PALUBA

  Zanima me zna li neko nešto više o novoj doktrini JNA, koja se pocela uvoditi krajem 80ih? Doktrina se zvala "Bitka u prostoru". Koliko ja znam to je bio manevar iscrpljivanja i bila je odgovor na NATO doktrinu zračno-kopnene bitke i na VP doktrinu manevarskih grupa. Glavni joj je cilj bio izbjegavanje odlucujuce bitke i iscrpljivanje neprijatelja. Ugl., zna li neko nešto više?
Hvala!

Ја сам тада (средином 80-тих) учио некакве војне школе и нешто се не сећам те доктрине. Ради се о "песничком" изразу који су понекад користили неки стручњаци (и "стручњаци", у једној бившој републици СФРЈ препознатљиви по "далијевским" брковима, а било их је на свим странама) или кандидати за то у војним школама.

Доктрина, у смислу значења термина је "филозофско-правна" замисао о начини спровођења нечега, у конкретном случају одбране земље (СФРЈ). Доктрину дефинише држава и не односи се само на оружану борбу већ и на друге, политичке, правне, економске и др. аспекте одбране. ЈНА није имала "доктрину" већ "Стратегију оружане борбе". То је једна црвена књига са златно жутим словима на корицама (издање 1983.година), доста добро урађена и данашњим "стручњацима" може послужити као подсетник.

Иначе, сам термин "битка у простору" је  непотребан. Свака битка је у неком простору. Када се каже да је нешто "ван простора (и времена)" онда се обично мисли на оне "што нису одавде" или се жели нагласити изузетност нечега, у смислу да је испред свог времена.

na taj izraz, "bitka u prostoru" sam naisa citajuci neke knjige. Taj koncept "Bitka u prostoru" je bila i ispitna tema pukovniku Radovanu Radinovicu za cin general-majora.
Zanima me jel to bili usvojeno ili se samo spominjalo ka moguca strategija?

"ЈНА није имала "доктрину" већ "Стратегију оружане борбе". То је једна црвена књига са златно жутим словима на корицама (издање 1983.година), доста добро урађена и данашњим "стручњацима" може послужити као подсетник."
-jel mozes navesti tocan naslov te knjige i godinu tiskanja?

Strategija oružane borbe,Savezni sekretarijat za narodnu odbranu,Centar za strategijska istraživanja GŠ JNA.1983.

jel to tanja knjižica, stotinjak stranica, crvene polutvrde korice

Па није баш танка књига. Има 354 странице и изгледа овако:

[attachment=1]

Има је често у понуди на разним аукцијама на Нет-у. Ако те занима могу скенирати садржај да видиш.

Иначе, професор др Радиновић је био угледан професор стратегије и методологије на Вишој војној академији, ШНО и ПДС. Можда је он о томе и писао, али сам термин је, као што сам написао непотребан. Свака битка је у простору. Нема је изван њега. Може бити сукоби идеја (као нешто што се, условно речено, не дешава у физичком простору) али то није војна или одбрамбена доктрина.  Вероватно се ради о жељи за оригиналним и тада модерним исказивањем посебности и свеобухватности дејстава у концепцији тадашње ОНО и ДСЗ. Одбрамбена концепција и доктрина тадашње СФРЈ се звала "Коцепција и доктрина општенародне одбране и друштвене самозаштите" (КОНО и ДСЗ).

ako ti nije frka skeniraj sadržaj..

sto se tice naziva "bitka u prostoru" koliko sam skuzija zove se tako jer je ideja bila vrsiti obranu na širem i dubljem prostoru

Obrana, napad, odmaranje, gonjenje, uzmak su taktičke radnje. One se provode tijekom, prije i poslije bitke.
Nismo pošteno savladali taktiku i operatiku a već idemo na strateške i doktrinalne razine. Najbolje se vratiti na početak. Desetina u napadu i obrani.

ako je taj naziv prosa na generalskom ispitu..

ugl. zna li neko nesto vise o zamisli

Zamisao i odluka su u domeni zapovjednika. Što zamisli to odluči i provede.

