PALUBA

Evo nekoliko linkova o razvoju programa ruskih bespilotnih letelica koje sam našao:

http://www.sukhoi.org/planes/projects/bpla/

http://www.yak.ru/PROD/current_rpv.php

http://www.tupolev.ru/Russian/Show.asp?SectionID=66

http://www.youtube.com/watch?v=cexmHH4bkzM

http://www.youtube.com/watch?v=eIo7XYQMTxQ

......nastavak......

- Ruska bespilotna UAV velikog dometa - DOZOR - 600 :

Руска ударна беспилотна летелица: наређено да се направи брже

Руске војне фабрике почеле су разраду сопственог беспилотног авијационог система. Радови имају тајни карактер, мада експерти сматрају да се може радити о ударним беспилотним летелицама, сличним америчким уређајима Предатор.

Данас је сфера примене беспилотних летелица значајно увећана. Посебно је заинимљиво војно коришћење беспилотних летелица у ударне сврхе, тачније за наношење јуришних напада на живу силу и технику противника. Америчке летелице породице Предатор активно су примењиване од стране САД и њихових савезника у Ираку, као и у антитерористичким операцијама у Пакистану и Јемену. Почев од 2004. године америчке беспилотне летелице нанеле су по територији Пакистана преко 260 јуришних напада. Пројекти производње беспилотних летелица са ударним функцијама реализују се у земљама као што су Израел, Кина, Индија, ЈАР. Русија, сасвим природно, не може да стоји на периферији војно-техничког прогреса. Експерти изражавају своје мишљење поводом тога ко може да се бави разрадама и какве карактеристике ће оне поседовати. Реч је вероватно о две компаније, истиче експерт у области беспилотних летелица Денис Федутинов.

У Русији разрадом бесполотних летелица класе америчког Предатора баве се две компаније: петербуршки Транзас и казански КБ Сокол. Оне су добиле тендер који је расписало руско Министарство одбране прошле године. И тренутно се праве две летелице, прва је блиска по размерама америчком Предатору. Прва има масу око тоне, друга је блиска америчком Предатору. То је отприлике четири и по, пет тона.

Наравно, карактеристике руских беспилотних летелица које би хтело да добије Министарство одбране не објављују се. Али експерти сматрају да ће инжењери тежити да се приближе светским стандардима, тачније да ће оне бити сличне другим беспилотним системима, истиче главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

Најважнија је могућност да се реализује вишесатни режим лета, да се бирају циљеви, као и да се осигурава дистанционо управљање и навођење од стране оператера који се налазе на неколико хиљада километара од летелице. Значи, потребан је сателитски канал везе и емитовања. Што се тиче наоружања, ово питање за сада није решено, ошто се пројекат налази у почетном стадијуму. Сматрам да ће у руским условима ударне беспилотне летелице наћи примену пре свега у региону Северног Кавказа за мониторинг ситуације и уништавање бандитских група.

Последњих година управо овај правац авијације активно се развијао и сада Русији предстоји да га развија убзрзаним темпом. Цена беспилотних летелица је мања од цене авиона, уређаји дате класе могу да се налазе у ваздуху неколико десетина сати, што је немогуће у случају пилотираних летелица. Али најважнија њихова предност је у томе што њихово коришћење дозвољава да се сачува живот пилота. Пошто оператери који њима управљају стоје на земљи.

http://serbian.ruvr.ru/2012_06_20/Ruska-udarna-bespilotna-letelica-naredjeno-da-se-napravi-brze/

Zond-1
Zond-2
Zond-3

Tayfun-5 UAV

Руска индустрија почиње да производи беспилотне летелице

Руски Главни штаб оружаних снага формира комитет који ће оцењивати перспективе и одређивати стратегију коришћења беспилотних комплекса, рекао је данас заменик министра одбране Русије Јуриј Борисов. Он је подсетио да су пре неколико година били купљени узорци беспилотних летелица Израела, јер домаћа индустрија није могла да представи војсци производ бољег квалитета. За неколико година руска индустрија је научила да прави беспилотне летелице које су скоро на истом нивоу као и летелице светског лидера, израелске компаније IAI. За период 2013-2015 је планирано да војска купује беспилотне комплексе разних руских произвоћача.

http://serbian.ruvr.ru/2012_12_27/Ruska-industrija-pochinje-da-proizvodi-bespilotne-letelice/

https://youtu.be/ScobhmDDz60

https://youtu.be/hEUkqE4_6OI

Објављена мало позната фотографија беспилотног совјетског „Јастреба”

Објављена је фотографија првог совјетског далеколетног суперсоничног беспилотног извиђачког авиона Ту-123 „Јастреб”. На колор фотографији доброг квалитета извиђачки комплекс се налази на специјалној рампи на полетање на камиону-тегљачу МАЗ-537 са полуприколицом.

Фотографију дрона на млазни погон на друштвеним мрежама је објавила руска Уједињена корпорација за производњу авиона.

Пројекат Ту-123 „Јастреб” започет је 16. августа 1960. године у конструкторском бироу „Тупољев”, с обзиром да су они већ имали искуства са пројектовањем беспилотног офанзивног авиона-пројектила Ту-121. Рад на пројекту био је интензиван. Фабричка испитивања млазне беспилотне летелице завршена су годину дана касније, а у децембру 1963. године и државна испитивања су приведена крају, пише РГ.

Совјетски конструктори су успели да направе за своје време успешну летелицу за радио и фотографско извиђање објеката на удаљености од преко 3.500 километара. Апаратура „Јастреба” омогућавала је фотографисање у размери 200 метара по центиметру. Радио-техничко извиђање реализовано је са дубином бочног домета до 300 километара.

Распон крила Ту-123 био је 8,41 метара, дужина 27,83 метра, а висина 4,78 метара. Максимална брзина била му је 2.700 километара на час. Практични долет до 3.580 километара. Висина лета од 19 до 23 километра.

Млазна беспилотна летелица узлетала је са рампе под нагибом помоћу стартних бустера на чврсто гориво ПРД-52. У петој секунди лета оба бустера су прекидала са радом и одвајала се од трупа „Јастреба”. Активну фазу лета обезбеђивао је мотор КР-15-300. Током лета фото-апарати на авиону су се укључивали и искључивали на команду. После извршења задатка програмски комплекс Ту-123 је враћао беспилотну летелицу на маршруту за повратак на старт.

На растојању од око 500 километара управљање „Јастребом” преузимао је оператер. Када би се дрон нашао на задатој тачки долазило је до одвајања одсека са извиђачком и навигационом опремом који се падобраном спуштао на предвиђено место.

До 1972. године у заводу за производњу авиона у Вороњежу произведена су 52 примерка Ту-123. „Јастреб” је са успехом могао да врши извиђање практично на читавој територији Западне Европе. Међутим, подаци о томе не постоје, јер архиве носе ознаку поверљивости. 1970. године беспилотна извиђачка летелица завршила је своју каријеру, а Ту-123 је почео да се користи као ваздушна мета. Сачувани примерак „Јастреба” налази се у музеју на Централном аеродрому „Фрунзе” у Москви.

БПЛ Јастреб:

[attachment=1]

Извор:  https://rs.rbth.com/science/89723-prvi-sovjetski-supersonicni-bespilotni-avion-jastreb?fbclid=IwAR2xdwAIgxb6WO4hdrE4AJoTX8QGV66tYqt6jBOs0AxoNEK0KnHn5VclUPo

Razvoj bespilotnih letelica u Rusiji: Ubrzano nadoknađivanje zaostajanja za svetom


Pre svega desetak godina Ruska Federacija prilično je zaostajala u razvoju savremenih vojnih bespilotnih letelica.

Na to su uticali nedostatak odgovarajućih tehnologija, ali i nezainteresovanost državnog i vojnog vrha.

Dok su Izrael, SAD, Kina, Južnoafrička Republika, Turska, Iran kao i još neke države sveta samostalno ili u kooperaciji razvijali, proizvodili, i uvodili u naoružanje veliki broj tipova BPL različitih vrsta i namena, ruske oružane snage u svom sastavu nisu imale ništa slično čak ni u upotrebi na taktičkom nivou i pored toga što je još od 1991. postojao veliki broj ruskih firmi koje su imale projekte razvoja, kako civilnih tako i vojnih BPL.

U međuvremenu, Rusija ne samo da je u naoružanje svoje Kopnene vojske uvela na hiljade malih taktičkih BPL različitih tipova, već je razvila i počela da koristi srednje izviđačko-borbene (U-CAV, Unmanned Combat Aerial Vehicle) daljinski pilotirane vazduhoplove (klase MALE – Medium Altitude Long Endurance) a većina njih je već korišćeno i u realnim borbenim uslovima odnosno u aktuelnoj ruskoj vojnoj intervenciji u Siriji, ali i iznad istočne Ukrajine odnosno Donbasa, piše Tango six.

Najveći broj ugovora za razvoj novih vojnih BPL koje su sada uvedene u naoružanje ili su blizu ulaska u operativnu upotrebu, potpisan je u periodu 2009-2011. U ovoj analizi prikazaćemo samo najznačajnije i perspektivne ruske BPL uz napomenu da se za mnoge još ne znaju potpuno takne taktičko-tehničke karakteristike.

Na osnovu pre svega fotografija i video snimaka srušenih i oborenih ruskih BPL iznad Sirije ali i Donbasa kojih je do sada bilo na desetine, primećene su mikro i male BPL ZALA 421-08 i ZALA 421-16E kompanije ZALA AERO Group koja se nalazi u sastavu koncerna “Kalašnjikov“, potom letelice Tahion firme “Ižmaš-Bespilotni sistemi“ iz koje dolaze i BPL Grana-1, Granat 2, 3 i 4, Eleron-3SV koje proizvodi Eniks, zatim BPL “Zastava“ (ruska licencni izraelski IAI Bird Eye 400 koji se proizvodi u firmi “UZGA“), Orlan-10 koja je trenutno najrasprostranjenija taktička BPL u ruskim oružanim snagama a tu je i njena nešto veća i unapređena verzija Orlan-30.

Orlan-10 je jeftina, ne toliko savremena ali značajna i najmasovnija BPL koju koristi veliki broj vidova i rodova ruske vojske, najviše u Kopnenoj vojsci (KoV), Vazdušno-desantnoj vojsci (VDV) i Ratnoj mornarici. Letelica je umrežena u zajedničku taktičku komandnu mrežu KoV, osim za taktičko izviđanje koristi se za korekturu artiljerijske vatre na velikim daljinama, pratnju konvoja, patrole, podršku prilikom dejstva taktičkih balističkih raketa. Jedan sistem se sastoji od zemaljske komandne stanice, katapulta koji se može postavljati i na terenska vozila, i 2-4 letelice.

Masa korisnog tereta je 5 kg a njega mogu činiti infracrvene i optoelektonske kamere, ili senzor za otkrivanje taktičkih radio uređaja (Signals Inteligence – SIGINT), ili oprema za praćenje signala mobilne telefonije koja ujedno može da vrši njeno ometanje, tu su potom senzori za otkrivanje radiološke, hemijske i biološke kontaminacije a koristi se i uz sistem za protivelektronska dejstva Leer-3. Brzina letelice se može kretati od 70 do 150 km/h, pogon čini benzinski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, maksimalna masa je 18 kg, lansira se preko katapulta, sleće padobranom, može da ostane u vazduhu 10 do 16 sati, maksimalna udaljenost od komandne stanice je 120 km. Orlan-30 može nositi korisni teret mase 10 kg, ima optoelektronski sistem sa laserskim daljinomerom i laserskim obeleživačem, SIGINT senzore, masa letelice je 27 kg, krstareća brzina 150 km/h i može ostati u vazduhu 5 sati.

Do skoro jedina BPL klase MALE u OS Rusije bila je letelica Forpost koja predstavlja licencnu izraelsku BPL IAI Searcher Mk II iz 90-tih godina koja se u ruskoj firmi UZGA proizvodi od 2011. godine kada je potpisan ugovor za 10 sistema koji su tada vredeli 300 miliona dolara. Prethodno su 2009. iz Izraela naručena dva sistema Searcher Mk II za opitovanje i procenu i isporučeni su 2011 a 2015. je naručena dodatna količina letelica za sklapanje u Rusiji.

Pogonska grupu čini benzinski motor od 80 KS, leteli ca može poneti koristan teret mase 100 kg, autonomija leta iznosi do 18 sati, maksimalna brzina je 200 km/h, vrhunac leta 5700 m a maksimalna udaljenost od komandne stanice 250 km (to se može povećati uz primenu drugih komandnih stanica ili druge BPL koja služi za prenos signala sa komandne stanice). Letelica je opremljena izraelskim optoelektronskim sistemom MOSP-3000 ali sa degradiranim mogućnostima, bez laserskog daljinomera i laserskog obeleživača.

Forpost uglavnom koriste jedinice Ratne mornarice i u manjoj meri Vazdušno-kosmičke snage. 2016. Izrael je zabranio izvoz bilo kakvih BPL u Rusiju ali je Rusija već započela sa razvojem sopstvene verzije Forpost-R sa gotovo kompletno ruskim komponentama a fabrička ispitivanja ove varijante su završena decembra 2019.

Forpost-R je pogonjen ruskim motorm APD-85, masa mu je 500 kg, vrhunac leta je 6000 m, ima ruski optoelektronski sistem GOES-540 sa TV i termalnom kamerom, laserskim daljinomerom i laserskim obeleživačem ciljeva, postoje nagoveštaji da će letelica moći nositi opremu za prikupljanje obaveštajnih podataka na osnovu elektronskih i drugih signala na daljinama do 250 km, potom radar za bočno osmatranje, i da će imati vezu za razmenu podataka sa drugim letelicama (moguće da će video sliku u realnom vremenu moći da razmenjuje sa borbenim helikopterima Mi-28NM za koji je navedeno da će imati takve mogućnosti). Početkom februara 2020. godine potpisan je ugovor za isporuku 10 sistema BPL Forpost-R sa opcijom za još 18 sistema.

21. februara ove godine na televiziji ‘’Rusija 1’’, u emisiji ‘’Vesti nedelje’’ emitovana je reportaža o ruskim bespilotnim letelicama u kome je prikazano da je nova izviđačko-borbena BPL ‘’Inohodec’’ (poznata i kao ‘’Orion’’) borbeno upotrebljena u Siriji. Na snimcima samih borbenih dejstava se vidi da su pri tome primenjena različita vazduhoplovna ubojna sredstva, od nevođenih bombi OFAB-100-120 do neimenovanih vođenih raketa koje su na snimku bile zamućene (pretpostavlja se da su to nove protivoklopne rakete Hermes).

U jednom trenutku vidi se da je jedna letelica imala 38 borbenih misija, to potvrđuje broj zvezdica ucrtanih na njenom trupu iznad koje je napisano slovo koje označava tip misije, bilo je 17 borbenih misija (B), 20 izviđačkih (R) i jedna nepoznata misija (P) za koju se može pretpostaviti da se vodi pod ‘’ostalo’’ (прочее) ili možda obeležavanje ciljeva (подсвет). Nije sasvim poznato kada je tačno ova BPL poslata u Siriju, spominje se da je to bilo još tokom 2018. godine a na osnovu kadrova može se primetiti da je bila stacionirana i u vazduhoplovnoj bazi T4/Tijas.

Pet dana kasnije ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je u okviru provere ispunjavanja državnih ugovora o nabavci naoružanja za rusku vojsku, posetio fabriku privatnog preduzeća ‘’Kronštad’’ u Moskvi koja upravo proizvodi bespilotne letelice ‘’Inohodec’’. Tom prilikom objavljeno je da će u ovoj godini Ministarstvo odbrane dobiti do 7 sistema ove BPL (svaki sa po jednom zemaljskom komandnom stanicom i tri letelice) za koje je ugovor potpisan avgusta 2020. godine. Prvi opitni sistem prethodno je bio isporučen aprila 2020. dok je tokom 2018. i 2019. za ispitivanje proizvedenio nekoliko letelica za ispitivanje. Prvi serijski sistem predat je Ministarstvu odbrane krajem oktobra 2020.

BPL Inohodec (Orion, Izdelije 90) je prva MALE izviđačko-borbena letelica konstruisana u Rusiji, smatra se analogom američkih MQ-1 Predator i MQ-9 Reaper, razvoj koji je finansiralo rusko Ministarstvo odbrane, započeo je 2011. godine, letna ispitivanja prvog prototipa počela su maja 2016. godine a tokom opitovanja izgubljena su bar dva opitna obrazca. Na međunarodnom avio-salonu MAKS 2019. godine zvanično je saopšteno da je započeta serijska proizvodnja a nakon isporuke prog sistema objavljeno je da su serijski primerci značajno modernizovani u odnosu na prototipove.

Kada su u pitanju taktičko tehničke karakteristike treba istaći da maksimalna masa Oriona iznosi 1000-1200 kg, maksimalna masa korisnog tereta je 200 kg, krstareća brzina 200 km/h, vreme trajanja leta je do 24 časa, vrhunac leta je 7500 m, prototipovi su imali austrijski motor Rotax 914 snage 115 KS sa turbokompresorom dok su na serijskim letelicama primenjeni ruski motori APD-110/120 snage 110 i 120 KS. Maksimalna udaljenost od zemaljske stanice za navođenje je 250-300 km a koristan teret čini različita optoelektronska oprema (u nosnoj tureli sistema MOES su TV i dve termalne kamere, laserski daljinomer i laserski obeleživač), radarski i senzori za prikupljanje obaveštajnih podataka putem otkrivanja različitih signala (ELINT/SIGINT) koji se postavljaju ispod centralnog i zadnjeg dela trupa.

Opitno-konstrukcioni biro (OKB) ‘’Simonov’’ iz Kazanja je, u saradnji sa kompanijom ‘’Kronštad’’, pre 10 godina počeo razvoj i prve ruske izviđačko-borbene bespilotne letelice klase HALE (High Altitude Long Endurance) ‘’Aljtius’’ (Aljtair) čiji je prototip završen 2014. godine a potom je svoj prvi let imao u julu 2016. godine. Program takođe finansira rusko Ministarstvo odbrane a za ispitivanja su proizvedeni prototip Aljtius-M kao i dva prototipa sa oznakom Aljtius-O.

Od 2018. godine je, zbog nemogućnosti OKB Simonova da se nosi sa ovako naprednim programom, na daljem razvoju angažovana fabrika UZGA iz Jekaterinburga. Prototip unapređene verzije Aljtius-U poleteo je avgusta 2019. godine. Do sada su viđena 4 prototipa, izvršena su ispitivanja sa satelitom a prva testiranja upotrebe ubojnih sredstava trebalo bi da budu sprovedena na leto ove godine. Ugovor za dalji razvoj verzije Aljtius-RU potpisan je decembra 2019. a ugovor za nabavku prvih serijskih primeraka potpisan je pre nešto više od mesec dana.

Pogon letelice čine dva dizel motora snage po 250 KS, maksimlana masa je 5000-6000 kg, masa korisnog tereta je 2000 kg (najverovatnije uključujući i naoružanje), vrhunac leta je 12000 m, može ostati u vazduhu do 48 sati, uz vezu za prenos podataka koji sadrži i satelitsku komunikaciju (SATCOM) može biti udaljen od komandne stanice do 10000 km. Takođe osim optoelektronske opreme tu su i mogućniosti nošenja osmatračkog radara kao i senzora koji služe za ELINT/SIGINT.

Buduće vojne vazduhoplovne borbene operacije biće izvođene u sadejstvu višenamenskih borbenih aviona sa posadom i višenamenskih borbenih bespilotnih letelica (koncept poznat kao Loyal Wingman). Rusija se pridružuje klubu zemalja koja će imati i takve letelice, 2011. godine OKB Suhoj započeo je razvoj prve ruske mlazne izviđačko-borbene bespilotne letelice S-70 Ohotnik-B. Prototip S-70-1 (ev. Broj 071) je završen juna 2018, prva taksiranja izvršena su novembra iste godine na aerodromu fabrike NAZ iz Novosibirska (proizvodi taktičke bombardere Su-34) gde je prototip i proizveden. Prvi let obavljen je 3. avgusta 2019. godine sa aerodroma Ahtubinsk gde se nalazi 929. državni letno-ispitni centar.

Na letelici je primenjena aerodinamička šema letećeg krila sa ciljem male radarske uočljivosti a u konstrukciji zmaja su primenjeni RAM materijali (Radar Apsorbing Material) dok je na isti nanesen i RAM premaz. Predviđeno je da se koristi za duboke prodore u neprijateljsku teritoriju i dejstvo na zemaljske ciljeve. Međutim najverovatnije je da će S-70 moći da se upotrebljava i za dejstvo po ciljevima u vazduhu i da će moći koristiti čitav spektar ubojnih sredstava kojima su naoružani ruski taktički borbeni avioni.

