PALUBA

četvrtak 19.07.2012 | 23:03
Kako se trošio vojni novac
Izvor: Politika

Beograd -- Ministarstvo odbrane odabralo, između dve ponude telekomunikacione opreme, skuplju, zbog čega je država izgubila 1.554.092 evra, piše "Politika".

Ovih dana u javnost polako izlaze na videlo neki detalji o tome šta su svojevremeno revizori Ministarstva finansija ustanovili kada je reč o nekim ugovorima koje je potpisivalo Ministarstvo odbrane Srbije. Spominju se avioni, automobili i telekomunikacioni uređaji.

Spominju se i novčane sume, odnosno gubici koje je Ministarstvo odbrane platilo zbog kursnih razlika, "jer je avans za jedan posao uplaćen u 17.25 sati kada Komercijalna banka nije radila, plaćanje je izvršeno u dinarskoj valuti, a kupovina deviza na međubankarskom tržištu obavljena je tek narednog dana po znatno višem kursu“. Čini se da je to samo vrh ledenog brega, jer mnoge stvari su još pod oznakom službene tajne, odnosno strogo poverljive, navodi "Politika".

Ponoš upozoravao na nelogičnosti
 Bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš izjavio je da je upozoravao na nelogičnosti u raspodeli sredstava u Ministarstvu odbrane pre izveštaja revizorske inspekcije. On je krajem 2008. izneo podatak da Ministarstvo odbrane, zbog lošeg poslovanja u toj godini, već troši pare za narednu, a da se samo na kursnim razlikama izgubilo oko 400 miliona dinara.





Kada je reč o nabavci telekomunikacione opreme, komisioni ugovor broj 1572-91-47-07, u vrednosti od 12.886.750,58 evra zaključen je 24.12.2007. godine sa firmom "Jugoimport SDPR“, komisionar, radi nabavke taktičkih komutacionih centara (uređaji za naizmenično isključivanje i uključivanje) od stranog proizvođača "Talesa“.

 Ugovor je zaključen iako, iz komisijskog izveštaja, broj 1278-174/06 od 13. 11. 2007. proizlazi da je "Tales“ dobio 67,05 ponderisanih poena i rangiran kao drugi, dok je izraelska firma "Tadiran“ sa 84,79 poena, rangirana kao prva koju je trebalo izabrati za strateškog partnera.

 Francuski "Tales“ nije prošao ni na verifikacionim ispitivanjima, delovi opreme za radio-uređaj dobili su negativnu ocenu, izveštaj TOC-a broj 12-23434/1 od 30. 8. 2007.

 To znači da ponuda "Jugoimport SDPR“ od stranog proizvođača "Tales“ nije ni trebalo da bude razmatrana, jer delovi opreme nisu zadovoljili testove. Međutim, ponuda se razmatra, a zbog načina ponderisanja (ponderisanje je određivanje važnosti pojedinačnih veličina nekog niza prilikom izračunavanja srednje vrednosti), ponderisana je i oprema koja nije prošla na ispitivanjima, rangira se kao prva sa 88,81 pondera, ispred ponude "Jugohemije“ od stranog proizvođača "Tadiran“, čija je oprema u celini zadovoljila na verifikacionim ispitivanjima, ali je rangirana kao druga sa 88,64 poena.

 I pored svih propusta ugovor za radio uređaj se sklapa sa "Jugoimportom SDPR“, odnosno "Talesom“, koji je izabran za strateškog partnera za nabavku radio-uređaja VF i VFF opsega, osim za sredstva koja nisu zadovoljila na ispitivanjima, pa se kupuju preko "Jugohemije“ od firme "Tadiran“.

Na osnovu iskustava sa ranijim optužnicama, ubedjen sam da će biti po onoj staroj "tresla se gora, rodio se miš". A one druge narodne "sjaši Kurto da uzjaši Murta" - se bojim.

Dakle, klan iz Novog Beograda. Uništen je surčinski klan, zemunski, dorćolski, ali se ovaj kriminalni klan drži još uvijek.

Ipak bi trebao neko da ode na "odmor" do Zabele.
A i malo mi je sve cudno da ovo bas Politika objavljuje i to narucito ovih dana.
Maske su pale i izgleda da su obracunavanju u klanovima otpocela.
Sta ce biti videcemo, po obicaju verovatno nista, ali ipak jos verujem u cuda.

