PALUBA

Mislim da bi ova tema mogla biti nekom i zanimljiva. Za početak stavljam ovlaštenje za samostalno vršenje dužnosti što bi se danas nazivalo nešto kao državni ispit. Imam i spremljenih izjašnjenja (Naređenje za pismenu izjavu) pa ako bude zanimanja za topic, može se i pokazati...

I da, ponosim se s tim...

Сертификати за самостално обављање дужности били су уобичајени за РМ и РВ и ПВО ЈНА. У КоВ-у тога скоро да није било.

O da. Takvo što se obavezno i striktno provodilo u Jugoslavenskoj Ratnoj Mornarici.
Nije bilo pardona.
Svaki put po dolasku na novu dužnost na brodu, starešini je dato potrebno vremensko
razdoblje da bi se pripremio za polaganje samostalne dužnosti. Za vrijeme pripreme na
raspolaganju mu je bilo sve potrebno, kao i pomoć starijih kolega.
Samo polaganje je izvođeno pod budnim okom određene ekipe ili pojedinca koji su
imenovani od strane pretpostavljene komande.
Niko, bar u mojoj jedinici, nije mogao primiti dužnost i obavljati namjenski posao dok
nije položio ispit za obavljanje te dužnosti.

Takva je bila ta naša Mornarica.... :klap :klap :klap

Evo jednog prekrasnog primjera polaganja za samostalnu dužnost na podmornici moga
prijatelja i klasića "vlade021" koga je ranije postovao na jednoj temi. Događaj se odvijao
daleke 1966/67 godine:

"...добио сам задатак да припремим главне моторе за упућивање;одвели су ме у прамац(торпедни одсек),погасли сву расвету,завезали очи,пореметили све системе;горива,расхладне воде,уља;вртили пар пута у круг и пустили да у тим условима спремим леви мотор за погон.подморницу смо познавали у душу тако да се све могло урадити опипом.углавном положио саm..."

Šta više reći.. ;) :D

Tako je to bilo u vreme kad se znalo " ko kosi a ko vodu nosi"...

Došao sam na brod koji je bio u generalnom remontu, kažu imaš priliku sve naučiti i bili su u pravu. Išao sam za svakom cijevi u strojarnici, na kraju je moj dnevnik stažiranja bio službeni dokument na brodu jer nisu imali ažuriranih šema cjevovoda. Kad je por Garmaz došao za komandira VBO, glavna literatura mu je bio taj moj dnevnik stažiranja, bio sam mu mentor, a i u ispitnoj komisiji. Ma smješno, ali je bio stvarno dobar dečko i odlično smo se slagali. I kad mi je dao izjašnjenje, ispričavao se kao da je on kriv.

 Ako negde neko može da nauči posao mašinca na brodu, to je remont. Normalno, ako je zainteresovan za to!

U vreme moje obuke za mornara motoristu morali imali smo oko 2 nedelje vremena za pripremu i onda polagali interni ispit pred I motoristom i kapom. Mogu misliti kako je to bilo za starešine.

 Motorista, da li je u tvoje vreme, ili kasnije bila centralizovana nastava za mašince po divizionima?

To ipak nisam doziveo kao mornar-brodski motorista.Poslednja 105.kl. u Karlu Rojcu (jul 1991) je posle skraćene pešadijske obuke ,koja je trajala nešto više od mesec dana,otišla u prekomandu po brodovima krajem avgusta te godine. Preuzeo sam mesto jednog od dvojice mašinista na PDS-107 (Pula Katarina) 01.09.1991. i istog dana se skinuo mornar kog sam zamenio.Zbog specifičnih okolnosti nisam imao nkakve provere,zaduženja,ispite i sl.
Doduše,monogo drugih stvari ,koje su bile po PS-u,nisam doživeo....ali neka druga iskustva nikom ne bih poželeo.

[attachment=1][attachment=2]

U komandi VPO  komanda stana, dobijali smo ovlaštenja za prenos  i prijem vojnih pošiljaka . Jedno od tih sam sačuvao , utorkom i četvrtkom se nosila pošta relacije  su Split- Pula i  obratno i  Split -Kumbor i obratno . Kada je bila državna tajna onda je išao i oficir sa nama . U komandi stana je bilo odelenje ekspedicije na put smo išli uvek po dvojica . Usput su se priimale i predavale pošiljke usputnim garnizonima , tako kad se ide za Pulu svraćalo se u Šibenik , Zadar i Rijeku tu su nas  na autobuskim stanicama sačekivala  ovlaštena lica iz ekspedicija tih garnizona bilo da su vojnici /mornari ili podoficiri a nekad i oficiri predamo jedni drugima šta imamo i svako nastavlja dalje ,Za Pulu se Išlo riječkim autotransportom a za Kumbor prevoznik je bio Tara-Cetinje i uvek smo imali prva dva rezervisana mesta  . Nemogu sad tacno da se setim u Rijeku smo stizali oko 16 h i predavali svu poštu i imali dva sata slobodno jer smo presedali u drugi autobus oko 18 h i tada bi nam vratili svu poštu koja ide za Pulu . U Puli smo predavali poštu i pištolje u komandi garnizona i tu smo i spavali , sutra ujutru nazad sa novom poštom iz Pule . Za Kumbor je bilo puno lepše samo smo  u Ploče predavali  poštu i u Dubrovnik ako ima neko pismo za TO . Mislim da smo stizali u Kumbor oko 14 i 30 h , razduzimo sve i slobodno do ujutru. U kasarni u Kumboru smo spavali kod kuvara I dobro smo se hranili    ja sam jednom išao do Budve jer mi je najbolji drug i klasić bio odatle pa sam svratio do njegovih roditelja da preuzmem paket za njega . Sećam se da smo u aprilu ja i zastavnik Mikec iz ekspedicije  išli dva puta hitno za Ploče kombijem  sa našim vozačem  .Na poleđini ovlaštenja su pisale dužnosti vojnih kurira. Ovlaštenje je potpisivao glavni zastavnik vojne ekspedicije . Medjutim  u drugoj polovini  te nesretne 1991 mislim  da više nismo nosili poštu jer bilo je rizično T.11 .

Uz ovlaštenje išla je i dozvola za putovanje ova je baš kad sam išao za Ploče 
[attachment=3][attachment=4]

U pratnji pošte prema H.Novom, bio sam zadnji put u aprilu 1991. Ja jam predao poštu i otišao u hotel, pošta i vojnik pratioc sa poštom. Poštu sam pratio i do Pule, tamo sam spavao u hotelu Rivjera. 

sta je sada sa zast mikecom.

Stvarno ne znam sta je sa zastavnikom Mikecom , bilo je tu jos nekolicina zastavnika jedan period Mikeca je menjao zastavnik Skole ili tako nekako prezime ima,  Slovenac   . Pretpostavljam da je ostao u Splitu

Misliš zastavnik Skale Ivan. Živi u H.Novom, viđamo se svaki dan..... ;)

Da Ćiro mislio sam na zastavnika Skale Ivana , a za Djuru Mikeca sam pretpostavku dao da je u Splitu , 

Propusnica za Loru. Ovjeravala se je svake godine.

Ne nama je obuku vršio I motorista (Ćano Stražičić) a onda smo polagali ispit komisija:
Kapo (Z. Troskot), kapo sa 224 nisam zapamtio ime, i komandant M Jakovljević.
Posle položenog ispita u knjižicu borbenog broja upisano je "osposobljen za samostalno vršenje dužnosti mornar motorista".
Da nije tako rađeno da li bih ja i danas posle 30godina znao kompletan raspored u krmenoj mašini i celu proceduru oko vožnje.
Ne lamentiram ali u to vreme smo mi bili baš ozbiljna vojska sa mnogo samodiscipline pre svega. Siguran sam da bi u to
vreme na odsluženje vojnog roka došlo dobrovoljno bar 70% sposobnih za službu.

 Da nije Hadžibegović Selver? Tu centralizovanu nastavu po divizionima stvarno neznem ko je izmislio, uglavnom se nije pokazala kao dobra ideja. Mislim da je bila 1990. godina tada.

Ne sećam se to je bilo 1979.

Evo slike Vojne legitimacije koje su izdavane od 1969. do 1979. aktivnim vojnim
licima i vojnim službenicima.

A ovo su vojne legitimacije koje su izdavane aktivnim vojnim licima
od 1979. dalje, unutra je i mjesto za JMBG.