Septembra 2019. Suhoj je pokazao video materijal zajedničkog leta S-70 i višenamenskog borbenog aviona 5. generacije Su-57 kako bi se demonstrirala da će ovaj par u budućnosti čini tandem za izvršavanje borbenih dejstava. Poznato je da se treći prototip Su-57, primerak T-50-3 (053) koristi u razvojnom programu S-70, na ovom avionu se ispituje sistem komandi leta kao i druga oprema Ohotnjika.

Taktičko-tehnički podaci još uvek nisu zvanično objavljeni ali se smatra da je avion pogonjen turboventilatorskim motorom Ljuljka/Saturn AL-41F, dužina letelice je oko 14 m, razmah krila oko 19 metara, da je maksimalna masa između 20 i 25 tona, maksimalna brzina oko 1000 km/h, dolet 5000 km i da u unutrašnjim spremnicima može poneti do 2800 kg ubojnih sredstava.

Na prvom prototipu se koristi klasičan izduvnik motora ali je na avio-salonu MAKS-2019. prikazan model letelice koja ima ‘’spljošten’’ izduvnik kako bi se pre svega smanjio infracrveni odraz letelice.

Sredinom januara ove godine RIA Novosti su prenele informaciju da je u okviru letnih ispitivanja na poligonu Ašuluk prvim prototipom izvršeno bombardovanje ciljeva na zemlji nevođenim bombama kalibra 500 kg koje je bilo uspešno. Isti izvor podseća da je prošle godine izvršeno izvršeno i kontrolno gađanje raketama vazduh-vazduh odnosno imitacija njihovog lansiranja zahvatom ciljeva u vazduhu a da će lansiranja pravih raketa vazduh-vazduh biti izvedena u drugoj polovini ove godine. Državna ispitivanja S-70 biće izvedena u periodu 2023-2025. sa još tri letna prototipa čija je proizvodnja u toku, dva bi trebala biti predata na ispitivanje ove a jedan sledeće godine. Početak serijske proizvodnje očekuje se nakon 2025.

Prilikom već pomenute posete ruskog ministra odbrane moskovskoj fabrici preduzeća ‘’Kronštad’’, osim BPL ‘’Inohodec’’ čije je uvođenje u naoružanje već počelo, ministru Šojguu je prikazan i model dvomotorne izviđačko-borbene letelice klase MALE u razmeri 1:1 koja nosi naziv ‘’Sirius’’. Letelica ima dužinu od 9 metara, razmah krila 23 m, visinu od 3,3 metra, maksimalnu poletnu masu 2500 kg, maksimalan koristan teret je do 450 kg a masa goriva 1000 kg.

‘’Kronštad’’ paralelno razvija još jednu letelicu koja je u istoj klasi kao ‘’Aljtius’’ (klasa letelica HALE), to je izviđačka BPL ‘’Helios’’ čiji je model u razmeri 1:1 prvi put je prikazan na međunarodnom avio-salonu MAKS-2019. (letelica prikazana bez imena) a tada je saopšteno da će prvi prototip biti gotov 2023. godine. Helios je ponovo prikazan na izložbi naoružanja i vojne opreme ‘’Armija-2020’’ i to u verziji ‘’Helios-RLD’’ namenjenoj za radarsko osmatranje sa modelom radarske antene postavljene ispod trupa. Tom prilikom su prezentovane novije informacije o taktičko-tehničkim karakteristikama. Maksimalna poletna masa je 4000 kg, razmah krila je 30 m, dužina 12,6 m, visina 3,6 m, masa korisnog tereta je 800 kg, krstareća brzina 350-450 km/h, vrhunac leta do 11000 m, autonomija leta 24-30 časova.

Na ‘’Armiji-2020’’ firma ‘’Kronštad’’ je takođe prikazala i jedan veoma zanimljivi novitet, model mlazne bespilotne letelice ‘’Grom’’ koja je, slobodno se može reći, pandan izviđačko-borbenoj BPL S-70 ‘’Ohotnjik’’. Za Grom je navedeno da je pre svega namenjena dejstvu po ciljevima na zemlji i da može biti naoružana ubojnim sredstvima mase od 100 do 500 kg a da je maksimalna nosivost naoružanja do 2000 kg na 4 podvesne tačke.

Prema objavljenim podacima dužina letelice je 13,8 m, razmah krila 10 m, visina 3,8 m, maksimalna poletna ams je oko 7000 kg, maksimalna brzina 1000 km/h, krstareća brzina 800 km/h, vrhunac leta 12000 m, borbeni radijus 700 km. Osim naoružanja koje će činiti klasične nevođene bombe kao i vođene bombe i rakete vazduh-zemlja, letelica će moći da deluje i u sadejstvu sa tzv. dronovima-kamikazama. Iz kompanije ‘’Kronštad’’ su sredinom marta ove godine saopštili da će Grom moći da kontroliše roj od 10 malogabaritnih dronova ‘’Molnija’’ koji predstavljaju tzv. loitering munition ili kako to Rusi kažu – барражирующи боеприпаси.

U Rusiji je u toku razvoj još nekoliko tipova bespilotnih letelica koje bi se mogle naći u ruskoj vojsci. Konstrukcioni biro ‘’Luč’’ iz Ribinska koji se nalazi u sastavu kompanije ‘’Ruska elektronika’’ razvija BPL ‘’Korsar’’ čija je maketa prvi put prikazana na avio-salonu MAKS-2011. Ugovor sa Ministarstvom odbrane o finansiranju razvoja je potpisan 2009. a letna ispitivanja su započeta 2015. Međutim letelica je od tada pretpela velike izmene i novi redizajnirani Korsar je Ministarstvo odbrane pokazalo početkom maja 2018. godine. Do danas je poznato da letelica može ostati u vazduhu do 10 časova, radijus dejstva je do 160 km, vrhunac leta 6000 m.

Jedan od interesantnijih projekata čija je realizacija međutim prilično neizvesna, jeste razvoj mlazne BPL sa oznakom AR-10 Argument baziran na trenažnom avionu SR-10 koji je svoj prvi let imao 25. decembra 2015. ali koji nakon ispitivanja nije izabran da uđe u sastav vojnih vazduhoplovnih snaga kako bi zamenio čehoslovačke školsko-borbene avione L-39 ‘’Albatros’’.

Privatni konstrukcioni biro SAT iz Moskve pristupio je 2017. godine razvoju bespilotne varijante AR-10. Argument je borbena BPL sa mlaznim motorom AL-55 koja u svom unutrašnjem spremniku dužina 4,4 metra može nositi različita ubojna sredstva od kojih je najveća vođena raketa vazduh-zemlja H-38. Procenjene taktičko-tehničke karakteristike su: maksimalna masa 3850 kg, nosivost 680 kg, maksimalna brzina 910 km/h, krstareća brzina 800 km/h, brzina penjanja 60 m/s, vrhunac leta 11500 m, dolet 1300-2100 km, borbeni radijus 950 km i mogao bi ostati u vazduhu do 6 časova.

Osim klasičnih BPL trenutno postoje i programi razvoja bepilotnih helikoptera, prva takva letelica u Rusiji je izviđačko-borbeni ‘’Katran’’ čiji je model prvi put pokazan maja 2017. godine, nosilac projekat je preduzeće KumAPP iz Kumetratua u kome se trebnutno proizvode helikopteri Ka-226, Ka-31 i Ka-32. Katran, kao i ostali helikopteri OKB Kamova ima koaksijalne noseće rotore koje pokreće motor snage 115 KS, maksimalna poletna masa je oko 500 kg, maksimalna brzina 200 km/h, vrhunac leta je 2000-4000 m, masa korisnog tereta je oko 120 kg a navedeno je i da pri nomralnoj masi letelica može ostati u vazduhu do 4 časa. Do sada je obično objavljivana infromacija da bi se letelica mogla naći u sastavu jedinica Ratne mornarice, kako na brodovima tako i u naoružanju brigada Mornaričke pešadije.

Kompanija VR-Tehnologies koja se nalazi u sastavu koncerna ‘’Ruski helikopteri’’ predstavila je prvi put svoj bespilotni helikopter VRT-300 na međunarodnom avio salonu MAKS 2017. godine a njen razvoj započeo je iste godine. Ovaj bespilotni helikopter takođe ima koaksijalni rotor, isto tako bi mogao biti upotrebljavan na ruskim vojnim brodovima ali se napominje i da je konstruisan i za upotrebu sa ledolomaca u artkičkim uslovima. Maksimalna poletna masa je oko 350 kg, masa korisnog tereta 70 kg, maksimalna brzina 180 km/h, vrhunac leta 3500 m, brzina penjanja 15 m/s, autonomija leta je 5 časova a maksimalna udaljenost od komandne stanice 150 km. Ista kompnaija radi i na razvoju lakog višenamenskog helikoptera VRT-500 koji će imati i svoju bespilotnu verziju.

Već nekoliko godina ruske firme aktivno rade i na razvjanju tzv. dronova kamikaza, na međunarodnoj izložbi naoružanja IDEX-2021. održanoj u februaru iove godine, iz koncerna “Kalašnjikov“ saopštili su završena ispitivanja drona (loitering munition, барражирующи боеприпас) Kub koji prestavlja projekat kompanije ZALA AERO Group. Reč je o letelici dimenzija 1210 x 950 x 165 mm, koja može da nosi koristan teret mase tri kilograma, ima brzinu do 130 km/h i može ostati u vazduhu do 30 minuta.

Ista kompanija razvija i dronove-kamikaze Lancet-1 i Lancet-3, prva ima masu od svega 5 kg i može nositi koristan teret mase jednog kilograma, ostaje u vazduhu do 30 minuta i ima maksimalnu brzinu od 110 km/h. Lancet-3 ima masu od 12 kg, masa korisnog tereta je tri kg, može leteti do 40 minuta i maksimalna brzina je takođe 110 km/h. Početkom decembra prošle godine u ruskim medijima pojavile su se informacije da su ruski dronovi-kamikaze imali borbenu primenu u Siriji.

U tekstu smo već spomenuli višenamensku BPL, dron-kamkazu ‘’Molnija’’ kompanije ‘’Kronštad’’ koja je prvi put prikazana delegaciji ministarstva odbrane prilikom obilaska pogona fabrike ovog preduzeća 26. februara ove godine. Do sada se malo zna o ovom konceptu a do sada je objavljeno da bi letelica mogla da se koristi i kao dron za protivelektronsku borbu i da bi je, osim BPL ‘’Grom’’ mogli koristiti i borbeni avion Su-57 kao i BPL S-70. Navedeno je da je dužina letelice 1,5 m, razmah krila 1,2 m, da ima turbomlazni motor i brzinu 700-800 km/h a da može nositi koristan teret mase do 7 kg.

Paralelno sa razvojem BPL, radi se i na njihovom naoružanju tj, na konstruisanju malogabaritnih vazduhoplovnih ubojnih sredstava u čemu je Rusija takođe prilično zaostajala. Za srednje izviđačko-borbene BPL klase MALE razvijaju se vođene bombe KAB-20, KAB-50, vođene jedreće bombe UPAB-50 dok se na osnovu raketa artiljerijskog raketnog sistema Uragan kalibra 220 mm razvijaju nevođene bombe FAB-100 kao i vođene KAB-100. Od raketnog naoružanja tu su vođene rakete H-50 kao i ‘’Izdelije 85’’ koje su predviđene i za naoružavanje većih BPL.

BPL tipa Forpost, Korsar i Orion bi mogli da nose malogabaritna UBS poput vođene bombe KAB-20 koja ima kalibar od 130 mm, dužinu 900 mm, razmah krila 350 mm, masu od 21 kg i masu bojeve glave od 7 kg. Postoje dve verzije, satelitski navođena KAB-20S i laserski vođena KAB-20L. Vođena bomba KAB-50 ima tri verzije, sa satelitskim, laserskim, televizijskim i termovizijskim vođenjem a bojeva glava preuzeta je sa rakete višecevnog lansera raketa ‘’Grad’’ i može biti kasetna, visoko eksplozivna fragmentna i aerosolna. Gabariti bombe su 1790x290x120, masa je 46 kg a masa bojeve glave 37 kg (napomena da to nije samo eksploziv). Vođena jedereća bomba UPAB-50 dometa 30 km izvedena je iz KAB-50 i ima navođenje uz pomoć satelita.

FAB-100 je fugasna nevođena bomba mase 110 kg sa bojevom glavom mase 100 kg, dimenzijama 2000x430x220 mm takođe može imati kasetnu, visoko eksplozivna fragmentnu i aerosolnu bojevu glavu. Iz ove bombe izvedena je satelitski vođena bomba KAB-100 mase 120 kg dimenzija 2200x430x220 mm. Za nošenje UBS mase do 150 kg za BPL je razvijen poseban nosač BD2-U.

Malogabaritna raketa H-50 mase 50 kg čiji razvoj je u toku, ima dimenzije 1800 x 300 x 180 mm, različite vrste bojeve glave mase od 10 do 20 kg a navodi se da su u ponudi i različiti tipovi glava za samonavođenje, uz osnovno inercijalno vođenje sa korekcijom putem satelita. Nešto veća od nje je raketa koja još uvek nosi oznaku ‘’Izdelije 85’’ dimenzija 2400x400x200 mm, mase 120 kg, sa parčadnom razornom bojevom glavom mase 30 kg.

Za veće bespilotne letelice, poput Siriusa, Groma, S-70 i Aljtiusa predviđeno je postojeće naoružanje koje se već nalaze u arsenalu ili će uskoro biti uvedene u naoružanje taktičkih bobenih aviona VKS. Tu su visoko eksplozivne fragmentne bombe OFAB-250-270, fugasna FAB-500-M62, kasetna RBK-500U i aerosolna ODAB-500PMB. Od vođenih UBS tu su laserski vođene bombe KAB-250LG, satelitski vođene KAB-500S kao i vođene rakete vazduh-zemlja familije H-38.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=04&dd=06&nav_id=1837872)

https://youtu.be/lDWyTI57h-U

U Rusiji napravljen prvi u svetu sistem za „vazdušno miniranje“ protiv dronova


Prvi u svetu sistem „vazdušnog miniranja“, predviđen za obaranje bespilotnih letelica, napravljen je u Rusiji, saopštio je glavni konstruktor kompanije „ZALA Aero“, (deo koncerna „Kalašnjikov“) Aleksandar Zaharov.

Baza novog sistema je dron „Lancet“ koji je napravila „ZALA Aero“.

„On se može poslati u nebo i vršiti vazdušno miniranje nekoliko desetina sati“, izjavio je Zaharov.

Po njegovim rečima, borbeni dronovi potencijalnog protivnika imaju brzinu oko 150 km/č i „Lancet“ ih može oboriti.

„Mi sa svojih 300 km/č opušteno to možemo uraditi“, dodao je Zaharov.

U ovom trenutku sistem se nalazi u fazi testiranja. Zaharov je saopštio da se „Lancet“ može lansirati, ne samo sa kopna, već i u pokretu, sa mora. Po njegovim rečima, obavljeno je do sada nekoliko lansiranja sa brodova.

„Sve mete su bile pretvorene u rupe. Efikasnost je bila 100 odsto“, izjavio je Zaharov.

Dron „Lancet“ je bio korišćen u Siriji za likvidaciju posebno važnih komandanata terorista.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202104181125123225-u-rusiji-napravljen-prvi-u-svetu-sistem-za-vazdusno-miniranje-protiv-dronova/)

Rusija će proizvoditi bespilotne helikoptere


Ruska visokotehnološka kompanija „Kronštat“ pokrenuće proizvodnju bespilotnih letelica helikopterskog tipa, saopštio je Sputnjiku generalni direktor kompanije Sergej Bogatikov na Međunarodnom avio-kosmičkom salonu „MAKS-2021“.

„Kupili smo naučno-proizvodno preduzeće 'Strela'. Osim bespilotnih letelica avionskog tipa, počinjemo pripremu za proizvodnju bespilotnih helikoptera u našoj fabrici koja se gradi u Dubni. Reč je o dronovima velikih dimenzija – jedan tip će imati uzletnu masu od oko 600 kilograma, a drugi oko 1,5 tonu“, rekao je Bogatikov.

Kako je dodao, u proizvodnju bespilotnih letelica helikopterskog topa biće uključeni i odvojeni pogoni Mašinskog postrojenja u Dubni, gde će se proizvoditi i punktovi za upravljanje bespilotnim letelicama sa zemlje.

Jedan od zadataka kompanije je u vezi sa proizvodnjom novih bespilotnih letelica je objedinjavanje kontrolnih tabli za bespilotne letelice avionskog i helikopterskog tipa.

„To je važno za rešavanje taktičkih zadataka: bespilotna letelica avionskog tipa će izvršavati ulogu označivača mete i repetitora, dok će bespilotni helikopteri izvršavati svoje zadatke“, pojasnio je Bogatikov.

Kompanija „Kronštat“ gradi u Dubni prvi pogon za serijsku proizvodnju bespilotnih letelica u Rusiji. Preduzeće bi trebalo da počne sa radom u novembru ove godine. U toj fabrici će se montirati, između ostalih, i izviđačko-udarni dronovi „Orion“ koje kupuje Ministarstvo odbrane Rusije.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210724/rusija-ce-proizvoditi-bespilotne-helikoptere-1127712502.html)

Rusija napravila dron za praćenje radioaktivnog i hemijskog zagađenja


U Rusiji je napravljen dron za istraživanje zagađenih područja. Modularna bespilotna letelica moći će da analizira radioaktivnu i hemijsku kontaminaciju, prenose ruski mediji.
Prema medijskim navodima, dron je napravila vojna akademija raketa strateških snaga Petra Velikog.

Mediji pišu o sposobnosti drona da sleti na tvrdu površinu i na vodu. Dron je napravljen da štiti vučne propelere, što će omogućiti njegovu upotrebu u teškim uslovima.

Ispod zaštitne mreže na dronu nalazi se hermetički modul sa navigacionim sistemom i sistemom za prikupljanje i analizu informacija. Kako se navodi, to omogućava korišćenje bespilotne letelice u šumama, malim prostorima i planinama gde postoji opasnost od sudara.

Novi ruski dron može da primi do 600 grama tereta, zbog čega može da se instalira različita oprema za praćenje radioaktivnog i hemijskog zagađenja, pružajući opcije za odabir senzora u zavisnosti od uslova.

Mediji pišu da će dron moći da odredi koordinate emisije štetnih materija i da analizira stepen oštećenja objekata, kao i da će optički senzori obezbediti potragu za nestalim osobama u bilo koje doba dana i u nepovoljnim vremenskim uslovima.

Treba napomenuti da već postoje bespilotne letelice namenjene radu sa zagađenjem - kompanija ASG predstavila je u februaru dron Argus Elite.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210810/rusija-napravila-dron-za-pracenje-radioaktivnog-i-hemijskog-zagadjenja-1128334783.html)

Rusija pravi dron koji se vraća na avion sa koga je poleteo


Ruska kompanija „Kronštadt“ radi na razvoju dronova koji će se lansirati sa aviona i koji se posle izvršenog zadatka vraćaju na bazni avion, saopštio je u intervjuu Sputnjiku generalni direktor kompanije „Kronštadt“ Sergej Bogatikov uoči foruma „Armija 2021“.

„Aparati iz sastava ‘Molnija’ mogu biti u nekoliko verzija: izviđački, udarni i dronovi za radio-elektronsku borbu. Povratak dronova na avion sa koga su poleteli se podrazumeva za izviđačke i dronove radio-elektronske borbe, ali očigledno je da se to ne tiče udarnih dronova, jer bi njihov povratak na avion bio opasan“, rekao je Bogatikov.

Kompanija „Kronštadt“ radi na razvoju bespilotnih kompleksa za grupnu primenu „Molnija“. Razmatra se da jedan od baznih aviona koji će nositi dronove bude teški vojno-transportni avion Il-76.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210820/rusija-pravi-dron-koji-se-vraca-na-avion-sa-koga-je-poleteo-1128603349.html)

https://youtu.be/08hyPb97iZA

https://youtu.be/42Qeu0lWmqM

https://youtu.be/SSi3VavEnPE

Težak, reaktivan i istovremeno tih i neupadljiv - protagonista novog broja „Военная приемка“ - najnovija jurišna bespilotna letelica S-70 „Okhotnik“, razvijena u Konstruktorskom birou Suhoj. Da bi razumeli za šta je ova mašina sposobna, filmska ekipa programa otići će na zatvoreni ispitni aerodrom ruskog Ministarstva odbrane i pratiti naredna ispitivanja budućeg bespilotnog letača, novog drona koji će raditi "u društvu" lovca pete generacije Su-57. Ispitivanja sistema upravljanja, tehnologija daljinskog pilotiranja i prvo upoznavanje sa timom mladih konstruktora - sve to u novom broju „Военная приемка“.

https://www.youtube.com/watch?v=L0f4CeOGPBA

Руски конструктор изнео нове интересантне детаље о ударном дрону С-70 „Охотник“

То се пре свега односи на нови информационо-управљачки систем (скр. ИУС) који ће бити у стању да у потпуности преузме функцију оператора у случају губитка везе између летелице и командног центра. Фундаментална разлика система ИУС од аналогних система за пилотирање беспилотним летелицама је у томе што је приликом његовог конфигурисања значајно примењена технологија „вештачке интелигенције“.

