PALUBA

Dali neko ima slike i tt podatke za ove dve mine,ne mogu nigde da ih nadjem?
Unapred hvala...

To verovatno ima FF, on obožava mine..

 :) Mine? Ja?  :jok

Biće, samo se strpite malo, nemam ništa od tih slika na ovom kompjuteru, zvao sam kablovskog operatera da mi uvedu internet kod kuće, kad to sredim, malo ću više moći da se posvetim piskaranju.

Podrav!

Jedva cekam...

Zanima me da li bi se moglo nači nešto o njemačkim protubrodskim minama kojih je pun Jadran...hvala

Evo fotografije obaranja SAG-2 sa MTOP (169)

[attachment=1]
[attachment=2]

Pronašao sam sliku iz ranih pedesetih. Moguće da je čak to i njemačka mina.[attachment=1]

Kod ovih mina  bili su "rogovi" iz olova. Unutar "roga" je bio mehanizam, koji je je aktivirao strujno napajanje eksplozivnog punjena, da je došlo do exsplozije mine. Preko tih olovnih "rogova" su bile čelične navlake unutar kojih su bile i opruge (kao osiguranje od mogučeg aktiviranja prilikom slipanja mine). Čelične navlake bile su povezane sa sajlom i osigurane običnom kockom šečera. Kad se je šečer istopio u moru, oslobodila se je  sajla koja je osiguravala "rogove". "Rogovi" su izbačeni radi djelovanja opruga i mina je bila bojevo spremna.
Na tim takvim minama sam imao praksu 1971 godine (još kao pitomac). U Puli, ali se ne sječam kako se zvala kasarna u kojoj je bila ta radionica.
Duje

Bravo Duje, i ja sam poceo kao minerac u Divuljama. A sistem aktiviranja kontaktnih mina zaista je ovisio od obicne kocke secera.

Takozvano šećerno osiguranje.

Evo ukratko nešto o SAG-2

Mornarička sidrena mina SAG-2b je  kontaktna galvanoelektrična mina namenjena za borbu protiv manjih ratnih i trgovačkih brodova.
Polaže se sa površinskih brodova.
Mina SAG-2b je sidrena sa automatskim uređajem za usidrenje na principu prethodnog utega sa balastnim sidrom. Postavljenu dubinu zauzima sa morske površine. Bezbedna je za rukovanje i veoma je sigurnog dejstva ako se pravilno usidri.
Mina eksplodira nakon pravilnog usidrenja i isteka vremena potrebnog za dovođenje mine u opasno stanje (10 – 15 minuta, dok se istope šećerna osiguranja na zaštiti olovnih rogova i u hidrostatskom osiguraču), ako brod ili podmornica udare u nju i saviju najmanje jedan od pet olovnih rogova. 
Savijanjem jednog ili više olovnih rogova u njima se lome staklene ampule sa elektrolitom (kiselina). Elektrolit dospeva u galvanski članak gde se razvija napon od oko 1,8V. Taj napon se preko hidrostatskog osigurača dovodi na detonator. Detonator detonira i preko podsticajnog metka izaziva eksploziju mine.

Osnovni TT podaci:

- dubina mora za polaganje  ......................................................    оd 10 dо 110 m;
- položajna dubina mine ............................................................   оd 1,2 dо 4 m;
- granični minski interval  .........................................................   35 m;
- težina kompletno opremljene mine  .......................................   600 kg;
- težina eksplozivnog punjenja  ................................................   115 kg (TNT);
- dubina tempiranja hidrostata   ................................................   0,6 do 2,4 m;
- vreme potrebno da mina dođe u opasno stanje  .....................   10 – 15 min;
- dužina sidrenog konopa .........................................................   110 m;
- dužina konopa za odmeravanje položajne dubine  ................   7m


Imam i slike - samo da skontam kako se postavljaju!

Evo obećanih slika SAG-2b!

