PALUBA

Minobacač 82 mm je prateće oruđe pešadije, namenjeno za: neutralisanje i uništavanje žive sile i vatrenih sredstava neprijatelja (otkrivenih i u zaklonima); stvaranje dimnih zavesa, zaslepljivanje osmatračnica i vatrenih tačaka; osvetljavanje bojišta i za pravljenje prolaza u žičanim preprekama (ređe). Gađa ubacnom putanjom, te je pogodan za tučenje ciljeva na zadnjem nagibu, u jarugama i zemljišnim udubljenjima. Za izvršenje ovih zadataka upotrebljava trenutnu, dimnu i osvetljavajuću minu.
Uspešno dejstvo minobacačem 82 mm na otkrivenu živu silu i vatrena sredstva van zaklona (u povoljnim meteorološkim uslovima), postiže se na daljinama: minom M74 do 4.500 m; minom M68P1 i specijalnim punjenjem do 3.900 m, a običnim punjenjem do 2.900 m. Uspešno dejstvo na živu silu i vatrena sredstva u zaklonima (rovovima) i pri otvaranju prolaza u žičanim preprekama, je. na daljinama: minom M74 do 3.500 m; minom M68P1 i specijalnim punjenjem do 3.000 m, a običnim punjenjem do 2.500 m.
Pri gadanju otkrivene zive sile i vatrenih sredstava na vecoj površini (vazdušni desant u momentu prizemljivanja i sl.) uspešno dejstvo minobacača sa odgovarajućim minama i barutnim punjenjima postiže se na daljinama maksimalnog dometa.
Brzina gađanja minobacačem 82 mm, bez kontrole i popravke elemenata nišanjenja, iznosi 20-25 mina u minutu, a sa kontrolom i popravkama elemenata nišanjenja do 20 mina u minutu. Na živu silu u ležećem stavu poluprečnik uspešnog dejstva parčadi trenutne mine je do 18 m, a na ciljeve u stojećem stavu do 30 m.
Minobacač 82 mm poslužuju četiri poslužioca, a nekada samo dvojica - nišandžija i punilac.
Minobacač 82 mm transportuje se motornim i zaprežnim vozilom, na tovarnom grlu, a na kraćim odstojanjima prenose ga poslužioci na leđnim ramovima ili na rukama.

Minobacač 82 mm  ima sledeće glavne delove: cev sa zadnjakom, dvonožni lafet, podlogu i nišansku spravu. Svakom oruđu pripadaju rezervni delovi, alat i pribor (RAP).

[attachment=1]

[attachment=1]

Pre neki dan...
[attachment=1][attachment=2]

Minobacač sa pripadajućim priborom.
[attachment=1]

Da li bi nama neukima neko od artiljeraca objasnio kako se zapravo nišani sa minobacačem ?

Nišani se preko piketa. Pikete se postave u osnovnu smer, pa se onda nišani na odnosu na njih.

LPB

A šta ako imaš nepripremljeni vatreni položaj?

Pikete služe da posredno gađanje (cilj se ne vidi).

Generalno, kada se zauzima VP, posade pripremaju oruđa, računači se pripremaju, vezisti prave vezu sa osmatračnicom. U to vreme topografi prvi daju koordinate VP, a vezist dobije koordinate osmatračnice. Kada topografi to naprave, posade več daju postave pikete, jer se zna osnovni pravac. Osnovni pravac je uvek zaokružen na XX-00 (ako me pamčenje dobro služi). Topografi preveruju pikete. Računači urisuju položaje na planšetu i dobivaju podatke o cilju sa izviđačkog položaja. Vrši se preračunavanje elementa za gađanje. Ako se ima meteopodatke, i ti idu u proračun. Definira se punjenje, tip granate, podatke za tempriranje i slično.
Elementi se davaju posadi osnovnog oružja, koja ponovi dobijene elemente. U to vreme se pripremi barutno punjenje (od max se oduzima odgovarajuča punjenja, spoji se udarač sa granatom, napravi se tempiranje..). Puni se osnovno oružje, i vođa gađanja da komandu za opaljenje.
Sa osmatračnice gleda se, gde pada granata u odnosu na predvideno mesto, te se da popravke (levo/desno x metara, dalje/bljiže y metara, nad/pod z metara) preko vezista računarima. Podatki se unose, izračunava nove elemente, u to vreme posada več ima pripremljenu novu granatu sa istim barutnim punjenjem, upaljačem kao prijašnja. Ako je odstupanje malo, ide se odmah na gađanje celom baterijom, ako nije blizu, ili želimo biti sigurni još jednom se puca osnovnim oružjem ( ne sječam se, ko se odlučuje, dali ide več u drugo baterija ili se ide u treče). Ako je korektura završena, na planšetu se urisuje "delta" nove vrednosti, koje več imaju meteo podatke. I kad je tako "napucano" onda se može brez problema vršiti prenos vatre po različitim ciljevima.

Malo mi je iz glave izašlo, kolika je max vrednost prenosa vatre u odnosu na izračunano i kolika može biti "delta" u barutnom punjenju.

Kod neposredne vatre, pikete ti ne trebaju. Ako me sječanje dobro koristi, na svakom oruđu imaš tabelu za direktno gađanje. Osnovno, baš koliko trebaš.

Ako sam gde pogrešio, molim za ispravku.

LPB

S tim da se piketi postavljaju iza oruđa, ako se ne varam.

Ајд и ја да пробам. Биће мало старински, можда негде и погрешим, па ће ме ови који имају правило и знају боље НСБ-3 (ја сам учио МБ-82 када је била НСБ-1 и НСБ-2).

Минобацачем, односно нишанском справом постављеном са леве стране се може нишанити директно на циљ, што је права реткост, јер се најчешће гађа са заклоњеног положаја (послуга минобацача не види циљ). У том случају (дакле, заклоњени положај) нишани се у нишанску тачку коју представља мерна летва ("пикет"). Она се начелно поставља на десетак метара испред оруђа (могуће је да буде и поптупно иза оружа, за 180 степени) у тзв. основном правцу. Можда нећу најбоље објаснити јер не читам из правил већ по сећању, основни правац (и основни орјентир на њему) се одређује према највероватнијем правцу гађања и то тако да он буде приближно у симетрали зоне где ће се дејствовати. На нишанској справи се заузму почетни елементи који су увек овакви: добош даљинара 6-00, добош угломера 30-00 (евентуално 0-00, ако је пикет иза оруђа, супротно од правца гађања). Када се на нишанској справи заузму почетни елементи (уз основни правац, то командир одељења увек саопшти након издавања команде за поседање положаја) нишанџија и пунилац "врхуне" (равнају) либеле на нишанској справи (постоје две либеле постављене управно једна на другу у истој равни) тако што померају ручице на лафету које подужу цев-горе доле или је померају лево-десно. Обојица раде истовремено и при том свако гледа само једну либелу. Када неко од њих изврхуни (поравна) либелу каже "готово" и то понавља све време док и други не каже "готово". Када се то деси обојица одмах прекидају померање точкића и нишанска справа је "изврхуњена. Може то да ради и само нишанџија али врло тешко. Кад изврхуне либеле (обе су у "линији") постављају пикет испред себе тако што нишанџија нишани преко "глетке" на стариим типовима нишанских справа (цевчица са линијом по средини на врху нишанске справе, нека врста визира али се кроз њу не види) или преко малог дурбина и наводи пуниоца са пикетом на пројекцију линије коју види на "глетки", односно том дурбину. Када га наведе, побија пикет и тако је  оруђе доведено у могућност да прецизно гађа.