Систем управљања који је примењен на тешкој ударној беспилотној летелици С-70 „Охотник“ (срп. Ловац) је у стању да самостално слети на аеродром након губитка везе са оператором који уобичајено са земље управља овом летелицом. Ово је у специјализованој тв-емисији „Военная приемка“ која се емитује на тв-каналу „Звезда“ рекао главни конструктор „Охотника“ који долази из компаније „Сухој“ (део Обједињене ваздухопловне корпорације „Ростех“) Сергеј Бибиков.

„Систем управљања „Охотника“ обезбеђује аутономни режим рада летелице са безбедним слетањем у почетну тачку базирања. ИУС (скр. од информационо-управљачки систем) у потпуности преузима функцију оператора у случају губитка везе између летелице и командног центра“ – рекао је Бибиков што је пренео интернет портал ТАСС.

Према његовим речима, фундаментална разлика система ИУС од аналогних система за пилотирање беспилотним летелицама је у томе што је она значајно засићена „вештачком интелигенцијом“. „Он (мисли се на бпл „Охотник“) се претвара у летелицу која може да функционише без оператора. Он у поптуности има свест о брзини којом се креће, а коју је у стању аутоматски да контролише. У овом режиму лета он практично све функције извршава самостално тј. аутоматски“ – истиче главни конструктор компаније „Сухој“ када су у питању беспилотне летелице.

Извор интернет портала ТАСС је недавно рекао да захваљујући сегменту вештачке интелигенције тешки ударни дрон „Охотник“ је у стању да самостално реализује борбене мисије. Он ће моћи поптуно аутономно да тражи потенцијалне мете и да оствари ватрено дејство по њима.Постоје информације да је перспективна ударна беспилотна летелица од које руска војна индустрија много очекује имала и своја прва борбено-експериментална искуства на тлу Сирије.

Тешки ударни дрон С-70 „Охотник“ ће према проценама достизати масу до 20 (25) тона, што је нпр. дупло више од тактичког ловца четврте генерације МиГ-29. Моћи ће да оствари високу дозвучну брзину лета која ће износити око 920 км/час. С-70 ће моћи да прелети 3,500-6,000 км, и достигне висину (плафон лета) 10,000+ метара. Одатле ће високо-прецизним оружјем моћи да уништава непријатељске копнене циљеве и врши операције ваздушног извиђања. Процене су да ће „Охотник“ бити у стању да понесе средњу до велику количину убојног терета која се креће у распону од 2.0-8.0 тона.

Прошле године је руска беспилотна летелица „Охотник“ успешно реализовала експерименталне летове без обзира на доба дана, или метео услове. Он ће имати способност да делује потпуно самостално или у координацији са ловачким авионима пете генерације Су-57, као и са осталим летелицама сличне намене.

Дрон ће бити направљен по технологији која ће јој обезбедити малу радарску рефлективност-видљивост. Основна конструкторска база за израду ове летелице је концепција тзв. „летећег крила“. Убојно наоружање ће да носи у унутрашњим борбеним спремницима, слично као код ловаца пете генерације. Корпус беспилотног апарата ће бити направљен од композитних материјала.Процене су да ће серијска производа ове летелице и њено увођење у оперативну употребу руске армије (конкретно вида Ваздушно-космичких снага) кренути од 2024.године.

Izvor: https://rs.rbth.com/science/93589-detalji-udarni-dron-ohotnik

Pored svega, mislim da bi ova BPL Ohotnik morala imati i sistem za samouništenje, ako bi bila pogođena ili ako bi izgubila kontrolu sa operatorom, i ako se pominje u tekstu da u tom slučaju mogu samostalno da slete.

https://youtu.be/8VujwB_zZCE

"Ohotnjik" će postati prava zver
Novosti online 23. 10. 2021.

RUSKA bespilotna letelica S-70 „Ohotnik“ biće jedno od najnaprednijih vazduhoplovnih borbenih sredstava nakon što bude predata vojsci, piše bivši američki oficir Bret Istvud u članku za 19fortyfive.

- Ako testiranja budu uspešna i sve saopštene karakteristike bespilotnika budu realne, "Ohotnik" će postati prava zver - smatra on. Prema rečima Istvuda, ruskim inženjerima treba odati priznanje za pokušaj da povežu „Ohotnik“ i lovca Su-57 u jedan sistem. Autor je nazvao intrigantnim koncept S-70. Po njegovom mišljenju, ovaj proizvod daje velike mogućnosti u vazdušnim borbama.

Konstruktorski biro "Suhoja" S-70 napravio je "Ohotnika". Letelica je napravljena po aerodinamičnom dizajnu šemi „letećeg krila“. Prema podacima iz otvorenih izvora, dužina drona iznosi 14 metara, raspon krila – 19 metara, dok je uzletna masa – 20 tona. Dron je je imao premijerni let 3. avgusta 2019. godine.

Izvor. www.novosti.rs

РУСКЕ КАМИКАЗЕ СА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ: Дронови главна тема саветовања Путина и војног врха у Сочију

КО ће бити победник у неком од локалних ратова који ће се водити наредних година и деценија увелико ће зависити од беспилотних летелица нових генерација. Сада дронове имају не само најразвијеније земље већ и други, па могу да користе високопрецизно оружје. Значај дронова показао је и последњи рат између Азербејџанаца и Јермена у Нагорном Карабаху. Захваљујући турској помоћи Азербејџан је имао доминацију у ваздуху и са лакоћом погађао јерменске тенкове и друга возила као и важне објекте.

Да су Руси свесни да ће беспилотне летелице у савременом ратовању имати све већу важност доказ је да је председник Владимир Путин 2. новембра у Сочију на саветовању са представницима Министарства одбране РФ и руководиоцима војно-индустријског комплекса дао предност у односу на друге теме управо потреби да се још интензивније ради на новим и "паметнијим беспилотним летелицама".

- Ми смо се научили да се супротстављамо и заустављамо нападе противничких беспилотних летелица. Врло добро знамо како су се користили и колико су били ефикасни дронови у оружаним сукобима последњих година. Свесни смо колико могу бити опасни - казао је Путин.

Дронови су неупоредиво јефтинији од модерних авиона, а подједнако су ефикасни у погађању циљева на земљи. Посебно ће бити ефикасни јефтини дронови-камиказе чији је једини задатак да препознају противнички циљ и да се упуте ка њему и уништи га. Присетимо се, раније су беспилотне летелице коришћене само за добијање информације о распореду непријатељских снага и за корекцију артиљеријске ватре.

Многи су Путинове поруке пред ТВ камерама у Сочију схватили као поруку председнику Турске Ердогану као и председнику Украјине Зеленском чија је војска минулих дана први пут употребила турски "бајрактар" којим је погођен један топ на територији Донбаса. Путин је казао да руска војска има више од две хиљаде дронова различитих модела и величине. Он је тражио од војних и цивилних стручњака да појачају рад и да у прављењу беспилотних летелица користе перспективне технологије, најсавременија достигнућа науке и технике укључујући и вештачку интелигенцију.

Поред Путина, главни говорник у Сочију је био командант ваздушно-космичких снага Русије, Сергеј Суровикин. Он је говорио о могућностима робота "маркер" који може да се користи у борби против беспилотних летелица. Говорило се и о радиоелектронској борби и прављењу замки у којима би непријатељски дрон остао без команди.

Руси не скривају да конструкторски биро "Кронштат" у Санкт Петербургу прави нови дрон. Директор тог конструкционог бироа Николај Долженков је казао да нови дрон може да делимично замени авионе типа "авакс" који на великој удаљености препознају циљеве.

Зашто је Русија била заостала у развоју беспилотних летелица не само за САД већ и за Израелом није никаква тајна. Што се тиче знања, Руси су га и раније имали сасвим довољно. Уосталом, сви инжењери који су у Израелу радили на њиховим најбољим дроновима били су пореклом из СССР-а где су и стекли образовање. Главни руски проблем је био што се у војном и државном врху развоју дронова није придавао значај. У Јељциново време је главни проблем развоја била беспарица. Кад су се САД и Израел интензивно бавили прављењем ударних дронова, руску армију је мучила беспарица, био је проблем обезбедити официрске плате. Али и у време првог дела Путинове владавине, док је министар одбране био Анатолиј Сердјуков све до новембра 2012. ни о каквој озбиљнијој производњи дронова није било ни говора. У том периоду су чак престали да школују нове пилоте јер су сматрали да их и тако имају превише. Кад се то зна, јасно је зашто су Американци, па и Израел још и сада знатно испред Русије у развоју беспилотних летелица нових генерација.

Због тога што су многи стручњаци за дронове деведесетих емигрирали у Израел Русија није имала ни стручњаке који је требало да се баве ударним дроновима. То се видело код прављења ударног дрона "алтаир" у Казану. Био је проблем и то што дрон није имао мотор за дужи боравак у ваздуху, објашњава бивши командант руске авијације, генерал- пуковник Виктор Бондарјев. Пројекат "Алтаир" су од Казана преузели конструкцију 2018. у Уралском заводу и тај дрон ће моћи да лети више хиљада километара.

Али прави напредак је направљен тек у конструкторском бироу "Кронштат" у Санкт Петербургу где су пре пет година направили "орион" који су многи упоређивали са америчким "предатором". "Орион" је тежак тону, а у том конструкционом бироу припремају се да направе двоструко тежи "сириус", а затим и "хелиос" који ће бити тежак пет тона. Његов домет ће бити три хиљаде хилометара.

Рат у Сирији био је нови импулс у размишљањима колико је важно имати ударне дронове. Чувени конструкторски биро и фабрика "Сухој" одлучили су да направе "охотник", што у преводу значи ловац који је тежак 20 тона. Он је имао већ први лет и требало би да располаже уникатним бојевим особинама и ефикасношћу. Према неслужбеним информацијама, тај дрон ће коштати милијарду рубаља (око 14 милиона долара). У руском руководству кажу да живот пилота нема цену, па ће се све више правити дронови. Није тајна да Руси сада изучавају и туђа искуства коришћења дронова .

УЗЕТИ ТРЖИШТЕ

МАДА Руси засада не спадају међу лидере по производњи беспилотних летелица, у Москви не скривају своје амбиције.

- План нам је да заузмемо десет посто светског тржишта "беспилотника". На форуму "Армија" били су преговори са више од 20 делегација из разних земаља које су заинтересоване за куповину нашег "ориона-Е" .

Izvor: https://www.novosti.rs/c/planeta/svet/1052476/ruske-kamikaze-vestackom-inteligencijom-dronovi-glavna-tema-savetovanja-putina-vojnog-vrha-sociju

[attachment=1]

Руски министар: Наша војска има читав арсенал дронова

Оружане снаге Русије поседују све врсте беспилотних летелица, изјавио је потпредседник руске владе Јуриј Борисов.

„Заиста имамо чиме да се поносимо. Ситуација се драстично променила у последњих 10 година, имамо комплетан сет, све врсте дронова, беспилотних копнених и поморских средстава“, рекао је Борисев за телевизију „Русија 1“.

Према речима вицепремијера, у току је веома интензиван рад на томе. Ради се о врло стабилном тренду, то је будућност развоја Оружаних снага, додао је Борисов.
Раније је извор из војно-индустријског комплекса рекао Спутњику да се у Русији развија технологија за заштиту поморских граница од бродова-уљеза помоћу такозване лутајуће муниције. Према његовим речима, планирано је да се дронови-камиказе лансирају на мету како из обалских лансирних система на аутомобилској шасији, тако и из лансера са бродова.

Извор: https://rs.sputniknews.com/20211107/ruski-ministar-nasa-vojska-ima-citav-arsenal-dronova-1131356739.html

https://youtu.be/C7aghBlZ5Aw

Budućnost su bespilotne letelice sa veštačkom inteligencijom
Novosti online 14. 11. 2021.

PROIZVODNJA bespilotnih letelica jedna je od najperspektivnijih kako u vojnoj tako i u civilnoj sferi.

Ruski sektor razvoja bespilotnih letelica uzima maha na međunarodnom tržištu i već je postao jedan od lidera. Zbog toga se sa nestrpljenjem iščekuje pojava ruskih dronova na međunarodnom aeromitingu u Dubaiju. Sergej Bogatikov, generalni direktor kompanije „Kronštat“, u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, otkrio je kakve planove ruska proizvodnja ima za razvoj i proizvodnju novih tipova bespilotnih letelica, koji će uskoro pojaviti na Bliskom istoku i da li vredi čekati lokalizaciju proizvodnje ruskih dronova u inostranstvu.

Razvoj proizvodnje dronova

Kako je primetio top menadžer ruskog proizvođača bespilotnih letelica, iako Rusija nije bila među prvim državama koje su krenule sa proizvodnjom borbenih dronova, već je dostigla nivo da je među najboljim proizvođačima tog tipa letelica na tržištu.

- Mislim da smo na početku burnog razvoja industrije bespilotnih letelica u Rusiji. Predsednik Rusije, Vladimir Putin letos je naglasio da budućnost razvoja avijacije leži u bespilotnim letelicama sa veštačkom inteligencijom. Upravo su to oblasti u kojima se aktivno razvijamo. Po mom mišljenju, mi nikada nismo imali problem što se tiče proizvodnje, iako smo u ovu oblast ušli kasnije od ostalih inostranih partnera. Jednostavno, u tom trenutku domaća odbrambena industrija imala je druge ciljeve: a sada su ti ciljevi usmereni na bespilotnu avijaciju i veštačku inteligenciju. Naša industrija aktivno ispunjava postavljene zadatke. Mislim da nas čeka još mnogo interesantnih projekata u ovoj oblasti, i to različitih razmera — od malih bespilotnih sistema do velikih kompleksa. Spremamo iznenađenja - navodi Bogatikov.

„Orion“ ili „Sirijus“

Ruske bespilotne letelice „Orion-E“ su najpoznatije na tržištu dronova. Međutim, proizvodnja nije ograničena samo na varijacije „Oriona“:

-Na primer, razvija se novi dron „Sirijus“, koji je unificiran sa dronom „Orion“. Kako naglašava Sergej Bogatikov, ova dve bespilotne letelice značajno će se razlikovati jedna od druge.

- Naš ‘Sirijus’ je uređaj druge dimenzije. Dvostruko je veći od ‘Oriona-E’. Pored toga, postoji mnoštvo razlika koje se odnose na ciljno opterećenje i integrisani satelitski kanal. Od toga koji zadatak obavlja zavisi i cena tih parata i njihova primena - konstatuje on.

Bogatikov pritom smatra da će u zemljama Bliskog istoka „Orion“ ipak ostati lider jer, kako ističe, on ispunjava sve zadatke koje traže potencijalni potrošači. Za rešenje tećih zadataka može se koristiti i „Sirijus“ ali optimalni spoj cene i kvaliteta za region nudi ipak „Orion-E“, smatra naš sagovornik.

„Helios“ je novina koju čekaju na Bliskom istoku

Prema rečima Sergeja Bogatikova, „Sirijus“ nije jedini perspektivni dron dvostruke namene — u pripremi je i „Helios“.

- To je veoma interesantan kompleks: univerzalna platforma koja omogućava rešavanje zadataka radarskog osmatranja i vazdušnih i zemaljskih ciljeva. On je bez posade, sličan avionima koji imaju sistem „AWACS“. Pritom će njegova cena biti znatno niža od modela sa posadom, a rešavaće iste zadatke i to još efikasnije od onog koji ima posadu - objašnjava Bogatikov, dodajući da je ovaj dron već sada izuzetno interesantan za potencijalne kupce, pa i na Bliskom istoku.

Oboren rekord u brzini izgradnje fabrike

Događaj godine za kompaniju „Kronštat“ i rusku odbrambenu industriju, koji se najviše očekuje, biće otvaranje prve fabrike za proizvodnju dronova punog ciklusa u zemlji: ovde će bespilotne letelice sklapati od nule pre nego što budu poslate kupcima. Sama fabrika je izgrađena u rekordnom roku: za manje od godinu dana.

- Sada završavamo izgradnju serijske fabrike u gradu Dubna kod Moskve. Zadatak je bio neobičan i složen: početkom godine izgradnja fabrike je bila samo u planu. Počeli smo sa radovima proletos a završićemo ih u novembru. Za manje od godinu dana izgrađena je veoma velika fabrika. Posebno ističem da pravimo sveruski centar bespilognih tehnologija u punom ciklusu koji je u Rusiji stvoren od nule. Moći ćemo da odgovorimo i na manje narudžbe, i na veću serijsku proizvodnju, kao i da obezbedimo servisiranje aparata i obuku operatora za rad s dronovima - objasnio je šef ruske kompanije. Govoreći o perspektivama toga da se na sličan način proizvodnja ruskih dronova otvori i u drugim zemljama, Sergej Bogatikov ukazuje da i takva mogućnost postoji.

- Kad je reč o organizovanju proizvodnje naših dronova kod naručilaca, razmatramo i takvu mogućnost. Smatram da se kod velikih narudžbina proizvodnja i tehničko servisiranje može lokalizovati i kod naručioca. Takođe razmatramo ugovore za pun životni ciklus koji će omogućiti da vek eksploatacije naših dronova bude do 20 godina - zaključuje Bogatikov.

Najiščekivaniji dron

Na sajmu u Dubaiju će, najavljuje Bogatikov, biti predstavljen model drona „Orion-E“ u punoj veličini.

- Polažemo velike nade u predstojeću izložbu. Predstavićemo model našeg vodećeg bespilotnog kompleksa „Orion-E“ — prvi put u inostranstvu. U Dubaiju dron će biti predstavljen u izviđačko-udarnoj verziji sa satelitskim kanalom, što mu omogućava da izvršava misije na velikoj udaljenosti od kontrolnog centra. Ovaj model smo već prikazali na brojnim izložbama u Rusiji: na primer, ove godine je bio na izložbi ruskog oružanja „MAKS“ i „Armija“. Mnoge kolege i potencijalni kupci su zainteresovani za ovaj dron. Na ovim izložbama održano je više od 40 pregovora sa 20 zemalja, a model posebno zanima partnere sa Bliskog istoka - konstatuje on.

Ne samo uređaji, već i sistemi upravljanja

Istovremeno, glavni ruski proizvođač dronova sprema se da predstavi ne samo nove modele opreme, već i sisteme upravljanja.

- U Dubaiju ćemo prvi put pokazati novu radnu stanicu za operatera bespilotnih letelica. Predstavićemo potpuno novi izgled radnog mesta, novi interfejs. Za razvoj su korišćeni elementi veštačke inteligencije, a primenjene tehnologije su na svetskom nivou - ističe Bogatikov.

Međunarodni aeromiting u Dubaiju biće održan od 14. do 18. novembra.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/Bhbq5MLA4GI

„Termit” Stiže svuda, ovo su njegove prednosti
Novosti online 14. 11. 2021.

U RUSIJI se privode kraju konstruktorski radovi i testiranje prve domaće izviđačko-udarne bespilotne letelice helikopterskog tipa „Termit“.

Dron je pogodan za delovanje u teško pristupačnim terenima, kao i za izviđanja, lociranje mete i zajedničke akcije sa helikopterima sa posadom. Konstruktorski radovi i testiranja biće završeni do kraja ove godine, rekao je za RT Boris Trunov, šef specijalnog projektantskog biroa naučno-proizvodnog preduzeća „Strela” (koja je u sastavu ruske visokotehnološke kompanije „Kronštad”).

https://youtu.be/8E2iKvf2ZaE

Dron je opremljen osmatračkom i nišanskom stanicom, sistemom za upravljanje oružjem i raketama sa laserskom glavom kalibra 80 milimetara. NJegova specifičnost se sastoji u tome što može samostalno da otkrije metu, dok operator odlučuje gde treba da se izvrši bojevo gađanje.

