PALUBA

1669. Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, neuspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod turskom opsadom od 1648.

1823. Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

1870. Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III. Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.

1886. Poglavica Apača Džeronimo, vođa poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

1929. Nemački dirižabl "Grof Cepelin" je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.

1944. Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.

1970. U Čileu je Salvador Aljende Gosens kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.

1974. SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Nemačkom Demokratskom Republikom.

1975. Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.

1998. Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.

1999. Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od Džakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.

1823. Rođen knez Mihailo Obrenović.

Taj podatak je već dat u prvom postu u temi...

На данашњи дан (4. септембар) 1887. године, рођен је Радоје Љутовац - Рака, артиљерац српске војске који је топом оборио непријатељски авион 1915. године. У току Првог светског рата био је распоређен у новоформирану Противавионску батерију. Дана 30. септембра 1915. године, у току напада три непријатељска авиона на Kрагујевац, Радоје је из прве погодио авион марке Ферман, за шта је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен је у чин каплара. Овај тренутак сматра се почетком српске ПВО, а уједно је према расположивим подацима прво обарање авиона из топа на свету!

На слици приказано је спомен-обележје Радоју Љутовцу на Метином брду у Крагујевцу.

[attachment=1]