PALUBA

bila je jdna fora sa ovom municijom u obuci vojnika koji su po formaciji duzili pistolj. naime, bilo je vojnikakoji su se plasili da gadjaju. da bi razbili njihov strah, prvo su im na strelistu davali da "skljocaju" ovom municijom, a zatim bi u okvir podmetnuli bojevi metak. bilo je puno smejurije kad bi vojnik po opaljenju bacio pistolj od straha. medjutim, usledila bi reakcija rukovaoca gadjanja tipa: "eto, opalio si, i sta ti fali? ajde nemoj da si (piiip), vidis da moze. evo ti okvir i udri". i u najvecem broju slucajeva bi sve posle islo kako treba. ovo mi je pricao prvi komsija, koji je bio vozac (mislim u rijeci da je sluzio, ali me ne drzite za rec). isto sam i ja uradio jednom na staziranju, ali sa manevarcem ;D (na ap, doduse) vredelo je slusati price iz vojske starijih ;D

Takav pristup obuke je u najmanju ruku kriminalno neodgovaran. Nikad nisam to video u praksi ili preporuceno I teoriji. Ako se tako stvarno radilo...ne znam sta reci iskreno...

naravno da nije predvidjeno pravilima. za mene znam sigurno da sam uradio i da je bilo smejurije, a verujem i da me komsija nije slagao. nije imao potrebe. cuo sam jos od nekih oficira, ali njih ne poznajem dobro pa ne smem da tvrdim da govore istinu. ja sam to uradio sa vojnikom koji je bio smotan ko brodska sajla i koji je svima sluzio za za*ebanciju. naravno, stajao sam iznad njega (bio je u zaklonu za stojeci) a ostali vojnici su bili podalje i iza njega. popadali smo svi od smeha, ali se milivoje posle ovog uozbiljio i doveo u red.

Најстрожије је било забрањено чувати заједно или мешати и користити школску и бојеву муницију. Дешавале су се несреће управо због тога. Зато је Шутер управу - то се не сме и не треба радити.

dzumbo, jesto to bilo i ostalo zabranjeno, ali se ipak radilo. i jeste, desavale su se nesrece, kao ona 2002-3. sa rpg22 u kraljevu, koji je stajao zajedno sa skolskim zoljama. mora se drzati odvojeno bojeva municija, nema sta tu da se prica.  :rtfm

ovo je radjeno na strelistu, kad se gadjalo bojevom municijom, pa se vojnik plasi. kad opali slucajno, pa vidi da mu nije nista, nagovoris ga lako.

Vec rekao 'cudna' neka logika. Deda je bio strastveni lovac. Znam kako smo ja I on ucili psi da se ne boje pucnjeve: odemo na streliste, ja stojim stranicno od dede, udaljen koj metar; pogalim psa, pricam malo nesto njemu nesto dedi; deda opali, ja pogalim psa, ako se drzne malo mu pricam, Dam mu neki mali keks. Deda dodje do Mene, pricamo kao da je sve normalno.povtorimo to nekoliko puta naizmenicno. Nikad nismo omanuli. Moj pristup je bio I ostaje do Dan danas isti: prepoznati strah, objadniti kako sve radi, voditi regruta kroz celi proces. Steta ako su ih tako ucili - to nije u redu

steta ili ne, radilo je poso.

Мислим да и овде на форуму, а и мало ширем, има велико искуство у обуци војника управо у руковању и гађању овим пиштољем. И тако нешто за сличан проблем никад ми није пало напамет. То може да падне напамет само онаквима какви су и изазвали ту несрећу у Краљеву. Зато се такве несреће и дешавају. Ја реагујем због тога, да неко не схвати да је то нешто право, па и он проба.