Šta sve može „Termit”

- U pogledu izvođenja praktičnog gađanja nevođenim i korigovanim avionskim projektilima, naša bespilotna letelica helikopterskog tipa je prvi i jedini model u Rusiji. Trenutno se radi o eksperimentalnom modelu dizajniranom da testira ispravnost usvojenih tehničkih rešenja za ugradnju i postavljanje avijacionog naoružanja na bespilotne letelice. Isporuka prvih primeraka trupama zakazana je za 2022. godinu - izjavio je Trunov.

„Termit” je prvi put predstavljen javnosti krajem avgusta na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu „Armija 2021” na štandu koncerna „Kalašnjikov“. Kompanija svetskog glasa bavi se razradom udarnih vazduhoplovnih sredstava namenjenih za primenu sa bespilotnim letelicama.

- Sarađujemo sa kompanijom ‘Kalašnjikov’, zajedno izvodimo praktična gađanja. Ako govorimo o ključnim elementima bespilotnih letelica, skoro svi oni se proizvode u ‘Streli’ , uključujući opremu kao što je sistem za upravljanje oružjem i osmatračko-nišanska stanica - objašnjava Trunov.

Na vojno-tehničkom forumu Ministarstvo odbrane Ruske Federacije sklopilo je sporazum o isporuci borbenih letelica helikopterskog tipa „Platforma” i „Termit” , koje je razvila kompanija „Strela”. Prema rečima zamenika ministra odbrane Alekseja Krivoručka, oba uređaja će ući u oružane snage „u bliskoj budućnosti“.

Bespilotni helikopteri

Prema informacijama sa vojno-tehničkog foruma „Armija 2021”, približna dužina ove bespilotne letelice je 5 metara, visina oko 2,3 metra. Dizajnira je tako da postoji mogućnost ugradnje projektila S-8L sa laserskom glavom za navođenje kalibra 80 milimeta. Trunov ističe da su bespilotne letelice većih dimenzija helikopterskog tipa sve popularnije u svetu. Prema mišljenju stručnjaka, SAD su jedan od najvećih stalnih korisnika ovakvih bespilotnih sistema. Prema portalu otvorenih podataka, američka vojska koristi dva tipa bespilotnih letelica implementiranih po helikopterskoj šemi: MQ-8B i MQ-8C. Oba uređaja razvila je američka kompanija „Northrop Grumman”. Namenjeni su za patroliranje, izviđanje i vatrene udare.

MQ-8B se prvenstveno koristi za opremanje fregata američke mornarice i brodova u obalskom pojasu. Razvijen je u okviru američkog programa „LCS” . Dron se može koristiti i na kopnu. Ranije je korišćen u operacijama američke vojske u Avganistanu. Može da ima napredni sistem naoružanja za precizno uništenje (APKWS) koje je razvila britanska kompanija „BAE Sistems”. Ovaj sistem uključuje sredstva za otkrivanje, nišanjenje i uništavanje meta kalibra 70 milimetara.

Raketa APKWS, kao i domaći S-8L, sadrži implementirani princip laserskog navođenja. Prema navodima kompanije BAE Sistems, municija je ekonomična i veoma efikasna, a njena tačnost prelazi 93 odsto. MQ-8C je veća i naprednija bespilotna letelica tipa helikoptera. Kompanija „Northrop Grumman ” je razvila ovaj dron zasnovan na tehnologijama koje se nalaze u višenamenskom helikopteru „Bell 407“. On predstavlja teži i bespilotni sistem, ima znatno veći domet i veću nosivost. NJegova težina iznosi oko 6.000 funti (2,7 tona) i ima maksimalnu brzinu od 135 morskih čvorova (250 km/h). Stvoren je za potrebe američke mornarice, iako može da se koristi i na kopnu.

Prednosti „Termita”

Trunov objašnjava da je glavna prednost „Termita“ mogućnost vanaerodromskog baziranja i u funkcionisanju na nepripremljenim lokacijama: takve autonomne bespilotne letelice mogu da polete i slete skoro svuda.

- Pored toga, dronovi tipa helikoptera imaju mogućnost da lebde iznad objekata. Ne moraju da prave nepotrebne manevre kao bespilotna letelica tipa aviona - dodao je Boris Trunov.

Istovremeno, sagovornik konstatuje da su bespilotne letelice helikopterskog tipa inferiorne u odnosu na tradicionalne avionske bespilotne letelice po dometu i trajanju leta. „Termit“ može da se transportuje običnom prikolicom za automobile do određenog mesta poletanja na kratke udaljenosti, a na velike udaljenosti-železničkim, morskim i vazdušnim transportnim kontejnerom. Prednost ovog uređaja je kompoziciono telo, koje omogućava značajno smanjenje težine i domaći motor sa unutrašnjim sagorevanjem.

Stručnjak tvrdi da ovaj uređaj može efikasno da uništi stacionarne i mobilne objekte sa poznatim koordinatama. Istovremeno, on je u stanju da ide u takozvani „slobodni lov“, koji podrazumeva samostalnu potragu za metama.

- Metu locira operater. On je prati, a zatim dron deluje samostalno – uključuju se algoritmi veštačke inteligencije ugrađeni u logiku sistema upravljanja oružjem, ali istovremeno operater donosi konačnu odluku o lansiranju rakete. Zahvaljujući S-8L, bespilotna letelica helikopterskog tipa može da uništi pojedinačne i grupne kopnene mobilne i stacionarne mete - objasnio je Trunov.

S-8L je zamisao Instituta za primenjenu fiziku (deo koncerna Kalašnjikov). Zaposleni ovog preduzeća ističu da ova municija spada u klasu korigovanih avionskih projektila, a istovremeno je jeftino oružje visoke preciznosti. Ostali projektili porodice S-8 koje koriste naši helikopteri i jurišni avioni su brzi kao metak ispaljen iz automata Kalašnjikov. Uz sve njihove pozitivne kvalitete, ipak postoji mogućnost promašaja. Ako se koristi laserski zrak, verovatnoća pogađanja je skoro 100 odsto. Kada su u pitanju vremenski uslovi, postoji jedan problem: laserski zrak se slabo vidi kada su padavine, ali blizu smo toga da i to nivelišemo, konstatuju u Institutu za primenjenu fiziku. U komentaru za RT, vojni ekspert Jurij Knutov je primetio da je S-8L najnoviji predstavnik porodice sa avijacionom municijom od 80 milimetara koja je rasprostranjena još od sovjetskih vremena. Prema rečima stručnjaka, ova klasa granata se u poslednje vreme „razvija“ i zapravo postaje oružje visoke preciznosti.

- Prema dostupnim informacijama, S-8L bi trebalo da bude dovoljno lagan da ga i dron može podići. Istovremeno, snaga njegove bojeve glave biće dovoljna da uništi tenkove, oklopna vozila i neke od modela inženjerijskih utvrđenja, na kojima se nalaze vatrene tačke neprijatelja - rekao je Knutov.

Oko sokolovo

Glavni konstruktor KB-602 Moskovskog vazduhoplovnog instituta (MAI) Dmitrij Djakonov izjavio je da u savremenom vojištu nema šire potrebe za primenu izviđačko-borbene bespilotne letelice. Istovremeno, kako je rekao ekspert, u nizu situacija je poželjno koristiti bespilotnu helikoptersku opremu.

- Helikopterski dronovi imaju potpuno drugačiju aerodinamičku specifičnost od modela avionskog tipa, drugačiju fiziologiju koja im ne dozvoljava da , na primer, budu dugo u vazduhu. Ovo je apsolutno nedostatak. Ipak, oni se mogu pokrenuti sa nepripremljenih lokacija i u teško dostupnim područjima, a to je već veliki plus - kaže Djakonov. Takođe, prema rečima stručnjaka, zbog mogućnosti produženog lebdenja, helikopterski dronovi su efikasniji od avionskih dronova pri izvođenju elektronskog izviđanja. Upotreba izviđačko-borbene bespilotne letelice daje ozbiljne prednosti kada je potrebno izvršiti određivanje cilja ili uspostaviti posmatranje bilo kog objekta.

- Bespilotna letelica u vazduhu mora stalno da rotira kamere i pravi različite manevre da bi držala ciljnu metu na oku. Helikopterska mašina je, naravno, pogodnija u tom pogledu - naglasio je Djakonov.

Osim toga, kako pokazuje praksa borbenih dejstava, upravo su avioni helikopterskog tipa veoma efikasni u protivoklopnoj borbi, posebno kada neprijatelj nema razgranati PVO sistem, konstatuje on. Sagovornik dodaje da helikopterski dron može da nanese udare i odbrani metu na koju je usmeren neprijateljski napad, dok bespilotna letelica može da se sruši, a leteći u blizini pilotirani aparat ostaje neoštećen i obavlja borbeni zadatak.

Izvor: www.novosti.rs

Ruski dronovi-kamikaze u akciji


Ruska kompanija „Zala aero“, deo „Kalašnjikova“ objavila je video-snimak testiranja baražne municije „Lancet“ sa čamca.

Na snimku je prikazano lansiranje baražne municije pomoću mehaničkog katapulta iz brzog jurišnog čamca BK-16E. Takođe se vidi lansiranje izviđačkog drona „Zala“ koji nakon obavljenog izviđanja sleće na obalu.


https://t.me/rian_ru/134559


Povratak na obalu municije „Lancet“ nije prikazan, pošto ona nema takvu funkciju. To je klasa oružja koja može dugo da leti u predviđenom području mete dok je u režimu pretrage.

„Baražna municija“ ili dron-kamikaza „Lancet“ proizvod je kompanije „Zala aero“ koja ulazi u grupu „Kalašnjikov“.

Ta kompanija je danas jedina u Rusiji koja proizvodi oružje te klase.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211213/ruski-dronovi-kamikaze-u-akciji-video-1132455336.html)

https://youtu.be/WbuXC8p95S8

Stelt-dron „Ohotnjik“ prvi put izvezen na pistu


U fabrici u Novosibirsku letački model ruske bespilotne letelice „Ohotnjik“ prvi put je izvezen na pistu.

Glavna karakteristika ove bespilotne letelice su ravne mlaznice motora zahavaljujući čemu se smanjuje mogućnost da radar registruje dron.

Događaju je prisustvovao i zamenik ministra odbrane Aleksej Krivoručko koji je napomenuo da „Ohotnjik“ poseduje sistem visoke inteligencije koji mu omogućava da rešava širok spektar zadataka.

Na ovoj bespilotnoj letelici radi se od 2011. godine, a prvi let eksperimentalnog modela sa standardnim mlaznicama motora izveden je 2019. godine.
 
Iste godine izveden je i prvi let drona u paru sa lovcem Su-57.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je ranije rekao da se nada da će rad na ovom dronu biti završen naredne godine i da će se posle toga otvoriti mogućnost za dugoročni ugovor za isporuku letelica Oružanim snagama.

Suhoj S-70 Ohotnik-B je stelt teška borbeno-izviđačka bespilotna letelica na mlazni pogon. Razvila ju je kompanija „Suhoj“. Namenjena prvenstveno borbenim zadacima, a može se koristiti i za izviđanje. Ima opto-elektronsku opremu, a može nositi i naoružanje unutar trupa. U području borbenih dejstava može ostati više časova.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211214/rusija-stelt-dron-ohotnjik-prvi-put-izvezen-na-pistu-video-1132459342.html)

Ruski dron S-70 “Ohotnik” - lovac koji leti sam, ili sa avionima
Branko VLAHOVIĆ 14. 12. 2021.

NOVI ruski udarni dron S-70 “Ohotnik” koji je napravio projektni biro “Suhoj-a” gotov je za najkompleksnija ispitivanja i prvi let.

U fabrici aviona “Čkalov” u Novosibirsku drugi primerak te moderne bespilotne letilice pokazan je u utorak zameniku ministra odbrane Alekseju Krivoručku. General Krivoručko je izjavio da novi udarni dron ima montiranu kompletnu potrebnu opremu i spreman je za probne letove. Dron je napravljen po aerodinamičkom modelu “letećeg krila”, dugačak je 14 metara, a razmer krila mu je 9 metara.

Ministar odbrane Sergej Šojgu je već najavio da bi bespilotnik trebalo da prođe sve provere kako bi se 2022. zaključio veliki dugoročni ugovor o njegovoj kupovini.

Na primeru drona “Ohotnik” što u prevodu znači lovac, smanjena je njegova vidljivost, tako da će ga protivnički radari teže otkrivati.

- “Ohotnik” je sposoban da rešava postavljene zadatke samostalno, ali i u grupi, sa avionima kojima upravljaju piloti. U njemu su iskorišćene najnaprednije tehnologije koje ima ruski vojno-industrijski kompleks - kazao je zamenik ministra odbrane Krivoručko.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/f5yLZIPI5Es

Руски дронови-камиказе у акцији /видео/

Руска компанија „Зала аеро“, део „Калашњикова“ објавила је видео-снимак тестирања баражне муниције „Ланцет“ са чамца.

На снимку је приказано лансирање баражне муниције помоћу механичког катапулта из брзог јуришног чамца БК-16Е. Такође се види лансирање извиђачког дрона „Зала“ који након обављеног извиђања слеће на обалу.

Повратак на обалу муниције „Ланцет“ није приказан, пошто она нема такву функцију. То је класа оружја која може дуго да лети у предвиђеном подручју мете док је у режиму претраге.

„Баражна муниција“ или дрон-камиказа „Ланцет“ производ је компаније „Зала аеро“ која улази у групу „Калашњиков“.
Та компанија је данас једина у Русији која производи оружје те класе.

Izvor: https://rs.sputniknews.com/20211213/ruski-dronovi-kamikaze-u-akciji-video-1132455336.html

Четвртак, 16.12.2021.
Милан Галовић

Представљен руски „невидљиви” дрон „охотњик”

Ова беспилотна летелица, која ће моћи да носи и хиперсоничне ракете „кинжал”, најављује нову еру ратовања у ваздуху

Руска одбрамбена индустрија представила је у погону завода „Чкалов” у Новосибирску нову верзију млазног борбено-извиђачког дрона великог домета „охотњик”. Како јављају руски медији, за разлику од претходне верзије, реч је о беспилотној летелици смањене радарске уочљивости. Споља гледано, највидљивија разлика је у млазницама, издувном систему кроз који излазе врели гасови после сагоревања у мотору, а које су равне, за разлику од уобичајених округлих. Уз композитне материјале од којих је израђено тело дрона, то овом ваздухоплову даје „стелт” карактеристике, односно могућност да буде скоро невидљив за радаре.

„Охотњик” је летелица типа „крило”, нема класични труп и реп, што је конструкторско решење слично америчком стратешком „стелт” бомбардеру Б-2. Реч је о најмодернијем, најмоћнијем и најбржем руском дрону, који ће, како се претпоставља, достизати брзине од око 1.000 километара на сат. „Охотњик” је дело стручњака „Сухоја”, дела Обједињене авијацијске корпорације (ОАК). Руски војни аналитичар Алексеј Леонков, сарадник часописа „Арсенал отаџбине”, изјавио је да ће ова беспилотна летелица моћи да у себи носи савремено противбродско наоружање, као што је хиперсонична ракета „кинжал”.

На овом ваздухоплову ради се од 2011, а прва верзија „охотњика” полетела је 2019. године. Нешто касније изведен је и лет дрона у пару с вишенаменским борбеним авионом „су 57”, што је најавило сасвим нову тактику ратовања у ваздуху – заједничко дејство авиона и дрона. Нешто слично руски стручњаци најавили су у анимацији приказаној на недавно одржаној ваздухопловној изложби у Абу Дабију – заједничко дејство новог авиона „су 75” названог „шахмат” и његовог беспилотног „двојника”.

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу раније је изјавио да ће рад на развоју „охотњика” бити завршен до краја следеће године, после чега би се могло приступити процедури његовог увођења у наоружање руске војске.

Izvor. www.politika.rs

Rusija: Izgrađena prva fabrika za proizvodnju udarnih dronova


Izgradnja prve ruske fabrike za proizvodnju jurišnih dronova završena je u Dubni kod Moskve, saopštila je kompanija „Kronštat“.

„Završeni su građevinski i montažni radovi u proizvodnoj zgradi prve u Rusiji specijalizovane fabrike za serijsku proizvodnju velikih bespilotnih letelica. Izgradnja je trajala od aprila do decembra 2021. godine – ovo je prva fabrika aviona izgrađena u post-sovjetskoj Rusiji“, navodi se u saopštenju kompanije.

Fabrika će, kako je ranije saopšteno, između ostalog, proizvoditi dronove „Orion“, „Sirijus“ i dva tipa udarnih helikopterskih dronova. Preduzeće, izgrađeno o trošku kompanije „Kronštat“, ima odeljenje za proizvodnju delova i alata od kompozitnih materijala i odeljenje boja i pogon za montažu.

Centar u Dubni ima više od 50 hektara, gde se nalaze osnovni proizvodni pogoni „Kronštata“. Montaža prvih bespilotnih letenica u Dubni počeće već u decembru.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211222/rusija-izgradjena-prva-fabrika-za-proizvodnju-udarnih-dronova-1132687426.html)

https://youtu.be/_PdMYn_BXtg

„Ohotnjik“ će biti još moćniji i nevidljiviji
Novosti online 31. 01. 2022.

TESTIRANJE teške udarne bespilotne letelice „Ohotnjik“ S-70, koja će imati ravne mlaznice, počeće u julu 2022. godine, saopštio je Sputnjiku izvor u avioindustriji.

Bespilotna letelica je proizvedena 14. decembra 2021. godine u Novosibirskoj fabrici. U odnosu na prvi eksperimentalni model, novi dron ima ravne mlaznice, što dodatno smanjuje njegovo uočavanja u infracrvenom i radarskom opsegu. Kako je ranije izjavio izvor u avionskoj industriji Sputnjiku, na novom dronu je instaliran motor Al-41F bez komore za sagorevanje koja se nalazi iza turbine, što mu omogućava da bude kraći i u granicama trupa. Na prvom prototipu „Ohotnjika“ se nalazi isti motor sa komorom za sagorevanje koja se nalazi iza turbine. NJegova dužina ne dozvoljava postavljanje ravne mlaznice pogonskog sistema i veoma viri izvan granica trupa.

S-70 je proizveden u kompaniji „Suhoj“. Bespilotna letelica je napravljena po aerodinamičnoj šemi „letećeg krila“. Prema podacima otvorenih izvora, njegova dužina je 14 metara, raspon krila – 19 metara, uzletna masa – 20 tona. Prvi let je izveden 3. avgusta 2019. godine.

Izvor: www.novosti.rs

Satelitski snimak prikazao dimenzije udarnog drona S-70 „Ohotnik“ u odnosu na elitu ruske avijacije

Na internet resursima pojavila se fotografija koja je po svemu sudeći snimljena iz izviđačkog satelita. Na njoj se vide letelice koje su „parkirane“ na betoniranoj površini (verovatno jedna od vazduhoplovnih vojnih baza na tlu Ruske Federacije). Pored bespilotne letelice „Ohotnik“ tu se može videti i lovac 5 generacije Su-57, zatim lovci 4++ generacije Su-35S i Su-30SM, lovac-bombarder Su-34, kao i laki lovac MiG-29M.

Pretpostavlja se da će S-70 „Ohotnik“ dostizati masu do 25 tona, što je npr. duplo više od taktičkog lovca četvrte generacije MiG-29. On će moći da ostvari nadzvučnu brzinu leta (oko 1,400 km/č), dok će njegova krstareća brzina biti u granici visoke dozvučne brzine koja će se kretati u vrednosti oko 1,000 km/č. S-70 će moći da preleti oko 5000 km, i dostigne visinu (plafon leta) 10,000+ metara. Odatle će visokopreciznim oružjem moći da uništava neprijateljske kopnene ciljeve i vrši operacije vazdušnog izviđanja. Pretpostavka je da će „Ohotnik“ imati sposobnost da ponese do 2,5 tone ubojnog tereta (pojedini izvori govore da će udarni dron moći da ponese čak 8 tona bombi i raketa).

Letelica će biti napravljena po tehnologiji koja će joj obezbediti malu radarsku reflektivnost-vidljivost. Osnovna konstruktorska baza za izradu ove letelice je koncepcija tzv. „letećeg krila“. Ubojno naoružanje će da nosi u unutrašnjim borbenim spremnicima, slično kao kod lovaca 5.generacije. Korpus bespilotnog aparata će biti napravljen od kompozitnih materijala.

Prema rečima izvora iz vojnoindustrijskog kompleksa leteći par Su-57 i „Ohotnika“ će biti u stanju da „pokrije“ prostranstvo od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Pored lovaca Su-57 i „Ohotnici“ će biti u stanju da nose visokoprecizna ubojna sredstva koja su namenjena za uništvanje važnih objekata uslovnog neprijatelja.