Da dodam prilog da nam tema ne zamre  ;D

Министарство одбране одговара Мирославу Лазанском



„Талесови” уређаји нису добили негативну оцену. – „Тадиран” и „Конгсберг се нису жалили. – Суд одбацио тужбе „Југохемије” за ремонт „мигова”


Из Министарства одбране Србије „Политици” је стигао одговор на јучерашњи текст „Како се трошио војни новац”. Текст одговора објављујемо у целини.

Неспорна је чињеница да су тактички комутациони центри набављени од француског произвођача „Талес”, према комисионом уговору број 1572-91-47-07 са ЈП „Југоимпорт СДПР”. Сви комутациони центри су испоручени и плански се стављају у оперативну употребу у јединицама Војске Србије.

Међутим, поступак о коме се говори у тексту Мирослава Лазанског обустављен је на основу предлога надлежне комисије, а радио-уређаји фирме „Талес” нису добили негативну оцену.

У новинском тексту није наведено да су спроведена два независна поступка приликом набавке тактичких комутационих центара.

Први, који се и спомиње у тексту, обустављен је на основу предлога надлежне комисије констатованог у записнику бр. 1278-174/06 и допуном истог записника бр. 1278-178/06, а који није споменут у тексту. Надлежна комисија за спровођење поступка набавке имала је 15 стручних чланова из Министарства одбране (МО) и Генералштаба Војске Србије (ГШ ВС) од којих је осам било из Генералштаба. Сви присутни чланови комисије су потписали предметне записнике. Са тим предлогом, акт бр. 10807-1 од 15. 11. 2007. године, сложила се и једина надлежна Управа за телекомуникације и информатику Генералштаба ВС.

Наглашавамо да ниједан од еминентних произвођача који су учествовали на тендеру, ни израелски „Тадиран”, ни норвешки „Конгсберг”, није имао примедбе на спроведени поступак.

Други независни поступак покренут је рефератом бр. 10925-5 којим је и закључен уговор бр 1572-91-47-07. У вези са набавком радио-уређаја, у новинском тексту су тачно наведени пондери којима је „Талес” био повољнији од „Тадирана”. Међутим, нетачан је навод да су радио-уређаји „Талес” добили негативну оцену, јер Технички опитни центар (ТОЦ) у извештају бр. 12-23434/1 од 30. 8. 2007. године, за „Талесове” радио-уређаје наводи: „Фамилије високофреквентних, врло високо фреквентних радио уређаја и персонални радио, испуњавају све декларисане карактеристике функционалности и електричне карактеристике и све обавезне тактичко-техничке захтеве, осим мањег броја датих у тачки 2.1, а што пресудно не утиче на укупне могућности уређаја. Уређаји испуњавају захтеве у погледу основних елемената интегралног техничког обезбеђења, савремености и перспективности и степена оспособљености произвођача за серијску производњу.”

Извештај ТОЦ-а разматран је и на 10. седници Главног војнотехничког савета, на коме је извештај усвојен, и на основу кога је тадашњи начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош донео решење о усвајању у наоружање Војске Србије.

Набавка услуге ремонта и модернизације авиона „миг-29” започета је у октобру 2006. године одлуком тадашњег министра одбране Зорана Станковића. У тендерском поступку добијене су понуде фирми ЈП „Југоимпорт СДПР”, „Југохемије” а. д. Београд и „Орао” а. д. Београд.

Како су вредности понуда знатно превазилазиле износ средстава одобрених Националним инвестиционим планом (НИП), понуде се оцењују као неприхватљиве и поступак се у складу са процедуром обуставља у новембру 2006. године. С обзиром на то да су средства била опредељена из НИП-а, одлуком Министарства финансија– Савета за набавку опреме и возила Сектора за управљање пројектима, налаже се Министарству одбране да поступак набавке спроведе непосредном погодбом са РСК МИГ из Москве. Након обављених преговора одлуком Савета одређено је да „Југоимпорт СДПР”, чији је оснивач влада, пружи техничку помоћ при закључењу уговора између Министарства одбране и РСК МИГ', без провизије.

Тачно је да је „Југохемија” а. д. поднела тужбу Трговинском суду у Београду за накнаду штете од осамдесет милиона динара, али се у тексту не наводи чињеница да је Трговински суд у Београду након тога, са две правоснажне пресуде, одбио тужбу „Југохемије” а. д. из којих недвосмислено произлази да овом предузећу није нанета штета, односно да „Југоимпорт СДПР” није фаворизован у односу на „Југохемију” а. д. (пресуде из 2007. и 2008. године).