Један од метода да научиш војника да "трпи" пуцањ, а још више да научи да гађа, је да стојиш уз њега (са његове леве стране) и преко његове руке (прста) притискаш обарач (ти то радиш левом руком). Њему  даш задатак да држи нишан у црном пољу кружне мете. Затим полако притискаш обарач (повећаваш силу притсика на његов прст). То иде полако десетак-15 секунди. Некад застанеш и питаш га да ли држи нишан на црном пољу. Пиштољ ће опалити "изненада". И у 90% случајева зрно ће након опаљења  да буде негде у црном пољу. И тако он види да може да погоди и да пуцањ није ништа. Онда то поновиш још два- до три пута. После пустиш њега а ти стојиш поред њега и гледаш како повлачи обарач и саветујеш га да не брза, да полако повлачи обарач.

Код гађања пиштоља је важно како држиш оружје (ни прејако ни преслабо), како и колико "дубоку" гурнеш прст у штитиник обарача (окида се врхом прста)  и како га повлачиш (без трзаја  - што је најчешћа грешка почетника).

Иначе моја препорука свима је да обавезно прво науче да гађају једном руком, на "спортски" начин. Ко тако научи нема проблема код гађања са две руке. Обрнуто иде мало теже.

dzumbo, to je pravilno, ja to ne sporim. kazem ti da sam to cuo od komsije ('58.godiste), i jos od nekih oficira (koje ne poznajem dobro). ja sam to uradio iz zezanja, ali na automatskoj pusci i sa manevarcem . i tvrdim da je taj jedan pokusaj upalio. decko se oslobodio i posle celog okvira manevaraca otisao je na vatrenu liniju. i nije lose gadjao. sto je jos vaznije, posle toga se jako uozbiljio i bio prilicno dobar vojnik. ne znam na kojoj je karauli zavrsio i kako je prosao na granici, ali dok je bio kod mene bio je sasvim ok.

@DZUMBA: kako si ti opisao I Mene su ucili od pocetka - prva deda, pa strelacki klub 'alkaloid skopje' pa strelacki klub gimnazija JBT Skopje I posle svi ostali...ovako kako je DZUMBA objadnio je zapisano u njemacki priracnik za sportsko streljastvo iz 67 (memorija me mozda vara za koju godinu).

Да, то је та "школа". Ја сам то научио од подофицира у мојој чети који је био врхунски спортски стрелац овим пиштољем. Методика обуке је "наука" :D

Ja sam naučio sa dve ruke,prošlo gađanje imao sa sa pištoljem m75 sa jednom rukom i namučio sam.Možda grešim ali sa jednom rukom je gađanje samo za strelište.U realnoj situaciji meni je pouzdanije sa dve,a naročito ako sam pre toga trčao.Sa m57 sam naučio sa desnom držim pištolj i okidam,a sa levom držim okvir.Po novom palčevi moraju da budu paralelni.A ima prednost jer po ispucavanju okvira vadiš prazan i stavljaš pun.

mene su ucili da gadjam jednom rukom, a sa dve tako da je druga odozdo (drzi okvir, sto kazes). a sad sto neko izmislja toplu vodu, to je vec uticaj tv :zid pokusao sam upravo da uradim kako kazes da je po novom i nikako mi ne ide :zid prema tome, gadjas kako ti zgodno, a svrha svega je ionako ista - pogoditi cilj.

Na kursu smo dobili m57,neki od njih su bili dobri da po opaljenju ako ne držiš ruku ispod okvira isti tražiš po travi  :) Imali smo taktičko gađanje,sa trčanjem, iskakanjem iz marica...Sem tog peha sa okvirom bili su izuzetno precizni i pozdani.

Zamolicu moderatora da otvori tema streljastvo kako ne bi gusili temu za M 57 - prve prilike dacu svoj pridones debati :)

@Shooter
Mozes i ti slobodno otvoriti temu, nije to nista strasno. ;)

Mogu TRPE al da budem iskren nisam bas vican za to - me znam kako da prebacim postojecu diskusiju od 4-5 posta unazad; zato pitam za moderatora :)

Odvojio sam postove koji se bave sa obukom u gadjanju pistoljem u novu temu, tako da sada mozemo slobodno nastaviti sa ovim razgovorom. :)

Razlika izmegju sportsko streljastvo i realno/'combat' gadjanje pistoljem postoi. Generalna ideja je je razlicna: u prvi slucaj cilj je dobar rezultat u kontroliranim uslovima; drugi slucaj je 'kako preziveti' u nekontroliranim uslovima.

