvenoj armiji. Neki su izvrsili samoubistva, deo je poslat u gulage, ostatak streljan.

Helmuta fon Panvica, Britanci 26.maja 1945.g. predaju NKVD u Jugenburgu. Koji ga transportuju u Moskvu. Posto mu je sudjeno od strane Sovjetskog suda za ratne zlocine u Jugoslaviji, 1947.g. je pogubljen. U aprilu 1996.godine, za vreme ere Borisa Jelcina bio je rehabilitovan,kao zrtva Staljinove represije i zato sto je bio nemacki drzavljanin,  da bi u junu 2001.godine, odluka o rehabilitaciji bila ponistena.

Andrej Grigorjevič Škuro

Andrej Grigorjevič Škuro, vrlo znacajna licnost vezana za 1.kozačku konjičku diviziju (Nemačka).  Bio je ruski oficir, kubanski Kozak, general-pukovnik u ruskoj carskoj vojsci i general-pukovnik Vermahta i Vafen-SS. Bio je učesnik Prvog svetskog rata i Ruskog građanskog rata. U Drugom svetskom ratu je osnovao kozačku vojsku u okviru Vermahta i Vafen-SS-a za borbu protiv Sovjetskog Saveza. Posle rata mu je suđeno i obešen je u Moskvi zajedno sa Helmutom fon Panvicom, Petrom Krasnovim i Timofejem Domanovim.

2.kozačka konjička divizija

U januaru 1945. razvijanjem iz sastava 1. kozačke konjičke divizije (Nemačka), formirana je i Druga kozačka konjička divizija, koje su zajedno sačinjavale 15. kozački konjički korpus. Ratni put završila je u rano prolece 1945.g. u južnoj Austriji, delom zarobljena od Crvene armije, a delom od Britanaca. Britanci su svoj deo zarobljenika predali Crvenoj armiji. Nakon predaje, njeni pripadnici ruske narodnosti su većinom streljani.

SS jedinice

SS ili Šucštafel (nem. Schutzstaffel — Odbrambene snage) je bila velika paravojna organizacija koja je bila glavni deo Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj.  SS se razlikovao od nemačke vojske, nacističke partije, i nemačkih državnih zvaničnika sa svojim činovima, oznakama jedinica i uniformama. Borbene jedinice SS-a, nazivane Vafen-SS (nem. Waffen-SS), su se razvile u sposobne i efektivne vojnike, u mnogo slučajeva superiornije od Nemačke vojske to jest Vermahta zbog žestokog ideološkog naboja i bolje vojne opreme. Nakon rata sudije na Nirmberškom suđenju proglasile su SS za kriminalnu organizaciju zbog sprovođenja rasnih zakona i genocida tokom holokausta.

Nemacke konjicke jedinice u II svetskom ratu u okviru Waffen SS su bile :
-SS konjicka brigade,
-8. SS konjička divizija Florijan Gajer ,
-33.Waffen SS konjicka divizija (madjarska),
-22. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Marija Terezija”,
-37. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Lützow”,

SS konjicka brigada

SS konjicka brigada je formirana 1940.g. od Waffen SS puka konjice (Reiterstandarte),  formiranog za dejstva protiv civila i gerilaca nakon nemacke okupacije Poljske. Kasnije kada je angazovana na teritoriji Sovjetskog Saveza brigada je ucestvovala u genocidu jevrejskog stanovnistva i anti partizanskim operacijama. Komandant brigade je bio Hermann Fegelein. Pod njegovom komandom brigade je na Istočnom frontu odgovorna za ubistvo preko 17.000 civila tokom kaznene operacije u pripjatskim močavarama u Beloruskoj SSR tokom 1941.

Brigada je brojala 3500 ljudi, 2900 konja i 375 vozila.

Godine 1942. brigada je rasformirana a ljudstvo je uslo u sastav 8. Waffen SS konjičke divizije. Marta 1944. godine,u naziv 8. Waffen SS konjička divizija je dodato ime Florijana Gajera, pa nosila naziv 8. SS konjička divizija Florijan Gajer.

SS-grupenfirer Herman Fegelajn

SS-grupenfirer Herman Fegelajn je rođen u Ansbahu, Bavarska. Kao dečak je radio u očevoj školi jahanja u Minhenu, tako da je postao vešt jahač i učestvovao je u takmičenjima u konjičkim skokovima. Godine 1925, na Minhenskom univerzitetu je došao u kontatk sa nacional-socijalizmom, i učlanio se u Nacističku partiju. 1927.g. stupio je u 17. konjički puk, da bi 1933.g. bio premesten u SS.
U septembru 1939, nakon okončanja Invazije na Poljsku, Fegelajn je komandovao SS Totenkopf konjičkim pukom.

Fegelajnova jedinica je učestvovala u „antipartizanskim“ borbama i masovnom streljanju 1.700 ljudi u šumi Kampinos. Aprila 1941. Fegelajn i njegova jedinica su uhvaćeni u krađi novca i luksuznih dobara namenjenih za transport u Nemačku. Slučaj pred vojnim sudom protiv Fegelajna je prekinut po direktnoj naredbi Himlera.

Fegelajn je učestvovao u akcijama i na Istočnom frontu, kada je Himler naredio da se formira SS konjička brigada Fegelajn je postavljen za komandanta.
Nakon što je Fegelajn ranjen i treći put u akcijama na Istočnom frontu, Himler ga je povukao januara 1944. u Hitlerov štab na dužnost oficira za vezu i predstavnika SS. 20. jula 1944. Fegelajn je bio prisutan tokom neuspelog atentata na Hitlera u „Vučijoj jazbini“, Hitlerovom štabu u Rastenburgu u Istočnoj Pruskoj, i tom prilikom je zadobio lakšu povredu leve butine od eksplozije.

Bio je član Hitlerovog unutrašnjeg kruga, i zet Eve Braun (bio je u braku sa njenom sestrom Gretl).