Тачно је, такође, да је предметним уговором са РСК МИГ била предвиђена опција куповине четири ракете Р-27Р1 по цени од 339.130,44 евра по комаду, у року од две године од дана потписивања поменутог уговора. Како је у међувремену Указом председника Руске Федерације број 1702 од 17. децембра 2007. године као једини могући извозник наоружања и војне опреме са територије Руске Федерације одређен ФГУП „Рособоронекспорт” Москва, компанија РСК МИГ обавестила је Министарство одбране да више није у могућности да нам испоручи ракете према раније закљученом уговору. У новонасталој ситуацији Министарство одбране је посебним уговором са ФГУП „Рособоронекспорт” Москва извршило набавку потребног броја ракета.

Министар одбране у свим службеним радњама и поступањима, у складу са законом, не доноси одлуке самоиницијативно, већ у складу са процедурама дефинисаним у подзаконским актима који третирају одређену област и који подразумевају свеобухватне предлоге и мишљења стручних служби у Министарству одбране.

За сваку радњу која подразумева ангажовање буџетских средстава претходно се обезбеђују мишљења и сагласности финансијских, правних, војних и безбедносних експерата и других тела и стручних служби, како Министарства одбране, тако и других надлежних министарстава или Владе Републике Србије, прописани законом и подзаконским актима.


Izvor:Politika

Tender. Ne ispunjavaju uslove tendera.  ;D ;D

Dakle, kako se piše tender. Vlastito iskustvo. Pisao sam uslove za tender. Napravim projekat. U detalje. E sada pozovem na razgovor sve te firme. Jednu po jednu. Provjerim njihove tehničke mogućnosti. Finansijsko poslovanje. Reference. Sve detalje mogućih učesnika u tenderu. Ako vidim da je neka firma dobijala tendere na osnovu stranačke pripadnosti odmah u tender stavim tekst koji će tu firmu izbaciti iz tendera. Uvijek mogu naći nešto. Nisam član ni jedne stranke, te me politika ne interesuje. Sve one koje su me zvali na "večeru", "razgovore" i slično takođe stavim u tender, ali tako da ne mogu proći.
Onda vidim ko je preostao. Onda vršim selekciju po lokaciji firme. ..."da ima mogućnost da se se u roku od dva sata pojavi lično na intervenciju, a na osnovu poziva...   ...a da u roku osam sati završi popravak opreme...

Sa ovim "lično" onemogućujem "remote desktop" popravke. Puno toga nije moguće sa "remote destopom".

S tim eliminišem sve udaljene firme. Zagreb, Slovenija, Sarajevo ...  Ne smijem dozvoliti da mi oprema stoji neispravna dugo vremena.

..."da uvijek ima raspoloživa minimalno dva stalno zaposlena radnika sa licencom za ..." Tako eliminišem "tašna-mašna" firme.

Mnogo firmi ima jednog honorarca kojeg rasteže na stotinu strana, a taj ima svoj stalni posao na drugom mjestu.

I onda napišem toliko detalja da može proći ona firma koju sam već odabrao. Onda u tender stavim stavke koje mi možda ne trebaju, niti će mi ikad trebati, ali znam da ih neki ne mogu ispuniti.

I tako to ide. Odaberm koga hoću, a niko se nikad nije žalio. Sve je u tehničkim detaljima.

Sve legalno. Kao i ovi gore navedeni izvještaji.

Vlado

Niu samo tenderi tako pravljeni, nego i oglasi za posao u određenim institucijam je pisan za već unapred odabrane ljude...

Да ли наши мигови могу испаљивати (лансирати) ове ракете:
 ракета Р-27Р1
[attachment=1]
"Управляемая ракета Р-27Р1 с радиолокационным полуактивным наведением"

Љуба

Код великих и скупих војних набавки кључна је оцена-мишљење  тактичког носиоца, (надлежне управе која је наручила набавку) и стручног органа (ВТИ или ТОЦ-а) који треба да испита квалитет и опреме- средстава која се купују. Као што је рекао Влада у условима набавке се увек може много тога написати и елеминисати "неке", а фаворизовати и омогућити пролаз некима. Често с правом, а често и тенденциозно. По мом суду, ако то раде тактички носиоци са становишта бржег и ефикасније набавке квалитетног средства (као што то лепо описује Влада) то није проблем, без обзира на "буну" осталих.

