PALUBA

https://www.youtube.com/watch?v=0NlHKUUHlBk

Pogledah ovaj snimak, bilo je baš "veselo" te noći. "Tripl Ej" tamo, "tripl Ej" 'vamo... nije im bilo lako.
Koliko li je takvih uspjelo nakon pogotka da "odjedri" nešto duže i sruši se negdje u komšiluku...

Lijepu mašinu upropastismo...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


A ovaj ga je "dovezao" do nas...

[attachment=4]
[attachment=5]

Lako za lim.Imaju oni igračaka i previše.Ono što impresionira je njihova CSAR mogućnost.Gdje god da pilot iskoči, može računati da će ga ekipa pokupiti, pa šta košta da košta.

Te godine je amerima bilo jos vise stalo da sakriju svoje gubitke i da spasu svakog pilota.

Za ovog iz F-16 obzirom na konfiguraciju zemljista, blizinu BiH i vazduznu premoc NATO-a nije ni cudo sto su ga iscupali. Mada imali su par godina ranije u Bosni generalnu probu.

Za SRJ je bio veci blam sto su uspeli da pokupe pilota F-117 i to bez ispaljenog metka.

Mada za PVO VJ bilo je vise nego dovoljno to sto su oborili F-117.

Na snimku se čuje tokom komunikacije da jedan od aviona napada "AAA" što je skraćenica za cevnu artiljeriju (?). Negde smo diskutovali da li su napadali samo raketne položaje ili su jurili i protivavionske topove, izgleda da bi ovo moglo dati delimičan odgovor. Jedino mi nije jasno da li su ovaj položaj napali zbog toga što su ih primetili kako dejstvuju ili su ga tražili po zadatku?

Rekao bih, na osnovu snimka, da položaji PVO nisu bili primarni ciljevi. Avioni su, izgleda, napadnuti dok su išli na zadatak i to, čini mi se, iz više pravaca.

Iako se stavrno čuje kako je jedan avion napadao "triple A" ja mogu sa sigurnošću popriličnom reći da cevna PVO koja se nalazila oko Šapca a koju si činili pripadnici rezervnog sastava VJ nije nikada napadana. Naravno položaj aviona  sa video zapisa (koji nije u blizini Šapca) i njihova komunikacija ostavljaju mogućnost da je negde i napadana cevna PVO. Poznati su slučajevi napada A-10 na cevne PVO sisteme na Kosovu i Metohiji kao i na jugu Srbije što opet ne znači da nekada, negde drugde u Srbiji nisu avioni u nedostatku drugih ciljeva napadali i cevnu PVO.

Sad već lokacija pada aviona kao i lokacija doskoka pilota su udaljeni jedno 15-tak km od sistema cevne PVO oko Šapca (a drugih, bližih nije bilo) tako da su helikopteri mogli nesmetano da se "prošetaju". A veliko je pitanje šta bi bilo i da je bilo mogućnosi suprostavljanja CSAR timovima koji su stigli po sad već generala Goldfeina, jer mislim da tadašnji rezervni (pa verovatno i aktivni) PVO sastavi VJ npr. cevne artiljerije nisu bili po meni dovoljno upoznati sa "materijom" ali to je već za neku drugu temu.

Zanimljiv je intervju Lt.Col Davida Goldfeina koji je objavljen 2007. godine u kojem on priča o svojim "doživljaima" tokom obaranja i misije spašavanja. Link intervjua http://www.f-16.net/news_article2167.html u koje ima tako nekih smešnih i neshvatljivih stvari kao na primer
... mislim ima li on predstavu gde iskače i da se tu ne odvijaju nikakva borbena dejstva na zemlji pa da ima "miniranih polja" u zapadnoj Srbiji ili npr. o dejstvu po helikopterima
U vezi ovoga, na područiju dešavanja u prečniku od oko 10km nije bilo nikakvih vojnih jedinica osim lokalne policijske stanice u selu Volujac (ono se graniči sa selima Sinošević i Nakučanini, selima gde su završili pilot i avion) i pričalo se tih dana da su jurcali tu noć lokalini policajci, naoružani naravno samo AP, i da je neko i pripucao ali sve se to završilo na rekla-kazala. Naravno policija je i pronašla i mesto doskoka, delove opreme (padobran, kacigu, krvavu rukavicu, opremu, radio uređaj) i slično. Svedoka u tih par sela je puno koji su gledali u helikoptere koji su lebdeli iznad ili ispred njihovih kuća a tu noć je mesečina bila izuzetna i vidljivost je bila veika. Jedan od svedoka je i moj ujak koji je posmatrao helikoper  iz svog dvorišta kako lebdi na nekih 100-200m od njega u selu Volujac koje je 2-3km od mesta pada. I meni je tada bilo neshvatljivo kako bre da ga izvuku, kako smo to mogli dozvoliti ali sada kao malo stariji, kada znam sve što znam pa i bilo je logično da ga relativno lako izvuku ..... sad da je bio dan, da je možda pao seljanima na glavu, da je odmah lociran i od meštana uhvaćen i slično dolazimo do onoga- šta bi bilo kad bi bilo a toga nikakve koristi.

Pa zanimljivije je ako se svemu doda malo mašte i dramatike. A i herojskije je ako kaže da se provlačio kroz minska polja i da je izvučen pod borbom.

Očito je tip svim mogućim metodama pripreman za generala. Pa i razno raznim intervjuima. Naravno kao i obično u tim prilikama
se uljepšava i dodaje što više, da bi dotični bio što veći heroj u očima drugih. Kasnije i on sam povjeruje u takvo nešto iako se
neke stvari nisu nikad ni desile. Sad tek kad je postao General, veličanju kraja neće biti.

Po prezimenu i nosu pretpostavljam da je Jevrejin? (samo pitam, nisam rasista)  :super
da li je istina da je Goldfein bio komandant eskadrile?

Pa i da jeste, kakve to veze ima? Što se tiče nosa, svakog dana vidim jedno pedesetak takvih noseva.



Ovako je tekla njegova karijera:

Jeb.. :rtfm generala, ako nema veliku nosinu.  ;D U najmanju ruku k'o čuveni De Goll.  :klap :klap

Sklupljajuci materijal o ratu 1999, general Jovica Draganic i ja smo ovako identifikovali taj dogadja (u knjizi Vazdusni rat nad Srbijom 1999. godine ISI, Beograd 2010)

I pored ogromnog pritiska na raketne jedinice i velikih žrtava koje su pretrpele, sistem PVO je i dalje predstavljao značajnu pretnju napadačima. Svaki proceduralni propust za avijaciju NATO mogao je da bude poguban. To se pokazalo u jutarnjim časovima 2. maja, kada je 3. raketni divizion PVO 250. brigade oborio još jedan avion američkog ratnog vazduhoplovstva.
Drugi oboreni avion bio je tipa F-16 podverzije CG (broj AF 88550). Pripadao je 555. skvadronu 31. vinga iz Avijana. Komandant skvadrona, pilot potpukovnik Dejvid Goldfejn u ovom avionu imao je pozivni znak „Hamer 34“. Prema američkim podacima, on je upravo završio dejstvo po raketnim položajima PVO kod Novog Sada kada ga je u odlasku pogodila raketa na 4.300 metara visine.
Podaci vođeni u raketnoj brigadi pokazuju da je avion pogođen u 02.09 časova dejstvom sa vatrenog položaja u selu Karlovčić. Kako je zapisano, cilj je bio na azimutu 315, daljini 12 km, visini 6 km, parametru 4 km, sa brzinom od 300 m/ s gađanje je izvršeno sa dve rakete V-601, metodom TT.