Ево садржаја:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Као што се из садржаја види, војна теорија која је владала у ЈНА је одбрану и напад третирала као основне видове борбених дејстава. У систему класификације борбених дејстава "видови" су највиши и најсложенији ниво. Офанзива и дефанзива су  напад и одбрана највишег нивоа. Њима се постижу највиши циљеви и у себи садрже низ других облика борбених дејстава (борба, бој, операција) и  тактичких, оперативних и других радњи.

hvala na skeniranju, pogledat cu doma imam li tu knjigu

znaci nitko ne zna, steta

Па професори пишу свашта. :D Ко ће све то попамтити. Чак и да је написао и одбранио тај рад, то никако не значи да је то званично усвојено као доктрина или концепција. Важеће је било ово што сам ти поставио. У осталом то и јесте (ово из "Стратегије") " та "битка у простору". Све остало је слободан дискусија која је у школама пожељна. И сам сам доста написао и слободно интерпретирао или тумачио неке ствари (покушавао да будем креативан :laugh:). Али, званично се примењује оно што пише у правилима.

Za definiciju zamisli, planiranja, odluke i zapovjedi trebao bi  proučiti neki operativni priručnik. Dobro proučiti korake u donošenju odluke i pisanju zapovjedi. A sve se to bez zamisli ne može napraviti.
Na temelju dobivene zadaće nadređenog i zaključaka iz prosudbe stanja zapovjednik priopćuje temeljnu zamisao.
Zamisao sadrži cilj,
zamisao manevra,
uporabi rodova i vidova,
paljbenu- topničku pripremu
operattivni raspored
etape
spremnost za napad
Nakon toga zapovjednik određuje koje mjere i pripremne zapovjedi treba odmah provesti, obavijesti prikupiti i koje prijedloge sadržaja odluke pripremiti.  
Kao što vidiš zamisao je dio planiranja u pisanju pripremne zapovjedi.

napisano je 1989.

Težišni pravci razvoja oružanih snaga na pragu 21. veka, Vojno delo, 1988.


Dalja razrada ratne doktrine

«…u efikasnom suprotstavljanju važećim operativnim doktrinama potencijalnih agresora, zasnovanim na visokoj konvencionalnoj tehnologiji, i to onima koje podrazumevaju klasičnu oružanu agresiju na našu zemlju ne ulazeći u to koliko je taj tip oružane agresije danas verovatan, ali je on mogućan), moramo nalaziti efikasne odgovore na operativnom i taktičkom nivou. Radi se, dakle, o modelu borbenih dejstava koji bi snažnije nego do sada potencirao prostornost i vremenost, kao bitna obeležja i odrednice naše doktrine. Mi smo, početno, taj model borbenih dejstava nazvali «bitka u prostoru». Moramo usmeriti napore na to da jasno doktrinarno preciziramo šta nam to znači na svim nivoima doktrine i ratne veštine, i to bez ikakvih predrasuda, s dovoljno kritičkog duha za novo i za reafirmisanje nekih rešenja iz narodnooslobodilačkog rata, koja u novim uslovima moraju imati i nove sadržaje.
Strategijski doček, kao jedno od ključnih pitanja svake pa i naše doktrine, dobija nove karakteristike. Naime, model dejstava koji potencira prostornost i vremenost u funkciji:
1.izbegavanja odlučujućih sudara u nepovoljnom odnosu snaga;
2.obezbeđenja pune i pravovremene mobilizacije ratnih oružanih snaga i društva,
3.i usporavanja brzine prodiranja agresorovih snaga u dubinu vlastitog ratišta,
traži originalne poglede na gotovo sve elemente doktrine upotrebe oružanih snaga na operativnom i taktičkom nivou (operativni razvoj, grupisanje, manevar, formiranje borbenih poredaka, integrisanje rodova, podrška, metodika izvođenja borbenih dejstava, komandovanje itd.). Rešenja i pogledi koji su se zasnivali na tzv. ešelonskom i linijskom (kordonskom) grupisanju i koji su imali u vidu metodično nastupanje agresora i metodičnu odbranu branioca po dubini na uzastopnim položajima i pojasevima najverovatnije idu u istoriju vojne misli i prakse, pa zato moramo tragati za novim i originalnim rešenjima primerenim vremenu i današnjoj i sutrašnjoj slici rata.
Doktrina sukoba niskog inteziteta, kao svojevrsna kombinacija specijalnog rata, vojnog intervencionizma i selektivne upotrebe vojne sile, pre svega tzv. udarima s distance, našoj doktrini postavlja zadatak da definiše i konkretizuje efikasno odvraćanje od tog tipa dejstava. To nameće i nova organizacijska i tehnička rešenja, što znači i nova materijalna ulaganja u razvoj i nabavku naoružanja i vojne opreme…
Pored ovih neophodno je pronaći prave teorijske odgovore i na brojna druga pitanja kao što su: odbrana gradova, sistem uređenja teritorije za rat, izgradnja vojne infrastrukture i sistema zaprečavanja, pozadinsko obezebeđenje i celokupna tzv. logistička podrška itd.»