Својевремено у ЈНА, а делимично и ВЈ, је била, по мени једна доста коректна могућност, када је у питању набавка производа са домаћег тржишта, а то је да се набавка неког производа (најчешће интендантских, као што су униформе, обућа, артикли исхране) не купује само до  понуђача који је проглашен најбољим (по условима тендера), већ и од 2. и 3. пласираног, ако им је квалитет производа у границама стандарда. при том су они морали прихватити цену коју је излицитирао првопласирани. На тај начин се, по мом суду, онемогућавао монопол, непотребно жалбе и обарање тендера због формалних пропуста (а тиме и кашњење у набаци), нездрава конкуренција, упосленост капацитета домаћих произвођача, а ако војна контрола квалитета ради добро посао и добар квалитет производа (могућност да се оцени чији је бољи).

Било је и набавки по наређењу. Тактички носилац не планира набавку неког средства јер га има довољно на залихама (резервама), али из министарства ипак инсистирају да се набави јер је произвођач државна фирма која нема посла, па да јој уделе неку милостињу, наручи се нешто што јесте и квалитетан производ, али војсци није потребан. Са становишта тактичког носиоца (војске) то је бацање пара. Са становишта конкретног министра и оних око њега (политичара, па понекад и дела јавности) то је социјално оправдано јер формално упошљава "државне" фирме, па се на тај начин како-тако купује социјални мир или чини политичка услуга коалиционим партнерима или локалним политичким структурама.

Da.

Originalno je sa avionima nabavljena odredjena kolicna raketa. Raketama su istekli resursi tako da je ova nabavka najverovatnije minimum za obuku. 29-tke mogu poneti 2 komada na unutrasnjim potkrilnim nosacima.

Zar prosli put nije bio problem bas sa ovim raketama, jer softver nije podrzavao bas ovaj R1 model ili je to bilo za R-73??

Jedno analitičko viđenje financiranja obrane u Srbiji gledano izvana, iz pera Igora Tabaka s portala Obrana i sigurnost (obris.org) (http://obris.org/). Isti ima isključenu opciju kopiranja teksta pa dajem link na članak.

Srbija i njeni problemi pri financiranju obrane (http://obris.org/regija/srbija-i-njeni-problemi-pri-financiranju-obrane/)

Srbija i njeni problemi pri financiranju obrane

Dok u Beogradu traju žestoki pregovori o formiranju nove vlade Republike Srbije, a general pukovnik Ljubiša Diković (aktualni načelnik Generalštaba Vojske Srbije) uživa u radnome posjetu Zagrebu, zanimljivo je primjetiti nekoliko tematskih poveznica koje su posljednjih dana uvezale Ministarstvo obrane Srbije, jednog bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije i skandalozno financiranje obrane “s onu stranu Dunava“. No, prijeđimo na stvar!

1. Pritisak javnosti

Kao prvo, zanimljivo je primjetiti kako se ove godine u Srbiji preklopilo nekoliko međusobno nevezanih stvari. Formira se nova vlada, pa se time nakon više od pet godina sprema i smjena Dragana Šutanovca, ministra obrane RS od 15. svibnja 2007. godine (kojeg je nakon izbora, 7. srpnja 2008. godine, na tom mjestu potvrdila i tada novoizabrana Narodna skupština). Ujedno, po svim je pravilima već polagano trebalo započeti i lagano pripremanje izrade državnoga proračuna za iduću, 2013. godinu – dok možda Srbija uskoro ugleda i Izvješće o izvršenju budžeta od prošle 2011. godine.

Ovi proračunski koraci i u politički mirnije doba hoće potaknuti komentare o financiranju pojedinih državnih resora. Prošle smo godine tako, upravo u ovo doba, mogli po pitanju obrane od kolumnista “Politike” Miroslava Lazanskog saznati da je srpski obrambeni proračun “između tenkova i plugova“. Ujedno, pročitali smo i da je srpskih “više od 210 tenkova i 80 zrakoplova apsolutno donja tehnička granica” tamošnjega sustava, ispod koje bi bilo neozbiljno ići. Sve je to taman rubno dostatno za sučeljavanje s “hrvatskih 260 tenkova, 32 helikoptera i 12 borbenih zrakoplova” (koje fantastične brojke!) – inače samo jednom od vojnih velesila što navodno okružuju Srbiju.