Elektronski izviđači 280. centra EIO registruju taj događaj tako što jedan iz grupe od četiri aviona F-16C prijavljuje da je pogođen u motor i da će pokušati da se izvuče na zapad, ali da gubi visinu. Pilot se potom katapultira na visini 4.000–5.000 fita. Posle dopune gorivom u vazduhu u vazdušnom prostoru BiH u zonu se vraća ostatak grupe od tri F-16, ali dolaze i još četiri F-16CJ iz SEAD grupe, radi pokušaja lociranja pilota. Operativni centar u Vićenci prekida aktivnost celokupne avijacije u regionu i formira grupu za spasavanje koju čini osam F-16 i tri F-16 iz grupe oborenog pilota, zatim 16 F-16CJ i 10 EA-6B za SEAD podršku, 4 A-10 za SAR podršku, 2 helikoptera MH-53 za izvlačenje i jedan MC-130H/P, kao avio-cisterna za helikoptere MH-53 i osam helikoptera AH-64 Apač sa aerodroma Tuzla, radi podrške spasavanja. Leteće komandno mesto (ABCCC) napušta južnu zonu rada i dolazi u severni deo zone nazvane „Puffy“ u širem rejonu Sarajeva. Za ovu akciju angažovano je 11 tankera u zoni Loznica – Bijeljina.
U 3,55 časova, pošto je pilot lociran i identifikovan, grupa za spasavanje ulazi u vazdušni prostor SR Jugoslavije. Helikopteri koji su krenuli iz Tuzle (dva MH-53J i jedan MH-60G) dočekani su vatrom lakih protivavionskih raketa, ali bez posledica nastavljaju prema mestu gde se nalazio oboreni pilot. Ubrzo dobijaju upozorenje o dva sistema PVO koji su bili u pripremi za gađanje. U 04.00 grupa je gađana sa tri pozicije. Na označenom mestu oborenog pilota nije bilo. Prema novoj kompjuterskoj identifikaciji on je bio čak 17 milja  napred. Dok su leteli ka tom mestu na helikoptere je otvarana streljačka vatra, na koju su uzvraćali. Pilota, i pored jasnih koordinata i veze sa njim, nije bilo jednostavno pronaći. Helikopteri MH-53 su ga čak preleteli, ali je pilot MH-60 ugledao svetlo koje je upalio pilot i odmah se spustio niže. Iz helikoptera su iskočila trojica spasilaca, koji su ukrcali pilota. Srpski elektronski izviđači su registrovali da su u 04,41 časova helikopteri uspostavili radio-kontakt sa pilotom, a u 04,45 pilot je ukrcan u helikopter. U povratku, helikopteri su ponovo napadnuti streljačkom vatrom sa zemlje. Helikopter sa pilotom pratila su sa strane dva MH-53. Spasilačka grupa je nastavila let do aerodroma Tuzla, a u 06.00 časova pilot je avionom MC-130H/P prebačen u bazu Avijano. U toku operacije avioni EA-6B su neprekidno ometali sistem PVO.

Bojan

Ukupno 60 i nesto letelica?  :o

Izgleda. Prema identifikacijiama naseg EI.

B.

Овај догађај, обарање авиона Ф-16, је знатно мање медијски експлоатисан од обарања "невидљивог".

Што се тиче спасавања пилота задивљује упорност и организација да се пилот спаси по сваку цену. Мислим да нисмо били довољно припремљени за варијанте проналажења пилота и "дочека" спасилачких тимова. У питању је неискуство (и незнање о томе како ти тимови дејствују) као и ограничена могућност маневра и дејства ПВО снага за такву намену.

@bojanSDK1

Možete li mi reći, naravno ako znate, gde su helikopteri prešli granicu i kojom su trasom došli do Pocerine i pokupili pilota? Ako je Vama ili nekom drugom poznato, kako je moglo doći do greške u lociranju od čak 17 milja (cca.27km) i pored direktnog  kontakta sa pilotom?

U prilogu jedan moj suvenir, deo aviona F-16 tačnije deo radara AN/APG-68!

Postovani Zaslon,

Veci deo ove rekonstrukcije dogadjaja je prema pracenju komunikacija snaga USAF-a tog jutra, ali zaista ne znam da odgovorim na ova Vasa pitanja.
Uzgred, suvenir Vam je savrsen.

Bojan

Pretpostavljam da je to deo sistema za hlađenje radara?

@dexi

Brojevi (kodovi) koji se nalaze sa donje strane dela doveli su me dovde, firma na Floridi http://www.wbparts.com/rfq/1270-01-380-9041.html

Teško je to ovako izdvojeno posebno obrazložiti. U svakom slučaju to je deo
u radaraskom predajniku, nešto kao za razdvajanje ili u tom smislu.
Ništa posebno vredno sem suvenira..... ;)

Interesanto je napomenuti da sad vec general Goldfeina, dolazi iz porodice vojnih pilota. Otac mu je bio pilot, stari brat mu general sa dve zvede a maladji je isto pilot na F-16.

Можда се неки неће сложити, али бих рекао да је то што је он постао генерал и руководилац на значајној дужности и признање нашој војсци, односно ПВО. Није мала ствар оборити (садашњег) командант Централне команде УСА ваздухопловства.

Drugi bolje znaju od mene.

Ali mislim da nije ni postojao koncept za ozbiljno pronalaženje eventualno oborenih pilota ili doček "spasilaca", ne iz razloga što nam nije bilo poznato kako oni takve akcije spasavanja izvode već da je bio doktrinarni stav da se u cilju čuvanja sopstvenih snaga ne provociraju kasnije osvetničke reakcije tehnički nadmoćnijeg neprijatelja.

Ili dozvoli, da razjareni seljani vilama i tandžarama iskale bes pa da nam se to opet obije o glavu.



.

 

 Malo Holivuda! A šta bi se desilo da su u Srbiji imali slučaj  "Pad Crnog Jastreba"? Ionako smo pretplatili sve ! Nek košta i to zadovoljstvo, kolko košta.

Pa sad...seća li se neko priče koja je najbolje opisana rečenicom koja aludira na Desankinu "Krvavu bajku", a glasi: "Bila jednom četa komandosa..." ... ostatak vam je verujem poznat, kao i događaj. Sad da li se zaista desio...

Официру, не можеш никад имати довољно расположивих и припремљених снага да одмах крену у хватање обореног пилота на сваком делу територије. Не знаш где ће да падне. Друго, ту је и неискуство. Да се данас то ради била би друга прича.

  ;) Znam da nema veze sa strukom ili logikom ovo što ću reći ali zaista mislim isto što i KileZr.

Ja bi ih ganjao i terao, što u Sremu kažu "Od iže jesi pa natrag" pa šta košta da košta, kad je već bal nek bude trandebal.

 E brate, da se jednom i nas dvojca oko nečeg složimo ;D

Problem bi nastao da je avion pao dublje u teritoriju tadasnje Jugoslavije. Tada bi postojala mogucnost da se helikopteri vizuelno uoce od strane neke PVO jedinice, pa bi se moglo dejstvovati lakim prenosnim PVO sistemima. To je moj zakljucak. A pitam Vas, da li se to sme, i da li je moguce?