Zanima me da li netko možda ima i neku Vojnu legitimaciju iz razdoblja
prije 1969.

Ova je iz 91.
[attachment=1]


Ova je posleratna
[attachment=2]
[attachment=3]


Dok je ova iz druge polovine 1930.
[attachment=4]



Ako ima interesiranja, da otvorimo novu temu, pošto imam skenirano i sadržaj.


LPB

Ove su zanimljive vojne knjižice, imam ja kod kuće u zbirki i neke iz doba Kraljevine
Jugoslavije, a mislim da imam i jednu ondašnju vojnu legitimaciju ondašnjeg aktivnog
kapetana I klase. Kada se vratim kući potražit ću ih pa ih mogu postaviti ako postoji
interes.

Mene zanimaju vojne legitimacije aktivnih oficira i podoficira JNA koje su bile u funkciji
prije 1969. ali ih do sada nisam pronašao.

Evo uspio sam prebaciti sliku vojne legitimacije aktivnih vojnih lica
koje su izdavane od 1969. do 1979. godine iz pdf formata u normalni
jpg. format, pa je kao takvu postavljam da se lakše vidi.

Evo uspio sam prebaciti sliku vojne legitimacije aktivnih vojnih lica
koje su izdavane od 1979. do 1991. godine iz pdf formata u normalni
jpg. format. Do kada su ove vrijedile i da li su vrijedile u VJ nakon 1992.
ne znam ali vjerujem da će članovi foruma to znati i objaviti.

Koliko se sjećam, od 1992 godine, sva vojna lica su morala izvaditi lične karte u MUP-u
kao i ostali građani. Stime su morali i prijaviti svoje mjesto boravka, što se u ranijim
decenijama nije praktikovalo.

Da li smo i dalje imali kakav vojni dokument, stvarno se sada nemogu sjetiti.... :'(

Bio sam obečao da ću postaviti još neke identifikacijske dokumenta
aktivnih vojnih lica, pa evo postavio bih i jednu iz vremena Vojske
Kraljevine Jugoslavije iz povijesnih razloga i ako nije iz doba JNA.

U nastavku ću postaviti i skenove nekih vojnih legitimacija koje su
dobivali rezervni i penzionirani oficiri JNA pa i JRM. Ova je izdana
još daleke 1960. godine.

Evo i jedne legitimacije rezervnih i/ili penzionisanih oficira JNA i JRM
koja je izdana 1950. godine. Vlasnik je vremenom napredovao iz
podoficira u oficira.

Evo u nastavku i jedne Vojne vozačke dozvole JNA/JRM iz 1977. godine,
kasnije su ih mislim ukinuli.

Evo postavit ću i jednu vojničku ispravu Mornarske komande iz
1930. godine kao nekakva preteča vojnih knjižica mornara JRM.
Korice su tvrde velikih dimenzija 120 x 160 mm bez ikakvog
obiljžja na njima pa ih nisam skenirao. Pretpostavljam da će biti
članovima Foruma zanimljivo pogledati kako je to izgledalo nekada
za vrijeme kraljevske JRM.

Bravo, odlične fotografije. Nisam ni znao, za neke od tih dokumenata.

Pa imam ja još po nešto sličnih isprava ali različitih veličina i unutrašnjosti,
samo najteži dio je to iskopati iz "arhive" jer nikad nema dovoljno mjesta u
stanu pa se onda zatrpa. Ali ako pronađem skenirati ću i postaviti još po
neki od takvih dokumenata.

U legitimaciji oficira VKJ zanimljivo je i to što se odmah unosio i čin i dužnost.

Pri promeni dužnosti su morali da izdaju svaki put novu.

Čini mi se da nisu trebali izdavati novu ako je ostajao u istoj Banovini.
Na jednom skenu se vidi da je na desnoj strani upisana dužnost i čin
ali datum je kasniji, a na lijevoj strani je samo pečat na praznoj strani.
Vidimo da je tu upisana druga dužnost (ako sam dobro pročitao za
ađutanta prizrenskog vojnog okruga) ali je čin nepromijenjen.

Kako u legitimaciji ima par takvih listova (nepopunjeni su pa ih nisam
skenirao) to pretpostavljam da bi se u slučaju promjene dužnosti i/ili
čina to tu upisali, a dotični bi ako je promjenio čin na lijevoj strani
nalijepio sliku u uniformi s novim činom. To je moja pretpostavka ali
bilo bi zanimljivo ako netko od poznavatelja te dokumentacije u VKJ
potvrdi moju pretpostavku ili me ispravi ako sam u krivom.

Овај старешина чија је легитимација овде постављена https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20287.msg286238.html#msg286238 , није преведен из подофицира у официра. Наиме, до 1951. године чин заставника је, био најнижи официрски чин. Те, 1951. године измењени су чинови па је најнижи официрски чин био потпоручник. Зато су сви заставници (офирири) "преименовани" у потпоручнике (официре) са рангом (стажом) од када су постали заставници. Ово знам из приче мог оца који је такође из чина заставаника као официрског чина преведен у потпоручника исте године.

Узгред, мислим да би требало у одељку "Историја" отворити тему "Војне легитимације" или "Војне легитимације и идентификациона документа" и ово тамо пребацити.

U mnogim armijama/mornaricama je zastavnik - doslovno: Fähnrich, ensign, práporčík - najniži oficirski čin.
Sjećam se razgovora sa zastavnicima u JNA koji su se često žalili kako bi, da je ostalo kao nekad, bili oficiri.

Pogledaj malo bolje, krenuo je od str.vodnika što nikad nije bio časnički/oficirski čin  ;) ovo je neki "teritorijalac" ili rezervist.... ???

Ништа необично. Тако је и мој отац. Он је у ЈНА примљен по повратку из ратног заробљеништва у чину старијег водник (у ВКЈ је био наредник), да би касније био унапређен у заставника, а потпм, управо као и овај преименован у потпоручника. Све писменије старије воднике су њихови надлежни команданти (дивизија и тог ранга) у то време наменски произвели у заставнике (тј. официре). Није било писмених и релативно школованих официра. Ја сам само указао да није преведен из подофицира (заставаника) у официра (потпоручника) јер је већ био официр када је то урађено. Он, као и мој отац је постао официр без "указа" (за разлику од данас, када се добија указ председника за тако нешто), већ је једноставно унапређен само наредбом комаданта (дивизије или старешине сличног ранга).

Evo u očevoj ostavštini sam pronašao neke od dokumenata iz vremena njegove
službe u JRM pa ću ih po nekom vremenskom redu postaviti, kako ih stignem
skenirati. Pažljiviji posmatrač će primjetiti da je bilo razlika u upisanom imenu
njegovog oca, ali i u datumu rođenja, to je tek kasnije "definitivno" utvrđeno
kada su dobiveni podaci iz knjiga rođenih. Očigledno krajem četrdesetih i
početkom pedesetih u očevim krajevima to još nije bilo sređeno.

Postavljam i drugu grupu dokumenata iz JRM ostavštine, radi se o zapisnicima
o preuzimanju i naredbama o zastupanju iz redovne službe u drugoj polovini
sedamdesetih kada je otac bio na službi u Pulskoj Valelungi.

Za odrađene godine u JRM/JNA dobivalae su se i diplome i priznanja i po neka
pohvala. Vjerujem da mnogi od članova ovog foruma imaju slična svoja, ali
neka se nađu za one koji su ih možda izgubil da se podsjete.

I na kraju evo i dokumenta o prestanku aktivne vojne službe, to je za oca
bio najžalosniji dan nakon dugo vremena provedenog u JNA od 1944. do 1945.
u KOV-u i onda od 1946. do 1981. u JRM-u.

Uz sve dobivene diplome, pohvale i orden toga Dana Armije 22.XII 1981.
vratio se najtužniji, to mu je bilo zadnje postrojavanje u uniformi.

Pretpostavljam da ste ovakvu Vojnu legitimaciju oficira bezbjednosti JNA rijeđe
sretali, ali postaviću i njene slike, na žalost kvaliteta nije najbolja ali samo tako
sam je skinuo i popravio koliko je bilo moguće s mojim alatom i znanjem (nevelikim).
Vjerujem da je ipak zanimljivo vidjeti i nju.