U donekle sličnome stilu prošloga je tjedna nastavila i beogradska medijska kuća B92 navodeći: ”Budžet od  oko 50 miliona evra, koliko izdvajamo za vojsku, Srbiju svrstava među  najsiromašnije u regionu“. Nakon toga, oni nastavljaju malo ozbiljnije, citirajući Bojana Dimitrijevića, vojnog analitičara i bivšeg pomoćnika ministra obrane RS, koji kaže:

“Dosta je učinjeno na  planu profesionalizacije, ugledu vojske, uključivanju VMA u zdravstveni sistem  Srbije. Sistemske nabavke naoružanja, međutim, nije bilo od 1991. godine.  Potrebno je što pre ponoviti se većim brojem aviona, terenskim vozilima,  sistemima veze, kao i ovladati remontom tenkova i borbenih vozila. Ukoliko želimo da budemo vojni faktor za respekt, neophodno je  povećanje broja naših vojnika u mirovnim misijama u svetu“.

Dok pomalo intrigira spomenuta brojka od 50 milijuna eura (posebno uspoređena sa službenim podacima, kasnije u ovome tekstu), ipak treba konstatirati da sve to i nije neuobičajeno. Ovakve vijesti spadaju u normalno, cikličko i površno medijsko praćenje sektora. U isto vrijeme, po pitanju finaciranja obrane za vlasti u Beogradu bitno neugodnijima pokazala su se otkrića do kojih su posljednjih dana stigli neki beogradski mediji - zahvaljujući korištenju zahtjeva po pravu na pristup informacijama. Riječ je o priči koja započinje 2008. godine, spaja političare na čelu srpskog sustava obrane i jednog sada bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, a onda nakon duže pauze privremeno završava ovih dana.

2. Otkriveni problemi

Krajem prosinca 2008. godine, u Srbiji su jasno izašla na vidjelo duboka neslaganja Ministarstva obrane i djelatne vojske. Za javnost je sve počelo 19. prosinca 2008. godine, kada su generali organizirano bojkotirali ministra obrane Dragana Šutanovca na tradicionalnom godišnjem primanju. Sukob se onda maksimalno zaoštrio istupom generala Zdravka Ponoša, tadašnjeg načelnika Generalštaba OS Republike Srbije, u dnevnim novinama “Politika”. On je u intervjuu danom 24. prosinca iznio niz teških optužbi na račun tamošnjeg Ministarstva obrane – o lošem i nenamjenskom trošenju novaca, o izostanku održavanja i modernizacije vojne tehnike, kao i o izostanku stvarnog planiranja obrane – u kojoj, po njemu, stvari idu po inerciji dok ministar Šutanovac tjera agresivni marketinški pristup stvarima, navodno lišen ozbiljnoga sadržaja. Ponoš je tada rekao i:

“Znao sam od početka da sistem u kome sam se našao ne pravi nego troši pare i da mora da ih potroši pametno. U toj sferi su moje najveće zamerke Ministarstvu, što zbog lošeg poslovanja 2008, kada smo imali pare, sada već trošimo pare iz 2009. koje nemamo. Zbog loše politike odbrane i ekstenzivnog razumevanja odnosa prema budžetu, za operativni život vojske u 2009. ostaće nam samo pet odsto sredstava. A to znači da naš artiljerac neće biti u mogućnosti da ispali svoj projektil. Finansijska održivost sistema je krajnje sporna. Imali smo 867 miliona evra, nismo ih potrošili i za tu verziju ekstremno lošeg razumevanja finansiranja sistema odgovorno je Ministarstvo. Samo na olakom ignorisanju kursnih razlika izgubili smo 400 miliona dinara“.

No, njegovi su prigovori išli i dalje: “Politika odbrane ovde funkcioniše samo simbolično. Reklo bi se da ne postoji. Mi se dovijamo u okolnostima kad u državi nema strategiju nacionalne bezbednosti, pa u skladu s tim ni strategije odbrane“. Sve to su jako poznate priče i u Hrvatskoj, koja se u to isto vrijeme našla pod udarom zapanjujuće sličnog pristupa upravljanju obranom – nesreće od koje ćemo se još dugo oporavljati. No, vratimo se na Srbiju.

Nakon tako teških optužbi usmjerenih prema vrhu obrambenog sektora, odgovor civilnih tijela bio je dvojak. Kao prvo, ministar obrane Šutanovac zatražio je 26. prosinca izvanrednu reviziju financijskog poslovanja Ministarstva u periodu od 17. listopada 2007. do 31. prosinca 2008. godine (na temelju već provedene slične revizije – svojevrsnog “Clean start poteza” – koja je provedena za period od siječnja 2006. do 16. listopada 2007. godine, kada nisu utvrđene nepravilnosti). Taj je zahtjev otposlan predsjedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i ministrici financija Diani Dragutinović, a sama je revizija izgleda bila obavljena do sredine lipnja 2009. godine. Izvođač tog posla bilo je Ministarstvo financija, Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju.