Interesantno je to pitanje. Da li je nekim aktima međunarodnog prava regulisana zabrana dejstvovanja po letelicama u SAR misijama u toku ratnih dejstava, na teritoriji protivničke strane?

A kako znas da je nekoliko helikoptera, transportnih u pratnji borbenih u SAR misiji? Nije to crveni krst, borbene letelice pune vojnika na tvojoj teritoriji. I ne vidim razlog za tako nesto, postoji medjunardno ratno pravo i pravila ponasanja prema zarobljenicima. Da se postuje, ne bi niko rizikovao sa spasilackim operacijama.

   Kao učesnik i svedok u ovom i prethodnom obaranju F-117 čini mi se da se neke stvari ne podudaraju. Na linku koji daje intervju sa oborenim pilotom na više mesta se pominje da je obaranje bilo 01.05.1999. Da li je u pitanju razlika u vremenskim zonama u Americi i kod nas ili je reč o različitom događaju. U tom periodu je srušen isto F-16 koji je pao na Cer dejstvom sistema Strela-10J iz sastava SARD PVO 453. oklopne brigade razmešten u okolini Sremske Mitrovice. Ne sećam se tačno datuma ali znam da je obaranje potvrđeno i da su posada i starešine unapređeni, a neki i odlikovani povodom ovog događaja.

Šta se desilo sa pilotom?

Pa, izvučen je vrlo brzo.

@micha- F-16 koji je pao na Cer kod sela Nakucani. Nisam bas shvatio tvoj post najbolje, cini mi se da si hteo reci da su za dva dana oborena 2 F-16.

Ja sam uspeo da pronadjem jedan drugi podatak. Naime osim ovog sto je pao kod Nakucana 2.maja 1999. godine prema izvestajima od 01.05.1999. godine kaze da je jedan F16 pao 11 milja istocno od grada KOZLUK. Medjutim u izvestaju se navodi broj onog iz Nakucana.

Neobicno je:

-Vest je od 01.maja 1999.godine a ovaj kod Nakucana je pao 02.05.1999.
-Pominjanje mesta padao kao "11 milja istocno od grada Kozluk" a koliko mi se cini to je jedno selo na levoj strani Drine, pored toga daleko vecih mesta ima kao orijentir. Naravno ako se prisetimo razih gluposti izrecenih u medijima a u vezi geografskih pojmova onda jos vise cudi gde uopste pronadjose taj Kozluk.

Da li je u pitanju vremenska razlika ili nesto drugo ne znam.
 
http://www.f-16.net/news_article214.html

@micha

Sigurno nisu za dva dana oborena dva F-16 a iako jesu drugi nije pao sigurno na teritoriju SCG ili ti konkretno na Cer. Da li je ili ne pogođen neki avion 1. maja to ne bih znao ali sigurno nije pao na Cer i to mogu garantovati 100%.

@Kuzma

U pitanju je vremenska razlika pa eto pogledaj i za obaranje komandanta Pavlovića na pominjanom sajtu http://www.f-16.net/news_month05_year1999.html navodi se 3. a ne 4. maj. Pominjanje sela Kozluk koje se nalazi u istočnom delu Republike Srpske uz granicu, dugo se protezalo kroz naše medije (većinom pisane) ali i kroz strane pa se i danas na više mesta na internetu može naći kao podatak za lokaciju pada F-16.

   Iz Američkih izvora se tvrdi da je avion pogođen pri povratku sa zadatka u okolini Novog Sada na visini 4300 m. Ako se pravom linijom povežu NS i mesto pada aviona u s. Nakučani ispada da je taj avion bio najbliži pomenutom sistemu Strela 10-MJ iz sastava 453.br. koji je tih dana bio raspoređen u blizini ekon. Glac u ataru između Srem. Mitrovice i s. Šašinci, a mnogo dalji od zone razmeštaja 250. Raketne brigade koja je bila toga dana u rejonu sela Karlovčić. Maltene je preleteo iznad lansera na visini koja je na granici dometa, a koji je tih dana u navedeno vreme oko 02 oo (ne sećam se tačno datuma) imao jedno uspešno lansiranje nakon čega se čula eksplozija. Pošto je bio mrak mogla se uočiti i svetlost u trenutku kada je raketa pogodila cilj, koji je nakon pogotka nastavio da leti u plamenu prema jugu.


[attachment=1]


   Pošto je sistem lansiranja na ovom oruđu takav da se ne može dejstvovati dok glava rakete ne zahvati cilj isključena je svaka mogućnost slučajnog lansiranja. Takođe, ako cilj izmakne ili iz nekog drugog razloga glava više ne zahvata cilj raketa će kada potroši gorivo pasti bez aktiviranja eksplozivnog punjenja, tako da se nakon remonta može ponovo upotrebiti. To znači da je pomenuta raketa morala pogoditi neki cilj pošto se nedugo nakon lansiranja čula detonacija i video bljesak na nebu, nakon čega se zapaljeni predmet udaljio ka jugu. Ovaj sistem nema poseban radar za osmatranje (tako da se pogodak ne može neposredno utvrditi na pokazivaču), mada se može povezati na informacioni sistem i koristiti podatke drugih sistema ili oblasne kontrole letenja, već se navodi pelengatorom koji detektuje EM zračenja u vazdušnom prostoru i usmerava raketu koja nakon zahvata cilja pomoću senzora u glavi signalizira zvučno zahvat i mogućnost dejstva. Posao dežurnog operatora je da nakon toga lansira po dobijenom odobrenju ili samostalno. Po izlasku rakete iz kontejnera na kupoli pali se marševski motor koji takođe ostavlja trag tako da se let rakete može donekle pratiti vizuelno ako je vidljivost dobra. Pošto sam bio u kontaktu sa posadom pomenute Strele u tom periodu mislim da je u knjizi pogrešno navedeno ko je oborio famozni F-16 toga dana u Nakučanima.

   Dosta vremena je prošlo pa se i ne sećam svih detalja i imena aktera pa bi bilo dobro da neko ko je bolje upućen proveri još jednom sve, u svetlu ovih podataka koje sam naveo. Moguće je i da ja grešim, ali sve ove godine sam verovao u ovo što sam izneo i malo me iznenadilo kada sam na ovom forumu pročitao da je i taj avion oborila 250. brigada PVO.

Samo jedan divizion 250.rbr je bio u rejonu Karlovcica a ta brigada ih je imala 8 ili 9 (diviziona). Tako je divizion iz Obrenovca bio lociran izmedju Obrenovca i Uba.

Sto se tice obaranja ovog F16 ponovo postoji par nelogicnosti.

1. Ako se vracao sa zadatka zbog cega bi iz pravca NS zar nije imao kraci put da izadje iz opasne zone
2. Ako je to bio povratak sa misije odakle mu onda jedna protivradarska raketa koju je prilikom pogotka ispustio i ista pala i eksplodirala u s. Zvecka kod Obrenovca. Tada je pogodila prizemnu terasu jedne privatne kuce.

Logika govori da je taj avion lete iz pravca BG ili mozda Panceva i da je pogodjen bas onako kakva i jeste zvanican verzija  - od strane 3.rd. Inace ovo je i verzija koja se u obrenovackom divizionu pricala odmah posle bombardovanja. Sticajem okolnosti taj divizion je bio u istoj kasarni sa jedinicom u kojoj sam radio.

