PALUBA

Osnovna licna dokumenta gradjana su licna karta (za utvrdjivanje identiteta) i pasos (putna isprava).


Lična karta je javna isprava kojom građani dokazuju identitet. Lična karta služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane. Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava umesto pasoša.


Sadržaj i obrazac
U ličnu kartu se upisuju podaci imaoca lične karte, i to: ime i prezime, pol, dan mesec i godina rođenja, mesto opštine i država rodjenja, kao i jedinstveni matični broj građana. U obrazac lične karte unose se i slike biometrijskih podataka imaoca te isprave (fotografija, otisak prsta i potpis), kao i datum izdavanja lične karte sa rokom njenog važenja. Obrazac lične karte štampa se na maternjem jeziku, ćiriličnim/latiničnim pismom, i na engleskom jeziku, a u skladu sa zakonom i na jeziku i pismu nacionalnih manjina.

Regulacija i nadležni organi
Organi unutrašnjih poslova vode razne evidencije o elementima ličnog statusa građana, posebno o prebivalištu i boravištu, evidencije državljana, evidencije ličnih karata i putnih isprava, ličnih(matičnih) brojeva građana, registar motornih vozila. Opštinski organ unutrašnjih poslova vodi evidenciju o primljenim zahtevima i izdatim ličnim kartama. U gradovima sa više opština može se voditi jedinstvena evidencija o izdatim ličnim kartama za celu teritoriju grada.
Utvrđivanje indetiteta lica i vođenje evidencije o izdatim ličnim kartama, kao posebna upravna materija, regulisani su Zakonom o ličnoj karti. Prema ovom zakonu, lični indetitet dokazuje se ličnom kartom, koja je javna isprava, a može služiti i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane.

Primeri licnih karata na ovim prostorima:

Primer licne karte u kraljevini Jugoslavije iz 1937.godine

Primer licne karte iz vremena II svetskog rata

Licna karta iz 1941.g. iz talijanske okupacione zone – Kastel Novi

Primer licne karte iz period neposrednog oslobodjenja Jugoslavije, prva polovina 1945.g.

Osobna legitimacija izdata u Splitu od strane N.O.O. Split i
Licna legitimacija izdata u Novom Beceju od strane N.O.O. Novi Becej

Licna karta izdata od strane Komande grada Beograda 1945.godine [attachment=1]

Ovakav oblik LK karte po neproverenim podacima je zadrzan do pocetka pedesetih godina proslog veka, a onda se krenulo sa izdavanjem licnih karata u novoj formi i obliku.


Naslovna strana

Obrazac lične karte štampao se na maternjem jeziku, ćiriličnim/latiničnim pismom, u skladu sa zakonom i na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Evo jos jednog primera.

Ovaj oblik i forma LK se zadrzao od sedamdesetih pa do pred raspad SFRJ. Obrazac štampao se ćiriličnim, odnosno latiničnim pismom.

Pocetkom devedesetih godina krenulo sa izdavanjem licnih karata u obliku knjizice, koji se u pojedinim republikama bivse SFRJ zadrzao sve do 2000 i neke godne.

Nakon raspada SFRJ u Srbiji je zadrzana forma dotadasnje licne karte, s tim da je doslo do promene grba na naslovnoj strani i unutrasnjosti.


Lična karta na starom obrascu je izdata sa rokom važnosti do 27. 7. 2011. godine. Izmenama Zakona o ličnoj karti važnost ovih ličnih karata je produžena do 31. decembra 2016. godine.

Na sednici Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, 14. jula 2006. godine, donet je zakon o ličnoj karti. Po njemu Lična karta je javna isprava kojom građani Republike Srbije dokazuju identitet. U skladu sa zakonom, lična karta služi i kao dokaz o drugim činjenicama koje su u njoj sadržane. Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava.

Pravo na ličnu kartu ima svaki državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina života. Pravo na ličnu kartu ima i državljanin stariji od deset godina života. Državljanin stariji od 16 godina života koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije dužan je da ima ličnu kartu.

Zakonom je dalje propisano vazenje licne karte, nadleznost za izdavanje, obrazac licne karte, postupak izdavanja, posebne obaveze u vezi sa izdavanjem licne karte, evidencija i koriscenje podataka, kaznene odredbe,  prelazne i zavrsne odredbe.

U kaznenim odredbama je propisano da ce se novčanom kaznom ili kaznom zatvora kazniti za prekršaj lice:
1) koje suprotno utvrđenoj dužnosti nema ličnu kartu;
2) koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte;
3) koje u zahtevu za izdavanje lične karte navede neistinite podatke;
4) koje koristi ličnu kartu koju ne sme da koristi;
5) koje upotrebi ličnu kartu suprotno zabrani korišćenja lične karte kao putne isprave;
6) koje odbije da pokaže ličnu kartu službenom licu ovlašćenom za legitimisanje;
7) koje ličnu kartu da drugom licu da se njome služi kao svojom, odnosno služi se tuđom ličnom kartom kao svojom ili je na drugi način zloupotrebljava.
Novčanom kaznom kazniće se za prekršaj lice:
1) koje u propisanom roku ne vrati ličnu kartu nadležnom organu radi poništenja;
2) koje ne nosi ličnu kartu a dužno je da je ima;
3) koje bez odlaganja ne prijavi nestanak ili pronalazak lične karte.

Proces izdavanja LK u Srbiji

Pravo na ličnu kartu ima svaki državljanin Republike Srbije stariji od 16 godina života, kao i državljanin stariji od 10 godina. Ona se izdaje sa rokom važenja od 5 godina, a deci sa rokom važenja do 2 godine, a najkasnije do kraja meseca u kalendarskoj godini kada pune 16 godina života.
Ličnu kartu izdaje opštinski organ unutrašnjih poslova na čijem području ima prebivalište lice koje traži ličnu kartu. Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života. Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se lično na propisanom obrascu. Za dete, odnosno lice lišeno poslovne sposobnosti zahtev za izdavanje lične karte podnosi roditelj ili drugi zakonski zastupnik. Pre izdavanja lične karte utvrđuje se indetitet lica koje zahteva izdavanje lične karte i istinitost drugih činjenica navedenih u zahtevu za izdavanje lične karte. Lice koje podnosi zahtev za izdavanje lične karte dokazuje svoj indetitet i druge činjenice starom ličnom kartom, izvodom iz matične knjige rođenih, kao i drugim dokazima koje zatraži organ uprave nadležan za izdavanje lične karte. Opštinski organ unutrašnjih poslova dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izda ličnu kartu, a u hitnim slučajevima ili iz drugih opravdanih razloga, ako su za to ispunjeni propisani uslovi, nadležni organ je dužan da ličnu kartu izda i u kraćem roku.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-

Zahtev za izdavanje biometrijske lične karte podnosi se lično u policijskoj upravi ili stanici, po mestu prijavljenog prebivališta. Građani se prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte izjašnjavaju da li žele ličnu kartu sa čipom ili bez čipa.  

Izgled licne karte gradjanina Srbije:
[attachment=1]
[attachment=2]

U skladu sa Zakonom o ličnoj karti imalac lične karte je dužan da ukoliko se promene njegovi lični podaci, podnese zahtev za izdavanje nove lične karte u roku od 15 dana od dana nastupanja promene.

Građani koji izaberu ličnu kartu na obrascu u koji je ugrađen mikrokontroler (čip), nisu u obavezi da prilikom promene adrese prebivališta podnose zahtev za izdavanje nove lične karte i ponovo plaćaju naknade za izdavanje iste, dok građani koji poseduju ličnu kartu bez čipa, prilikom svake promene adrese prebivališta podnose i zahtev za izdavanje nove lične karte.

LICNE KARTE ZEMALJA IZ OKRUZENJA

Austrijska licna karta

Austrijska licna karta izdaje se austrijskim gradjanima. Moze se koristiti i kao putna isprava prilikom posete zemljama Evropske unije,evropske ekonomske zone i Svajcarske.

Licna karta  Bosne i Hercegovine

Bosansko-hercegovacka legitimacija (bosanski:Licna karta, hrvatski: Osobna iskaznica, srpski cirilicni: Licna karta) je legitimacija izdata u Bosni. Svi gradjani koji su stanovnici Bosne i Hercegovine i stariji su od 15 godina imaju pravo na nacionalnu licni kartu, a svi bosansko-hercegovacki gradjani koji su stariji od 18 godina moraju imati licnu kartu izdatu od strane policije (Ministarstva unutrasnjih poslova) od strane mesta prebivalista.


Izvor: http://www.infolive.ba
http://en.wikipedia.org/wiki/Bosnian-Herzegovinian_identity_card

Bugarska licna karta

Bugarska legitimacija (licna karta) je obavezna legitimacija izdata u Bugarskoj. Dokument izdaje policija u ime Ministarstva unutrasnjih poslova i glavni je oblik identifikacije na teritoriji Bugarske. Svi Bugari su obavezni po zakonu da nose stalno licnu kartu sa sobom, inace podlezu kaznama.

Od 01.januara 2007.godinebugarska licna karta moze da se koristi i za putovanje unutar Evropske unije i sengenskog prostora umesto bugarskog pasosa. Pored toga, bugarska licna karta je prihvacena kao putna isprava od strane Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije.

Lična karta Crne Gore


Lična karta je obavezan dokument, koji se izdaje crnogorskom državljaninu, koji ima prebivalište u Crnoj Gori, a navršio je 18 godina života.Crnogorski državljanin stariji od šest godina, a ima prebivalište u Crnoj Gori, ima pravo na ličnu kartu. Zahtev za njega podnosi roditelj, zakonski zastupnik ili staratelj.
Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se područnoj jedinici ili filijali za upravne unutrašnje poslove u mestu svog prebivališta.

Izvor: http://www.dijasporacg.me

Grcka licna karta

Grcka identifikaciona kartica je zvanicni dokumenat Grcke I koristi se za potvrdu necijeg identiteta u svakoj prilici. Posedovanje ovog dokumenta je obaveza za sve Grke koji imaju preko 12 godina starosti. Gradjani su duzni da je uvek nose sa sobom i pokazu na zahtev policije. Pasos se smatra jednakom vrednoscu licne karte kod potvrde necijeg identiteta.

ID kartica je vazeca putna isprava izmedju zemalja Evropske unije i zemalja koje su potpisale posebne ugovore sa grckom vladom, kao sto je Turska. Grcka ID kartica se koristi za identifikaciju gradjana kod lokalnih ili EU izbora. ID kartica vazi 15 godina.

Vojna lica, pripadnici policije, vatrogasci, obalska straza i pripadnici obavestajne sluzbe nose posebne ID legitimacije do penzionisanja ili do prestanka sluzbe.

Osobna iskaznica Hrvatske
Izvor: Wikipedija

Osobna iskaznica je licni dokument, kojeg je izdala država za identifikaciju državljana. Međunarodnim sporazumima, moguće je da osobna iskaznica posluži umesto putovnice. U Hrvatskoj osobne iskaznice za maloletnike ne postoje. Na iskaznici piše ime osobe, datum rođenja i trajno prebivalište.

Osobnu iskaznicu dužna je imati osoba starija od 16 godina života koja ima prebivalište u Republici Hrvatskoj, a pravo na osobnu iskaznicu ima i osoba starija od 15 godina života. Hrvatski državljani koji imaju prebivalište u inostranstvu ne mogu imati osobnu iskaznicu jer se njome osim identiteta, hrvatskog državljanstva, pola, datuma rođenja i adrese stanovanja dokazuje i prebivalište u Republici Hrvatskoj.

Osoba koja uz sebe nema osobnu iskaznicu, kao i osoba starija od 16 godina koja nije izvadilaosobnu iskaznicu kažnjava se novčanom kaznom za prekršaj.

Kosovska licna karta

Kosovska licna karta se izdaje gradjanima tzv. Republike Kosovo u cilju utvrdjivanja njihovog identiteta, dokaza o prebivalistu, prava na rad i prava na javne beneficije

Madjarske licne karte

Madjarske licne karte su obavezne za madjarske gradjane od 14 godina starosti, mada se mogu dobiti i ranije. Od 01.januara 2006.g. sa ovom licnom karton gradjani mogu da putuju u okviru sengen zone,EU i u neke druge evropske zemlje (kao sto je Makedonija) koristeci samo ovu kartu.

Trenutno postoje tri vrste vazecih licnih dokumenata. Najstariji dokumenat (tvrd povez)je izdat pre 1989.g. od strane Narodne Republike Madjarske; drugi tip je meki povez, izdat nakon demokratskih promena u zemlji. Oba dokumenta sadrze originalnu fotografiju vlasnika, sa originalnim potpisima vlasnika i predstavnika lokalne policije. Treci dokumenat, je u upotrebi od 2000.g. u obliku plasticne kartice (obicno se naziva licna karta) sa fotografijom i potpisom vlasnika digitalno reprodukovanog.

Kartica pokazuje puno ime, datum rodjenja i mesto, majcino ime, pol, rok vazenja kao I overu lokalnog drzavnog organa koji je izdao LK. LK jedinstvenidentifikacioni niz sastavljen od sest brojeva I dva pisma.Na ovoj karti nema nikakvih informacija o adresi vlasnika i njegovom JMBG. U Madjarskoj se JMBG vise ne koristi kao identifikacioni broj, vec sluzi samo u statisticke svrhe-popis.

Македонска лична карта
ИД је лични документ у Републици Македонији који доказује идентитет, држављанство, место пребивалишта и адресу грађанина државе. Документ издат од стране Министарства унутрашњих послова (МУП). Сваки грађанин који је навршио 18 година има право на личну карту. ИД картица се може издати држављанину који је навршио 15 година, на лични захтев, уз претходну сагласност родитеља, законског старатеља или старатеља.



Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Macedonian_identity_card

Nemacka licna karta

Nemacka licna karta (German: Personalausweis) se izdaje nemackim gradjanima od strane lokalnih kancelarija za registraciju. Obaveza za sve nemacke drzavljane starosti 16 godina i vise je da poseduju LK ili pasos, ali d sa sobom nose jedan dokumenat.

Nemacki gradjani mogu da putuju unutar EU i sengen zone sa LK umesto pasosa. Nemacke LK vaze 10 godina (sest godina vaze ako je vlasnik mladji od 24 godine.

Poljska licna karta

Svaki gradjanin Poljske preko 18 godina, nastanjen u Poljskoj, mora imati licnu kartu izdatu od strane lokalne uprave. Poljska licna karta se izdaje na period od 10 godina (ako je vlasnik mladji od 18 godina, vaznost je onda 5 godina).

Nova elektronska LK od jula 2013.godine imace elektronski cip, koji ce ujedno funkcionisati i kao elektronski potpis. Isti ce moci da se koristi za identifikaciju preko Interneta. Poljska LK moze se koristiti kao putna isprava za putovanje u zemlje unutar EU, kao i clanice sengen zone.

Licna karta Velike Britanije

Zakonom o legitimaciji iz 2006.g. Parlament Ujedinjenog Kraljevstva je propisao nacionalnu identifikacionu karticu, kao licni identifikacioni dokumenat, ujedno i kao putnu ispravu za putovanje u zemlje EU. Ista bi bila povezana sa bazom podataka, poznatom kao nacionalnim registrom identiteta.

O uvodjenju ove LK mnogo se raspravljalo od strane aktivista za zastitu ljudskih prava, strucnjaka iz oblasti bezbednosti, IT strucnjaka i politicara. Rasprava je vodjena vise o mestu i ulozi baze podataka nego o LK. Zakon je precizirao 50 kategorija informacija koje bi nacionalni registar identiteta imao o svakom gradjaninu, otiske svih 10 prstiju, digitalizono skeniranje lica i zenice oka, podatke o mestima boravka i stanovanja svih stanovnika V.Britanije tokom njihovog zivota.

Konzervativna, Liberalno demokratska koalicija formirana posle opstih izbora 2010.godine najavila je ukidanje licnih karata, sto je i realizovano zakonom od 21.januara 2011.g. Medjutim V.Britanija i dalje od strane stanovnika van EU zahteva licni dokumenat u skladu sa njihovim Zakonom o drzavljanstvu i imigraciji iz 2007.g. odnosno 2009.g.

Koliko me sjećanje služi vrijedila je do 67-68. godine. Imali su je moja mater, otac, baka, djed. Negdje 67. u drugoj polovici su izlazile plastificirane.

Osobna iskaznica RH izrađena je u ID3 formatu, mogu je imati djeca s 12 godina, obvezna je nakon 16, tako da su to iskaznice i za maloljetnike, osoba koja može dokazati svoj identitet i ukoliko nema kod sebe važeću OI ne podliježe prekršajnom postupku, ali podliježe ukoliko nije pravodobno podnijela zahtjev za izdavanje ili zamjenu OI, trenutno služi kao putna isprava za Italjiu, Sloveniju, Mađarsku, BiH i Crnu GOru, a nakon 1.7.2013 vrijediti će i za sve ostale zemlje EU.

Grčka koristi dvije vrste OI, stare ispisane samo grčkim pismom koje nemaju rok valjanosti, ali su je nositelji dužni prilagođavati svom trenutnom fizičkom izgledu - ne vrijede kao PI i nove istog formata dvojezične - engleski koje služe kao PI unutar Schenghenske zone.

Ova plava je osobna iskaznica (lična karta) građana ex DDR-a

Vojna legitimacija vojnih lica (osoba) u SFRJ. Ova je izdata u Puli 1974. godine. Prilikom izdavanja osobama nisu uzimani prstni otisci (za civilne legitimacije bilo je to obvezno). Legitimacija je presvučena finom mekom kožom sa utisnutim grbom SFRJ, dimenzija 67x91mm.

Ova druga, malo je izmjenjena i izdata je u Splitu 1979. godine, istih je dimenzija. Korice su manje kvalitetne, a na prednjoj strani je osim grba SFRJ i natpis "Socialistička Federativna Republika Jugoslavija", malo je izmjenjena i unutrašnjost, uz ostale podatke unosila se i adresa stanovanja- što kod starijih nije bilo.

Hvale vrijedna tema koju je otvorio i nesebicno popunjava Vitez Koja i drugi Palubarci.
Bilo je takvih dokumenata iz vremena IISR na nekom drugom topiku.

Nešto malog postavljao u temi Lični dokumenti iz 2 SR u Sloveniji (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=19912.0)


Mislim da bi vojna knjižica i vojna lična karta zaslužile svoje teme, samo još nisam imao vremena da jih otvorim (oko vojnih knjižica)

LPB

Ove vojne sam imao prilike vidjeti. Bile su malog formata.

Nove, biometrijske lične karte SR i CG su oličenje formalne gluposti birokratije u tim zemljama.

Naime, na prednjoj strani tog dokumenta je unesen datum rođenja osobe, a na pozadini je upisan jedinstveni matični broj, koji u sebi sadržava isti broj.
Identična je situacija i sa CG pasošem gde u istom redu stoje datum rođenja i JMBG.

Mislim da dodatni komentari nisu potrebni!

Sabacka Sicherheitspolizei radi LK po starim pravilima...
[attachment=1]

Onda se moze otvoriti i tema sa knjizicama boraca NOB-a/NOP-a.....

Ову из доба немачке окупације у Другом светском рату сам већ поставио у неку "историјску" тему. Може и овде:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Slična iskaznica postojala je od 41.-43. u Šibeniku. Samo u toj iskaznici ima liktorskih snopova ko šiblja uz Savu.

Imam materijal za ovu temu, samo mi treba vremena da sve to obradim i pripremim za predstavljenje. Bice i toga...

Evo sad nesto o putnim ispravama (pasosima).

Dokumenti koji omogućavaju prelazak državnih granica pominju se još u davnoj prošlosti. Persijski vladar Artakserks je 450. godine p.n.e. svome slugi koji je trebalo da putuje u Judeju dao pismo "za vladare preko reke", tražeći siguran prolaz dok putuje preko njihove zemlje.

Sama reč pasoš (pasport na velikom broju jezika) verovatno potiče od reči pas i porte, što je značilo proći kroz vrata u gradskim zidinama (porte) ili luku (port). Prvi pasoši su obično bili overeni pečatom neke važne ličnosti, što je smatrano dovoljnim stepenom zaštite.

U srednjovekovnoj Evropi su takav dokument putnicima izdavale gradske vlasti. U pasoš je obično upisivan opis izgleda vlasnika.

Porast popularnosti putovanja vozom u drugoj polovini XIX veka doveo je do pravog raspada sistema pasoša i viza. Gotovo sve evropske zemlje su tada opozvale pasoše, a granice su se prelazile lako i bez posebnih procedura i dokumenata. Do 1914. godine pasoši praktično nisu ni bili u upotrebi u Evropi, osim unutrašnjih pasoša za putovanja unutar određene zemlje, na primer u carskoj Rusiji i Otomanskoj imperiji.

Prvi svetski rat je ponovo vratio pasoše u masovnu upotrebu, a nove procedure ostale su na snazi i posle rata. Britanski turisti su još dvadesetih godina XX veka protestovali zbog "dehumanizacije putovanja" i zahteva da u pasošima bude fotografija vlasnika. Liga naroda je 1920. godine dala smernice koje su uticale na izgled modernih pasoša u svim zemljama.



Putna isprava je javna isprava koja državljaninu doticne drzave služi za prelazak državne granice, radi putovanja i boravka u inostranstvu i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu.

Putne isprave su: pasoš, diplomatski pasoš, službeni pasoš i putni list.

Pasoš je putna isprava – obavezan dokument za put u inostranstvo, dokument kojim gradjanin dokazuje državljanstvo i potvrđuje svoj identitet prilikom prelaska državne granice i tokom boravka u inostranstvu.

U određenim situacijama, pasoš se može koristiti kao identifikacioni dokument i u zemlji izdavaocu pasoša.

Svaki građanin ima pravo na pasoš, i to pravo mu se može uskratiti samo iz precizno definisanih razloga.

Posedovanje pasoša nije obavezno, osim, naravno, prilikom putovanja u inostranstvo.

Vrste pasoša su:
-Diplomatski pasoš se izdaje državljanima koji u skladu s međunarodnim pravom u inostranstvu imaju status diplomatskog agenta, konzularnog funkcionera, funkcionera međunarodnih organizacija, diplomatskog kurira, kao i najvišim državnim funkcionerima. Pasoš se izdaje radi efikasnog obavljanja državnih poslova u inostranstvu.

-Službeni pasoš se izdaje službenicima diplomatskih ili konzularnih predstavništava, kao i državnim službenicima, državnim službenicima na položajima i rukovodećim radnicima sa posebnim ovlašćenjima u drugim državnim organima, kada putuju u inostranstvo službenim poslom koji zahteva posedovanje službenog pasoša. Pasoš se izdaje radi efikasnog obavljanja sluzbenih poslova u inostranstvu.

-Putni list je putna isprava koja se izdaje državljaninu doticne zemlje koji je u inostranstvu bez putne isprave radi povratka u maticnu državu.

-Putne isprave koje se izdaju na osnovu međunarodnog ugovora: u tu svrhu putnom ispravom smatra se i brodarska knjižica člana posade plovila unutrašnje plovidbe, kao i pomorska knjižica člana posade pomorskog broda, ako je u nju uneta viza.


Viza je dokument, kojim se daje dozvola ulaska, boravka ili tranzita stranog državljanina na teritoriji određene države, koja mu izdaje vizu. Viza se upisuje (ili lepi kao nalepnica) u pasoš stranog državljanina, ili se izdaje kao poseban dokument u obliku obrasca, koji je potrebno pokazati prilikom ulaska u državu. Neke države zahtevaju posedovanje izlaznih viza, kod svojih građana, za izlazak iz države.

Postoji nekoliko vrsta viza: putna viza, tranzitna viza, grupna viza, diplomatska viza i službena viza.


Veliki broj država je za svoje gradjane uveo biometrijske pasoše. Biometrijski pasoš poznat i kao ePasoš (ePassport) i e-Pasoš (e-Passport) je vrsta pasoša koja koristi biometrijske podatke kako bi se označio identitet vlasnika.

Podaci se pored zapisa na papiru pasoša zapisuju i u poseban čip. U čipu su, u zavisnosti od verzije zabeležene informacije potrebne za prepoznavanje geometrije lica, otiska prsta i izgled mrežnjače oka.

Iako je uvođenje biometrijskog pasoša nailazilo na otpor organizacija za zaštitu ljudskih prava ova vrsta pasoša je uvedena u većini razvijenih zemalja, ali i u mnogim drugim zemljama.

Prvi biometrijski pasoš izdala je Malezija 1998 godine.

PASOSI KROZ ISTORIJU

Izgled pasos iz 1838.g.

Pasos iz 1887.g.

Pasosi Crne Gore:

Pasosi Knezevine Srbije:

U vreme Kneževine Srbije važili su unutrašnji pasoši za Srbiju i Otomansku imperiju koje je izdavala Kneževa kancelarija. U Arhivu Srbije nalaze se dokumenti iz 1834. sa molbama da se izda pasoš za odlazak u Karavlašku trgovcu Karadžiću Kosti da bi se video sa rodbinom, Za odlazak u Požarevac zbog naplate duga, Odlazak u Svilajnac zbog traženja posla.

U naređenju kneza Miloša iz 1837. o Dužnostima policije između ostalog stoji: Policija je dužna ispravno uvoditi u tevter pasoše i turske teskere (putne isprave).

U Arhivu Srbije se nalaze dva pasoša Vuka Karadžića, izdata 1852. i 1856. godine. Prvi pasoš je izdat "Gospodinu Vuku Stef. Karadžiću, penzioneru knjažestva srpskoga, doktora filosofije, članu više učenih društava... Polazi odavde preko Zemuna u Beč." Pasoš je važio godinu dana, samo do označenog mesta, sa napomenom da se u slučaju nužde mogla dati dozvola za promenu. Tekst je bio napisan na srpskom i nemačkom jeziku, na dva lista papira bledozelene boje.

Izvor: www.vreme.rs/cms
           www.archives.org.rs

Pasos Kraljevine Srbije:

Srpski pasoši Tomaša Masarika

U arhivu Akademije nauka u Pragu čuvaju se dva pasoša Kraljevine Srbije sa kojima je u vreme Prvog svetskog rata po svetu putovao Tomaš Garik Masarik, jedna od najznačajnijih ličnosti novije češke istorije.

Ovaj veliki intelektualac i humanista, bio je blizak južnim Slovenima, posebno Srbima i Hrvatima.
Mnogima je bio univerzitetski profesor, učitelj politike, branio je i odbranio Srbe u čuvenom veleizdajničkom procesu.
Tokom Prvog svetskog rata posle odlaska iz Praga 1915. godine, gde mu je pretilo hapšenje, Masarik je počeo da koristi pasoše Kraljevine Srbije i radi na stvaranju Čehoslovačke.

Radi se o dva srpska pasoša, oba sa slikom nosioca i na njegovo ime. Prvi je Masariku 1915. izdat u poslanstvu Srbije u Parizu i predat u Ženevi, a drugi je 1917. godine dobio u Londonu.