Na prve dve slike se vidi kompletna mina. Ovo je školska - ali izvana nema razlike između nje i bojeve, osim u boji. Bojeve su bile ofarbane u zelenu boju. Sada više nema ni jedne - sve su delaborisane. TNT je prodat a telo mine i sidra čekaju da se istope u železari NK.
Lepo se vidi sidereni uređaj sa namotanom sajlom i metalni zaštitni poklopci na olovnim rogovima.
Treća slika prikazuje kompletan olovni rog: zaštitnu metalnu kapu, oprugu koja je odbacuje kada se istope šećerna osiguranja, staklenu ampulu sa kiselinom koja se lomi kada na olovni rog naiđe brod i zgnječi je.
Na sledeće dve slike su podsticajni meci - pojedinačno i u ambalaži.
Sledeće dve slike prikazuju detonatore - pojedinačno i u ambalaži.
Detonator aktivira struja iz galvanskih članaka olovnih rogova. Oni su kod opremljene mine uvrnuti u podsticajni metak, a podsticajni metak je postavljen u svoje ležište u eksplozivnom punjenju mine.
Detonacija mine ide sledećim redosledom: gnječi se olovni rog - lomi se ampula - stvara se galvanska struja - aktivira se detonator - aktivira se podsticajni metak - aktivira se eksplozivno punjenje mine. 
Na osmoj slici je prikazano šećerno osiguranje - ima dva tipa, jedan za hidrostat a drugi za zaštitu olovnih rogova.

Evo nešto i o mini SAG-1, odnosno o njenom nasledniku SAM-M.80


Što se tiče mina SAG-1, i one su takođe bile sidrene galvanoudarne mine, kao SAG-2.
Funkcionisale su na istom principu kao mine SAG-2 ali su bile namenjene za uništavanje većih brodova jer su u minskoj posudi imale skoro dva puta više eksploziva.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka se pristupilo modernizaciji tih mina SAG-1 i one su praktično od klasičnih kontaktnih postale savremene nekontaktne akustične mine. To je značilo da nije bilo potrebno da brod ili podmornica direktno nalete na minu da bi se ona aktivirala već je minu aktiviralo akustično polje broda.
Mine SAG-1 na kojima nije izvršena modrenizacija, su tokom osamdesetih rashodovane.
Koliko ja znam, modernizovano je nešto više od 100 mina za potrebe naše mornarice.
Yugoimport SDPR je akustični paljbeni uređaj PU-M.80 imao u svojoj izvoznoj paleti i vršena je modernizacija mina i u nekim nesvrstanim zemljama u to vreme. 
Modernizacija mine je obuhvatala sledeće:
Poskidani su olovni rogovi i umesto njih su ugrađeni hidrofoni, kao inicijalni davači akustičnog paljbenog uređaja PU-M.80, što je predstavljao ’’pamet’ nove mine. Minsko sidro je takođe modifikovano i omogućavalo je potapanje mina u dubljem moru.
Modifikovana mina je nazvana zvučnim imenom:
Mornarička automatski sidrena, trokanalna (dežurni, bojevi i zaštitni kanal) akustična mina SAM-M.80.
Već sam naglasio da je ta ’’nova’’ bila nekontaktna mina, i namenjena je za borbu protiv površinskih brodova i podmornica u površinskoj vožnji. Polagala se sa površinskih brodova, koji su bili opremljeni odgovarajućim minskim tračnicama i krmenim nastavcima.
Mina SAM – M.80 je sidrena, sa automatskim uređajem za usidrenje, na principu prethodnog utega sa plavljenim sidrom. Postavljenu položajnu dubinu je zauzimala sa morske površine.

Dovođenje mine u opasno stanje teklo je sledećim redosledom: topivi (šećerni) osigurač i satni osigurač drže minu u bezopasnom stanju od 20 minuta do 10 sat i 25 minuta (izborno) nakon polaganja. U vremenu od 10 do 15 minuta otopi se osigurač u čašici hidrostatskog vremenskog osigurača i ako hidrostatski pritisak savlada silu opruge u hidrostaskom osiguraču počinje da radi satni mehanizam, čime počinje teći sigurnosno vreme satnog osigurača od 20 minuta do 10 sati. Po isteku postavljenog vremena satni mehanizam oslobađa satni osigurač koji tada priključuje minsku bateriju na jedinicu za obradu signala i hidrofone i time mina postaje opasna (oštra).