Nakon što je Himler pokušao da pregovara o predaji sa zapadnim saveznicima u aprilu 1945,[18] Fegelajn je napustio Hitlerov bunker. Uhvatio ga je SS-oberšturmbanfirer Peter Hegl u Fegelajnovom stanu u Berlinu 27. aprila, u civilnoj odeći, u pripremama za beg u Švedsku ili Švajcarsku. Nosio je novac (nemački i devize), i nakit, deo koji je pripadao Evi Braun. Po većini navoda, bio je pijan u trenutku hapšenja i odvođenja nazad u firerov bunker. Sudjeno mu je, I osudjen je na smrt, nakon cega je predate RSD bezbednosnom odredu.

Fegelajn je streljan zbog dezertiranja 28. aprila 1945, dva dana pre Hitlerovog samoubistva.
 

8. SS konjička divizija Florijan Gajer

8. SS konjička divizija Florijan Gajer je bila nemačka Vafen-SS konjička divizija. U martu 1944. godine u naziv je dodato ime Florijana Gajera (1490-1525), frankonijskog plemića koji je vodio u nemačkoj tradiciji popularnu Crnu četu tokom Seljačkog rata.

Divizija je formirana 1942. godine od ranije postojećih konjičkih formacija Vafen-SS-a. Oko 40% ljudstva činili su folksdojčeri iz Erdelja i Banata.
Trenažni bataljon ove divizije učestvovao je u gušenju pobune u Varšavskom getu 1943. godine.
Divizija se borila na Istočnom frontu na područjima kao što su između ostalih Brjansk i Vjazma. Učestvovala je i u borbama na Balkanu i konačno u Budimpešti gde je i uništena od strane Crvene armije.
Komandanti divizije su bili: SS-Brigadeführer Wilhelm Bittrich (do Februara 1943), SS-Brigadeführer Hermann Fegelein (do Novembra 1943) i SS-Brigadeführer Joachim Rumohr.

Komandanti 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer

33.Waffen SS konjicka divizija (madjarska)

33.Waffen SS konjicka divizija (madjarska) formirana je od madjarskih dobrovoljaca u decembru 1944.godine. Ona nikada u svojoj popuni nije imala vise od jednog puka. Vec u januaru je skoro unistena u borbama u okolini Budimpeste. Navodno ostaci jedinice su usli u sastav 26.oklopne divizije.

Postoje sumnje da 33.Waffen SS konjicka divizija nikada nije ni formirana, vec da je furirala svojim nazivom samo na papiru.

22. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Marija Terezija”

22. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Marija Terezija” je nemacka Waffen SS divizija konjice koja je vodila borbe na Istocnom frontu tokom II sv.rata. Divizija je bila sastavljena uglavnom od madjarskih vojnih obveznika, Volksdeutschera i pripadnika SS jedinica, nakon sporazuma Nemacke i Madjarske.

U decembru 1943.godine, 17.SS konjickom puku/8.SS konjicke divizije naredjeno je da pristupi pripremama za formiranje nove SS konjicke divizije.  Aprila 1944.g. jedinica je izvucena iz borbi I upucena u Kisber u Madjarskoj da se odmori, oporavi I pristupi formiranju nove jedinice.

Dok su veteran 17.SS konjickog puka cinili jezgro nove jedinice, na osnovu sporazuma Nemacke i Madjarske, u njen sastav su usli madjarski vojni obveznici, Volksdeutscheri i pripadnici SS jedinica. Formiranje je izvedeno u potpunoj tajnosti tako da mnogi pristigli regruti nisu ni znali gde se nalaze.
Jedinica je nekoliko narednih meseci izvodila obuku u Kisberu, Djeru i Budimpesti, opremljena madjarskim oruzjem, vozilima i opremom. Do juna 1944.g. brojno stanje je dostiglo 4900 ljudi.

Kako su Sovjeti pokrenuli operaciju “Bagration”, Vrhovna komanda naredjuje pokret jedinica 52.SS dobrovoljackog konjickog puka za Rumuniju ojacanog artiljerijom, stim da 17.SS dobrovoljacki konjicki puk ostaje u Madjarskoj gde i dalje izvodi obuku ljudstva divizije. Jedinice u Rumuniji su pretrpele velike gubitke.

Sredinom oktobra 1944.g. pronemacki oficiri otkrili su da madjarski regent admiral Miklos Horti, pregovara tajno o predaji Sovjetima. Hitler salje SS-Obersturmbannfüher Otto Skorzeny-ja resi problem, koji preuzima komandovanje raspolozivim snagama 22. SS dobrovoljacke konjicke divizije “Marija Terezija”. Akcija se zavrsava tako sto je Horti primoran da abdicira. Pronemacki orijentisan Ferenc Szálasi zamenjuje Hortija, pregovori su prekinuti i kriza izbegnuta.

Jedinice koje su zavrsile obuku u blizini Kisbera dodeljene su 9.brdskom SS korpusu za odbranu Budimpeste.  Jedinice su pretrpele velike gubitke od strane, samo 170 vojnika se probilo iz obruca.
Preziveli su sa onima koji su poslati da brane Budimpestu upotrebljeni za formiranje 37. SS dobrovoljacke konjicke divizije “Lützow”, a ostaci protiavionskih jedinica dodeljeni su 32. SS dobrovoljackoj diviziji Panzergrenadier.

Komandant jedinice je bio SS-Brigadeführer August Zehender.

37. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Lützow”

37. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Lützow” formirana je u februaru 1945.godine, od ostataka 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer, 22.SS dobrovoljacke konjicke divizije “Marija Terezija”, 8.SS pionirskog bataljona, ukljucujuci 16- i 17-godisnje Nemce, madjarske Volksdeutschere i regrute. Divizija je treba da ima tri puka, ali zbog nedostatka ljudstva i opreme formirana su samo dva.

U pocetku je jedinicom komandovao SS-Oberführer Waldemar Fegelein, ali je zamenjen sa SS-Standartenführer Karlom Geseleom.

Divizija je vodila borbe protiv Sovjeta u okviru 6. SS-Panzerarmee tokom poslednjih nedelja rata, pre nego sto se u maju 1945.g. predala Amerikancima u Austriji.