U pasošu koji je Masariku izdat u poslanstvu Srbije u Londonu podaci su mu donekle frizirani, verovatno da bi se izbegla neprijatna pitanja u stilu "Moravska, a u Srbiji". U drugom pasošu prezime je promenjeno u Tomas Džordž Marti, dok u rubrici zanimanje stoji "pisac", a kao mesto rođenja naveden je Bruklin (SAD).
Umesto adrese, stoji da mu je otac poreklom iz Srbije, pa je ispalo da je Masarik po svetu putovao kao srpski sin. Masarik je imao veliku ulogu u razbijanju Austro-Ugarske, samim tim i u stvaranju Jugoslavije.
Imao je veliki autoritet i među Srbima i Hrvatima, koji su često između dva rata bezuspešno pokušavali da ga uvuku u svoje rasprave i nateraju da arbitrira.

Izvor: www.rts.rs

Pasos prestlonaslednika Aleksandra Kradjordjevica iz 1919.g.

Iseljenicki pasos Kraljevine SHS iz 1924.g.

Pasos Kraljevine Jugoslavije:

Diplomatski pasos Koce Popovica 1945.g.

Pasosi na prostoru nekadasnje Jugoslavije 1945-92.g.:

Istorija se na ovim prostorima u poslednjih nekoliko decenija silno ubrzala, pa pasoš nikako nije stizao da isprati realnu situaciju na terenu. Na tom dokumentu je uglavnom pisalo ime države koja je već prestala da postoji.

Nakon Drugog svetskog rata postojao je vizni režim od strane zemalja Varšavskog pakta, koji se posle Rezolucije Informbiroa 1948. godine pretvorio u potpunu blokadu granica prema Jugoslaviji. Iako je pedesetih godina počelo izvesno popuštanje u viznom režimu zapadnih zemalja prema Jugoslaviji, odlazak na tu stranu sveta bio je rezervisan uglavnom za diplomate i one koji su išli na službena putovanja.

Izvor: http://www.vreme.rs/cms

Pasoš SFRJ važio je sve do kraja 2001. godine, iako je njen prestanak ozvaničen 27. aprila 1992, formiranjem Savezne Republike Jugoslavije.

Do najudaljenijih kutaka tog sveta može se stići lako i brzo, ali granice najbližih država su zbog viza postale barijere koje se teško prelaze. Zato nije čudno da je crveni SFRJ pasoš sada simbol koji budi nostalgiju i podseća na neka vremena. U kolektivnoj svesti, ta vremena su počela šezdesetih godina XX veka. Pre toga, jugoslovenski pasoš nije bio tražena roba. Šezdesetih godina se sve promenilo. Sa velikim brojem zemalja potpisani su međudržavni ugovori o međusobnom ukidanju viza. Vize su bile potrebne jedino za Grčku i Albaniju – za Grčku zbog nerešenog "makedonskog pitanja", za hermetički zatvorenu Albaniju zbog političkih problema sa režimom Envera Hodže. Vlasnik jugoslovenskog pasoša imao je privilegiju da može da bira stranu na koju će krenuti. Kada su odnosi sa socijalističkim zemljama otoplili, Jugosloveni su i po tom delu sveta mogli da se kreću bez problema, što je tada za stanovnike zapadnih zemalja bilo nezamislivo. Dobri odnosi sa nesvrstanim zemljama učinili su da je i u udaljenim krajevima planete pokazivanje crvenog jugoslovenskog pasoša otvaralo mnoga vrata, za druge čvrsto zatvorena. Ostaci tog poštovanja i danas se mogu naći u tim zemljama kada se pomene Jugoslavija. Zlatno doba crvenog pasoša završilo se raspadom drzave devedesetih godina, kada su gotovo preko noći rampe na granicama pale.

U drugoj polovini devedesetih izdavala se skraćena verzija SFRJ pasoša sa 28 strana, dok je original imao četrdeset.


Izvor: http://www.vreme.rs/cms

Pasoš Savezne Republike Jugoslavije, koji se pojavio krajem devedesetih, opet je kaskao za događajima. Mada je država tog imena potrajala zvanično do 2003, svima je bilo jasno da je kraj SRJ vec stigao. Plavi SRJ pasoš istorija je zvanično pregazila 4. februara 2003, proglašenjem državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pasoš te države nikada se nije pojavio, a oni koji su se javno kleli u zajedništvo s pravom su računali da ova tvorevina neće dugo potrajati, i da se nove pasoše ne isplati praviti.

Izvor: http://www.vreme.rs/cms

PASOS SRBIJE:
Daleko pre pojave savremenih pasosa u Srbiji je postojala u srednjem veku vrsta putnih isprava koje se zvala tzv. knjiga verovana (u latinskim ispravama littere credentials – otuda danas akreditivno pismo), takvu putnu ispravu su nosili zvanicni predstavnici zemlje u raznim misijama.

U Karadjordjevo doba ponovo se uvode putne isprave kao odobrenje da vojvode mogu putovati u Rusiju ili Austriju kao vozdovi predstavnici. Sa sobom su morali da nose pismo tzv. objavlenije. Ovakvo pismo su morali da nose i trgovci, a bilo je potrebno i kod putovanja u nahije koje jos nisu bile oslobodjenje. Ako su diplomatski predstavnici morali da putuju u Tursku, morali su od turskih vlasti dobiti dozvolu teskeru. Isto tako i njihovi predstavnici kad su putovali u Srbiju morali su imati teskeru.

Naziv pasos, vrlo rano je poceo da se koristi, pogotovu za putovanja u Austriju. U Milosevo doba, kada su 1833-34.g. odredjivane granice drzave uvodi se pasos koji lici na savremene evropske putne isprave tog doba. Pasos, kao javna putna isprava, tokom svih ovih godina menjao je svoj obrazac i izgled. Zakonom je propisivano, kako da izgleda, koje podatke da sadrzi, koliki mu je rok vaznosti, nacin overe, odnosno potvrda verodostojnosti.

Gradjanski zakonik iz Srbije iz 1844.g. regulisao je pitanje drzavljanstva, a kasnijim zakonima je regulisano i izdavanje pasosa. Zakonom iz 1850.g. regulisano je da svi putnici, bez obzira gde putuju, moraju imati pasos. To su tzv. mali pasosi. Godine 1865.g. srpski drzavljani su oslobodjeni placanja takse za vizu pri ulasku u austrougarsku drzavu.

Ovakva organizacija izdavanja putnih isprava ostala je na snazi sve do posle I sv.rata i stvaranja Kraljevine SHS. 1919.g. donete su nove uredbe o organizaciji ministva unutrasnjih dela, pa i novine za nove putne isprave. Postojali su jos uvek mali pasosi koji su sluzili za putovanje po unutrasnjosti Kraljevine. Kasnije uredbe su izjednacile sve podanike koji su morali imati jedinstven pasos za putovanje u inostranstvo.

Nakon II sv.rata i promene drustvenog uredjenja vazio je isti princip, s tim sto su naglaseni simboli karakteristicni za novonastalu drzavu i njna ideoloska obelezja.

Posle raspada zajednicke drzave Srbija se vraca tradiciji sopstvene drzavnosti. Prema novom Zakonu o putnim ispravama uvodi se novi biometrijski pasos u skladu sa propisima Evropske unije.


Izvor:www.archives.org.rs

Pasoš Republike Srbije je javna putna isprava koja se državljaninu Srbije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Pasoš Srbije se izdaje za neograničen broj putovanja.

Republika Srbija je 01.10. 2007. godine donela Zakon o putnim ispravama, kojim su regulisane putne isprave za putovanje državljana Republike Srbije u inostranstvo, određene vrste putnih isprava i način njihovog izdavanja.


Izgled pasoša:
Korice: ime i grb Republike Srbije, natpis "pasoš" napisan u zlatnoj boji ćirilicom i oznaka da je pasoš biometrijski. Na unutrašnjoj strani korica naizmenično ćirilično i latinično je ispisano "Srbija", vidljivo samo na UV svetlu.

Prvi list u pasošu je polikarbonatni (napravljen od više slojeva plastike) i tvrđi je u odnosu na ostale listove. Sadrži kinegram, optički varijabilne boje, u procesu laminacije unose se mat i sjajni elementi. Podaci se urezuju laserom, ali ne na prvi, već na donje slojeve polikarbonata. Sa druge strane nalaze se lični podaci vlasnika (ime, prezime, fotografija, mesto i datum rođenja, serijski broj, JMBG, prebivalište, datum izdavanja i isteka itd.)

Ostale strane, kojih ima ukupno 32, namenjene su za pečate i vize i prošivene su na specijalan način i specijalnim koncem koji je fluoroscentan. Sadrže grb Srbije, vodeni žig i druge skrivene elemente.
Novi pasoš sadrži nevidljivi čip sa biometrijskim podacima vlasnika.

Diplomatski pasoš Republike Srbije
Diplomatski pasoš se izdaje državljanima Republike Srbije koji u skladu s međunarodnim pravom u inostranstvu imaju status diplomatskog agenta, konzularnog funkcionera, funkcionera međunarodnih organizacija, diplomatskim kuririma, kao i najvišim državnim funkcionerima.



Službeni pasoš Republike Srbije
Službeni pasoš se izdaje službenicima diplomatskih ili konzularnih predstavništava Republike Srbije, kao i državnim službenicima, državnim službenicima na položajima i rukovodećim radnicima sa posebnim ovlašćenjima u drugim državnim organima, kada putuju u inostranstvo službenim poslom koji zahteva posedovanje službenog pasoša.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr
http://www.mup.gov.rs/cms_lat/dokumenta.nsf



Pasoš i putni list izdaju se na lični zahtev, a diplomatski pasoš i službeni pasoš na zahtev nadležnog državnog organa.

Za izdavanje biometrijskog pasoša za punoletno lice potrebno je lično podneti zahtev u policijskoj upravi ili stanici prema mestu prebivališta, odnosno u nadležnom diplomatsko – konzularnom predstavništvu, pri čemu je potrebno priložiti prateća dokumenta.

Nadležni organ je dužan da reši zahtev u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Zahtev za izdavanje pasoša za maloletno lice podnosi jedan od roditelja uz pisanu saglasnost drugog roditelja. Maloletnim licima pasoš se izdaje sa rokom važenja, i to:
licima mlađim od 3 godine života pasoš se izdaje sa rokom važenja od 3 godine; licima od 3 do 14 godina života pasoš se izdaje sa rokom važenja od 5 godina; ostaloj kategoriji lica, starijoj od 14 godina života, pasoš se izdaje sa rokom važenja od 10 godina.

Prve putovnice/pasoši FNRJ tiskani su na obrascima Kraljevine Jugoslavije, ovo drugo je Saborska službena iskaznica Sabora NR Hrvatske..

[attachment=1]

PASOSI ZEMALJA U OKRUZENJU:

Pasoš Austrije

Pasoš Austrije je javna putna isprava koja se državljaninu Austrije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Austrije. Austrijski pasoš se izdaje za neograničen broj putovanja. Preduslov za izdavanje pasoša  je austrijsko državljanstvo. Zahtev za pasoš mora biti podnet lično.

Pasoš se ne izdaje direktno, već  se dostavlja u roku od prib¬ližno pet radnih dana poštom na adresu podnosioca zahteva. Pasoš važi deset godina.

Austrija je potpisnica Šengena, pa građani Austrije mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Pasoš je ispisan nemačkim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrži:
-Sliku nosilac pasoša
-Tip („P“ za pasoš)
-Kod države
-Serijski broj pasoša
-Prezime i ime nosioca pasoša
-Državljanstvo
-Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
-Pol (M za muškarce ili F za žene)
-Mesto rođenja
-Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
-Potpis nosioca pasoša
-Datum isteka (DD. MM. GGGG)
-Autoritet



Izvor: Wikipedia

Pasoš Australije
 
Pasoš Australije je javna putna isprava koja se državljaninu Australije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Australije. Pasoš Australije se izdaje za neograničen broj putovanja.

Pasoš je ispisan na engleskom. Francuski prevod nalazi se na strana podataka nosioca pasoša, kao i na strani opservacije, čip centra i stranama za beleške.


Stranica sa ličnim podacima nosioca pasoša sadrzi:
•   Sliku nosilac pasoša
•   Tip („P“ za pasoš)
•   Kod države (AUS za Australiju)
•   Serijski broj pasoša
•   Prezime i ime nosioca pasoša
•   Državljanstvo (AUSTRALIAN [Australijsko])
•   Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
•   Pol (M za muškarce ili F za žene)
•   Mesto rođenja (Samo grad rođenja je napisana, iako je nosioca pasoša rođen van Australije)
•   Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
•   Potpis nosioca pasoša
•   Datum isteka (DD. MM. GGGG)
•   Autoritet (AUSTRALIA ako je pasoš izdat u Australiji, ili ime diplomatske misije ako su izdate u inostranstvu - npr. DUBLIN).


Tipovi pasoša:
Standardni pasoš (Crni omot) - Izdaje se svim građanima Australije. Sadrži 32 strane i važi 10 godina za punoletne osobe, odnosno 5 godina za lica mlađa od 18 godina.

Pasoš čestih putnika - Izdaje se licima koji često putuju, kao što su poslovni ljudi, i sadrži 64 strane. Cena ovih pasoša iznosi malo više od standardnih pasoša sa 32 strane.

Seniorski pasoš - Izdaje se osobama starijim od 75 godina. Traju 5 godina, sadrže 32 strane i koštaju oko pola cene standardnog pasoša.

Seniorski pasoš čestih putnika - Izdaje se licima starijim od 75 godina. Sadrži 64 strane.

Diplomatski pasoš (Crveni omot) - Izdaje se Australijskim diplomatama, skupštinskim službenicima visokog ranga i diplomatskim kuririma. Sadrži 32 strane.

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki

Službeni pasoš (Sivo-zeleno omot) - Izdaje se licima koju predstavljaju Vladu Australije na zvaničnim putovanjima. Sadrži 32 strane.

Pasoš Bosne i Hercegovine
 
Pasoš Bosne i Hercegovine je javna putna isprava koja se državljaninu Bosne i Hercegovine izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Bosne i Hercegovine.

Pasoš Bosne i Hercegovine se izdaje za neograničen broj putovanja.

Građanima Bosne i Hercegovine nije potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju, Republiku Tursku, Republiku Albaniju, Republiku Hrvatsku, kao i zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma.

Pasoš je ispisan srpskim, hrvatskim, bošnjačkim i engleskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Tip ('P' za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M/M za muškarce ili Ž / F za žene)
Mesto i država rođenja
Prebivalište
Izdat od (naziv policijske uprave koja je izdala dokument)
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Potpis i fotografiju nosioca pasoša


Izvor: Iz Vikipedije,

Pasoš Bugarske


Pasoš Bugarske je javna putna isprava koja se državljaninu Bugarske izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Bugarske.

Pasoš Republike Bugarske se izdaje za neograničen broj putovanja.

Bugarska je potpisnica Šengena, ali ugovor sa Bugarskom još nije primenjen.

Pasoš je ispisan bugarskim i engleskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: Wikipedia

Pasoš Crne Gore
Izvor: Vikipedija

Pasoš Republike Crne Gore je javna putna isprava koja se crnogorskom državljaninu izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom nosiocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Crne Gore.

Građanima Republike Crne Gore je potrebna samo lična karta za ulazak u Republiku Srbiju.

Pasoš je ispisan crnogorskim, engleskim i francuskim jezikom.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Slika nosioca pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Organ izdavanja

Pasoš Francuske

Pasoš Francuske je javna putna isprava koja se državljaninu Francuske izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Francuske.

Pasoš Francuske se izdaje za neograničen broj putovanja.

Francuska je država potpisnica Šengena, i prema tome građani Francuske mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Pasoš je ispisan engleskim i francuskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: Wikipedia

Pasoš Grčke

Pasoš Grčke je javna putna isprava koja se državljaninu Grčke izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu.

Pasoš Republike Grčke se izdaje za neograničen broj putovanja.

Grčka je potpisnica Šengena, i prema tome slovački građani mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.
Pasoš je ispisan grčkim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
•   Sliku nosilac pasoša
•   Tip („P“ za pasoš)
•   Kod države
•   Serijski broj pasoša
•   Prezime i ime nosioca pasoša
•   Državljanstvo
•   Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
•   Pol (M za muškarce ili F za žene)
•   Mesto rođenja
•   Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
•   Potpis nosioca pasoša
•   Datum isteka (DD. MM. GGGG)
•   Autoritet

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/

Pasoš Hrvatske

Pasoš Republike Hrvatske (sh. Hrvatska putovnica) je javna putna isprava koja se državljaninu Hrvatske izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Hrvatske.

Pasoš Hrvatske se izdaje za neograničen broj putovanja.

Pasoš je ispisan na hrvatskom, engleskom i francuskom jeziku, dok su lični podaci nosioca pasoša ispisani hrvatskim jezikom.

Izvor: Wikipedia

Pasoš Italije

Pasoš Republike Italije je javna putna isprava koja se državljaninu Italije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o italijanskome državljanstvu.

Pasoš Italije se izdaje za neograničen broj putovanja.

Italija je potpisnica Šengena, i prema tome italijanski građani mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Pasoš je ispisan italijanskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki/Pasos _Italije

Kosovski pasoš

Kosovski pasoš (алб. Pasaporta e Kosovës) je putna isprava koja se izdaje građanima sporne Republike Kosovo. Isprava olakšava putovanja u inostranstvo a takođe služi kao dokaz o državljanstvu. Izdavanje pasoša je isključivo pravo Ministarstva unutrašnjih poslova, s izuzetkom diplomatskih pasoša koje izdaje Ministastvo inostranih poslova Republike Kosovo.

Kosovski pasoš ispunjava sve, od strane Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), preporučene standarde za kompjuterski čitljive pasoše (kao što su veličina, tehnologija, bezbednost, raspored, itd.), ali kod zemlje/državljanstva RKS nije u okviru ISO 3166 i dakle nije sertifikovan od ICAO.

Izgled pasoša je objavljen 14. marta 2008. Prvi pasoši izdati su 30. jula 2008.godine.  Reč "Pasoš" je ispisana na koricama isprave na albanskom, srpskom i engleskom. Svi značajne informacije o identitetu nosioca su takođe odštampane na ovim jezicima. 

Za građane, koji su 18 ili više godina stari, pasoš važi 10 godina od datuma izdavanja.

Pre uvođenja novih nacionalnih pasoša, izdavane su putne isprave od strane administracije Ujedinjenih nacija sa vremenom važenja od maksimalno 2 godine. Te putne isprave, iako se više ne izdaju, ostaju u važnosti do njihovog datuma isteka.


Postoje četiri vrste pasoša: Uobičajeni, Zvanični, Diplomatski i Putna isprava.
Diplomatski
Izdavana Predsedniku republike, Premijeru, članovima Vlade, Predsedniku Ustavnog suda, Predsedniku Vrhovnog suda, ambasadorama kao i ostalom diplomatskom osoblju u ambasadama i konzulatima širom sveta, Ombudsmanu, članovima državnih delegacija po potrebi, Vladinim zvaničnicima postavljenim za predstavnike u različitim međunarodnim organizacijama, diplomatskim kuririma propisano po zakonu, i osobama od interesa propisano po zakonu sa maksimumom vremena važenja od 5 godina.
 
Putna isprava
Izdat građanima Kosova ako je originalni pasoš izgubljen ili ukraden, i/ili istekao. Takođe može biti izdat za grupna putovanja od 5 do 50 osoba. Putna isprava ima maksimum vremena važenja od 5 godina.

Strana nosioca pasoša sadrži sledeće informacije:
Vrsta [P]
Kod [Kod zemlje: RKS]
Broj pasoša
Prezime(na)
Ime(na)
Mesto rođenja
Datum rođenja
Državljanstvo [Kosovar]
Pol
Visina
Boja očiju
Ovlašćeni izdavač
Lični broj
Datum izdavanja/isteka
Osim slike lica nosioca, otisak prsta i potpis nosioca se takođe nalaze na strani 3.


Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki

Pasoš Mađarske

Pasoš Mađarske je javna putna isprava koja se državljaninu Mađarske izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu.

Pasoš Republike Mađarske se izdaje za neograničen broj putovanja.

Mađarska je potpisnica Šengena, pa mađarski građani mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Pasoš je ispisan mađarskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: Wikipedia

Pasoš Republike Makedonije

Pasoš Republike Makedonije je javna putna isprava koja se makedonskom državljaninu izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Makedonija.

Pasoš Republike Makedonije se izdaje za neograničen broj putovanja.

Pasoš je ispisan makedonskim, francuskim i engleskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet


Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Macedonian_identity_card

Pasoš Nemačke


Pasoš Republike Nemačke je javna putna isprava koja se nemačkom državljaninu izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o nemačkom državljanstvu.

Pasoš Nemačke se izdaje za neograničen broj putovanja.

Savezna Republika Nemačka je potpisnica Šengena, i prema tome građani Nemačke mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Pasoš je ispisan nemačkim, engleskim i francuskim jezikom kao i lične informacije nosioca

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki

Pasoš Rumunije

Pasoš Rumunije je javna putna isprava koja se državljaninu Rumunije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Rumunije.

Rumunski pasoš se izdaje za neograničen broj putovanja.

Rumunija je potpisnica Šengena i građani Rumunije mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Pasoš je ispisan rumunskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: Wikipedia

Pasoš Rusije


Pasoš Ruske Federacije je javna putna isprava koja se državljaninu Ruske Federacije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Rusije.

Pasoš Rusije se izdaje za neograničen broj putovanja.

Građanima Ruske Federacije nije potrebna viza za ulazak u mnoge zemlje, između ostalih i u Republiku Srbiju i Republiku Crnu Goru.

Pasoš je ispisan ruskim i engleskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: Wikipedia

Pasoš Sjedinjenih Američkih Država

Pasoš SAD je javna putna isprava koja se državljaninu SAD izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju.
Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o američkom državljanstvu.

Pasoš SAD se izdaje za neograničen broj putovanja.

Građanima SAD nije potrebna viza za ulazak u mnoge zemlje sveta.

Pasoš je ispisan engleskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG)
Autoritet

Izvor: http://sh.wikipedia.org/wiki

http://sh.wikipedia.org/wiki


Pasoš Slovenije
Izvor: Wikipedia
Skoči na - Скочи на: navigacija- навигација, pretraga - претрага

 
Novi slovenački biometrijski pasoš

Pasoš Republike Slovenije (slv. Potni list Republike Slovenije) je javna putna isprava koja se državljaninu Slovenije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju.

Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Slovenije.

Slovenija je potpisnica Šengena[1][2], i prema tome slovenački građani mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.

Slovenačka lična karta može da se koristi i za putovanje u Norvešku, Island, Lihtenštajn, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Švajcarsku, Makedoniju i Albaniju.[3]

Pasoš Španije

Pasoš Španije je javna putna isprava koja se državljaninu Španije izdaje za putovanje i boravak u inostranstvu, kao i za povratak u zemlju. Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o španskom državljanstvu.

Pasoš Španije se izdaje za neograničen broj putovanja.

Španija je potpisnica Šengena, pa španski građani mogu da putuju na teritoriji Evropske unije samo sa ličnom kartom.
Pasoš je ispisan španskim jezikom kao i lične informacije nosioca.

Stranica sa identifikacionim podacima sadrzi:
Sliku nosilac pasoša
Tip („P“ za pasoš)
Kod države
Serijski broj pasoša
Prezime i ime nosioca pasoša
Državljanstvo
Datum rođenja (DD. MM. GGGG)
Pol (M za muškarce ili F za žene)
Mesto rođenja
Datum izdavanja (DD. MM. GGGG)
Potpis nosioca pasoša
Datum isteka (DD. MM. GGGG


Izvor: Wikipedia

Stari austrijski putni list
[attachment=1]

Hrvatska ima i Sluzbenu putovnicu koja olaksava vizni rezim prema nekim zemljama
[attachment=1]

Slovenski pasoš se izrađuje u dvije "debljine". Za one koji putuju više, mogu uzeti onaj sa više unutarnjih listova, ili za one koji putuju manje onaj sa manje unutarnjih listova. Razlika u cijeni je minimalna.

Viteže Kojo, svaka čast za ovaj sveobuhvatni prikaz ličnih dokumenata - nastavi dalje, ako imaš materijala!

Stvar uređena, a i nepotrebni postovi.

Molim preskočimo to.

Božo13
Global moderator

Kakva je bila procedura putovanja u inostranstvo oficira JNA?
Da li se dozvola za putovanje dobijala sa većeg "nivoa" ili kako?

Ja koliko znam, bilo je neophodno tražiti odobrenje neposredne komande za putovanje u inostranstvo.Vojna lica imala su pasoš identičan kao i svi ostali građani.
Naravno pre i posle putovanja sledili su obavezni razgovori sa organom bezbednosti neposredne komande-jedinice.
Pre putovanja u cilju pripreme a posle da se vidi jeli bilo zanimljivih aktivnosti.
Ovi razgovori bili su obavezni kako kod službenih tako i kod privatnih putovanja.

Samo da dopunim. Po zavrsetku putovanja, pisao se i izvestaj pretpostavljenoj komandi kako je proteklo putovanje. Bar je to moje iskustvo...

Ja sam redovno putovao u inostranstvo (privatno) svake dvije godine (ponekad i svaku godinu). Nikad nisam bio ni na kavom razgovoru ili pripremi, niti sam pisao izvještaje. Nisam i deponirao pasoš u svojoj jedinici, več je stajao kod mene kući. Koliko sam čuo, obično se išlo na pripremu, ako se putovalo službeno. Vjerovatno je su postojale razlike od jedinice do jedinice, iaku vjerujem, da su upustva bila jedinstvena za cijelu armiju.

U Lori su oficiri tražili dozvolu,i nakon dolaska nazad u zemlju,pisali su izvještaj.Imao je slučaj da se jednom oficiru nije dozvolilo putovanje u Italiju.
Samo je bilo bzv što su isti taj "esej" morali da pišu i vojnici na odsluženju vojnog roka,a koji su zbog prirode posla bili u inostranstvu.
Meni je npr komadant broda rekao da moram da pazim da napišem u koje sam sve zemlje bio(na kadeturi) jer ako izostavim koju,da bih u slučaju provjere mogao da imam problema.

Koliko se nešto malo sjećam, do sredine 80-tih godina nije se ni moglo ići privatno u inostranstvo. Mislim za vojna lica.
Poslije se moglo i na godišnji ali svako dvije godine, mislim, uz traženje odobrenja. Naravno, po povratku se pisao
izvještaj komandi. U principu se svakom odobravalo ko je tražio, ukoliko nije bilo nekog specijalnog bezbedonosnog razloga.
Nakon Balkanskog cunamija moglo se ići  bez problema (ko je imao šoldi... ;D ).