DZUMBA je vec rekao, i ja se slazem da, ako postoje uslovi, covek prvo treba da savlada principi sportskog streljastva (malo simplificirano ali svodi se na stav, disanje, nisanenje i pravilno povlacenje oroza) a posle da to nadgradi. Nazalost, ovo je vrlo retko slucaj. Sportski strelacki klubovi su prakticno nestali (pricam za MKD) jedno vreme; cujem da se situacija nesto podobrila u zadnje vreme. Drago mi je ako je tako.

Vec sam pomenuo sportski strelci vezbaju 4 glavna elementa i samo bi nakratko sumirao:

stav: jedna, razmak noge u duzini remenskog pojasa, otvoreno predno stapalo prema meti.
disanje: ramnomerno i normalno, kad se predni i zadnji nisan 'poravne' prema meti dah se zadrzi 4-8 sekundi (zavisi od coveka do coveka)
nisan: spustiti pistolj lagano od gore pa nadole, kad dodje ispod crno; inace ovde su dve skole, kako podesiti nisan prema meti, od gore nadole ili nadole pa nagore; licno smatram: gore pa nadole je pravilno
povuci oroz: nemoj ga grciti nego lagano, po sredini prvog clana prsta

Uslovi u sportskolj strljani su dobro svetlo, tisina, kako vec rekoh - kontrolirani uslovi.

Gadjanje/'pucnjava' u realnim uslovima je sasvim druga prica:

stav - kako te nadje, u principu trazis 'stabilna tacka' - sto brze to bolje;
disanje: momentalno, visok adrenalin, neramnomerno; iskustvo kaze da sportski strelci ovo dobro kontrolisu;
nisan: u momentu kad osetis da bar predni nisan pokriva metu
oroz: ako si dobro treniran instinktivno ce doci kako treba.

Rado bi malo o mentalnom stanju strelcu ali ostavimo to za malo dalje kad se diskusija razvije vise (ako se razvie)

Gadjanje: nauka, umetnost ili neto drugo? Ja kazem kultura :) implementacija naucnih principa koji predju u instinkt kako vise vezbas. Kako vise vezbas, naglasavam pravilno, tako vise to postaje umetnost. Ipak sve pocinje naucnim principima. Na primer, niko ne moze da promeni fakt da covek mora da dise kad puca - ne dise-nema kislorod, krv se gusi, organi se grce...rezultat je jasan, nema pogodak. Idite na streliste i bece vam cudno koliko ljudi ne disu kad podignu pistolj.

Necu ja da nikoga da ucim kako da gadja - SEKIRR je mozda u pravo 'ako pogodim - sta je bitno kako' I iskreno ima i takvih slucajeva, ljudi koji nisu nikad nista trenirali pucaju dobrim rezultatima (mada mozda ne konstantno :)) Primer, moj mladji brat. tip nema nistaoruzjem, nekad dodje samnom da dise vazdu na otvorenom strelistu. Daj mu pistolj - razvaluje! kako - ne znam, prirodno mirna ruka. Ipak, pucanje obe ruke je najbolje kad je ruka preko ruke - ne ispod.

CRKI pominje pad magacina pa zato drzi pistolj ispod - CRKI, odma kod oruzara, problem je sa pistoljem, magacin nikako ne sme tako da pada. Pretpostavjam da je to neki tesko koristeni model koj nije video pravilni servis neko vreme. Nije u redu sto su vas uvezbavali takvim oruzjem.