P.S

Postoje izvestaji gde kaze da su americki avioni porusili mostove u Novom Sadu kako bi sprecili doturanje novih snaga VJ na Kosovo posto se za to koriste. Pa ima i ono da je Novi Sad grad na Kosovu. Toliko o americkim izvorima.

Nešto nisam siguran da to baš tako radi niti sam ikada čuo za taj postupak. Osim što je krajnje nebezbjedno, na šta liči raketa koja je kao kamen pala s nekoliko kilometara visine...

Стрела-1 нема самоликвидатор, за С-10 не знам.
Братова јединица је имала погодак у свињац, на сву срећу без жртава.
Сељак је мислио да је пао Томахавк, и остао у том убеђењу јер није видео ћирилицу на ракети.

   Sve Ruske iliti Sovjetske vođene rakete imaju takav princip da ukoliko ne pogode cilj ili se ne aktiviraju blizinskim upaljačem padnu na zemlju. Naprimer Maljutka kao prva i najduže upotrebljavana POVR, a isto tako i Strela 2 i 2M kao proizvodi istog konstruktorskog biroa. To nije ništa novo za ovaj tip napružanja već je pitanje ko je oborio pomenuti F-16 pre toliko godina. Čudi me da se ne javlja još neko od svedoka sa svojim komentarima.

Ako se ne varam, samouništavaju se, u slučaju promašaja, i Strela-10 i Strela-2M.
Mene je najviše začudila tvrdnja da se rakete koje padnu remontuju i opet koriste.

   Mogu se remontovati ako posada uspe da ih nađe i ako nisu u većoj meri oštećene. S obzirom na visoku cenu ovih oruđa to je na neki način i logično da se iskoristi sve što se može od neeksplodirane rakete. Za samolikvidator nisam siguran da ga ove PVO rakete imaju, za Maljutku znam sigurno da ga nema, a sigurno se koristi na Zolji što je i normalno s obzirom na njenu jednokratnu primenu. Bez obzira na iznete tehničke detalje i dalje se niko nije javio da razmotri ko je stvarno pogodio F-16.

Наведено је да је авион летео на 4300 метара. На тој висини су и летели да би избегли ЛПАА и ИЦ вођене ракете.
Не знам одакле је податак да је плафон гађања за Стрелу-10 толики, обично се наводи до 3500 метара.

Што се тиче гађања, имао сам прилике да гледам неколико гађања са Пасјаче, како се испоставило са Стрелама 2. ИЦ вођене ракете могу да ухвате циљ који лети на већој висини од плафона гађања. Код једног ноћног гађања ми се учинило да су погодили - видела се тачка од мотора ракете, улазак у облак, а онда бљесак и касније експлозија (каснила је због даљине). Само што су бљесак и експлозија били од ракете коју је авион испалио назад. Мислим да осматрањем није лако установити да ли је нешто погођено или није. Бљесак је могао бити и од ИЦ мамаца, наводна експлозија од пробијања звучног зида итд.

Овде има технички далеко писменијих од мене па да не испадне да држим "слово" некима из технике. Технику баш и не знам али знам физику.  Та наука има неке законитости. Кад нешто што лети врло брзо оде увис, којом брзином то исто средство падне на земљу? И све што не оде у орбиту око Земље мора сигурно да падне назад. Ако нема падобран или неки "успорач" онда ће да "тресне".  Нема ту никве науке и технике.  И сад то што "тресне" неко скупља да би га ремонтовао? Па није убојна глава ракете само метални ваљак са експлозивом. Има у њему и фине механике и елктронике којој баш не прија "трескање". Можда у Русији то скупљају  за "ремонт" (ушта чисто сумњам), али овде то скупљају да би се уништило. Евентулано, можда је могуће искористити неку компоненту, али тешко да је то могуће.

О чему овде полемишемо. О нечему што је непобитно утврђено? Авион је оборио ракетни дивизион 250.рбрПВО.

evo jednog svjedocenja iz prve ruke, tog u to vrijeme 99. godine prolazio sam autom u bilzini sela Kozluk, vise prema Tuzli, i to u Federaciji BiH, cuo se prasak, udar (avion nisam vidio), policija je blokirala cijelo podrucije i preusmjerila promet na "alternativne" pravce. Znaci ipak zapadno od Kozluka, ali se vriejeme bas podudara.

Pitanje dana-gde je zavrsio motor od F-16?

Ljudi treba da nam bude jasno da sve rakete imaju samolikvidator ili uređaj koji će uništiti sredstvo, ako posle promašaja cilja padne na zemlju ili udari u vodenu površinu.
Ima puno razloga za to, prvenstveno bezbednosnih.

Ukoliko raketa padne na zemlju pre nego što potroši svo svoje gorivo - ono će se sigurno zapaliti i eksplodirati.

Ako je svo gorivo potrošeno, bojeva glava je sigurno armirana (dovedena u oštro stanje), pa će udarom u zemlju ona eksplodirati i uništiti raketu - ukoliko je samolikvidator zakazao (što je vrlo redak slučaj).

Pa čak, iako se kojim slučajem ne desi ovo što sam u prethodne dve rečenice napisao, treba imati na umu da sve rakete lete brzinom metka - preko stotinu i više m/s (da bi uopšte mogle opstati u vazduhu i leteti). I ako pri toj brzini udare u bilo kakvu prepreku raspašće se u param parčad.

Mi smo ozbiljan vojni forum. Ne bi smeli da valajmo takve gluposti, da posle ispaljenja i pada rakete na zemlju, ona ide na remont i može ponovo na gađanje.


Tako nešto postoji kod torpednog naoružanja. Školsko torpedo, nakon što potroši svo gorivo isplivava na površinu mora i posebnim uređajem javlja svoju poziciju. Brodovi ga pokupe, ide na remont i posle toga je spremno za novo školsko gađanje.

Tako nešto sa raketama nije slučaj!  
Osim, ako se radi o nekoj specijalnoj izvedbi, koja ima namenu da se posle ispaljenja vrati u fabriku. Takve rakete moraju imati specijalne usporivače, padobrane i sl. da se ne bi oštetile kada padnu na zemlju.
Prave, bojeve rakete kada se ispale, možeš im reći zbogom, nema više!

vathra, u to vreme su sva deca razlikovala eksploziju nekog ubojnog sredstva i probijanje zvucnog zida, gde nece vojska i to plavci. ajde rezerva djenje-djene, ali aktivni, koji rukuju pvo sredstvima bi isgurno prepoznali zvuk.
 
to da se ispaljena bojeva raketa moze remontovati ne verujem, iz razloga koji je dzumba naveo. pa vidli smo dzumle harmova koji su popadali kod nas na sta lice. meni bar ni jedan nije izgledao kao nesto sto se moze remontovati, vec samo reciklirati.

За децу ти не могу рећи јер се тад нисам дружио са њима, а за војску са којом сам био (додуше нису били плавци), ти могу рећи да значајно прецењујеш ниво образовања и познавања војне технике. Све и да је све било савршено (а није), ипак се ради о врло специфичном искуству које је могуће добити само у рату.

Добар је пример мој капетан који је у неком селу близу нас видео мајстора за оправљање ПВО система Шило. Ја тад нисам знао да га имамо, односно да је то један од назива за ракету Игла за коју сам знао да је имамо. Питао сам капетана да се можда не ради о Шилки - на шта он није био сигуран о ком од та два система се ради (!!!?)