Е, ово је само четвртина процеса нишањења. Да би се цев усмерила тачно ка циљу мора да постоји неко ко види циљ. Ако се ради о одељењу минобацача, онда обично командир одељења је тај који је негде испред или иза ватреног положаја постављен тако да види зону дејства и могуће циљеве, али и види оруђа на ватреном положају. Он има тзв. бусолу лаког типа коју побија испред себе усмерава је у основни орјентир и подешава сакалу тако да буде постављен као и добош угломера на нишанској справи. Дакле, његова бусола лаког типа "гледа" паралелно са нишанском справом основног оруђа. Кад уочи или добије задатак да гађа неки циљ, он уствари мери угао који захвата правац циља и основног правца и тај угао додаје или одузима од основног угломера (30-00). Постоји правило које каже "десно дај, лево узми", односно измерени угао додајеш основном угломеру ако је циљ десно у односу на основни правац, или одузимаш ако је циљ лево. Ако командир жели да сви минобацачи гађају исту тачку - циљ, тзв. сасређеном ватром ("сасређени сноп") тада мора да узме у обзир и поправку због размака између оруђа па ће свако оруђе добити другачији угломер за гађање.

Даљине одређује од ока (што на даљинама гађања минобацача није превише тешко) или двогледом (на основу угла видљивости), односно перископском бусолом ако је има (одељења има бусолу лаког типа, а вод перископску бусолу, заправо има их две, једну на ватреном положају, једну на удаљеној осматрачници) или пак ласерским даљиномером. Када утврди даљину, из таблица гађања види колики угао даљинара мора да заузме да би мина долетела на  циљ. У таблицама му пише и која пуњења треба да одреди за ту даљину. Дакле, када то утврди прикупио је елементе за гађања и тада издаје команду која гласи: "Даљинар 7-30, угломер 30-80, пуњење друго... - Пали". Команда се издаје полако да би је послуга чула. Део команде "пали" саопштава тек када нишанџије известе да су спремни и када су цевима оруђа принели мине.

Када чује елементе за гађање нишанџија МБ те елементе гласно их понови и заузима (поставља) на нишанској справи. Заузимањем елемента либеле на нишанској справи су се "пореметиле". Зато  нишанџија заједно са пуниоцем поново врхуни либеле настојећи да глетка увек нишани у пикет. Када су обе либеле изврхуњене и глетка (дурбин) нишанске справе "гледа" у пикет нишањење је завршено. Тада пунилац узима мину коју је донео члан послуге "доносилац" и приноси је устима цеви и чека команду "пали". Постављање барутних пуњења на стабилизатор мине обавља члан послуге "додавач". Иначе, минобацачка мина има и основно пуњење у виду патроне сличне ловачкој, коју "додавач" у припреми мине поставља (гурне) у реп стабилизатора. Он такође, пре него преда мину доносиоцу (који му иначе помаже) мора да скине транспортне осигураче са упаљача мина. Мине се транспортују са одвојеним упаљачима.

Заборавио сам рећи да се увек једно од оруђа одређује као основно. Када су у питању два минобацача онда је то обично први (ближи осматрачници командира) минобацач. Када је  у питању вод од 6 оруђа, онда је то обично трећи минобацач (прво оруђе другог одељења).

Када оруђа нису дејствовала са тог положаја гађање обично отпочиње коректуром. Сврха коректуре је да се испаљивањем једне по једне мине из основног оруђа што прецизније одреде  елементи, односно поправке почетних елемената за гађање, и пређе на групно гађања (када сва оруђа дејствују свако са више мина). У коректури се испали једна мина са израчунатим почетним  елементима.На основу осматрања места пада мине израчуна се поправка почетних елемената, зависно од одступања места пада мине у односу на циљ. Настоји се или правим поготком погодити циљ (што је доста тешко) или "уракљити" циљ, односно добити један пребачај и један подбачај. Постоје правила која казују када се може прећи на групно гађање, односно када је коректура завршена.

Постоји могућност да се унапред изврши "реперисање" циљева, односно унапред испали мина на тачку (простор) за који процењујемо да ће бити поседнут од непријатеља, односно да ће доћи на њега (обично ако се он креће - напада). Тада се може одмах гађати припремљеним ватрама, без коректуре.

Код припреме ватри узима се у обзир температура ваздуха, као и брзина струјања ветра. Поправке се налазе у таблицама за гађање.

Да напоменем да се, када је у питању одељење минобацача све  може радити потпуно пешице, без икакве велике математике, али уз коришћење таблица за гађање. Када се гађа водом користи се једноставно специјализовано рачунало звано "снопар" који знатно скраћује време и поједностављује процедуре припреме ватре на ватреном положају. Наравно може се радити и уз помоћ рачунара и наменског програма, али то није много брже од снопара и таблица.

Znači MB82 nema posebnog odeljenja računača, topografa i izviđača?

Znam da su za MB120 potrebni, jer imaju istu "prateču" službu kao i artilerija.

Dzumba, to je bio taj snopar?
[attachment=1]


LPB

Тако је, то је снопар.

Раније је (не знам како је сада и пешадијским четама) чета имала пратеће вод (вод за подршку) који је имао и одељење МБ-82. Није му требао ни тај снопар. Снопар се користи код вода минобацача.

Иначе, минобацачи  60 и 82мм су конструисани да дејствују брзо и једноставно и да га свако иоле вичније подофицир може користити, односно управљати ватрама. Минобацачи су страх и трепет пешадије.

Заборавио сам рећи и да се минобацачи на ватреном положају постављају на међусобном удаљењу које приближно одговара полупречнику убојног дејства мина на циљу. Не постављају се буквално "у линију" (поравнато) већ "смакнути", али то одступање од "линије", такође, не би требало да буде веће од поменутог полупречника убојног дејства мине. На тај начин се обезбеђује да се при гађањима тзв. паралелним снопом добија једна на циљу континуирана "завеса" шрапнела. То је посебно корисно год гађања вода минобацача јер се може направити "завеса" по фронти од 180-200м. Та "завесе" се може померати и пратити циљ врло једноствано тако да је понекад тешко побећи из тог баража.

Svaka čast artiljerci - vidi se da znate svoj zanat, ali imam još nekoliko pitanja za vas:

Koliko je vremena potrebno obučenoj posadi da obavi sve neophodne radnje koje je Dzumba naveo, i da iz marševskog položaja dovede minobacače u poziciju da mogu otvoriti vatru po odabranom cilju?
Ovo pitanje sam postavio iz razloga što je proces koji je Dzumba opisao dosta složen, i ako poslužilac minobacača ili komadir čitavog voda (odelenja - baterije) kojim slučajem pogreše u nekoj međufazi, krajnji rezultat će biti promašaj i otkrivanje vlastitog položaja!

Dalje, postoji li neki skraćeni metod za zauzimanje elemenata za otvaranje vatre, eventualno upotrebom nekog savremenog artiljerijskog računara?

Postopak se čuje kompliciran, ali sa uvežbavanjem vreme se skračuje. Ne mogu se setiti koli vremena je trebalo ali više se uvežbavalo napuštanje VP nego posedanje (kontrabatiranje).

Znam da su Hrvati nešto razvijai u tom smeru. Za neposrednu paljbu i sa MB 60 mm. Verovatno bi se nešto slično moglo koristiti i kod MB82 mm za neposredno gađanje.

Sustav za upravljanje paljbom COCOS prilikom gađanja commando minobacačem omogućava izravno gađanje u vodoravnoj ravnini s nagibnom putanjom. Integriran je s hrvatskim commando minobacačem M 70 kal. 60 mm
[attachment=1]

LPB

Jesu li minobacači M69 imali i panoramsku nišansku spravu ili samo ovu?

To je nišanska sprava NSB-1.
[attachment=1]

Po rečima Dzumbe, trebala bi da postoji i NSB-2 i NSB-3
NA toj slici bi trebala da bude NSB-2
[attachment=2]

U temi oko minobacača (https://www.paluba.info/smf/osnove-artiljerije/minobacaci/new/), postavio sam sliku delova MB M69.
(https://www.paluba.info/bozo13/Artilerija/Minobacaci/82mm%20M69A/82mm%20M69A%2007.JPG)

Nišanska sprava se nosi u posebnoj futroli (desno gore na slici)

Na slici fale nožice MB, i postolje, a ono što izgleda kao nožice je postolje artilerijske busole.

LPB

Hvala na odgovoru.