Posebno je važno istaći da rusko Ministarstvo odbrane insistira na integraciji teških bespilotnih letelica S-70 „Ohotnik“ sa višenamenskim borbenim avionima pete generacije Su-57. Intenzivno se razamatraju modaliteti uvođenja „Ohotnika“ u vazduhoplovne lovačke pukove koji će biti naoružani lovcima pete generacije Su-57. Opciono, na dve do tri lovačke eskadrile opremljene lovcima Su-57, dolazila bi jedna eskadrila teških udarnih dronova S-70 „Ohotnik“. Borbene letelice bi delovale u uskom sadejstvu, po novim taktičkim principima, uz široku upotrebu elemenata veštačke inteligencije.

Izvor: https://rs.rbth.com/science/94296-su-57-dimenzije-elita-avioni

https://t.me/bograta/7501

Ruske specijalne snage u Siriji isprobale još ubojitije kamikaza-dronove „Lancet-3“

Radi se o letelici koja je dobila novi dizajn što joj omogućava značajno bolje letno-tehničke karakteristike. Unapređena letelica ima veći domet od prethodnih tipova kao i autonomiju leta u vazduhu, a dobila je sposobnost da nosi i težu bojevu glavu.

Ruske specijalne jedinice koje su angažovane u protivterorističkoj operaciji u Siriji upotrebile su modernizovanu kamikaza bespilotnu letelicu familije „Lancet“ koja je u stanju da ponese veću bojevu glavu u odnosu na njene ranije verzije – ističe internet portal RIA Novosti pozivajući se na izvor iz vojno-diplomatske misije.

Ova bespilotna letelica je testirana u borbenim uslovima. Radi se o novoj verziji drona-kamikaze „Lancet-3“. Procena je da je ovom letelicom uništeno nekoliko terorističkih ciljeva, kako fiksnih tako i pokretnih.

Radi se o letelici koja je dobila novi dizajn što joj omogućava značajno bolje leto-tehničke karakteristike. Unapređena letelica ima veći domet od prethodnih tipova kao i autonomiju leta u vazduhu, a dobila je sposobnost da nosi i težu bojevu glavu.

Što se tiče prethodnih tipova ruskih kamikaza-dronova familije „Lancet“ kompanija „ „ZALA Lancet“ je razvila lakšu i težu varijantu ovogo visokopreciznog i izuzetno opasnog oružja. „Lancet-1“ spada u kategoriju lake bespilotne letelice koja će imati sposobnost da nosi minijaturne bojeve glave težine 0,7-1,0 kilograma, dok će npr „Lancet-3“ biti nešto teža i moći će da nosi duplo veću bojevu glavu. Zahvaljujući aerodinamičnom obliku letelice ona će imati povećanu sposobnost manevra kao i stabilnosti prilikom obrušavanja na cilj čime se ostvaruju maksimalni rezultati kada je u pitanju odabir ciljeva i sama preciznost dejstva.Radi se o izuzetno jeftinom naoružanju, koje može da ostvari maksimalnu brzinu 80-130 km/č, i pogodi cilj na daljini i do 40km. NJihova „intelektualna“ sposobnost će omogućiti napade u većim grupama-rojevima.

Izvor: https://rs.rbth.com/science/94357-sirija-nova-bpl-kamikaza-lancet

Ruski Eleron-3 UAV u Ukrajini


https://twitter.com/i/status/1501957170157568011

Ruski dron-meta E-95M u oblasti Izuma ... koriste se kao mamci za otkrivanje položaja ukrajinske PVO.




[attachment=1]

Rad BPL "Orlan-10" na korekturi vatre MLRS "Grad"




https://youtu.be/zbyfih-PfAg

https://youtu.be/2X-eBnk_j48

[attachment=1]


[attachment=2]

Snimak dejstva i mogućeg pogađanja samohodnog raketnog sistema PVO Osa-AKM Ukrajinske vojske od strane ruskog drona-kamikaze ZARA Lancet i to u pokretu.
Ruska vojska počela je pre nekoliko nedelja intenzivniju upotrebu ovih letelica i imali smo prilike da vidimo veoma kvalitetne snimke pogađanja većeg broja oklopnih borbenih vozila, artiljerije i sistema PVO Ukrajinske vojske.

ZARA Lancet nema veliku bojevu glavu, ranga 2-3 kg (otprilike kao minobacačka granata), ali je i to dovoljno da se sredstvo gađanja dovoljno ošteti da bude neko vreme (možda i trajnije) van upotrebe.

Upotrebljava se blizu same linije fronta, jer ima domet od 40 km. Poseduje optički i TV sistem za navođenje.

https://t.me/rusich_army/5775

Jutros je takođe izašao snimak dejstva Lancet-a na PVO sistem Buk M1.

Video sam, ali nisam postavljao, jer je oni bila očigledna maketa!  ;)

Ali mogao bih postaviti u "odgovarajućoj temi". Dobro me podseti.

U Kuzbasu su počeli da se obučavaju instruktori i operateri kvadrokoptera

U Kuzbasu je organizovan centar za obuku instruktora i operatera dronova

Centar za obuku instruktora i operatera bespilotnih letelica organizovan je u Kuzbasu, prenosi Telegram kanal gubernatora Kemerovske oblasti Sergeja Civileva.
„Ministarstvo prosvete Kuzbasa i Kuzbaski centar „Dom junarmija“, zajedno sa Institutom za digitalnu tehniku KemSU, organizovali su Centar za obuku instruktora i operatera bespilotnih letelica (BPL)“, navodi se u izveštaju.

Precizira se da će centar za obuku biti angažovan na obuci operatera u bazi vojno-patriotskog centra „Avangard“ u selu Školni Prokopjevskog okruga. Za obuku će se koristiti ukupno 221 kvadrokopter.

"... Za implementaciju SVO važno je obučiti specijaliste koji samouvereno rukuju tehničkim sredstvima, uključujući i bespilotne letelice. Jedinice sa bespilotnim letelicama mogu pomoći komandiru  jedinice da sagleda situaciju odozgo u realnom vremenu i napravi odgovarajuće odluke. U tom smislu je organizovana besplatna obuka takvih specijalista", napisao je Civilev.

[attachment=1]


Izvor (https://ria.ru/20221021/kuzbass-1825576969.html)

Ruske posade BPL u Ukrajini.....

Noćne ptice

Kasno veče. U sastavu oklopne grupe, posada bespilotnih letelica napreduje do mesta rada. Lansiranje „ptice” se dešava istovremeno sa udarcima ukrajinskih VBR „Grad”.
Vojnici voda obezbeđenja su mirni, ali pomno prate situaciju.

„Previše smo blizu neprijatelja“, kaže komandir. „Da, i okrenuli su se pre nego što smo mi stigli. Sada ćemo preneti koordinate, a tamo će naša artiljerija pokrivati.
U daljini, gde su pre minut šumili Gradovi, nešto je planulo, pa zatutnjalo.

"Pogodak!" - komandir se raduje! "Brzo je stigao naš šamar!

U međuvremenu, operater BPL nastavlja da radi sa svojom uobičajenom smirenošću.
Nećemo otkrivati koliko je meta pogođeno po noći. Recimo da te noći neprijatelj nije imao vremena da se odmori.

Bliže jutru, "ptica" pravi poslednji let i, puštajući padobran, vraća se na zemlju.
Operateri, inače skromni momci i ne hvale se uspehom. Ne broje čak ni broj uništene opreme, ne govore koliko je posada nomadskih minobacača prestalo da postoji. Za njih, što više to bolje!

Izvor: https://t.me/hard_guardsman_mag/115

Izvestija je otkrila detalje upotrebe dronova u zoni specijalne operacije

Operateri bespilotnih letelica (UAV) koriste dronove sa ugrađenim repetitorima, čime se povećava mobilnost jedinica. U četvrtak, 3. novembra, dopisnik Izvestije Aleksandar Morozov podelio je snimke i detalje o radu aparata Centralnog vojnog okruga.

Dakle, bespilotne letelice Sibir-1 i Griffon mogu da se kreću zajedno sa snagama koje napreduju bez pomeranja komandnih mesta i gubitka kvaliteta komunikacije. Upotreba komunikacionih dronova doprinosi povećanju tajnosti i preživljavanja komunikacionih jedinica, kao i organizovanju rada kanala za prenos podataka u teško dostupnim područjima. Sistem za dizanje specijalne opreme „Kvasimast“, ​​koji nosi repetitor i kupolastu video kameru, obezbeđuje komunikaciju i izviđanje teritorije neprijatelja.
Pored nošenja opreme za vezu, bespilotne letelice se koriste u izviđačke svrhe.

„Kopter može otkriti neprijateljsku opremu i izračunati direktne koordinate. Stiže komanda, idemo na polaznu tačku, dižemo letelicu u vazduh i onda postupamo po uputstvima komande. <...> Kao što tim radi, možemo ići i kod izviđača i kod artiljeraca - možemo da radimo sa bilo kojom strukturom jedinice “, rekao je vojnik sa pozivnim znakom Bastion.

Ranije, 28. oktobra, dopisnica Izvestija Natalija Grafčikova govorila je o uništavanju skloništa za osoblje ukrajinskih nacionalista od strane jedinica Vazdušno-desantnih snaga pomoću dronova kamikaza. Kako je navedeno, lansiranje takvog uređaja može se izvršiti čak i sa nepripremljenih lokacija, na primer, sa krova automobila.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1420224/2022-11-03/izvestiia-raskryli-podrobnosti-primeneniia-bespilotnikov-v-zone-spetcoperatcii)

Ако сам добро разумео, комуникација између борбених или извиђачких дронова са командним местом се одвија уз помоћ додатних дронова, који служе за комуникацију? На тај начин се командно место може задржати дубље у позадини?

Pa da, vrše funkciju "repetitora". Primljene signale prosleđuju dalje, na druge letelice koje su dalje od komandnog mesta ili im smeta "reljef" za komunikaciju i slično. I tako rade "u oba smera".

Objavljen video snimak uništenja ukrajinskog vojnog broda dronom „Lancet“

Snimak uništenja ukrajinskog vojnog broda ruskim dronom kamikaza Lancet je na raspolaganju RIA Novostima, prenela je agencija u petak, 4. novembra.

Dejstvo je snimljeno iz izviđačkog drona u vodama Dnjepra. Kako se vidi na snimku, dron kamikaza udara u brod ukrajinske mornarice, nakon čega brod počinje da se dimi.

[attachment=2]

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1420938/2022-11-04/opublikovano-video-unichtozheniia-ukrainskogo-voennogo-katera-lantcetom)

Ruski izviđački dron ZALA 421-16E5G

Ruski hibridni dron ZALA 421-16E5G je tokom testiranja prešao rutu od 1.130 km za 12 sati.

ZALA 421-16E5G je opremljen kombinovanim opterećenjem za mete sa HD termovizirom i 60x FullHD video kamerom. Video stream se emituje u HD formatu, što omogućava operateru zemaljske stanice da vidi striming sliku sa velikim detaljima.

https://www.youtube.com/watch?v=j26MKU0OT2w

Raniji model ZALA 421-16E2, već testirana i na terenu tokom SVO u Ukrajini:

https://www.youtube.com/watch?v=JtnuN1rbfOU

Još informacija o radu jedinica veze Ruske vojske sa bespilotnim letelicama kao "repetitorima" signala

24/7 u kontaktu: borbeni rad specijalista iz sastava komunikacionih trupa Zapadnog vojnog okruga, koji obezbeđuju pouzdane veze u zoni SVO

Bez pouzdane komunikacije nemoguće je uspešno komandovanje i rukovođenje trupama. Od samog početka specijalne vojne operacije, vojni vezisti obezbeđuju razmenu informacija između komandnih mesta, vojnih jedinica i pod-jedinica danonoćno i po bilo kom vremenu.

Pripadnici jedinica veze izvršavaju svoje zadatke uprkos artiljerijskom i minobacačkom granatiranju, osvajajući prevagu u elektronskom ratu. Nesmetana komunikacija se ostvaruje zahvaljujući ličnoj hrabrosti, posvećenosti i profesionalnosti svakog vojnika.

„Ovaj kvadrokopter je dizajniran za transport repetitora, što nam omogućava da obezbedimo neprekidnu komunikaciju. I to mnogo pomaže našim drugovima. Veoma je lako upravljati. Sretni smo što radimo. Hvala našim momcima što su smislili tako kul stvar. Hvala vam momci!" – rekao je operater BPL Aleksej.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Vezisti%20BPL.mp4

Ministarstvo odbrane prikazalo uništavanje radarskih stanica i lansirnih oruđa sistema PVO S-300PS, Oružanih snaga Ukrajine u Hersonskoj oblasti

Kao rezultat napada, uništeni su radar P-18 i radarska stanica 36D6, koji su pripadali ukrajinskoj vojsci i bili na dužnosti u Hersonskoj oblasti.

Na snimku se vidi navođenje ruskih bespilotnih letelica Lancet, kontrola udara u radare se vrši snimanjem sa druge bespilotne letelice.

Na sledećem snimku vidi se dejstvo Lanceta na kolonu samohodnih lansirnih oruđa 5P85 sistema PVO S-300PS Ukrajinske vojske, koja se polagano kretala kroz naseljeno mesto uz povećan razmak među lanserima. Vidi se bliski promašaj prvog Lanceta, a zatim, kako se čini, kolona sa lanserima se zaustavila, a naredni Lancet je pogodio sledeći samohodni lanser sistema S-300PS.

http://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Lancet%20na%20radare%20i%20lansere.mp4

Vojni stručnjak je govorio o mogućem trenutku integracije bespilotnih letelica Oružanih snaga RF u jedinstvenu mrežu

Vojni ekspert Knutov: Integracija bespilotnih letelica u jedinstvenu mrežu trajaće šest meseci na eksperimentalnom nivou

Kako je primetio Knutov, bespilotne letelice su po pravilu izviđačke ili izviđačko-radarske bespilotne letelice, one prikupljaju određene informacije i prenose ih operateru. Ali ove informacije u okviru integrisane mreže treba da se prenose ne samo operaterima, već i jednom komandnom mestu.

„Ovaj punkt prima informacije od svih dostupnih dronova. Pored toga, informacije su diverzanstko- izviđačke, a ako postoje sateliti, onda i sa satelita, ako postoje i izviđački avioni, onda i sa njih. Odnosno iz svih mogućih izvora. Tamo se informacije obrađuju u obliku elektronskih podataka, koji su zapravo povezani sa mapom područja, prikazanim u realnom vremenu. Odnosno, elektronska mapa - bolje je kada je 3D - samo prikazuje lokaciju neprijateljskih trupa “, objasnio je stručnjak.

Dakle, komanda sagledava situaciju koja se razvija na bojnom polju, i može odlučiti da napadne neprijatelja na mestima gde odbrana nije dovoljno utvrđena.

„Sada imamo sve mogućnosti za to, a jedno vreme smo čak bili angažovani i na stvaranju automatizovanog sistema komandovanja i upravljanja kopnenim snagama, ali sada je to lakše uraditi, jer smo zarobili NATO oružje. Mislim da to može eksperimentalno da se uradi za pola godine, ali da se dovede do savršenstva za godinu dana. Za šest meseci ovo će biti sistem koji će ići u trupe i može biti eksperimentalni - može propasti, može se poboljšati “, dodao je Knutov.

Istovremeno, po pravilu, takvi sistemi se stalno unapređuju.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1444487/2022-12-21/voennyi-ekspert-nazval-vozmozhnye-sroki-integratcii-bpla-vs-rf-v-edinuiu-set)

Retka sreća za rusku BPL Supercam S350, teško da će se više tako šta ponoviti. Naime ova BPL preživela je dve ukrajinske PVO rakete, naverovatnije lake sa ramena (MANPAD). Prva je promašila, dok se druga aktivirala ali nije baš u dobrom momentu pa je BPL nastavila da leti.

https://youtu.be/dnVYWf45S4w

TRI NOVA DRONA: Rogozin – Pravimo nove velike udarne bespilotne letelice

NAUČNO-tehnički centar "Carski vukovi" pravi tri nove velike udarne bespilotne letelice, napisao je na svom telegram-kanalu Dmitrij Rogozin, načelnik centra i grupe vojnih savetnika.

-Mi sami radimo na tri velike udarne bespilotne letelice uz pomoć avio-inženjera i IT stručnjaka, a podržavamo i rad devet naprednih privatnih kompanija, specijalizovanih za dronove. Neki od njihovih radova smo već testirali u zoni specijalne vojne operacije, većina tek treba da pokaže borcima svoje proizvode i dobije komentare, koji će svakako biti uzeti u obzir, uzimajući u obzir specifičnosti ovog rata i visokotehnoloških neprijatelja iz zemalja NATO-a, rekao je Rogozin.

On je saopštio i da se pravi mini-izviđački dron „Matrjoška“. On će nositi dronove, i imati domet do 100 kilometara.

Rogozin je obećao da će na svaki mogući način podržati privatne ruske kompanije koje se bave stvaranjem visokotehnoloških i perspektivnih proizvoda.

-Želeo bih da potvrdim da, hvala Bogu, imamo mnogo takvih entuzijastičnih programera koji će uskoro zadati mnogo nevolja neprijatelju. A naš centar Carski vukovi će im pomoći svim silama, rezimirao je on.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1192030/rat-ukrajini-ukrajina-rat-rusija-ukrajina-dron-dmitrij-rogozin)

Pogled desetinama kilometara: kako vojno osoblje Oružanih snaga RF izračunava položaje i opremu neprijatelja zahvaljujući bespilotnoj letelici Eleron-7

Dron je sposoban da radi na visini do 1.500 metara sa maksimalnim dometom leta do 50 kilometara.

Ruski vojnici trče po terenu sa dronom u rukama. Na kraju krajeva, gusta magla nije razlog za odlaganje ili otkazivanje leta. Letelice jure ka nebu kako bi ostali neprimećeni od strane neprijatelja. Start se priprema odmah sa zaleđenog polja.

Jedan od boraca kaže da ima takvih situacija da je potrebno poleteti. Zato se mora raditi i u takvim uslovima. Katapult za lansiranje je sastavljen kao od konstruktora. Konačna provera 30x kamere i svih sistema na letelici.

Najnovija bespilotna letelica Eleron-7 uskoro će raširiti krila. A u vazduhu više nije moguće pratiti ga. Drugi borac napominje da neprijatelj ne može da otkrije bespilotnu letelicu jer je male veličine, ima veliku brzinu i izvodi sve zaokrete u vazduhu koje stariji operater postavi na ruti.

Eleron-7 je izviđački dron kratkog dometa. U bilo koje doba dana, zahvaljujući termoviziji, on je u mogućnosti da vidi i prenosi sliku preko digitalnog komunikacionog kanala na desetine kilometara.

„Ova bespilotna letelica je kratkog dometa, ima maksimalni domet leta od 50 kilometara. U realnom vremenu prenosi podatke sa udaljenosti do 25 kilometara, do 50 - u autonomnom režimu. Avion leti 2,5 sata. <...> Radna visina - 1000-1500 metara. U principu, sve se dobro vidi u jasnim vremenskim uslovima“, rekao je vojnik Oružanih snaga RF.

Trebalo je nekoliko minuta da se pripremi. Lansirni kompresor je startovan – on će gurnuti dron u nebo startnom brzinom od 20 metara u sekundi. I sada  minijaturni "Eleron-7" nestaje u magli.

Zatim se vodi sa zemaljske stanice za praćenje. Cela slika je na monitoru. Operater sa iskusnim okom, a takve dronove na datom mestu kontrolišu isključivo vojna lica po ugovoru, određuje cilj.

Najčešće, modernizovani „Eleroni” u zoni specijalne vojne operacije rade u sprezi sa artiljerijom. To se dešava u Donjeckom pravcu. Vazduhoplovno izviđanje otkriva neprijateljska uporišta, ljudstvo i vojnu opremu.

Čak i ako neprijatelj koristi elektronsko ratovanje – „ometanje“ drona – ima funkciju automatskog sletanja. Ovoga puta let je protekao po planu: izviđač se vratio sa borbenog zadatka na tačno zakazano mesto.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/202313128-Pvhle.html)

Кључни проблем са руским БПЛ је сте што их још увек нема довољно у јединицама. Сада са њима рукују припадници специјалних снага, а по мишљењу већине руских војних дописника са фронта (који су добро обавештени о стању на фронту) требало би да их има свака чета. Дакле, оваква летелица је можда једна или две на нивоу бригаде, па можда и дивизије. Други проблем је увезивање у јединствену мрежу за пренос и обраду података. Да слику не види само оператор већ и команде разних нивоа и суседи, уз одговарајуће процедуре идентификације.

Спорост и недостаци у комуникацији и прослеђивању информација су такође системска мана руске војске током многих деценија, ако не и векова.