Да не спомињем класиће војнике који су ме пар дана пред рат убеђивали да имамо С-300, и као доказ ми показали слику са насловне стране Војске (са Кубом). Дијалог је био:
-(ја) Није то С-300.
- А него шта је то онда ако није С-300.
-(ја) Куб.
- Никад ти ја нисам чуо за Куб. Мора да имамо С-300, иначе се не би овако курчили.
-(ја) Немамо С-300 и курчимо се.

----

Иако сам имао солидно предзнање кад сам дошао у војску, неколико појава сам први и једини пут тад видео, а право да ти кажем неке од њих и даље их не разумем довољно добро. Током рата сам провео доста времена на стражи у околини Ниша и имао сам времена да осматрам дејства НАТО. Горепоменуто дејство Стреле-2 сам гледао ноћу. Још једно дејство сам осмотрио током дана - односно нас неколико је приметило само траг ракете, ништа друго пре тога. Огромна је разлика у условима осматрања.

   Pa zato se određena vrsta raketa, namenjena da je može koristiti običan vojnik sa minimalnom obukom i naziva ,,Ispali i zaboravi''. Ova raketa iz sistema Strela 10 sigurno nije takve vrste iako služi za PVO zaštitu oklopne brigade na maršu i u to vreme nije bila formacijski raspoređena u jedinicu raketne brigade PVO već u sastavu brigade KOv.
    Što se tiče visine, podatak od 3500 m  maksimalne visine se odnosi na originalnu Rusku raketu koja je sredinom 80-tih nabavljena za JNA. Ovde se radi o oruđu koje je montirano na domaće vozilo slično BVP-u sa domaćom raketom kojoj je povećana ubojitost dodavanjem čeličnih šipki, kao i žilavost rakete pri oštrim manevrima i velikim ubrzanjima. O krajnjoj visini i dometu nisam uspeo da nađem podatke za ovu modifikovanu raketu pa je moguće da su poboljšani. Takođe u ovom domaćem vozilu, kojih je ukupno napravljeno 3 primerka od kojih su dva u Srbiji a jedan verovatno u Republici Srpskoj, ubačena je domaća elektronika od radio-uređaja RU-30, unutrašnje veze , identifikatora F-O-F i još avio opreme za koju nisam siguran čemu služi.
   Takođe, podatak o visini na kojoj je pogođen F-16 treba uzeti sa rezervom pošto GPS uređaji za vreme NATO intervencije nisu tačno pokazivali položaj, pogotovo visinu tačke gde je bilo razlike od nekoliko stotina metara. To mogu da potvrde artiljerci koji su u to vreme bili opremljeni Trimble GPS stanicama.
   Postavlja se pitanje da li je raketa Strele-10 mogla da pogodi avion koji je leteo iznad lansera na visini većoj za 800 m od maksimalne, a u isto vreme se ne dovodi u pitanje pogodak 250. brigade iz sela Karlovčić udaljenog više od 20 km sa Nevom ! I to naročito nekoliko nedelja posle obaranja F-117 u istom tom reonu tj. u ataru s. Buđanovci. Čisto sumnjam da su NATO piloti smeli da se spuste ispod 8000 m u rejonu u kome su nedavno izgubili avion, a još manje da su isti ti raketaši smeli da dejstvuju na cilj koji je izvan ili jedva u granici dometa sa malom verovatnoćom da će biti pogođen.

ne razumem te o kojim pojavam pricas? ako sam te dobro shvatio gledao si dejstva sa gramade (pasjaca je selo, otud mi je baba)? za djurdjevdan su odatle tukli i kubovi, gledao i ja  ;D dejstvo strelama sam vido dvaput, jednom iz tvog pravca, a drugi put je neko gadjao sa vrezinskog bazena i iz mozak me isterao jer se nista nije ni vidlo ni culo gore (bio sam par stotina metara dalje a bilo vedro ko srebo i mesecina). bilo je jos gadjanja kubovima koje sam gledao, prvo je bilo 25.3. u 20:08 iz trupalskih suma, kad je raketa bukvalno presekla na pola nesto i odletela dalje (nagore). to "nesto" palo je u dve plamtece kugle, a raketa je unistena samolikvidatorom. sve se lepo vidlo, ko je u to vreme smeo da sedi napolje i gleda sta se desava. zvuk udarca kuba u to nesto bio je kao kad se udari u pleh. zaista ne moze da se opise recima.

"znanje" rezervista je bilo i ostalo katastrofa. jedino su zaludjenici kao mi znali ponesto. ali zvuk probijanja zvucnog zida su posle par dana naucila sva deca u okolini. specifican je sto se u stvari cuju dva praska, jedan za drugim, "ta-dam", kad bi morao da ga napisem. eksplozije su bile ko dobardan i lako se po zvuku odredjivvalo cak i sta se otprilike gadja.

Za raketu koja ide na sistem Strela-10M3 sam našao da se samouništava nakon 29+/-5 sekundi. Strela 2 nakon 14-17 sekundi. Znam da sve rakete vazduh-vazduh koje mi koristimo imaju tajmer za samouništenje, a spretpostavljam da je isti slučaj i za rakete zemlja-vazduh.

Не, планина Пасјача.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%81%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B0
У близини сам од ПВО видео Праге, које нису могле да се попну на оближње брдо да би гађале на већу висину. За Стреле-2 ми је рекао да се тамо налазе један војник са којим сам се враћао аутобусом из Ниша.

Ево пар чудних појава:
- другог дана рата смо добили најаву да ће можда да нас гађају (били смо у касарни Бубањски хероји у Нишу). Током ноћи је било све замрачено, осим ТВ-а на ком је ратне филмове гледао један резервиста и који је бацао сенку код мог места, 50 метара одавде. После неког времена сам чуо да нешто хуји у ваздуху, и да се удаљава и приближава, правцем ка аеродрому. После неког времена сам чуо како се упалио мали клипни мотор и удаљио. Мислим да се ради о БПЛ која је извиђала на малој висини угашеним мотором и једрећи. Што мислим да и није честа процедура.
- током ноћне страже сам приметио нешто што је личило на ИЦ мамац. Полако се спуштало и при томе њихало, као да је закачено на падобран који се није видео, укупно можда цео минут. Нисам видео нити чуо авионе пре или после тога.
- највише сам се изненадио кад сам видео пар А-10 одоздо, једва сам их препознао иако су се вуцарали - личили су на слово Х.
Било је још тога, али о томе сутра.

aha, ok, nesporazum. postoji selo pasjaca kad se krene prema svrljigu. iz tog pravca se isto dosta tuklo, prage i kubovi

bilo je tih bpl-ova sa ugasenim motorom vise puta. jedna je i oborena tako upravo iz pravca gramade.

ne znam sta bi moglo dabude na tim padobranima, bacano je svasta. mozda je neki meteo senzor, lokator, ili ko zna sta...

gde si video te a10?

Ispravite me ako lupam.
Ja sam negde citao da su se A10 upotrebljavali samo na Kosovu, dok su na teritoriji ostatka Srbije bili korisceni samo za podrsku prilikom spasavanja oborenih pilota.

Ово што је бацано је можда неки маркер или ИЦ мамац. Не верујем да је електроника.

Заборавио сам да напишем, пар А10 сам видео на Косову, на путу Гњилане - Приштина.
На истом месту је мој колега видео Б52.