M57 u 7,62 je fantasticno oruzje za sportsko streljastvo vojnim pistoljem - ja ga zato i toliko volim :) Inace za mene licno kalibar ne pravi razlika - pucao sam konzistentno jednom rukom i sa 9mm i .45 ACP. to niej rpoblem kad svatis kako se oruzje pravino kontrolira (kao zena, ni mnogo jako ni mnogo slabo, i sa puno ljubavi :)

Pozdrav, 

SHOOTER

Da,taj pištolj je korišten samo za obuku,a pištolj koji sam zadužio bio je dve godine stariji od mene :)
 

Код гађања са обе руке обавезно "шака преко шаке", палчеви паралелно. Код борбеног гађања је важно дисање. Ако се увежба на стрелишту онда је лакше у пракси.

Генерално, у пракси човек тешко пуца у човека. Човек није рођен да буде убица. Код већине обичних, "нормалних" људи постоји природна одбојност према убијању других људи. Тешко је повићу обарач а да си свестан да ћеш тиме убити или тешко повредити другог. "Проблем" стварне употребе пиштоља је најчешће тај што се све дешава на блиском одстојању - најчешће јасно видиш (лице) онога у кога пуцаш. Због тога се код обуке за ову врсту гађања инсистира на механичком потезању и окирдање (отварању ватре). Врло често се у ту сврху користи гађање из непосредне близине (пар метара) у мету човека (која има лик човека - "спортске" мете имају само контуру - силуету), како би се разбио она одбојност ка убијању.

Najveci problem disanja za vreme borbenog gadjanja je da covek ne prestane da dise  :D Psiholosko uzbudjenje pravi svoje; to moze da se resi na samo 3 nacina: trening, trening, trening!

- Distance u sportsko streljastvo za pistolj i revolver: 10,25, 50m.
- Distance u realnim uslovima: 5-7m; FBI studija 70tih (mozda 80tih?) pokazala je da u Severnoj Americi vecina ogneninH okrsaja medju sluzbenih lica i kriminalci desava izmedju 5-7m. Zato se ja malo cudim kad citam teske debate o 'jacinu' kalibra. Na distanca od 5-7 metra  svaki kalibar ce da uradi svoje - pod uslovom da nema pancirna oprema.

Ne znam DZUMBA dali je covek nasledno dobar i da u principu ne moze da ubije. Al' to je vec neko filozofsko pitanje :) Ja mislim obrnuto, da generalno covek je zivotinja; samo mi ubijamo od zadovoljstvo - ne znam zivotinski rod koj radi to iz zabave.

Pozdrav,

SHOOTER

@SHOTTER

mali OT.

šimpanzi ubijaju brez potrebe.

http://www.youtube.com/watch?v=CPznMbNcfO8

E super BOZO - jednaki smo sa majmunima :D Ali evo prihvatam tvoj dokaz da nismo jedini, mada smo definitivno u manjini :)

tvor podavi sve, a pojede jedno pile. slicno rade i kurjaci :rtfm

dzumbo, kako to mislis "ruka preko ruke"? dlan ka dlanu, da tri donja prsta leve ruke pokrivaju tri donja desne, a levi kaziprst na branik obaraca? to moze kod nekog ko ima lopate,a ne sake. ja imam malu saku i to ne mogu da izvedem. medjutim, ako mi je levi dlan ispod rukohvata, donja tri prsta iskosa pokrivaju tri koja drze pistolj, palci dolaze u paralelu, ali mogu da uhvatim pistolj. desnoruk sam, ako ima neku ulogu. i bio sam solidan strelac dok sam imao dzebane za vezbu.

Ovo sa zivotinjama je islo malo off :) eto I tvor I kurjak su u drustvu coveka...pistolj se drzi 'saku na saku' zato sto je osnovna akcija po horizontali (kad vuces oroz - vuces prema sebi; kad opalis navlaka IDE nazad pa napred) drzanjem obe ruke bolje kontrolise rad pistolja. SSEKIR ako za tebe radi dlanom dole u redu je, niko ne kaze da mora saku preku sake.

ma znam ja to, zato i tvrdim da je vaznije pogoditi nego zauzeti pravilan stav ;D ono, jes da je pravilan stav vise od pola posla, ali opet, bitno da zrno ode tamo gde treba...