Kaćo, pa ja sam bio u Lori. Vjeruj, da je u mom slučaju bilo tako kao što sam napisao. Nikad nisam imao problema, nit me ko šta pitao.

Vjuruj ti meni da jedan oficir nije dobio dozvolu za putovanje u Italiju,tako da sam kada je on bio dežurni u kućici ,a ja pomoćnik dežurnog(valjda se tako zvalo) cijelu noć sam slušao njegovu priču o tome.

Pasoš SFRJ ,bilo nekad pa se spominjalo.
Zadnja moja "viza za sve zemlje svijeta"-pomorska,na SH jeziku,izdata 1988 god.
A sada (hvala bogu šengen),mora se imati i usa,i kraljice majke-engleska.
[attachment=1]

Pa je vjerujem, da su postala ograničenja. Čak su se molbe odbijale bez objašnjenja. Valjda su na to imali pravo organi bezbjednosti.
Ja sam reagirao na tvoje da je to bilo pravilo: U Lori su oficiri tražili dozvolu,i nakon dolaska nazad u zemlju,pisali su izvještaj. Znači to nije bilo pravilo.

Nemojmo filozofirati bez veze.

Ako je postojalo zakonsko ograničenje za odlazak u inostranstvo, nije se moglo ići i kvit.
Kad se moglo ići niko ti nije mogao zabraniti, pa ni bezbednjaci, ako nije bilo opravdanog razloga.
U svakom slučaju pisao se izveštaj po povratku u jedinicu. I to je sve.

Sa godinama se to sve više i više liberaliziralo.

Рестрикција путовања активних припадника ЈНА у иностраство је ублажавана протоком времена од 1945. па до 1991. године. У почетку се није ни могло путовати, осим службено. Касније, највероватније крајем 60-тих се већ могло путовати али уз писање молбе. Молбе су одбраване рестриктивно. Већ средином 70-тих су молбе одобравене чешће. Не сећам се баш тачно, али крајем 80-тих се већ није ни писала молба, већ се само пријављивало путовање. Након сваког путовања у принципу се писао извештај, али је садржина и обим зависио (говорим за период 80-тих година) од самог официра безбедности. Негде се инсистрало на детаљима, негде је то било формално. Ипак, неки мало сумњивијег понашања (најчешће због шверца, а као такви и потенцијална мета врбовања) су били "дриблани". Рекао бих са правом.

Поређења ради, припадници оружаних снага неких НАТО земаља чак и данас (на пример Канаде), дужни су да пријаве путовање (ипак, одобрење није потребно, али се пријављивање сматра службеном обавезом коју нико не доводи у питање) а по повратку напишу детаљан извештај, ако путују од неких земаља које су на списку "сумњивих", а то су пре свега Русија, па до скора и већина земаља "Западног Балкана". Такође, дужни су да пре путовања у те земље прођу припрему којом приликом добијају и упутство шта их све може тамо снаћи, како га могу врбовати и сл. Тако се мушкарци упозоравају на контакте са женама (могу им бити подметнуте) и сл. Питања на која мора одговорити по повратку су тежа и интимнија него  да их је Стаљин лично саставио (имао сам негде тај њихов упитник). Ово све говори о томе да се питању безбедности приступа озбиљно и систематски  и ником не пада на памет да то подводи под људска права. Припадник војске је био упознат да постоје рестрикције, па је приступањем војсци то и прихватио. Код нас су се рестрикције другачије тумачиле - као део комунистичке репресије. Чак и данас многи реагују на тако нешто као атак на приватност.

Mala ispravka u SR Srbiji se sa izdavanjem ovakvih LK počelo već na početku 80-tih, možda čak i 78/79 da bi potom svi prešli na ovaj obrazac.U drugim Republikama su se predhodni plastificirani obrasci (oblik starih čekovnih kartica ili propusnica) sačuvali nešto duže.

Isti obrazac ali sa promenjenim grbom se u SRJ,SCG i R.Srbiji zadržao do ranog proleća 2008 kada je počelo izdavanje a važećim je važnost produžena neko je već o tome pisao do kog datuma.

Malo podsećanja, čuveni crveni pasoš SFRJ je davao privilegiju bezviznog putovanja skoro po celom svetu.Od zemalja današnjih pripadnica EU viza se morala tražiti samo za Grčku i Francusku.

I podsetilo me je na još nešto.Organ unutrašnjih poslova je imao diskreciono pravo da odbije izdavanje putne isprave podnosiocu zahteva.
Iako na prvi pogled nije postojao zvanični službeni razlog (vođenje istražnih radnji na primer ili zabrana napuštanja granica zemlje ili određena sudska zabrana prema podnosiocu).

Radilo se naime o sprečavanju određenih subjekata (čitaj lica) sa problematičnim ponašanjem (ili proslošću) da u inostranstvu činjenjem kriminalnih dela ili dela protiv javnog morala,kaljaju ugled zemlje (osim onih sa političkim ili teškim kriminalnim deliktima iz prošlosti pod ovo su najčešće podpadali: šverceri,besposličari (teški socijalni slučajevi),neobrazovani-nepismeni,osobe sklone prostituciji,prošnji ili krađi,neuračunjive osobe kao i osobe sklone nasilničkom (silovatelji) i delikventskom ponašanju) a pogotovo lica koja su prilikom ranijeg boravka u inostranstvu prinudno iz sličnih razloga vraćani (proterivani) u SFRJ.I to je bio takođe jedan od praktičnih razloga zbog čega su imaoci tog čuvenog crvenog SFRJ  pasoša bili poštovani i mogli da putuju uglavnom bez viza.Razlog odnosno lista prestupa za ovakvu restriktivnost nije bila zakonski i taksativno navedena ali je ostavljeno na slobodnu diskrecionu procenu odgovornog lica koje je zahtev obrađivalo u nadležnom SUP-u gde se zahtev i podnosio.Takođe neki kojima je jednom zahtev odbijen mogli su nakon određenog vremenskog perioda koji bi im bio saopšten (ali ovo nije uvek bilo obavezno) da ponovo podnesu zahtev za izdavanje putne isprave.

Sa jedne strane propisi EU ne dozvoljavaju više ovakve restriktivnosti zbog neprikosnovenog demokratskog ljudskog prava na slobodu kretanja a sa druge strane članice EU prete ukidanjem bezviznog režima za naše građane (i time im na neki način prete ukidanjem tog istog demokratskog prava).Jer upravo pripadnici nekih od gore navedenih grupa stanovnika zloupotrebljavaju instituciju Azila, radi socijalne pomoći koja se odobravanjem statusa azilanta dobija u zemljama EU, i na taj način ruše ugled zemlje a kada bi moglo da se primeni predhodno opisano diskreciono pravo problem bi bio vrlo lako rešiv.

I na kraju opet bude nije šija nego vrat.

Izdavanje "pasoša" i putovanje u inostransvo za pripadnika JNA (AVL) bilo je regulirano propisima. Ne znam kojima ali bilo je regulirano. Ja sam za vrijeme službe u JNA tijekom 80-tih godina želio izvaditi putovnicu ali sam u Splitu na policiji bio odbijan jer sam imao vojnu legitimaciju. Naime da bi mi se izdala putovnica trebao sam odobrenje ili potvrdu izdanu od strane zapovjednika određene razine. Uglavnom tek 1990. godne zapeo sam da hoću putovnicu i sa obitelji putovati u inostranstvo što sam i ostvario.
Uglavnom, sjećam se da sam k-dantu brigade podmornica podnio zahtjev sa obrazloženjem a on je to dalje sa svojim mišljenjem proslijedio u k-du Flote. Iz k-de Flote dobio sam pisano odbrenje da mi se odobrave putovanje u inostranstvo i izdavanje putovnice. Odobrenje je potpisao k-dant Flote. Sa tim odobrenjem išao sam na policiju gdje mi je izdana putovnica negdje u proljeće 90.
Ljeti te godine bio sam u Italiji i Austriji a po povrtku nisam nikome pisao nikakvo izvješće mada me je tadašnji bezbednjak pitao jesam li bio vani. Zastavnik koji je u brigadi vodio kancelariju tražio me da predam putovnicu jer je on čuvao putovnice na razini brigade. Putovnicu nisam htio predati, rekao sam mu da sam ja putovnicu platio i da ju ne dam nikome a bježati u inostranstvo ne namjeravam. Nakon toga me i zapovjednik brigade upozorio da nisam predao putovnicu na što sam mu ja odgovorio isto kao i zastavniku. Uglavnom, nisam ju dao više nikome.
Slijedeći puta putovao sam u inostranstvo 1991. u trećem mjesecu kada smo bili na skijanju na Bovcu u Sloveniji. Za to putovanje nisam nikoga pitao niti tražio odobrenje a nisam bio ni jedini. Bilo nas je četvorica koji smo autom gotovo svakodnevno išli u Italiju i Austriju (naravno nijedan nije tražio odobrenje). Kupovali smo svašta, uglavnom smo se čudili šoping centrima. Usput, jedan od nas bio je i lovac pa je jednom prilikom u Austriji kupio municiju za lovački karabin i to bez ikakve procedure.

Da nastavim temu vezanu za licna dokumenta gradjana sa vozackom dozvolom.

Nesto uopsteno o vozackoj dozvoli.

Nacelno svaki gradjanin vozac mora imati vozacku dozvolu, a u zavisnosti od potreba i medjunarodnu vozacku dozvolu.

Nacionalna vozačka dozvola predstavlja konačno rešenje nadležnog organa kojim je nekom licu priznato pravo na upravljanje motornim vozilima određene kategorije. Takođe, vozačka dozvola je i isprava (legitimacija) kojom vozač u saobraćaju dokazuje to svoje pravo.
Rešavajući u upravnim stvarima izdavanja vozačkih dozvola, ovlašćena lica u okviru nadležnog Ministarstva, primenjuju propise o vozačkim dozvolama i na osnovu utvrđenih činjenica i drugih okolnosti, kao i na osnovu ocene priloženih dokaza, odlučuju o pravu na upravljanje motornim vozlima.
Pravo da samostalno upravlja motornim vozilom u saobraćaju na putu, vozač stiče izdavanjem vozačke dozvole koje se sastoji u upisivanju u vozačku dozvolu podataka o vozaču i roku važenja vozačke dozvole, overi u vozačkoj dozvoli kategorija motornih vozila kojim vozač ima pravo da upravlja i upisivanjem tih podataka u evidencije o vozačima( registar vozača i kartoteku vozača.

Kad upravlja motornim vozilom, vozač mora kod sebe da ima odgovarajuću važeću vozačku dozvolu i dužan je da je pokaže na zahtev ovlašćenog lica.

Međunarodna vozačka dozvola

Međunarodna vozačka dozvola je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom.

(MVD) izdaje se na osnovu Međunarodne konvencije o saobraćaju na putevima (Beč, 1968), a u skladu sa odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakona o poveravanju javnih ovlašćenja.

MVD je štampana na maternjem, francuskom, engleskom, španskom, ruskom i nemačkom jeziku. Izdavanje MVD se vrši na lični zahtev i uz prisustvo korisnika.

MVD se izdaje državljanima matične države i stranim državljanima koji poseduju važeću vozačku dozvolu, izdatu u državi prebivalista, s tim što strani državljani moraju da imaju dokaz o boravku ili prebivalištu u toj državi.

MVD važi tri godine od datuma izdavanja, osim u slučaju kada važnost nacionalne vozačke dozvole ističe pre tog roka.

U slučaju kada vlasnik međunarodne vozačke dozvole položi ispit za novu kategoriju, ista se unosi u već prethodno izdatu MVD, tako što se u rubriku predviđenu za tu kategoriju, unese datum polaganja vozačkog ispita, pečat i potpis izdavaoca MVD. Vlasnik MVD popunjava novi obrazac, koji se odlaže u arhivu zajedno sa prvobitno popunjenim obrascem, a informacijama o novoj kategoriji upisuje se i u registar izdatih MVD, odnosno u rubriku već izdate MVD. Zbog centralne evidencije podataka, unos nove kategorije u MVD mora da izvrši isti izdavalac, odnosno onaj auto-moto klub koji je prvobitno izdao ovaj dokument.

Ukoliko se radi o MVD koje se koriste u Rusiji, neophodno je da se overi predmetna kategorija na svim listovima u MVD. Ukoliko postoji zabrana vožnje za određenu kategoriju, u napomenu se unosi tekst u kome se precizira trajanje zabrane, i za tu kategoriju MVD se izdaje tek po isteku zabrane.

Potpis nosioca MVD ili otisak palca stavlja se ispod fotografije, a na stranicu "Le tutulaire est dechu du droit de conduire sur le territoire" ne unose se nikakvi podaci jer ove rubrike služe saobraćajnim organima u inostranstvu u slučaju prekršaja nosioca MVD koji za sobom povlači lišavanje prava važnosti na teritoriji dotične zemlje.

Mnoge evropske zemlje zahtevaju da vozaci motornih vozila u toku voznje sa sobom imaju vazecu vozacku dozvolu. U Velikoj Britaniji, nije neophodno da vozaci tokom voznje imaju vozacku dozvolu sa sobom. Medjutim ako ga zaustavi sluzbeno lice, duzan je u roku od sedam dana da dostavi svoju vozacku dozvolu na uvid nadleznoj policijskoj stanici. Pojedine evropske zemlje zahtevaju da odrasla lica nose stalno sa sobom vozacku dozvolu, be obzira da li voze ili ne, kao identifikacioni dokumenat, mada vozacka dozvola nije u svakoj evropskoj zemlji validan identifikacioni dokumenat.

U zemljama Evropske unije od 19. januara 2013.g., umesto dosadašnjih 110 različitih modela vozačkih dozvola, počinje uvođenje jedinstvenih vozačkih dozvola u vidu plastične kartice sa integrisanim mikročipom, koji beleži podatke o vozaču.

Dozvole će imati rok važenja 10 ili 15 godina, a za profesionalne vozače 5 godina, I produzavace se bez ponovnog polaganja vozačkog ispita ali kod svakog produzenja vozači će morati proći lekarski pregled. Zamena vozačkih dozvola vršiće se do 2033. godine, posle čega će biti ukinuta papirna dokumenta. U međuvremenu važiće aktuelne vozačke dozvole u zemaljama EU.

Građanin EU kojemu je vozačka dozvola oduzeta, zbog vožnje u alkoholiziranom stanju, drugih razloga kršenja zakona ili iz zdravstvenih razloga, tako sada više ne smije prijeći granicu i zatražiti izdavanje nove u drugoj zemlji članici, što je dosad bio slučaj u Europi. Postrožit će se pravila i za izdavanje dozvola za vožnju motocikala. Za upravljanje skuterima polagat će se teorijski ispit.
Vozački ispit za veće motocikle moći će polagati osobe s navršene 24 godine, umjesto 21, koliko je sada.

Primeri vozackih dozvola iz ranijih vremena!

Vozacka (ujedno i saobracajna) dozvola prvog srpskog vozaca iz 1913.g.

Prvi srpski vozac

U srpskoj istoriji 1903.godina je bila veoma znacajna iz oblasti automobilizma. Prvi automobile je stigao u Beograd 03.04.1903.godine u 06,30 kombinovanim vozom broj 211. Transportovan je vozom, jer tada u Srbiji nije bilo uredjenih puteva za automobile. Uvezao ga je (platio ga je 12.000 kruna u zlatu) trgovac Boža Radulović, iako je bio rezervni oficir, nije se osmelio da vozi ovo čudo od tehnike, nego je unajmio Sretu Kostića. Sa autom iz Austrije je došao i vozač koji je ostao mesec dana i obučio Sretu da vozi. Kasnije je Sreta i zvanično dobio dozvolu, polagao je pred ministrom saobraćaja, profesorima Visoke tehničke škole. Zanimljivo je znati šta su ga oni pitali na polaganju jer ni oni nisu baš mnogo znali o automobilima. Sreta Kostić je tada položio i tako postao prvi srpski šofer.

Vojna soferska isprava pripadnika vojske Kraljevine Jugoslavije

Vozacka dozvola za profesionalnog vozaca iz vremena FNRJ

Vozacka dozvola iz perioda SFRJ i SRJ

Vozacka dozvola iz perioda SCG

U obradi materijala za vozacku dozvolu maisao sam i na ovu gotografiju. Navodno je to predlog kakva je trebala biti vozacka dozvola da se odrzala SCG!?

Izgled vozacke dozvole R.Srbije po osamostaljenju

Medjunarodna vozacka dozvola iz vremena SFRJ

Molim da mi ne zamerite sto sam teziste po nekim pitanjima stavio na Srbiji. Jednostavno materijal za obradu mi je bilo najlakse naci, mada sam se trudio i za druge zemlje (nesto sam nasao u globalu, a iskreno nisam znao gde bih detaljnije moga naci podatke). Zato predlazem da svi oni koji poznaju bolje ovu problematiku sa drugih prostora, temu dopune.

Vozacka dozvola u Srbiji

Nakon raspada drzavne zajednice SCG, u Srbiji je zadrzana vozacka dozvola po formi i obliku iz predhodnog perioda stim sto je na naslovnoj strani bio odstampan grb Srbije, naziv Republika Srbija i medjunarodna oznaka za Srbiju.

Dana 14.01.2011. usvojen je pravilnik o izadavanju vozačkih dozvola. Istim je propisan postupak izdavanja, izgled, sadržina i karakteristike obrasca vozačke dozvole i probne vozačke dozvole i način vođenja evidencija o vozačima kojima su izdate te vozačke dozvole.

Obrazac vozačke dozvole je jednodelan, pravougaonog oblika, dimenzija 85,6 x 54 mm. Izrađuje se od polikarbonata u formatu identifikacione kartice ID-1, u skladu sa srpskim standardima za identifikacione kartice.Materijal od koga se izrađuju vozačke dozvole i podaci koji se upisuju u vozačku dozvolu su  takvog kvaliteta da pri redovnoj upotrebi njihovo trajanje odgovara roku na koji je izdata vozačka dozvola, kao i da onemoguće falsifikovanje vozačke dozvole.

Obrazac probne vozačke dozvole je dvodelan i izrađuje se na zaštićenom papiru pravouganog oblika, svetloplave boje dimenzija 148 x 105 mm, a kada se presavije - 105 x 74 mm. Probna vozačka dozvola se može koristiti samo u Republici Srbiji.

Takodje je propisano da se licu koje ispunjava sve uslove za upravljanje vozilom B kategorije, a nije navršilo 18 godina života izdaje probna vozačka dozvola kad navrši 17 godina, sa rokom važenja od jedne godine. Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu B kategorije ne sme da započne i upravlja vozilom bez nadzora lica u vozilu koje ima vozačku dozvolu B kategorije u trajanju od najmanje pet godina. Probna vozačka dozvola će se izdati i licu koje je navršilo 18 godina, koje prvi put stiče pravo na upravljanje motornim vozilima "B" kategorije.

Motorno vozilo, kojim upravlja vozač koji ima probnu vozačku dozvolu, mora biti označeno posebnom oznakom "P", koja mora biti na vidljivom mestu sa prednje i zadnje strane vozila.

Od 15-og januara 2011. godine sa obukom za B kategoriju otpočeli su i kandidati sa navršenih 16 godina, a pravo polaganja se stiče sa navršenih 17 godina. Kandidati koji su u fazi obuke ili su završili obuku za B kategoriju, a nisu punoletni (imaju 17 godina) mogu polagati i teoretski i praktični deo vozačkog ispita.

Skupština Republike Srbije je 29. maja 2009. Godine, usvojila novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zakon je doneo mnogo novosti, strožije kazne za saobraćajne prekršaje, sistem kaznenih bodova, promene u obuci i načinu pologanja vozačkih ispita, nove vozačke kategorije. Zakon reguliše korišćenje tehnologija i uređaja koji su bili nepoznati za stari ZOBS. Zabranjeno je upotrebljavati radar detektore i jammere, zabranjeno je telefonirati u toku vožnje sem uz pomoć hands free-a.
Interesantno, razgovaranje telefonom je zabranjeno i pešacima dok prelaze ulicu.

Kazneni poeni, kao jedna od najvecih novina koje predvidja Zakon o bezbednosti saobracaja, primenjuju se od 1.januara. Kazneni bodovi vode se u bazi podataka u mestu u kome je izdata vozacka dozvola, a maksimalan broj negativnih poena koje vozac moze da sakupi je 18. U tom slucaju se protiv vozaca pokrece upravni postupak i on privremeno ostaje bez vozacke dozvole.
Kada vozac sakupi 18 kaznenih poena i dobije presudu o zabrani upravljanja, morace prvo da plati novcane kazne za sve prekrsaje koje je pocinio, a zatim da izdrzi i zastitnu meru, koju odredjuje sud.

Nakon toga mu nece biti dozvoljeno upravljanje vozilom jos 90 dana, da bi potom usledio lekarski pregled, zatim predavanja u Agenciji za bezbednost u saobracaju i na kraju polaganje strucnog ispita iz unapredjenja znanja iz bezbednosti saobracaja. Tek nakon toga, moci ce da mu se vrati vozacka dozvola.

Negativni poeni za saobracajne prekrsaje ponistavaju se posle dve godine, ukoliko se u tom roku ne napravi isti prekrsaj, ali u evidenciji ostaju svi kazneni poeni koji se eventualno dobiju u medjuvremenu.Vozac odjednom moze da dobije maksimalno 17 negativnih poena.

Zakon o bezbednosti u saobraćaju sadrži novu kategorizaciju dozvola u zavisnosti od vrste vozila. Dosadašnje kategorije imaju i posebne nove potkategorije koje će, uz dosadašnju oznaku, imati broj jedan, a uvodi se i dodatna oznaka sa slovom E.


Vozačku dozvolu za kategoriju BE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B.
Vozačku dozvolu za kategoriju C1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C1.
Vozačku dozvolu za kategoriju CE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C.
Vozačku dozvolu za kategoriju D1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1.
Vozačku dozvolu za kategoriju DE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D.
Vozačku dozvolu za kategorije C i C1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B.
Vozačku dozvolu za kategoriju D mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C najmanje 2 godine.
Vozačku dozvolu za kategoriju D1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C1 najmanje 2 godine.

Međunarodna vozačka dozvola

Međunarodna vozačka dozvola je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom.

Važnost ovog dokumenta od trenutka izdavanja je 3 godine. Ovaj dokument se može izdati samo osobama sa vozačkom dozvolom izdatoj u R.Srbiji. Međunarodna vozačka dozvola je štampana na srpskom, francuskom, engleskom, španskom, ruskom i nemačkom jeziku.

Međunarodna vozačka dozvola  se nece izdati licu ako je u nacionalnoj vozačkoj dozvoli uneta zabrana za neku od kategorija. Odnosno, međunarodna vozačka dozvola se može izdati samo sa kategorijama na kojima nije uneta zabrana upravljanja. U međunarodnoj vozačkoj dozvoli se naknadno ne mogu unositi bilo kakve izmene. Ovo se posebno odnosi na slučajeve kada korisnik međunarodne vozačke dozvole posle izdavanja stekne pored postojeće još neku kategoriju za upravljanje vozilom. U takvim slučajevima se izdaje nova međunarodna vozačka dozvola i nikako se ne ispravlja postojeća.
U slučaju ako nacionalna vozačka dozvola ističe pre ovog roka važnost međunarodne vozačke dozvole biće do isteka nacionalne vozačke dozvole.

Bugarska vozacka dozvola

Starosna dob za dobijanje vozacke dozvole u Bugarskoj je 18 godina.

Vazeca vozacka dozvola (шофьорска книжка) je obavezna za svaku vrstu motornog vozila na putevima Bugarske. Vozac je mora imati sa sobom i na zahtev policijskog sluzbenika mora je pokazati, u suprotnom moze zavrsiti u pritvoru.

Stranci mogu voziti u Bugarskoj sa vazecom vozackom dozvolom svoje zemlje u tjanju do godine dana. Posle godinu dana, dozvola mora biti zamenjena sa bugarskom vozackom dozvolom, a ako to nije moguce, stranac mora polagati po vazecim bugarskim propisima. Voznja sa isteklom stranom vozackom dozvolom duze od godinu dana podleze novcanoj kazni.

Vozačka dozvola je osnovni dokument kojim vozač dokazuje da smije upravljati određenom vrstom i kategorijom motornog vozila. Kategorije motornih vozila kojima vozač ima pravo upravljati su pri izdavanju navedene u vozačkoj dozvoli.

Izgled Francuske, Grcke i vozacke dozvole r.Kosovo

Vozačka dozvola u R.HRVATSKOJ

Vozačka dozvola je osnovni dokument kojim vozač dokazuje da sme upravljati određenom vrstom i kategorijom motornog vozila. Kategorije motornih vozila kojima vozač ima pravo upravljati moraju biti overene pečatom nadležnog tela u vozačkoj dozvoli. Za vreme upravljanja motornim vozilom, vozač mora uvek imati sa sobom vozačku dozvolu i dužan  je na zahev službene osobe pokazati.

 
Vozacke dozvole Makedonije i Madjarske

Vozacka dozvola Nemacke

Vozacka dozvola Poljske i Rumunije

Vozacka dozvola Rusije

Rusija je bila jedna od prvih zemalja koja je usvojila vozacku dozvolu. Prve dozvole su izdate 1900.godine. 1909.g. potpisala je medjunarodnu konvenciju, ali zbog malog broja automobila neka orhanizovana evidencija je bila sporadicna i ogranicena na velike gradove (centre). Sveobuhvatan sistem licenciranja vozaca je poceo da se primenjuje od 1936.godine, kada je sovjetska vlast konacno organizovala i standardizovala saobracaj i propise.

Do marta 2011.g. u Ruskoj federaciji je bilo samo pet kategorija motornih vozila koji su zahtevali vozacku dozvolu:
   A –sve vrste motocikala,
   B – motorna vozila ispod 3,5 tone,
   C - motorna vozila preko 3,5 tone,
   D – autobusi (vozila sa vise od 8 sedista),
   E – motorna vozila A,B,C i D kategorije sa prikljucnim vozilima (prikolicom).

Od marta 2011.godine postoji decet kategorija motornih vozila koji su zahtevali vozacku dozvolu:
   A - sve vrste motocikala,
   B - motorna vozila ispod 3,5 tone, (opciono sa prikolicom),
   C - motorna vozila preko 3,5 tone, (opciono sa prikolicom do 750 kg),
   D - autobusi (vozila sa vise od 8 sedista), (opciono sa prikolicom do 750 kg),
   BE - motorna vozila ispod 3,5 tone sa teskom prikolicom,
   CE - motorna vozila preko 3,5 tone sa teskom prikolicom,
   DE - autobusi sa teskom prikolicom,
   Tramvaj – tramvaj,
   Trolejbus – trolejbus.

Vozacka dozvola Slovenije i V.Britanije

Uz vozacku dozvolu, svaki vozac poseduje i nosi sa sobom kada vozi motorno vozilo i saobracajnu dozvolu.