Kao drugo, predsjednik RS Boris Tadić sazvao je “Savet za nacionalnu bezbednost”, najviše koordinativno tijelo ukupnog sigurnosnog sektora Srbije. Ovo je tijelo formirano uredbom Vlade Srbije od 31. svibnja 2007. godine, njegove sjednice saziva Predsjednik Republike – koji s premijerom utvrđuje dnevni red skupa i predsjedava sjednicama, kao i ovoj održanoj 29. prosinca 2008. godine. Na tom je zasjedanju sukob faktično riješen, iako je formalno rješenje izdano tek dan kasnije. General Ponoš razriješen je svih dužnosti i onda poslan u penziju. Na položaju ga je zamijenio njegov dotadašnji zamjenik, general potpukovnik Miloje Miletić, a državni je vrh osjetio potrebu u javnost izaći s uvjeravanjima kako je obrambeni sustav RS ostao stabilan. Sam Zdravko Ponoš kasnije je politički zbrinut na položaju pomoćnika ministra vanjskih poslova, no to je već jedna druga priča.

Bitno je da je spomenuta izvanredna revizija zaista i provedena tijekom 2009. godine, da bi po dovršetku postupka njeni rezultati bili iz krugova Ministarstva obrane klasificirani oznakom “službena  tajna-poverljivo”. Nakon 34 mjeseca tajnosti i niza pravnih peripetija, novinari portala Pištaljka.rs krajem lipnja ove godine konačno su uspjeli dobiti u ruke ovaj dokument, nakon postupka temeljenog na pravu na pristup informacijama. Tim je povodom Povjerenik za informacije doduše proveo brisanje 14 redova teksta, koji su ocjenjeni zaista tajnima, dok je ostatak objavljen temeljem poziva na interes javnosti. I, što se saznalo?

Pa, saznalo se manje ili više u detalj o čitavome nizu neodgovornih poteza službenika, koji su za rezultat imali novčane gubitke sustava (na tečajnim razlikama). Saznalo se i o problematičnim kupovinama naoružanja i vojne tehnike (rakete zrak-zrak R-27R, komunikacijska oprema), u kojima se naziru jasni tragovi pogodovanja pojedinim tajkunima (Jugohemija a.d. Miroslava Miškovića) i nabavnim lobijima (JP Jugoimport SDPR). Kupovani su luksuzni automobili (audi A6 i audi A8), a i stanovi – dobrim dijelom pod okriljem tajnosti i bez postupaka javne nabave. Sve to, što je u javnosti završilo tijekom prošloga tjedna, manje ili više detaljno potvrđuje navode generala Zdravka Ponoša. Ostaje za vidjeti hoće li prošlotjedni napisi u medijima, demantiji Ministarstva koji su slijedili i onda još detaljniji medijski napisi novinara s inkriminirajućim dokumentom u rukama, imati ikakvih konkretnih posljedica za planske i financijske kreativce iz Ministarstva obrane Republike Srbije.

3. Službeno proračunsko stanje

Dok na temu obrambenih finacija traju ovakva, relativno detaljna prepucavanja u medijima, službeni i javno dostupni podaci o obrani u proračunu Republike Srbije vrlo su šturi. Zakon o budžetu Republike Srbije, kako se ondje titulira državni proračun za pojedinu godinu, zapravo se svodi na četiri niza podataka, zvanih glave -  na Vojnu obranu, Inspektorat obrane i dvije sigurnosno obavještajne agencije (Vojnu službu sigurnosti i Vojno-obavještajnu službu), iz kojih se onda izvodi i peti godišnji podatak, ukupni planirani proračun za  obranu RS. Iako svaka od tih tih glava obuhvaća ponešto nižih stavki, sve su one toliko generične da teško mogu išta otkriti promatraču koji sve to gleda izvana. No, ipak je tu vidljivo ponešto čudnih stvari.