Inače danas negde pročitah da je kasarna "Bubanjski Heroji" u Nišu, prodata jednom US koncernu da tamo pravi šoping mol,stanove, sadržaje za razbibrigu i zabavu širokih narodnih masa i tome slično.

Ništa posebno, jedna sasvim pompezna najava, ustalom kao i većina tako oubičajenih danas a neko davno reče
 "Samo hleba i igara, dajte!".

Bas im hvala, otvaraju privredna preduzeca tercijarnog sektora. Da kupujemo. Ko ce da proizvodi?

Ssekir je spomenuo lokatore. Da li tako nesto uopste postoji? Koji je engleski naziv za tu spravu?

U kakvoj su vezi prodaja kasarne u Nisu sa obaranjem ovog F16?

Vatrhra je naveo da je iz kasarne "Bubanjski Heroji" posmatrao čudna dešavanja tokom dejstva PVO i možda čak i obaranje nečega.

Pa samo usput spomenuh podesćanja radi šta se ovih dana aktuelno dešava sa "inkriminisanom" kasarnom, eto samo toliko  ima veze sa temom.

Једно необично дејство које сам гледао је било на истом месту јужно од Ниша, током дана.
Чули смо авионе изнад нас, и видели неколико полукружних кондензационих трагова, практично један поред другог. Авион је био високо да бисмо га видели. После једно 6-7 тако направљених кругова, авион је испалио ракету - видели смо траг ракете и мало касније чули пробијање звучног зида. Ракета је наводно погодила неки мање битан мост код Житорађе.
Претпостављам да је авион (или више њих) имао елипсасту путању, закошену тако да је на горњој тачки окретања улазио у слој ваздуха где се прави кондензациони траг. Било ми је чудно да је толико пута на практично истом месту прави исти маневар - да ли је више пута циљао па одустајао, осматрао или не знам шта већ не. На крају је дејствовао вођеном ракетом.

Na isti nacin su jednog dana u maju dva aviona kruzila iznad Obrenovca.  kruzili su sigurno 5 minuta mozda i nesto vise i onda su istovarili teret na ostatke parka tehnickih sredstava. nekoliko dana ranije sam gledao identicnu situaciju samo stu su tada ispalili jednu raketu koja je srusila zeleznicki most na Ostruznici. Inace u oba slucaja avioni su se videli golim okom, doduse kao male tacke, ali su se videli.
Moze biti  da im je to neka taktika.

wermez, postoji, imao sam ga u rukama u pantalejskoj kasarni. bio je finske proizvodnje. plastificirana kutija, unutra leziste od stiropora (nije obican, nego dodje malo cvrsci, plavkast) a u tom lezistu je elektronika i cetvrstasta baterija. imao je antetnu koja je meni licila na onu zicu za mikser.

2 b52 sam vido ja iznad nisa mislim pocetkom ili polovinom maja, lepo su se vidla kako su sa juga preleteli lagano prema severu, malo istocnije od grada. zatim su, mozda u visini knjazevca ili cak jos severnije okrenuli ka zapadu. nije dejstvovano ka njima tog dana.

medjutim, bio je jedan snimak na rtsu, samo jednom, kako nevasi lansiraju dve rakete jednu za drugom i pogadjaju avion. lepo se videlo, snimano je na ulazu u kucicu radara kroz vrata, cule su se komande, ceo tok vodjenja, i veliko veselje posle pogotka koje je trajalo par sekundi. posle su svi istrcali napolje i poceli da se pakuju. posle lansirana kamera je pratila let raketa i druga je pogodila. bilo je usred bela dana, ravnica. zna li neko nesto o ovome?

Ssekir, verujem ti, ali negde se pojavila prica da lokatori uopste ne postoje, i da je to propaganda izmisljena da bi narod obratio paznjuna sumnjive osobe koje se muvaju unaokolo.
Takodje se secam (imao sam 8 godina 1999. i bio sam veci deo bombardovanja u selu) da su nam govorili ako nadjemo nesto sareno napolju, da ne diramo, jer, Amerikanci i Nemci bacaju cokolade i igracke koje su u stvari eksplozivne naprave. Ako bi mogao da napises ime te sprave na engleskom, i ako bi mogla slika, bio bih ti zahvalan. Interesuje me kako ta sprava funkcionise.

Чему је служила та направа?
Да ли као метео-сензор, или као некакав радарски мамац?

Она прича из новина да је некакав локатор где после некако падају бомбе ми никад није имала смисла.

e pa sad brate mnogo pitas. nemam pojma kako se zove na engleskom, kazem ti kako izgleda.  :-\ a to kako je sve izmisljeno pricali su neki koji su govorili "kako samo jos malo treba bombardovati srbiju pa da ode (ko vec)". normalno, vecina takvih je igrala jamb u sklonistu, pa su svoj strah prikrivali propagandom kako je sve to u stvari propaganda. :zid

vathtra, to je nesto sto je emitovalo signal, nekakav biper. i upravo sluzi za navodjenje bombi. da li bas na njega, ili na "toliko i toliko" od njega, e to vec ne znam.

Па то су и причали за Локаторе, и за то сам и причао да нема смисла.

Који се системи навођења углавном користе за напад на циљеве на земљи:
- ласерски - авион маркира циљ
- ГПС - уз помоћ сателитског сигнала се одређује положај и гађа циљ познате локације
- противрадарска ракета - наводи се на емисију противниковог гађања.

Ни у једној овој варијанти ми није јасно чему би служио тај локатор?
Чему то да се насумице баци тај уређај, да би се онда прецизно погодио?

Пре верујем да је некакав сензор. Шта је скупљао од података, немам појма, али судећи по малим димензијама, батерији и антени није могао пуно да ради.

Mislim da se lokator postavljao ovako: ispod mosta preko kojeg je trebalo da prodje vojna kolona agent postavi lokator. E posle avion ispali raketu koja pogadja mesto. Ima takav slican opis na Srpskom Oklopu:

                                                              Srpski Oklop, Tenkovi na Kosovu i Metohiji 98/99

Кад си већ кренуо да размишљаш, објасни ми које средство навођено на радио сигнал може да уништи мост поготком поред њега је кориштено 99-те.

Ne razmisljam, vec je tako isla prica kod nas klinaca  :) Ovde diskutujemo za sta su sluzile te stvarcice
Ima onaj grafit za vreme 1999.
Sakupite tri lokatora, dobijate TOMAHAWK

Don't shoot me i'm only the piano player  ;D

Prvo da kažem da smo u totalno off-topicu tj. van teme. Možda je ovo materijal za neku drugu temu?! Ali kad se već pominje da kažemo - "lokatori" kako su ih ljudi popularno zvali nisu izmišljena priča, naravno da su te spravice postojale i padale sa neba '99. Kao što gore reče ssekir75 "držao ih je u ruci", znači stvarne su a ne stvar propagande ili nečeg drugo. Više puta su pokazivane na TV-u sa sve vidljivim natpisom firme.

Znači radilo se o  meteorološkim sondama koji su spuštane padobranom i služile su za vertikalnu sondažu. Svet sa nama tih godina nešto nije sarađivao a ni mi sa njima, tako da nismo delili gomilu podataka koji su danas dostupni preko globalnih sistema. Te podatke danas npr. razmenjuju nacionalne meteorološke službe. Još jedna potvrda za ssekir75 u pitanju su sigurno bile sonde Finske firme "Viasala" http://www.vaisala.com/en/Pages/default.aspx . Na engleskom bi to bile "radiosonde" ili "dropsonde" neki već tamo model iz 1999.