Saobracajna dozvola

Saobracajna dozvola je isprava u koju se upisuju podaci o vlasniku vozila i podaci o vozilu, a dokazuje se i tehnička ispravnost i registracija vozila nakon što je vozilo prošlo tehnički pregled. Prema zakonu saobracajnu dozvolu nije dozvoljeno ostavljati u vozilu bez nadzora za što je propisana kazna.

Kako su izgledale:

Automobilska dozvola iz 1932.godine, preteca saobracajne dozvole!

Saobracajna dozvola

Nova vozačka dozvola Slovenije

 ???
Meni je uvjek u autu, za ovo prvi put čujem.

poz.

Neka osiguravajuča društva ne nadoknađuju štetu (krađu vozila) ako je prometna dozvola ukradena sa vozilom, iako je vozilo tako osigurano. (Barem u Sloveniji)

U suštini mnogima je lakše da saobraćajnu dozvolu ostave u autu kao i set rezervnih ključeva u kaseti ali je tako i eventualnim "pozajmljivačima" lakše da posle manipulišu sa vozilom.

U Srbiji inače u Zakonu o bezbednosti saobraćaja stoji da je vozač vozačka dokumenta (tu spadaju po novom: lična karta,vozačka i saobraćajna dozvola) dužan da pri kontroli ima kod sebe a kako bez posebne dozvole službenog lica nije dozvoljeno izlaziti iz vozila potegla se rasprava da li je uopšte zakonski ispravno dokumenta držati u novčaniku, koji se recimo nalazi u torbi u prtljažniku ili je automatski načinio dva prekršaja.Prvi koji se može odnositi na to da ista nije imao kod sebe nego u torbi/prtljažniku a drugi kad bi bez pitanja izašao iz vozila da iste uzme otvorivši prtljažnik.A ista dilema je bila i za fosforocentni prsluk.Jer piše da se mora imati u vozilu (ne kaže se gde,prtljažnik ili kabina?) pa se polemiše da ako je obaveza da se prsluk ima ako se stoji pored vozila da li se onda pravi prekršaj ako se prvo izađe uzme isti iz prtljažnika pa onda obuče ili se mora obući u kabini.Gomila nonsensa, složiteće se.

Kad budem stigao postaviću nova vozačka dokumenta Srbije gde je i saobraćajna dozvola u obliku kreditne kartice pa i nije neki problem da se stalno ima u novčaniku, nije više glomazna.

Ali zar ne postoje dvije knjižice, knjižica vozila-koju bi trebalo čuvati kući.
I saobraćajna/prometna-kojom dokazuješ ispravnost vozila. Zašto bi je vukao sa sobom  ???

poz.

To ima za sada, što ja znam, u Hrvatskoj, mi u Sloveniji imamo samo prometnu i vozačku.

Imam spremljeno sve o saobracajnoj dozvoli i registarskim tablicama (pojam i namena-postavio, SD i RT kroz istoriju, SD i RT u Srbiji, i naravno u zemljama u okruzenju). Sutra cu postaviti ovo ostalo.

Pozdrav.

Ok, očigledno razlika u propisima, evo vidim vitez koja sprema materijale, pa prilog temi ovo bi više bio dokument vozila.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

Naravno Solaris.

Knjizica vozila je dokument vezan za vozilo, a saobracajna-prometna dozvola je vise vezana za licnost-osobu.
Vec sam ranije izneo:
Saobracajna dozvola je isprava u koju se upisuju podaci o vlasniku vozila i podaci o vozilu, a dokazuje se i tehnička ispravnost i registracija vozila nakon što je vozilo prošlo tehnički pregled.

Knjižica vozila je isprava u koju se upisuje vlasnik vozila, eventualna odjava vozila i podaci o vozilu. U knjižicu vozila se beleže sve promene vlasnika vozila, eventualne odjave vozila kao i osnovni tehnički podaci o vozilu.

Konkrektno, u Srbiji ne postoji knjizica vozila.

Ok, hvala, samo ti radi dalje na temi pa ćemo kasnije prodiskutirati o propisima i njihovoj praktičnosti.

poz.

Samo jedan ispravka. Novom saobracajnom (prometnom) dozvolom koja se koristi u Srbiji vise se ne dokazuje da je vozilo registrovano i dokle je registrovano. Za to je namenjena registraciona nalepnica u vidu vinjete koja se lepi na prednej vetrobransko staklo. Dakle u ove nove saobracajne se vise ne upisuje datim do kada  vazi registracija ali se zato upisuje vrsta pogonskog goriva ili npr. ukupna dozvoljena masa vozila (kako kod teretnih, sto je i logicno, tako i kod putnickih vozila sto nema veze sa mozgom).

Slične naljepnice bile su kod nas u Sloveniji u upotrebi dvije - tri godine. Več nekoliko godina ih nema više.

Saobraćajna dozvola Srbije
Od 3. januara 2011. godine građani Srbije dobijaju nove, biometrijske saobraćajne dozvole.

Saobraćajna dozvola po izgledu podseća na novu ličnu kartu,  urađena je po standardima Evropske unije, a sadrže i brojne zaštite koje će onemogućiti falsifikovanje saobraćajnih dozvola.
Na saobraćajnoj dozvoli, pravougaonog oblika, dimenzija 54 x 85,6 mm, na kojoj prema standardima EU, preovlađuje zelena boja, u kombinaciji sa žutom, nema fotografije, čip je s leve strane, a na pozadini, u hologramu je datum izdavanja dokumenta.

U čip saobraćajne dozvole podaci se unose na način koji omogućava čitanje podataka čitačima identifikacionih kartica.

Do 10. juna 2014. godine svi vozači moraju da zamene starsaobracajnu dozvolu novom.

REGISTRACIONA NALEPNICA

Prilikom prve registracije vozila, kao i prilikom produžavanja važenja registracije, za vozilo se izdaje registraciona nalepnica.
Registraciona nalepnica se postavlja na motorno vozilo sa vetrobranskim staklom, sa unutrašnje strane, na desnom donjem delu vetrobranskog stakla.
Registraciona nalepnica se postavlja na motocikl, spolja na vetrobransko staklo (ako ga ima) ili na ravnom delu vozila kod uređaja za osvetljavanje, a na priključno vozilo, spolja na levoj polovini zadnje strane na vidnom mestu.
Saobraćajna dozvola se smatra važećom samo kada je registraciona nalepnica postavljena na vozilo.

Registraciona nalepnica je pravougaonog oblika, dimenzije 80 x 60 mm sa samolepljivim kontrolnim odsečkom

Nestanak saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice

Vozač prijavljuje nestanak saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice organu nadležnom za registraciju vozila na čijem je području primetio nestanak. Ako je saobraćajna dozvola, odnosno registraciona nalepnica nestala van područja na kome je vozilo registrovano, organ nadležan za registraciju vozila kome je prijavljen nestanak izdaće vozaču potvrdu o prijavi nestanka saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice. Potvrda zamenjuje saobraćajnu dozvolu dok ne bude izdata nova saobraćajna dozvola, odnosno registraciona nalepnica a najduže 30 dana od dana izdavanja potvrde.

Zahtev za izdavanje nove, umesto nestale, saobraćajne dozvole odnosno registracione nalepnice, vlasnik vozila podnosi organu koji je izvršio registraciju vozila.
Ako je saobraćajna dozvola ili registraciona nalepnica dotrajala ili oštećena, vlasnik vozila podnosi organu koji je izvršio registraciju vozila zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole odnosno registracione nalepnice, a dotrajala saobraćajna dozvola odnosno registraciona nalepnica oduzima se i uništava.

PRIVREMENA REGISTRACIJA VOZILA

Vlasniku vozila čije je vozilo privremeno registrovano izdaje se potvrda o privremenoj registraciji vozila. Potvrda o privremenoj registraciji vozila je sive boje.

Saobracajne dozvole BiH i Kosova

Hrvatska

Prometna dozvola

Prometna dozvola je osnovni dokument kojeg vozač uvek mora imati za vozilo kojim upravlja. Prilikom svake promene vlasnika izdaje se nova Prometna dozvola. Prometna dozvola je javna isprava koju je izdalo nadležno državno telo, kojom se dokazuje pravo označivanja određenog vozila određenim registarskim tablicama i vlasništvo tih tablica, njegova tehnička ispravnost za sigurno ucesce u saobracaju kao i ispravnost saobracajne dozvole.

U prometnu dozvolu upisuju se podaci o vlasniku vozila i podaci o vozilu, dokazuje se i tehnička ispravnost i registracija vozila nakon što je vozilo prošlo tehnički pregled. Prema zakonu prometnu dozvolu nije dopušteno ostavljati u vozilu bez nadzora za što je propisana kazna.

Knjižica vozila

Knjižica vozila je javna isprava koju je izdalo nadležno tijelo i kojom se dokazuje vlasništvo određenog vozila, njegove tehničke i druge osobine i karakteristike.

Knjižica vozila je isprava u koju se upisuje vlasnik vozila, eventualna odjava vozila i podaci o vozilu. U knjižicu vozila se bilježe sve promjene vlasnika vozila, eventualne odjave vozila kao i osnovni tehnički podaci o vozilu. Vozač nije dužan nositi knjižicu vozila sa sobom u automobilu.
Vozač je nije dužan nositi sa sobom u automobile.

Svako registrovano motorno vozilo pored saobracajne-prometne dozvole mora imati i registarske tablice-plocice. Pa da nesto kazem i o njima:

Par fotografija reg.tablica pre II svetskog rata

Registarske oznake-tablice u Srbiji

Vozilo se registruje upisom registarske oznake i određenih podataka o vozilu i vlasniku u evidenciju o registrovanim vozilima.

Za registrovano vozilo izdaje se saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica. U saobraćaju na putu mogu da učestvuju samo motorna i priključna vozila za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica. Motorno i priključno vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu nakon isteka rokavaženja registracione nalepnice.

Upis u jedinstveni registar vozila, izdavanje saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice obavlja teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, prema mestu prebivališta,odnosno sedišta vlasnika vozila.

Za vozila koja se registruju izdaje se jedna od sledećih vrsta registarskih tablica:
1) registarske tablice za motorna vozila, osim za motocikle, mopede, lake i teške tricikle, lake četvorocikle, traktore, radne mašine i motokultivatore,
2) registarske tablice za motocikle, teške tricikle,
3) registarske tablice za mopede, lake tricikle i lake četvorocikle,
4) registarske tablice za motokultivatore,
5) registarske tablice za traktore i radne mašine,
6) registarske tablice za priključna vozila,
7) registarske tablice priključnog vozila za traktor,
8 ) registarske tablice za motorna i priključna vozila diplomatsko-konzularnih predstavništava i misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Srbiji i njihovog osoblja,
9) registarske tablice za motorna i priključna vozila Vojske Srbije,
10) registarske tablice za privremeno registrovana motorna i priključna vozila,
11) privremene registarske tablice za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije,
12) registarske tablice za motorna i priključna vozila organa unutrašnjih poslova,
13) registarske tablice za motorna i priključna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija (dužina, širina, visina), odnosno čija je najveća dozvoljena masa veća od dozvoljene, odnosno čije osovinsko opterećenje sopstvene mase je veće od dozvoljenog opterećenja.

Sve vrste registarskih tablica su jednoobrazne na celoj teritoriji Republike Srbije.

Privremeno se registruju motorna i priključna vozila koja su privremeno uvezena iz inostranstva ili nabavljena u Republici Srbiji radi izvoženja u inostranstvo, motorna i priključna vozila koja se koriste na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili ugovora o zakupu zaključenog između domaćeg i stranog prevoznika, kao i motorna I priključna vozila radi učešća na sajmovima i sportskim takmičenjima.

Privremena registracija vozila vrši se najviše na period od jedne godine, prema odobrenju nadležnog carinskog organa o privremenom uvozu, uz ispunjenje uslova za upis vozila u jedinstveni registar vozila i izdavanje registracione nalepnice. Za privremeno registrovana vozila izdaju se registarske tablice za privremeno registrovana motorna i priključna vozila, potvrda o privremenoj registraciji sa odredjenim rokom važenja.

Od 3. januara 2011. godine u Srbiji je na snagu stupio novi Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, koji predviđa nov izgled saobraćajnih dokumenata i registarskih tablica, i uvodi registarsku nalepnicu.

Rok važenja nove saobraćajne i vozačke dozvole  je 10 godina. Nove registarske tablice važe sedam godina, dok se registarska nalepnica menja svake godine.

Novina kod tablica je da se na njima, uz doplatu, mogu birati posebna slova i brojevi.

Nove registarske tablice su dimenzija 520,5x112,9 milimetara, sa međunarodnom oznakom Republike Srbije - “SRB”, dvoslovnom latiničnom oznakom registracionog područja, grbom Republike Srbije - crvenim štitom sa četiri ocila, ispod koga je manja ćirilična oznaka registarskog područja, iza koje sledi registarski broj. Registarski broj vozila sastoji se od kombinacije tri cifre (cifre od 0 do 9) i kombinacije dva slova između kojih je horizontalna crtica. Slova registarskog broja su sva slova latiničnog pisma i latinična slova "X", "Y" i "W".

Oznaka registracionog područja na registarskoj tablici ispisuje se i na ćiriličnom pismu, ispod utisnutog crvenog štita. Taksi vozila imaće na dve poslednje pozicije tablice oznaku TX.

Za teške četvorocikle, putnička vozila, autobuse, trolejbuse i teretna vozila, kao i za traktore, motokultivatore i radne mašine izdaju se dve registarske tablice. Za motocikle, mopede, lake i teške tricikle, lake četvorocikle, priključna vozila i priključna vozila za traktor izdaje se jedna registarska tablica.

Registarska tablica za motorno vozilo i prikljucno motorno vozilo

REGISTARSKA TABLICA ZA PRIKLJUČNO VOZILO
 
Registarska tablica za priključno vozilo, u pogledu oblika, boje, dimenzije i oznaka, istovetna je sa registarskom tablicom za motorno vozilo, s tim što se oznaka registarskog područja na njoj nalazi posle registarskog broja vozila.
Ako je na motornom vozilu, osim na motociklu, izrađena površina na zadnjem delu vozila na koju se ne može postaviti pod normalnim uslovima registarska tablica predviđena ovim pravilnikom, na zahtev vlasnika vozila može se izraditi posebna zadnja registarska tablica.

Registarska tablica za priključno vozilo u pogledu boje i oznaka je istovetna sa registarskom tablicom za motorna vozila.

REGISTARSKA TABLICA ZA MOTOCIKLE

REGISTARSKA TABLICA ZA TRAKTORE I RADNE MASINE

Registarske tablice za traktore i radne mašine zelene su boje, dimenzija 341,8 x 202,8 mm, oivičene crnom linijom, čije su sredine vertikalnih strana spojene linijom u istoj boji tako da registarsku tablicu dele na dva dela i na njima je u gornjem levom uglu na plavoj podlozi, belim slovima latiničnim pismom ispisana međunarodna oznaka Republike Srbije "SRB", crnim slovima latiničnim pismom ispisana oznaka registarskog područja, od koje je desno utisnut crveni štit na kome je beli krst između četiri ocila bridovima okrenutim ka vertikalnoj gredi krsta, a ispod crvenog štita ispisana je ponovljena oznaka registarskog područja na ćiriličkom pismu ispod kojih je ispisana registarska oznaka vozila koja se sastoji od kombinacije svih slova latiničnog pisma srpskog jezika i latiničnih slova: "X", "Y" i "W" na tri pozicije i arapskih brojeva od "0" do "9" na dve pozicije i razdvojenih znakom "-".

TRAKTOR SA ZELENIM TABLICAMA- UKOLIKO SE KREĆE SAMO PO OBRADIVIM POVRŠINAMA (NJIVI)
TRAKTOR SA BELIM TABLICAMA- UKOLIKO SE UKLJUČUJE U SAOBRAĆAJ

Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Skupstina R.Srbije je 2011.g. ukinula stalnu godišnju registraciju traktora. Umesto registracije obavezan je samo tehnički pregled, a prema obrazloženju Vlade Srbije, taj zakon je izmenjen jer su osiromašena poljoprivredna domaćinstva bila opterećena registracijom traktora svake godine.

REGISTARSKA TABLICA PRIKLJUCNOG VOZILA ZA TRAKTORE

Registarska tablica za priključno vozilo za traktor zelene je boje, dimenzija 341,8 x 202,8 mm, oivičene crnom linijom, čije su sredine vertikalnih strana spojene linijom u istoj boji tako da registarsku tablicu dele na dva dela. U gornjem delu registarske tablice sa leve strane, na plavoj podlozi, belim slovima latiničnim pismom ispisana međunarodna oznaka Republike Srbije "SRB", crnim slovima latiničnim pismom ispisana oznaka registarskog područja, od koje je desno utisnut crveni štit na kome je beli krst između četiri ocila bridovima okrenutim ka vertikalnoj gredi krsta, a ispod crvenog štita ispisana je ponovljena oznaka registarskog područja na ćiriličkom pismu. U donjem delu registarske tablice ispisana je registarska oznaka vozila koja se sastoji od kombinacije arapskih brojeva od "0" do "9" na dve pozicije i svih slova latiničnog pisma srpskog jezika i latiničnih slova: "X", "Y" i "W" na tri pozicije razdvojenih znakom "-".

REGISTARSKA TABLICA ZAORGANE UNUTRAŠNJIH POSLOVA
Registarska tablica za određeno vozilo ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove je plave boje oivičena belom linijom i sadrži: međunarodnu oznaku Republike Srbije, belim slovima, ćiriličkim pismom, upisanu oznaku "P" i registarski broj. Između oznake "P" i registarskog broja utisnut je crveni štit na kome je beli krst izmeñu četiri ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta.

Raspored i značenje registarskih brojeva sa oznakom "P" za registraciju vozila organa unutrašnjih poslova određuje ministar unutrašnjih poslova.

Registarska tablica za priključno vozilo ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u pogledu oblika, boje, dimenzije i oznaka, istovetna je sa registarskom tablicom na slici iznad , s tim što je na njoj upisana oznaka "P" posle registarskog broja.

TABLICE ZA PRIVREMENU REGISTRACIJU

Za privremeno registrovano vozilo izdaje se privremena registarska tablica.

Privremena registarska tablica je bele boje i na njoj je sa leve strane, na plavoj podlozi, belim slovima ispisana meñunarodna oznaka Republike Srbije, sa brojevima i oznakama crne boje i sadrži: oznaku registarskog područja ispisanu latiničnim pismom, utisnut crveni štit na kome je beli krst izmeñu četiri ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, registarski broj, slovnu oznaku "RP" (registrovano privremeno) ispisanu vertikalno u žutom polju i oznaku godine u kojoj ističe rok važenja registracije.

Privremena registarska tablica za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije

Privremena registarska tablica za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije posle završenog boravka stranog državljanina u Republici Srbiji, i za vozila kupljena u Republici Srbiji koja će se registrovati u drugoj zemlji je bele boje i sadrži: međunarodnu oznaku Republike Srbije, natpis RPE, utisnut crveni štit na kome je beli krst između četiri ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta, oznaku registarskog područja ispisanu latiničnim pismom, registarski broj i oznaku godine u kojoj ističe rok važenja registracije .

PROBNE TABLICE

Za novoproizvedena, prepravljena i opravljena vozila kojima se u saobraćaju na javnim putevima vrši probna vožnja radi ispitivanja ili prikazivanja svojstava tih vozila; za vozila koja se kreću od mesta gde su proizvedena do mesta dorade, prepravke ili prodaje; za vozila koja se voze na tehnički pregled, na sajam ili carinjenje, kao i za vozila koja se kreću od mesta u kome su preuzeta do mesta u kome će biti registrovana, izdaju se probne tablice koje služe za privremeno označavanje tih vozila u saobraćaju na putevima.

Probne tablice izdaju se i za registrovana vozila koja se kreću od mesta u kome su registarske tablice uništene ili nestale ili od mesta u kome su iz drugih opravdanih razloga ostala bez registarskih tablica do mesta u kome će se za ta vozila izdati nove registarske tablice.

Probna tablica izdaje se sa rokom upotrebe do 15 dana.

Organ nadležan za registraciju vozila izdaje uz probnu tablicu i potvrdu koja sadrži: prezime i ime vozača koji će upravljati vozilom, svrhu upotrebe vozila, relaciju na kojoj će vozilo saobraćati, vrstu, marku i tip vozila, broj šasije, broj motora, boju karoserije i rok upotrebe probne tablice.

Probna tablica je bele boje, sa oznakama i brojevima crne boje, i u gornjem delu sadrži natpis "Proba", a u donjem delu -oznaku registarskog područja ispisanu latiničnim pismom, utisnut crveni štit na kome je beli krst izmeñu četiri ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta ispod koga je i ćiriličkim pismom ispisana oznaka registarskog područja i registarski broj.

Probna tablica izrađena je od kartona.

Samo probne tablice za vozila kojima se, na osnovu posebnog odobrenja, vrši probna vožnja radi ispitivanja svojstva proizvedenih ili prepravljenih vozila na motorni pogon, izradjene su od metala.
Probne tablice izdaju se samo na zahtev pravnog lica koje je ovlašćeno za proizvodnju ili prepravljanje vozila, sa rokom upotrebe do godinu dana.

REGISTARSKA TABLICA ZA VOZILA STRANACA U SRBIJI

Registarska tablica za vozila diplomatskih i konzularnih predstavništava, misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji i njihovog osoblja, kao i stranih trgovinskih, saobraćajnih, kulturnih i drugih predstavništava, stranih dopisništava i stalnih stranih dopisnika, odnosno stranaca stalnih službenika u ovim predstavništvima sadrži: međunarodnu oznaku Republike Srbije, oznaku mesta registarskog područja (sedište predstavništva ili boravišta osoblja), brojčanu oznaku zemlje iz koje je predstavništvo registrovano u Republici Srbiji, slovnu oznaku delatnosti predstavništva, odnosno statusa lica u tim predstavništvima, registarski broj vozila i godinu za koju važi registracija.

Slovne oznake delatnosti predstavništva, odnosno statusa lica u tim predstavništvima na registarskim tablicama su sledeće:
1) "A" -za vozila u vlasništvu diplomatskih i konzularnih predstavništava, misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji i njihovog osoblja koje ima diplomatski status;
 
2) "M" -za vozila čiji su vlasnici stranci koji su zaposleni u diplomatskim i konzularnim predstavništvima, misijama stranih država i predstavništvima međunarodnih organizacija u Republici Srbiji, a nemaju diplomatski status.
 
3) "P" -za vozila u vlasništvu stranih kulturnih predstavništava, stranih dopisništava, stalnih stranih dopisnika i stranaca stalnih službenika u tim predstavništvima i dopisništvima.
 
4) "E" -za vozila u vlasništvu stranih trgovinskih saobraćajnih i drugih predstavništava i stranaca stalnih službenika u tim predstavništvima.
 

Uz registarsku tablicu sa oznakom "A" izdaje se i dopunska registarska tablica elipsastog oblika, i to:

-za vozilo koje koristi šef diplomatskog predstavništva ili misije -tablica sa slovima "CMD"
 
-za vozilo koje koristi lice sa diplomatskim statusom -tablica sa slovima "CD"
 
-za vozilo koje koristi konzularni funkcioner -tablica sa slovima "CC"
 

Registarske tablice za motocikle stranaca.

Registarska tablica za vozila stranaca kojima je, radi školovanja, specijalizacije, naučnog istraživanja, zapošljavanja ili obavljanja profesionalne delatnosti, pružanja utočišta ili priznanja statusa izbeglice, izdato odobrenje za privremeni boravak duži od šest meseci ili za stalno nastanjenje u Republici Srbiji sadrži: međunarodnu oznaku Republike Srbije, oznaku registarskog područja ispisanu latiničnim pismom, utisnut crveni štit na kome je beli krst između četiri ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta ispod koga je i ćiriličkim pismom ispisana oznaka registarskog područja i brojnu oznaku i slova "OO".

Da se malo podsetimo kako je to nekad bilo u zajednickoj drzavi:

Registarske tablice iz perioda 60-tih godina

Registarske tablice iz perioda SFRJ

Aktuelni standard (oznaka grada + 6 brojeva) je, inače, prihvaćen davne 1961. godine.

Registarske oznake u SFRJ su imale dva ili tri slovna znaka (geografski kod) i dve grupe brojeva odvojene crticom, sa petokrakom između slova i brojeva. Kombinacije brojeva su mogle biti: trocifreni i trocifreni, na primer BG*123-456, trocifreni i dvocifreni, na primer BG*123-45 i dvocifreni i dvocifreni, na primer BG*12-34.

Šest godina nakon nestanka SFRJ, zvezda petokraka zamenjena je zastavom SRJ, pri čemu su tablice menjane prilikom redovnog registrovanja do kraja 1999. kada su stare prestale da važe. Istovremeno su promenjene i oznake za gradove kojima su vraćena stara imena (Jagodina, Podgorica i Užice).

Registarske tablice nakon raspada zajednicke drzave

Nakon Raspada SFRJ sve bivše članice su odbacile zvezdice, ali su u većini zemalja slabo izmenjene tablice.

Registarske oznake u Bosni i Hercegovini
U Bosni su 1998. registarske oznake promenili u drugačiji format, na primer 123-M-456

Registarske oznake u Hrvatskoj
Hrvati nisu previše promenili svoje registarske oznake. Format registarskih oznaka u Hrvatskoj je: Geografski kod, 3 ili 4 broja i 2 slova, na primer ZG:1234-AA

Registarske oznake u Makedoniji
Makedonci takođe nisu previše promenili registarske tablice. Format njihovih tablica je: Geografski kod, 3 broja i 2 slova, na primer SK:123-AA

Registarske oznake na AP Kosovu i Metohiji
Na Kosovu je UNMIK izdavao tablicu sa formatom: 3 broja, slova KS, i 3 broja. Nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, krenule su da se izdaju tablice sa formatom: Brojčani geografski kod (umesto slova brojevi), tri broja i dva slova)(01(Priština)123-AA) . Od 1.Novembra 2011. srpske tablice su prestale da važe i od tada Srbi koriste UNMIK-ove tablice.

Registarske oznake u Crnoj Gori
Format Crnogorskih tablica je: Geografski kod, 2 slova i 3 broja, na primer PG:AB-123

Registarske oznake u Srbiji
Srbi su do 2011. zamenili samo zvezdicu sa zastavom SCG, a od 2011., format je: geografski kod, 3 ili 4 broja i dva slova, na primer BG:123-AA

Registarske oznake u Sloveniji
Format registarskih oznaka u Sloveniji je: geografski kod, 1 slovo i broj, i tri broja, na primer LJ:A1-123.