NIŠANSKA SPRAVA ZA MINOBACAČ 120 mm NSB-4B

Tehničke karakteristike:

Uvećanje	1,8 x
Vidno polje	8°
Ulazna apertura	12,7 mm
Prečnik pupile	5,5 mm
Udaljenje pupile	25 mm
Mogućnost viziranja	od -13° do +25°
Tačnost zauzimanja horizontalnih uglova	0-01,5
Tačnost zauzimanja vertikalnih uglova	0-02
Najmanja podela ploča pravca i visine	0-01
Najmanja podela doboša pravca i visine	1-00
Podele	60-00 ili 64-00
Osetljivost libela	5-7’
Masa sprave	0,8 kg
Osvetljenje	baterijsko ili beta izvorom svetlosti

Mislim da su i TT podatci za NSB-1,NSB-2 i NSB-3 dosta slični.

LPB

Постоје нормиране радње за постављање МБ-82 у борбени положаја. Мислим да Раде може погледати у правило и да нам каже колико је то. Нас питомце ВА, смер пешадија, тежишно у 3.години доста су вежбали за рад са минобацачима у свим улогама - и послуге и командира одељења, а у четвртој години као командире водова и старешина ватреног положаја. Било је и такмичења послуга. Почетни положај је да послуга носи делове МБ на леђима (нишанџија цев, пунилац лафет, доносилац подлогу, додавач кутију са минама). На команду је требало  претрчати 10-15м са са опремом на леђима, скинути делове минобацача , ископати рупу за подлогу, саставити минобацач, ставити нишанску справи и изврхунити либеле. Мислим да се то радило за око минут-минут ипо. У сваком случају доста брже од норме. Код свега тога је врло битан тимски рад и увежбаност.

Ако је командир одељења вешт он ће за то време подесити бусолу лаког типа и припремити елементе. Све у свему време спремности за гађање код јако увежбане послуге је пар минута. Ово се односи на одељење МБ. Код вода је мало дужа процедура јер гађа више оруђа, осматрачница командира (који са собом има, осим везисте и осматрача-извиђача) је удаљена пар стотина метара, па је потребно да старешина ватреног положаја пре гађања добро прорачуна елементе, али ни то не би требало да је дуже од десетак минута. Поменуо сам да се код гађања водом МБ-82 користи перископска бусола (била је то у моје време ПАБ-2). Једна је код командира на осматрачници,а друга код старешине ватреног положаја.

На прецизност гађања врло утиче то како је минобацач постављен, односно утврђен. Посебно је важно учврстити подлогу одмах, пре првог опаљења. Минобацач М69, за разлику од старијих модела омогућава гађање а да подлога не мора бити укопана (може се подлога поставити и на асфалтни пут), али то ипак није најбоље решење. Најбоље је када се подлога добро учврсти. Зато доносилац ашовом ископа рупу промера подлоге која је мало закошена према напред (правцу гађања), а онда стане изнад те рупе, дигне подлогу изнад главе и свом снагом је забије у тло, па још добро скочи по њој, како би је још боље учврстио. И поред тога, код првог испаљивања мине, подлога још мало урони у тло. Ако је тло превише меко може и "потонути", што није добро. Ако је тло претврдо,а подлога недовољно учвршћена "скакаће". Затим, краци лафета морају бити постављени под углом који добро ослањају цев. Цев мора бито такође правилно остављена. Зато на наруквици лафета (онај део који "хвата" цев има бела линија, као и на цеви, па с еоне морају поравнати. Такође на цеви постоји изнака преко које не треба "копчати" цев, већ само испод тога. Ако се о свему овоме не води рачуна биће промашаја, па се чак минобацач може преврнути. Наш наставник наставе гађања у ВА, један диван и духовит човек (Тихомир- Тика Стојановић), врстан познавалац минобацача, иначе учесник НОБ-а и свршени питомац 1. класе ВА ДФЈ, је имао један симпатичан начин провере стабилности минобацача. Приђе постављеном минобацачу (месту где је причвршћена цев) и куковима га удари са стране. Ако не падне постављен је добро. Лоше постављање минобацача је на снимцима (често сам то виђао у време тачке 11., као и на снимцима са неких ратишта Азије и Африке) лако уочити: "скаче" или лафет или подлога ули све заједно, клима се лево-десно. Ако све ово не уради како ваља џабе рачунари, ГПС и сличне справе. Те справе, по мом суду код употребе код гађања овим минобацачима (82мм) можда не убрзавају битно припрему елемента али обезбеђују већу прецизност (мања је могућност грешака у рачунању).

Такође, је врло важно после првог, али и каснијих опаљења да нишанџија провери да ли глетка "нишани" пикет и да ли су либеле "врхуњене". Ако је тло меко, подлога минобацача мало утоне и то сигурно поремети либеле. Зато се то мора поправити ("изврхунити" либеле). Промена барутног пуњења такође може изазвати "поремећај".

Све у свему, можда, када се овако пише и чита изгледа компликовано, али у суштини није. Морам рећи да је мојим друговима у ВА минобацачка настава, односно припреме ватри и рад у улози командира и старешине ватреног положаја, била тешка и мало је ко то волео. Од нас 100-тинак, можда је тек 20-30 то знало солидно, а једно 5-6 стварно добро.

Када је у питању минобацач 60мм и нишанска справа на слици коју је поставио Божо треба рећи да се ради о једном занимљивом решењу (мислим на нишански систем COCOS) који знатно олакшава рад нишанџији. Минобацач је конструкција хрватске војне индустрије из 90-тих година, на бази неких страних решења (Thomson -Brandt). Поменуо сам да се након одређивања даљине до циља бира (одређује) барутно пуњење које ће мину довести до циља. Код овог система, који садржи мали рачунар, нишанџија на кончаници "види" који ће домет добити ако цев минобацача држи под углом под којим га држи (минобацач на слици нема лафет - краке, већ се држи руком и нагиб цеви мења нишанџија померајући цев руком) и које му је барутно пуњење потребно да би га и досегао. Дакле не требају му таблице гађања, што убрзава процес припреме елемената.

Код ових, малих "командо" минобацача врло честа је пракса ( и потреба) "одокативног" гађања где је главни "штос" одредити даљину до циља и држати цев у његовом правцу. Такође, врло честа је потреба и пракса да се гађа директно (непосредним нишањењем у циљ), а не посредно и коришћењем пикета. Код таквих гађања овај систем је одличан.

Минобацачи 60мм са лафетом, какав је био онај произвођен у време СФРЈ, имао је нишанску справу НСБ-1 и ватре су се могле припремати на исти начин као и код МБ-82. Зато је било могуће груписање  више минобацача и остваривање прецизних ватри са свима њима. Међутим, даљине гађања су биле мале па је и сврха таквог начина коришћења дискутабилна. Ове минобацаче су доста потисли аутоматски бацачи граната који имају сличан домет, а већу прецизност. Ипак, минобацачи 60мм, бар по мом мишљењу, имају и даље перспективу у диверзантским дејствима за брзе , краткотрајне нападе на статичне циљеве или у заседама за одбијање противнапада или потраге при извлачењу група.

To mi je bio najinteresantniji dio PNNG, tek tu shvatis koliko su pjesadija i artiljerija dva razlicita svijeta. Gadjanje minobacacem 82mm je ujedno i bio vrhunac nastave iz PNNG. Imao sam srecu da na tom gadjanju budem jedan od nisandzija ( gadjali smo iz dva orudja). A jos vecu srecu sam imao kad sam primjetio da mi je punilac kod druge granate okrenuo minu sa upaljacem na dolje. Zaboravio sam vec princip rada upaljaca, ali mislim da nam nebi bilo svejedno da je dotakao iglu na dnu cijevi. Moj punilac, inace odlican pitomac, se malo uplasio i zamalo da nadrljamo.
 
Gadjali smo rov, neposredno, na nekih 1,500m i "urakljili" smo ga mislim, samo sa dvije granate. Treca je bila u rov. Ali ruku na srce, elemente nisam je odredjivao, vec smo postavili minobacac i poslije samo zauzimali elemente.