Mina eksplodira kada akustično polje broda (cilja) oko mine zadovolji parametre neusmerenog hidrofona, glavnog usmerenog hidrofona, pomoćnog usmerenog hidrofona te elektronskih sklopova u jedinici za obradu signala u pogledu osetljivosti, frekventnih karakterisitika, trajanja.     

Nakon određenog vremena provedenog u moru, aktivirao se barutni potapač i otvarao je rupu u minskoj posudi. Na taj način je mina potonula na dno mora i postala bi ’’neopasna’’.
Zapravo, trajnost položene mine u moru zavisila je od kapaciteta minske baterije, pošto elektronski paljbeni mehanizam nije mogao raditi bez električne energije. Prema podacima proizvođača baterija je mogla opskrbljivati paljbeni uređaj mine električnom energijom 6 meseci.

Osnovni TT podaci mine SAM-M.80:

- položajna dubina mine prilikom automatskog sidrenja:
h1 = 10 m;
h2 = 15 m;
h3 = 20 m;
h4 = 25 m;

- položajna dubina mine prilikom neautomatskog sidrenja:
h = H – 5 m

- dubina mora za polaganje mine ''H'' prilikom automatskog sidrenja:
Hmin = h1 + 8 m;
Hmaks = h4 + 275 m;

- dubina mora za polaganje mine ''H'' prilikom neautomatskog sidrenja:
Hmin = 14 m;
Hmaks = 29 m;

- početna neaktivnost mine:
T1 = 20 min do 10 sati i 25 min

- dubina mora potrebna za uključivanje hidrostatskog osigurača:
H1 = 5 do 6,5 m


- težina kompletno opremljene mine  ................................................   1000 kg;
- masa sidra  .......................................................................................   600 kg;
- masa eksplozivnog punjenja  ...........................................................   200–240 kg;
- dužina sidrenog konopa  ..................................................................   276 m;

Komplet mine sačinjavaju:

- minska posuda sa eksplozivnim punjenjem M.80 ...........................   1 kom.
- minsko sidro sa uređajem za sidrenje M.80 ....................................   1 kom.
- paljbeni uređaj (PU – M.80)  ...........................................................   1 kom.
- detonator M.80 ................................................................................      1 kom.
- podsticajni metak M.80 ...................................................................   1 kom.
- barutni metak za potapač M.80 .......................................................      1 kom.
- minska baterija BAM-1C ................................................................      1 kom.
- topivi osigurač hidrostatskog vremenskog osigurača  ....................      1 kom.
- bakarno osiguranje sidrenog uređaja ..............................................      1 kom.




 
 
 

Evo i nekoliko slika o toj mini:

Na prvoj slici se lepo vidi kompletna mina. U prvom planu je vidljivo minsko sidro sa prethodnim utegom, koji služi za postavljanje položajne dubine mine.
Na drugoj slici je detonator, treća slika predstavlja podsticajni metak, na četvrtoj slici je barutni potapač mine. Peta slika prikazuje minsku bateriju. Minsku bateriju je proizvodila firma IHIS iz Beograda.

Svaka čast na zaista odličnom predstavljanju mina. Kada gledam ove slike, vračam se u školske klupe. Sate i sate sam to morao učiti (i znati). Baterije za mine (BAM 1 i Bam 2) sam kasnije dužio u skladištu u Lori. Koliko se sječam proizvodila jih je tvornica "Zmaj" Ljubljana.  Izgleda, da si postavljene  slike napravio sam.
Duje

Da budem iskren , ovo je mozda deo koji sam najmanje znao o mornarici.
Hvala ti @Lovac na ovom tekstu i na fotografijama koje si postavio.  :super

Lovac hvala ti mnogo . . .

Još ću postovati nekoliko slika o mini SAM-M.80. Na tim slikama se detaljno može videti paljbeni uređaj te mine i pult koji služi za proveru i podešavanje istog, te način spajanja pulta sa paljbenim uređajem i hidrofonima. Ovo što se vidi na ovim slikama je zapravo ''pamet'' te mine i to je to što je čini različitom u odnosu na staru kontaktnu minu SAG-1.

SAG-1 iz Muzeja MORH-a, Slika: Večernji list hr http://www.vecernji.hr/