I shooter je zaboravio da kaže još nešto a spada u tu školu streljaštva i vezano je za potezanje obarača.

Kad se disanje zaustavi, obarač se sredinom poslednjeg članka prsta prvo lagano povuče do prvog otpora (kod većine pištolja otprilike 2/3 hoda obarača),sačeka se delić sekunde i potom lagano povuče do kraja i opali.

I zbog ovoga je važan onaj deo obuke koji je Džumba opisao a radi se potezanje obarača zajedno sa instruktorom, kada "đak" misli da je pravi metak u cevi.

Za preciznost gađanja 5 je ključnih elemenata (i svi su ključni i jednako važni):

1. Stav tela (položaj tela)
2. Način disanja   (unutrašnji mir, koncentracija, psiha)
3. Način držanja oružja
4. Precizno ravnanje zadnjeg i prednjeg nišana međusobno i u odnosu na metu
5. Okidanje obarača


I još nešto oko načina držanja oružja koje je treći ključni činilac kod gađanja.Ako je strelac dešnjak, kod stava sa obe ruke, leva ruka je glavni držač-usmerivač oružja a desna pomoćni, zapravo mora da bude oslobođena tenzije i da služi samo za pokret laganog pritiska na obarač (opaljenje).Tada ima najmanje odstupanja po širini i pravcu pogotka.Ni jedna ruka ne sme da hvata oružje ni suviše mlitavo ni grčevito, znači bez forsiranog tonusa a pogotovo ruka kojom se vrši opaljenje.Ovo nije toliko važno za gađanje dugim oružjem ali je za preciznost sa pištoljem, da ne objašnjavamo sad važnost dužine cevi za preciznost oružja, veoma važno.

Evo tek sad sam došao do ove teme, pa ako nekoga zanima možemo malo obnoviti. Pre svega zato jer je to kao moje područje kojim se volim baviti, a ako nekoga zanima možemo raširiti i na druge teme iz streljaštva.

Što se tiče obuke, mene su učili, a tako i ja druge učim, da je najvažnije usvojiti osnovna pravila sigurnosti:

- tretiraj svako vatreno oružje kao da je nabijeno bojevom (oštrom) municijom i spremno za paljbu. U tu svrhu obvezno pregledaj svako oružje prije svake daljnje akcije, te izbaci i odstrani magazin/šaržer/nabojnik, te repetiranjem (kot poluautomatskih pištolja) izbaci metak iz cijevi tj. provjeri je li metak u cijevi.

- oružje neka je uvijek okrenuto u sigurni smjer, to je onaj smjer u kojem, čak i da dođe do slučajnog opalenja oružja, ni u kom slučaju neće doći do žrtava, ranjavanja ili veće materijalne štete (npr. zid od cigle, nikako ne i zid od gips ploča, prozor ili vrata).

- prst nikada ne smije biti na obaraču, osim neposredno prije gađanja u željenu metu. Sva pravila su važna, no to je pravilo skoro najvažnije, jer kršenje tog pravila je najčešći uzrok samoranjavanja i nesreća. Oružje nije igračka iako može korisniku pružiti (na streljani) trenutke zadovoljstva dobro odrađenim gađanjem.

- prije gađanja se uvijek uvjeri da znaš u šta gađaš, dakle šta je meta i šta se nalazi iza mete.

Što se tiče stavova za gađanje, zagovornik sam slobodnog stava (znači kako kome odgovara), iako na kraju većina strijelaca usvoji klasični stav pri kojemu su noge simetrične na liniju gađanja (dakle bez izkoraka bilo kojom nogom). Taj položaj od prilike osigurava najbolju stabilnost strijelca. Osobno gađam dvoručno, jednoručno nisam nikada (pa čak niti sa MK oružjem), iako se sve olimpijske discipline gađanju jednoručno.

