PALUBA

[attachment=1]
Strasbourg

[attachment=2]
[attachment=3]
Marseillaise

[attachment=4]
[attachment=5]

Jean de Vienne

[attachment=1]
Commandant Teste

[attachment=2]
Colbert

[attachment=3]
Algerie

[attachment=4]
Razarači Kersaintet i Vaquelin

[attachment=5]

Dimnjaci razarača Vaquelin

[attachment=1]
Nemački tankovi ulaze u arsenal

[attachment=2]
Strasbourg posle rata

[attachment=3]
[attachment=4]

Штета добрих бродова, али истовремено свака част Французима...

Tako se čuva obraz i dostojanstvo.I sami Nemci su bili oduševljeni i čestitali su Francuzima.

Uvek se postavljalo pitanje zašto francuski brodovi nisu isplovili i pridružili se britanskoj floti.K-dant flote u Tolunu admiral Jean de Laborde je bio odan vladi u Višiju,a i mrzeo je engleze,tako da mu nije palo na pamet da beži.Inače je cela akcija izvedena za 40 minuta,uz samo jednu žrtvu.Poginuo je francuski pukovnik Faya od eksplozije nemačke granate blizu Strasbura.

Tu je uticaja imao i admiral Darlan, mada zakleti anglofobik... Jos kad su mu sami Britanci potopili flotu poslatu u francusku Severnu Afriku...

Mnogi smatraju da je Darlan obrukao francusuku mornaricu time što ju je držao kao neutralnu i što ju je nakraju potopio. Ako se ne varam mornarice svih ostalih zemalja koje su kapitulirale su pokušale da se domognu Britanskih luka  i odande su nastavile borbu.

Beg i pridruživanje Englezima je bilo moguće samo u prvom trenutku ,tokom maja -juna  1940 . dok je imalo gde da se pobegne .Nakon mers-al kabira i tužnih dogadja tamo, za Francusku mornaricu nije bilo drugog izbora osim samoptapanja..Nije bilo goriva,dovoljno ljudstva, napolju,van luke su čekali Nemci.Mislim da se jedna do dve podmornice nekako probila i kasnije pridružila slobodnim francuima,ali kapitalni brodovi pa čak i manje jedinice jednostavno ne bi stigle nigde pod uslovom da su uopšte hteli prebeći Englezima......

Da nije bilo Mers-al Kabira možda bi i probali da se pridruže englezima,ovako....stvorila se velika mržnja prema njima kod cele francuske mornarice.

Mers el Kebira ne bi ni bilo da Darlan nije bio zaslepljen mržnjom prema englezima.

Meni se čini da se grad iz naziva teme zove Tulon na srpskom.

??? ??? ??? Stvarno nisam razumeo.

Naravno da pričamo o Tulonu, Mers al/el Kabir/Kebir je uvod u celu priču gde je Tulon logična, nažalost tužna posledica....By the way, Darlan je bio u pravu što nije poslušao "prijateljske " savete sa ostrva.Englezi su kao po svom dobrom starom običaju uputili "neoristojnu" ponudu nakon koje bi okupirana Francuska dobila po leđima.Treba malo gledati stvari iz Francuskog ugla....ali to je vec neka druga tema.

Ako je neko iz francuskog admiraliteta uopšte i mislio da se pridruži englezima,to je trebalo da urade u junu 1940.

Upravo tako.Da se ne ponavljam ,jer sam o tome pisao par postova ranije.Problem je u tome što bi u tom slučaju uslovi primirja sa Nemcima bili mnogo gori.Ovako je nađeno solomonsko rešenje koje je Francuzima dopuštalo da sačuvaju celokupnu flotu.

Sada, nakon svih ovih godina lako je kritikovovati Darlana i njegovu odluku ali tada ,kad je ispred Francuza stajala neizvesna buducnost to je verovatno iz njihovog ugla izgledalo kao najmanje loše rešenje.

Na ovo sam i mislio. Bilo je prilika da se to odradi i za vreme dok Nemci nisu okupirali Viši Francusku. No on nije hteo to da uradi nego je čak šta više i posmenjivao pro savezničke oficire. Danas Francuzi o njemu imaju isto mišljenje kao i o Lavalu i Petenu koji važe za izdajnike. Da je Darlan pobegao sa flotom i nastavio rat danas bi o njemu učili u školama a ne o De Golu jel bi bio mnogo važniji faktor za Čerčila.

Danas kada gledamo Francusku za vreme ww2 jedina pozitivna stvar je De Gol i njegov pokret. Da je Darlan progutao malo od svoje lične sujete i prešao na stranu saveznika reč Francuza bi imala veću težinu i oni ne bi morali da prolaze kroz mučne situaciju koje su Degolisti prošli da se izbore za svoja prava.