Kao prvo, treba spomenuti da iako Srbija redovito donosi državni proračun (za razliku od Bosne i Hercegovine), ta država nije ni izbliza tako ažurna u donošenju ikakvih Izvješća o izvršenju proračuna. U periodu 2002. do 2006. godine, ti dokumenti jednostavno nisu osvanuli, iako je njihova dostava parlamentu i zakonska obveza Vlade. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu jasno je određeno da „predlog Zakona o  završnom računu budžeta Republike Srbije utvrđuje Vlada“, a propisan je i obavezujući godišnji rok do 15. srpnja tekuće godine, do kada Vlada mora prijedlog spomenutog zakona za prošlu godinu dostaviti Narodnoj skupštini – što se jednostavno nije događalo. Onda su se s 2008. stvari promijenile, ali tek donekle.

Naime, Zakoni o završnom računu budžeta RS ponovo su od 2008. godine počeli stizati u parlament (Narodnu skupštinu). Dok su od te godine oni počeli prolaziti i prethodnu revizijsku kontrolu Državne revizorske institucije (DRI), stvar je stala u parlamentu – gdje su ti dokumenti završavali tek pred nadležnim Odborom za financije, ali ne i na raspravi pred punim poslaničkim tijelom. Time je proračunsko izvještavanje parlamenta za 2007., 2008., 2009. i 2010. godinu izvedeno tek djelomično. Navodno se tu radilo o općenitome otporu političara i stranaka vladajuće većine pred ikakvom ozbiljnijom kontrolom državnoga trošenja. Pri tome, jako se i kasnilo.

Izvješće o izvršenju državnoga proračuna za 2009. godinu dostavljeno je Skupštini tek u prosincu 2010. godine, da bi početkom lipnja 2011. godine bilo pred Odborom za financije raspravljeno zajedno s onim za 2008. godinu. Krajem lipnja 2011. navodno je bila započeta revizija Izvješća za 2010. godinu, koje je onda pred parlamentom RS osvanulo s gotovo godinu dana zakašnjenja - umjesto 15 srpnja 2011. godine, tek u svibnju ove, 2012. godine. U takvome svjetlu i ne čudi da još nema Izvješća za 2011. godinu – dokumenta za koji se posljednje čulo da je početkom ožujka 2012. godine osvanuo u Državnoj revizorskoj instituciji, koja ga je navodno tada počela detaljno razgledavati. Bilo bi stvarno nezgodno da se sad još i to, ma kako šturo, financijsko poslovanje resora obrane nađe u javnosti tik oko izbora i u doba promjene vlada. No, ostavivši na miru dokumente koji nedostaju, pogledajmo dostupne državne proračune RS i pripadajuća im Izvješća o njihovu izvršavanju!


Već i iz ovako nepotpunih i šturih podataka vidi se problem. Naime, dok je prema službenim podacima (koliko god oni pouzdani ili nepouzdani bili) do početka gospodarske krize deklarirano trošenje u obrani Republike Srbije pratilo resoru dodijeljena sredstva – bez stvaranja nekavih internih deficita – to se promijenilo 2010. godine. Tada je, na prvotno planiranih 69.966.000.000 dinara (725.911.200,5 USD po tečaju 96,38 RSD za USD, ili 599.055.258,88 EUR, po tečaju 116.79 RSD za EUR) u obrani do kraja godine potrošeno 72.187.754.269 dinara (748.962.344,04 USD, po tečaju 96,38 RSD za USD, ili 618.078.121,11 EUR, po tečaju 116.79 RSD za EUR). Dok bi u normalnim situacijama to mogao biti rezultat odluke o jačanju obrane, o modernizaciji ili revitalizaciji – izgleda da to ovdje nije bio slučaj.

Ostaje otvoreno za špekulaciju je li to bio učinak prvoga udara krize – gdje se uz slabljenje domaće valute, odlučilo čuvati prvotnu vrijednost ulaganja u obranu, pa i po cijenu probijanja prvotnih nominalnih proračunskih planova – ali ostaje činjenica da problem nije praktično prepoznat u proračunskome planiranju za iduću, 2011. godinu. Prema hrvatskome iskustvu, gdje su pojedini ministri ustrajavali da krize u RH nema i neće biti, itekako je zamislivo da osoblje s “roza naočalama” jednostavno nastavi po starome i za 2011. opet uplanira optimističnih 73.335.470.000 dinara obrambenog proračuna (760.870.123,59 USD, po tečaju 96,38 RSD za USD, ili 627.904.967,64 EUR, po tečaju 116.79 RSD za EUR). Takav bi scenarij onda jednostavno objasnio i izostanak javne pojave Izvješća o izvršenju proračuna za tu 2011. - gdje bi postignuti financijski rezultati lako mogli biti tako loši da se jednostavno odluči pregled ostaviti tajnim do daljnjega.