Упаљач минобацачке мине је тренутног дејства а армирање (довођење у положај за дејство) је инерцијално. Када се скине транспортни осигурач (механички спречава било какво кретање делова механизма упаљача) упаљач и даље неће активирати мину док се не армира. Армира се током испаљивања мине. Наиме, приликом активирања барутног пуњења мина под притиском барутних гасова нагло и брзо креће из цеви. Том приликом, под дејством инерције, део механизма "креће" уназад, ослобађа куглице које блокирају ударну иглу, тако да је она сада слободна, може да се креће. На око 15-20м упаљач је спреман за дејство. Сваки удар у неку иоле јачу препреку довешће до активирања експлозива у мини. Колико се присећам, конструкционо, упаљач је сличан оном на гранати топа 76мм Б-1. Заборавио сам која је сила потребна за активирање, али је довољно да, на пример, удари у крошњу дрвећа па да се активира. Зато онај који одређује положај минобацача мора да води рачуна да на правцу лета мине у узлазној путањи нема никаквих препрека, посебно у самој зони распореда минобацача јер ће побити сопствену послугу.

Ако се грешком окрене мина наопако и спусти у цев, не би требало да се активира јер је потребна већа брзина за армирање упаљача. Међутим, то (армирање) се може извести наглим и брзим потезом руке (при том се мина држи вертикално, упаљач увис) и ударањем репа стабилизатора у тврду подлогу. Зато код манипулације са минама код којих су скинути транспортни осигурачи треба бити пажљив и опрезан, али не и уплашен, јер се ништа неће и не може десити ако се поступа правилно.

Ако се мина погрешно убаци у цев или мина не излети из цеви, а барутно пуњење је постављено, ударна игла минобацача активирана (на минобацачу, на дну, се налази ударна игла- шиљак на који се "набија" каписла основног пуњења у репу стабилизатора мине), онда се сачека неко време, па ако још увек мине не излети, лупа се пикетом, држаљом ашовчића или неким дрвеним предметом по цеви (да мина склизне на дно, ако је цев запрљана па је мина заглавила ). Ако опет мина ни тада не излети приступа се отклањању застоја. Тада се цев одваја од подлоге, нишанџија је диже увис а пунилац обухвати обема рукама отвор цеви (палац на палац, кажипрст на кажипрст) тако да ухвати мену када крене да клизи. Руке држи тако да му упаљач прође између прстију а мину ухвати за проширени део тела. Мина се одстрањује и касније уништава експлозивом.  Лично сам то урадио два пута на гађањима као питомац ВА. Једном у послузи минобацача где сам био, а једном сам заменио друга у улози пуниоца који се уплашио.

Заборавио са рећи да се ударна игла на дну минобацача код М-69 може укључити и искључити, односно поставити у положај да активира мину и када је увучена и не може активирати мину. Код застоја се прво искључи та игла, а онда ради како сам описао. У скоро 90% застоја узрок је тај да послуга заборави да укључи ударну иглу, па барутно пуњење мине и не може да се активира.

Да би мина излетела из цеви потребно је да се у стабилизатор мине, код припреме мине, прво постави основно пуњење. Један од узрока застоја може бити и тај да се заборави поставити основно пуњење. То је један већи патрон од картона налик ловачком метку. На дну је каписла која се "набада" на ударну иглу у минобацачу. Каписла пали барут у патрони који експлодира и преноси детонацији кроз перфорацију стабилизатора мине на допунска пуњења прикачена око стабилизатора. Мина ће излетети из минобацача и када је на њој само основно пуњење, али је домет врло ограничен, мислим око 500м максимално.

Jako zanimljiva iskustva.


Da li moguće da se dogodi nesreća prilikom ručnog vađenja mine kod ovkvih zastoja i da li je bilo nesreća.
Verujem i ako je bilo nekih nesreća da su one u jako malom broju zbog ovoga što si naveo gde se zaboravlja aktivacija udarne igle u 90% slučajeva. Možda i grešim.

Nesreća uvek može da se desi, samo je pitanje da li je upaljač mine oštar ( što ne bi trebalo da bude jer se to događa tek posle njenog ispaljivanja).

Artiljerci, čestitam za iscrpno izlaganje!

Мени није познато. Бар не да се мина активира приликом отклањања застоја. Ако је и било није било тежих последица. У време тачке 11. је могуће да је  било несрећа, али вероватно не у току отклањања застоје већ током самог гађања. Узроци су најчешће они које сам описао када се не води рачуна о месту положаја минобацача и слободном пролазу мине док излеће. Заправо ни за те случајеве не знам, али је претпоставити да их је било.

Познато ми је да се десило (знам два таква случаја) да се упали барутно пуњење на минама које су остављене поред минобацача. Наиме, приликом једног показног гађања у ПШЦ у Сарајеву (послугу су чиниле старешине, јер ко би други урадио ово што следи), да би скратили време и не би трчали до муницијске станице, припремили су уз сваки минобацач десетак мина са постављеним барутним пуњењима. Ставили су их поред минобацача на пар метара, сложене баш као на слици која је постављена раније. Приликом испаљивања мине за њом сукну барутне честице и дим сагорелог барута. Међутим, горућа искрица барута је пала на барутно пуњење мине крај једног од минобацача и запалила их (барутна пуњења). Наравно, када је то почело да гори (чује се шиштећи звук) сви су се уплашили, неки су одмах легли ту поред, а неки су и побегли. Није се ништа десило, само је изгорео барут у пуњењима и шаторско крило испод мина. Мине се нису разлетеле јер није било компресије, чак се ни основна пуњења нису запалила. Ипак, поука је јасна, треба поштовати правила и не импровизовати ако није нужда (само у рату а и тада опрезно).

Ловац, ја сам ипак "обични" пешадинац. Минобацач 82мм је главно средство ватрене подршке пешадије и није артиљеријско оруђе. Друга је ствар што правила гађања , посебно управљања ватрама артиљерци далеко боље знају од пешадинаца. За већини пешадинаца управљање минобацачким ватрама је "шпанско село".

Mina za MB 82 mm M69, o kojoj je govorio kolega Dzumba

Vidi se osnovno punjenje i dodat na punjenja.
[attachment=1]


LPB

Paljenje neupotrebljenih barutnih punjenja 155 mm.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Isto ili vrlo slično gore i druga barutna punjenja.

LPB

Hvatanje mine po PS

[attachment=1]

LPB

Svaka čast za ovako "plastično" opisano bojevo gađanje. :klap
Svaka čast i na vijugama i brazdama koje te odlično služe, kada ti tako, kao da je juče bilo, pamtiš šta si radio na trećoj godini VA. :klap

Izgled busole lakog tipa, koju je omenio Dzumba.

[attachment=1]


LPB

Imam pitanje oko organizacione strukture minobacača 82mm. Ponekad se spominje baterija, ponekad čak minobacačka četa (barem TO Slovenije je imala 29 minobacačkih četa) .... Dali je odelenje minobacača imalo 1 ili 2 minibacača ?

Baterija se uvek sastojala od 4 oruđa, podeljenih u dva odeljenja.

Одговор који је дао Моториста се односи на батерију минобацача 120мм. Минобацачи 82мм нису били сврстни у батерије, односно није било батерија (чета) састављених само од минобацача 82мм. Заправо, једно време су били вод у батерији (чети) за подршку пешадијског батаљона ЈНА. Други вод је био састављен од 4 МБ-120мм.

Одељење минобацача 82мм чине два оруђа. Послугу чине по четири војника и командир одељења. Одељење се превозило у теренском возили (ТАМ-110 или Пинзгауер). Тада је имало плус и возача. Вод минобацача 82мм је имао три одељења, дакле укупно 6 оруђа. У команди вода је био, осим командира вода (официр), старешина ватреног положаја (подофицир), везиста, возач и мислим извиђач (осматрач).

Брокер, када нешто научиш, онда научиш суштину. Детаље, који су за стварно гађање и рад са МБ-82 врло важни, ја сам заборавио. Да није Божо поставио слику бусоле лаког типа не бих могао да се сетим делова. Требало би ми десетак минута и  мало да "звиреном" у Правило па да могу да припремам елементе за гађање. Као нишанџија или пунилац бих се снашао, али бих био спор. Када би ми дали ПАБ-2 бусолу, и правило, обновио бих знање за два сата.