Šteta da se ne vidi dobro ovaj dio gdje pišu ovlašćenja.

poz

Ја сам у ЈНА (војној полицији) од 1977. године и оно што знам сигурно да службена легитимација официра безбедности није била оваква. Била је као оне старе "пластичне" личне карте с тим да је одмах поред слике, односно имена и презимена лица јасно писало да је то лице овлашћено лице органа безбедности. На полеђини су била одштампана основна овлашћена тог лица. Основа легитимација је била светла али је у основи (начину штампе) имала мало црвенкаст тон. За период пре тога не знам како су изгледале, али се могу распитати.

Такође, службене легитимације органа безбедности и војне полиције издавала је само Управа безбедности ССНО, што је увек писало (било одштампано још у штампарији) у заглављу. На овој тога нема.

Корице ове легитимације личе на "обичну" војну легитимацију. Не разумем зашто су пребрисани бројеви на легитимацији. Нити има државе која би гонила власника нити то сада нешто значи. Ако је аутентична и не коришћена, као што изгледа, била би добар колекционарски примерак.

Још нешто, овлашћење на службеној легитимацији органа безбедности ЈНА није било написано и ћирилицом, као на овој, већ само латиницом.

Ja sam do ovih slika došao slučajno, na žalost original nemam, prva stranica-korice mi liče na legitimacije koje su
bile izdavane od 1969. do 1979. kada su bile zamjenjene sličnim samo što je na vrhu još pisalo Socijalistička
Federativna Republika Jugoslavija. Na žalost ovu o kojoj govorimo nisam uspio kupiti jer je cijena bila previsoka,
a ništa slično nemam u mojoj kolekciji. Da li je original, da li je možda legitimacija nekog drugog dijela-službe JNA?
Ne znam ali možda netko zna nešto i o takvom tipu legitimacije.

Ja sam gotovo siguran da ovo nije original. Čak, rekao bih da je falsifikat. Sužbene legitimacije organa bezbednosti i vojne policije  iz perioda kada su izdavane vojne legitimacije sličnog oblika (od 1969. do 1979.) sigurno nisu bile takve, već "plastične" kartice.

Moguće je da je i naknadno načinjena nakon raspada države pa se prodaje kolekcionarima.
U međuvremenu sam je pronašao na još nekim stranicama gdje se nudi na prodaju.

Evo da se "iskupim" ako sam postavio neoriginalnu  legitimaciju, pa ću postaviti
originalne legitimacije iz 1969. i poslije 1979., samo ću skinuti imena i slike.

Evo prvo one iz 1969.

Evo i one izdavane od 1979. godine. Matični broj je neispravan pa ga zato nisam
izbrisao.

Da me neko ne bi pogrešno razumeo ali rekao bih da se radi o falsifikatu koji je RDB RH, 90/91. godine načinila za potrebe "operacija" koje je vodila u to vreme kontra JNA. Pouzdano znam da je to rađeno i viđao sam nešto nalik na ovo. Da bih bio siguran morao bih da pogledam tekst koji piše kao "ovlašćenje".

Dakle, možda ima neku istorijsku vrednost sa stanovišta ondašnjih događanja, ali 99% ovo nije orignalna dokument JNA, niti je bilo u upotrebi u JNA. Drugo, svaka službena legitimacija na naslovnoj starni ima tekst koji je uvek glasio: "Službena legitimacija", pa ispod toga "Organa bezbednosti JNA" ili "Vojne policije JNA". Ovde toga nema. U službenim legitimacijama se nije navodio čin, jer je on nebitan sa stanovišta ovlašćenja.

Postaviti ću i dokumente za korištenje zdravstvene zaštite aktivnih vojnih lica i pitomaca
vojnih škola tijekom pedesetih godina. Sama zdravstvena knjižica je bila s sivim koricama
koje su bile iz kartona koji je s vanjske strane bio presvučen nekim sivim platnom. Ove su
knjižice bile u funkciji do početka 1973. godine kada su zamijenjene novim s plastičnim
koricama. Skenirao sam i stranice s uputstvom, možda bude nekom zanimljivo usporediti
s današnjim dokumentima slične namjene.

U nastavku bih postavio i zdravstvenu knjižicu člana porodice AVL izdanu
pedesetih godina. Isto ima kartonske korice koje su presvučene nekim platnom
tamno plave boje. Ove su se morale početkom svake godine ovjeravati za
razliku od AVL gdje se to nije moralo.

Ovo je novija zdravstvena knjižica AVL i kasnije penzionisanog AVL. Vjerujem da se večina
članova ovog foruma sjeća ovih knjižica. Kada se išlo u penziju moglo se birati dali se želi
nastaviti koristiti zdravstvene usluge u vojnim zdravstvenim ustanovama ili civilnim i to
se upisivalo u zdravstvenu knjižicu. Ne znam kakve su se izdavale iza 1991. Da li su ostale
iste ili su zamjenjene "najnovijima"?

Ево здравствене књижице члана породице која је важила од 1950.-те године. Није издата у морнаричком већ ваздухопловном гарнизону, али је постављам овде више као илустрација старијих књижица. Иначе, то је моја књижица када сам био дете.

[attachment=1]
[attachment=2]

Zanimljiva knjižica, nisam još vidjeo te starije. Vjerovatno su one
prve koje sam ja postavio počeli izdavati sredinom ili možda i krajem
pedestih godina i ako vidim da je Vaša produžena za 1957. godinu,
a moja je izdana 1958. Izgled i boja je pretpostavljam isti i za cijelu
JNA i za mornaričke garnizone ali i za one gdje su bili samo KOV ili KOV i
Avijatičari. Znam da smo u Puli svi koji smo bili dijeca vojnih lica imali
iste zdravstvene knjižice bez obzira na rod u kojem su bili očevi.

Из текста - упутства се види да је истоветна за све видове и родове. Из кратке ознаке на дну првог листа: "В.Ш Ниш 731/50" може се разазнати да је овај образац штампан у војној штампарији у Нишу, да је то образац 731 из 1950. године.Исте такве обрасце су сигурно штампале и друге војне штампарије ЈНА (ЈА) по формати обрасца 731/50. Морнарица је имала своју штампарију (ону у Сплиту),а могуће и још негде у то време..

Za one koji ne znaju.

Vojna zdravstvena knjižica nije samo dokaz o vojnom zdravstvenom osiguranju već ona ima i vrednost zdravstvenog kartona jer su se u nju upisivale sve posete lekaru, terapije, poštede, bolovanja i uputnice za dalje preglede kao i datumi kontrola i ponovnih pregleda.

Na svu sreću vojna populacija je bila u najboljim godinama i kondiciji pa nije imalo mnogo šta da se upisuje a i na pregled se dolazilo samo kad se zaista mora.

Ne znam kako je danas u VS ali u trupnim ambulantama su se vodili samo ambulantni protokoli i činjenice upisivale u knjižicu, nisu postojali klasični zdravstveni kartoni i kartoteke.

И овај мој, као и твој претходни су изван тема, али хајде мало кратко: од 1983-4. године војни осигураници су морали имати отворен картон у ВМЦ-у односно гарнизонској амбуланти, код како се данас каже "изабраног лекара". Тај води картон. Шта више, када се требало ићи на редовне систематске прегледе свако је морао да оде код "изабраног" лекара у гарнизонској амбуланти да му попуни медицински део на упуту. Међутим, како многе трупне старешине нису имале потребу да иду редовно код лекара, па тако нису ни имали картине по ВМЦ-овима или гарнизонским амбулантама. Ипак, трупни лекари су наставили да примају све пацијенте, да пишу упуте, попуњавају упуте за систематске прегледе, отварају и затварају боловања и сл., практично све до сада (ипак не знам како је то сада у ВС, мада мислим слично). Негде су се трупне и гарнизонске амбуланте поклапале, посебно у мањим гарнизонима. Ја лично сам отворио картон на ВМЦ тек када сам отишао у пензију.

Ако има потребе да даљу дискусију наставимо у теми "војно здравство" (мислим да имамо тако нешто).

Nema potrebe.

Za VMC sam znao da su imali kartoteke ali kao što si dodatno objasnio ipak je vecina resavala pitanja u trupnim ambulantama bez otvaranja kartona a ja sam samo dodatno hteo da objasnim da je vojna zdravstvena knjižica imala mnogo više funkcija i veću vrednost kao dokument od one osnovne (indentifikacije statusa osiguranja) koja je uglavnom poznata civilima.

Evo par dokumenata iz kojih se vidi kako se je pripremalo za školovanje u MVA u Splitu.
Mnogi kandidati su se i direktno nakon srednje škole javljali, nisu svi morali biti vojni
stipendisti.