Za gađanje oružjem velikog kalibra (od .30 do .50 tj. od 7,62mm do 12,7mm) je važno i kakva je municija. Za precizno gađanje je najbolje, da je municija čim slabijeg barutnog punjenja, tj. da je barutno punjenje (laboracija) takva, da osigurava repetiranje svaki puta i bez zastoja, a da su laboracije ujednačene, tj. da nema razlike između pojedinih metaka (težina zrna, tip i količina barutnog punjenja).

Što se tiče disanja, najvažnije je prije opalenja biti dobro nadisan, tj. mozak mora imati dovoljno kisika. Zadržavanje daha već preko 3-4 sekunde uzrokuje smetnje vida, pa tako ako ne dođe do opalenja niti nakon 5 sekundi od zadržavanja daha, valja maknuti prst sa obarača, ponovo se nadisati zraka, pa ponoviti pokus. Kod preciznog gađanja je važno znati da je svaki metak važan, tj. nosi bodove. Nema mjesta žurbi niti nervozi. Čak iako dođe do greške, ne treba praviti i drugu grešku, pa sledeći metak opaliti u žurbi ili nervozi.

Pri ciljanju valja poravnati metu, prednji i zadnji nišan. Kako oko ne može imati sva tri elementa u fokusu, tako valja znati, da za uspješno gađanje valja imati u fokusu (vidjeti oštro) prednji nišan (mušicu).

Za samo okidanje vrijedi pravilo, da pištolj mora strijelca iznenaditi. Dakle strelac neka ne zna kad će pištolj opaliti. Strijelac pritišće na obarač jednakomjerno, a pištolj opaljuje.

Toliko ukratko i za sada.

Види се "стара школа" :D. Заправо то је једина исправна школа гађања. Апсолутно тако, прво безбедност руковања а потом обука у нишањењу и окидању.

И сада (нисам гађао из пиштоља ево десета година) када гледам друге како држе оружје прво што ми упада за око је да ли  чим дохвати пиштољ стави прст на обарач и како држи пиштољ, односно где окреће цев. Ако "шара" ("витла", "млати") пиштољем по просторији и одмах стави прст на обарач одмах ми је јасно да је тај "опасан" по околину и себе.

Већ сам негде писао (можда код гађања пушке) о "проблему" код нишања и "неспособности" ока да "држи" три тачке. Око није савршено и једновремено може да повезује само две таче (објекта). Зато је редослед код нишањења управо овај који је навео Драко: поравнаш предњи и задњи нишан изнад (испод) циља; спустиш нишане на циљ ("центар") и фокусираш око на предњи нишан и циљ и почнеш окидање. Ја сам то учио од наставаника Наставе гађања (предмет се заво Пешадијско наоружање са наставом гађања) у Војној академији, али и од једног подфицира и чети где смо обојица били командири. Он је био озбиљан спортски стрелац. Од њега сам научио "технику дисања" коју је Дарко описао, али и "трик" да војника (почетника) научиш да правилно повлачи обарач ("прст на прст" који сам описао на почетку теме).

Pojedini iskusni prvo, prazno "koleno" hvataju jos dok podizu pistolj, tako da su u trenutku kada podignu pistolj izravljaju nisane sa metom spremni da opale. Bolesno brzo...ali i opasno. Neretko i neprecizno. Naravno zavisi sta se radi. Vezba i samo vezba.
U trenutku pre opaljenja ne treba imati ni previse vazduha u plucima, ali ni premalo...nego taman. Da su pluca "rasterecena", jer  oba slucaja moze da se desi da se ruka zatrese. Cev je kratka i mali potres znaci da ce biti promasaj.
Uglavnom neiskusni grupisu pogotke ispod cilja jer nesvesno povlaceci obarac povlace cev na dole. Video sam "X" puta.