Bosna i Hercegovina

Crna Gora

Hrvatska

Kosovo

Makedonija

Slovenija

Srbija

Nekadasnje registarske tablice vojnih motornih vozila

I jos

Izgled sadasnjih tablica za vojna motorna vozila Slovenije

Izgled sadasnjih tablica za vojna motorna vozila Hrvatske

Izgled sadasnjih tablica za vojna motorna vozila Srbije

Izgled registarskih tablica nekih zemalja iz naseg okruzenja

Jos malo...

Neke neobicne i interesantne registarske tablice

Neke neobicne i interesantne registarske tablice

Budi majstor pa reci sta ovde pise...

Jos neka...

Decje registarske tablice!!!!

Registarske pločice Slovenije

-Stara još uvjek važeča
-Nova
-Geografska pripadnost reg. pločica (gradovi sa registarskog područja imaju svoje grbove), tako, da tablica npr: LJ može imati i neki drugi grb, ne zmaja kao na slici - koji je grb grada Ljubljane)

U Sloveniji postoje i negeografske pločice sa oznakama:

-P= policija
-PR= privremena registracija
-CMD=vozila u vlasništvu diplom. predstavništva i međunarod. organizacija koje upotrebljava vođa tog predstavništva
-CD= vozila koja upotrebljavaju osobe sa diplomatskim statusom
-CC= konzularna predstavništva
-M= vozila u vlasništvu stranaca koji rade kao admin. ili teh. osoblje u diplomat. ili konzul. predstavništvima
-SV= slovenska vojska
 

Duje, odlicno! Hvala na dopuni podatataka.

netočno. HV žute tablice  ;)

Moguce. Ovaj podatak sam nasao na Wikipediji. Ako mozes postavi pravu fotografiju kako izgledaju.

Onaj beli BMW sa novopazarskim tablicama na kojima piše MUFTY je Zukorlićev automobil...

Da. Njegov.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=8845.msg58061#msg58061


http://hr.wikipedia.org/wiki/Registarske_oznake_za_vozila_u_Republici_Hrvatskoj

Ispravka posta 178

Izgled sadasnjih tablica za vojna motorna vozila Hrvatske

Na vozilima Vojske Republike Hrvatske podloga je žuta, a slova su crna. No, vojna vozila nemaju oznaku iz kojega su grada, nego oznaku HV. Registracija kod diplomatskih vozila je ponešto drugačija, odnosno podloga je plava, a slova i brojke su žute. Registarske pločice MUP-a Republike Hrvatske sastoje se od šest plavih brojki koja su na dva jednaka dijela podijeljena Grbom Republike Hrvatske
Sve navedene pločice su napravljene od metala.

Izvor: http://hr.wikipedia.org/wiki/Registarske_oznake_za_vozila_u_Republici_Hrvatskoj

Ono što je bilo u prvom postu predstavljeno kao rag.oznake MORH-a (HV) je reg.oznaka negdašnje polulegalne državne tvorevina u BiH tkzv . Hrvatske republike Herceg - Bosne - pandanu  Rapublici srpskoj, Oznake MUP-a - Policije u RH: prva tri broja su oznake policijske uprave dok su druga tri razlikovni brojevi. BTW stare (90-te) makedonske su zapravo oblikom i formatom, osim sadržajem identične hrvatskim, naime i za jedne i za druge alate je izradio zagrebački KONČAR, usput prve makedonske su imale prvotnu makedonsku (Samuelovo sunce) zastavu odsnosno stilizirani grb koji je naknadno pritiskom Grčke maknut sa stijega i s reg.pločica gdje je zamjenjen ćiriličnim slovima koja su ispisana na reg,pločicama latinicom...

Inače u Republici Hrvatskoj nedavno su uvedene još dvije kategorije reg. pločica: PRENOSIVE PLOČICE, koje se prenose s jednog vozila na drugo, svako vozilo mora imati potvrdu o tehničkoj isparvnosti , a sva imaju "kolektivno" osiguranje o autoodgovornosti koje naravno ima nešto višu premiju, prvenstveno su namjenjena auto kućama, građevinskim poduzećima kod prijevoza vozila s i na radilište, mogu se koristiti kod izmjene priključnih vozila, npr imate prikolicu za svaki dan i kamp kućicu ili trailer za prijevoz glisera na more. Druge su pločice za Old-timere i znače POVIJESNO VOZILO, za njih se izdaju posebne prometne dozvole i registracijske naljepnice..

[attachment=1]
[attachment=2]

U RH ima i jedan jedinstven slučaj, da jedan grad ima dvije različite reg.oznake naime PS i SL su reg. oznake Grada - Slatina, PS se ne izdaje od kada je naziv grada promijenjen iz Podravska Slatina u Slatina. Slatina ima novu oznaku SL, ali oznaka PS još uvijek vrijedi i može se vidjeti na vozilima čiji vlasnici nemaju obvezu zamjene.

[attachment=1][attachment=2]

Jedan budući dokument....

Koliko je bilo sreće kad je "crveni pasoš" 1992 zamjenjen plavim, čine se da nam opet ne gine crveni, naime ulazak u EU Hrvatskoj donosi i nova pravila. Od 1. srpnja 2013. počet će izdavanje novih putovnica za građane. Propisi EU jasno određuju izgled korica putovnice i njihov sadržaj. Tako je, kod boje, “čvrsta preporuka” Unije da one budu crvene kakve putovnice smo imali dok je Hrvatska još bila dio Jugoslavije. Ipak, upućeni uvjeravaju kako ta odluka nije konačna jer odluku o boji putne isprave Zagreb još nije donio. S plavim putovnicama moći će se putovati sve do njihova isteka, za promjenu iz plave u crvenu EU će ostaviti prijelazno razdoblje, ali je potreba usklađenosti s ostakom EU neupitna. Ogledni primjerci su već izrađeni u Kraljevini Nizozemskoj u tvrtci koja i inače izrađuje hrvatske putne isprave.....

[attachment=1]

Jedna zanimljiva slovenacka tablica - ako se procita cirilicno.

Sve je ovo ipak van teme, ali da i ja dodam. Pirotske tablice "PI" su vrlo inspirativne sa nastavcima: PI VO, PI CA, PI CE, PI ĆE, PI ZD, PI LE, PI ČE, PI TE i dr.

Evo jedne

[attachment=1]

Imam ih još negde, ali me mrzi da tražim.

Mislim da smo sa ovim reg.tablicama otisli previse izvan teme o personalnim dokumentima. Prilikom obrade saobracajnih-prometnih dozvola, kao rezultat njihovog dobijanja za motorna vozila su registarske tablice-plocice, pa sam ih kao takve i prikazao!

Ipak da se mi vratimo pravoj temi i damo doprinos razmatranju i predstavljanu licnih-personalnih dokumenata, a sto se tablica tice, mozda mozemo otvoriti posebnu temu.

Pozdrav svim forumasima!

[attachment=1]

Al Saudija

LA3M 367


Drugi put pitaj prije nego postavš sliku.

Vlado

To je čitano s desna?

Tekst se čita sa desna na lijevo, a brojevi sa lijeva na desno. Nema velikih i malih slova, ali svako slovo se drugačije piše zavisno da li stoji na početku, u sredini ili na kraju riječi.

Ovo slovo kao udica je L, ovo nakon njega nema u našem jeziku, ali je kao neko stenjanje, kao kad izdahneš a hoćeš da kažeš slovo A, a označava se kao A3, nakon toga je ovo kao štap za hodanje slovo M.

Ovaj znak sasvim lijevo je broj 3. Broj 2 je sličan, samo nema ovaj roščić u sredini. Ovaj broj u sredini je 6, a kad bi ga okrenuli to bi bio broj 2. Nakon njega je broj 7. Strelica okrenuta dole. Isti znak, strelica okrenuta gore je broj 8.

Ovaj tekst gore je Al Saudija, što bi u prevodu bilo "Od Saudijske Arabije", ili "iz Saudijske Arabije".

Nemoj samo da neko pokrene temu : Učimo strane jezike.

Pozdrav

Vlado

Hvala na objašnjenju Vlado.
Cijeli život sam bio u zabludi da su arapske brojke univerzalne. Sad vidim da ima i arapskijih brojki od onih koje sam naučio u školi.

Nema tog slova, ali ima taj zvuk ;D

Moj djed je sredinom 1979. kao AVL tražio i dobio pasoš, ali uz  pisanje molbi i po povratku iz inozemstva je pasoš morao vratiti oficiru bezbjednosti uz pisanje nekog izvještaja, ali mogao se dobiti. Isto je morao vojnu legitimaciju ostaviti kući jer se ona nije smjela nositi
izvan zemlje, a ako su ga negdje pri kontroli pitali što je po zanimanju morao je reči da je službenik.

Tačno tako kako ti je rekao deda.

I pretpostavljam da bi ga pripadnici bezbednosti odmah okarakterisali i pratili kao neprijatelja poretka i države... bar izvesno vreme, za svaki slučaj. Džaba ti onda odlaska u inostranstvo.

Pa, Rade, nije to bas sve tako bilo. Zvek i Dzumba su u svojim postovima vec naveli kako je to nacelno funkcionisalo. Mada je sve ovo malo krenulo sa temom u off, navescu svoje iskustvo.

Kao mlad oficir, poceo sam svoju vojnicku karijeru u Puli 1979.g., pocetkom osamdesetih godina sam bez ikakvih problema (u procedure kao i svaki drugi gradjanin) podneo zahtev i dobio pasos. Po dobijanju pasosa, organu bezbednosti u jedinici sam to prijavio, ali je isti bio kod mene sve vreme. Trst i Monfalkone, (Italija) su na nekih 100 km od Pule, i u to vreme sa redovnim dnevnim autobuskim linijama. U periodu kad se to moglo (mislim na finansije) isao sam cesto u nabavku potrebstina za Trst i Monfalkone bez ikakvih problema. Putovanje bih najavio svom pretpostavljenom, a po povratku organa bezbednosti, usmeno obavestio gde sam bio (i to koliko se secam samo prvi put). Ovo se nije odnosilo samo na mene vec i na ostale moje kolege. "Shoping u inostranstvu" nam je bio gotovo uobicajena stvar, pa je i najava i izvestavanje o tome postalo stvar formalne prirode.

Ovo je moje iskustvo, i ne tvrdim da to negde nije bilo drugacije. Od tada pa sve do (penzionisanja) 2006.g. apsolutno nisam imao nikakvih problema oko putovanja u inostranstvo. Napominjem, da sam u tom period pasos uvek imao kod sebe i da nikada nije bio "na cuvanju" kod organa bezbednosti.

Vojnu legitimaciju onda,a danas licnu kartu nikada nisam ni nosio u inostranstvo, jer pasos je osnovni dokument koji potvrđuje identitet lica prilikom prelaska državne granice i tokom boravka u inostranstvu.

Nisam upucen detaljno kakva je sada situacija, ali mislim da se nije nesto posebno promenila. Naime, supruga radi u VS kao vojni sluzbenik i kod svakog odlaska na letovanje (Grcka) to usmeno najavi organu bezbednosti, a po povratku dostavlja formalizovan izvestaj (gde je i kada bila, s kime, u kom mestu je boravila, da li imala kakvih problema i sl.).

Ovo sam naveo samo kao primer. Da se ne bi stvarala nenakva fama oko putovanja pripadnika vojske u inostranstvo i posedovanja pasosa.
Po meni, nista posebno, klasicna i uobicajena stvar.



 

Moja iskustva su identična Kojo.

Boro, pa bili smo sto se kaze " u isto vreme na istom mestu"!

Pozdrav!

Jeste, ali u zavisnosti od stava komandanta i organa službe bezbednosti, bilo je i drugačijih, manje pozitivnih primera.

Moja iskustva su slična onima koja je naveo "vitez koja". Niti sam pisao izvještaj niti me tko pitao gdje sam bio, nisam ga ni predavoa u komandi jedinice. Pasoš u JRM sam upotrebljavao bez problema od 1974-1991 (naravno nisam tražio produženje nego novi poslije isteka valjanosti). Kao što kaže Boro, možda je negdje bilo drukčije (ja mogu govoriti o jedinicama u kojima sam bio ja).

Evo i legitimacije onih koji su nas pazili, nadam se da je original takvu sam je kupio
na sajmu antika.

Evo kada smo bili kod pasoša, dobili ga i lijepo obavili šoping u inozemstvu, na povratku nas je pored
milicijske kontrole čekala i Carina. To nam je obično bila veća briga jer uvijek bi se kupilo ponešto
više od dozvoljenog. Pa evo jedne službene legitimacije carinika s ovlaštenjima.

Imali smo i poslanike u saveznoj skupštini pa evo i jedne njihove legitimacije s pravima
i imunitetom.

Pored poslanika u Saveznoj Skupštini imali smo i narodne predstavnike - zastupnike u republičkim skupštinama,
pa evo jedne legitimacije Zastupnika Sabora Socijalističke Republike Hrvatske.

Evo i jedne legitimacije službenika Ministarstva financija Narodne Republike Hrvatske,
tzv Službeničke knjižice.

Za odlazak u inozemstvo oni "sretnici" koji su živjeli u prigraničnim općinama imali su malogranične
propusnice s kojima su mogli prelaziti granicu susjedne države. Evo jedne takve za Jugoslavensko
Mađarsku granicu.

Evo i jedne Hrvatske diplomatske putovnice - pasoša. To je ono prethodno izdanje, novi još vrijedi
pa ga nisam skenirao i postavljao.

[attachment=1][attachment=1][attachment=1][attachment=1]Evo nas na prvim poslijeratnim pasošima Nove Jugoslavije, ovaj je iz 1946. Tada se vrlo teško mogao
dobiti, uglavnom za službena putovanja i uz mnogo prethodnih provjera.

Za grupna putovanja, npr. učenika ili studenata postojali su i grupni ili kolektivni pasoši.

Djeca su u SFRJ mogla biti na pasošu od roditelja ili imati svoj dječji pasoš. Vidimo da su se
ovi dječji pasoši izdavali i dosta dugo nakon raspada SFRJ u preostalim republikama SRJ.
U Hrvatskoj su od 1991. bila samo na putovnici roditelja (mogla su biti i na putovnici oca
i na putovnici majke istovremeno), a kasnije su dobivala svoju putovnicu, dječja nije više
postojala.

Ovako je izgledao službeni pasoš državljana FNRJ iz 1952. godine.

A ovako je izgledao diplomatski pasoš SFRJ izdan 1967. godine.

Ovako je izgledao službeni pasoš građana SFRJ izdan 1979. godine.

I konačno stigoh i do diplomatskog pasoša SFRJ izdanog 1986. godine s rokom važenja do 1991.
Mislim da su svi kasnije izdavani do raspada 1991. bili kao ovaj.

Ako se vratim malo više vremena u natrag dolazim do 1941. godine kada je Kraljevina Jugoslavija
bila okupirana i rasparčana. U tadašnjoj NDH izdavali su Putnice (današnje putovnice) - pasoše
pa prilažem nekoliko skenova jedne takve putnice-pasoša. Ne znam kakve putne isprave su bile
u to vrijeme izdavane u drugim dijelovima zemlje. Čuo sam da su se na području Srbije koristili
pasoši Kraljevine Jugoslavije ali drugačije vizirani. Nisam imao priliku vidjeti takvu ispravu.

U nastavku evo i jedne putovnice iz vremena osamostaljenja R. Hrvatske s kraja 1991. godine.

Zanimljivo je uočiti na zadnjem skenu da je umjesto tiskanog obrasca za službenu ovjeru bio
davan pečat u obliku vize. Ne znam da li je stranica za službene bilješke bila pogreškom
preskočena ili ne nije? S takvom putovnicom imao sam krajem 1991. par puta zanimljive
doživljaje kada su me naši policajci posebno tretirali govereći mi da vide da idem u inozemstvo
službeno jer imam takvu vizu.

Prve putovnice (kao prikazana) nisu preko podataka imale naljepljenu sigurnosnu foliju sa
grbom RH kao zaštitnim elementom, već samo prozirnu foliju.

Same korice su bile iz tvrdog kartona.

[attachment=5][attachment=4]Ovo je novija putovnica RH iz 2001. Korice su iz mekog kartona-fleksibilne, u podatcima se još
uvijek upisuje JMBG, fotografija vlasnika je skenirana više se ne lijepi original.

U putovnici nije više predviđeno mjesto za djecu ili osobu koja putuje zajedno s nositeljem, sada
i dijeca dobivaju svoju putovnicu ali na kraći rok 2 ili 5 godina.

Više ne postoji niti stranica za službenu zabilješku i ovjeru.

Putovnice iz 2006. su iste kao ove iz 2001. samo se više na stranci s podacima nije unosio JMBG.

Sada se izdaju putovnice koje su tzv biometrijske, upisuje se OIB građana, putovnica je "kruta"
radi stranice u kojoj je ugrađen čip s podacima.

Evo jedne lične karte iz vremena okupacije Beograda izdane u Julu 1941. Ona je dvojezična
a na poleđini je kasnije ovjeravana, čak ima i jednu ovjeru od strane nove vlasti-partizana.

Ovo je primjer osobne iskaznice-lične karte iz vremena kada je Istra po oslobođenju 1945.
bila privremeno pod Anglo-Američkom okupacijom pa su izdavane osobne isprave na četiri
jezika, engleskom, talijanskom, hrvatskom i slovenskom.

Interesantno je, a i lako objašnjivo, da je tzv NDH napustila francuski kao međunarodni diplomatski jezik uobičajen za pasoše i preuzela njemački i talijanski. Rijetkost je i da se obrazac pasoša ispunjava dvojezično. Njemačka gramatika i ortografija u krasopisu službenika nije ponajbolja. Npr. "seks" (ni više ni manje) umjesto "sechs" za "šest". Također, imena mjeseca pisana su malim slovom što se na njemačkom piše Velikim.

Bravo "zpetrov9" za postavljene dokumente. Vrijedi se podsjetiti i naučiti nešto novo.

Hvala. Imam ja još raznih izdanja pasoša iz Kraljevine Jugoslavije (prije SHS) i kasnije
od DFJ do SFRJ, ali najteže je sve to skenirati i svesti na dozvoljenih 600kb. Ali ako
postoji interes probati ću u slobodno vrijeme još po neki dokument postaviti. Isto je
i sa osobnim iskaznicama-ličnim kartama.

Što se tiče izdavanja pasoša aktivnim vojnim licima, moj otac je 1979. u Puli prvi put dobio pasoš. Znam da se dvoumio da li da
pokrene postupak i da je pisao neki zahtjev - molbu oficiru bezbjednosti. Nakon nekog vremena dobio je odobrenje i neku potvrdu
ili dozvolu za izdavanje pasoša, ja sam to osobno nosio u SUP jer je on bio na poslu i on je kasnije za jedno 15 dana išao da ga
sam podigne. Kada smo se vratili s puta on je pisao neki izvještaj za službu bezbjednosti i morao je pasoš predati u svojoj jedinici.
Tako je bilo svaki put sve do ljeta 1981. kada mi je rekao da ga više neće predavati natrag u jedinicu, pretpostavljam zato jer
mu je aktivna služba prestajala 31. 12. 1981.

Svaki put je dosta nevoljko išao na put u inozemstvo radi toga što je poslije morao pisati te izvještaje, a pretpostavljam da su ga
možda i u jedinici bezbjednjaci tražili da piše te izvještaje detaljno što baš nije volio.

Isto znam da bih u Trstu početkom osamdesetih sretao dosta poznanika koji su tada bili u aktivnoj službi i dosta njih mi je reklo
da oni više ne vračaju pasoš već samo napišu neki izvještaj, reda radi. Pretpostavljam da su se propisi promjenili, a sigurno je ovisilo
i od jedinice do jedinice i od nadležnog oficira bezbjednosti.

Isto se sječam da je otac morao prijaviti posjetu rodbine iz inozemstva svaki put kada bi nam došli u goste, osobito za rodbinu
koja je dolazila iz Australije, posebno u vrijeme 1971-1972.

Pa treba se potruditi i objaviti još po loju staru ličnu kartu i pasoš. Da li imate sve "varijante" jugoslovenskih pasoša još od 1918. pa do kraja 1991.? Bilo bi interesantno pogledati ih.

Pa imam toga dosta ali uvijek je problem u vremenu za skeniranje i uređenje slika, čim nađem malo vremena postaviti ću.

Kako sam obećao, skenirao sam razne legitimacije i iskaznice s područja nekadašnje države Jugoslavije
pa ću ih probati postaviti po nekom vremenskom redu, to naravno nisu sve ali mislim da će onima koji
to područje dokumenata prate biti zanimljivo.

Počet ću s legitimacijom iz Kraljevine Jugoslavije 1933. godine.

Nastavio bih s osobnom iskaznicom NDH iz 1943. Različite Župe i gradovi su tijekom rata imali razne osobne
iskaznice, ovo je samo jedan primjer.

Postavljam i legitimaciju Komande grada Beograda iz 1945. godine. Dosta zanimljiv dokumenat.

Evo i službene legitimacije koje je izdavala Narodna Vlada Hrvatske 1945.

Ovo je legitimacija Federalne Hrvatske kakva je izdavana 1946. godine

Ovo je dozvola-legitimacija za prijelazak iz Sušaka u Rijeku iz 1946. godine. Kako je prije
rata tu bila granica s Italijom za prijelaz mosta trebala je dozvola i ako su i Rijeku i Istru
oslobodili partizani, saveznici su tada još komplicirali, a i naši su tražili dozvole.

Evo i primjera osobne karte iz prigraničnog područja Jugoslavije s Italijom izdane 1950. koja je
dvojezična.

A ovako je izgledala "obična" osobna karta građana Jugoslavije - NR Hrvatska u 1957. godini.

Evo i jednog nepopunjenog obrasca Lične karte Republike Srpske krajine izdavane od kraja 1991.
pa do 1995. godine. Ne znam za kasnije u periodu tzv. mirne reintegracije da li su još bile ovakve
ili su se izdavale neke druge.

Evo i jedne vozačke dozvole iz 1965. godine. Tada su još bile trodijelne.

A evo i vozačke dozvole iz doba SFRJ izdane 1986. Sada je dvodijelna, nije na kartonu
već na nekom materijalu poput platna.

Odmah po osamostaljenju Hrvatske izdane su i nove vozačke dozvole, sada su opet bile trodijelne.
Povučene su vrlo brzo između ostaloga i zato što je na prvoj strani kao znak države bilo upisano
CRO, a to je već bilo zauzeto pa su mjenjalo u HR.

Već 1993. su izdane opet nove vozačke dozvole, koje vrijede i danas (do 65 godina starosti), isto
su trodijelne.

Sada ću si uzeti malo odmora, a poslije ću skenirati i stare pasoše-putovnice pa ću i njih
postaviti.

Evo sada još malo pasoša. Prvo ću postaviti pasoš Kraljevine Jugoslavije iz 1937. koji
je izdan u ondašnjoj Dravskoj Banovini (Slovenija) pa je zato pisan na slovenskom.
Zanimljivo je uočiti na stranici za vize gdje se izričito naglašava da se s njim ne može
putovati u Španjolsku u kojoj je tada bio građanski rat.

Po izbijanju II sv. rata i nastanku NDH ista osoba dobiva Službenu putnicu NDH 1942.
godine i njome se koristi, pa prikazujem i tih par skenova službene putnice. U to doba
se putnica teško dobivala i rijetko se putovala jer bio je rat.

Evo sada i pasoša putne isprave Kraljevine Jugoslavije iz 1938. godine izdane na
Srpskom govornom području pa je zato domicilni tekst pisan ćirilicom na srpskom
jeziku. I ovdje je naravno unesena zabrana putovanja u Španiju.

Na zadnjoj slici je interesantan pečat graničnog prelaza Rakek. To je danas naselje između Ljubljane i Postojne, a onda granica sa Italijom.

Da ima tu zanimljivih detalja na pečatima i vizama. Npr. na NDH putovnici su hrvatski
ulazni i izlazni pečati mjesta Gyekenyeš, što znaći da je tada (1943.) Gyekenyeš bio u
NDH, a danas je to mađarski gradić i u pasošu imam mađarske pečate. Nije mi jasno
kako je to tada bilo ali pečati su tu.

Evo i pasoša - putne isprave Kraljevine Jugoslavije iz 1936. godine izdane u zagrebu,
savska Banovina pa je ovaj dokument domicilno štampan na hrvatskom jeziku.

Evo koria sve tri vrste redovnih pasoša Kraljevine Jugoslavije, vidimo da su se pasoši izdavali
na jeziku i pismu banovine u kojoj su izdani što znači na Srpskom govornom području su bili
na ćirilici, a na Hrvatskom i Slovenskom govornom području su bili na latinici, na hrvatskom
ili slovenskom jeziku. Znači ipak su se poštivala neka prava naroda.

Evo još jedne neuobičajene putne isprave iseljeničke putnice NDH iz 1943. godine.
Zaista u to vrijeme usred svjetskog rata dobiti iseljeničku putnicu mora da je bilo
jako komplicirano, da ne govorimo i kako otići, pretpostavljam. Vjerojatno je radio
u Njemačkoj.

E, a sada bih se vratio "Tamo daleko..." još u vrijeme Kraljevine Srbije pa evo jednog
Srpskog pasoša iz 1915. godine. neću ništa brisati radi autentičnosti te starine.

[Prvi svjetski rat je prošao i stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca pa su
odštampani i novi pasoši, dosta imaju sličnosti sa prethodnim iz Kraljevine Srbije.
Ovaj je iz 1921.

A evo i iseljeničkog pasoša iz Kraljevine SHS izdanog 1927. godine.

I evo i jednog konzularnog pasoša Kraljevine Jugoslavije iz 1933. godine.

Što se tiče legitimacije za prijelaz iz Sušaka u Rijeku (post #247) treba reći da je stara granica s Italijom koja je utvrđena 1920. i 1924. po međunarodnom pravu to i ostala do februara 1947., kada je sklopljen Ugovor o miru. Dakle, samim činom oslobađanja Rijeke i Istre 1945. ta područja nisu automatski pripala Jugoslaviji. Ostala su formalno talijanska iako pod okupacijom Jugoslavenske armije (Zona B, koja je kasnije u Slobodnom Teritoriju Trsta svedena na područje Kopra i Buja). Zato je i postojao pogranični režim. Po Haaškom pravilniku o suhozemnom ratovanju iz 1907. samo se mirovnim ugovorima mogu mijenjati granice. Zaposjedanje ne utječe na suverenitet iako ga de facto suspendira.

Zahvaljujem na pojašnjenju.

Evo kratkog pregleda korica Jugoslovenskih pasoša od 1946. godina pa na dalje, stavljam samo
korice-prvu stranu radi pregleda.

I nastavak;

I par starijih i novijih prigraničnih propusnica.

Na postovima 272 i 273 se na grbovima vidi različit broj plamenica u grbu (FNRJ i SFRJ)

To ste točno uočili, ako se dobro sječam to je zato što BiH u doba FNRJ nije imala
svoju "baklju". To sam primjetio i na ordenima gdje stariji ordeni iste vrste-reda
imaju samo pet plamenova. To je kasnije od 1963. u SFRJ korigirano-dodano.

