PALUBA

Između 1923. i 1931. Francuzi sa sagradili dvadeset i šest razarača veoma sličnih klasa Bourrasque i L'Adroit. Poput svojih ranijih međuratnih krstarica, svi su brodovi imali očajno mali akcioni radijus i ne baš efikasnu artiljeriju.
Znatan broj velikih francuskih razarača (contre-torpilleurs) bio je namijenjen za  brze “čistke” u vodama koje kontrolira neprijatelj. Oni su se pokazali nepodesni  i u Skaggeraku i u Sjevernom moru tokom čitavog sukoba. Prva grupa razarača klase Chacal (šest brodova) započeta  je 1922. godine bila je naoružana prilično lošim topovima od 130mm.

Klasa Chacal:

Sljedeča četri klase (od kojih je svaka imala po šest brodova) građene su između 1927. i 1936. a bile su naoružane mnogo boljim topovima  od 138mm, dok je posljedja klasa (od koje su samo dva razarača Magador i Volta bili sagrađeni) bila naoružana zamršenim I osjetljivim dvocijevnim topom od 138mm. Svi brodovi održavali su veliku brzinu krstarenja. Svi brodovi u posljednjoj (kompletnoj) klasi  imali su jednocijevne topove , a Fantastique je postigao brzinu od 40čv, dok je jedan od njih Le Terrible postigao prosjek od 45,03čv tokom osamsatne plovidbe. Premda su to bili fantastični brodovi u svojoj klasi nisu bili pogodni za oceansko ratovanje, naročito na Pacifiku, jer im je mali akcioni radijus bio veliki hendikep. Samo mornarica koja se nije morala obazirati na zadatke na velikoj udaljenosti mogla si je priuštiti da gradi veliki broj takvih specijaliziranih brodova.

Klasa Aigle:

Klasa Aigle:

Klasa Vauquelin:

Klasa Vauquelin:

Klasa La Fantasque:

Klasa La Fantasque:

Od zadnje nedovršene klase samo dva broda:

PS: još jedna karakteristika francuskih razarača, često su mjenjali svoje oznake (brojeve na bokovima)

Le Terrible

[attachment=1]

Le Terrible je preko 70 godina držao brzinski rekord za veće ratne brodove, sa 45,02čv. Američki LCS Independence je brži, ali danas više niko ne meri te rekorde. Smatra se da je tu malu ali važnu prednost Le Terriblu dala forma skrokova propelera, (tzv. "gaće").

Milan i Epervier razlikovali su se novim tipovima kotlova pritiska 27kg/cm2, suralimentees, sa naduvom turboventilatorima u kotlarnicu. Četiri kotla, po dva različitog tipa (Normand-Loire, Du Temple i Rateau.) Ukupno je brodova sa 4 dimnjaka bilo 16, po 4 u svakoj podklasi, sem Milana i Eperviera kojih je bilo dva i činili su posebnu grupu.

Која је разлика између класа Aigle и Vauquelin осим неке мале разлике у командним мостовима ? Мени на први поглед делују скоро па тотално исто.

 :o

Споља изгледају скоро једнако. Разлика је само у погону.

Razarači Tartu i Vauquelin u Monte Karlu 1935.

[attachment=1]