Иначе, наком ВА имао сам прилике и 1983. године, на курсу команданата батаљона да се поново сретнем са минобацачима. Том приликом тежиште је било у планирању ватри и организацији рада: где одредити место батаљонској ватреној групи, могућностима, начелима поступања са придатом артиљеријом, шта препотчињавати четама и сл. Осим тога, мој син је након средње школе завршио једногодишњу пешадијску подофицирску школу. У тој генерацији (2001/2002) су, поучени искуствима претходних генерација, одлучили да подофицире специјализују. Односно, уместо да сви уче све, а за годину дана то не могу савладати као некада за четири године, одлучили су да  их специјализују за командире одређених пешадијских одељења (митраљеза, ручних бацача, минобацача, пешадије...). Мом сину се запало да буде минобацачлија. Захваљујући солидним наставницима, када је завршио доста добро је знао и МБ-60 и МБ-82 и МБ-120 мм. Уз њега сам и ја мало обновио знање.

Било би добро да Раде, мало погледа правила и мало исправи моје евентуалне грешке, мада ово ипак није курса гађања, већ форум где се износе основне ствари.

Ево једне слике нишанџије , али МБ 60мм. Добро се види нишанска справа каква се користи и на МБ 82мм.

[attachment=1]

Неко је поставио питање времена потребног да се поседне положај и обави коректура. Ја сам као одговор навео да је припрема за гађање одељења минобацача врло кратка и да се то може мерити минутама, ако је послуга увежбана. Међутим, кректура може и потрајати и зависи од много којечега посебно у борбеној пракси.

Као неки орјентир потребног времена да се поседне положај, минобацач и послуга доведу у положај за паљбу, припреме почетни елементи и обави коректура најбоље илуструје време предвиђено за обављање наведених радњи код припремних и бојних гађања.

Према Упутству и програму гађања из пешадијског наоружања из 1973.године време предвиђено за  гађање (бојевим минама) на редном броју 2 - "коректура одељењем минобацача на ватрену тачку када је циљ у близини властитих јединица,пренос ватре и групно гађање просторије (циљ већих димензија), дању"- је највише 1 сат и 20 минута од команде "на положај". Услов је и да се коректура обави са 14 мина, а циљ погоди са 6 мина. За одличну оцену је било потребно све то урадити за 50 минута (значи, пола сата краће време),  а услов је да се коректура обави са 10 мина, а циљ погоди са 12 мина. Иначе, коректура се обављала на циљ - мету 16 (противоклопно оруђе) на даљини 800м, а затим се ватра преносила на циљ број 2 удаљен 1200м - површина 50х100м на којој су распоређене две групе по 5 мета број 5 (грудне мете). За извршење гађања је било расположиво 30 мина. Да подсетим ово гађање гађа одељење (2 оруђа) МБ82мм.

 za ove minobacačlije sam iskopa neke slikice iz arhive
premda ja mislim da oni sve to odokativno ;D

poz.

 još malo detalja vezano za ove nišane, i jedan iz SSSR-a

poz.

За минобацаче 82мм се користи НСБ-3.

[attachment=1]
Једно време су били у наоружању батаљона ВП ВЈ (током 90-тих)

Соларис, то што кажеш да "они све то одокативно" у пракси и буде. Зато и не погоде оне које гађају. Наравно, може и одокативно (бар нешто) јер се на цеви минобацача налази таблица (од метала са утиснутим подацима) о даљинама (са подацима за даљинар) и пуњењима која су потребна за ту даљину. Служи за нужду и за "на брзину". Подизањем или спуштањем цеви ручицом на лафету мењаш даљину гађања. Један окрет ручице је мислим 50м (ово нисам сигуран па нека неко провери у правилу).

Има једна формула за израчунавање даљина која гласи: Д=В/У х 1000. Резултат је у метрима. "У" је угао под којим се види предмет за који рачунаш даљину  изражен у хиљадитим, а "В" висина (или ширина) предмета за који рачунаш даљину. Угао обично можеш да измериш (двогледом, нишаном, ласерским даљинаром и сл.), а величину (висину или ширину) предмета обично може да оцениш (знаш на пример висину човека, висину крова на кући, бандере, међуразмак спратова на згради и сл) или измериш. Користећи ови формулу можеш да рачунаш и углове ако знаш даљину и висину. А ка знаш углове одступања поготка у односу на циљ знаш колико требаш да поправиш угао на добошу угломера на нишанској справи. Чак и када се све ради "одокативно" (мерење угла приручним средствима, процењујеш а не мериш величину предмета, одступања), грешке нису веће од 2-3%.

У суштини читава коректура је "одокативна" (прати се пад сваког пројектила) јер у артиљерији па и код минобацача важи правило: неосмотрена ватра је узалудна.

[attachment=1]

Ово што каже Раде. Најчешћи узрок експлозије мине у цеви је покушај да се пре него излети већ спуштена мина (заправо у моменту када она крене), покуша ставити нова. Та опасност посебно настаје код тзв. брзе паљбе када послуга ради самостално, без команде (јер је већ издата команда, на пример: "брзом паљбом, пет мина... Пали") и покушава да буде брза, па буде "пребрза". Требало би да се армирање упаљача мине деси изван цеви (на 5-7 метара метара), али...

Могуће је да се стицајем разних околности, током манипулације минама  - у припреми за гађање: постављање упаљача, постављање основног и додатних пуњења, скидање упаљача - упаљач армира. То је могуће када се скине осигурач са упаљача па накнадно поставља основно пуњење. Деси се да оно (основно пуњење) теже улази у лежиште на дну стабилизатора па послужиоци ударају о дно стабилизатора како би га "нагурали" и сл.

Могуће је да је све добро урађено, али лоше изабран ватрени положај, односно да је на блиском одстојању од уста цеви била нека препрека у коју је мина ударила. На пример, крошња неког дрвета. Када је упаљач армиран, код упаљача тренутног дејства, довољно је да удари чак у врло лаку и флексибилну препреку, као што је грање, па да она одмах експлодира и побије послугу која ју је испалила.

Дакле, свашта може да крене наопако ако се не придржава строго прописане процедуре, посебно на мирнодопским гађањима.

Kao što kaže dzumba to se može dogoditi kod brze paljbe i događalo se.
Zato kod takve paljbe jedan iz desetine je zadužen da prati dali je mina izletjela jer kada počne bitnica sa rafalnom paljbom ili plotunom po zvuku je teško pratiti.

Na sreču to nisam doživio ali je bilo par puta zastoja mine loša kvaliteta osnovnog punjenja.
Da nepričam koliko je šokova bilo sa RAK-12 pa raketa ne izleti,pa si misli hoče li ili neče .

Прописана је процедура и кад мина не излети  из минобацача (или ракета из ВБР). Када је у питању минобацач прво се констатује застој, повиком "Застој", Онда се снажно лупа (удара) пикетом или неким чврстим предметом по цеви како би мина склизнула, ако се заглавила. Потом се чека неко време (заборавио сам колико) па се на команду "Отклони застој" приступа вађењу мине из цеви. Прво се, наравно искључи ударна игла (пребаци у положај "искључено") на оним минобацачима где је то могуће. Нисам сигуран како је код МБ-120, али код МБ-82 и 60, одвоји се цев од подлоге па се дно цеви диже увис (цев остаје прикопчана гривном за лафет, који је тада ослонац. Један послужилац хвата мину рукама на устима цеви. Код стварног застоја, сваком је фрка код те радње. Лично са у радио целу процедуру (хватао сам мину) код једног бојног гађања. Што каже Коприва, шта "ако хоће" и то баш тад. Процедура је апсолутно безбедна али захтева време (дуго се чека), чега у реалној (борбеној) ситуацији нема, па се обично ради "скраћено" па и погрешно.

У миру, на гађањима увек треба до краја поштовати процедуру и бити добро припремљен и теоријски и практично. За сваку радњу и свако средство које се користи.