Igranje oružjem   :zid

https://www.youtube.com/watch?v=44I6CyIcdIc





I malo šale oko toga

Da te okidenje iznenadi..
https://www.youtube.com/watch?v=PtQNnlQLlwk


https://www.youtube.com/watch?v=jc0qE5JyL3o

Evo jedne male slatke devojcice 13 godina.
Obratite paznju kako gadja iz poluautomatske sacmarice.

https://www.youtube.com/watch?v=3f8VmJRuBFY

код нас би родитељамоментално послали у творза а дете на "радионице о цивилном друштву" >:(

Dete zna da rukuje oružjem i zna da puca i da pogađa tamo gde nanišani.
Da bi neko ovako dobro vladao oružjem potrebna je praksa od više desetina hiljada ispaljenih metaka, uz stručan nadzor instruktora.

ма није овде спорно дете, свака част и детету и родитељима, већ то што би овде одма дигли дреку како неко учи дете да убија, говор мржње, милитаризација друштва, кењ-кењ-дав-дав... >:(

Njen otac je vojno lice, i aktivno se bavi streljastvom a kaze porodnicna im je tradicija da posto je u kuci oruzje da svi ukucani su upoznati sa njim i da imaju odgovoran odnos prema njemu bez obzira da li ga koriste ili ne.

Ukoliko se u kući sa detetom drži i oružje, najbolja stvar je dete obučiti da ga ispravno koristi, naučiti ga "merama bezbednosti", dati mu da gađa na strelištu. Dečak ili devojčica, svejedno.
Ne zato da bi se dete naučilo da "voli oružje", nego da se predupredi radoznalost i igranje krišom od roditelja. Velike su šanse da će detetu sve priče o bezbednom rukovanju i pravilima koje moraju da se poštuju učiniti oružje nezanimljivim, ali više neće biti "zabranjeno voće" i neće napraviti neku glupost iz neznanja.

I naravno, ne treba im nametati oružje, deca treba da se druže sa drugom decom, igraju sa igračkama, bave sportom...

Možda gešim ali više volim kada se devojčice igraju lutkama a dečaci loptom. To mi dođe kao prirodno, ovom ddetetu svaka čast,
ali da li je devojčica stvarno srećna što zna da puca kao mnogi profesionalni korisnici oružja. Poznavanje korišćenja i bezbednog
čuvanja oružja ne mora neophodno da podrazumeva i veštinu upotrebe.

Sloboda se brani oružjem. Čovječanstvo je odraslo i stasalo uz oružje i sa oružjem, priče o tome kako je oružje nešto negativno su priče za naivne i za one od kojih se želi napraviti žrtve. I mala maca ima kandžice i može da ogrebe, ako je netko napadne, da o velikima ne govorimo, jedino čovjek bi morao biti, šta, bogalj i bespomoćan u slučaju napada? Neće moći. Djevojčica na snimku vlada oružjem do savršenstva, hladno, metodički a bome i brzo. To što djevojčica radi se svugdje u svijetu zove inače sportsko streljaštvo, dinamičko, a postoje brojne sportske discipline proizišle iz ratovanja i korišćenja oružja, npr. bacanje koplja, diska, biatlon, moderni petoboj. Nikome (pa ni djeci, svakako) ne treba naturati ništa na silu, pa ni oružje, ali ako dijete pokaže za to interes (a uz oca kojemu je to hobi postoji vjerojatnost, da se to dopadne i djetetu) nema boljeg odgoja od provođenja kvalitetnog vremena sa vlastitim djetetom vježbajući na streljani ili na poligonu.

U mojoj porodici, i deda i otac su bili strastveni lovci, tako da sam ja odrastao uz oružje.
Nikada oružje nije bilo zaključavano i sakrivano u kući, ja sam čistio očeve puške nakon lova, zajedno sa njim smo punili sačmarsku miniciju - i nikada mi nije palo na um da se igram sa oružjem, bez prisustva roditelja. Bezbednosne mere, kako se sa oružjem barat, otac mi je od malena usadio u glavu.

Da nastavim dalje: kod mene u kući oružje nikada nije bilo zaključano. Dok je sin bio mali, iskazao je određeno interesovanje prema oružju i uvek sam mu izlazio u susret, učeći ga - šta i kako sa oružjem. Vodio sam ga u lov, često na strelište i opalio je veliki broj raznoraznih metaka.
Sada, kada je odrastao ne pokazuje više nikakvo interesovanje za oružje.