Ime je dobila po pruskom generalmajoru Adolf Freiherr von Lützowu.

Komandanti su bili: SS-Standartenführer Waldemar Fegelein (Februar 1945 - Mart 1945), SS-Standartenführer Karl Gesele (Mart 1945 - Maj 1945).

Због  државног сиромаштва у коњицу су (некад) ишли обвезници који су могли сами да обезбеде коња и опрему за њега. Тако су у ратове као коњаници ишли углавном имућнији људи који су у миру могли да набаве и издржавају коња који је одговарао потребама војске. Као што се види, коњички пуковник А. К. потиче из имућне породице.

Americke upotrebe konje u avganistan 2001.

[attachment=1]

Link (http://www.google.com/imgres?imgurl=http://www.reocities.com/futuretanks/sfhorsesoldier.jpg&imgrefurl=http://www.reocities.com/futuretanks/ponysoldiers.htm&usg=__8qxNoIg-CCWE4ykk59BPhjD6FxY=&h=216&w=288&sz=21&hl=en&start=3&zoom=1&tbnid=1UbCn-iWfF2CEM:&tbnh=86&tbnw=115&ei=EIEcUoKEHaS34wSvrIDAAQ&prev=/search%3Fq%3Darmy%2Bhorse%2Bin%2Bthe%2Bafghanistan%26um%3D1%26hl%3Den%26tbm%3Disch&um=1&itbs=1&sa=X&ved=0CDAQrQMwAg)

Nešto malo o sastavu Konjice VKJ (iz knjige D.Babca).

Treba spomenuti da su ljudi iz mongolskog podrijetla konja osim kao oružje se koristi kao izvor hrane ili oni koriste ženski konje(kobili) iz koje oni su dobivali mlijeko iz koje one izrade  jednu vrstu jogurta koja je glavna hrana tijekom dugog putovanja, dok konja, hrana dobiva od pašnjaka trave

 Kobilje mleko-jogurt se zove kumis i prilično je ukusno.

to je bila moja ideja da konjanik iz 21. stoljeća znati ovu tehniku proizvodnja jogurta mlijeko kobile.

Sovjetske konjicke jedinice

Kolektivizacija sovjetske poljoprivrede smanjuje broj konja u Sovjetskom savezu sa procenjenih 34 miliona grla 1929.godine na 21 milion grla 1940.godine. Sovjetski Savez je imao dovoljnih zaliha nafte pred II sv.rat, tako da njegova logistika nije zavisila od konjskog transporta. Imajuci dovoljne kolicine nafte i potpomognuta kamionima (iz americke pomoci), Sovjeti su motorizovali i mehanizovali svoje jedinice u daleko vecoj meri nego Wehrmacht, ali su opet imali vise konjickih jedinica od Nemaca. Procena je da je u konjickim jedinicama bilo angazovano oko 3,5 miliona konja.

Borbena iskustva Prve konjicke armje i njenih komandanta, znacajno je uticao na razvoj sovjetske ratne doktrine u medjuratnom periodu. Iako je konjica raspustena posle gradjanskog rata, Sovjetska konjica je sa 7 konjickih brigada 1929.g. dostigla 32 divizije i 2 brigade u 1938.godini. 1939. i 1940.godinu Sovjeti su proveli u masovim reorganizacijama jedinica u mehanizovane i tenkovske korpuse, pod uticajem Spanskog gradjanskog rata. Medjutim, zbog neuspeha mehanizovanih snaga 1939. u Poljskoj i Finskoj, uloga konjice neocekivano je porasla.

U junu 1941.godine, Crvena armija je imala cetiri komande korpusa konjice i 13 odeljaka (od toga 7 u zapadnim vojnim oblastima) za razliku od 62 pesadijska i 29 mehanizovanih korpusa. 1941.g. konjicki korpus je po formaciji imao dve divizije ojacane sa artiljerijom i oklopnim pukovima. U realnom zivotu to nije bilo tako: konjickim i pesadijskim jedinicam su „oduzeti“ tenkovi i kamioni, pa se transport prakticno svodio na konjski i nosenje na ledjima vojnika, cime je smanjena pokretljivost i vatrena moc. Cak i takvi korpusi bili su preveliki da bi se sa njima moglo efikasno komandovati. Takva velicina, neorganizovanost i neiskustvo komandanata doprinelo je da su jedinice trpele velike gubitke od Nemaca (na primer, gubici 6.konjickog korpusa su iznosi od 60-80 % dok su se borili da se okupe po formaciji 22.juna 1941.g.). To je dovelo do preformacije kojickih jedinica u jedinice „lake konice“ sa snagama oko polovine klasicne konjicke divizije (3.447 ljudi). One su koriscene za masovan napad na kriticne tacke, sadejstvo sa tenkovima, ali jako retko za medjusobno sadejstvo sa pesadijom. U odbrani su bile korisne kod napada na neprijatelja u ranoj fazi napada, napadu na nemacke bokove i brzo izbegavanje neprijateljskih reakcija...
Taktika upotrebe konjickih jedinica se poboljsala od 1941-42.g. kada su konjicke divizije ojacane sa mehanizovanom pesadijom i protivavionskim art.orudjima. Medjutim, nekompetentni ili ravnodusni komandanti redovno su konjicu upotrebljavali protiv utvrdjenih ciljeva, sto je pored ostre zime proizvelo velike gubitke u ljudstvu i konjima. Gubici konja su bili toliki da je rasformirano oko cetrdesetak konickih divizija.

Staljin je podrzavao ideju reformisanja konjickih jedinica, iako se vojska tome protivila. Koncept integrisanja konjice, pesadije i tenkova realizovan je kroz vid konjickih mehanizovanih grupa (KMG) u jesen 1942.g. Tokom 1942.g. KMG su funkcionisale kao jurisni deo vojske, iako se pesadija, koja je bila predvidjena da se krece kamionima, kretala na konjima. Godine 1943.g. Crvena armija je stekla dovoljno iskustva, znanja i opreme za primenu brojnih tenkovskih armija. Oni su postali glavno oruzje jurisa, pa je konjica potisnuta uglavnom na pomocne zadatke – opkoljavanje i ciscenje vec razbijenih neprijateljskih snaga, koje su odvojene od tenkova. Do kraja rata brojno stanje Sovjetske konjice se vratilo na 7 konjickih korpusa.
Poslednje angazovanje KMG bulo je u avgustu 1945.g. tokom invazije na Mandzuriju.