Veličina i organizacija oružanih snaga

«…U pogledu vrste i broja jedinica, njihovog udruživanja i organizacijske i formacijske strukture treba istaći da smo se opredelili za novu operativnu (korpusnu) i taktičku (brigadnu) organizaciju. To opredeljenje se zasniva na sposobnosti brigade sa uspešno zatvara i samostalno brani osetljive i značajne taktičke pravce, odnosno na mogućnosti korpusa u objedinjavanju svih snaga u odgovarajućoj zoni odbrane.
Kao posebne vrste brigada treba istaći partizanske brigade Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane, koje su naročito pogodne za dejstva na brdsko-planinskom zemljištu. Opredeljenje je da one moraju biti lako pokretne, što se postiže njihovom organizacijsko-formacijskom strukturom i lakšim naoružanjem i vojnom opremom. Njih moramo razvijati kao jedinstven partizanski ešelon naših oružanih snaga.»


Organizacija rukovođenja i komandovanja

«…Pronađeni su modeli rukovođenja i komandovanja koji rešavaju jedan od dugotrajnih problema rukovođenja, tj. objedinjavanje oružane borbe u određenoj zoni, odnosno prostoru. U traženju odgovora na to, kao i neka druga pitanja RiK-a u borbenim dejstvima, pošlo se od dva bitna zahteva:
1.da organizacija našeg sistema rukovođenja i komandovanja omogući adekvatno suprotstavljanje modelu RiK-a potencijalnih agresora, čime se efikasnije i operativnije parira njegovim namerama,
2.i da ta organizacija obezbedi objedinjeno oružano dejstvo svih snaga na određenom prostoru (vojišta i korpusnih zona itd.)…»

Prema: Razvoj koncepcije i doktrine ONO, modernizacija OS i usavršavanje sistema ONO (1979-1988), SSNO, 1990.


Strukturiranje bitke u prostoru

1. Izbjegavati odlučujuću bitku kako je nameće agresor. Bitku prihvatiti prema važećim (SFRJ) doktrinarnim opredjeljenjima, konkretnije, prihvatiti ju na taktičkom nivou kada god to uvjeti dozvoljavaju, rijetko na operativnom, a nikako na strategijskom, dok se u tijeku rata za to ne stvore povoljni uvjeti.

2. Pravce napada zatvarati tako da se agresor primorava na taktički razvoj već od same granice u pojasu osiguranja.

3. Po dubini, na pravcima prodora i u rejonima odbrane objekata napada grupirati jače snage koje bi bile u stanju nanositi značajne gubitke napadaču.

4. Rejone odbrane uređivati po sistemu uporišta i otpornih točaka i posjedati ih borbenim grupama interrodovskog sastava, načelno jačine ojačane čete-baterije, tako da se u uporište razmjeste snage ojačanog bataljona sa posebno jakom protivoklopnom vatrom, PV odbranom na malim visinama, vatrenom podrškom, minskim preprekama, inžinjerijskim strojevima.
Nekoliko uporišta i otpornih točaka, 4-6 činilo bi rejon odbrane jedne brigade, brigadni modul.

5. Glavninu snaga trebalo bi postavljati bočno na pravcima prema dubini u odnosu na oklopne klinove napadača.
Na čelu ostavljati najjača protivoklopna sredstva i jedinice u uređenim objektima koje mogu voditi relativno dugotrajnu i uspješnu odbranu.
Težiti da se napadač natjera da napušta oklopna sredstva i da se izloži vatri naših snaga, da mu se nanose gubici i da se dobije u vremenu.