Prvi dokument je rješenje o prijemu za vojnog stipendistu MVA u Splitu 1973. Prvo se
podnijela molba u OSNO, zatim ako si kod njih zadovoljio kriterije bio si pozvan u MVA u
Split na preglede radi ocjene psiho-fizičkih sposobnosti.

Ako si tu zadovoljio i dobio potvrdu od akademije onda je SSNO donosio riješenje o prijemu
za stipendistu SSNO (drugi dokument) i onda se četiri godine primala vojna stipendija uz
obavezu da se na kraju svake školske godine dostave kopije svjedodžbi o uspiješnom
školovanju u srednjoj školi.

Nakon mature bili smo negdje u sedmom mjesecu pozvani na zdravstvene preglede i na
polaganje prijemnog ispita iz matematike u MVA u Splitu. To je trajalo dva ili tri dana.
Konačni izbor je radila komisija i 24. 08. 1977. nam je upućen poziv da se javimo na
školovanje u MVA u Split. Bila je to 32. klasa MVA. To je treći dokument.

У време када сам ја био стипендиста ( то је 4 године пре овог кандидата чија су документа приказана) морало се ићи сваке године на систематски преглед. Такође, пред пријем у ВА сам морао на систематски прегледа. Када сам примљен у ВА (додуше КоВ, али је принцип био исти), барем за стипендисте, није било пријемног испита.

Nama su 1973. kada smo prvi put bili na pregledu za vojne stipendiste isto rekli da ćemo biti pozivani svake godine
na sistematske-zdravstvene preglede, ali su kasnije od toga odustali (pretpostavljam radi štednje da se ne plaćaju
putni troškovi) tako da smo ih obavili samo te 1973. godine i prije prijema 1977. godine. Prijemni ispit iz matematike
smo svi morali polagati i ako mi nije jasno zašto smo svi polagali isti ispit. Kasnije za pomorski smjer nije bila potrebna
tako "složena" razina poznavanja matematike kao za tehničare.

Sami ispiti i iz matematike ali i psihotestovi bili su na jezicima naroda i narodnosti ondašnje SFRJ i prije početka su nas
pitali na kojem od tih jezika želimo pisati testove. Cijeli postupak je trajao 2-3 dana kolko se sječam.

Svi smo morali polagati prijemni ispit i stipendisti i kandidati koji su se javili na normalni konkurs. Mi (stipendisti) smo pitali
kako da i mi moramo polagati prijemni, ali nam je rečeno da je to zato jer se 1977. godine javilo jako puno kandidata za
MVA pa su htjeli izabrati najbolje.

Не верујем да су пријемни испити били само нешто посебно за МВА, већ је то било уведено за све војне академије. Највероватније се пратио и начин пријема на друге факултете (где су такође средином 70-тих поново уведени пријемни испити без обзира на бољу и тежу средњошколску матуру). Такође, врло је могуће да су имали примедбе од наставног особља војних академија да им долазе недовољно селектовани кандидати. Како је тих година био велики одзив за војне академије онда је пријемни испит био логично решење за "тријаж" кандидата.

Nakon prijema u Akademiju dobivala se i legitimacija pitomca Vojne škole.
Postavljam njenu sliku.

[attachment=2]Postavit ću i ovu pitomačku legitimaciju iz "bliže" nam 1986. godine. Korice su
joj bile smeđe boje i plastificirane. Sječam se da su 1977. u MVA u Splitu još prvo
dijelili takve legitimacije, a kolege iz kasnijih (mlađih) klasa mi govore da su oni imali
pitomačke legitimacije s plavom bojom.

Pa evo par sličica za uspomenu i ako nije iz mornaričke škole ipak je iz JNA.

Evo postavit ću i Ugovor između SSNO i vojnog stipendiste iz 1974. godine.

Kako smo tada bili maloljetni supotpisivao ga je i roditelj kao jamac.

Isto ću postaviti i obavjest o uvjetima konkurisanja za upis u MVA iz 1977.

Evo ovo je prva stranica (korice) tih smeđih legitimacija pitomaca vojnih škola.

Evo i par dozvola za izlazak iz kasarne koje su mornari i vojnici koristili, kada su
poslom imali stalni izlazak iz kasarne u grad ili išli na putovanje. Skenovi na žalost
nisu baš najbolji.

Da niste nešto pomešali?

U postavljenim legitimacijama lepo piše da se radi o legitimaciji pitomca vojne škole (učeniku).

Ne verujem da je za vojnu akademiju korišćen isti učenički obrazac legitimacije, mora da je ipak bilo neke razlike?

Ne mogu tvrditi sto posto jer je od tada prošlo puno vremena, znam da smo takvu smeđu dobivali na početku
školovanja 1977., a da li se kasnije mjenjalo neznam jer sam prekinuo školovanje u MVA. Za plavu ne znam ali
su mi poznanici definitivno potvrdili da su imali plavu knjižicu (klasa od 1986-1991). Ako uspije netko od njih
pronaći svoju usporedit ću ih s ovim koje su postavljene. Ne znam da li su se razlikovale sadržajem legitimacije
za pitomce srednjih šola i one za Akademce. Ali ako pogledamo stranice predviđene za podatke o unapređenjima
onda bi za pitomce srednjih škola bile dovoljne samo tri rubrike (čini mi se pitomac razvodnik-desetar-mlađi vodnik)
dok su za akademce trebale i dodatne rubrike (pitomac vodnik-vodnik I kl.-stariji vodnik). Možda netko ima bolje
sjećanje i/ili je sačuvao svoju legitimaciju pitomca vojne akademije?

Moj prijatelj je bio u MVA od 1976. i po njegovom sječanju misli da su i oni imali pitomačke legitimacije sa koricama
smeđe boje. Možda su neke generacije imale takve legitimacije pa su im korice  onda za MVA "obojali" u plavo?

MVA sam upisao 1975 (XXX klasa), moja legitimacija bila je ista, smeđe boje.

Kako sam prije napisao ja sam MVA bio upisao 1977. (XXXII klasa) i legitimacije su bile smeđe boje. Isto tako
su mi kolege koji su upisali 1986. potvrdili da su njihove bile plave boje i jedan je čak svoju sačuvao. Znači da
su vjerovatno negdje početkom osamdesetih godina promjenili boju korica za MVA.

Evo još par skenova raznih dokumenata iz JNA-JRM. Za početak evo jednog jediničnog kartona evidencije.

Evo i matičnog kartona u JNA-JRM.

Evo i knjižice ratnog rasporeda za aktivna vojna lica koja se dobivala i nosila uz vojnu legitimaciju.

Evo i jednog svjedočanstva o položenom ispitu kurseva iz općeg obrazovanja oficira JNA
iz 1953. godine.

Nekada se u JNA vodila i knjižica o tjelesnoj sposobnosti oficira, podoficira i vojnih službenika u aktivnoj
službi u JNA. Evo njenog skena.

Evo i jedne stare vojne knjižice mornara JRM iz početka pedesetih godina XX st. Sken
je slab jer je slika preuzeta s aukcija.

Evo i dvije vojne knjižice iz početaka JA-JNA. Jedna na ćirilici je iz 1945. godine, a druga
na latinici je iz početka 1946. godine.

Kandijaš Mate je poznata osoba po imenu i prezimenu. Možda se radi o doktoru- liječniku Kandijašu iz Šibenika koji je ostao raditi u Splitu?

Ne znam zaista, slike skenove vojnih knjižica sam našao na aukcijama i skinuo u arhivu, ali na žalost nema skenova unutarnjih stranica
pa ne mogu dati više informacija. Originale nisam uspio otkupiti.

I u Rijeci je bio jedan Mate Kandijaš koji je bio u partizanima i kasnije je bio premješten u državnu upravu za planiranje. Možda se radi o toj osobi?

Oba zadnja teksta su me zainteresirala i probao sam na internetu pronaći neki podatak o gospodinu čija je vojna knjižica skenirana, ali nisam pronašao nikakav podatak pa ne mogu reći da li se radi o Šibenčanu ili Riječanu.

Ovo je primjerak vojne knjižice izdan 1954. godine u Sloveniji.