Ruska vojska govorila o radu novih modela bespilotnih letelica „Orlan-10“

Osoblje Južnog vojnog okruga, učestvujući u specijalnoj operaciji zaštite civilnog stanovništva Donbasa, u svom radu aktivno koristi bespilotne letelice (BPL). Ovo saopštava Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.

Postoji više namena upotrebe dronova. Tako operateri dronova pomažu u koordinaciji akcija trupa na bojnom polju: pokrivaju situaciju u prioritetnim područjima, snimaju kretanje neprijateljskih jedinica, identifikuju značajne objekte za napad, vrše dodatno izviđanje ciljeva i korekciju vatre.

Pored toga, bespilotne letelice su sposobne da samostalno napadaju neprijateljske pozicije i akumulacije ljudstva. Za to se koristi visoko-eksplozivna fragmentisana municija. Svaka bespilotna letelica može da nosi četiri takva projektila.

Uz sve gore navedene zadatke, dron Orlan-10 radi odličan posao. U novoj modifikaciji ima veću nosivost, a zbog poboljšanog dizajna, dron brže dobija visinu i ne izaziva propadanje po visinu na samom startu.

„Daju nam koordinate mete, mi ga sastavljamo [dron], instaliramo, operater unosi ciljeve u program. Počinjemo sa radom, a on već sam leti. Koristeći ove koordinate, automatski izračunava sa koje strane treba da priđe i kada da se resetuje“, podelio je tehničar posade Orlan-10 sa pozivnim znakom "Treći".

Ranije, 30. januara, „Izvestia“ je dobila snimak koji pokazuje rad ruskog drona na formaciju Oružanih snaga Ukrajine (AFU). Na snimku se vidi kako dron prvo baca municiju pored jednog od ukrajinskih vojnika. Zatim se prikazuju udari po položajima vojnika Oružanih snaga Ukrajine, koji se nalaze u rovovima.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]


Izvor (https://iz.ru/1465630/2023-02-06/rossiiskii-voennyi-rasskazal-o-rabote-novykh-modelei-bpla-orlan-10)

U Rusiji proizveden transportni dron "TrAMP"

U Rusiji je proizvedena transportna bespilotna letelica tipa "TrAMP", objavila je RIA Novosti pozivajući se na izvor iz vojno-industrijskog kompleksa.

"Transporta vazduhoplovna više funkcionalna platforma ili, jednostavno, TrAMP, je dron avionskog tipa klasične strukture. Predviđen je za isporuku i iskrcavanje tereta težine do 250 kilograma na udaljenosti većoj od 600 kilometara, kao i za obavljanje opasnih zadataka u složenim meteorološkim uslovima uz minimalne troškove", rekao je izvor.

Pojasnio je da je ključna karakteristika novog drona veliki prostor za teret od 2.650 litara. Zahvaljujući velikom skladištu za teret u njega može da se utovari teret velikih dimenzija i da se padobranom spusti.

Brzina kretanja mu je 195 kilometara na sat, a najveća visina na kojoj leti je tri hiljade metara. Prema njegovim rečima, dron može da poleti i sleti na bilo kakvu površinu.

Dron se u civilne svrhe može koristiti za praćenje širokog područja, u poljoprivredi za raspršivanje đubriva, a na njega se može ugraditi radarska, optička, kartografska i druga specijalna oprema.

[attachment=1]


Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/u-rusiji-proizveden-transportni-dron-tramp-2286233)

Šta sve može ruski dron Orlan-30? "Nije samo za izviđanje, već i za uništavanje"

Na izložbi "Aero Indija 2023" koja se održava u indijskom gradu Bangaloru, Rusija će predstaviti najnoviji obaveštajni dron "Orlan-30".

Kako ocenjuju ruski vojni eksperti, ova bespilotna letelica tokom specijalne vojne operacije obavlja niz zadataka: od izviđanja, otkrivanja neprijateljskih položaja do uništavanja žive sile.

Kako je saopšteno iz ruske državne kompanije "Rosoboronoeksport", na ovoj izložbi, posetioci štanda "Rosoboronoeksporta" imaće mogućnost da se upoznaju sa ruskim bespilotnim letelicama: obaveštajno-udarnom "Orion-E", obaveštajnom "Orlan-10E" i "Orlan-30", novitetom iz 2022. godine.

Mnogofunkcionalni dron

Kako kaže za Sputnjik ruski vojni istoričar Jurij Knutov, Rusija prilično aktivno radi na razvijanju bespilotnih letelica.

"Ruska država je usvojila program za razvoj dronova. Međutim, akcenat nije stavljen samo na izviđačke dronove, već i na bespilotne letelice koje pored izviđanja mogu da uništavaju živu silu koristeći navođene rakete i bombe. I ovoj kategoriji dronova odnosi se "Orlan-30". Ove bespilotne letelice imaju zadatak da otkrivaju neprijateljske položaje i uništavaju živu silu uz pomoć malih vođenih raketa", objašnjava sagovornik Sputnjika.

Prema rečima ruskog vojnog eksperta Alekseja Leonkova, "Orlan-30" je oružje proizvedeno za artiljerijske jedinice.

"Ova bespilotna letelica napravljena je sa ciljem da, pre svega, izvršava duge letove i obavlja izviđačke zadatke. Po spoljašnjem izgledu, dron je sličan prethodniku – "Orlanu-10". Međutim, veći je od njega. Osim toga, "Orlan-30" je u stanju da nosi i znatno veći teret. I za razliku od "Orlana-10", on nije namenjen samo za izviđanje. Koristi se i za izvršavanje udarnih zadataka", objašnjava sagovornik Sputnjika.

Međutim, od "Orlana-10", nova bespilotna letelica razlikuje se i po tome što može da bude opremljena laserskim nišanom. To je uređaj koji osvetljuje protivničke objekte koji se zatim uništavaju navođenim artiljerijskim projektilima "Krasnopolj", avionskim bombama i drugom sličnom municijom.

Efikasan tokom specijalne vojne operacije

Na pitanje da li ruske artiljerijske jedinice "Orlan-30" koriste tokom specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine, Leonkov objašnjava da ovaj dron ima zadatak da stalno nadgleda situaciju.

"Istovremeno, ove bespilotne letelice pomažu u otkrivanju protivničkih sistema koji granatiraju naše jedinice ili stambena naselja u kojima živi civilno stanovništvo. I zahvaljujući njihovoj taktici, efikasno se uništavaju sistemi "Himars", neprijateljske haubice M777, kao i samohodni topovi", konstatuje stručnjak.

Treba napomenuti da će "Rosoboronoeksport" u Indiji, osim "Orlana-30" predstaviti oko 200 primeraka najperspektivnijeg naoružanja i vojne tehnike ruske proizvodnje, uključujući napredni višenamenski borbeni avion pete generacije Su-57E, laki taktički avion "Šahmat" i vojno-transportni Il-76MD-90A(E).


Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/sta-sve-moze-ruski-dron-orlan-30-nije-samo-za-izvidanje-vec-i-za-unistavanje-2288086)

Кључни проблем јесте количина коју произвођачи ових БПЛ могу да испоруче, пре свега Руској војсци. На фронту их, за сада, има у занемарљивом броју.

Ovih formaciskih BL imaju relativno malo obzirom na velicinu fronta (a imali su i dosta gubitaka za ovih 12 meseci) ali ovih malih kvadrikoptera - njima su izgleda rusi popunili dobar deo svojih jednicica, ali one imaju ogranicene mogucnosti.

Ruska lutajuća municija se pokazala veoma efikasna u Ukrajini

Ruska lutajuća municija, poznata i kao dronovi kamikaze, utiče na sukob dozvoljavajući ruskim trupama da napadaju ukrajinske visokotehnološke i skupe sisteme naoružanja kao što su radari ili artiljerija velikog dometa.

Lutajuća municija su bespilotne letelice koje se sudaraju sa svojim ciljevima i često eksplodiraju pri udaru. Smatraju se najefikasnijim za napad na stacionarne mete i ako se meta udalji od prvobitne lokacije, šansa za pogodak se značajno smanjuje.

Obaveštajna grupa otvorenog koda (OSINT) Oryx saopštila je 4. marta da je zabeleženo najmanje 100 uspešnih pogodaka ruskih kamikaza dronova na ukrajinske ciljeve.

Spisak ukrajinskih ciljeva za koje je vizuelno potvrđeno da su uništeni, oštećeni ili pogođeni ruskom municijom „Kub i Lancet“, uključuje sisteme protivvazdušne odbrane, moderna borbena vozila ukrajinske proizvodnje i artiljerijske sisteme koje je obezbedio Zapad.

Bespilotne letelice Kamikaze postale su prava glavobolja za ukrajinske trupe i izazivaju strah u glavama artiljerijskih posada, koje su postale glavna meta ruskih dronova. Pošto se dron do cilja vodi pomoću taktičkog izviđanja kao što su Orlan-30 ili Zala, veoma je teško unapred detektovati približavanje Lanceta ili Kuba, a takođe je komplikovano ometati radio-kontrolni kanal jer u završnoj fazi, već je kontrolisan inercijskim sistemom.

OSINT grupa je saopštila da sve veća upotreba municije dolazi pošto je ruska flota jurišnih helikoptera pretrpela velike gubitke.

Oryx napominje da je Rusija nastojala da u potpunosti iskoristi propagandni efekat lutajuće municije postavljanjem snimaka njihovih podviga.

Podsetimo, u avgustu 2020 je rusko Ministarstvo odbrane odobrilo projektni zadatak za bespilotnu municiju [kamikaze dronove] Lancet. Grupa „Kalašnjikov“ je napravila ZALA Lancet, prvu rusku bespilotnu letelicu još 2019. godine, koja uključuje izviđačke, komunikacione, navigacione i visokoprecizne udarne elemente. Prvi put upotrebljena je u ratu u Siriji.

Lancet je težak 12 kg, a može da nosi od 3 kilograma. Vreme leta traje do 40 minuta, a maksimalna brzina leta može da dostigne 110 km / h. Kamikaza dron može da pogodi mete u dometu od 40 km.

Bespilotna letelica ima nekoliko sistema za navođenje integrisanih u svoju strukturu, u kombinaciji sa optoelektronskim sistemima. Lancet-3 je opremljen video komunikacionim kanalom koji prenosi slike do cilja. Bojeva glava ima predkontaktni osigurač.

[attachment=1]


Izvor (https://oruzjeonline.com/2023/03/05/ruska-lutajuca-municija-se-pokazala-veoma-efikasna-u-ukrajini/)

Главна "мана" ове БПЛ је слаба бојева глава. Зато удар овакве БПЛ ретко уништи средство које погађа, посебно оклопљено већ га оштети или привремено избаци из стоја. То је наравно добро, али се такво средство може поправити.  Занимљиво је да већу штету производи код удара у америчке хаубице М-777 негу у сличне хаубице совјетског типа које користе Украјинци. То је због слабијих лафета ових америчких хаубица. Колико сам пратио Руси већ имају варијанту "Лансета" са јачом бојевом главом. Проблем је и масовнија серијска производње, односно обезбеђивање количине која ће "заситити" бојиште.

Такође, колико се може сазнати, као што и пише у тексту ова и БПЛ која је наводи ("Орлан"), су далеко теже за ометање. Комерцијални ометачи (односно они који се користе за ометање комерцијалних БПЛ) и оне електронске пушке имају слабији учинак.

УБИЦА ХИМАРС-А НА ФРОНТУ: Чешки медији о руском дрону Ланцет

РУСКИ дрон Ланцет постао је убица напредних америчких ракетних система ХИМАРС у Украјини, пише Степан Гобза, колумниста чешког листа Лидовки.

-Дрон камиказа Ланцет је до сада остао у сенци, али је сада стекао значајно поштовање на бојном пољу. <…> Ланцет, де факто аналог америчке муниције за лутање Switchblade, уништава украјинске мете западног порекла, укључујући америчке артиљеријске ракетне системе „Химарс“ и британска борбена возила пешадије „Стормер“, – приметио је аутор.
Руска беспилотна летелица не само да погађа прецизно, већ може и да ради аутономно и самостално доноси одлуке на бојном пољу, на пример, приликом избегавања непријатељских противавионских топова и тражења циљева, пише колумниста.

Ланцет носи веће експлозивно пуњење од било које друге "лутајуће муниције", па је стога способан да уништи чак и оклопни транспортер или лаки тенк, каже се у чланку.

Дрон је развио ЗАЛА АЕРО. Поред верзије Изделија-52 са два крила у облику слова "X", постоји и већи модел уређаја са једним великим крилом у облику слова Х и малим репом, који је добио ознаку „Изделиие-51“.

Беспилотна летелица је дубоко модернизована узимајући у обзир искуство специјалне операције у Украјини. Добио је моћну бојеву главу, која вам омогућава да гарантовано погодите типично оружје за беспилотне летелице - хаубице, тенкове, оклопна возила, радаре, системе противваздушне одбране и непријатељску људску силу.

Асортиман УАВ бојевих глава данас укључује три типа - кумулативне, високоексплозивне фрагментационе и термобаричне.

Лутајућа муниција је класа оружја која је способна да лети у предвиђеном подручју циља дуго времена док је у режиму претраге. Када се открије војни објекат, такав уређај удара као вођена ракета ваздух-земља.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/c/planeta/svet/1217005/ubica-himars-frontu-ceski-mediji-ruskom-dronu-lancet)

Rusija otkrila da koristi dron nazvan ‘Ubica tenkova Leopard’

Rusko ministarstvo odbrane prvi put je objavilo izvještaj o upotrebi drona Korsar ili Corsair, koji u zraku može ostati deset sati.

Rusija je otkrila moderni dron nazvan ‘ubica tenkova Leopard’, dok je ukrajinska vojska priznala da je došlo do greške u davanju informacija o povlačenju ruskih snaga iz grada koji kontroliraju na jugu zemlje.

Rusko ministarstvo odbrane je prvi put objavilo, na sastanku svojih čelnika prije nekoliko dana, videoizvještaj o dronu Korsar ili Corsair koji koriste zračno-kosmičke snage, navodi se u izvještaju koji je objavio portal Rossiya Segodnya (Rusija danas) u četvrtak.

Kako se navodi u izvještaju, dron je dug 4,2 metra, visok 1,2 metra, ima radni domet od 200 kilometara, a u zraku može ostati deset sati.

Corsair je prvi put predstavljen na vojno-tehničkom forumu “Armija-2019”. Dron je specijaliziran za izviđanje pomoću radara, za zračne patrole i fotografiranje iz zraka, navodi isti izvor.

Može se koristiti i kao udarni dron koji nosi protivtenkovske rakete Ataka koje probijaju oklop debljine 800 mm. Također je poznat i po imenu ‘Ubica Leoparda 2’.

Ovo rusko saopćenje dolazi u trenutku kada su norveške vojne vlasti objavile fotografije slanja osam tenkova Leopard 2 i druge vojne municije u Ukrajinu.

[attachment=1]


Izvor (https://balkans.aljazeera.net/news/world/2023/3/24/rusija-otkriva-oruzje-za-suprotstavljanje-tenkovima-leopard)

Da li jer nekom poznato, da li su BPL korišćene u agresiji na VRS?
U agresiji na Srbiju 1999-te jesu korišćeni od strane agresora.

Obaranje Predatora

Predatori su bili raspoređeni u sastav 11, 15. i 17. izviđačkog skvadrona RV SAD, u bazi Indias Springs. Prvi prekomorski raspored BPL Predator izvršen je na Balkanu, od jula do novembra 1995. godine, pod nazivom Nomadsko bdenje (eng. Nomad Vigil). Nad našim nebom Amerikanci su premijerno upotrijebili bespilotne letelice RQ1 Predator, jula 1995. godine. Prvobitno, one su trebale da baziraju na hrvatskom ostrvu Krk, ali su mediji u Hrvatskoj uveliko pisali o njihovom baziranju u Hrvatskoj, te su Amerikanci odlučili da se oni dislociraju u Albaniju. U vazduhoplovnoj bazu Gjader u Albaniji su dopremljena ukupno četiri „predatora“, koji su imali zadatak snimanja položaja VRS i ukupne situacije na terenu. Tokom operacije izviđanja položaja VRS, Amerikanci su prvobitno prećutkivali, a kasnije i priznali gubitak dve BPL.

Prvo obaranje RQ-1 dogodio se iznad mesta Krepšić nedaleko od Brčkog 11. avgusta 1995. godine. Obaranje je izvršila PVO baterija 11. Dubičke lake pešadijske brigade VRS. Tom prilikom nastale su i ove fotografije koje je uradio obaveštajno-bezbednosni organ brigade, kao dokaz o prvom oborenom „predatoru“. Već 14. avgusta 1995. godine u istoj zoni Amerikanci gube i drugi „predator“. Kao razlog gubitka Amerikanci navode kvar na motoru, zbog čega su ga morali uništiti samolikvidacijom, iako se ne isključuje ni vatreno delovanje PVO sa zemlje.

Treći Predator izgubljen je u blizini Nevesinja 5. septembra 1995. godine. Ovaj put efikasna je bila PVO baterija 8. Hercegovačke motorizovane brigade VRS. Obaranje „predatora“ je uredno snimljen te postoji i video snimak obaranja „predatora“ kod Nevesinja.

Nevesinje:

[attachment=1]

Obaranje kod Brčkog, nekoliko fotografija uz tekst u prilogu:

https://www.crveneberetke.com/smrt-predatora-iznad-republike-srpske/

Hvala Kubovac!

Još jedan pasusu iz istog izvora.

Kako je tehnički slabo opremljena VRS uspela da obori tri, od četiri tada proizvedene BPL Predator? Koga to interesuje? Zvanično, to se nikad nije dogodilo. Međutim, fotografije i snimci to demantuju.

Danas imamo jedinstvenu priliku da detaljno vidimo sve suptilnosti rada bespilotnih letelica

Ruski vojnik sa pozivnim znakom „Majkl“ pokazaće kako posada Orlana pušta svoju gvozdenu pticu u lov i pokazati kakav je plen danas pronašao ruski dron.

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Orlan-10%20video.mp4

Metodološke preporuke za elektronsku borbu sa ruskim BL "Lancet" u izdanju Glavne uprave elektronskog i sajber ratovanja Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.

Izdanje februar 2023. godine.  PDF prevod na ruski jezik preuzeti dole

Ruski inženjeri napravili dron kome nema ravnog na tržištu

Ruski inženjeri napravili su dron koji nema analoga na tržištu, saopštila je Sputnjiku pres-služba Fonda suverenih tehnologija NTI.

„Ruski inženjeri napravili su bespilotnu letelicu „begalet-miraž“, koja nema analoga na tržištu, sa vertikalnim poletanjem i sletanjem koja je u stanju da leti do 12 sati na visini do 8.000 metara“, saopštila je pres-služba.

Dron „begalet-miraž“ napravila je kompanija „Aeronet“ – „Vazduhoplovno-kosmička proizvodnja BEGAK“.

„Napravili smo demonstrator uređaja sa poletnom težinom od 75 kilograma, od kojih je 20 korisno opterećenje, i sa visinom leta od šest do osam hiljada metara. Takav uređaj je danas tražen na tržištu za obavljanje različitih zadataka, pre svega kao repetitor signala veze, na primer, tokom vanrednih situacija kao što su poplave, za praćenje šumskih požara ili gasovoda ili za obavljanje drugih zadataka“, izjavio je generalni konstruktor letelice, generalni direktor kompanije Aleksandar Begak.

Po njegovim rečima, dron može da leti sa elektromotorima oko dva sata što je oko 350 kilometara. Planirano je da u hibridnoj verziji letelica bude opremljena elektromotorom i motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koji će raditi na benzin, a u toj verziji dron će moći da provede u vazduhu 10-12 sati. Pogonski sistem čine dva motora.
Begak podseća da visina leta klasičnih dronova ovih dimenzija ne prelazi 4.000 metara, kao i da lete manjom brzinom.

„Dron je u stanju da poleti sa bilo kog mesta koje nije pripremljeno za te ciljeve, mislim čak i sa palube broda. Pritom, to nije konvertoplan. Za sada nećemo otkrivati detaljnije karakteristike. Već je izvedeno nekoliko letova, uskoro prelazimo na druga testiranja“, rekao je Begak.

Dron „begalet-miraž“ će biti predstavljen na tržištu ovog leta.


Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20230625/ruski-inzenjeri-napravili-dron-kome-nema-ravnog-na-trzistu-1155265276.html)

Ruski teški dron u akciji:: S-70 Ohotnik snimljen nad Ukrajinom u borbenoj misiji

Rusija je možda počela da koristi svoje udarne bespilotne letelice S-70 Ohotnik (Hunter) protiv Ukrajine.