1.konjicka armija (Soviet Union)

1.konjicka armija (ruski: Первая конная армия) je najistaknutija vojna formacija Crvene armije.
Kada je 1918.g. izbio Ruski gradjanski rat, vojnik po imenu Budjoni organizovao je malu jedinicu konjanika u regionu Dona od lokalnih Kozaka. Ova jedinica je brzo brojcano narasla, stala na stranu boljsevika i na kraju postala 1.konjicka amrija. Od gerile transformisala  se u pravu vojnu formaciju pod komandom Semjona Budjonija i politickim vodjstvom Klimenta Vorosilova.

1920, Buđonijeva konjička armija je učestvovala u invaziji na Poljsku tokom Poljsko-boljševičkog rata. Isprva je bila prilično uspešna, izbacivši poljske snage iz Ukrajine i kasnije se probivši kroz poljske južne linije fronta. Međutim, kasnije su boljševičke snage pretrpele težak poraz u bici za Varšavu, uglavnom zato što se Buđonijeva armija zaglavila kod Lavova. Nakon što je njegova armija poražena u Komarovskoj bici (jedna od najvećih konjičkih bitaka u istoriji), Buđoni je poslat na jug da se bori protiv belogardejaca u Ukrajini i na Krimu.

U zavrsnoj fazi Ruskog gradjanskog rata 1.konjicka armija je premestena u Sibir, Altaj kraj i Mongoliju, da bi svoje putovanje zavrsila u Mandzuriji i na Kamcatki. Poslednja borba 1.konjicke armije je bilo osvajanje poluostrva Cukci u septembru 1924.godine.


Semjon Buđoni


Semjon Mihajlovič Buđoni je bio sovjetski vojni komandant, i saveznik sovjetskog vođe, Staljina.

Građanski rat je izbio 1918, i Buđoni je organizovao snage Crvene konjice u donskom regionu. Ove snage će kasnije postati 1. konjička armija. Ova armija je bila značajna za pobedu Boljševika u ratu.
1920, Buđonijeva konjička armija je učestvovala u invaziji na Poljsku tokom Poljsko-boljševičkog rata. Nakon što je njegova armija poražena u Komarovskoj bici, Buđoni je poslat na jug da se bori protiv belogardejaca u Ukrajini i na Krimu. Uprkos porazu u Poljskoj, na kraju građanskog rata je postao jedan od vojnih heroja sovjetske Rusije.

Buđoni je smatran hrabrim konjičkim oficirom, ali je malo znao o modernom ratovanju, pogotovo o uticaju tenkova. Bio je na poziciji konjičkog inspektora Crvene armije, i na sličnim dužnostima.
1937, tokom Sovjetsko-finskog rata je komandovao armijom, sa katastrofalnim rezultatima. Pa ipak, 1940, Buđoni je postavljen za zamenika narodnog komesara za odbranu.

Od jula do septembra 1941. Buđoni je bio glavnokomandujući sovjetskih oružanih snaga na Jugozapadnom pravcu suočivši se sa nemačkom invazijom na Ukrajinu. Ove snage su na kraju opkoljene tokom Umanske i bitke za Kijev. Ove katastrofe su koštale Sovjetski Savez 1,5 miliona vojnika poginulih ili zarobljenih, što je jedan od najvećih debakala u vojnoj istoriji

Staljin je u septembru razrešio Buđonija dužnosti, a zamenio ga je Semjon Timošenko. Uprkos činjenici da je bio odgovoran za neke od najkatastrofalnijih sovjetskih poraza tokom Drugog svetskog rata, nije pretrpeo nikakvu kaznu. Nakon rata je penzionisan kao heroj Sovjetskog Saveza.

Semjon Mihajlovič Buđoni je takođe stvorio novu rasu konja, koja se i dalje gaji u Rusiji: Buđoni konj, koji je poznat po dobrim učincima u sportu i izdržljivosti.

Konjicka divizija (Sovjetski savez)

Jedna od prvih kojnickih jedinica formirana u Crvenoj armiji bila je 1.konjicka divizija, nastala 1922.godine. 1938.godine, jedinica je preformirana u 32.konjicku diviziju.

Divizija je imala cetiri konjicka puka, art.divizion, bataljon tenkova BT serije, protivavionski divizion, cetu veze, cetu poljske inzinjerije i jedinice za podrsku. Brojno stanje je bilo: 8.968 ljudi, 7.625 konja.

U pocetku rata, vecina tenkova Crvene armije bili su zastareli,pored toga nisu bili organizovani u tenkovske jedinice, kao u nemackoj vojsci, ali su bili u sastavu pesadijskih divizija kao podrska. Jedine mobilne trupe u Crvenoj armiji bile su konjicke jedinice. Mali stepski konj mogao je da se krece skoro 80 km u noci, po snegu, blatu, po brdsko-planinskim predelima, gde su tenkovi i kamioni bili beskorisni. Mobilne jedinice mogu da se krecu preko najgorih terena, dobro maskirane. Tokom hladne ruske zime, sibirski poniji mogli su da izdrze temperature daleko ispod nule. Iako je konjica u direktnim susretima sa oklopnim i tesko naoruzanom pesadijom trpela teske gubitke, ipak se pokazala kao koristan elemenat zbog brzog manevrisanja.

U konjicu Crvene Armije uglavnom su regrutovani Kozaci, narod koji je provodio ceo svoj zivot u sedlu. Vojnici konjice obucavani su da se bore kao pesadija, ali su mogli da prevale velike razdaljine i po losem terenu, pri tome vukuci artiljeriju sa sobom.