U dužnostima vojnog obveznika navedeno je da se kod odlaska u inozemstvo (vjerojatno se mislilo na dulji odlazak) vojnu
knjižicu treba vratiti u Vojni odsjek. U vrijeme kada je ta knjižica izdana vojni obveznici nisu baš lako niti mnogo putovali
u inozemstvo, osim službeno, a za izlazak iz države je pored pasoša bil potrebna i izlazna viza. I opet je trebalo vojnu
knjižicu predati, kao da nije sigurna u stani/kući. Možda je to bilo zato da se još jednom zna da je vojni obveznik išao u
inozemstvo pa da se provjeri da li se tamo prijavio u nadležno predstavništvo FNRJ?

Evo još jednog sličnog svjedočanstva o položenom ispitu iz Historije-Povijesti.

Evo i jedne vojne knjižice iz 1967. godine. Tada se još u knjižicu nakon odsluženja vojnog roka
upisivala karakteristika vojnika za vrijeme služenja vojnog roka.

Evo još jedne iz 1972. godine. Ovdje se radi o vojnoj knjižici bivšeg AVL kojem je prestala aktivna služba u JNA
pa mu je izdana vojna knjižica nakon penzionisanja. Koliko je meni poznato AVL za vrijeme aktivne službe nisu
imali izdanu vojnu knjižicu.  Isto tako je i otac kod odlaska u penziju 1981. dobio vojnu knjižicu, samo što su
mu tada ostavili i vojnu legitimaciju s upisom na zadnjoj stranici da mu je AVL prestala 31.12.1981.

Evo jedne vojničke isprave kakve su bile izdavane 1944 i 1945 godine još u partizanima.
Nisam znao za takve. Sken je malo slabije kvalitete, preuzeo sam ga sa stranica aukcionara
pa onda malo doradio koliko se moglo.

Evo i još jedne iz 1944 ali rekao bih da izgleda malo drugačije, ovu je izdala 23. udarna divizija.
Sken je preuzet sa stranica kolekcionara i malo dotjeran.

Evo vjerujem da će svima koji su bili službom na brodu ovo biti zanimljiv dokument iz doba mornarice NDH i ako nije
dokument JRM, ali mislim da je zanimljivo. Ako mislite da mu tu nije pravo mjesto javite da prebacimo negdje drugdje.

Radi se o knjigi službe.

Nastavak

Pa u to vrijeme baš u partizanima i nije bilo sve standardizirano, a vjerovatno je i ovisilo od toga kakav materijal je imala štamparija
koja je štampala isprave. Možda je i razlika u ispravama i namjerna u odnosu na to koja komanda ih je izdavala i ako mi se to čini
manje vjerovatno.

U svakom slučaju interesantni dokumenti.

Ova knjiga službe je danas rijedak dokument i drago mi je da se ovdje može vidjeti skenirana dovoljno kvalitetno da se detalji mogu
pročitati. Vojnički put osobe je interesantan jer nije bio odmah "preuzet" u oružane snage NDH nego tek 1944.

Mislim da ste u pravu, jer prvi čin koji je upisan je Kapetan korvete. Rezervisti su obično počinjali od nižeg čina kao npr potporučnik
ili poručnik korvete i rijetko bi koji dogurao do čina kapetana korvete.

Takvih knjiga u lučkim arhivima ima na tone. Kad je lučka kapetanija preseljena u Šibenik s Kornata jednostavno se počelo pisati na slijedećoj praznoj stranici. Knjige prometnih ureda, očevidnici i druge uporabljive knjige nastavljale su se voditi bez obzira tko ih je otvorio. Tako je još 1944. godine bilo.

Eto listajući po internetu pronašao sam i jednu staru oficirsku diplomu još iz vremena partizana, izdanu 1943. godine.
U potpisu je i vrhovni komandant Josip Broz Tito.

Vjerujem da zaslužuje da se nađe na ovim starnicama.

Kada bi se željeli odmarati u vojnim odmaralištima bilo na moru ili u planinama trebalo je krenuti od popunjavanja ovakvih formulara.
Bili su prilično detaljni, ali tako je to onda bilo. Dokument nije baš bio u najboljem stanju kod skeniranja pa je ispao malo slabije
čitljiv, ali bolje nije uspjelo. Ipak mnoge će podsjetiti na te dane pred godišnje odmore.

Interesantan dokumenat, specificirana su odmarališta pa iz toga vidimo gdje su mogla ići AVL, lica u penziji i GL na odmor u vojna
odmarališta. Oni s malo višim činovima i na višim položajima mogli su ići i na Brijone ili još par rezidencijalnih vila duž Jadrana, ne znam
za unutrašnjost zemlje, ali bili su rijetki.

Zanimljivo, inače točno je da su neki s višim činovima mogli ići na odmor na Brijune i to za sitne šolde, privilegija čina i položaja.
Na tim dokumentima se Brijuni ne navode, ali išlo se.

Koliko se sećam na Brione se moglo otići tek posle 1980-te godine. U početku samo neki, posle ipak malo više, ali ipak ne baš svi. Uostalom i u neke delove poznatih odmarališta (Kupari, Meljine) nisu mogli otići, odnosno dobiti smeštaj baš svi. Samo neki, kao uostalom i danas.

Kome je stalo do tih mondenih ljetovališta? Imali smo Martinsku, kanal, Jadriju. Tu se bez pozivnica i predupisa moglo ljetovati i uživati. Na jadriji sam upoznao ćer jednog pukovnika iz Bg. Cura i po. Ćaća joj je bio mrki tip a mater bolja od ćaće miljun puta. Stari je cvika od žene.

Možda nisam pazio, ali čini mi se da nitko nije postavio nešto s čime smo se često sretali. barem mi sitne ribe, kojima je više bilo u glavi propuha nego vojne discipline. Ili ste svi bili primjerne starješine ili ste brže-bolje spalili, podrapali sličnu prepisku. Konačno sam uspio pronaći svoju arhivu, ima toga podosta, skenirao sam par komada, razlozi su obično isti- prespavani jutarnji zbor, bježanje s broda, šišanje. Naredbodavci su različiti.
Naređenja za pismenu izjavu:

I još jedno:

Jablanko care!  :)

Ta izjašnjenja su bila standardna, kad se usmenim putem nije postiglo što se htjelo. A uzroci za koje su zahtjevana bili ski uvjek oko šišanja, nedolazaka u zbor, zakašnjavanja na posao (iako smo obično spavali na brodu), odlazak u grad kad smo bili službena smjena....

Ja nisam odgovarao na izjašnjenjam koja nisu bila ovjerena i zavedena kao službeni dokument. Pravio sam se "lud" kao nisam ga ni dobio..... :angel:

Bogami poprilična nedisciplina... ;D

Богами, и степенована као "војна тајна - поверљиво". Дакле, откривањем података да је МТ водник Јабланко кршио војну дисциплину, а посебно онако непотшишан, озбиљно би била угрожена борбена готовост Морнарице, а богами и целе ЈНА. :D. Ова изјава се, као поверљив документ, имала чувати у каси. Ако су се држали прописа команданти брода су ове изјаве предавали један другом уз записник ;). Јабланко, свака ти част за одговоре.

Ја сам имао прилике да напишем изјашњење начелнику Генералштаба ЈНА, генералу Мирковићу, јер војник-возач из моје чете није носио капу приликом управљања војним моторним возилом. Мирковић га је негде у Београду мимоишао у свом возилу, одмах га је "ошацовао" и закључио да опасно угрожава ред и дисциплину  и нарушава углед припадника ЈНА и саме ЈНА. Још истог дана, депешом, наредио је команданту РВ и ПВО (чета чији сам био командир је била непосредно потчињена Команданту РВ и ПВО - тада је то био генерал Тус) и мени да напишемо изјашњења и доставимо их одмах, истог дана у кабинет НГШ. Наравно, ја сам признао да нисам довољно добро увежбао војника у ношењу капе док вози и да, наравно, прихватам сваку одговорност за умањењу борбену готовост и нарушен лик и углед ЈНА. Начелник оперативног одсека КРВ и ПВО, коме сам дао изјашњење је умро од смеха, двоумио се да ли да га пошаље таквог, али га је ипак проследио. Занимљиво, није било реакција. Верујем да Мирковић није ни читао таква писанија и да је то више било у функцији "капларисања" чему је он био склон.

to je pravi vodnik  ;) i to MT  :super  :super

пропусница за лица која су радили на опремању нових П:
[attachment=1][attachment=2]

Pa bili ste jako "zločesti MT vodnik" kada su se pisala tolika naređenja za izjašnjenja. Propisi su zahtjevali da starješina bude podašišan
ali od toga praviti scene i tražiti pismene izjave čini mi se da je to više negativno uticalo na borbenu gotovost i moral posade i broda
nego ako je neki mlađi oficir imao centimetar dulju kosu od one po PS-u.