Evo ovde "Viasala" oprema gde se koristei u vojne svrhe http://www.army-technology.com/contractors/fire/vaisala-sensors
Nama interesantan deo
A sad malo o temi - zašto je sporno obaranje F-16 od stane "Nevaša". U više knjiga (pa i u monografiji 250. raketne brigade PVO) jasno je navedeno gde je i kako oboren ovaj F-16.

Interesanto sto izgleda niko nezna koja je bila namena ovih lokatora.

Po meni najverovatnije im je bila svrha da prikupljaju senzorske podatke i to najverovatnije o radio/radarskim emisijama i da ih u odredjeno vreme emituju najverovatnije kada bi se nalazili u dometu izvidjacke avijacije.

Na ovo sam naisao u pretrazivanju - to je za neki kazalisni komad ili  :-\ neka igra
http://www.blythe.org/nytransfer-subs/99eeu/List_of_Aircraft_Downed_or_Hit_by_Yugoslav_Air_Force

Ovo je off topic, ali samo da odgovorim wermwzu.

A-10 je u nekoliko navrata dejstvovao po položajima VJ na poluostrvu Luštica, na ulazu u Bokakotorski zaliv.

To je ejdan od spiskova oborenih aviona koji kruzi internetom. Dobar deo spiska je sastavljen na osnovu medijskih izvestaja medija tadasnje SRJ pa se tu moze govoriti i o ratnoj propagandi radi dizanja morala. Naravno kada postoji dokaz u vidu F117 onda se u sve to mnogo lakse poveruje. Dobar deo je ipak nepotvrdjena informacija, izvestaj o pogotku ali ne i padu itd. Jednostavno za mnogo toga ne postoje fizicki dokazi. Takodje sve sto nije palo na teritoriju pod kontrolom neprijatelja to se nije ni desilo.

Zanimljivo je ipak nesto drugo, a to su izvestaji CNN, BBC i ostalih medija koji su samo prenosili saopstenja. Jos se na njihovim stranicama ili u pretragama (cesto se ne moze pristupiti stranici) moze pronaci da je tamo neki portparol izjavio kako je NATO izgubio ovaj ili onaj avion. Te letelice se ne nalaza na aktuelnom spisku izgubljeih letelica koje NATO i pojedinacne clanice priznaju kao validan dokument. Takodje prakticno izgleda da nije moguce pronaci zbirne podatke vec su sve to manje vise posebni podaci za svaku ucesnicu bombardovanja pojedincano sto otezava posao onim koji istrazuju te dogadjaje.

Inace ne mogu sada da trazim neke linkove kako bih dokazao ovo sto sam prethodno napisao. Vec sam trazio i objavljivoa u temi o B2.

lokator koji sam ja imao u ruci nije imao nikakav padobran, mesto za njega, zakacku ili bilo sta drugo. nije bio fizicki ostecen, a pronadjen je na mestu koje je bilo zborno mesto jedne od jedinica vj. zakljucak izvedite sami.

meteo senzora je bilo i to dosta. oni su bili "opasni" jer su licili na kasetne bombe. zato je i dizana frka da se nista ne dira vec da se obavesti vojska ili policija. moguce je da je vathra upravo to video kako pada. inace dosta informacija o tim stvarcicama mi je dao i moj profesor sa fakulteta, koji se u to vreme nalazio na vrlo visokom polozaju u vlasti i civilnoj zastiti.

@pvanja

Pa zar u mom prethodnom postu nije se jasno videla namena ovih "lokatora" tj. ajde da kažem namena onih "lokatora" koji su bili radiosonde? Sonda u određenim vremenskim intervalima šalje se set signala o svojoj poziciji, temperaturi, vlažnosti i pritisku. Ovi podaci su od suštinskog značaja za meteorologiju i dobijeni rezultati radiosondaža koriste se za analizu vremena, dajući ulazne podatke za prognostičke modele.

Da se ogradim da je možda bilo i "lokatora" druge namene ali tu se javlja mnogo nedoumica. Npr. kako taj "lokator" da prikuplja radio/radarsku emisiju ako mu mesto pada/postavljanja to ne dozvoljava (konfiguracija terena, rupa, brdo?!)? Mislim da se na ovom linku koji ponavljam http://www.army-technology.com/contractors/fire/vaisala-sensors jasno vidi namena i značaj meteoroloških senzorskih sistema u savremenim armijama.

to ne znam. nisam elektronac ::) kazem sta sam imao i sta mi je prijatelj-bezbednjak rekao. i na sta me upozoravao.

О локаторима је било пар стручни чланака у српској војној штампи одмах после агресије. Није ме занимало па нисам упамтио намену, али ми се чини да је Заслон управу. У сваком случају било их је више модела. Имао сам прилике да видим 3-4 различита али у суштини слична. Сећам се једног који је био у доста дебелој облози од стрипора и личио је на оне мале преносне радиоапрате ("транзисторе") из 60-70-тих година.

Ово што је Заслон написао је једино логично и тачно.
Све остало су глупости које једино говоре о системском незнању у војсци.

   O tome se i radi pošto sam za pomenuti slučaj čuo od neposrednih aktera, a lično sam bio svedok poput stotine saboraca iz 453. Oklopne brigade kada su čitana obaveštenja i nagrade zaslužnima za obaranje F-16. Monografija ove brigade do sada nije napisana tako da ne mogu pročitati takav podatak ali zato smo tu mi učesnici koji se sećamo. Na primer da je oboreni F-117 pao u rejonu razmeštaja SHAD iz sastava baš te 453. brigade i da su na mesto pada prvi došli njeni pripadnici, neposredno posle spasilačkog helikoptera koji je odveo pilota. Nakon par dana ostaci letelice su auto-dizalicom Colles natovareni na vučni voz i odveženi u nepoznatom pravcu, takođe u režiji pripadnika 453.

   Još jedan podatak koji će možda malo pojasniti ovaj događaj. Pomenuti SARD PVO iz sastava 453. okolpne brigade iz Sremske Mitrovice je bio formacijski u njenom sastavu, ali je tokom NATO agresije sigurno morao komandno biti potčinjen nekoj jačoj jedinici PVO zbog tehničke opremljenosti i koordinacije. Najbliža jedinica je bila baš ta 250. brigada PVO iz Jakova pa je moguće da su Strele-10 bile potčinjene ovoj brigadi te zato stoji da su je oni i pogodili. U garnizonu više nema pripadnika PVO koji su preseljeni u druge garnizone, dosta ih je penzionisano, tako da je teško saznati istinu ali bi bilo žalosno da se ovaj podvig nezasluženo pripiše drugome. Zato bih molio članove Palube koji bi mogli nešto konstruktivno izneti o ovom slučaju da iznesu svoje mišljenje ili bilo kakvu informaciju koja bi otklonila sumnju ili ukazala na grešku.