Nemacki generalfeldmarshal Erich von Manstein izuzetno je cenio sovjetske konjicke jedinice.

Ruske konjicke jedinice imale su veoma vaznu ulogu u obrucu oko nemacke 6.Armije u Staljingradskoj bici.

Za vreme nemacke invazije na Sovjetski savez u sastavu Crvene armije bilo je 4 konjicke divizije. Brzo unistenje sovjetskih mehanizovanih snaga u leto i jesen 1941.godine, dovelo je do uvecanog koriscenja konjickih jedinica kako bi se Crvenoj armiji povecala mobilnost. Ova ekspanzija je dovela do toga da je do pocetka 1942.godine, formirano oko 87 konjickih divizija, od kojih su mnoge kasnije rasformirane kada je Crvena armija obnovila svoje mehanizovane i tenkovske jedinice. Konjicke divizije brojale su oko 9000 ljudi.

Listu konjickih divizija Sovjetskog Saveza od 1917.-1945.godine mozete pogledati na http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Soviet_Union_divisions.

Madjarske konjicke jedinice

Madjarska 1.konjicka divizija

U aprilu 1944.godine, pod pritiskom Nemaca, madjarska je mobilisala 1.konjicku diviziju.Admiral Horti, regent i sef drzave je zeleo da zadrzi ovu jedinicu za odbranu Madjarske. Ljudstvo je mobilisano, intenzivno proslo obuku tokom aprila i maja, i u period 10.-18.maja 1944.g. poselo granicu.

Jedinica je trebala biti na levom krilu madjarske Prve armije, medjutim Nemci ne postuju dogovor i diviziju odmah salju u Prijepetske mocvare.

Iako je dobila potvrdu da je jedinica u rezervi, ona je zapravo potcinjena 1.nemackom konjickom korpusu. U pocetku je divizija ucestvovala u anti-partizanskim operacijama, ali je 30.06. zbog uspeha sovjetske operacije “Bagration” prebacena na front. Madjarska konjica je marsirala 150 km na istok. Odmah su je bacili u borbu, uprkos obecanju Nemaca Hortiju da konjicu nece upotrebljavati protiv sovjetskih tenkova. Uprkos nerealnim uslovima, i praznini izmedju nemackih jedinica, madjarska 1.konjicka divizija je uspela da nekako stabilizuje front.

Nastupaju teske borbe sa sovjetskim tenkovskim jedinicama. Madjari trpe velike i posle dve nedelje teskih borbi veci deo konjanika, posto je izgubio svoje konje, nastavio je da se bori kao pesadija. Uprkos naredjenjima Nemaca da se bore do poslednjeg coveka, Madjari se pod borbom povlace. Dolazi do prekida i problema u snabdevanju, nestasici municije a i gubitaka u ljudstvu. Konacno Nemci vrse smenu jedinica i salju diviziju severozapadno od Varsave na odmor i popunu.

Nemci su pokusali da posalju Madjarsku konjicu u Varsavu da pomogne da ugusi ustanak. Medjutim novi komandant general Mihaly vitéz Ibranyi odbio je naredjenje zbog dugogodisnjeg prijateljstva madjarskog i poljskog naroda. Tokom oporavka, admiral Horti je 1.konjicku diviziju preimenovao u ‘Huszár’ diviziju. Polovinom avgusta 1944.g. divizija je ojacana protivoklopnim jedinicama kako bi branila Varsavu od Sovjeta. Ucestvuje u teskim borbama oko Varsave do druge polovine septembra, kada se vraca za Madjarsku i ucestvuje u borbama protiv sovjetskih trupa.

Nakon pada Budimpeste, jedinica se povukla na zapad, gde je u Austriji zatice kraj rata. Pripadnici jedinice su se u martu 1945.g. predali americkoj vojsci.


Madjarska 2.konjicka divizija

Druga, rezervna, konjicka divizija formirana je na brzinu u avgustu 1944.godine, ali je brzo  pretrpela velike gubitke i prakticno prestala da postoji.

Rumunske konjicke jedinice

Rumunska konjica bila je naveca medju nemackim saveznicima. Rumunija je pocela II sv.rat sa sest brigade i u toku 1942.g. ih je preformirala u divizije. Svaka divizija je imala po dva konjicka puka i jedan motorizovani. Cetiri divizije je stradalo u bici za Staljingrad, a dve divizije su zarobljene na Krimu.
Karakteristicno za konjicke jedinice Rumunije je da su to bile elitne pesadijske jedinice, bilo da se radi o cistoj konjici ili mehanizovanim jedinicama, jer su bile dobro naoruzane i uvezbane i u kojima nije bilo zastupljeno tradicionalno naruzanje konjice sabljama.

Rumunska konjicke divizije u periodu 1942-43.g.

•   1st Cavalry Division
   January to November 1942 with III Corps, 3rd Army, after 20 November 1942 with German XI Corps, German 6th Army

•   5th Cavalry Division
   August to September 1942 with the Cavalry Corps, Up to January with the VII Corps and after January 1943 with the 4th Army.  

•   6th Cavalry Division
   February to December 1942 with Cavalry Corps, December 1942 VII Corps, January 1943 with 4th Army, February 1943 with the German  
             5th Corps and Romanian cavalry Corps and July 1943 with kampfgruppe "Kress" of the German 5th Corps, 17th Army.

•   7th Cavalry Division
   1942 attached to 3rd Army reserve, in November is attached to the II Corps, then to the German XXXXVIII Panzer Corps, and back with the II
              Corps.

•   8th Cavalry Division
   October 1941 to May 1942 with the German 11th Army, as part of the Romanian Mountain Corps, before serving with the Germans under the
XXX Corps. In August 1942 it was under Group "Mattenklott", XXXXII Corps, 11th Army. In late 1942 to early 1943 it was once again under Romanian command with the VII Corps


•   9th Cavalry Division
 August 1942 to September 1943 with the Cavalry Corps, 3rd Army. In September 1943 serving with the German V Corps.