U korist ove varijante govori i krajem 2011. usvojen državni proračun za tekuću 2012. godinu. On izvodi zaokret, i relativno radikalno ruši planirana odvajanja za obranu, na 53.247.830.000 dinara (552.456.853,32 USD, po tečaju 96,38 RSD za USD, ili 455.912.765,99 EUR, po tečaju 116.79 RSD za EUR). To je smanjenje planiranih sredstva od punih 27,39 posto – što je sad i stvarno šokantno oštra promjena.


Igor Tabak, obris.org (http://obris.org/)

Vanja, neznam ko je izvor ove analize trosenja novca u sistemu odbrane RS, ni odakle si ga preuzeo (mislim da je neki hrvatski izvor), ali je po meni analiza dobra.

Iznosenje podatka da je pri planiranju budzeta za 2012.g. on smanjem za 27,39 posto u odnosu na 2011.g. je stvarno iznenadjujuce! Namece se zakljucak da su ta sredstva potrosena jos u toku 2011.g. (luksuzni automobili (audi A6 i audi A8), stanovi pod velom tajne i bez postupaka javne nabavke). Tek ce sada, posto je formirana nova vlada, isplivati "stvari na videlo", tek ce biti afera! Pokazace vreme.

Da dodam samo jos jednu informaciju: Svi pripadnici MO i VS, koji koriste usluge mobilne telefonije Telekoma Srbija u okviru paketa Biznet Vojska, dobili su cirkularnu pozdravnu poruku bivseg ministra odbrane D.Sutanovca u kojoj se kaze kako su svi oni u proteklih 5 godina ucinili mnogo na unapredjenju sistema odbrane i sprovodjenju sistemskih reformi u MO i VS, pa je svima pozeleo puno srece u profesionalnom, porodicnom i licnom zivotu!
 
Inace paket Biznet Vojska u MO i VS je i aktiviran na inicijativu Sutanovca.

Sto je mnogo, mnogo je!

Izvor je hrvatski portal Obrana i sigurnost - obris.org, a autor Igor Tabak.

Pvanja je prenio tekst sa linka koji sam gore postavio.

@leut

Molim te stavi link na teks koji sam preuzeo ili ga prebaci u svoj post da bi bilo kompletno.
Da izbegnemo zabune.

Nebih se ja nadao nekim velikim promenama.

Podizanja prasine i afera ce biti sigunro ali sudskih epiloga ako je suditi po dosadasnjoj praksi nece bit.

Para nema a kao sto zanamo vojska je potrosna strana budzeta i to poprilicno skupa.

Sad su reforme dosle (tj jos je i ranije bilo vreme) u fazu kada treba otvoriti novcanik i nabaviti tehniku (kupiti novu, modernizvati, remontovati perspektivnu). To su ogromi izadac i sumljam da ce i ova politicka garnitura nesto ozbiljno tu uraditi obzirom na stanje u ekonomiji.
Tako da i naredne 2-3 godine se nista ozbiljnije od tehnike nece nabaviti.

Nebih ja kudio sad vec bivseg ministra. Kavi su mu bili prethodnici mislim da on nije bio tako los. Jedno sto je kao i svaki politicar obecavao kule i gradove. Da li je bilo nebrige, nenamenskog trosenja itd naravno uvek ga je i bilo samo je pitanje u kom obimu.

Bice interesantno videti novog ministra sta ce on uraditi i da li ce obzirom na sve funkcije imati vremena da se bavi vojskom u punom kapacitetu.

Namece se zakljucak da si ti potpuno neobavesten.Moracemo opet da utvrdjujemo gradivo.Budzet MO je smanjen zato sto su vojni penzioneri prebaceni u PIO fond tj skinuti su sa budzeta MO od ove godine. Jel sad ferstenzi zasto je budzet toliko smanjen ? Pazi, auta i stanovi za vise od 200 miliona evra :o

Нортоне. видим да си добро "обавештен". :klap

Љуба

A zar ovo ne znaci da su iz budzeta vojske izbaceni vojni penzioneri i prebaceni na civilni penzionerski fond zajedno sa budzetom za penzije??

Upravo tako je i urađeno! Znam to jer mi je majka vojni osiguranik (uzela je tatinu penziju kao porodični penzioner, mada bi joj njena starosna penzija bila nešto veća).