6. Odbrana manjih naseljenih mjesta, rijeka, kanala i raznih prepreka zahtijeva sistem zaprečavanja i utvrđivanja i uređenje prostornih oslonaca za izvođenje b/d visoke upornosti i intenziteta.

7. Ofanzivnost b/d morala bi se pokazati u svim uvjetima i donositi stalna iznenađenja i nametanje inicijative agresoru. Na taktičkom nivou to će biti vrlo često moguće.
Treba planski pripremati po dubini uvjete da se osloncem na jako zemljište i ispresijecan prostor rezervama nametne ofanzivna bitka u prostoru operativnog nivoa i nanesu agresoru porazi koji će imati osim materijalnog i političko-psihološki odraz u zemlji i u međunarodnoj javnosti.
Uspješno izvedena bitka ovog nivoa na svakom od vojišta (istovremeno na frontu i PZT) najvjerojatnije bi slomila napadnu moć agresora i definitivno pretvorila rat u dugotrajan koji odgovara našoj strategiji iznurivanja.

e to je to
ima li jos :)

Пажљиво сам прочитао текст и не видим ништа револуционарно у односу на тада важећу доктрину. Шта више, о много ћему би се могло дискутовати. Како је ово текст из Војног дела, то је ауторски рад а не "државно" гледиште. То не значи да Радиновић у то време није био у неком радном тиму за израду нове доктрине (ово само нагађам).

Razvoj koncepcije i doktrine ONO, modernizacija OS i usavršavanje sitema ONO (1979-1988), SSNO, 1990.

1979. godine analizom općeg stanja u zemlji u odbrambenim pripremama društva, kao i analizom strategijskog rasporeda i razvoja OS i njihovih mogućnosti da se suprotstave snagama agresora na svim dijelovima jugoslavenskog ratišta uočeno je da se OS SFRJ na jugoistočnom vojištu moraju ojačati jer sigurnost SFRJ najviše može biti ugrožena baš na tom dijelu prostora SFRJ.
Zbog toga se pristupilo ojačavanju jugoistočnog vojišta što je realizirano u 1980, 1981. i 1982. godini tako da su na tom prostoru razvijeni odgovarajući formacijski sastavi sposobni da izvrše sve zadatke u okviru plana odbrane zemlje.

Strategijska postavka da se samo sa razvijenim ratnim OS može prihvatiti odbrana zemlje pokazala se prevladanom. Dvije su slabosti te strategijske ideje:
-pravovremeno otkrivanje opasnosti od agresije
-pravovremena mobilizacija i razvoj snaga.

Potencijalni agresori gotovim i razvijenim snagama mogli su otpočeti agresiju na SFRJ tako da prema procjenama 2. uprave GŠ nije ostajalo više od 6 do 8 sati od momenta otkrivanja relevantnih pokazatelja do otpočinjanja agresije.

Na svaku indiciranu opasnost nije se mogla mobilizirati ratna Armija i TO. Iz dviju vojnih grupacija kojima je SFRJ okružena često su dolazila upozorenja i postojali su relativno česti indikatori opasnosti što se naročito pokazalo za vrijeme bolesti predsjednika Tita, u zimu i proljeće 1980. godine.

Izmjena strategijske ideje tražila je drugačiju:
-organizaciju
-grupiranje
-mobilnost
-i gotovost JNA i OS u cjelini.

1. faza reorganizacije
U 1. fazi došlo je do programa reorganizacije prvenstveno KoV - od pješadijskih bataljona do združenih sastava - pukova i brigada.
Bataljoni su značajno ojačani sredstvima podrške i nazvani su "teški bataljoni".
Pukovi su postepeno preformirani u brigade.
Došlo je do formiranja mot. i meh. sastava radi veće mobilnosti, većeg manevra i većeg udara.

2. faza reorganizacije
U 2. fazi preformiraju se divizije u:
-pd
-mtd
-md
-i partd, najprije pod nazivom lake, a zatim partizanske u "R" ešelonu.

Oklopni sastavi uključuju se dijelom u meh. jedinice, a dijelom ostaju kao samostalni na nivou brigade, za manevar i udar u zoni odbrane svake od armija.