Ovo tumačenje je zasnovano na slikama drona koji leti iznad Ukrajine, koje su objavili ukrajinski telegram kanali i preneli turski mediji.
Špekuliše se da je dron pogodio vojne objekte Oružanih snaga Ukrajine (VSU) u Sumskoj oblasti. Ukrajinski mediji su 27. juna popodne izvestili o eksplozijama u Sumi i Kremenčuku, Poltavska oblast.

Verodostojnost izveštaja

Fotografija, navodno drona koji leti iznad Ukrajine, postavljena na Mash Telegram kanalu, odgovara obliku i veličini Ohotnika (Lovca).

Poznato je da su najmanje dve bespilotne letelice Ohotnik na testiranju.

U junu 2022, “Džejns” (Janes) je izvestio, citirajući RIA Novosti, da je S-70B Ohotnik izveo svoje prvo probno lansiranje precizno navođene municije (PGM) protiv zemaljskih ciljeva 28. maja 2022. Dron je lansirao rakete vazduh-zemlja razvijen za Suhoj Su-57 sa posadom
Džejns je izvestio da je raketa verovatno bila krstareća raketa H-59Mk2, razvoj teške taktičke rakete serije H-59 koja je ušla u upotrebu početkom 1980-ih.
Procene dometa i nosivosti H-59Mk2 uveliko variraju, ali je verovatno da će moći da postigne ciljeve udaljene najmanje 150 milja dok nosi bojevu glavu od 500 funti. Modularna priroda dizajna može omogućiti da se višestruke konfiguracije, kao što su veće sekcije goriva, zamene manjim delovima bojeve glave.

“Izvestija” je u februaru 2020. izvestila da je jedrilica Grom (Grom) 9-A-7759 integrisana sa Ohotnikom. Dron može da nosi četiri Groma u svom unutrašnjem odeljku za bombe.

Rusko Ministarstvo odbrane (RuMoD) nije komentarisalo izveštaj.

Dostupnost drona

Prema informacijama iz otvorenog izvora, dva prototipa Ohotnika prolaze kroz testiranje leta, a još dva su u fazi izrade/letnog testiranja.
Prvi prototip, koji ima kružni izduvni otvor koji nije skriven, poleteo je prvi put 3. avgusta 2019.
U februaru 2021, izvor iz ruskog vojno-industrijskog kompleksa rekao je za RIA Novosti da Novosibirski avio-zagon Čkalov (NAZ) gradi još tri prototipa teškog dronova S-70 Ohotnik.

-NAZ pravi još tri prototipa bespilotne letelice S-70 – drugi, treći i četvrti. Prema planu, oni bi trebalo da budu dosledno testirani – letenje tokom 2022-2023, rekao je izvor.

Drugi prototip je uneo izmene u aerodinamički dizajn i elektroniku na osnovu operativnog iskustva sa prvim Ohotnikom.

-Treći i četvrti bespilotne letelice „odgovaraće se proizvodnoj verziji Ohotnika“, rekao je izvor.

U martu 2021. objavljeno je da je u toku izgradnja drugog prototipa S-70 Ohotnik. Pored poboljšane elektronike i softvera, dron bi imao oblikovanu mlaznicu za poboljšanu nevidljivost zadnjeg aspekta.

Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksej Krivoručko je 14. decembra 2021. navodno rekao TV kanalu Rusija-24 da će serijski ugovor za nabavku S-70 „Ohotnik” biti zaključen u roku od šest meseci. Za najnoviji dron Ohotnik pravi se poseban kontrolni centar.
Letno testiranje drugog prototipa počelo je u julu leta 2022.
Rusija je možda operativno rasporedila dve bespilotne letelice Ohotnik. Takođe, moguće je da dva dodatna prototipa, u izgradnji 2021. godine, budu ili dostupna ruskim snagama ili će uskoro biti dostupna. Moguće je čak i da su već operativno raspoređeni.

Kombinacija SU-57 i S-70

Ruski zvaničnici su dosledno ponavljali da Ohotnici mogu da deluju pod kontrolom pilota borbenog aviona Su-57.

-Ovi avioni i bespilotne letelice mogu da komuniciraju ne samo jedni sa drugima, već i u različitim tipovima borbenih formacija, rekao je Andrej Jelčaninov, prvi zamenik predsednika Odbora Ruske vojno-industrijske komisije, aprila 2021. -U vrlo kratkom roku U vremenskom okviru, postojaće mogućnost kontrole nekoliko dronova „Ohotnik“ iz kokpita Su-57.

Stelt lovac Su-57 sa ljudskom posadom i teški stelt dron S-70 su različiti, ali imaju komplementarni aerodinamički dizajn.

Su-57 je dizajniran i razvijen da odgovori na pretnju koju Rusiji predstavljaju američki F-22 Raptor i F-35 stelt lovci sa odličnim stelt karakteristikama. Razvijeni su da prodru u teško branjeni vazdušni prostor protivnika bez otkrivanja.

Za razliku od američkih lovaca, Su-57 nema radio-frekvencijsku prikrivenost neophodnu za prodor u teško osporen vazdušni prostor. Su-57 je prikriven, ali ne tako prikriven kao američki stelt lovci. Međutim, koristeći kombinaciju stelt i moćnog paketa senzora, Su-57 može da otkrije i napadne ova dva američka stelt lovca.

Za razliku od Su-57, Ohotnik ima odlične stelt karakteristike – RF nisko vidljivo oblikovanje i suzbijanje IR potpisa – koje odgovaraju onima kod F-22 i F-35. Težak između 20 i 25 tona, Ohotnik takođe može da nosi pristojan teret oružja.

Može neotkriveno prodreti u branjeni vazdušni prostor i uništiti kritične neprijateljske ciljeve. Međutim, ne može se braniti ako ga napadnu neprijateljski lovci sa posadom. Delujući zajedno, Su-57 i Ohotnik bi bili sposobni i raznovrsni u napadnoj ulozi.

Planirana operativna upotreba i primena

Ono što bi Ohotnik učinilo veoma izazovnim za Ukrajince je to što zapadni radarski i protivvazdušni sistemi (AD) nisu tako dobro izbrušeni za suočavanje sa prikrivenim ciljevima kao ruski radarski i protivvazdušni sistemi.

Britanska Storm Šedou je prikrivena, brzoleteća krstareća raketa mnogo manja od borbenog aviona. Ruski radari mogu da ga otkriju uprkos veoma niskom radarskom potpisu, a ruski PVO sistemi mogu da ga pogode. Oni uglavnom prolaze pored ruskih PVO sistema koristeći maskiranje terena i pametno rutiranje.

"Ohotnik" može da prodre u teško osporeni vazdušni prostor protivnika i da napadne sam cilj ili da prenese informacije o ciljanju pratećem lovcu Su-57 ili raketnoj bateriji.
Delujući pod kontrolom lovca Su-57, Ohotnik bi mogao biti daleko efikasniji od krstarećih raketa u napadu na ciljeve duboko iza protivničke linije fronta.
Na osnovu prethodnih izveštaja, rusko Ministarstvo odbrane planiralo je da do 2024. godine stvori odred ohotnika u zapadnom i južnom vojnom okrugu.
Predviđajući vremenske okvire razvoja, Rusija je možda operativno rasporedila dron Ohotnik u Ukrajini. Zaista, bilo bi logično da Rusija to učini kako bi dobila povratne informacije i akumulirala operativno iskustvo.

Dron na objavljenoj fotografiji ima kružni auspuh, što bi značilo da je to prvi prototip. Upotreba prvog prototipa takođe bi bila logična. Pošto je bio na testiranju leta od 2019. godine, prototip je verovatno služio svrsi za koju je razvijen.

Takođe, gubitak prvog prototipa ne bi ugrozio poslovne tajne ili unazadio razvojni program u istoj meri kao gubitak drugog prototipa iz razloga o kojima je ranije pisano.
Malo je verovatno da će prvi prototip funkcionisati kao “lojalni par” Su-57.
Komunikacioni paket, računarski hardver i softver potrebni za takve operacije najverovatnije bi bili instalirani i testirani na drugom prototipu.

Ako se „Ohotnik” pokaže sposobnim da neotkriveno prodre u vazdušni prostor Ukrajine, Rusija bi mogla da ubrza serijsku proizvodnju drona.

Kompetentna ruska vojna industrijska baza bi na kraju mogla da preokrene situaciju protiv Ukrajine, koja se u velikoj meri oslanja na besplatno snabdevanje Zapada oružjem.

[attachment=1]

https://www.youtube.com/watch?v=5zyuXjPOnE4&t=48s


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1255052/rsko-naoruzanje-70-dron-ohotnik)

Охотник је велик и тежак, што значи и да је скуп. Према подацима са сајтова, које прате не баш оштре фотографије, други оперативни прототип примећен у Украјини има другачији, STEALTH издувник мотора са отклоном потиска у две равни, што доприноси мањој приметљивости.

Ruski „lanset” će biti neuhvatljiv

Nova generacija dronova „lanset” (baražna municija) biće praktično neuhvatljivi za protivvazdušnu odbranu, moći će i da deluju autonomno i da biraju najvažnije ciljeve, rekao je Aleksandar Zaharov, glavni konstruktor „ZALA Aero“ grupe, proizvođača dronova.

"Glavno je - jednostavnost upotrebe. Lakoća upravljanja i skoro potpuna otpotnost od svih sistema borbe protiv dronova. Praktično će se protiv njih biti nemoguće boriti", rekao je Zaharov televiziji „Rusija 1“.

On je pojasnio da su stručnjaci kompanije već sproveli niz borbenih eksperimenata. Nova generacija „lanseta“ će delovati po komandi operatera, ali potpuno autonomno birati mete. Operater će birati samo područje delovanja drona.
"On traži konkretno oklopno vozilo ili artiljeriju“, objasnio je on.

Dron će umeti i da bira mete. Na primer, ako vidi tenk ili sistem, odnosno radar, on će gađati radar, jer je on od veće važnosti. To je već testitirano, istakao je on.

Prema rečima glavnog konstruktora, „lanset“ će biti nemoguće potisnuti sredstvima elektronskog ratovanja, samo fizički.

Pored toga, Zaharov ističe da čak i ako takva mašina padne u ruke neprijatelja, to mu neće doneti nikakvu korist zbog „stepena zaštite“ drona.

Bespilotnu letelicu „lanset“ proizvela je kompanija „ZALA Aero“ koja je deo koncerna „Kalašnjikov“. Pored verzije „izdelije-52“ postoji i veći model letelice koji je dobio oznaku „izdelije-51“. Bespilotna letelica je modernizovana, a tom prilikom je uzeto u obzir iskustvo stečeno tokom specijalne operacije u Ukrajini. Dobio je moćnu bojevu glavu koja omogućava dronu da garantovano uništava haubice, tenkove, oklopnu tehniku, radare, protivvazduhoplovne sisteme i ljudstvo protivnika.

Baražna municija je vrsta oružja koje je sposobna da dugo leti i osmatra teren. Prilikom otkrivanja cilja, dron izvodi napad kao navođena raketa „vazduh-zemlja“.

[attachment=1]


Izvor (https://lat.sputnikportal.rs/20230716/ruski-lanset-ce-biti-neuhvatljiv-1158628308.html)

Rusija spremna: Proizvodi "malu armiju"

Rusija je spremna da pokrene novu industriju - proizvodnju bespilotnih vazduhoplovnh sistema, saopštio je potpredsednik Vlade Rusije Andrej Belousov.

On je to izjavio na forumu "Arhipelag-2023" koji se održava u Novosibirsku.

"Arhipelag je pokazao da smo spremni da pokrenemo novu industriju. Nemamo sve, ali možemo da napravimo sve obrasce, na nivou demonstratora. Imamo skoro celu liniju, možda sa izuzetkom pojedinih komponenti. A ako govorimo o liniji bespilotnih vazdušnih sistema, onda je ona skoro kompletna", rekao je on.

Belousov je naglasio da su domaći uzorci dronova na svetskom nivou, a neki čak i viši od svetskog.

"Otkrio sam da imamo proizvođače motora koji su traženi kod stranih partnera", objasnio je potpredsednik Vlade i dodao da, uprkos tome, ima mnogo posla u ovoj industriji.

Po njegovim rečima, Rusija bi trebalo da do 2024. godine dostigne proizvodnju 18 hiljada velikih i srednjih civilnih dronova na godišnjem nivou.

"I to ne uzimajući u obzir dronove manje od 1 kg, kojih će biti na desetine hiljada", objasnio je Belousov.


Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusija-spremna-proizvodi-malu-armiju-2376297)

Kako radi dron Lancet?

Lancet 3 je najveći model u nizu oružja za lutanje, ponekad poznatog kao samoubilački ili kamikaze dronovi.
Razvila ga Zala grupa, pododeljenje Kalašnjikova.

Ali u čemu je stvar sa ovim dronovima?

Sve je u finansijama! Njihova proizvodnja košta oko 20.000 do 40.000 dolara, dok hipersonična raketa Kinžal može koštati oko 10 miliona dolara.

Suština je čak i kada su uništeni protivavionskom vatrom oruđa kao što je Gepard, i dalje se može proizvesti u velikom broju za kratko vreme.

https://www.youtube.com/watch?v=LORMsXpOs8U

Rusi potvrdili: Stiže Ovod 2.0

Rusija je završila razvoj i počela proizvodnju druge verzije svoje bespilotne letelice kamikaze Ovod.

To je danas potvrdio šef projektne grupe proizvođača dronova Andrej Ivanov, prenosi Teletrejder.

"Bespilotna letelica Ovod verzije 2.0 je razvijena i puštena u proizvodnju malog obima... Ovaj uređaj ima modifikovano elektronsko punjenje, kao i niz 'zanimljivosti' o kojima se ne može govoriti", rekao je Ivanov za RIA Novosti.

O prvoj verziji Ovoda

Maksimalna nosivost "Ovoda" je 4 kilograma. Opremljen je visokokvalitetnom kamerom i ima veliku brzinu i komunikaciju bez šuma.

Prema rečima programera jedan dron košta 40.000 rubalja odnosno nepunih 450 evra.


Izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet/rusi-potvrdili-stize-ovod-2-0-2379346)

Kalašnjikov testirao novi sistem u Ukrajini: Dron na povocu pretvaraju u "svevideće oko" - "Dobro se pokazao"

Koncern "Kalašnjikov" testirao je novi izviđački sistem "Kvasimačta" u ratnoj zoni u Ukrajini, izjavio je predsednik kompanije Alan Lušnjikov.

Kako je saopšteno iz kompanije, sistem uključuje veliki kvadrokopter - platformu za podizanje koja se napaja električnom energijom iz kabla sa zemlje.

Taj sistem može da lebdi u vazduhu najmanje 24 sata, dok na njega ne utiče elektronski i radio talasi, prenose RIA Novosti.

Radna visina dron-platforme je do 100 metara, a može da podigne opremu do dva kilograma u vazduh.

Sistem takođe omogućava video nadzor u optičkom i infracrvenom opsegu.

Lušnjikov je rekao da se sistem veoma dobro pokazao na praktičnom testiranju, u zoni "specijalne vojne operacije".

Dodao je da će Kalašnjikov novi sistem ponuditi državnom kupcu.

[attachment=1]


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1269405/kalasnjikov-testirao-novi-sistem-ukrajini-dron-povocu-pretvaraju-svevidece-oko-dobro-pokazao)

   Nedavno sam o ovakvom načinu napajanja izviđačkog drona integrisanog na tenk pisao na ovom forumu i bio ismejan. Prednosti napajanja kablom su mnogostruke i autor teksta navodi neke od njih. Ne emituje nikakve radio talase, može neograničeno dugo ostati u vazduhu jer se napaja iz vozila, ne mogu se ometati njegove komande za upravljanje kao ni video link sa prikupljenim podacima i što je najvažnije jednostavan je za upravljanje i ne zahteva komplikovanu obuku poput pilotske. Zbog izostanka baterije može na konto toga poneti više opreme za izviđanje ili čak i naoružanje.

Ne znam ko te je i zašto ismejao ali meni ima mnogo više logike ovakav vid BPL za tenk, bvp ili čak brod. Štaviše čudi me da nikome do sada nije palo na pamet da napravi tako nešto i to za poprilično male pare jer kapiram da je BPL koja se napaja i upravlja preko kabla jeftinija od one što se upravlja daljinskim. Ne mora ni da nosi neko napružanje, sasvim je dovoljno da poveća situacionu svest posadi. A još ako dodaš neki termalni senzor ili opremu za noćno osmatranje, ihaaa

Za teren kao u ukraini ovo je dobro resenje. Bilo bi interesantno i za oruzje kao sto je Kornet - koje ima veliki domet ali zbog konfiguracije zemljista nemoze da ga iskoristi.

Koncept isturene (podignute) vatrene/osmatraćke tačke već se analizirao krajem 80. i poćetkom 90.-ih godina prošlog veka. Tada su se pojavili takozvani žirafa tenkovi, koji su na sklopljivoj hidrauličkoj ruci nosili protioklopne rakete. Najviše je tu koncepciju studirao nemaćki KMW. Po prvoj varianti podiže se kompletan protivoklopni sistem (opto-elektronički blok vođenja i četiri rakete u lanserima), dok je komandir-nišanđija u tenku. Po drugoj varianti sve zajedno-zajedno sa komandirom-nišanđijom, bi se u obliku većestanice podiglo na visinu. Odustali od obe variante. Po istom principu Englezu su razvijali komandni sistem bojišta, gde je komadnoo vozilo podiglo senzorski blok na visinu i obezbeđivalo slike bojišta  (u razlićitim delovima spektra) povezanim jedinicama. Koliko znam, isto nije išlo u realizaciju. Izviđaćke jedinice danas koriste opto-elektronske blokove, koje podižu na visinu te izviđaju, ali to rade prikriveno. Kakve posledice bi imala otvorena upotreba takvog drona... Prvo što mi pada  na pamet jeste uoćljivost takvog drona, koji bi bio u blizini tenka. Samo saopštiš koordinate artiljeriji i to je to.
O koristima takvog sistema  ne sumnam ali ima i određenih minusa.

Na Međunarodnom sajmu naoružanja "Armija-2023" predstavljeni su dronovi "Vetar" i H-89, sposobni da prevaziđu efekat elektronskog ratovanja

Kompanija Kotlin-Novator kreirala je BPL sa telemetrijskim i upravljačkim komunikacionim kanalima koji rade na specijalno razvijenom matematičkom softveru.

Specijalna vojna operacija pokazala je da bespilotne letelice igraju ključnu ulogu u savremenom ratovanju. Akcionarsko društvo Kotlin-Novator se oko četvrt veka bavi instrumentalizacijom aviona. U okviru sajma „Armija-2023“, kompanija je predstavila svoje inovativne razvoje u ovoj oblasti, posebno napredne tehnologije u oblasti malih bespilotnih letelica kvadrokoptera.

Kompanija je pokazala dva drona – „Vetar” i H-89. Bespilotna letelica Vetar je kvadrokopter od 1,5 kilograma koji može da nosi teret do jednog kilograma. Njegova osnovna namena je izviđanje sa mogućnošću borbene upotrebe. Bespilotna letelica H-89 ima težinu od 15 kilograma, sposobna je da nosi teret do 12 kilograma na udaljenosti do 20 kilometara.

„Glavna prednost oba predstavljena drona je mogućnost njihove upotrebe u uslovima elektronskog ratovanja. Ove bespilotne letelice su opremljene višestruko zaštićenim komunikacionim kanalima, a imaju i organizovane algoritme za autonomnu navigaciju primenom metoda tehničkog vida i veštačke inteligencije“, rekao je Zvezdi zamenik glavnog konstruktora za bespilotne sisteme Jevgenij Falkov.

Oba predstavljena drona imaju telemetriju i upravljački kanal sopstvene proizvodnje kompanije. Za ove svrhe razvijen je poseban softver i matematički softver koji rešava širok spektar problema.

Takođe na izložbenom štandu nalaze se daljinski upravljač koji omogućava zgodno i stabilno ručno upravljanje BPL-om i zemaljska stanica koja vam omogućava da upravljate BPL-om ne samo u ručnom režimu, već i gradite misije za njegov let u oflajn režimu.

Kompanija već dugi niz godina razvija i proizvodi radarske stanice i sisteme Ks i Kᵤ opsega. Istovremeno, kompanija razvija male izviđačke radare S-opsega za dronove. Karakteristika radarske stanice je lakoća integracije na nosač zbog male veličine, sopstvenog softvera, koji omogućava da se obezbedi kombinacija radarske slike sa digitalnom mapom područja i označavanje radio-kontrastnih prizemnih objekata.