Moj otac je imao ovakav zastoj u vojsci na gadjanju i otklanjao ga je na isti nacin koji je opisao dzumba. Kaze da je frka ali samo smireno i polako.

Какав је даљи поступак са мином која закаже?

Uništava se u fugasi.

Sta je brzina

http://www.youtube.com/watch?v=jMtO5j51pYs

Jeli ga ovo artiljerija pronašla ili je eksplodirala mina?

Ja mislim da je eksplodirala mina

     Dzumba nisi bio daleko od istine. U slucaju zastoja, punioc (koj vrsi opaljenje) prijavljuje "zastoj" , pokusava se opaljenje jos jednom ,ako opet ne ispali minu pristupa se lupanju cevi kod zadnjaka ,u slucaju da mina usled neke prljavstine nije skliznula u svoje leziste pa udarna igla ne dohvata osnovno punjenje. Piketi kod 120mm nisu dovoljni, uglavnom se lupa krampom ili necim tezim usled vece mase MB-a. Vrsi se ponovo opaljenje, i u slucaju da se mina ne ispali ceka se 2 minuta pa se pristupa rucnom praznjenju mine,tako sto se cev odvaja od podloge ,zadnji deo cevi se podize u vis da mina lagano krene da klizi ka ustima cevi (cuje se karakteristican zvuk) dok punilac (ja nazalost) obrazuje rukama levak na ustima cevi i prihvata neispravnu minu. Mina ima 2 osiguraca,jedan je transportni i skida se neposredno pre upotrebe mine,a drugi se aktivira nakon 6-8m od usta cevi tako sto se "kuglice" u mini usled rotacije mine i centrifugalne sile razmaknu ,i time oslobadjaju put da upaljac dodje do glavnog punjenja.

Тихи, хвала на подсећању. Давно је то било. Задњи додир са минобацачима сам имао пре 27 година током курса команданата пешадијских батаљона.

Мала исправка. Упаљач има два осигурања (не осигурача). Једно осигурање је транспортни осигурач, као што си навео, а друго осигурање је решено конструкцијом упаљача: он се армира (поставља у активни положај) инерцијално, дакле тек када мина нагло, под дејством барутних гасова, крене да излази из цеви и то са таквим прорачуном да се то деси када мина напусти цев, како си и навео. У упаљачу је један клизни- покретни део који, кад мина "крене" напред, "покушава", под инерцијом да остане и сабија опругу под собом. Када тај покретни део довољно заостане "искоче" две куглице са стране које сада више не сметају (не ограничавају покрет напред), па се тај покретни део врати, под дејством опруге коју је сабио, у "предњи", армирани положај.

То се некад у Војној академији учили у оквиру предмета "Конструкција наоружања", у делу "пројектили и упаљачи". Мени је тај предмет предавао тада мајор, касније пуковник Дуило Анте. Један врло симпатичан и стручан официр.

Da znamo, o čemu pričamo

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

LPB

Браво, Божо. То је оно право. Баш се лепо види упаљач, као и положај послужиоца код прихватања мине код отклањања застоја. Предлажем да се ово пребаци у тему са минобацачима, ако тамо није било. О застоју сам нешто тамо писао, али слике нисам видео.

Неко је питао колико брзо послуга минобацача може да буде спремна за гађање. Ја сам дао податке из Програма гађања, које убухвата, осим запоседања положаја и коректуру и гађање циља. Међутим, сада сам у прилици да дам и податке из таблица норми којима се у ЈНА оцењивала обученост послуга минобацача. Овде ћу дати две нормиране радње које скупа обезбеђују да минобацач може да гађа.

Поседање ватреног положаја минобацачем 82мм М-69: одлична оцена - 60 секунди, врло добар - 1 минут и 15 секунди, добра - 1 минут и 30 секунди, довољан 1 минут и 50 секунди. Усливи за мерење и оцењивање: Послуга се налази са минобацачем на леђима 20 м од места одређеног за ватрени положај. На команди "На положај" послуга поступа на прописани начин. У ранијим постовима смо га детаљније описали: копа ровић за подлогу, поставља и склапа минобацач (да дејство), поставља нишанску справу и распоређују се око минобацача на прописани начин.

Давање основног правца у одељењу пикетом (напред или назад): одлична оцена - 50 секунди, врло добар - 60 секунди, добар - 1 минут и 10 секунди, довољан - 1 минут и 20 секунди; Услови за мерење и оцењивање: Минобацач је на заклоњеном ватреном положају. након показивања основног орјентира започиње мерење времена: Тада командир одељења поступа по одредбама правила за ову радњу а мерење са завршава када нишанџија основног оруђа извести "готово". Оцењивач проверава да ли су либеле изврхуњене и да ли нишане у пикет.

Дакле, да би оруђе било спремно да гађа, с обзиром да су ове две нормирање радње повезане, код одлично оспособљених послога потребно је мање од два минута - 1 минут и 50 секунди-  али не више од 3 минута и 10 секунди - за слабије увежбане послуге.

У борби то обично иде мало спорије из разних разлога, али ако укључимо и образовање паралелног снопа (још око 1минут и 10 секунди код одличних послуга), мерење азимута на циљ (18 секунди за одличан) и даљине до циља са прорачуном у угломер, заузимање командованих елемената (код одличних послуга то траје максимално 30 секунди), минобацач може да испали мину у циљ (дакле, не баш одокативно, него са доста прецизном припремом елемената) после 4-5 минута од момента доласка послуге у рејон ватреног положаја. То је доста брзо, чак брже него што то могу аутоматизована артиљеријска оруђа већих калибара.

Нишанска справа која се користи на минобацачу М-69:

[attachment=1]
[attachment=2]

  Slicne rezultati se postizu i sa MB 120mm. Mi zauzimamo iz marsevskog u vatreni polozaj, sa elementima 30.00/10.00 izvrhunjenim i 20m istrcavanja za 50-60 sec. Postavljanje piketa takodje ide u slicnim normama ,medjutim to je sve bez ukopavanja pofdloge. Iako je moguce gadjati tako, ipak,mnogo je bolje ukopati podlogu sto traje zavisno od konfigutacije terena. Cak stavise,meni je znatno lakse raditi sa M 75 nego sa M 69,prvenstveno jer ne moram da nosam lafet na ledjima,koj se prilicno sporo pakuje,veoma smeta pri kretanju,da ne pominjem ranac na grudima.

Ношење минобацача М-69 на леђима је прилично незгодно, посебно на дуже стазе - 5 км и дуже. Носио сам и цев и подлогу и лафет. Подлога је најгора јер је ниско постављена и не можеш и покрету (стојећи) да бар мало олабавиш (опустиш) леђа. Са цеви и лафетом мало се нагнеш напред и већ олабавиш крста. Код лафета крста само "пуцају". Укопавање подлоге је код М-69 наравно лакше него код МБ-120.

Ми смо тог несретника звали "нинџа корњача".
Ко је видео, зна зашто ;D

"Нинџа корњача":

[attachment=1]

  Takodje,isti naziv,izgleda da je to unificiran naziv u VS  :police:

  Nosio sam lafet kada sam se spremao za KZB, jer tamo nema MB 120mm pa smo imali "preobuku" na 82mm ,pa smo tamo isli kao posluga istog. U biti nema mnogo razlike,sam u nosenju i postavljanju. Secam se,pri vezbi prelaza iz vatrenog u marsevski polozaj ,dok sam zabacivao lafet na ledja,remnik koji je drzao grivnu fiksiranu je pukao (istruleo) ,pa me grivna ocepila po glavi...jos se secam zvezdi i zujanja pcela...sva sreca nisam je razbio,izletela samo cvoruga. Vise mi je smetam sam borbeni ranac koj mi je stajao na grudima i stalno spadao na ruke.

MB 82 mm VS

^Kasarna "Nikola Pašić", Zaječar! :)

[attachment=1]

Au  al mi ovo budi secanja

dao sam komentar o minobacacima na naslovu  MB 60 mm M 75 ko je ovde nek da misljenje ovo vazi za sve minobacace. Hvala

http://www.youtube.com/watch?v=UcxlBHXD4c0

Ovo su nasi minobacaci 82 mm

Rece covek 81mm.