Poljske konjicke jedinice

Poljska vojska i njena taktika na pocetku II sv.rata bila je pod uticajem poljsko-sovjetskog rata, kada je konjica bila odlucujuca snaga. Na pocetku rata poljska vojska je raspolagala sa 38 konjickih pukova rasporedjenih u 11 konjickih i 2 mehanizovane brigade. Konjica je cinila 10% brojnog stanja cele Poljske armije, koja je uglavnom zapravo bila vojska Prvog svetskog rata.

U dogadjanjima septembra 1939.g. Poljaci navode das u imali 15 znacajnih akcija konjickih jedinica. Dve su bile cisto konjicke , gonjenje neprijatelja kopljima i sabljama, a druge su zapravo bile borbe pesadije koju su izvodile konjicke jedinice. Najupecatljivija je bitka u kojoj poljska konjicka brigade dva dana odbijali nemacke tenkovske i pesadijske napade nemacke 4.oklopnu diviziju sa 285 tenkova, da bi ih napala jurisom i navodno tesko porazila.

Posle sloma Poljske, ostaci njene konjice su emigrirali u Francusku, gde su ukljuceni u sastav 10.oklopne brigade, i u Veliku Britaniju gde su usli u sastav 1.oklopne divizije. Nove poljske konjicke brigade su formirane u Sovjetskom Savezu od ostataka poljskih oruzanih snaga koje su nakon sloma bile na istoku. Poslednja akcija poljske konjice bila je 1.marta 1945.g. kada je u blizini Schoenfelda, Nezavisna Varsavska konjicka brigade zauzela nemacke protiv-tenkovske polozaje.

А. Варшавский. Наступление кавалерии. 1940

[attachment=1]

    М. Греков. Отряд Будённого отражает атаку в пешем строю.

[attachment=1]

sovetska tankacka

[attachment=1]

Svaka pešadijska  divizija Crvene armije je imala jedan vod konjanika u izvidjačkoj četi. Prvenstvena namena ovog voda je bilo izvidjanje na nešto većoj daljini, nego pešadijskih patrola.
Takodje, poznati su konjički korpusi (generala Belova, na primer) i njihova uloga u borbama  u toku odbrane Moskve.
CA je na kraju rata, imala 22 konjičke divizije, nekoliko gardijskih konjičkih divizija i 4 konjička školska centra.

Ваљда "тачанка".

Nesto o konjickim jedinicama na ovim prostorima:

Za vreme prvog balkanskog rata konjica se koristila za izvidjanje ispred prednjeg kraja. U toku noci, konjica se povlacila na prenociste iza obicne pesadije. Izvidjanje su vrsili po vodovima (oko 40) ili eskadronima (160 sabalja), na daljinu do oko 40km, a vezu su odrzavali kuririma i heliografima (ogledala).
Srpska vojska je u Balkanskim i Prvom sv.ratu imala konjicku diviziju i u svakoj pesadijskoj diviziji konjicki puk.

Puk snage 4 eskadrona je bio u divizijama I poziva. U divizijama II poziva je bio divizion snage 2 eskadrona. Konjička Divizija je bila sastava dve Brigade od po dva puka.

Komandant konjicke divizije bio je knez Arsen Karađorđević, dete kneza Aleksandra i kneginje Perside, mlađi brat kralja Petra I Oslobodioca, unuk vožda Karađorđa i praunuk kneza Alekse Nenadovića.

U Prvom i Drugom balkanskom ratu učestvovao kao komandant konjičke divizije i borio se u bitkama kod Kumanova, Bregalnice i Bitolja. Njegovi saborci kasnije su pričali o čudesnom junaštvu i veštini komandovanja koju je ispoljio tokom gonjenja Džavid-pašinih odreda kroz Albaniju. Posebno je zapamćena njegova uloga u borbama na položajima oko reke Bregalnice koji su bili nazvani «bestrašinski»; tu je iznenadnim i silovitim naletom svoje konjice pomogao pešadiji pa je odmah bio slomljen otpor bugarske vojske i dobijen rat. Postao je omiljen kod vojnika jer je, pored ostalog, uvek boravio na prvoj liniji fronta.

U toku svog burnog života učestvovao je u devet ratova i imao četrnaest dvoboja. Od svih oficira u našoj istoriji imao je najveći broj odlikovanja.

Rođen u izgnanstvu upokojio se u izgnanstvu, 19. oktobra 1938. u Parizu. Njegov sin, tada prvi namesnik, uz najviše državne i vojne počasti sahranio ga je u kripti crkve Sv. Đorđa na Oplencu.

Nacelnik staba Komande konjicke divizije bio je potpukovnik Milan Tucakovic (kasnije djeneral).

Milan Tucakovic,sin Todora Tucaković iz Gruže,rodio se 1871 u Kragujevcu.Gimnaziju završio u Kragujevcu, Vojnu Akademiju u Beogradu, Državni pitomac u Francuskoj pešadiji 131 Orleanski puk. Proizveden u djeneralnog pukovnika 1914 godine, u djenerala Srpske vojske 1918 a u Armijskog djerala 1923 godine. Delegat Vrhovne komande i kraljevske vlade u Sofiji,Pomoćnik načelnika Djeneralštaba i na kraju Komandant Zagrebačke Armijske Oblasti 1921 - 1925. Umro je 1936 u Kragujevcu i sahranjen na Varoškom groblju.

Konjica VKJ

Sastav jugoslovenske kraljevske vojske izgledao je ovako:

Štab Vrhovne komande, tri štaba grupe armija, sedam štabova armija, 28 pešadijskih divizija, tri konjičke divizije, jedna gardijska konjička brigada, dva planinska odreda, 16 združenih odreda, 16 graničnih posadnih pukova, dve tvrđavske komande (u Boki Kotorskoj u Šibeniku). Kao samostalne komande bile su Vazduhoplovstvo i Mornarica, sa svim pratećim ustanovama.


