PALUBA

    Nekoliko slika prvog ratnog broda sagrađenog u Beogradu.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Oklopni motorni čamac "Jadar" porinut 6. avgusta 1915. godine u Brodarskoj radionici S.B.D., Beograd ! Svaka čast !  :super

Izvrsno! Za taj sam cuo, ali ga jos nisam vidio ("uzivo").

Iako je malo off interesantno je da je prvo brodogradilište koje je izrađivalo ratna plovila za potrebe Srbije bilo u Dubravici (ušće Velike Morave u Dunavu). Tu su izrađivani brodovi i za potrebe Turaka. Ovo brodogradilište je izgubilo na značaju tek u drugoj polovini XIX veka. Što je naročito interesantno i u Lapovu (u blizini Miljkovog manastira) je takođe postojalo manje brodogradilište koje je pored pontona gradilo i manje plovne objekte za potrebe srpske vojske.

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

O maketi i (admiralu) Lati, da ne komentiram previše :klap, ali brod je zanimljiv. Možda da netko tko je upućeniji da napiše nešto više o njemu, zanima me pogon. nema dimnjaka, znači ili benzinski ili diesel...

   Ja lično se bavim isključivo brodovima i njihovom konstrukcijom, A istorijom i tehnikom se zanima moj prijatelj   Dejan Jovanović  .Na forumu SBD 650  ,Pa  ću ga zamolit da nešto više napiše o Jadru.

Do sada nisam pronašao nikakve taktičko-tehničke podatke o njemu. Mislim da je imao pogon na neki prilagođeni kamionski ili automobilski motor. S obzirom da je u to vreme većina kamiona i automobila imala benzinski motor čini mi se da je "Jadar" najverovatnije imao benzinski motor... Što se tiče naoružanja najverovatnije se radi o kuli sa mitraljezom (Schwarzlose M07/12?) demontirane sa S.M.Patrouillenboot "C" potopljenog od strane srpske artiljerije 15. maja 1915. godine u blizini Beograda

Bio sam u Lapovu. Čak sam se i okupao u rijeci. Nije bila dublja od kolina. Upravo dubina za neku trupicu. Nije mi baš jasno da su tu mogli veći čamci ploviti. Znam za željeznicu, vlakove, puste tračnice i skretnice. Za brodogradilište nisam znao. Jabuke, kruške i šljive u tom kraju imaju okus prirode. Doduše u pradavna vremena sam tamo bio. Tad nije izlazio Alan Ford ali Den Deri je.

Mitraljez je sasvim sigurno Švarcloze kao i na ostalim plovilima srpske brodarske komande. To nije sporno na osnovu izvora kao i da su posadu činili beogradski gimnazijalci koji nisu još uvek bili vojni obveznici (tad se u Srbiji u vojsku išlo sa 21 godinom). Postoji prilično velika verovatnoća da jedan od tih mitraljezaca sahranjen u grobu neznanog junaka. Naime gotovo je sigurno da je u grobu neznanog junaka sahranjen poginuli mitraljezac pripadnik komande Ade Ciganlije a oni su uglavnom bili beogradski gimnazijalci i u početku napada oktobra 1915. godine su bili raspoređeni na plovilima Srpske brodarske komande. Kako su sva plovila vrlo brzo potopljena bilo dejstvom austro ugarske artiljerije bilo od samih posada mitraljesci su sa poslugom skidali mitraljeze i nastavljali da se bore ao pešadinci.
Mislim da ideja o kupoli skinutoj patrolnog čamca c pije vodu. Inače taj čamac je potopila ruska baterija 152 mm ali sa srpskom posadom. Ruska i sve 4 engleske baterije su bile gotovo u potpunosti popunjene srpskim ljudstvom a i komandovali su srpski oficiri. Jedino je francuska baterija bila stvarno u potpunosti farncuska.

Brodarski u rimsko doba Morava je bila plovna do Niša. U rimskom Naisu je bila stacionirana omanja jedinica rimske rečne ratne flotile oja je bila u sastavu dunavske rečene ratne flotile. U vreme opsade Beograda 1456. osmansko brodogradilište je bilo u Kruševcu. Brodovi su spušeni Moravom a zatim su Dunavom uzvodno stigli do Beograda. Do pada Smedereva 1459. godine glavne baze turske rečne ratne flotile su bile Golubac i Stalać. U XV veku brodovi izgleda da nisu išli Južnom Moravom ali Zapadnom su išli do Trstenika u kome je postojala manja luka. Prilikom pripreme odbrane Niša od Osmanlija 1690. godine Austrijanci su municiju i hranu dovozili brodovima sve do Niša. I kasnije je Morava korišćena za plovidbu. Poslednji ozbiljni pokušaj je izvršen čini mi se 1865. godine (možda sam pogrešio za par godina gore dole - pišem napamet) kada je ne baš mali austrijski parobrod ispitujući mogućnost plovidbe Moravom stigao do Ćuprije. Međutim odustalo se od parobroda na Moravi prednost je data železnici.

А Јулија Џонс? ;)

На тему померања река и водостаја, био сам пре коју годину у Ефесу (садашња Турска, некад престоница Римске провинције Мала Азија). Мислим да је то најпознатији пример загушења река - у своје време највећа лука у Малој Азији, а данас се туристи питају шта то водичи лупају кад помену луку у оној пустари...