„Kompleks je dizajniran da radi u radarskom dometu kako bi otkrio ciljeve i pratio ih. Ovi ciljevi su prilično širok spektar objekata. Oni mogu biti kao automobili, mogu biti odvojene zgrade i može biti različito oružje“, objasnio je Falkov.

Govoreći o anteni A888-0101, on je dodao da se ona postavlja na jednu od bočnih površina dronova i omogućava izviđanje područja visoke rezolucije. Zbog svojih malih dimenzija, lako se integriše u bilo koji sistem avionike BPL i omogućava izviđanje visokih performansi uporedo sa postojećim antenama u opsegu Ks i Kᵤ.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/202381643-zJVJi.html)

Ruski dron Ohotnik u službeoj upotrebi: Već je delovao u Ukrajini, očekuje se još 16 letelica u ovoj godini (VIDEO)

Očekuje se da će državno testiranje bespilotnog stelt lovca S-70 Ohotnik biti završeno do kraja 2023. godine, pripremajući se za masovnu proizvodnju i vojnu isporuku do 2024. godine, prema anonimnom izvoru.

Letelica, prvi put viđen u julu 2018. godine, pomagaće u različitim ulogama, uključujući probijanje neprijateljskog vazdušnog prostora i misije vazdušne nadmoći.

Rečeno je da avion ima unutrašnje odeljke za oružje slično lovcu Su-57, što mu omogućava da koristi isto oružje izvan vizuelnog dometa. Ovo uključuje rakete vazduh-vazduh R-77M i rakete vazduh-zemlja za izbegavanje radara H-59MK2.

Imajući u vidu njihove stelt sposobnosti i niže projektovane troškove, očekuje se da će lovci Ohotnik pojačati snage aviona sa posadom sledeće generacije. Uprkos kašnjenjima u ulasku u službu, očekivano povećanje proizvodnje trebalo bi da omogući isporuku 12-16 novih letelica Vazduhoplovnim snagama 2023. godine.

Rukovodilac SU-57

Rusija ima za cilj da klasifikuje Su-57 kao lovac „5+ generacije” dodavanjem brojnih naprednih tehnologija. Integracija bespilotne letelice kao pomoćnika smatra se ključnom za budućnost ratovanja. Konkurenti Su-57, kineski J-20 i američki F-35, takođe planiraju da koriste dronove pomoćnike. Tehnologija dronova je takođe ključna za programe kineskog i američkog lovca šeste generacije.

Početni prototipovi Ohotnika su kritikovani zbog svojih ograničenih stelt sposobnosti, ali su nedavni prototipovi pokazali poboljšanje. Ovo sugeriše da bi Ohotnik potencijalno mogao da bude među najtajnijim borbenim letelicama na svetu svoje veličine.

Dizajn  S-70 Ohotnik

Dron Ohotnik je čudo moderne aeronautike, inspirisan dizajnom letećih krila i podstičući korišćenje inovacija kompozitnih materijala i stelt premaza. Ovi elementi daju dronu nisko uočljiv profil tokom leta. Težak oko 20 tona i raspon krila od skoro 65 stopa (20 m), Okhotnik je veoma vidljiv na nebu.

Snaga koja pokreće ove strašne bespilotne letelice može se pripisati ili jednom turboventilatorskom AL-31F, sličnom onom koji se koristi u borbenom avionu Suhoj Su-27, ili naprednom derivatu AL-41F koji se nalazi u lovcima Su-35S i prototipovima Su-57. Prvi prototip Ohotnika imao je konvencionalnu izduvnu mlaznicu, koja bi potencijalno mogla povećati radarski potpis drona. Međutim, potencijalne nadogradnje predstavljene na MAKS međunarodnom vazduhoplovnom i svemirskom salonu 2019. sugerišu mogućnost poboljšanog izduvnog sistema i ulaza vazduha u motor u budućim modelima.

Sa svojim korisnim teretom smeštenim u unutrašnjosti, Ohotnik može da dostigne impresivne maksimalne brzine do 1.000 km/h. Verovatno je da je bespilotna letelica projektovana da funkcioniše kao „lojalni pomoćnik”, koji je deluje pod kontrolom Su-57. Zanimljivo je da letelica vizuelno podseća na RQ-170.

Postojale su spekulacije da su ruski inženjeri možda imali pristup RQ-170 koji su zarobili Iranci, što je moglo uticati na Ohotnikov dizajn. Međutim, vredi napomenuti da se sličan dizajn letećeg krila, Mikojan Skat, razvija od 2005. Ohotnik predstavlja dalji razvoj Suhoja ovog originalnog dizajna MiG-a. Drugi prototip Ohotnika je dobio mlaznicu sa ravnim mlazom.

S-70 Primećen iznad Ukrajine

Sumnja se da je ruski S-70 Ohotnik, teški stelt dron, imao svoj borbeni debi u sukobu u Ukrajini. Ovo otkriće je došlo do izražaja kada su ukrajinski telegramski kanali podelili fotografije drona u ukrajinskom vazdušnom prostoru, a zatim ih naglasili turski mediji. Kako se navodi, dron je primećen u operativnom stanju u regionu Sumi.
Analitičari pretpostavljaju da je bespilotna letelica možda bila raspoređena protiv ukrajinskih vojnih objekata u regionu Sumi, čime je uvedena nova strana sukoba koji je u toku.
Dodatno intrigirajući, ukrajinski mediji su izvestili da su se 27. juna čule eksplozije u Sumiju i Kremenčuku u Poltavskoj oblasti. To je dovelo do široko rasprostranjenih spekulacija da bi to mogli biti efekti bez presedana operacija dronova „Ohotnik“.

Ima li istine u ovim spekulacijama?

Slika drona, podeljena preko Maš Telegram kanala, izgleda da prikazuje rusku bespilotnu letelicu Ohotnik [Hunter]. Izveštaji pokazuju da trenutno postoje dve ove bespilotne letelice koje su podvrgnute testiranju leta.

Prema informacijama časopisa “Džejns” (Janes), koji se poziva na RIA Novosti, S-70B Ohotnik je 28. maja 2022. uspešno testirao precizno navođenu municiju [PGM] protiv kopnenih ciljeva. Ovaj dron je izveo lansiranje rakete vazduh-zemlja, analogno Suhoju Su-57.

Džejns dalje sugeriše da bi raspoređena raketa mogla biti krstareća raketa H-59Mk2, evolucija teške taktičke rakete serije H-59. Procenjuje se da je H-59Mk2 sposobna da dosegne cilj na udaljenosti od najmanje 150 milja, noseći bojevu glavu od 500 funti. Njegov dizajn omogućava višestruke konfiguracije.

Još u februaru 2020. godine, Izvestia je izvestila da je klizna bomba Grom [Thunder] 9-A-7759 integrisana sa Ohotnikom, omogućavajući dronu da transportuje četiri Groma u svom unutrašnjem odeljku za bombe. Međutim, rusko Ministarstvo odbrane je o ovom izveštaju ćutalo.

https://www.youtube.com/watch?v=5zyuXjPOnE4


Izvor (https://www.novosti.rs/planeta/svet/1270948/rusko-naoruzanje-dron-70-ohotnik)

Rusija nadogradila novi borbeni dron S-70 Okhotnik koji je šokirao svet

Rusko ministarstvo napravilo je velika poboljšanja bespilotne borbene letelice S-70 Okhotnik sa svojim stelt mogućnostima.
Bespilotno borbeno vazduhoplovno vozilo S-70 Okhotnik deli mnoge karakteristike sa višenamenskim avionom Su-57 orijentisanim na budućnost.
Bespilotna borbena letelica S-70 Okhotnik je leteći dron sa krilima koja je, kako se izveštava, sposobna da putuje brzinom do 1.000 kilometara na sat.

https://www.youtube.com/watch?v=_oacHkbzEbY

Док се та летелица не буде масовно користила у борбеним дејствима која сада трају у Украјини то су само приче и нагађања...Постоје индиције да су ове БПЛ коришћене, али највероватније су још у опитној фази. Стварне резултате не знамо.

Lansiranje masovne proizvodnje nove bespilotne letelice „Veter“ (Vetar) održano je u Ruskoj Federaciji

Vladislav Udalcov: Bespilotna letelica Vetar ulazi u masovnu proizvodnju

Nova bespilotna letelica (BPL) pod nazivom „Vetar” puštena je u serijsku proizvodnju u Sankt Peterburgu. Ovo je saopštio šef laboratorije BPL kompanije Kotlin-Novator Vladislav Udalcov u ponedeljak, 27. novembra.

„Sada ovaj uređaj ulazi u masovnu proizvodnju. Zatim ćemo ga optimizovati i modernizovati. Sledeće godine planiramo da proizvodimo oko 100 kompleta mesečno“, rekao je on za TASS.

„Vetar“ je mali kvadrokopter kratkog dometa. Teži 1,8 kg i može podići do 1 kg u vazduh. Kontroliše se preko posebnog radio kanala, zaštićenog od smetnji. Dron je opremljen kamerom na hidrostabilizovanom kardanu sa 4K video kvalitetom, koja može da emituje snimke direktno preko radio kanala. Kamera omogućava šestostruki zum i ugao gledanja od 93 stepena.

„Dvostruka namena bespilotne letelice Veter omogućava joj da uđe ne samo na vojno tržište, već i da se proširi na civilni sektor, kao odlična oprema za snimanje video i fotografskih materijala iz ptičje perspektive“, objasnio je Udalcov.

Novi dron može da dostigne brzinu do 78 km/h. Pored toga, uređaj ima sklopivi dizajn, što ga čini lakim za upotrebu kada je to potrebno.

[attachment=1]

[attachment=2]


Izvor (https://iz.ru/1612025/2023-11-28/v-rf-sostoialsia-zapusk-v-seriinoe-proizvodstvo-novogo-bpla-veter)

Rusija lansira najnoviju borbenu bespilotnu letelicu „Termit“ sa raketom S-8L.

Rusija je nedavno lansirala bespilotnu bespilotnu letelicu, odnosno dron Termit, koja je sposobna da nosi tri laserski navođene rakete.
Prvo probno lansiranje bespilotnog jurišnog drona izvela je ruska vojska lansiranjem vođene rakete u letu.

https://www.youtube.com/watch?v=jDVXpgxqc5A

Rosteh je najavio stvaranje sistema „svoj-tuđi“ za identifikaciju bespilotnih letelica

Holding Ruselektronika, deo Rostehaa, razvio je i predstavio minijaturni sistem „svoj-tuđi“ za identifikaciju bespilotnih letelica (BPL). Državna korporacija je ovo izvestila u sredu, 29. novembra.

Na izložbi Elektronika Rusije predstavljen je novi transponder malih dimenzija. Konstruktor tehnologije bilo je istraživačko-proizvodno preduzeće (NPP) „Pulsar“.

„Proizvod funkcioniše po principu „svoj-tuđi“ i automatski obeležava prijateljske bespilotne letelice na visini do 5 km i udaljenosti do 100 km od radio islednika“, navodi se u saopštenju.

Kako je korporacija objasnila, sistem je lagan - ne više od 150 g - i ima malu potrošnju energije.

„Danas se bespilotne letelice aktivno koriste na bojnom polju, gde deluju kao izviđači, kao i oruđa za osmatranje i nanošenje vatrenog udara“, rekao je Sergej Borovoj, generalni direktor NPP Pulsar.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1613822/2023-12-01/rostekh-soobshchil-o-sozdanii-sistemy-svoi-chuzhoi-dlia-identifikatcii-bpla)

U Rusiji je počela serijska proizvodnja municije za FPV dronove

Od jeseni 2023. godine ruskim trupama se isporučuju univerzalne borbene jedinice za FPV dronove. Dva izvora u vojnom resoru su za „Izvestiju” rekli o tome, a to je potvrdio i sagovornik u vojno-industrijskom kompleksu (VOK). Prema njihovim rečima, sada su opremljeni univerzalnim nosačima koji im omogućavaju da budu postavljeni ispod gotovo svih vrsta FPV dronova.

„Njihova serijska proizvodnja je uspostavljena u nekoliko preduzeća ruske odbrambene industrije zaduženih za proizvodnju municije. Sada trupe dobijaju fragmentacijske, visoko-eksplozivno fragmentacijske i kumulativne bojeve glave. Ali u budućnosti će njihova linija biti proširena“, rekao je jedan od sagovornika publikacije.

Stručnjaci potvrđuju da će izgled standardne kutije za municiju pojednostaviti rad vojnog osoblja i učiniti ga bezbednijim.

„Ranije smo morali samostalno da proizvodimo, prilagođavamo i „kolektivno uzgajamo“ municiju. Sve ovo nije bezbedno. Voleo bih da postoje različite vrste municije, na primer, termobarična i druga“, rekao je za „Izvestiju“ Dmitrij Uskov, volonter i autor kanala 13tactical Telegram.

Stručnjaci takođe pojašnjavaju da je glavna prednost standardne municije to što se proizvodi u fabrici, sa bezbednim upaljačima.

„Neke od posada su bile raznešene sopstvenom municijom koju su pravili za upotrebu sa dronova. Sada postoji specijalno dizajnirana municija sa upaljačem napravljena za korišćenje sa dronova, koja će, nadam se, biti isporučena na front“, rekao je za „Izvestiju“ Sergej Paršikov, veteran milicije i dobrovoljac koji radi sa dronovima.

Posebnost FPV drona je u tome što operater upravlja takvim uređajem dok nosi naočare za virtuelnu realnost. Ovo omogućava da se uz odgovarajuću veštinu dron sa bojevom glavom dovede tačno do cilja, na primer, do vrata zemunice ili ranjive projekcije oklopnog vozila.

[attachment=1]


Izvor (https://iz.ru/1613796/2023-12-01/v-rossii-nachalsia-seriinyi-vypusk-boepripasov-dlia-fpv-dronov)

Rusi na frontu testirali novo moćno oružje: FPV „Gastelo“ opremljen najmodernijom tehnologijom za noćne operacije (VIDEO)

Prva noćna verzija ruskog jurišnog drona FPV „Gastelo“ uspešno je testirana u zoni specijalne vojne operacije.

Dron je opremljen visoko osetljivom noćnom kamerom.

Novi FPV dron može da leti na udaljenosti do 7 kilometara bez repetitora i nosi borbeni teret težine do 3 kilograma.

Dron „gastelo“ počeo je da se proizvodi u Rusiji u avgustu 2023. godine. Model je napravljen uzimajući u obzir želje učesnika specijalne vojne operacije. On radi po principu First Person View (FPV) – operator koji njime upravlja može da vidi sliku sa video-kamere pomoću monitora, video-šlema ili video-naočara.


Izvor (https://www.sd.rs/ukrajina/vesti/prva-nocna-verzija-ruskog-jurisnog-drona-fpv-gastelo-uspesno-testirana-na-frontu-2023-12-17)

Operacija jurišnog drona Orlan-10

Na snimku se vidi kako posade multifunkcionalne bespilotne letelice (BPL) Orlan-10 izvršavaju borbene zadatke tokom vežbi ruske armije.

Posade bespilotne letelice Orlan-10 izvode izviđačke letove za dalju koordinaciju dejstava različitih vrsta vojne tehnike na određenim delovima terena. Bespilotne letelice su opremljene raznim optičkim uređajima i termovizirom za pretragu i identifikaciju ciljeva.

https://www.youtube.com/watch?v=IZy1_3uvfSQ

Inspekcija fabrika za proizvodnju dronova kamikaza u Rusiji

U Rusiji se nastavljaju inspekcije rada i implementacije državnog odbrambenog naloga za proizvodnju jurišnih i izviđačkih bespilotnih letelica od strane preduzeća u zemlji.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obišao je preduzeća grupe kompanija ZALA AERO specijalizovana za proizvodnju dronova kamikaza „Lancet“ i „Kub“ i preduzeće „Bespilotni sistemi“ koje proizvodi višenamenske bespilotne letelice Supercam; video snimci o svim dronovima su na kanalu.

Prilikom posete Grupaciji kompanija ZALA AERO, ministar je obavešten da su dronovi Lancet unapređeni s obzirom na njihovu primenu. Novi razvoji su omogućili povezivanje svih dronova kompanije u jedan sistem koji je sposoban da efikasno pogađa neprijateljske ciljeve na automatizovan način. Proizvodnja dronova je navodno već povećana 10 puta.

https://www.youtube.com/watch?v=dJU8DEWLb3A

Teška bespilotna letelica „Partizan“ testirana u Rusiji, pregled

Teška transportna bespilotna letelica ultrakratkog poletanja i sletanja „Partizan” završila je prvu fazu letačkih ispitivanja.

Let teške bespilotne letelice trajao je 20 minuta na visini od 200 metara pri brzinama od 50 do 200 kilometara na sat. Tokom testiranja, pilot je bio u pilotskoj kabini da prati parametre. Letelica sa funkcijom drona razvijena je u Sibirskom institutu za istraživanje vazduhoplovstva po imenu Čapligin.

Bespilotna letelica Partizan je namenjena za transport tereta i može se koristiti u civilne i vojne svrhe. Ruska bespilotna letelica Partizan opremljena je hibridnim pogonskim sistemom i može da poleće i sleće na lokaciju dimenzija 50 puta 50 metara, sa preprekama na granici lokacije do 15 metara visine.

Domet leta bespilotne letelice Partizan je do hiljadu kilometara, na visini do 8000 metara sa maksimalnom brzinom preko 300 km/h, nosivosti do jedne tone. Kako je saopšteno, bespilotna letelica Partizan će biti 100 odsto proizvedena u Rusiji. U 2024. godini planirano je postavljanje proizvodnog kompleksa i proizvodnja 10 serijskih primeraka teške bespilotne letelice Partizan.

https://www.youtube.com/watch?v=z9qeXUbzuic

Какав је то "хибридни погонски систем"? ја видим турбопроп мотор. Само да није опет нешто "што нема аналога у свету и ближем космосу"!

Turboprop koji pogoni i generator za napajanje 8 malih elektromotora (četiri po krilu). Zanimljivi pristup. Podsjeca na britansku ideju predstavljenu prije par godina.
Za skracivanje PSS-a.

U Rusiji se testira prototip ogromne bespilotne letelice Konstruktorskog biroa Suhoj

Ruski stručnjaci iz Konstruktorskog biroa Suhoj uspešno su testirali prototip ogromnog teškog bespilotne letelice za vertikalno poletanje i sletanje.

BTS-VAB BPL je opremljena hibridnom elektranom; dron uključuje električnu podiznu elektranu i klipni pogonski motor. Vertikalno poletanje i sletanje se obavljaju podiznim elektromotorima koji se nalaze na gredama krila. Poletanje, let na ruti i sletanje se obavljaju potpuno automatski, bez učešća operatera. Tokom ispitivanja na letačkom postolju testirani su algoritmi upravljanja i rada sistema za poletanje, lebdenje i sletanje.

BPL Konstruktorskog biroa Suhoj ne zahteva posebno pripremljene lokacije za poletanje i sletanje i omogućiće rešavanje širokog spektra transportnih i logističkih zadataka. Dron takođe može da primi oružje ili opremu za izviđanje; nosivost od 300 kilograma to omogućava. U ovom trenutku je poznato da će domet leta BPL biti do 500 kilometara.

https://www.youtube.com/watch?v=iv0Ko_NmvRo

Bespilotne letelice Geranium-2 su počele da se masovno proizvode u Rusiji

Objavljeni su snimci radionica proizvodnje ruskih kamikaza dronova „Geran-2“. Iako je ranije nezvanično saopšteno gde se nalazi proizvodnja, to ne možemo da otkrivamo.

Bespilotna letelica Geranium-2 je modernizovana i lokalizovana verzija iranskog drona Shahed-136; na kanalu je pregled drona. Kao što se vidi iz snimka, uspostavljena je zaista masovna proizvodnja dronova. Neki dronovi su ofarbani u crno za upotrebu noću, a poznato je da su neki dronovi obloženi posebnim materijalom koji apsorbuje radio zračenje. Britanski stručnjaci su pregledali jedan od dronova, a iz njih proizilazi da je dron već postao ruski.

Telo je sada napravljeno od fiberglasa i karbonskih vlakana, proizvođač je optimizovao i pojednostavio dizajn. Satelitska navigaciona jedinica drona je zasnovana na ruskom prijemniku Comet; antene su integrisane u telo. Bespilotne letelice Geranium-2 koriste ploče sa elementima kreiranim na 3D štampaču i inercionu mernu jedinicu, što im omogućava rad u uslovima lošeg satelitskog signala.

Ruski dron „Geran-2“ koristi motor kineske kompanije Beijing MicroPilot UAV Flight Control Systems MD550, sličan je iranskom motoru MADO MD 550, motor košta oko 13 hiljada dolara.

https://www.youtube.com/watch?v=efAIaXXFHRE