Detaljna i zanimljiva prezentacija "evolucije" građanskih pasoša u Novoj Jugoslaviji nakon 1945.
Još kada bi se videli i skenovi unutarnjih stranica? Možda i to možete?

Pa to bi tražilo puno vremena za skeniranje, ali dosta unutarnjih stranica prikazanih pasoša su već u prethodnim prezentacijama
postavljene. Jednom kada nađem malo više vremena probati ću za "izvedbe" pasoša kojima nisam već do sada priložio skenirane
unutarnje stranice da to uradim, dotle molim za malo strpljenja.

Ja sam mislio da su u SR Srbiji već krajem sedamdesetih godina napustili te plastificirane lične karte i da su uveli lične
karte u obliku malih knjižica tamno crvene boje. Sjećam se da bi kolege koji su kao vojni stipendisti dolazili ljeti na
sistematske preglede u MVA Split imali lične karte u obliku knjižica, ali isto tako su i neki kolege iz Šibenika imali takve
knjižice na kojim je pisalo "osobna karta".  Mi u Puli smo imali takve plastificirane sve do kraja 1991. na hrvatskom ili
dvojezične na hrvatskom i talijanskom jeziku.

Bilo bi super ako biste postavili kao posebnu temu Vojne legitimacije, mene iste veoma zanimaju i skupljam ih pokušavajući
napraviti kolekciju, naravno najzanimljivije su mi one izdane u Puli osobito nekadašnja VP 6577.

O grbu Druge Jugoslavije već je pisano, ali vrijedi ponoviti. Po prvom nacrtu Moše Pijade i Đorđa Andrejevića Kuna bilo je pet baklji za pet naroda. To je prihvaćeno Ustavom FNRJ iz 1946. Ustav iz 1963. uveo je šestu baklju za šest republika. Moguće je i drugačije tumačenje po kojem je opet riječ o narodima, o šest naroda, budući da je Muslimanima priznat taj status iste godine novim Ustavom BiH. (I tu postoje različita tumačenja da li se to dogodilo 1963. ili 1971.) Je li riječ o narodima ili republikama teško je reći. Ja bih bio sklon tumačenju da je riječ o republikama jer pojam "naroda" je pomalo apstraktan i neodrediv, a republika je nesporna činjenica. U svakom slučaju, broj baklji tačno ukazuje je li neki dokument (ili bilo što na čemu se pojavljuje grb) nastao prije ili nakon 1963.
Ustav iz 1963. je uvođenjem šeste baklje ispravio nelogičnost, jer je i južnoslavenskih etničkih grupa i republika u Jugoslaviji bilo šest.
Mali OT. Kada je Pijade pred AVNOJ-em (ili pred skupštinom, ne znam sad točno) predstavljao grb, iz zadnjeg reda je neko komentirao: "Izgoreće pšenica".

Da se podsjetimo sretnih vremena,za ovu vizu mi je trebalo samo mišljenje KPJ,a sada dok sam obnovio USA i GB vizu,ko zna ko se u svijetu sve pitao :)
[attachment=1]

Pretpostavljam da Vam je ta viza služila kao pomorcu, na neki način u službene svrhe?

DA,pomorska.
Inače se u zemlji u kojoj si obično udara pečat u pass,a amerikanci nijesu udarali štambilje,već izdaju mali short pass koji je išao uz naš pasoš,tako da je sa njim moguće kupovati tax free u nekim državama USA.

Да ли су сва ова документа ћије си слике поставио у твом поседу? У сваком случају добар приказ. Могао би неко од овога (на пример ти) написати стручни рад о документима грађана на простору бивше Југославије или Балкана.

Једино мислим да ниси морао на већини на старих документима брисати имена и замагљивати слике лица . Сумњам да су власници живи, а потомци треба да се стиде што су та документа отуђили на било који начин, посебно ако су их бацили, можда чак и сами продали. С друге стране срећа је да та документа, па и успомену на власнике, чувају такви као ти.

Што се буктиња на грбу ФНРЈ/СФРЈ тиче, пет буктиња је симболизовало народе, бар сам ја тако учио у школи. Чак је била и нека песмица коју сму учили у вези са тим. После је тоај симбол био "повезиван" пре свега за републике.

Број буктиња је зависио од тога ко су били "носиоци суверенитета". Најпре су то били народи, па отуда и пет буктиња. Каснијим тумачењем прихваћено је да су републике државе које су се удружиле у федерацију, па су онда оне постале и носиоци суверенитета, по принципу самоопредељења "до, али не укључујући ту отцепљење" чиме смо добили шест буктиња у грбу. САП формално нису биле федерални субјекти, па нису могле добити своју буктињу. Шта је било после, сви знамо.

Kamo sreće da ih je ostalo pet i da se nije pristupilo stvaranju novih nacija na Balkanu.
Taj trend se od tad samo širi.
Jednog dana ćemo zbog bogatstva i mnoštva dijalekata dobiti npr. novu naciju Beogradance.

Pa sve dokumente koje sam skenirao i postavio imam u svom posjedu, kupovao sam ih preko raznih aukcija i/ili po raznim antikvarijatima. Posebno čuvam dokumente mojih roditelja osobito oca koji je isto nekada bio oficir u JRM. Slažem se da je šteta što sam brisao slike ili
zamagljivao lica i neke lične podatke (puno manje posla bih imao da to nisam radio) ali sam se bojao da se možda netko od roda ne pobuni
pa da bude legalnih problema. Po meni je žalosno da su ljudi prodavali, neki i bacali te dokumente. Razumijem da je kriza ali ja ne bih naše
dokumente prodao pa da umirem od gladi, posebno očevu vojnu legitimaciju na nju je toliko bio ponosan i nije htio čuti za nikakvu drugu
ispravu, pa sam ga početkom 1991. (već je dugo bio u penziji) natjerao da napravi i običnu civilnu osobnu kartu što se kasnije pokazalo
kao dobar potez.

Što se tiće stručnog rada o dokumentima vjerovatno bi to bilo zanimljivo i opširno za pripremiti ali bojim se da ja nisam stručan za takvo nešto,
ali tko zna nekad čovjek dobije trenutak inspiracije pa krene, samo ako ima vremena.

Evo jedna mala digresija, ali mislim da je dobro vidjeti koliko je naš SFRJ pasoš vrijedio za slobodna putovanja u odnosu
na pasoše nekih drugih zemalja, konkretan primjer je ČSSR.

Njihov normalni građanski pasoš je bio zelene boje i u principu se s njim putovalo u razne zemlje svijeta, ali je za većinu
zemalja izvan istočnog bloka trebala viza. Posebnost je bila ta da su oni jako teško dobivali pasoš, a onda su morali
dobiti i neke izlazne dokumente (kao što smi mi nekada davno imali izlazne vize). Putovanje u Jugoslaviju i ako teško
ipak se moglo nekako dobiti pa su mnogi u namjeri da prebjegnu na zapad putovali u Jugoslaviju i onda zahvaljujući
našim već tada normalno otvorenim granicama odlazili u Italiju ili u Austriju i tu tražili azil ili boravak.

Da bi to spriječili vlasti u ČSSR su u zelene pasoše utiskivale pečat "vrijedi samo za Jugoslaviju" ali to nije pomagalo.
Zatim su u zeleni pasoš stavljeli vizu "Vyjezdni doložka" u kojoj je pisalo da pasoš vrijedi samo za turistički put u NRB,
NRM, DDR, NRP, SRR i svakako SSSR pa ih njihovi "izlazni" punktovi u Mađarskoj, Rumunjskoj i Bugarskoj s takvim
pasošem ne bi puštali da iziđu u Jugoslaviju. Ljudi su i s takvim pasošima bježali za Jugoslaviju i onda nastavljali za
Italiju ili Austriju.

Na kraju su vlasti u ČSSR izdali specijalan sivi pasoš samo za Jugoslaviju koji se nije mogao koristiti u drugim državama.

Prilažem skenove zelenog i sivog pasoša bez drugih podataka koji nisu za opisano bitni.

Ali vratio bih se u ove naše nekadašnje prostore kada je još bila Austro-Ugarska, prilažem jednu putovnicu-pasoš
iz 1910. godine izdanu u tada Slobodnom kraljevskom gradu Osijeku. Zanimljivo je da se tada u Austro-Ugarskoj
ipak poštivalo pravo na domicilni jezik pa je isprava štampana na hrvatskom i francuskom jeziku, a čudi me da nije
i na njemačkom.

Kad sam već "u Austrougarskoj" evo jedne stare vojničke isprave "Militair pass" koja je korištena od vojnog
lica u Puli negdje 1862. Vrlo stara isprava pa i sken nije najbolji. Vjerujem da je svakako zanimljivo vidjeti
kako su vojne isprave izgledale prije 150 godina.

Evo i jednog Austro-Ugarskog pasoša izdanog u AU konzulatu u Berlinu 1917. godine za povratak u AU u ratnu luku Pula
gdje joj je muž bio na službi.

Osijek je bio u ugarskom dijelu Monarhije.....

Da malo prekinem niz sa strogo službenim dokumentima, evo jedne štedne knjižice NBJ
iz davne 1958. godine kada smo počinjali učiti da štedimo, tko je imao šoldih da štedi.

Naravno kada su nas naučili da štedimo i kada smo dobro napunili banke dinarima i devizama
onda su nas prešli nešto s inflacijom nešto s starom deviznom štednjom, ali u godinama
kada je ova knjižica vrijedila vjerovalo se u štednju i garanciju države.

To je točno, ali me onda čudi da nije štampano i na mađarskom jeziku.

Kako bi pridoneo temi... evo ono sto imam od pradeda. Izvinjavam se ako je vec postavljeno u predhodne postove.
Prvo, nazalost samo koriva clenske kniske zanajetciske komore.
[attachment=1]

A onda zdravstvena knjizica za zemjodelce.
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Ne znam kako je on nju dobio, buduci da je bio obucar... ali eto.

Imam jos i vojnu knjizicu i koja otpusna pisma, potvrde i slicno.. ako hocete mogu ih postaviti

Mislim da je svaki dokumenat interesantan i da se obično sazna po nešto novo što ni sami
nismo znali.

Sada bih postavio još par vojnih dokumenata iz vremena Kraljevine Jugoslavije.

Evo jedne legitimacije, većeg je formata od današnjih veličina cca kao pasoš SFRJ,
tamno plave meke korice bez naslova pa ih zato i ne skeniram.

Vezano za post #290. Austro-Ugarska je potpuno i dosljedno poštivala pravo na domicilne jezike. Svaki dio Monarhije, odnosno svaka "krunska i nasljedna zemlja" koristila je svoj jezik. Uostalom, naš jezik je i nastao u A-U (Bečki dogovor). To danas zbunjuje jer se u školama učilo da je A-U bila "tamnica naroda" što nije baš točno. Istina, Beč i Pešta su politički vodili glavnu riječ, ali je nacionalna autonomija bila široka. Iz ovakvih detalja kakvi su lični dokumenti, a oni su najizravniji oblik odnosa države i građana, može se saznati mnogo historijski relevantnih činjenica. Npr. i pasoš KJ izdavan je na tri jezika.
Osijek jest bio u ugarskom dijelu, ali je unutar ugarskog dijela Hrvatska-Slavonija imala autonomiju.
Austrijski, tada još ne austrougarski vojni dokument iz 1862. je na njemačkom, ali to je razdoblje prije Nagodbe i priznavanja prava na nacionalne jezike. Postojale su i zemaljske vojne jedinice KoV, ali je RM bila pod direktnom upravom Beča (reklo bi se, "savezna" ustanova) tako da su njena dokumenta moguće i ostala i kasnije na njemačkom.

Evo i jedne vojničke isprave, veličinom je slična današnjim putovnicama-pasošima,
širina je praktički ista, a visina je za cca 1,5 cm manja. Korice su od mekog kartona.

Poslije ću prikazati i kasnije (novije) primjerke vojničke isprave.

Evo i jedne vojničke isprave, veličinom je slična današnjim putovnicama-pasošima,
širina je praktički ista, a visina je za cca 1,5 cm manja. Korice su od mekog kartona.

Poslije ću prikazati i kasnije (novije) primjerke vojničke isprave.
[/quote]

Ovo je vojnička isprava Kraljevine SHS iz 1924. godine, vrlo je velikih dimenzija, veća od
starog pasoša SFRJ, korice su tamno plave iz mekog kartona presvučenog kao nekom
plastikom.

Ovo je vojnička isprava Kraljevine SHS iz 1924. godine, vrlo je velikih dimenzija, veća od
starog pasoša SFRJ, korice su tamno plave iz mekog kartona presvučenog kao nekom
plastikom.
[/quote]

I konačno i vojnička isprava Vojske Kraljevine Jugoslavije iz 1936. godine. Ova je isto tamno
plavih korica, mekog kartona možda impregniranog? Dimenzije su nešto manje od prethodne
cca kao stari pasoš SFRJ.

I kada je 1941. došao rat raspala se Kraljevina Jugoslavija, a u Hrvatskoj je formirana tzv NDH
i ona je imala svoje oružane snage, pa evo par skenova njihove vojničke osbne knjižice.

Evo i jedne civilne - građanske legitimacije iz doba Kraljevine Jugoslavije, izdana je 1940. godine. Korice su crne boje iz
tvrdog kartona s zaštitom (impregnirane?). Veličina je kao današnje putovnice-pasoši. Pisana je trojezično na srpskom,
hrvatskom i slovenskom jeziku.

Netko od članova foruma je prije prikazao i vizu koja je išla za pomorce u njihov pasoš
i uz pomorsku knjižicu. Evo jedne pomorske knjižice iz vremena Kraljevine Jugoslavije.
Korice su iz tvrdog zaštićenog kartona crne boje s posebnim preklopom za zatvaranje.
Veličina je širinom kao stari pasoš SFRJ ali viša za cca 2 cm.

I evo opet civilne legitimacije izdane u Beogradu 1938. Čini mi se da su različite
banovine izdavale različite legitimacije.

Evo i jedne legitimacije izdane u Vršcu 1940 godine, sliči onoj Beogradskoj iz 1938.
ali nije identična.

Bili smo dosta pisali kako je bilo više ili manje problema da naši aktivni oficiri dobiju pasoš za privatna putovanja u inozemstvo, ipak
pasoš se dobivao i putovalo se.

A evo kako je to izgledalo za oficira Sovjetske armije za vrijeme SSSR-a. Skeniran je pasoš oficira koji očigledno u uniformi putuje
službeno (u socijalističke zemlje naravno), zsaigurno ide službeno ali svejedno je dobio samo običan crveni pasoš za put u inozemstvo,
ništa od službenog plavog pasoša za koji dobiti si morao biti "mali bog" ili suradnik KGB-a. Isto je zanimljivo uočiti da je to zrakoplovac ali
su oznake čina na epoleti prekrivene (tko zna zašto?). Pretpostavljam da je bio major jer se nazire jedna traka na epoleti (na trečini širine)
ispod pokrova što znači da je vjerojatno u sredini jedna zvijezda. Pasoš je odobravala i izdavala specijalna centralizirana vojna služba, a ne
MUP (SUP) kao kod nas.

Evo i tog čudesnog službenog pasoša SSSR-a koji te je na granici činio gotovo božanstvom. Sječam se jednom u vlaku za Moskvu na
granici u Čopu kada smo ulazili u SSSR moj suputnik je imao takav pasoš, svi Ruski pogranični službenici su mu salutirali kao da je general,
carinici nisu niti pitali da li ima što prijaviti, a ne da bi mu raskopali prtljagu kao što su to činili drugima s crvenim pasošem.

На првој страници овог "службеног" совјетског пасоша, на француском језику, лепо пише зашто су имаоци те исправе дочекивани са поштовањем на граници. "Пружити му сву помоћ и  "protection" ;)

Занимљив ми је опис разлога зашто лице путује у иностранство у оном пасошу издатом у време АУ монархије у Осијеку. Тамо пише да путује "забаве ради". :D То је тачније одређење него ово које ми данас користимо - "туризам".

I evo na kraju za danas da se prisjete bivši omladinci malo stariji od mene kako su išli na predvojničku obuku,
pa sam skenirao ovu knjižicu. Veličine je pasoša SFRJ, a korice su iz mekog kartona. Moka generacija više nije
imala tu obavezu, jedino su oni koji su htjeli na studije nakon prve završene godine studija morali na neku
vrstu vojne obuke od 16.07. do 31.07. To je trajalo nekih 5 godina od 1977. do čini mi se 1982. i onda je
ukinuto. Naši iz Istre i Riječani su išli u Ilirsku Bistricu.

I evo i knjižice predvojničke obuke iz 1953. godine. Ona je osjetno manja u odnosu na one iz 1950.

Postavit ću i jedan stariji pasoš Republike Makedonije iz 1996. godine. Korice su meke iz
kartona presvučenog nekom vrstom plastike.

Evo i najnovije "Europske" osobne iskaznice građana Republike Hrvatske koja se izdaje od
šestog mjeseca 2013. Iz nekog "čudnog" razloga trenutno u sebi ne sadrži mikročip za
pohranu podataka, što bi trebalo biti u kasnijim izvedbama ugrađeno. Veličine je kao
kreditna kartica.

A ovo je "nova" biometrijska putovnica-pasoš izdaje se od 2010. godine. Sada bi trebale izići
nove sukladno standardu i preporukama EU, ali se ne zna da li će se morat prihvatiti crvenkasta
boja što je snažna preporuka EU. Tko ne mora mjenjati najbolje da pričeka još koji mjesec.

A ovo je nova vozačka dozvola u R. Hrvatskoj koja se izdaje od 01. 07. 2013. usklađena
sa standardima i preporukama EU. Veličine je kreditne kartice.

Ovako izgleda nova Europska prometna dozvola za vozilo registrirano u R. Hrvatskoj.
Izdaju se od 01.07.2013., trodjelne istih dimenzija kao i prethodne.

Ako legalno imamo oružje onda moramo imati i Oružni list koji vrijedi na cijelom teritoriju
Republike Hrvatske i dobiva se nakon detaljnih liječničkih pregleda i psihotestiranja kao
i kriminalističke obrade podnositelja zahtjeva.

Evo jedno uvjerenje o državljanstvu građanina Kraljevine Jugoslavije iz 1932. godine
Sken je preuzet pa je dosta slabe kvalitete pa se ni obradom nije dao puno popraviti.

Evo jedno uvjerenje o državljanstvu građanina Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 1952. godine
Sken je preuzet pa je dosta slabe kvalitete pa se ni obradom nije dao puno popraviti.

U slučaju zapošljavanja u državnim institucijama kraljevine Jugoslavije obavezan prilog uz redovnu molbu
i preporuku prethodnog poslodavca je bila i Uredovna svjedodžba policijske uprave, slično je danas sa
sudskim potvrdama-uvjerenjima o nekažnjavanju. Evo jednog preuzetog uvjerenja iz 1933. godine.

Evo i jednog uvjerenja-svjedodžbe iz 1941. godine. Opis i dokumenat su sada kraćeg sadržaja.

Rijetko se sreće ovakav dokument iz Kraljevine, koriste se čudnim jezičnim izrazima. Vjerojatno je tada bila takva službena terminologija.

Točno je da su nam neki izrazi strani, ali u to vrijeme se tako govorili. Ti dokumenti su zanimljivi ali se teško nalaze u dobrom stanju,
obično su dosta oštećeni pa ih se nakon skeniranja treba dosta obrađivati da budu koliko-toliko pregledni.

Evo i jedna interesantna knjižica, uvjerenje o trajnoj nesposobnosti pojedinca za službu u JNA.
iz 1947.godine. Onda se i za potvrdu nesposobnosti izdavala knjižica. Prilažem sken.

Rijetko se sreće ovakav dokument iz Kraljevine, koriste se čudnim jezičnim izrazima. Vjerojatno je tada bila takva službena terminologija.
[/quote]

U kraljevini Jugoslaviji se u Banovini Hrvatskoj koristio "službeni"  Hrvatski jezik sličan onom koji je korišten za vrijeme Austro-ugarske
administracije. Slične riječi i izraze sam nalazio i na nekim svjedodžbama i dokumentima iz AU ere. Danas nam te riječi izgledaju čudno,
ali neke su i zadržane u današnje vrijeme.

Ovako izgleda najnovija lična karta državljana Republike Srbije koja sadrži i čip
sa pohranjenim podacima o vlasniku. Skenovi preuzeti sa stranice MUP-a Srbije.

Evi da se i ja pridružim sa dva dokumenta:

Radna knjižica izdata 1949. godine

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Odjava boravka iz 1946.godine:

[attachment=1]

Evo kako izgleda pasoš za strance koji izdaje Republika Slovenija u 2012. Izvor je stranica MUP-a Slovenije.

Evo da se opet vratim u doba NDH. Ovako je izgledala službena iskaznica zaposlenika Ministarstva Obrta i trgovine
NDH izdana 1942. godine.

A ovako je izgledala iskaznica novinara Hrvatskog slikopisnog društva NDH izdana 1944. godine.
Obrazac je otisnut na Hrvatskom i Njemačkom jeziku.

I još malo dalje u natrag u vrijeme Austro Ugarske, jedan primjerak Hrvatske iskaznice
izdan godine 1871. Izvornik je oštećen pa i skenovi nisu kvalitetni.

Evo i jednog primjerka propustnice za stalni izlazak iz grada Petrinje za vrijeme NDH, izdana 1944. godine.
Sken preuzet sa stranica ebay aukcija.

Evo i jednog prastarog pasoša izdanog u Austrijskoj eri  u Dalmaciji 1841. godine.

Primjerak ratne propustnice za putovanje željeznicom izdan u NDH 1943. godine.

A evo i jedne propusnice partizanskih vlasti za putovanje iz Sušaka u Rijeku izdane 1945. godine.
Otisnuta je na mekom papiru, kasnije su ih zamjenile male knjižice iz tvrdog kartona.

Ovo je vjerovatno jedna od zadnjih propusnica za kretanje tijekom redarstvenog časa
izdana od strane redarstvenih vlasti NDH 30.04.1945.

Ovaj primjerak propusnice zanimljiv je jer na njemu piše propusnica, a ne propustnica kako se na drugim dokumentima
iz NDH obično pisalo. Ne znam da li je to bila tiskarska pogreška ili su nakon 1942 mijenjali obrazac i gramatiku.

Zanimljiv službenički list zaposlenika uprave carina, počinje u vrijeme Kraljevine Jugoslavije- Banovine Hrvatske pa kroz eru NDH
do Demokratske Federativne Jugoslavije.

Pa ipak da ne bi koristile samo stare dokumente vlasti u NDH su izdale i za svakog zaposlenika novi originalni dokument koji su
nazvali osobnik. Prilažem sken za istog zaposlenika.

Post #340: istina je, "korienski" pravopis nije uveden odmah, nego 1942.

Zahvaljujem na informaciji, pretpostavljao sam da je to razlog, jer ipak teško da bi neka državna
tiskara onda izdala pogrešno napisan dokument, osobito ne naslov dokumenta.

Kada je rat završio ljudi su krenuli u potragu za rodbinom, dijecom i sl. Za putovanje su trebali dozvole i propusnice pa evo jednog
primjera Propusnice izdane 28.06.1945. od strane novih vlasti - Privremenog gradskog Narodnog Odbora Zagreba. Sken je preuzet
sa stranica aukcija ebaya. Zanimljivo je da se u propusnici još pozivaju na legitimaciju ravnateljstva Državnih Željeznica NDH iz 1943.
Očigledno još nisu stigli svim građanima izdati nove legitimacije., već su samo ovjeravali stare.

Evo pronašao sam i jedan stari pasoš Kraljevine Srbije iz 1912. koji je izdan od strane Srpskog Poslanstva u Rumunjskoj.
Na žalost nema korice, nisu sačuvane. Vidimo da se prva stranica razlikuje u odnosu na pasoš iz 1915. koji je prethodno
bio postavljen. Isto vrijedi i za 2. i 3. stranicu. Četvrta stranica je praktički identična, a 5. stranica se opet razlikuje.
Isto je boja "pozadine" na pasošu iz 1915. dominantno plava dok je na pasošu iz 1912. više na zeleno. Razlika u boji
možda je i nastala vremenom, pogotovo za pasoš bez korica jer je plava možda izblijedila?

Možda će nekoga zanimati i ovaj dokument iz vremena SFRJ, Dozvola padobranca iz 1980. godine.

Evo kako je nekada davno u 1929 godini izgledao oružni list i lovačka knjižica. Sken je
preuzet sa stranica aukcija.

Evo i jednog primjerka službene legitimacije SUP-a iz vremena SR Hrvatske. Sken je preuzet
sa aukcija pa sam ga morao obrađivati ali kvaliteta nije najbolja. Ipak može poslužiti upoznavanju
kako je taj dokumenat izgledao.

Ovako starom dokumentu bilo bi pravo mjesto u nekom muzeju. Ipak dobro je da još ima ljudi koji ih prikupljaju i arhiviraju da ne propadnu
i da se ne zaboravi. Vrlo je interesantno da je pisan na talijanskom i hrvatskom jeziku i ako je izdan davne 1841. ali kako piše po pravilima
još iz 1827.

To dvojezičje je i mene iznenadilo, osobito ako se uzme da se pozivaju na pravila još iz 1827. godine. Možda su to ostaci naslijeđa od
vremena Napoleonovih Ilirskih provincija koje su bile tamo do 1813, a čitao sam da su oni dozvoljavali upotrebu domicilnih jezika i u
školama i na/u dokumentima što su tada bili i talijanski i hrvatski jezik.

Kako sam do sada postavio i dosta ratnih dokumenta (mislim na II svjetski rat) iz država nastalih raspadom Kraljevine Jugoslavije,
odlučio sam se da postavim i jedan pasoš države koja je bila odgovorna za taj rat i koja je svojim djelovanjem uvjetovala nastanak
prije postavljenih "ratnih" dokumenata. Radi se o pasošu nacističke Njemačke izdanom 1942. jednom njihovom inžinjeru koji ga je
izdašno koristio na putovanjima u Slovačku, Mađarsku i Rumunjsku. Kako ima puno viza iz tog ratnog vremena odlučio sam ga cijelog
postaviti jer mislim da se te ratne vize baš ne viđaju često. To će uzeti nešto više prostora pa molim da ne zamjerite. Nadam se da
će biti zanimljivo za pregled.

Nastavak stranica nacističkog pasoša.

I još jedan nastavak.

Evo jednog uvjerenja o položenom ispitu za pomorskog pilota prvog reda iz 1960. godine.

Dotični gospodin mora da je radio u nekoj važnoj firmi za njemačku vojsku kada je toliko mogao putovati izvan Njemačke u ratno doba.
Same vize su rijetke i moram priznati zanimljive, posebice one za Kraljevinu Rumunsku.