Dobro ali su orginal nas mb za njihovo trziste

Нешто ми се сви много удаљавају од минобацача, осим пуниоца. Ако их тако уче инструктори.... На пар сцена подлога минобацача М-69 је неукопана. Јесте да може и тако, али...

Da tako je ali je pesak a i tvrda zemlja ispod mada je bolje da se ukopa normalno. nego onaj mb 60 mm zamalo da sklizne odnosno jeste skliznuo, Pa posto obucavaju iracku vojsku a ne svoju malo su nemarni

to je za slucaj da moraju ponovo da ratuju sa njima :)

Kanadjani su napravili interesantnu promenu.
Prebacili su minobacace 81mm iz pesadije nazad u artiljerijiju. Ovim bi trebalo da dobiju vise raspolozivih pesadinaca a artiljeriji ovo nisu primarna vec sekundarna orudja tj zadrzali su osnovno naoruzanje a MB su im dopuna.

http://www.youtube.com/watch?v=P7oMPB1uhAA

Па то су могли и да су остали у пешадији. Једноствано их не носе на задатак (остану у оружани, магацину, логору), а послуга поже као стрељачка пешадија. Када затребају, ту су. Док дође артиљерија, авијација, одоше гаће на решето.

http://www.youtube.com/watch?v=SMzjdUiuD-U

http://www.youtube.com/watch?v=dMeIcUfvPUU

Za jedno pola metro falilo bi mu vise od marame na celavoj glavi  :udri

Ajde hrabri junak Nuši, ruši.

Dolijao je ovaj malo kasnije, u jednoj akciji ESZ Tigri u Skoplju. :) :)

Inace, ne verujem da se radi o minobacacu, pre bih rekao da je u pitanju BsT.

Pa moguce nisam siguran. Zvuk opaljenja i udara je blizu. Ali je onda taj eventualni BST  mnogo promasivao jer je imao nekoliko podbacaja pre nego je udario blizu njih. Sve jedno interesantan snimak

[attachment=1]
By viruss92 (http://profile.imageshack.us/user/viruss92) at 2012-02-11

[attachment=2]
By viruss92 (http://profile.imageshack.us/user/viruss92) at 2012-02-11

[attachment=1]
[attachment=2]

Ma nesto mi pade napamet Trpe, Da nije mozda bio u pitanju brdski top 76mm,nagadjam samo. I kao da je polozaj ovih bio nadvisen u odnosu na one koji su ih gadjali pa su zato bila 2-3 podbacaja pre pogotka kod grudobrana PAM-a
Voleo bih da cujem misljenje nekog artiljerca mada ako kazes da je BST onda ok.

@Rvi
Ako dobro zagledas snimak, videces da je dva puta pre toga gadjano snaiperom, valjda da bi se merkirao cilj (vidi se jedan pogodak snajperom otprilike tamo gde ce pasti granata).
Nakon pogotka granatom, ne vidi se nesto previse stete, kada bi bilo to izvedeno minobacackom granatom ili topom 76mm, onda bi barem vazdusni udar bio veci, a i srapneli bi pokosili i snimatelja i mitraljesca.
Ovako ostaje BsT sa kumulativnom granatom, koja se zabila u zadnji nasip (grudobran) i samo digla prasinu. :)

Da, minobacac sam izbacio iz opcija posle slusanja klipa  nego imam opet neka analiticka razmisljanja, efikasni dometi BsT-a i ruskog PAM-a su slicni grubo receno . Pam ima i veci domet. BsT nije koristio reaktivni metak vec obicni ,  Mogli su da medjusobno razmenjuju vatru da bi probali da neutralisu jedan drugog. Pam je bio otkriven jer je dejstvovao po helikopteru i nekim siluetama na visu sto se vidi u ostalim klipovima tog " snimatelja " . No deluje da je taj sa PAM-om samo senlucio dok je BsT bio efikasniji .
Ovo je neko moje slobodno razmisljanje, kazem SLUSAJUCI i gledajuci klip. Nemoj mi zameriti ako nisam pazljivo sve gledao, nema mnogo vremena da sednem za komp.

Сложио бих се да се ради о неком пројектилу са кумулативним ефектом. Можда "Оса", пре него БсТ. Јасно се прво чује пуцања оруђа, а онда после непуну секунду експлозија на грудобрану. Дакле, мислим да се ради о пројектилу чија је брзина лета мања од брзине звука и да је испаљен са око 400-500м даљине, одозго (у односу на циљ) за око 10-15%. По терену и изгледу УЧК бораца (уредне и једнообразне униформе) рекао бих да се ради о граничном подручју (Албаније и СРЈ - Космет) и јединицама које су покушавали да фронтално, са територије Албаније пробију линију одбране наших јединица. Вегетација је изражена па се највероватније ради о периоду мај-јун.

Dzumba, vec sam negde pisao da se radi o Karadackom regionu u Makedoniji, ondosno u blizini Kumanova.
Ako se ne varam, tip je bio iz sela Lipkovo, i kasnije je nadrljao u naselju Sindjelic u Skoplju, kada je njegova grupa, sto uhvacena, sto pobijena u jednoj kuci u tom naselju.

Svakako sam zadovoljan tim ishodom, hvala svima na ovim informacijama.

Evo jednog suvenira iz 1980-te. Oko te bivse mine se dopunsko punjenje vezivalo a mina je M-68 .

Македонски војника у 2002

[attachment=1]

JNA je krajem 1990 godina imala:
- 5000 minobacača 60mm
- 6000 minobacača 82mm
- 3500 minobacača 120mm.

Hvala Janezek za te podatke (u svim temama).

Podaci so iz triologije - knjige Odprodaja g Blaža Zgage. To su zvanični podaci inštituta CERT, koji je radio vrenostnu procjenu imovine JNA. Žao mi je jedino, što nema svih stranica ovog dokumenta (ima samo broj pješadijskog naoružanja i broj avijona).

Да је ЈНА, односно ОС СФРЈ, имала велики број минобацача није спорно. Међутим ови бројеви ми изгледају мало претерани. Минобацачи 82мм су били у пешадијским четама ( по два ком у пратећем воду) и батаљоним (минобацачки вод са 6 оруђа). Дакле, батаљон је укупно имао (требао да има) 12 минобацача 82мм. Са бројем од 6000 ком могло се опремити 500 пешадијских батаљона (6000/12=500). Бригаде (пешадијске, моторизоване) су имале по три пешадијска батаљона, што значи да се могло опремити 166,6 бригада. Ако је ЈНА имала толико бригада онда је наведени податка тачан. Ја мислим да није имала толико пешадијских (моторизованих и партизанских бригада), јер су минобацачи углавном били у њима. Вероватно је било и нешто резерве. Такође, врло упитно је и стварно стање свих тих минобацача, у смислу техничке исправности, односно употребљивости, посебно старијих модела (углавном руских).

Stabilizator s neaktiviranim upaljačem nasred asfalta. Svježa jutrošnja snimka.

Крајем 60-их ЈНА је имала скоро 6000 МБ 82мм.
Крајем 70-их је имала преко 1000 МБ 120мм.

Џумба је сумњао у број МБ од 82мм, али изгледа да је он тачан. Друга два броја су ми "сумњивија" - радило би се прилично великом повећању у овом периоду.

Бродарски, на тој мини је потисно пуњење активирано (то је "патрона" чије се данце са бројем 88 види на слици) . Да није тај се стабилизатор не би ту нашао, мина би остала у цеви минобацача. Иначе, тако нешто се врло често може уочити на простору где падају мине - вири стабилизатор из тла - који изгледа врло "уредно" и стиче се утисак да мина није експлодирала. Та мина је скоро сигурно експлодирала али је остао стаблизатор утиснут у тло.

Упаљач минобацачке мине је на врху (тренутног дејства).

Ovo mi se učinilo zanimljivim. Slikano je u naselju a dnevno cestom prolaze stotinjak vozila. Prošlo je 17 godina od ratnih djelovanja i mislim da je bio red ukloniti stabilizator iz asfalta. Na tom području su radili i profesionalni mineri.