Hteo sam reći: ako se u kući, gde ima dece oružje sakriva, dete će to iz radoznalosti pronaći, i ako nije obučeno i ako mu nije usađena veština i pažnja kako sa orujem baratati, to je dobar put da se desi nešto što ne valja.   

13 godina? Ok ne bih volio biti na mjestu njenog prvog dečka koji će joj dati nogu :)

Vidiš, ovo je vrlo uvredljivo, jer ljudi su ti koji ubijaju i sakate a ne oružje. Mnogo ljudi ima kod kuće oružje i/ili zna pravilno baratati oružjem, ali im neće nikada pasti na pamet rješavati privatne probleme oružjem. Agresivnost se može pokazati na mnogo brutalnije načine, npr. šakama i premlaćivanjem, što je zapravo počesto slučaj ali obratno, gdje muškarci bez kazne mlate i premlaćuju vlastite žene. Nije problem kad muško (ili žensko) nekome "da nogu", nego kad dvoje ostanu u vezi u kojoj je netko brutalni sadista a netko nemoćna žrtva.

Ja se volim cesto nasaliti u svojim postovima, no mislite li da je dijete od 13 godina dovoljno psihicki zrelo za baratati vatrenim oruzjem, opcenito uzmimo ne zanima me ovaj "spartanski" primjer dresiranja od malena. Ne tvrdim da sam u pravu ni da ste vi u krivu samo iznosim svoje misljenje, slobodno iznesimo svi argumente za i protiv vjerujem da mozemo zakotrljati zanimljivu diskusiju.

моји из најближег окружења не воле оружје и у кући га никад није било до почетка општенародног весеља са певањем и пуцањем 1991. тад је ћале купио пиштољ (м88) "за сваки случај". тај пиштољ је опалио бога оца метака, а ћале је из њега опалио непун оквир. све остало испуцао сам ја. иако оружје нисам имао у кући волео сам га одмалена. срећом је ту у улици био извесни деда буда, који је био ловац и имао живце за мене и моја питања :) већ са 4 године  имао сам у рукама ваздушару и њом гађао кантице и врапце. касније су џивџани остављени на миру, али су зато свраке и вране падале ко крушке, а деда буда је скупљао ногице за поене. мој стриц рачко имао је зул петлару која је стајала у ходнику у ћошку и била лако доступна. први пут кад сам је видо и хтео да је узмем моји су наравно дигли галаму, али их је он послао у собу код стрине, узео пушку и извео ме напоље. показао ми како се са њом рукује, како се пуни и празни, и строго ми рекао да пушку увек морам да проверим да ли је празна. од тог момента до дана данашњег прво што урадим кад ми оружје дође у руке је да проверим да ли је празно, макар га ти ту пред мојим очима склапао. после ме водио у лов на препелице, и захваљујући њему и његовим колегама ловцима врло рано сам пуцао из гомиле разноразног оружја. онда је почело "весеље", а петлово бојиште изнад села, па се уз помоћ "тајних састојака" који се налазе у сваком селском подруму ( ;D) добијало којешта на пробу. све у свему, ја у војсци ново испалио 2 ракетле из осе и два п2р  из бестрзајца. и за разлику од већине мојих другова који су имали трему и шепртљали се пред свако ново гађање, свему томе прилазио сам ко да идем за пиво или цигаре. страх је одмалена разбијен а руковање оружјем ушло у рутину. ипак, опрезност је увек присутна и не верујем никоме ко има оружје у рукама и ма како оно било скупо и са ко зна каквим системима за кочење. што би рекли на ловачким форумима, најважнија је кочница између ушију. е та кочница се стиче од малена, јер после кад прораде хормони много често "проклизава" док се научи правилно "кочење". зато треба децу учити безбедносној култури, исто као што их учите одмалена да кажу добар дан и хвала лепо. "стар вол се не препреза", кажу у лужници.