Bez ljutnje Dišo, termin Viši Francuska se odnosi na period od kapitulacije/primirja-jun 1940 do savezničkog iskrcavanja u severnoj africi  - "Torch" - novembar 1942. U neokupiranom delu Francuske Peten je imao Potpunu kontrolu, dok je u okupiranom delu imao samo sudsko-administrativnu.

U tom periodu ne verujem da je stanje duha u admiralitetu dozvoljavalo racionalno razmišljanje, volju i zašto ne reći, petlju za takvo što. 
 
O Darlanu zaista nemam šta poziitivno reći osim da na izvestan način razumem njegove pobude. Jednostavo čovek, sa puno razloga, nije voleo engleze onakve dvolične kakvim ih je bog dao .Dal' je bio nacista? To stvarno ne znam...

Znam samo da je Francuska u trenutku primirja (čitaj kapitulacije) imala da izgubi mnogo više od onoga što jeste u slučaju da je flota isplovila i pridruzila se englezima. Nemci bi verovatno u tom slučaju nšli vec način kako da kazne Francuze, a da su bili spremni na mnogo toga u to ne treba ni sumnjati. Pariz verovatno ne bi bio tako lep kao danas.
Uostalom francuzi su bili nisko sa moralom i nije im ni bilo do borbe. Jednostavno su se predali.

Dakle po uslovima primirja flota je imala da bude neutralna. No Englezi (kao u ostalom i Nemci) nikad nisu poshtovali ničiju neutralnost, i po načelu "ili sa nama ili protiv nas" (protivpravno) napadaju francusku eskadru u Mers-el-Kebiru.

BTW zapovednik te eskadre nije bio Darlan već admiral Gensoul koji nije imao puno izbora. Poslušati svoju ili englesku vladu i postati pobunjenik. Niko od tog napada nije imao koristi, osim Cherchila koji je time utvrdjivao svoj položaj "ratnog vodje". Nepripremljeni i diletantski napad na Dakar par meseci kasnije (operacija"Menace") koji se završio fijaskom samo nekoliko meseci kasnije je još više razljuto francuze i još više produbio jaz izmedju bivših saveznika.

Kasnije sve i da su hteli da prebegnu nije bilo gotovo nikakvih uslova za to. Rekoh, manjkalo je goriva, ljudstva, brodovi nisu održavani...uopšte za takav poduhvat nije bilo realnih izgleda . Da nije bilo Mers-el Kabira možda bi  deo flote dočekao novembar 1942 u Sev.Africi a ne u Tulonu .Ovako jedini put na  koji je flota mogla da krene u datim uslovima je bio na dno Tulonske luke.Time su Francuzi dokazali da nisu za Nemce.

Vidi mi manje više pričamo istu priču osim kad je reč o Darlanovim mogućnostima.

Što se tiče Darlanove odluke da ne nastavi rat mislim da razlog tome sigurno nije njegova zabrinutost za civile u Francuskoj jel ti i nije njegov posao. Da je to bio razlog onda, primera radi, ne bi dve godine kasnije potpisao tajni ugovor sa SAD i kasnije otvoreno prešao na njihovu stranu jer je pretnja nemačke odmazde nad civilima u Francuskoj postojala i tada. Po meni se tu radi o čistom egu jednog Francuza koji mrzi Engleze a da pri tome stavlja interes svoje zemlje u drugi plan. Francuska Flota je u svakom trenutku mogla da napusti Tulon, nemci ne bi mogli da spreče njeno isplovaljavanje jel bi već nakon nekoliko sati oni bili izvan domašaja avijacije. Da li je bio nacista ? Tu se slažemo pošto ni ja ne znam. Ima stvari na osnovu kojih bi ga mogli svrstati među njih ali realno ipak one koje ga čupaju od te etikete prevažu.

Što se tiče Engleskog nepoštovanja neutralnosti moram da priznam da bih ja uradio isto tako. Engleska je bila sama i imala je izuzetno veliku pomorsku površinu da brani. Osovina nije morala ništa da brani jel engleski desant na bilo koju tačku u Evropi bi bio katastrofalan poraz. Francuska flota u nemačkim rukama ili kao novi saveznik je bila izuzetno opasna stvar za njih. Verovatno dovoljna i da prelomi rat. Onda imamo Lavala koji nije krio oduševljanje Hitlerom, koji je srušio Reno-a i poništio pakt o savezništvu sa UK (što ni jedna francuska vlada nije mogla da uradi,ugovor je važio dok se obe vlade ne usaglase da se poništava). Darlana koji ulazi u pro-naci vladu. Čak da i zanemarimo da je Darlan ušao u jednu takvu vladu šta bi bilo da je Laval organizovao atentat na Darlana i postavio svog čoveka na čelo mornarice ? Englezi jednostavno nisu smeli da veruju u takvu neutralnost jel ako bi se ispostavilo da su pogrešili izgubili bi rat. Darlan je imao opciju i da pošalje brodove u SAD luke ali je i to odbio što je u Engleskoj dodatno doprinelo da se donese odluka o napadu.