Isto ako ste radili na otklanjanju nekog kvara na brodskom postrojenju pa propustili zbor, hm..., čini mi se da je bilo korisnije da ste nastavili
s popravkom uređaja (tako piše u izjašnjenju ako sam dobro shvatio). Formalno ste naravno bili u prekršaju ali bi to ipak pravi starješina
trebao riješiti usmeno, a ne da piše sastave. Kako kaže Duje ti "dopisi" nisu službeno uručeni preko protokola pa formalno i nisu postojali.
A ono "Vojna tajna" i "Povjerljivo" je mislim bilo na granici neozbiljnosti onog tko je to napisao, zaista gdje je tu bila vojna tajna?

Ipak dokumenti su zanimljivi baš zato jer su takvi.

A tek ono "Dragi druze potporucnice".....

Naredio ti da pises izjavu, pa ti je zbog toga bas drag!
E, bas sam se slako nasmejao....

Ovo u stvari nisu nikakvi dokumenti, obični spiskovi. Na ekspediciji sam podizao novac za mornare i da bude sve čisto i da se pokrijem predavao im uz potpis. Čuvao sam ako bi bilo kakvih primjedni. Da čuvao. Čuuuvao. Možda se netko prepozna ili prepozna nekoga.

Ovakvi dokumenti ponekad imaju i daleko veću vrijednost nego oni koji su bili službene forme na strogo propisanim obrascima.
Ako se netko od bivših mornara sada nakon 30 godina prepozna na njima, može mu biti i zanimljivo i drago.

Evo pretražujući "dokumentaciju" pronašao sam i najnovije izdanje zdravstvene knjižice AVL iz 1991.
Korice su tamno zelene boje iz polutvrdog kartona presvučenog nekom mekom plastikom, izgledaju
kao korice zadnjih vojnih knjižica. Unutrašnjost se nešto razlikuje u odnosu na one koje su bile
izdavane sedamdestih godina. Ova je bila izdana pripadniku JRM ali vjerujem da su i KOV i RV tada
dobivali takve knjižice. Njih će se sječati oni uvjetno rečeno najmalađi pripadnici JRM-a.

Obrazac knjižice je bio isti bez obzira na pripadnost vidu, takva je i u vojnih penzionera. Sada je kod penzionera zamenjena novim obrascem.

Bilo je i malo diskusije oko izgleda legitimacije pitomaca MVA tijekom školovanja. Evo postavit ću
i jednu legitimaciju pitomca MVA izdanu 1988. godine. Po onom što sam čuo pa prenosim te su
ih godine navodno mjenjali, one smeđe od prije i izdavali ove plave. Evo par skenova.

Ineresantno je to s izvedbom-bojom potomačkih legitimacija. Kada usporedimo obje legitimacije
tekst na poleđini je isti, možda su zaista u MVA od 1988/89 promjenili "Image" pitomačkih legitimacija
pa se eto pojavljuju dvije verzije što se tiče boje i imamo čak tri vrste korica.

A evo jednog neslužbenog, ali rekao bih iskrenog dokumenta iz vremena JRM. Radi se o zahvalnici poodoficira
razarača Triglav, svom komandantu. Nakon puno rada i truda lijepo je kada dobiješ i takav znak priznanja od
svojih podređenih na brodu. Takva uspomena je možda i draža od onih službenih-formalnih.

Da se podsjetimo, radilo se o eskortnom razaraču koji je Jugoslavija i JRM dobila od Italije 1949. godine
kao dio ratnih reparacija  1712/973 tona, duljine cca 83 m; širine 9,9 m i max. brzine 25 čvorova. Bio je
naoružan sa topovima 3 x 100 mm; 4 x 40 mm, 4 x 20 mm, 4 torp. cijevi 450 mm. Posada je brojala od  150
do 175 članova.

Prilažem i sličicu Triglava, vjerujem da će nekom od bivših članova posade ako je na forumu, biti drago da
vidi svoj brod.

Više detalja o brodu se može naći na drugim stranicama palube.

Pa sada imamo lijep pregled pitomačkih legitimacija koje pokrivaju razdoblje od negje 1975. godine pa zaključno do kraja 1991.

Kakve su bile prije? Ne znam, možda netko zna pa ako nema sličicu barem da opiše?

Пре их није ни било. Питомци су добијали војничку књижицу као и војници. Ја сам у ВА  КоВ кренуо 1973. године и добио сам војничку књижицу. Тек касније смо добили питомачке легитимације 1974. или 1975. године.

Hvala na informaciji, sada sam i to pitanje riješio.

Džumba, da li možda znaš zbog čega se vrlo praktična praksa da se svi polaznici bilo kog vojnog školovanja nazivaju pitomcima, promenila pa su uvedeni nazivi: student, slušaoc, itd............. a izgubilo se to univerzalno i praktično pitomac?

Vjerujem da će Džumba dati točno objašnjenje za nazive u Vojsci Srbije.

Kod nas u Hrvatskoj sada i nema Vojne akademije, ali postoji program Kadet, tako da se studenti profila
potrebnog oružanim snagama školuju na civilnim fakultetima uz ugovore za program Kadet s MORH-om i
onda nakon uspješnog diplomiranja prolaze određenu vojnu časničku-oficirsku obuku.

Detalje zainteresirani mogu pronaći na stranicama MORH-a: http://www.morh.hr/hr/karijera-u-morh-u/kadet.html

Ne sječam se kako je bilo prije za vrijeme Kraljevine Jugoslavije, da li su onda bili pitomci ili kadeti?

Promena nomenklature je počelo još u JNA sa početka 80-tih čini mi se, da bi najviše raslojavanja nastalo u VJ.

Od pitomaca nastaše: pitomci srednjih vojnih škola, slušaoci (ŠRO, škole nacionalne odbrane, general-štabne škole) i studenti VA.

Čudan mi je naziv-status student VA. Vidim da su još 1986. bile izdavane legitimacije pitomca barem za MVA u Splitu.

Možda kasnije u Vojsci Jugoslavije?

Da upravo u VJ.

Svejedno, meni se dopadao naziv pitomac za učenike vojnih škola, pa i akademce. Pitomac ne mora obavezno biti domaća maca u kući, ili neka druga životinja. Opet ja ovde ubacujem ruske pojmove, ali tako mu je. Pitomac (Питомец) u ruskom označava kućnu životinju.

Pa izrazu pitomac ništa nije nedostajalo. Znam da sam u dosta knjiga nalazio taj izraz i za učenike koji su pohađali
osnovne i/ili srednje škole i živjeli u domovima. Radilo se o civilnim - državnim školama. Pa i vojni pitomci su živjeli u
zajedničkim domovima nazivali ih mi kasarnama ili školama i akademijama.

Мислим да је назив "кадет" уведен као универзални за полазника војне школе. Тако се полазници војних школа називају у већини земаља. У Русији су се тако називали и пре Првог светског рата. Реч "питомац" асоцира на неког над ким се има старатељство, неко ко није самосталан, неко ко има ограничења у погледу кретања и слободе. Када се боље размисли можда је и требало променити тај назив иако је већини старијих "ушао у памет" и тешко се привикава на ново.

У Краљевини Србији и Југославији се користила реч "питомац", па се тако наставило и у другој Југославији.

И полазници школе резервних официра су се називали "питомцима". Само активни официри и подофицири, полазници војних школа и курсева, називани су "слушаоцима". Често се међу старешинама у школи помињало да то није баш најбољи назив. Било је и анегдота где наставник опомиње "слушаоца" да не спава, а овај одговара да он није "гледалац" већ "слушалац" и да може да слуша и затворених очију. Мислим да сада у ВС и користе термин "полазник".

Ja sam odmalena načen na naziv "Pitomac" i tako ga i sada nazivam osim kada moram službeno pisati
za Državne organe tada su "Kadeti". Naše generacije savršeno dobro znaju za oba izraza.

Evo i ovdje ću postaviti skenove jedne stalne propusnice za ulazak u VP 6577 Pula, to je bivša Mašinska škola u Puli.
Kasnije je ovjera "prebačena" i na VP 7251 Pula, zadnju jedinicu u kojoj je vlasnik propusnice radio do penzije.