Без даљњег, то је морало да се уклони. Неко је то само "поравнао" и продужио.

Pa ipak pirotehnicar treba da proveri ima li sta ispod stabilizatora ili je to samo stabilizator. Moguce su obe opcije. Kako niko nije prijavio to?

Pozdrav drugari. Izvinjavam se što oživljujem temu. Trenutno sam na kursu za minobacač 82 mm m69 a.
Kao dobrovoljac sam služio taj ves ali sam zaboravio, sada ipak imam dopunski kurs za taj ves pa se prisećam stvari koji sam zaboravio.
Dosta toga mi se vratilo ali eto, nismo stigli do toga ali mene zanima, pošto se ne sećam. Kada je već odredjen osnovni pravac, nisanska sprava gleda na piket, libele poravnate. Dobijaju se elementi, nisandjija glasno ponavlja elemente i postavlja ih na nisanskoj spravi, sledeće što radi jeste to da sa pomoćnikom sa tim elementima ponovo gleda na piket i da onda fino a nekada ako treba i grubo treba pomeriti minobacač i da libele budu poravnate, gletka na piket? Mislim da sam dobro to shvatio ali eto, da pitam vas.
Sto se tice paralernog snopa, on moze da se opet da preko PAB 2T i meni je on jasan. Nesto sto mi nije jasno kako treba jeste sledece. Na komandu SNOP. Osnovo orudje dobije osnovni pravac, nakon toga gleda u piket koji je postavljen na nišanskoj spravi drugog minobacača, dobije se na primer uglomer 36-92. To ponavlja glasno i pamti taj broj za svaki slučaj. Vraća uglomer na 30-00. Dolazimo na ono što mi nije jasno. Pošto je preko 30-00, uglomer se smanjuje za 30 i onda elementi za nišanjenje drugog uglomer 6-92 i tad drugi minobacač gleda u piket koji je postavljen na nisanskoj spravi osnovnog orudja. Nisani i obe libele moraju biti poravnate. Kada to završe i izvrhune, ponavljaju elemente i izveštavaju gotov. Vraćaju elemente uglomera na 30-00 i zabadaju piket. Moje pitanje, ako je uglomer kao što sam rekao veći od 30-00 onda se smanjuje za 30, a ako je manji od 30, onda se dodaje 30? Molim stručno mišljenje.

P.S. Rad na minobacaču je pravo uživanje.

Добро си схватио. Ипак, да напоменем. Нишанџија и помоћник заједно, једновремено раде (нишанџија глетом нишани, а обојица односно равнају либеле покрећући точкиће, односно стегу). требало би да кад изравнају "своју" либелу кажу "готово". Онај који то први каже понавља све време док и други не каже исто. Само тако се постиже брзина. Може и без тога, али дуже траје. То не би требало да је проблем ако се минобацач код постављања постави "равно". Као што се зна, припрема је пола посал. зато се потрудити око доброг постављања минобацача и утврђивања и равњана простора око њега.

Ово друго те нисам баш разумео. Ја сам руковао минобацачима (као послужилац, командир одељења и командир вода) последињи пут пре 36 година (1984.) па сам заборавио детаље, али у сваком случају све имаш објашњено у правилу. Надам се да га имате доступним на том курсу. Друго упамти правило: "десно дај, лево узми". То значи да ако се нешто (неки циљ, пикет или било шта) налази десно од основног правца онда на постојећи угломер (30-00) додајеш измерени угао. Ако је лево, одузимаш. Пробај у пракси па ћеш схватити шта се збива са нишанском справом кад поставиш "нови" угломер, а шта са цеви од минобацача а шта када изврхуниш либелу, односно "вратиш" је у пикет.

Ovako, detaljno da objasnim potez.

Imamo osnovno orudje, od komandira odeljenja dobije elemente i sa tim elementima da gleda u busolu PAB sa tim da su libele uglomera i daljinara poravnate. Nakon sto su libele poravnate a gletka gleda u busolu, komanduje se uglomer 30:00 obelezi piketom. Tad se zabada piket i cilja se sa gletkom desna ili leva ivica paketa. (to mi savrseno jasno)

Da bi odredili sad paralerni snop, odnosno da dve posluge gadjaju paralerno, dobija se komanda od komandira SNOP. 

Tada, osnovno orudje odnosno nišandzija preko gletke gleda na piket koji je postavljen odozgo na nisansku spravu drugog orudja. Tada čita elemente uglomera i neka bude uglomer na nišansku tačku drugog orudja je 47-32. Nišandzija osnovnog orudja vrača uglomer na 30-00. (takodje savrseno jasno)

Posto uglomer prelazi 30-00, odnosno, uglomer je 47-32, oduzima se od -30-00 i elementi za drugog nišandziju su 17-32.
Tada nišandjija zajedno sa pomoćnikom grubo okreće do neke tačke na nišansku tačku osnovnog oruđa (odnosno piket koji je postavljen na nišansku tačku), kada poravna libele i dovede gletku tačno na piket odnosno na nišansku spravu osnovnog orudja, izvestava uglomer 17-32 na nišansku tačku osnovnog oruđa. Dobija se komanda od komandira, za drugo orudje, uglomer 30-00, nišanska tačka piket. (time su oba orudja dobili snop)

Moje pitanje je, kada osnovno orudje dobije na nišansku tačku više od 30-00 kao u gornjem primeru, smanju se za 30-00 a ako je na primer dobijeni uglomer na nišansku tačku 26-32, onda se dodaje 30-00 pa će uglomer za drugo orudje biti 56-32, sa tim uglomerom. Tu mi treba pojasnjenje, da li sam u pravu tj da li sam dobro shvatio.  :help

I još nešto, ako gletka drugog orudja ima zaklonjen pogled, onda otpuštamo cev i približavamo grivnu onoliko blizu ustima cevi dovoljno da gletka može da gleda na nišansku tačku (piket na nišanskoj spravi osnovnog orudja). Tada daljinar stvaljamo 10-00?  :help 
Poravnamo libele, nanišanimo nišansku tačku i nišandjija govori, (primer) uglomer 45-32, daljinar 10-00 na nišansku tačku drugi gotov. Od komandira dobije uglomer 30:00, nišanska tačka piket.
Kakva je procedura pošto nam je grivna blizu ustima cevi. Pošto to nismo radili, ispravite me ako grešim pošto ne mogu tačno da se setim.
Pre nego što nanišanimo na piket, potrebno je polako vratiti grivnu na 45 cm od usta cevi. Nakon toga mislim da treba vratiti daljinar na 06-00, poravnamo libele i onda tek gletkom navodimo dodavača da zabode piket. Da li sam to dobro shvatio? :)

А када ће да се деси такав угао? Ако је основно оруђе у одељењу прво, онда је другу овек лево до њега. Угао ће увек бити већи од 30-00 (мери се и у правци кретања казаљке на сату, тј. на десну страну ). Угао који ти треба да добијеш је уствари обрнути азимут (угао под којим тебе види тај други минобацач). Дакле, одговор у том твој питању је , да, треба додати 30-00 јер је обрнути аузимут угла 26-32 (из твог примера) 56-32.

Друго, минобацачка настава се изводи практично, посебно за послужиоце. Не у соби или учионици, не замишљањем. Дакле, код минобацача, правило у шаке  па пробај. Ако не радите тако, онда "џабе сте кречили". Ако немате ви правило има га командир. Уосталом треба њега питати.

Nebitno je da i je grivna na 45cm ili 10cm od usta cevi. Nama je na jednom gadjanju potonula podloga toliko u zemlju da je grivna bila jako blizu usta cevi, doduse u pitanju je 120mm minobacac, ali ne verujem da ima nekih razlika. Bitno je samo da je moguce da se daljinar podesi na sve moguce vrednosti da b moglo da se dejstvuje.

Hvala na objasnjenju, ne radimo nista u prostoriji, napolje smo nego bi ja da pohvatam secanje i da se ne brinem kada mi se komanduje nesto.