Pretpostavljam da je radio nešto u vezi s naftnom industrijom jer su i u Slovačkoj i u Rumunjskoj Njemci tada koristili značajne količine
izvora nafte za ratnu industriju.

Postaviti ću i ovdje primjer vojne knjižice JNA-JLA koja je izdana u Sloveniji, a uz nju je i uputstvo na Slovenskom jeziku.

Možda zanimljivo. "Prometno" za biciklo. 1946.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Zaista zanimljivo, nekada su se i bicikle registrirale. Mislim da sam na nekim starim fotografijama vidio i da su registarsku pločicu
imali postavljenu na prednjem blatobranu. ne znam do koje godine su se bicikli registrirali.

Da i ja dodam....

Posleratna lična karta, izdavala Komanda grada Beograda
[attachment=1][attachment=2]

Zanimljivo je da je u to vrijeme legitimaciju izdavala Komanda grada, znači vojna ustanova, a ne uprava milicije ili gradski Narodni odbor.
Čini mi se da je 1945. već postojala Narodna milicija. Imam u svojoj kolekciji takvu legitimaciju koja je izdana u to vrijeme isto od strane
Komande grada Beograda.

Mislim da su odjeljenja narodne Milicije počela izdavati lične karte negdje sredinom 1946, a i to ovisno od ondašnjih
Narodnih Republika. Bilo bi dobro ako netko zna točne podatke da objavi.

Ja imam legitimacije (lične karte) izdavane u NR Hrvatskoj iz 1950. i one su u obliku malih knjižica sivoplave boje, ali ne znam
točno kada su se takve ovdje počele izdavati.

Evo i jedne vojne legitimacije izdane vodniku 1982. godine u Karlovcu.

Dodao bih i sken jedne vojne iskaznice HV-a negdje iz 1993. godine. Obrazac je nepopunjen i nabavljen na aukciji.
Sada su u upotrebi nove poput osobnih iskaznica građana, ali mislim da sadrže i čip s osobnim podacima.

Evo jednog dokumenta slične namjene ali izdanog u NDH 1944. godine i jedan primjerak izdan 1942 godine.
To su iskaznice za dvokolicu, pretpostavljam da se misli na bicikl (ima dva kola)?

Nije dvokolica bicikla vec zaprezno vozilo koje ima jednu osovinu i na njoj naravno 2 tocka.

naprimer nesto ovako je dvokolica

[attachment=1]

a verovatno znas i za trke dvokolica u starom Rimu

[attachment=2]

Točno je da su na prikazanim slikama dvokolice. Međutim u vrijeme NDH su koristili naziv dvokolice za bicikle. Malo sam potražio
članke o Redarstvu-Policiji za vrijeme NDH i prilažem sken jednog dijela dokumenta gdje je jasno opisano kakvi su problemi s onima
koji prebzo voze dvokolice-bicikle. Bila su to druga vremena i drugi nazivi. Ove su isprave ipak bile prometne za današnje bicikle.

Muška dvokolica je biciklo. Kakogod mi mislili drugačije. Bar u području gde je izdana dozvola. Inače bi bilo zanimljivo vidjeti mušku dvokolicu tipa "M48" :)

Malo izvan teme.

Zanimljiv mi je izraz "kotur", odnosno "koturaš" za biciklistu. Kao dete pamtim da ga je moj deda (iz Užica, Zapadna srbija) koristio u istom značenju. Mi kao deca smo "koturom" nazivali točak (najčešće od starog bicikla) koji smo kao igračku (dečiju zanimaciju) "terali" drvenom palicom (udarajući kotur palicom po vrhu) ili zakrivljenom šipkom (gurajuću točak ispred sebe).

Neznam dali je več bilo, Vojna vozačka dozvola

[attachment=1]
[attachment=6]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


LPB

Vojnička isprava iz kraljevine

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Imam i ja slične Vojne vozačke iz vremena JNA. Svaka je na svoj način zanimljiva. Imam i negdje "zakopanu" jednu
staru iz Kraljevine Jugoslavije pa ako je iskopam, skenirati ću i postaviti je. Takve se ipak rijeđe viđaju.

Bilo bi dobro da vidimo stare vozačke i vojne i civilne iz XX stoljeća od početka do kraja na ovim prostorima
nekadašnje države. Neke su vidim već postavljene.

Занимљива је војничка књижица војника из доба Краљевине коју је поставио Божо. Војник је служио војни рок у "неборачкој" чети.

Највероватније није служио под оружјем. Колико знам Краљевина је поштовала право грађана да не служе војни рок под оружјем. Најчешће су то била лица која из верских убеђења нису хтела да приме оружје. Такви су ипак служили војни рок у помоћним јединицама где ношење оружја није било нужно (санитет, радионице, помоћне службе, административни послови си сл.).

Pitat ču, pošto je deda po maminoj strani, možda nešto zna. Inače ako dobro vidim, bio je raspoređen u sokolskom domu u Litiji. Pošto je baka bila upravnica pošte, možda su koristili veze. Inače imao par konja i bavio se prevozništvom.

LPB

Evo jedne službene legitimacije pripadnika Državnog SUP-a iz 1956. godine iz vremena FNRJ izdane od SUP-a NR Hrvatske.

Evo još jedne službene legitimacije običnog milicionara iz 1950-tih. godina iz vremena FNRJ izdane od SUP-a NR Hrvatske.

Evo jedne stare privremene vojne legitimacije izdane u NDH odmah po osnutuku države. Na komadu papira
sa slikom i par pečata. Osoba je bila djelatni (aktivni) narednik.

Evo i jedne suvremene vojne legitimacije pripadnika Vojske Srbije.

A evo i jedneog skena identifikacione kartice Vojske Srbije. Nije mi jasna njena funkcija u odnosu na vojnu legitimaciju pa bih bio
zahvalan ako mi netko tko poznaje dokumente Vojske Srbije to može objasniti.

Pa evo jedne stare vozačke iskaznice-dozvole iz vremena Kraljevine Jugoslavije izdane 1930. godine.

Zaista stara vozačka, tko zna da li se u to vrijeme izdavala posebna dozvola (posebna knjižica) za svaku kategoriju vozila,
za motore, za aute za kamione i za autobuse? Na ovoj ne vidim mjesta da se upišu različite vrste motornih vozila.

Zanimljiv dokumenat, šteta što je tako oštećen. Čudno je da ipak NDH nije upotrebila neki štampani predložak dokumenta
pa makar napisan na pisaćem stroju i onda umnožen, bez obzira na privremenost.

Evo i jedne legitimacije nadlugara izdane u Banovini Hrvatskoj, Kraljevina Jugoslavija 1939. godine.

Pretpostavljam da mu je ta iskaznica služila i kao dozvola za lov, inače ne znam kako protumačiti
rubriku na desnoj strani  da mora plaćati za svaku godinu? Možda zato jer je u penziji?

Evo i jedne planinarske iskaznice iz doba NDH izdane 1943. godine s potvrdom, dozvolom za izlet.
Vjerijem da u to vrijeme 1943. baš i nije bilo puno sigurnih planina za planinarenje, ali do Marije
Bistrice se očigledno još moglo.

Evo i jedne iskaznice legitimacije službe bezbjednosti SFRJ za vrijeme osiguranja državnika nesvrstanih zemalja.

Evo još jedne propusnice iz 04. 1945. koju su izdale vlasti NDH. Malo je neobično što je na vrhu udaren pečat da ne vrijedi za putovanje
željeznicom ili samovozom (valjda je to bio naziv za automobil), a štampani naslov dokumenta je propusnica za putovanja željeznicom.
Istina u to doba 1945. s željeznicom se baš i nije moglo puno putovati osim možda iz Zagreba do Karlovca ili prema Sloveniji, a i tamo je
postojala opasnost napada na vlak. Znači preostajalo je na raspolaganju bicikl (dvokolica) ili zaprežna kola i naravno pješice.

Evo i jedne nepopunjene Iskaznice građana iz vremena NDH.

[attachment=2]Evo i jedne propusnice iz doba NDH iz 1941. godine izdane na hrvatskom i talijanskom jeziku.

Evo i jednog dokumenta u vezi isplate nagrade za primljeno odlikovanje. Pretpostavljam da se radilo o nekom pripadniku
Hrvatske Legije u sastavu oružanih snaga Wermahta u SSSR-u 1943.

A evo i jednog Poglavnikovog osobnog ukaza o odlikovanju u vrijeme NDH 1944. Mislim da je dosta rijedak dokument
i povijesno zanimljiv.

Evo kako je izgledao krsni list za vrijeme NDH u 1942. godini.

I još jedan Poglavnikov ukaz o dodjeli odlikovanja. Izgleda da su to samo Nijemci sačuvali ili ja slučajno nailazim
samo na odlikovane Njemce.

Pa i hrvatski vojnici su to dobivali, ali su vjerojatno kući to čuvali pa se rijeđe nalazi. Zato postavljam jedan takav ukaz
hrvatskog vojnika. Ipak nije tako iskićen kao za Nijemce.

A evo i jednog formulara prijedloga za dodijelu odlikovanja iz doba NDH u 1944. godini.

Baš mi je drago da vidim i jednu takvu ispravu. Ipak bode oči da se Nijemcima predložak dokumenta štampao s nekim "krasopisom",
a za domačeg vojnika je bio dovoljan i stroj za pisanje bez "krasopisa".

U vrijeme rata bila je ograničena mogučnost kupovine tekstilne robe, pa su pored novaca trebale i famozne "točkice". Evo jedne
knjižice s točkicama iz vremena NDH izdane 1943. godine.

Godine 1945. u NDH se teško dolazilo do kruha i bile su ograničene količine pa se za svaki mjesec izdavala tzv. Krušna karta.
Evo skena jedne takve.

Evo i još jedne dobro očuvane putnice-pasoša NDH iz 1941. godine.

Zanimljivo je da nijedna od onih Pavelićevih odluka o odlikovanjima nije potpisana ni pečatirana, pa ni supotpisana od ministra. Nema ni oznaku "v.r."

Pa na to nisam obratio pažnju, razumijem da nema potpisa jer su oni u to vrijeme vjerojatno imali puno važnijih problema od
potpisa ukaza o dodjeli medalja, ali čudno je da nije napisano "v.r." Da li je možda to kopija, a original ima netkood obitelji
vojnika koji su dobili medalju, teško je reći.

Ipak postaviti ću i jedan ukaz s originalnim potpisom Ante Pavelića, potpisano nalivperom 1944. godine.

Evo još jednog "grupnog" ukaza s potpisom Poglavnika i ondašnjeg Ministra obrane iz 10. 1944. Intersantno je uočiti da su se u relativno
kratkim vremenskim intervalima često mjenjali ministri.

Možda će biti zanimljivo vidjeti da se i onda Država zaduživala, izdavanjem rekao bih blagajničkih zapisa "Rizničkih navjernica"
Hrvatske državne banke. Vidljivo je da su kamatne stope bile relativno niske, a kako je prema kraju rata inflacija činila svoje
rekao bih da se imateljima tih "navjernica" posao baš nije isplatio. Povijesno su zanimljivi dokumenti i ako se ne radi o osobnim
dokumentima građana.

Interesantni primjerci zadužnica države ili kako su ih nazivali Navjernica. Država ko država onda i danas, prvo od tebe pozajmi
novac, a onda to ga kroz inflaciju vrati manje vrijednog nego kada si ga ti uz vjeru posudio. A za one veće s dospiječem tamo
u Ožujku 1945. mislim da su poprilično bili na gubitku, jer tada se za jednu kravu na selu plaćalo s manjom vreća novčanica od
po tisuću kuna kako nam pričaju stariji ljudi koji su to prošli.

Intersantan dokument, iznenađujuće dobro očuvan. Korišten izgleda samo jednom za putovanje u Njemačku 1941.
Rok važenja isprave je bio samo 6 mjeseci. Vidio sam i putne isprave NDH s duljim rokom važenja, vjerojatno se to
moglo kretati do dvije godine.

Dali možda imate i sken stražnje strane dokumenta gdje su vjerojatno bila napisana neka ovlaštenja ili dopunski podaci?
Bilo bi zanimljivo i to vidjeti.

Zanimljivo da je pored toga što je dokument-propustnica pisan na hrvatskom i talijanskom jeziku, a izdan od hrvatskog državnog
organa, morao biti ovjeren i pečatom talijanske uprave što dijelom ukazuje na "samostalnost" NDH vlasti. S druge strane vidi se
da se državna administracija dosta brzo uspostavila i organizirala jer je već novi službeni obrazac odštampan (a ne kao prethodni
samo u rukopisu). To je bilo koncem četvrtog mjeseca 1941.

Prema fotografiji (i oznaci čina) na vojnoj vozačkoj dozvoli rekao bih da se radilo o pitomcu vojne škole ili vojne akademije, vjerovatno
završne godine. Kasnije su pitomci završnih godina srednjih vojnih škola i vojnih akademija dobivali "normalnu" civilnu vozačku dozvolu
nakon položenog ispita o trošku JNA. Pretpostavljam da su pitomci škola i akademija KOV-a koji su se specijalizirali za službu u oklopnim
jedinicama dobivali i vojnu dozvolu za specifična vojna vozila (tenk, oklopni transporter, amfibijsko vozilo, naravno nakon položenog ispita
i obuke) jer takvih kategorija u civilnoj vozačkoj dozvoli nema.

Rukovaoci inzinjerijskih masina su dobijali odgovarajucu dozvolu. Posedujem takvu i potrudicu se da je fotografisem i postavim tokom dana.

Na žalost stražnja strana dokumenta je oštečena, kao da je odljepljena pa nije bilo što za skenirati, ako nabavim nešto takvo
onda ću kompletno skenirati i postaviti.

Zvek@ на оној војној возачкој дозволи јесте питомац, највероватније Подофицирске школе. У дозволу му је уписана војна "Ц" категорија, што значи да је добио дозволу за управљање гусеничарима (тенк, ОТ).

Пишем по сећању, али нећу много погрешити. Војна дозвола је имала три категорије: "А" за мотоцикле и бицикле са помоћним мотором; "Б" је обухватала камион са приколицом (ко положи за камион могао је возити и путничко возило) и "Ц" која је подразумевала гусеничаре с тим да се назначавало посебно о којем возилу се ради (тенк, транспортер и сл.). Војне возачке дозволе су укинуте почетком 80-тих па су војни центри за обуку возача издавале (преко локалне полиције) цивилне возачке дозволе, према цивилним прописима о категорозацији дозвола. Војска је и даље наставила да издаје посебну дозволу-уверење о оспособљености за управљање борбеним возилима-гусеничарима и за управљање грађевинским машинама (за инжињерце).  Ова дозвола за управљање грађевинским машинама је прихватана у цивилству.

За борбена возила точкаше је војни возач морао да има положен испит за камион, па би ишао на краћу обуку-дообуку за то борбено возило. Обука за борбена возила точкаше се спроводила у СбНЦ у Краљеву.

Hvala na informacijama o vojnoj vozačkoj dozvoli. Intersantna je podjela motornih vozila na samo tri kategorije. Za A i C mi je jasna,
za B mi je malo čudna jer su u istoj kategoriji i auti i kamioni, ali netko je procjenio da je to u ono vrijeme bila dovoljna podjela.
Pretpostavljam da je onda B kategorija vrijedila i za kamion s prikolicom (ili s topom) u teglju?

Za tu vojnu B kategoriju pretpostavljam da je ona ustvari bila identicna civilnoj C kategoriji. U oba slucaja vazi da ko polozi za C kategoriju automatski stice pravo upravljanja i vozilom B kategorije. Vojsci u bili bitni vozaci kamiona pa odatle i polazim sa pretpostavkom.

Vozačka je od mog starog, dok je bio pitomac u Banja Luci. Ispit za "civilnu" B kategoriju radio je na kamionu "GMC", tok je za tenkove se učio na T34 i Pattonu. Uvek je govorio kao je Patton bio ko "kadilak" prema T 34.

LPB

Vojska je primarno bila opremljena kamionima pa je otuda logično što su vojni vozači obučavani prvo za kamione. Takođe, obuka je podrazumevala i vožnju kamiona sa prikolicom (da li je pozadi top ili kuhinja,  sa stanovišta obuke vozača je nebitno). Kao što je poznato, ko nauči da vozi kamion, još sa prikolicom, znaće da vozi i putnički autombil. Dakle, dosta racionalno rešenje. Tim pre što u vreme nastanka propisa (50-tih fodina prošlog veka) putničkih vozila i nije bilo baš previše.

Vojna vozačka dozvol "B" kategorije se u to vreme mogla prevesti na ciivlnu (dobijala se B, C u E kategorija). Trebo se samo obaviti lekarski pregled i podneti zahtev MUP-u. Ko je imao "A" vojnu aktegoriju dobijao je i "A" civilnu dozvolu.

Evo nakon objave financijskih dokumenata iz NDH naišao sam i na Novčani bon od 100 dinara izdan 1943. godine od strane
ondašnjeg Ministarstva financija Srbije. Postavljam i njega, vjerojatno interesantan dokumenat iz prošlosti.

Evo još jednog ali je sken potpuniji jer se vidi i poleđina bona od 100 dinara sa nekim propisima i iznosom od 2.000.000.000,00
ondašnjih dinara. Kamata je bila valjda 4,5% na godišnjoj razini kao i kod NDH "Navjernice" od 500.000,00 kuna. Izgleda da su
i u ono vrijeme bankari na ovim prostorima bivše zajedničke države slično određivali kamate.

Pa sada vidimo da su se bankari i finansijeri slično ponašali u to ratno vrijeme u obje države.
Dokumenti (dinarski) su interesantni, posebno tehnika kako su štampani podsječaju na nekadašnje
srećke državne lutrije iz naših mlađih dana.

Pitao bih da li su ti državni bonovi bili izdavani samo u vrijednosti od po sto dinara ili je bilo i bonova
veće vrijednosti (500 ili 1000 dinara)?

Postavio bih i ovu Platežnu knjižicu državnih platežnika - činovnika iz NDH 1944. godine. Proliveni crveni tragovi
po knjižici nisu od krvi već od neke tinte, da se ne bi netko uplašio i zgrozio što to postavljam.

Evo i jedne propusnice za vrijeme iza redarstvenog časa izdane u NDH 1941. godine.

Evo i jedne bjanko Propustnice Ministarstva vanjskih poslova NDH iz 1942. godine predviđene za nositelje
diplomatske putnice-pasoša. Dosta rijedak dokumenat.

Evo jedne Osobne-Vojne iskaznice vojnika-đaka izdane za vrijeme NDH  1943. godine
.

Do 01. 07. 2013. građani Republike Hrvatske mogli su putovati sa osobnom iskaznicom samo u
Italiju, Sloveniju i Mađarsku. Kako su pri tom ulazili i u Europsku Uniju morali su na granici uz
važeću osobnu iskaznicu pokazati i evidencijski karton koji je izdavala naša policija i na koji
su policajci iz zemlje članice EU stavljali ulazni pečat. Obično su stavljali samo pečat na ulazu,
a rijetko i na izlazu jer i tako našima taj pečat nije trebao. Sada to više ne trebamo ali skenirao
sam da ostane za uspomenu.

Ovo je važilo zapravo samo u nekolko zadnjih godina ( od 1997 se moglu u Italiju, od 1999 u Mađarsku, a u Sloveniju od samog raspada ex SFRJ se išlo normalno s OI bez zapreka) nakon što su Slovenija i Mađarska ušle u Schengenski prostor, usput moglo se i u BiH, čisto istine radi, a problem su i radili upravo dragi sjeverni susjedi namjerno ne stavljajući izlazni pečat isključivo iz pakosti, naime time si zapravo dokazivao koliko si vremena od dopuštenih 90 dana ( za državljane neEU zemalja ) potrošio kroz godinu ....... bio jednom neki zli Rupnik.....

Neznam zašto zli susjedi. Mogao si imat pasoš, pa bi tamo lupali pečat. Takav je propis. Meni i dan danas lupaju pečat kad ulazim u HR, ako im pokažem pasoš. Nema tu nikakve zloće nego je bio takav propis. Obaveza prijavljivanja u inostranstvu je u roku od tri dana prelaska granice iako je sada EU. Kad budete u "šengenu", nitko više neće gledati ni pasoše ni osobne, a do tada ......

..Postaćemo 51. savezna država SAD.

Sada i ako idem s osobnom i ako idem s putovnicom rijetko da i pogledaju uglavnom mašu da prođemo kada vide PU registraciju.
Možda malo više pogledaju kada su registracije iz udaljenijih gradova Hrvatske. Inače prijava stranaca iz EU je koliko sam čuo i
kod nas ukinuta (mislim na prijavu MUP-u), jedino turističkoj zajednici radi ubiranja turističke pristojbe.

Što se tiće prelaska granice prema Sloveniji i natrag (često je prelazim poslom i privatno) njihovi policajci i carinici su bili uvijek
korektni, službeni ali korektni, nisam imao niti jedan incident ili neugodnosti na granici. Neki drugi kažu da su imali neugodnosti,
valjda ja imam sreće?

Evo da se malo ukljucim u temu.

Naisao sam na ovu interesantnu fotografiju ulaznice za prisustvovanje sudjenju Dragoljubu-Drazi Mihailovicu. Inace, suđenje je održano u Beogradu, od 10. juna do 15. jula 1946. godine. Proces je vođen pred Vrhovnim sudom Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

Kao sto se vidi, vazila je samo za jedan dan sudjenja, sa tacno preciziranom pozicijom mesta u sali. Nazalost, neznam da li je na poledjini iste bilo kakvog teksta.

Jako zanimljiv dokument, mora da ima veliku vrijednost za kolekcionare. Još do danas nisam naišao na neki sken ili kopiju istog.
Suđenje je u ono vrijeme bio specijalan proces, osobito važan za ondašnje vlasti. Postoji i knjiga koja po pričama opisuje dosta
vjerno proces hvatanja Draže Mihajlovića ("Velika igra s Dražom Mihajlovićem", a snimljena je i serija "Poslednji čin" od Save Mrmaka),
ali o suđenju nisam našao podatke o dozvolama i ako je bilo za pretpostaviti da je bilo jako puno zainteresiranih da prisustvuju.

Zanimljivo je da je početak bio tako rano već u 07 00 sati ujutro ili je to bilo vrijeme do kada su promatrači mogli ući, a prije ulaska
optuženog i sudaca.

Malo sam skrenuo od teme dokumenta ulaznice ali povuklo me.

Da, sada nas na graničnim prijelazima za Sloveniju u Istri malo kontroliraju, ali i prije kao i "zvek" mogu reči da su bili korektni i
nisam zaista nikada imao problema ni s policajcima ni s carinicima (dok su bili) na Slovenskoj i/ili Hrvatskoj strani.

EWvo da postavim i jednu legitimaciju iz vremena Kraljevine SHS. Vidimo da se i onda uzimao otisak prsta
i otiskivao i u legitimaciji.  Nije mi jasno zašto se zove službeno "Objava - Legitimacija"?

Obično sam za objavu vezivao pojam dokumenta koji bi dobivao vojnik, pitomac ili oficir kada je išao na put
u drugi garnizon.

I ja ću postaviti jednu takvu ali iz vremena sada Kraljevine Jugoslavije i od jedne dame. U istinu je pomalo
čudno što piše Objava - Legitimacija. Da li je to od toga što se tom legitimacijom objavljuje identitet
osobe nositelja? Sumnjam, ali možda jeste?

[attachment=1]Evo da se vratimo u 1967. godinu. Postavljam jednu prigraničnu propusnicu za granicu Italija-SFRJ izdanu sa talijanske strane.
Skenirao sam sve stranice s različitim tekstom i sve s pečatima prelaska granice. To su još bile godine u kojima se svako toliko
pokretala kriza oko Trsta (zadnja je bila 1974.) sve do Osimskih sporazuma. Ali obje strane su izdavale prigranične propusnice
s rokom važenja 3 godine.

Nastavak.

Nastavak

Iz 921.

Zanimljiva odluka, zaista nisam znao da je to postojalo i za vrijeme Kraljevine Jugoslavije.
Vjerovao sam da je nešto slično bilo "izum" iz socijalizma i/ili komunizma.

Možda znate, da li su znači ove objave-legitimacije u stvari bile onda objave za putovanje izvan mjesta boravka,
pa su se izdavale svaki put kada je vlasnik odlazio na putovanje izvan svog grada? Čitajući članak čini mi
se da bi se to i tako moglo protumačiti. S druge strane zaista u svojoj zbirci sam naišao i na dosta recimo
"običnih" legitimacija iz vremena Kraljevine Jugoslavije, pa bi to moglo potvrditi ono što sam gore upitao.

Sječam se da smo kao klinci kada se išlo u Trst uvijek zavidili imaocima tih prigraničnih propusnica jer kada smo mi čekali u koloni na granici
oni bi lijepo skrenuli lijevo/desno na malogranični prijelaz i zaboravili bi na granicu dok smo mi još čekali. A znam da su mi pričali da ih i puno
manje gledaju na carini dok su nas u to vrijeme i te kako pregledavali i carinili.
Isprava je u svakom slučaju interesantna.

Mislim da ova pretpostavka stoji jer smo vidjeli iz drugih postavljenih legitimacija kako su one "prave"izgledale. Čitajući članak iz
novina iz daleke 1921. vjerojatno je to bila isprava vezana uz put. Znam da su u SSSR-u ljudi morali isto imati neko dopuštenje
za putovanje, ali ne sječam se više kakvo.

Tako sam i ja protumačio. Npr. iz Šibenika u Split svaki put ovjeriti objavu.

Evo da postavim i jedan meni zanimljiv indeks kolegija studenta koji je započeo studije u Kraljevini Jugoslaviji u Banovini Hrvatskoj, tijekom
II svj. rata je nastavio kao student u NDH i nakon rata u DFJ/FNRJ. Skenirane su samo one stranice gdje su vidljivi prijelazi iz države u
državu. U nekoliko godina na istom mjestu tri države.

Nastavak.

Interesantan indeks kao dokument studiranja za vrijeme postojanja tri države , a da se student nije pomakao iz Zagreba.

Posebno je interesantan pečat o pokušaju polaganja pravno-povijesnog ispita na kojem piše da je kandidat "proglašen nesposobnim".
Čudna formulacija iz onog vremena. Onda danas ima jako puno nesposobnih studenata.

A i studiranje mu se oteglo do 1953. godine.

Možda je bio preteča današnjih "vječnih" studenata. Ali moguće je da je i radi ratnih i poratnih uvjeta morao prekinuti studije.
Zanimljivo je i da je prvo upisao medicinu, a onda se prebacio na studij prava.

Pa nije mu bilo lako dva studija kroz tri države. Ali šalu na stranu kako se je kasnije odlučio za studij prava za pretpostaviti
je da su se prvo morali donijeti mnogi novi zakoni jer u DNJ i poslije FNRJ sigurno nisu preuzeli zakone iz kraljevine, a posebno
ne iz NDH. Moguće da je i to bio dodatni razlog produljenog studiranja.