U vezi zamjene vojnih legitimacija koja je izvršena 1979. kada su povučene-zamjenjene one izdane 1969. pitao bih
da li se zna kakav je postupak bio sa starima (iz 1969.) legitimacijama. Da li su bile poništene i arhivirane ili bi se nakon
poništenja spaljivale?

Meni je zanimljiv podatak kako je to bilo u Puli, konkretno VP 6577 bivša Mašinska jer sakupljajući vojne legitimacije naišao
sam i na one izdanja 1969. koje su očigledno po poništavanju bile ostavljene vlasnicima (pa ih je netko od njih prodao i ja
srećom kupio).

Kao primjer postavljam jednu takvu izdanu 1970. godine koja je bila poništena ali nije bila uništena.

To pitam iz razloga jer bih volio pronaći i tu legitimaciju mog pokojnog oca koju je predao 1979.kada je dobio novu (koju
sam postavio na forumu).

Znam da tragam za iglom u plastu sijena, ali "nade umiru zadnje".

Pitanje ću postavit na više stranica foruma pa možda netko zna nešto, ako i arhive nisu uništene tijekom "cunamija".

Pa ovo je hvalevrijedan pokušaj da pronađeš traženu legitimaciju svoga oca, ali možda ti se posreći. Čuo sam da su se
stare legitimacije (te iz 1969.) ostavljale poništene starješinama kada bi im prestajala AVL ako su bili stariji od 50 godina,
ako su bili mlađi legitimaciju bi zadržavala jedinica u kojoj je bio do prestanka aktivne službe. Što je bilo poslije ne znam,
možda arhiviranje u personalni dosije ili spaljivanje?

Za nove izdavane od 1979. na dalje bilo je predviđeno da ostanu starješinama i nakon odlaska u penziju kao važeće
legitimacije, a u civilstvu su mogli podići i običnu civilnu legitimaciju ili osobnu kartu-iskaznicu.

Pretpostavljam da bi nam svima točan postupak možda mogao objasniti Džumba.

Svakako ti želim uspjeh i sreću u traganju i nadam se da će ti kolekcija vojnih legitimacija i dalje rasti.

Zahvaljujem na informacijama i željama za uspjeh u "potragi". A zaista možda bi nam Džumba mogao  dati točnu informaciju
kako je išao postupak s tim legitimacijama. Pozdrav.

Uz vojnu osobnu legitimaciju je išla i "futrola", bila je od crne plastike,  evo kako je izgledala.

Da sječam se to se je dobilo još uz one legitimacije iz 1969. U jednom "džepiću" je bila legitimacija, a u drugom je bila kartonska
knjižica u kojoj su bili kuponi-odresci  za upisivanje ratnog rasporeda. Kada su 1979. mjenjali legitimacije, ta "futrola" je zdržana
jer su i nove legitimacije bile istih gabarita kao i one iz 1969.

Dozvola za stalini izlaz iz kasarne. Izdana mi je u Puli, a vidi se koja VP. Pozadi se je upisivao razlog izlaza. Potpisivao je nadležni starješina.

Lista za kontrolni sistematski pregled prednja strana

Super dokumenat iz nekadašnje Mašinske, u potpisu kap. 1. kl. Z. Tanasković, "šef" XXI klase. On, ondašnji poručnik Lauš Ivan i otac su
bili starješine XXI klase. Danas je po mojim informacijama još samo živ pukovnik Lauš.

Pitomačka knjižica. Interesantna je po tome, što se vide predmeti koje smo imali tokom četverogodišnjeg školovanja.

Pitomačka knjižica

Pitomačka knjižica

Pitomačka knjižica

Pitomačka knjižica

Pitomačka knjižica. Uspjeh na kraju četvrte godine i zadnja slika: na tim starnama se je pisala poruka roditeljima (starateljima). Kod mene je obično pisalo: ne zalaže se dovoljno, mogao je i bolje..... No nikad nisam bio na popravnom, i svake godine je bio bolji uspjeh :angel:

Nisam znao da su bile takve knjžice. Otac me očigledno nije o "svemu informirao". Jako mi je drago da je netko ipak
sačuvao takve stvari iz vremena stare dobre Mašinske iz XXI klase.

Crni Duje, zašto si prekrio ocene iz prve tri godine? Zbog one opisne ocene (ne zalaže se dovoljno) 8)?

Ja sam indeks iz VA, sa ocenama iz prve dve godine, okačio negde u nekoj temi. Pošto je indeks iz KoV da ne kačim ovde.

I na zadnjoj slici su trebale biti ocene prekrivene, ali greškom.....Ne stidim se ja svojih ocjena. Poruke roditeljima su odražavale moj način učenja (kampanjski). Kad više nije bilo zezanja, malo sam morao zapeti. Znanje koje smo donjeli iz osnovne škole bilo je, po mom ubjeđenju, presudno. To bi mogli potvrdit moji klasiči. Dosta "super odlikaša" (jel se nekad reklo Vukovci) nisu mogli završit ni prvu godinu. Ja se nikad nisam izvlačio ni na račun jezika.
Namjera postavljanja slika "Pitomačke knjižice" bio je upoznavanje zainteresiranih, da su i vojne škole imele ista.

Ima još jedna interesantna stvar. Prva smo generacije (podoficirske) koja je imala četverogodišnje školovanje. (ni akademije nisu uvjek bile 4 godine -pomorska, već tri godine). U 70- tim godinama se uvelo i školovanje po "Šuvarovom" sistemu (2+2 godine a to znači 2 godine svi iste predmete, druge dvije po specijalizacijama). Kod nas "oružara" bila je još jedna specifičnost, zadnje polugodište 4-te godine išli smo u Split i praktično tamo završili  tu godinu. To je bilo svakako pametno, jer su u Lori več bili kabineti (torpedni, artiljerijski, raketni) gdje smo mogli bolje savladati gradivo.  

Pa ocjene iz četvrte godine i nisu bile loše, usudio bih se reći i dosta dobre. Sječam se da je otac s Vama išao u Split u Loru to zadnje polugodište
da Vas odvede, pričao mi je i događaj kada je bilo neko postrojavanje pred odlazak negdje, kako je neka klasa akademaca ležerno krenula bez onog
"naprijed marš", pa zatim "marševskim korakom" pa su naišli na Načelnika Centra koji ih je onda ukorio i vratio da ponove radnju, a kako ste Vi propisno
krenuli i da Vas je zato pohvalio. Tako nekako mi je otac ispričao, možda sam i nešto krivo prenio jer ipak je to bilo davne 1974. godine.

Najvažnije je da ste ipak proizvođenje u čin MT vodnika imali u Puli, sječam se toga jer sam bio prisutan, tada sam završio tek prvi razred tehničke
škole.

Ocjene kao ocjene znače i ne moraju značiti previše. Sve ovisi i od kriterija predavača, a najvažnije kako ste se kao mladi vodnici
snašli po ukrcanju na brodove.

Opčenito se smatralo da je Pulska Mašinska proizvodila dobar kadar. A lijepo je da ste knjižicu sačuvali i postavili na Palubu.

Postavio bih linkove i na ovoj stranici, možda je zanimljivo za sve koji su bili nekad pitomci 41. klase MVA, ali i za sve bivše
pitomce MVA kojih mislim da ima poprilično na stranicama Palube.  Originali su na stranici  "Nešto iz Lore".

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5072.msg303473.html#msg303473
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5072.msg303474.html#msg303474
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5072.msg303478.html#msg303478
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5072.msg303479.html#msg303479

Možda i ovdje pripadaju.

Inače nisam na Palubi nigdje primjetio neku stranicu tematski posvečenu MVA ili možda nisam dobro gledao?

Ako sam u pravu onda mi je to zaista čudno.

Od svih klasa mornaričkih škola pronašao sam samo XIV klasu MTPŠ iz Pule i to zaista vrlo opširnu.

Čudno da nitko nije to pokrenuo barem od relativno mlađih klasa ako već pretpostavim da stariji nisu baš vični kompjuteru.

Možda je i  na ovoj stranici zanimljivo kao zdravstveni dokumenat iz JNA pa i JRM, a to je zdravstveni karton vojnih osiguranika.
kako sam slike već postavio na stranici Zdravstvena zaštita u JRM. Tu bih stavio samo link pa ako nekoga zanima neka pogleda.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8615.msg303644.html#msg303644

Evo postavio bih samo link na stranicu s zahvalnicom MŠC Split iz 1979. povodom 35. godina centra. na neki način mislim da ista
dijelom i tu pripada. Koga zanima neka pogleda.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,9973.msg304964.html#msg304964

Imam i ja kod kuće sačuvane pitomačke knjižice moga oca, tvoje klase.