   Detalj vezan za upotrebu S-1M. Ko neveruje nek da kontraargumentaciju. Sistem je samohodan, prevashodno namenjen za PVO oklopno-mehanizovanih jedinica (u redu, prohodnost je bila manja od guseničnih BV, a to je kasnije otklonjeno kod S-10). U to vreme prema važećoj taktici upotrebe LBA, na OMJ se dejstvovalo iz pozadine, ili sa boka. Kako se osnovni način dejstva sistema S-1M, zasniva na gađanju niskoletećih aviona u dolasku, to bi eventualni promašaj, odveo raketu u našu pozadinu, tada bi OIM, nakon 16 sec. leta, zabravio BG i sprečio njenu detonaciju. Nije bilo ni samolikvidacije, kao kod S-2M. Raketa bi pala kao “balvan”. Inače, pronađene, rakete smo reklamirali Rusima, a nakon silnih promašaja, pa nam je cela serija “Y” zamenjena 1981.godine.


Apsolutno se slažem, ipak smo ozbiljan forum. :klap

[attachment=1]
Nema tu remonta ;D

Љуба

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПОДВИГА ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Обарање Ф-16 – пад сокола у Ждраловац
Аутор: Милан Галовић четвртак, 02.05.2019.

Како је 2. маја 1999. године судбина спојила ракеташа Тиосава Јанковића, данас команданта 250. ракетне бригаде ВС, и пилота Дејвида Голдфејна, садашњег команданта Ваздухопловних снага САД

[attachment=1]

Тај ратни догађај је подједнако важан као и обарање „невидљивог” авиона Ф-117А, али се о њему готово и не говори. У години када обележавамо две деценије од агресије НАТО-а навршава се 20 година и од подвига тадашње Војске Југославије – обарања америчког авиона Ф-16 код Накучана 2. маја 1999. године.

Овај авион оборили су припадници Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздушне одбране (ПВО), исте јединице која је претходно оборила Ф-117А. Руковалац гађања био је мајор Бошко Дотлић, који је био на челу тима од још 11 старешина и војника. Дејствовали су ракетним системом „нева”, са положаја у рејону сремског села Карловчић у 2.08 часова те ноћи, а авион је погођен на висини од око 6.000 метара, у тренутку док се налазио 11 километара од положаја ракеташа.

Податке о овом случају прикупио је Славиша Голубовић, у време агресије НАТО-а капетан прве класе на дужности командира батерије за вођење ракета управо у Трећем ракетном дивизиону, којим је командовао Золтан Дани. Голубовић, данас пуковник у Министарству одбране, учесник је и сведок свих тих збивања.

Да би сачувао истину, поред честих фантастичних теорија о обарањима авиона које се могу чути у јавности, понекад и различитих интерпретација тих догађаја од самих актера, објавио је књигу „Пад ноћног сокола” у издању Медија центра „Одбрана”. При томе је користио изразито документарни приступ, са потписаним изјавама саговорника, бивших сабораца, и фотографијама, од којих је многе лично снимио током рата.

– Обарање Ф-117А је догађај коме посебну тежину даје чињеница да је реч о авиону који је представљан као радарски „невидљив”, то је једини авион тог типа који је оборен у ратовима које су водиле САД и један од најзначајнијих догађаја у новијој српској војној историји. С друге стране, обарање Ф-16 било је опасније по нас јер је тај авион био део групе летелица које су се појавиле управо са задатком да униште наш дивизион – објашњава пуковник Голубовић.

Славиша Голубовић (Фото В. Жугић)
[attachment=2]

Био је 40. дан рата. Ракеташи су били прилично исцрпљени сталним премештањем по Срему, често кроз блато, под сталном претњом и ударима противрадарских ракета. Али и одлучни да бране земљу.

– Дивизион који је нанео озбиљан губитак непријатељу, ометао га у извршењу задатка, а притом одолевао сталним нападима, представљао је озбиљан проблем за НАТО. Од неколико група авиона планираних за дејство у ноћи између 1. и 2. маја, део њихових снага је издвојен на правцу вероватног распореда дивизиона, с циљем да га пронађе и уништи – каже Голубовић.

Из базе Авијано у Италији полетела је група од четири авиона Ф-16, позната и под називом „борбени соко”, у ловачко-бомбардерској варијанти, наоружана ласерски вођеним бомбама и ракетама ваздух-ваздух. Авиони су били опремљени и радарским мамцима, које авион вуче на каблу за собом и који својим сигналом збуњују ПВО скрећући пажњу на мамац уместо на авион. Групу је предводио потпуковник Дејвид Голдфејн, командант сквадрона чији је позивни знак био „Хамер 34”. Авион је на себи имао ознаку 555 („Трипл никл”), што је означавало сквадрон којем је припадао.

Амерички авиони по уласку у ваздушни простор Србије крећу у лов на ракеташе. У једном тренутку из групе се издваја авион којим управља Голдфејн, вероватно с намером да испровоцира реаговање ПВО и откривање положаја ракеташа.

Руковалац гађања Бошко Дотлић, Драган Матић, у средини кабине, и Тиосав Јанковић у првом плану (Фото С. Голубовић)
[attachment=3]

Храбром и трезвеном одлуком руковаоца гађања мајора Дотлића, послуга „неве” захвата циљ и лансира ракету „Наталија”, која је, као и све остале, добила име по женама или девојкама војника. Почиње акција чије се трајање мери секундама. На радару се превише јасно види циљ, због чега потпоручник Тиосав Јанковић, официр за вођење ракета, претпостављајући да је реч о мамцу, ракете усмерава на знатно мањи одраз. Лансиране су две ракете, али послуга има контролу над само једном, која убрзо погађа циљ. Искључују радар, неколико секунди касније чују се две удаљене експлозије противрадарских ракета.

[attachment=4]

Авион Ф-16 нагло је губио висину, остављајући траг дима за собом, крећући се према БиХ. Изнад шабачког села Варна претворио се у ватрену куглу. Пилот се у последњем моменту, на веома малој висини, катапултирао и падобраном се спустио у околину села Синошевић. Авион је пао у Марјановиће, заселак села Накучани, у шуму звану Ждраловац. Активности авијације НАТО-а над овим подручјем су прекинуте и почела је акција спасавања пилота. Око два сата касније стигли су хеликоптери у ниском лету. Сведоци кажу да су се појавили изнад кровова кућа јер су видели лица специјалаца.

Део послуге која је оборила амерички Ф-16 (Фото С. Голубовић)
[attachment=5]

Дошло је чак и до размене ватре са локалним становништвом, при чему, срећом, није било повређених. Око 4.40 часова пронашли су Голдфејна и пребацили га у Тузлу, а одатле у Авијано. Где су данас сви поменути? Пилот обореног Ф-16 је генерал, и то на дужности команданта Ваздухопловних снага САД. Золтан Дани је неколико година после рата пензионисан и отворио је пекару.

Бошко Дотлић је пуковник у пензији, никада се није експонирао због заслуга у обарању овог авиона. Тиосав Јанковић, који је као млади официр приликом обарања Голдфејна донео правилну одлуку при навођењу ракета, сада је бригадни генерал и командант славне 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства Војске Србије.

Izvor: www.politika.rs

  Na tvrđavi nisu u funkciji , ali ovaj tip.

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]

 Inače , slikano na dan obaranja F-117. ovim čudom :klap :pirat

Ako se ne varam to je na novo postavljeno?

Postavljeno je prošle godine.
[attachment=1]

Lanser je originalan sa sa sistema S-125, koji je oborio F-117, ali nije onaj sa kojeg je lansirana raketa.
Valjda se taj čuva kao eksponat u samoj brigadi, a možda je još uvek "operativan" :klap


Љуба

Постављен је претпрошле године (пролеће 2017.). Има слика у теми о Војном музеју коју сам поставио месец дана од постављања у Музеј.