Nekada su studenti imali i posebne legitimacije pa evo jedne. Danas su to valjada "X-ice"

A kada se poslije rata išlo u izgradnju na Savezne radne akcije, isto se dobivala legitimacija učesnika.
Evo jedne iz 1947. godine, pruga Šamac-Sarajevo.

A evo i jedne brigadirske još starije iz 1946. Sa gradilišta pruge Brčko-Banovići, to je ja misli bila jedna od prvih ako ne i prva
savezna radna akcija. Pa evo za sječanje.

A evo i jedne legitimacije sa iste radne akcije ali u ćiriličnom izdanju, to je zavisilo vjerojatno od toga iz kojeg kraja je dolazila brigada.
Vidi se i značka radne akcije.

I na kraju niza legitimacija učesnika saveznih radnih akcija evo jedne iz 1948. s gradilišta autoputa Bratsvo-Jedinstvo. Ta se je radna
akcija najdulje održala i vjerojatno je kroz nju prošao najveći broj ondašnjih omladinaca.

Poanta je u tome da su si kao i obično stavili da vrijede više od drugih s "Balkana", na taj način su pakostli dnevnoj migraciji s područja hrvatskog djela Šavranije, a posredno čuvali zadnjice svojoj dnevnoj migraciji, naime lupili bi ti jedan za ulaz i ne lupali nekoliko slijedećih ulazaka/izlazaka i time bi te doveli u prekršaj protoka 90 dana na godinu  ;), propis je nalagao da se evidentira svaki ulazak i IZLAZAK ! BTW kad i gdje ti je netko udario štambilj u SLO potni list nakon 1.7.2013 ? Bez ljutnje vrlo sam dobro upućen u ovo ...... i u dobrim sam odnosima sa slovencima da ne misliš zločesto..  ;D

Ako su se granični policajci tako ponašali, onda to govori o njima. Ne vjerujem da su svi bili takvi. A osječaj da netko vrijedi više od drugih sa "Balkana" je tvoje osobno mišljenje i ne mislim to komentirat. Vratimo se radije temi.

Ja često putujem preko Slovenije u Trst. Nikada nisam imao probleme s Slovenskim policajcima na granici. Istina je da na izlasku ne bi
uvijek stavljali izlazni pečat, ali ako zatražim stavili bi ga bez problema. Mislim da je važnije bilo da oni i na izlasku (kao što su to činili
na ulasku) provuku pasoš ili osobnu kroz optički čitač jer tako bi bili stvarno službeno odjavljeni u sustavu EU da smo i izišli.

Vratimo se ipak dokumentima građana. Evo jedne stare legitimacije građana tzv Protektorata Češke i Moravske nakon okupacije
Čehoslovačke od strane Njemačke 1939. Legitimacija je izdana 1940. godine.

Evo i jedne legitimacije-knjižice penzionisanog oficira Sovjetske vojske.

Evo i jedne Sovjetske propusnice za ulaz u neki vojni objekat iz 1956. godine.

Evo ijedne vojne legitimacije pripadnika mornaričke rezerve ratne mornarice SAD iz 1945. godine.

Evo još jedne legitimacije oficira oružanih snaga SSSR-a.

Nastavak.

[attachment=1]Još jedna vojna legitimacija aktivnog oficira armije SSSR-a iz 1950. godine.

A evo i jedne lične karte-legitimacije Bugarskog vojnika iz 1945. godine.

Evo jedne vojne legitimacije oficira armije SAD u sastavu ekspediconog korpusa u Europi nakon 1. svjetskog rata.

Evo jednog starog SAD pasoša iz 1920. godine za generala US Army i njegovu ženu. Onda su ti pasoši još bili s tvrdim koricama, a unutra
je bio presavijen veliki papir kao pergament (presavijen na veličinu korica pasoš) i tu su se davale vize i pečati. Imam kući takve isprave i
dijeluju pomalo neobično.

Nastavak

Evo i jedne vojne knjižice Čehoslovačke Armije iz 1954. godine, ima dosta zanimljivih detalja pa ću sve postavit. Može biti
zanimljiva usporedba s našim bivšim vojnim knjižicama.

Nastavak

Nastavak 2

Nastavak 3

Interesantan dokumenat. Legitimacija se nakon razriješenja od dužnosti kod povratka kući prilikom ukrcaja na brod morala vratiti
nadležnom komandantu. Znači nije se mogla poništena zadržati.

Nije mi jasno na legitimaciji je napisano samo kadet, da li se to smatralo i činom ili na takvim legitimacijama nisu upisivali čin?

Malo je čudno da je taj oficir na fotografiji u civilu, a ne u uniformi. Vidi se da je kapetan po činu po zapisu na trečoj slici.
Možda je to vojna legitimacija rezervnog oficira?

Vezano na prethodni komentar, na ovoj vojnoj legitimaciji je oficir (pukovnik po činu) normalno na fotografiji snimljen u
oficirskoj uniformi. To je iz 1950. ali vjerujem da su i kasnije aktivni oficiri bili fotografirani u uniformi.

Vrlo interesantan dokument, šteta što su neke vize i pečati izblijedili. To što je veliki format papira presavijen na veličinu korica recimo
"normalnog" pasoša za 1920. godinu nije ništa neobično. Vidio sam diplomatski pasoš Kraljevine Jugoslavije  (tamno crne korice) isto
tako presavijen iz 1943. godine. Ako ga pronađem postavit ću ga.

[attachment=1]Postaviti ću jedan diplomatski dokument, službenu čestitku ambasadora Kube za 1. Maj Ambasadoru SFRJ.

A evo i jedne službene pozivnice na učešće u proslavi 30 godina od osnivanja službe bezbjednosti Jugoslavije.
Pozivnica je iz 1974. godine.

Она бугарска  "војна легитимација" је легитимација железничара, не војника у правом смислу те речи.

Код Бугара је све до пада комунизма железница, односно службеници железнице су имали неки полувојни статус. Отуда помињање речи војска у легитимацији.  Званични назив би се могао превести (у слободнијем преводу) као  "војска (реч војска треба схватити у смислу род-служба) железничког транспорта" .

Protokol u tančine na buržujski način.

Evo i jedne legitimacije vojnog pilota, druge klase, oružanih snaga SSSR-a iz 1962. godine.
Onda je imao čin kapetana.

Evo i jedne legitimacije rezervnog oficira Rumunjske armije iz 1956. godine. Bio je artiljerijski poručnik.

Evo i legitimacije jednog mornaričkog oficira Bugarske armije iz 1948. Po epoletama bih rekao da se radi o višem oficiru
ali je sken slab pa se detalji ne raspoznaju. Možda kapetan korvete ili kapetan fregate?

Ovo je legitimacija rezervnog oficira armije SSSR-a izdana 1948. godine kao dvojezična na Ruskom i Estonskom jeziku
u vojnom odijelu grada Talinna.

Postavit ću i jednu službenu legitimaciju civilnog pomorskog inspektora Rumunije koji je izdala Lučka kapetanija u Constanzi 1982. godine.

A ovako je izgledalo uvjerenje o oslobađanju od vojne službe u SSSR-u izdano 1955. godine.

Evo i da se vratimo na "domaći teren". Postavit ću vojnu knjižicu JA iz 1956. godine ali za žensku osobu.
Malo neobično-rijetko, ali i toga je bilo.

Evo i jedne vojne legitimacije tehničkog oficira , druge klase, oružanih snaga SSSR-a iz 1959. godine.
Isto je vlasnik imao čin kapetana.  Nije mi jasno što im je to značilo druge klase?
Inače u potpunosti sliči dokumentu za pilote koji sam prije postavio.

Radi "ravnopravnosti" spolova evo i jedne vojne legitimacije armije SSSR-a izdane ženskoj osobi 1968. godine.

Počela je s činom poručnik, a kasnije je unaprijeđena u starijeg poručnika što bi u ono vrijeme odgovaralo
našem činu kapetana.

Evo opet jedne vojne legitimacije još iz partizanskih vremena izdane 1945. godine.
Radi se o legitimaciji komandira čete, nije upisan čin već samo zvanje-položaj.

Evo i jedne dvojezične legitimacije djevojke Židovke koju su izdavale Mađarske vlasti. I ako je 1942. godine Mađarska formalno bila
nezavisna i službeni saveznik III Reicha, ipak je prva stranica legitimacije uz fotografiju na Njemačkom jeziku, a tek je iza na
domicilnom-Mađarskom jeziku.

Evo i jedne legitimacije o dodijeli odlikovanja partizanskom poručniku iz 1944. godine.

Evo konačno i jedne legitimacije oficira armije SSSR-a, specijalista 1 klase, iz 1970. godine.

A evo kako je izgledala diploma Vojne Akademije u SSSR-u s kojom je vlasnik sticao čin poručnika.

Po navedenoj godini početka školovanja (1953.) i godini završetka školovanja (1955.) zaključujem da je to bilo kraće
školovanje, 2 godine. Možda je to bilo školovanje na Akademiji ali nekoga tko je već prošao neke vojne škole pa je ovo
bilo više kao specijalističko školovanje? Možda se radilo o podoficiru koji je nakon dvogodišnjeg školovanja sticao
oficirski čin-zvanje?

Da to je legitimacija specijalista prve klase, samo još uvijek ne znam (ne znamo) što je to bilaa prva,
a što druga klasa? Da li netko možda zna u čemu je bila razlika?

Zanimljivo da je Julije sam ispisao i potpisao ovu službenu iskaznicu..... ;D

Viša vojna škola 2 god. s tim nije mogao biti viši časnik/oficir negdje do satnika/kapetana za više si morao imato još dvije ili biti dobar partijac  ;)

inače to nije ništa neobično i SAD je imao časničku školu za diplomce više civilne, za više činove trabala ti je diploma vojne akademije (West Ponita i sl.) ili univerzitetska diploma

koliko me pamćenje služi i ex JNA je negdje krajem 80-tih zbog manjka časnika/oficira uvela VVŠ od 2 g. i nisam siguran, ali mislim da su od tada ti s VI. stupnjem kretali

od potporučnika, a ovi s VII. s činom poručnika  ???

Što se tiće JRM znam da su pitomci MVA nautičkog smjera imali školovanje u trajanju od 4 godine i na kraju uspješnog školovanja su bili proizvedeni u čin potporučnika, a pitomci tehničkog smjera su se školovali 5 godina i na kraju uspješnog školovanja su bili proizvedeni u
čin poručnika mornaričko tehničke službe i zvanje diplomiranog vojnog inženjera odgovarajuće tehničke struke. Ne znam kako je točno
bilo u KOV-u i JRZ i PVO, ali vjerojatno slično.

Isto se sjećam da su se AVL koji su bili podoficiri, a u građanstvu su završili višu ili visoku školu (uz rad) mogli biti nakon nekog dodatnog
tečaja u trajanju od 3-6 mjeseci  biti prevedeni u čin potporučnika ali su kasnije usporeno napredovali u odnosu na one sa završenom
vojnom akademijom, obično bi stigli do čina kapetana prve klase ili poručnika bojnog broda ili vojnog službenika IV klase. Vjerojatno je bilo
i izuzetaka.

До 1974. године подофицири у ЈНА су се под одређеним условима (дужина стажа у служби, одличне оцене, године живота ) могли пријавити за полагање официрског испита. Ко положи бивао је унапређен у чин ифицира, али је напредовао знатно спорије. Током 80-тих тим официрима је било омогућено полагање за чин мајора (ако и академцима), а потом и похађање Више војне академије па су неки успели, без додатних школа, да постану пуковници. Наравно, под одређеним условима подофицирима коју су завршили одговарајуће факултете било је омогућено да добију официрски чин, али би тај чин увек био потпоручник, без обзира на године живота и службе, тако да знам неке који су одустајали. Нису желели да буду потпоручници са 40 и кусур година живота.

У другој половини 80-тих је уведено школовање за 6. степен стручне спреме при војним академијама видова и академији ТСл у Загребу и ВтСл у Рајловцу. Школовање је трајало нешто мање од две године. Примана су лица и из грађанства, али и млађи подофицири из трупе. Такође, за старије и искусније подофицире уведено је једногодишње (уствари 10-то или 9-то месечно) школовање након чега им је признаван виша стручна спрема и добијали су чин потпоручника, као и ови први.

Zahvaljujem na detaljnim informacijama. Za ovo zadnje (drugi dio teksta) zaista nisam znao da je postojala mogućnost.

Evo jedne zanimljive legitimacije (radi osobe kojoj je pripadala) ako je original, jer sam je pronašao na nekim internet
stranicama. Mislim da je to krivotvorina zato jer je na slici na okovratniku oznaka generalskog čina SS što je i
Heydrich bio, a ne hauptsturmfirer. Možda netko tko poznaje takve isprave može reči nešto više?

Možda je to legitimacija iz doba dok je "plavokosa zvijer" još uvijek bio Hauptsturmführer i dok nije postao Obergruppenführer. Ovo je, partijska i SS legitimacija. Oni su si dijelili činove i prije dolaska na vlast i ponašali se kao država u državi. Istina, oznake na ovratnik su, uvjetno rečeno, "generalske".

Pa taj čin me i zbunjuje. Znam da su nacisti još od osnutka bili poluvojno organizirani i dijelili si nazive-činove i svi su bili neki führer-i.
Ali čin Hauptsturmführer bi na okovratniku trebo imati tri koso postavljena romba i čini mi se pri dnu četiri horizontalne crte. Grančice
su počinjale od čina Standartenführer (pukovnik) s jednom grančicom pa do čina Oberst-Gruppenführer (general-pukovnik) koji je imao
tri grančice i tri rombiča ispod grančica.

Zato mi je iskaznica čudna. Prilažem sličice navedenih činova Hauptsturmführer i Obergruppenführer.

Interesantno, ja bih ipak pretpostavio da je legitimacija "montirana" jer je jako teško bilo pronači sliku Heydricha u kapetanskoj uniformi
a u generalskoj ih ima puno, pa je postavljena generalska. Šteta što se ne vidi datum izdavanja, možda je na poleđini, ili su možda
napisali čin koji je imao kada su ga primili u SS? On je došao u SS nakon što je kao mornarički poručnik izbačen iz mornarice zbog
nečasnog ponašanja, pa je možda dobio odgovarajuči čin.

Broj člana NSDAP-a i broj pripadnika SS-a su ispravno upisani.

Ipak sveukupno čini mi se da je legitimacija falsifikat.

Ostaje otvoreno pitanje zašto se netko upuštao u falsificiranje Heydrichove legitimacije. Da je proda na aukciji?

Pretpostavljam da je to glavni razlog, par puta sam naišao na takve krivotvorine, čak je i dokument znao biti originalan
iskopan tko zna gdje, ali su slike i tekst bili upisivani kasnije. Siguran sam da bi takva legitimacija kojoj je vlasnik bio
Heydrich koštala puno više nego kakvog "običnog" SS-ovca

Kada smo već u Njemačkoj evo jedne legitimacije na više jezika koju su izdale savezničke okupacijske vlasti nakon poraza
i okupacije Njemačke 1945. Ova je izdana 1946. godine i sigurno je original.

A evo i jedne službene  legitimacije kakve su Njemci izdavali strancima iz 1942. godine.

Evo dvije malo starije putne isprave-pasoša, jedan iz 1806. godine i drugi iz 1870. godine. Tada su to bile isprave ispisane na
posebnim papirima veličine cca 360 x 250 mm.

A evo i jednog Američkog (SAD) pasoša iz 1952. godine

A ovako je izgledao Američki (SAD) pasoš izdan 1969. godine i slijedeći od iste osobe izdan 1974. godine.

A evo i malo starijih izdanja Američkog pasoša iz 1919. godine

Nastavak istog pasoša.

I još jedan sličan pasoš iz 1920. godine

Interesantni Američki stari pasoši, ali evo i jedne varijante naših bivših domačih FNRJ pasoša iz 1956.
Tada smo još trebali i naše izlazne vize, a zatim i ulazne vize za većunu Evropskih zemalja.

Pa evo onda  još jednog diplomatskog pasoša, kasnije Savezne Republike Jugoslavije, mogli bismo reči
poslednjeg tipa/vrste pasoša na kojima je pisao naziv države Jugoslavija.

Znam da postoji tema o dokumentima RM, ali drugu temu o vojnim dokumentima nisam našao, pa postujem ovde vojnu vozačku dozvolu iz ranog posleratnog perioda.

Ова возачка дозвола није из најранијег периода ЈНА (рани послератни период). Војска се у то послератно доба звала Југословенска армија (ЈА),а не ЈНА. На дозволи пише ЈНА. Вероватно се ради о новом издању (на новом обрасцу дозволе) старе дозволе, па је као година издавања уписана 1945. година.

Џумба, правилно си приметио, ја сам то сметнуо с ума, а као знам да је управо тако било. Шта ћеш, родила мајка митраљесца који не диже ништа теже од кашике. :angel:

Mislim da je Džumba u pravu. Jugoslavenska Narodna Armija JNA se tako zvala službeno tek od 22. 12. 1951. a prije toga se
od 01. 03. 1945. službeno zvala Jugoslavenska Armija - JA pa bi onda tako trebalo pisati na koricama. Čovjek je vjerovatno s
tekao vozačku 29. 12. 1945. a  ovo je onda samo upisano u novije izdanje dokumenta.

Malo zbunjuje što piše da je izdana od VP 2280-20 Beograd, a onda ispod toga Beograd 29. 12. 1945. Ali možda je i 1945
komanda koja je izdala prvu vozačku imala istu vojnu poštu?

Evo opet ću se vratiti u dane II svjetskog rata, tu je sken osobne knjižice vojnika-domobrana, artiljerca
izdane u HDH negdje prema kraju rata. Možda je to baš od onih domobrana artiljeraca što su u "Mačku
pod šljemom" Jože Horvata pokušavali prebjeći partizanima? Malo šale, ali knjižica je stvarna i original.

A u nastavku evo jedne od starih vojnih knjižica Jugoslavenske Armije iz 1948. godine. Izgledom se ipak dosta
razlikovala od vojnih knjižica iz naših mlađih dana, a kasnijih vremena.

Evo i jedne iskaznice-legitimacije pripadnika Narodne zaštite koja je na neki način prethodila HV-u.
Takve uskaznice su se izdavale od 15.03.1991. do 24.12.1991.

Evo i jedne pomalo neobične članske iskaznice Crvenog križa Hrvatske iz 1945. godine.

Zanimljivo je da u mjestu za naslov piše još uvijek gospodin, a ne drug i ako je dokument izdan
17. 12. 1945. godine.

Kada dođe do promjene režima stvari se ne mijenjaju u hipu, preko noći. Tako da ne iznenađuje da se "gospodin" zadržao u Crvenom križu još neko vrijeme.

Pre par dana je najavljeno da će se u Srbiji izvršiti zamena policijskih legitimacija i znački.

Da li se zna kako će izgledati? U stvari kod vas u Srbiji postoji i Žandarmerija. Da li se žandarmerija smatra
policijskom jedinicom (nešto kao specijalna ili interventna policija) ili su oni u kompetenciji Ministarstva obrane?
Kakva su njihova ovlaštenja ako znate? Da li i oni mjenjaju legitimacije?

Znam postavio sam puno pitanja, ali možda će nam Džumba tu pomoći, mislim da je on jako dobar poznavatelj
te problematike.

Žandarmerija je specijalna policijska jedinica koja odgovara diretno ministru unutrašnjih poslova.
A osnovni zadatak joj je suzbijanje teškog remećanja javnog reda i mira u većem obimu, bezbednost na masovnim skupovima, suzbijanje terorizma itd.

U suštini je paravojna jedinica i po svojoj formaciji i po nameni.

Značke i legitimacije su im po formi iste kao i policije ali piše naziv Žandarmerija.

Inače postoji idejno rešenje novih legitimacija (biće u formatu čipovane lične karte-kreditne kartice) kao i znački ali se još drži van očiju javnosti.

A evo kako izgleda još uvek aktuelna značka Žandarmerije.

Nešto nije prošlo iz prve pa ponavljam pitanje.

Kakva su ovlaštenja žandarmerije prema aktivnim vojnim licima? Da li mogu prema njima provoditi radnje
kao i prema civilima ili se u slučaju AVL poziva vojna policija da intervenira?

Da li žandarmerija može postupati prema pripadnicima policije i obratno?

Ista kao i redovne policije.

Mogu da ih spreče prilikom kršenja zakona, indentifikuju i zadrže do dolaska VP.
Saobraćajna policija ima pravo da kontroliše-zaustavlja vojna vozila u prekršaju ali opet samo radi evidencije ili zadržavanja ako je neophodno i dolaska VP.

Ukinut je vojni sud i sad u okviru civilnog pravosudja postoji vojno odeljenje koje se bavi pitanjima vezanim za čisto vojna pitanja, dok se dela iz života van službe procesuiraju kao i za svakog civila u redovnom postupku na redovnom sudu.

Ukoliko svako radi svoj posao zakonito Policija i Žandarmerija nemaju međusobnih ingerencija, primenjuju se pravila koja važe za sve pripadnike MUP-a.

Redovna policija je hapsila pripadnike žandarmerije koji su van službe kršili zakon ali dešavalo se i obratno a sve shodno pravilima.

Zahvaljujem na iscrpnim informacijama.

Evo jedne legitimacije Zastupnika Sabora NRH iz 1958. godine. zanimljiva je zadnja stranica s njihovim pravima.

A evo i za one koji vole uspoređivati dokumente usporednih slika zastupničkih legitimacija zastupnika sabora NRH iz 1958. godine
i zastupnice sabora SRH iz 1965. godine. Osim u boji iznutra razlikuju se i u tekstu s pravima na zadnjim stranicama.

Da ne misliš možda da ovi današnji zastupnici u Saboru imaju manja prava?

Imunitet parlamentarnog zastupnika/poslanika uveden je u 19. stoljeću. To nije privilegija, niti su oni izvan zakona kako se misli, nego im imunitet jamči slobodu da u parlamentu mogu reći bilo što bez straha od krivičnog gonjenja. To je bilo aktualno u vrijeme kada se zbog izgovorene riječi moglo nastradati. Danas, parlamentarni imunitet ima samo simbolički značaj. U demokratskim zemljama i tako ga nitko neće goniti što god da izgovori, a ako počini krivično djelo parlament će mu ionako oduzeti imunitet.
Postoji još jedan važan razlog za postojanje parlamentarnog imuniteta. Autoritarna ili totalitarna vlada može poželjeti pohapisti sve ili većinu zastupnika i poremetiti ravnotežu legislative i egzekutive. (Tako nešto desilo se u Njemačkoj 1933. kada je Hitler pohapiso pola Reichstaga i ishodio da mu krnji Reichstag izglasa diktatorske ovlasti).
I treći, hipotetski razlog jer pravo za svaki slučaj regulira i hipotetske situacije. To je slučaj u kome bi većina zastupnika doista počinila krivično djelo što bi onemogućilo rad parlamenta i izazvalo ustavnu krizu. U takvom slučaju vjerojatno bi bili raspisani izvanredni izbori, ali do novog saziva stari parlament bi radio zaštićen imunitetom.
Ispričavam se za OT, ali možda je bilo korisno da se kaže.

Nisam mislio da današnji zastupnici imaju manja prava, oni su uvijek zaštićeni, a i kada se traži "skidanje" njihovog imuniteta
to može potrajati, dok imunitetno povjerenstvo ne predloži Saboru da se izglasa skidanje imuniteta.

Na kraju zahvaljujući imunitetu koji je bio u postupku ukidanja nam je zbrisao preko granice ex premjer koji je još imao pri
sebi i diplomatsku putovnicu-pasoš.

Nisam imao priliku vidjeti iskaznicu današnjih zastupnika Sabora pa da barem pročitam što tamo piše, ali možda se "dokopam"
neke pa da bacim jedan sken.

Evo u međuvremenu sam pronašao i jednu vojnu iskaznicu pripadnika oružanih snaga NDH izdanu 1944. godine.
Nalazim i identične, ali sivo-zelenkaste boje kartona korica, za razliku od ove koja ima korice crvenkaste boje.

Ne znam zašto je bila razlika u boji korica.

Zanimljivo je da je na slici vlasnik slikan s kapom na glavi.

A evo i tih sivozelenkastih korica koje sam puno sretao. I prethodna i ova su izdane 1944. godine. Možda netko
zna zašto je bila uvedena razlika u boji korica, osobito jer crvena boja baš nije bila jako omiljena u vlasti NDH.

A evo i jedne vojne iskaznice NDH iz kraja 1941. godine.

Postavit ću paralelno dvije radne knjižice jedna izdana u vrijeme FNRJ 1953. godine u ćiriličnom izdanju i druga izdana u vrijeme SFRJ
1977. godine u latiničnom izdanju. Inače nama u Hrvatskoj su radne knjižice od 01. 07. 2013. ukinute u "papirnom" obliku i vraćene
su vlasnicima, a podatci se vode na dalje u elektronskom obliku. Tako nam knjižice odoše u uspomene.

Postavljam i ovu člansku knjižicu člana Saveza Sindikata Jugoslavije iz 1947. godine, ćirilično izdanje.

A evo da postavim i jednu člansku knjižicu člana saveza socijalističke Omladine Jugoslavije izdane 1976. godine. Inače u moje vrijeme
smo u SSOJ bili primani u 7. razredu OŠ na Dan Mladosti (25. 05.), a članstvo je formalno prestajalo kada bi napunili 27. godinu života.

Ako smo bili primjerni omladinci, odlični učenici i aktivni u društvenom životu, obično smo kao maturanti bili primani u Savez Komunista.
Pa evo članskih knjižica SKJ_SKH. Prva je iz 1977. godine, a druga je nakon 1980. godine nakon Titove smrti, dizajn je malo promjenjen.
Na dnu je i knjižica  evidencije o plačenoj članarini.

Evo kako su izgledale osobne karte građana SR Hrvatske izdavane 1984. i 1990. godine. Malo su "podrezane" ali tako su ih onda
u MUP-u poništavali.

Nakon osamostaljenja republika bivše SFRJ u Hrvatskoj su izdavane nove osobne iskaznice, bile su za cca 50% večih dimenzija od
prijašnjih osobnih karti, isto plastificirane. Prvo je izdanje iz 12. mjeseca 1991. kada preko fotografije nije išla zaštitna-sigurnosna
traka-folija, a druga je izdana 1993. i bila je sa zaštitnom trakom preko fotografije i pri dnu je bio dodatni kompjuterski kod-ispis.
Na poleđini je bilo predviđeno mjesto za unošenje promjene adrese, ali kako su bile plastificirane to su službenice na stroju pisale
novu adresu i onda bi se to izvana nalijepilo na plastiku što se baš nije pokazalo praktično. Od 2003. godine su se počele izdavati
manje osobne iskaznice veličine kreditne kartice, prvo je na njima bio JMBG, ali je kasnije to izbačeno radi "tajnosti" istog.