Iznenadili kada bi usporedili ocene i uspeh u srednješkolskom obrazovanju onda i danas. Onda je ocena Odličan-5 bila za 90% učenika nedostižan domet, ne zato što nisu dobro učili, već zato što su standardi bili visoki. Banalan primer je - moj otac je iz fizičkog vaspitanja uvek bio vrlo dobar, iako je i tada kao i decenijama kasnije bio uspešan sportista. Danas 2/3 učenika je odlično, a neznaju rešiti prost sistem jednačine sa 2 nepoznate ili nabrojiti sve padeže u maternjem jeziku kad izađu iz srednje škole. Između ostalog, zato smo tu gde jesmo.

Ono što se danas zove "Dozvoljeno prekoračenje" je nekad bilo krivično djelo i kvalificirano kao "Podrivanje ekonomskog sistema SFRJ.
Pošteno odslužio dug državi, upoznao Niš i bio jaako dobar, pustili me ranije.
Rezultat: potpis Bata Kande na pedaliranje iz JRM.

Onda su bila druga vremena i druga pravila. Ako se prekršio zakon išlo se na "preodgoj" u zatvor u Nišu i to od čina vodnika pa mislim
do čina potpukovnika. Ne znam točno (nisam od nikoga čuo) kako je bilo za pukovnike i generale/admirale osim ako oni nisu bili bezgrešni.

Ali mi nije baš jasno ono rješenje o otpustu iz aktivne vojne službe u JNA. Zar nije bio propis da se aktivno vojno lice obavezno otpušta
iz aktivne vojne službe ako je pravomoćno osuđeno na kaznu zatvora dulju od šest ili više mjeseci? Sada da li je to komandant vježbao
strogoću ili ste Vi sami zatražili razrješenj/otpust iz aktivne vojne službe?

Već smo negde na palubi raspravljalo o tome. Čini mi se da je bio uslov preko godinu dana ili tako nešto za
otpuštanje. "Džumba" zna bolje.
Nije komadant mogao tek tako trenirati strogoću. Morali su ipak biti ispunjeni uslovi. Bilo je slučajeva da je
pojedinac želeo da napusti armiju, a pretpostavljeni ili savet su zaključili da i nije nešto posebno bitan,
bio je otpušten.
Ali obratno, pojedinac je želeo, ali komanda je smatrala da nije ispunio uslove, nije majci mogao napustiti
Armiju do ispunjavanja uslova.
Jedino da je u međuvremenu pravio prituzakonske ispade, disciplinske, onda sud, ćorka, pa kad je dozlogrdio
šupani pasoš.... ;D

Mislim da "minolivac" nije pedeliran zbog kazne, nego što je završio obavezu prema JNA. Griješim li... :dosada

Stvar je bila u dvije negativne. Kad sam 1980 napisao prvi zahtjev, bio sam na Visu na razgovoru kod Veršića i Bože Grubišića. Bili smo dvojica vodnika iz Ploča, pokojni Đorđević Ljibiša i ja. Bilo je tarapane, galame, Nožo je i inače bio kratkih živaca i najurio nas je s broda. Poslije sam dobio negativnu službenu ocjenu. Da sam se žalio na presudu dobio bih uvjetno, ali bi onda mogao dobiti zadovoljava. Ovako sam silom zakona morao automatski dobiti negativnu i skidanje. Čak su mi ponudili da napižem zamolbu, da bih ostao u Pločama na barkasi koja je tek dolazila, ali nisam htio. Na kraju sam sa Zecom i Maksimovićem sklopio džentlmenski sporazum. Neće me ganjati,a ja ću napraviti modele sva tri tipa minolovca za spomen sobu. Dobio sam dva mornara za ispomoć i do desetog mjeseca odradio posao. U to vrijeme sam već bio civil.

Znači JABLANKO, bio si nestašan. Dvije negativne sl. ocjene. A jbg.... :rtfm, i to je za ljude.
Ima tu još kolega na Palubi, koji su dobri ljudi i moji prijatelji za čitav život, a koji su prošli
istu golgotu. Nebi da ih imenujem... :angel:

Diplomski (o)branjen kod Sulje Kotarca, ljudine. :marinero

Zanimljiv dokumenat iz 1979. godine. Vidim da je u potpisu kao Načelnik Mornaričke Tehničke srednje škole pukovnik Nediljko Jerkunica.
Ja se sječam da je još u jesen 1977. Načelnik bio pukovnik Branko Kuhta još iz vremena kada je škola bila u Puli (jer sam ga po dolasku
u MVA išao neslužbeno pozdraviti). Znam da je kasnije išao na mjesto u Zagrebu ali mi se činilo da je to ipak bilo negdje početkom
osamdesetih godina. Da li se možda sječate koje je to točno godine bilo?

A za mentora potpukovnika(možda je onda bio i pukovnik?) Kotarca mogu reći samo dobre riječi, isto misle i mnogi pitomci "starijih" klasa.

Možda nije nešto, ali lepo prikazuje kako može iči saradnja..

[attachment=1]

Zanimljivo mi je da dotični gospodin koristi reč smučarsko..

Božo, dali možda znaš ko je taj Uršič?

Pojma nemam, kupio knjigu i to bilo unutra. Ako znaš, ili sumljaš tko bi mogao biti, ili ako trebaš to, javi, da ti pošaljem.

LPB

Ja znam ko je maj. Alojz Lipnik. Završio je vojnot tehničku akademiju u Zagrebu. Kad je počelo 1991 u Mariboru bio je pomočnik gen.maj. Miće Delića za politički rad u mariborskom korpusu u činu pukovnika. A gen.maj. Mićo Delić bio je komandant tog korpusa.

Inače Lipnik rodom je iz Maribora ili iz njegove okoline.

Ne ne treba, samo mi je prezime interesantno. ;)

Samo javi gde da ti pošaljem. Zato i postavio. ;)

Evo da postavim i jednu člansku legitimaciju člana plivačke sekcije Doma JRM MORNAR u Splitu iz 1950. godine. Slučajno sam na njen sken
naišao pregledavajući aukcije na "Limundu" pa sam je od tamo preuzeo i probao malo urediti. Pokušat ću nabaviti izvornik, ali ne znam dali
ću u tome uspijeti. Vjerujem da je zanimljiv dokumenat za mnoge bivše pripadnike JRM. Knjižica-formular je otisnuta latiničnim pismom, a
popunjena je pisačim strojem na ćirilici što je malo neobično s obzirom da je izdana u Splitu gdje se je pisalo latinicom. Vjerovatno su tada
još imali pisaće strojeve koje su im rusi davali i koji su bili na ćirilici.

Evo postavio bih link na stranicu s dokumentom "Patent broda" iz vremena FNRJ. Možda je to zanimljivo jer i ako nije dokumenat JRM ipak je
pomorski dokument.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,20429.msg328018.html#msg328018

Da se mnogi prisjete kako se je trebalo opremiti za slučaj rata, evo je Knjižica ratne opreme oficira, podoficira i vojnih službenika RM iz 1968.
To je bilo baš u vrijeme Čehoslovačke krize.

Malo kasni jer godišnjica prošla, ali evo kak je 1971. izgledala jedna od pozivnica na feštu povodom proslave dana JRM.

Ajme da mi je tamo sada popit malo crnog i zapalit po jednu!!!! :angel:

Мало ми је чудна да на приказаном списку ратне опреме официру припада 8 пари чарапа,а подофициру 2. Такође официру припадају две поткошуље,а подофициру не следују.

Pa bilo je tu u mornarici dosta nelogičnosti. Pokojni otac mi je pričao da dok je on od 1947. do 1950. bio upravitelj stroja na starim
minolovcima (prvo još karbonaši, a tek poslije dizelaši) on je tjedno dobivao dvije kocke sapuna za pranje robe (a bio je crn kao crnac)
dok je zapovjednik broda dobivao duplo, a bio je uvijek na mostu na čistom. Srećom zapovjednik broda je bio pametan i racionalan čovjek
pa bi mu uvijek ustupio i dio njegovih kocki sapuna.

JRM. Uvjerenje za izdanu značku pripadnika površinskih jedinica.