1.konjicka divizija VKJ


Konjička divizija, je imala oko 6—7.000 ljudi, bila je naoružana slično pešadijskim jedinicama. Imala je:
-štab;
-1.konjičku brigadu od 2 do 3 puka (puk je imao 4 .eskadrona, 1 mitraljeski eskadron, 1 tehnički eskadron, bojnu i trupnu komoru);
1.divizion konjičke artiljerije (4 baterije, od kojih 1 pt baterija);
1.biciklistički bataljon (3 streljačke i 1 mitraljeska četa);
1.pontonirski eskadron; 1 hemiski vod; 1 eskadron za vezu; 1 dopunski konjički divizion (2 eskadrona, 1 mitraljeski eskadron, 1 tehnički eskadron i 1 biciklistička četa);
-pozadinske jedinice i ustanove.

Pokušaj da se 3. konjička divizija delimično motorizuje nije uspeo, pošto nisu mogla da se obezbede potrebna motorna vozila.

Konjicke jedinice JV u otadzbini

U svojim prvim sudarima sa Nemcima, srpski rojalisti pretrpeli su znatne gubitke, posebno u oficirskom kadru, a zajedničke akcije sa partizanima dovele su samo do surovih represalija. Pukovnik Draza Mihailović se odlučio za taktiku klasičnih pokreta otpora, pritajiti se, neprijatelje uznemiravati pasivnim otporom, u direktne sukobe ulaziti samo u samoodbrani, povremeno vršiti sabotaže i manje gerilske napade. Za to vreme izgrađivati dovoljno jaku organizaciju spremnu da u “odsudnom momentu” izvede opšti ustanak kroz frontalni sukob.

Nova reorganizaciji JVUO izvedena je po teritorijalnom načelu. Vojne jedinice direktno su bile, po principu obrnute piramide, vezane za selo,opštinu i srez. Operativne jedinice bile su jedinice pod oružjem: ilegalni, tzv. šumski odredi, formirani u čete, bataljone, brigade i korpuse. Na svaki srez, dolazila je po jedna brigada. I organizacija teritorijalnih jedinica izvedena je po srezovima.

Vojna organizacija počivala je na Uputstvu broj 5 koje je Mihailović izdao 14. februara 1942. godine. Uputstvo je predviđalo četu kao osnovnu jedinicu, bataljon od 2-3 čete, brigadu od 3-5 bataljona i korpus od 2-5 brigada.

Najvažniji deo operativne vojske bila je brigada, zamišljena kao mobilna, pokretna jedinica koja će izvoditi složene operacije, ali će i ona, sve do 1944. godine, ostati vezana za svoja sela. Formacija brigade propisivala je da ona ima: 1) štab brigade, 2) štabnu četu, 3) konjički eskadron, 4) pionirski vod i 5) štabnu komoru.

Nova vojna reorganizacija izvedena je u junu 1942. godine, a bila je uslovljena unutrašnjim potrebama ali je podsticaj došao i spolja.

Nazalost i pored svog truda, nisam uspeo naci podatke o formaciji, brojnom stanju, naoruzanju i kako je konjicki eskadron upotrebljavan!

NOV I POJ

1.konjicka brigade NOVJ

1.konjicka brigade NOVJ formirana je u selu Slavkovica kod Ljiga 15.septembra 1944.godine, odlukom  Staba 1.proleterskog korpusa (k-dant Peko Dapcevic, pol.kom. Mijalko Todorovic). Odluceno je da se formira konjicka jedinica koja ce biti pokretljiva, sposobna za gonjenje neprijatelja, za obavestajno-izvidjacke zadatke, patroliranje, zasede, iznenadjenja pa cak i za frontalne borbe i sadejstvo sa pesadijskim brigadama.

Stab 1. konjicka brigade, cinio je:
   -Karlo Suman, zamenik komandanta,
   -Boro Sajinovic, zamenik polit.komesara,
   -Aleksa Vukovic, intendant,
   -Dragan Bulat, obavestajni oficir,
              -Mirko Zoric, referent brigadnog saniteta.

Za komanda brigade je kasnije postavljen Srecko Stojadinovic.

Zbog nedovoljnog brojnoj stanja, formirana su dva diviziona i cetiri ekadrona. Stabovi brigade i diviziona, komande eskadrona i vodova preduzeli su intenzivne mere da se jedinica obuci i osposobi za predstojece zadatke i borbena gotovost dovede na potreban nivo. Stab 1.proleterskog korpusa, brigadi je dao prvi zadatak da u rejonu Valjeva pristupi otkrivanju I savladjivanju ostataka razbijenih cetnickih jedinica i grupe odmetnika.
1.konjicka brigade je ucestvovala u borbama za Beograd, da bi zatim bila upucena na Sremski front, gde je vodila teske borbe, da bi uspesno nastupajuci krenula ka Zagrebu. Uvece 9.maja 1945.g. brigade je stigla u Zagreb i smestila se u konjicke kasarne u ulici Barona Filipovica. U kasarnama su zaplenili dosta opreme. Brigada je bila pod neposrednom komandom Staba 1.A, i dobila je odmah zadatak da patrolira i kontrolise pojedine gradske rejone.

U osmomesecnim tezim i laksim borbama 1.konjicka brigaada izbacila je iz stroja skoro 1.900 neprijateljskih vojnika, podoficira i vojnika. Zaplenika je znatne kolicine municije i razne ratne opreme. Buduci da je skoro 5 meseci bila na Sremskom frontu i ucestvovala u zavrsnim operacijama imala je oko 55 poginulih I 74 ranjena borca. Brigada je ostala u Zagrebu do 25.maja 1945.g. a zatim je vracena u Beograd. Posle kraceg odmora, brigade je nastavila mars u svoj prvi mirnodopski garnizon, Smederevsku Palanku, i smestila se u kasarne bivseg Petog konjickog puka. Tu je ostala do 11.jula 1945.g. kada je presla u garnizon Nis i postala jezgro konjickih jedinica Jugoslovenske armije.

Interesantno je da je 1.konjicka brigade imala zapazen fudbalski tim u kome su igrali pored ostalih, braca Cajkovski, Stjepan Bobek, Sostaric i drugi.

Kako se rat blizio kraju, formirana je jos jedna konjicka brigade, formiraju se samostalni konjicki eskadroni i vodovi. Na kraju rata u jedinicama se nalazilo skoro 80.000 konja, da bi krajem 1945.godine, brojno stanje bilo smanjeno na oko 38.000.



 

Naredjenje Staba 1.A  NOVJ 1.konjickoj brigadi za nastupanje ka Pleternici od 10.04.1945.g.

Konjica Jugoslovenske Armije1945-1959

20. jula 1945. po naređenju maršala Tita izdaje se naređenje za formiranje 'Inspekcije konjice' kao neposredni organ Ministarstva NO prvi komandant je general-pukovnik Milan Pavlović (komandant konjice JA od 1945-1948).

6. avgusta1945. Tito izdaje naredbu:
Odmah formirati 3 samostalne konjičke brigade i to 10, 11 i 12 konjička brigada, sjedišta brigada:
10.konjička brigada u Nišu
11. konjička brigada u Čakovcu sa pojedinim dijelovima u Varaždinu
12. konjička brigada u Subotici
iste će formirati štabovi armija i to :
štab 1. armije formira 10. konjičku brigadu
štab 2. armije formira 11. konjičku brigadu
štab 3. armije formira 12. konjičku brigade

Za 10. konjičku korišteno je postojeće ljudstvo konjičke brigade, a nedostatak popunjen ljudstvom iz operativnih jedinica u sastavu armije. Po tome 1. armija računajući i konjičku brigadu ima ukupno da da: 1987 konja, 117 artiljerijskih teglećih konja, 171 vozarskih teglećih konja.

Za 11. konjičku brigadu:
a) Korpus narodne odbrane 300 konjanika , 300 konja i jahaći pribor
b) 2. i 4. armija podmiriti ljudstvo u omjeru 60 % (2. armija) i 40% (4. armija) 2. armija treba da da 747 jahaćih konja, 57 artiljerijskih teglećih konja i 71 vozarskih teglećih konja a 4 armija treba da da  940 jahaćih konja, 60 artiljerijskih teglećih konja i 100 vozarskih teglećih konja.

Za 12. konjičku brigadu 3. armija treba da da 186 jahaćih konja, 117 artiljerijskih teglećih konja, 131 vozarskih teglećih konja.

1. oktobra 1945 formira se konjička škola u Zemunu, 1952 škola se preimenuje u konjički školski centar koji je premješten u Vršac. Školovanje je trajalo 11 mjeseci (5 u trupi), od 1948 – 1951.g. Komandant konjice JA je general-pukovnik Dragoslav Pavlović.

30 travnja 1949. Inspekcija konjice se preimenuje u Komandu konjice naredbom MNO 29. januara 1948 dolazi do organizacijsko-formacijske promjene konjičkih jedinica od 10 i 11 konjičke brigade formirani su 9 i 15 konjički puk rasformirana je 12 konjička brigada formirane nove ergele : Kutjevo, Zobnatica, Ljubićevo i Butimir kao i remontni depoi br. 1, 2 i 3.

Prema mobilizacijskom razvoju JA 1949 postojale se sljedeće jedinice i ustanove konjice:
190. konjički puk - Aleksinac
34. konjički puk - Smederevska Palanka
12. konjički puk - Čakovec
4. gardijski konjički puk – Zemun

5. avgusta 1959.g.  naredbom Vrhovnog komandanta JNA od 27. jula 1959.g. konjičke jedinice su rasformirane zbog razvoja mehanizovanih i tenkovskih jedinica.

Izvor:http://jna-sfrj.forum-aktiv.com/t896-konjica-1945-1959

Konjica Jugoslovenske Armije 1945-1959:

Moj otac je bio oficir u auto jedinicama posle rata.Pričao mi je da su po rasformiranju konjice 1959g,pokušali da nagovore podoficire da predju u auto jedinice.Kaže da je blo dosta podoficira,ali da su retki prešli u autojedinice.Navodno je većina govorila" Ja sam došao u armiju da jašem konja ,a ne da vučem upravljač".Ko nije prešao u neke druge jedinice oteran je u pešadiju.

Швајцарски товарни коњи у акцији:
http://www.youtube.com/watch?v=HAKqYdqQYF0
Негде сам прочитао да их има око 200,000 али само у резерви.

Што се тиче бицикла, погледајте http://www.militarybikes.com

Једна фотографија из периода грађанског рата у Грчкој 1946-1949 године. На слици је коњанички одред у саству Демократска Армије Грчке, састав одреда је био 96 људи од кој су сви били Македонци из Егесјке Македоније. Узели су учесће у битци за Лерин (Флорина) где су заузели пут и Лерин, било је тешко да се лоцирају из ваздуха и зато су имали висок степен преживеалих људи у одреду за разлике о других партизанских јединица.
Опрема и коњи су били из ссср

[attachment=1]

Португалци во ангола 1975

[attachment=1]

Португалски коњаник ангола 1975

[attachment=1]

Sgt_Reckless е коњ на американската армија кој мобилизиран во 1952 година  во војната во кореја учестува во борбите во на ридовите покрај границата со северна кореја каде во еден ден пренесол  голем количина на гранати за бесповлечниот топ кој ја важен за задржување на позицијата на тој дел од фронот исто така така пренел голем број на ранети .Поради тоа е награден со чин наредник

[attachment=1]

Konjica JV.

[attachment=1]

Koliko triba vrimena za obuciti konja za rad u konjici?

I ima li netko organizaciju kineske konjicke divizije iz 80ih

Kineska konjica.

https://youtu.be/9UBImpAe53I

Ima li netko neki prirucnik ili uputstvo o upotrebi konjice u pdf-u? Moze i na engleskom

Ja imam ovaj US iz 1862.

[attachment=1]

Hvala

[attachment=1]
Konji su se zadrzali u nekim jedinicama, poput planinskih. Na slici iz osamdesetih komandir planinske cete u Delnicama kapetan Istvan Kovac - Stevo.