Radi ojačanja PO odbrane, na svim najvažnijim operativnim i taktičkim pravcima iz rezerve se formiraju prednji protivoklopni odredi različite jačine, čije je vrijeme mobilizacije i posjedanja položaja trajalo od 3 do najviše 6 sati. Prednji protivoklopni odredi zajedno s graničnim jedinicama, u čiji su sastav naknadno uvršteni, činili su respektabilan sastav sposoban za izvršavanje zadataka u svim okolnostima.
Slični protivdesantni i protivoklopni sastavi formirani su za odbranu važnijih aerodroma, gradova i desantnih prostorija.

Geostrategijski je definiran prvi pojas odbrane i u njemu su propisani posebni uvjeti gotovosti, te vrijeme mobilizacije i razvoja mirnodopskih i ratnih jedinica JNA i TO.

Tijekom 1980. i 1981. godine sačinjen je novi vojnoratni plan i u njega su unesene sve promjene do kojih se došlo u zaključcima o opasnostima od agresije i o promjenama u OS SFRJ i cjelokupnom sistemu odbrane.

Radi utanačavanja realnosti odbrane svakog pravca i prostora po dubini, izvršeno je nekoliko komandantskih izviđanja na svakom vojištu.
Na nekim prostorima izvedena je KŠRV na zemljištu, usaglašavani su planovi i razrješavali su se problemi koji su se javljali. Na nivou zemlje organizirane su 1981. KŠRV "MAGANIK-2" (izvođenje strategijske odbrane OS u daljem toku rata) i 1983. godine KŠRV "SLOGA-83" (eliminiranje izvanrednih prilika i odbrana od oružane agresije na JIV).

Studija iskustava sa vježbi i provjera vojnoratnog plana (tijekom 1981. i 1982. godine) ukazivale su na to da bi se strategijski nivo vođenja oružane borbe izgubio u mnoštvu operacija koje bi izvodile armije i druge formacijske grupacije u slučaju rata.
Ocijenjeno je da bi se na cijelom ratištu istovremeno izvodilo i do 10 operacija, računajući samo napad jedne grupacije snaga, jednog ili drugog bloka.
A u slučaju «isturene odbrane», uz angažiranje vojnih grupacija članica NATO na teritoriju SFRJ, moralo bi se voditi još 5 do 6 operacija.
Objedinjavanje svih tih operacija u vrhovnoj komandi OS bilo bi nemoguće ostvariti.
Na osnovu takve procjene došlo se do zaključka da je neophodno uvesti strategijske nivoe RiK-a po vojištima.

Ова тврдња је и у оно доба била потпуно погрешна. И онда се дискутовало да је ово немогуће, али је не знам из ког разлога ово остало. Нико (ни једна држава) не може да крене у рат за један дан. Претпоставимо да је данас мир, све је нормално (људи иду на посао, јединице на вежбама, људство на годишњим одморима и сл.), одједном, сутра војска креће у рат (мобилизирана, изашла на полазне положаје, логистика приправна да подржи ратни напор и сл.)... Немогуће. Пред рат увек "крене" политичка криза, заоштравање односа између држава, до неких чарки који у коначници воде у отворени или прикривени рат. Када би овог момента неко наредио војсци САД или Русије да крене у рат, требало би им барем 48 сати да се припреме и крену. Не седи војска 24 часа у ровима и само чека да падне команда "јуриш".

Наравно, поставља се питање који су то "релевантни показатељи". У сваком случају то није када први непријатељски топ опали на твоју војску. Ти показатељи би били: мобилизација, (потпуна или делимична) војске могућег противника, појачане вежбе противничке стране које симулирају напад; "привлачење" снага и средстава у очекујуће рејоне (концентрацијске просторије), пропагандна машинерија противника се захуктава у продукицији вести (негативних) о твојој држави, политичком руководству и војсци, гранични или неки слични инциденти и тд. Потребно је да буде кумулирано барем два или три индикатора да би то уистини били реални индикатори који указују на агресију. У најлошијој варијанти, конкретни инидкатори се могу открити и на основу њих проценити да креће напад (агресија) најмање месец дана пре саме агресије,а најчешће и пре тога.

slazem se sa tobom ali u ono vrime (hladni rat) di su svi napeti i u stalnom poluneprijateljstvu te uz mogucu upotrebu taktickog nuklearnog oruzja napad se moze izvrsiti i sa kracim vrimenom priprema..zbog svega ovog naravno da obe strane pojacano prate jedni druge.
malo zalazimo u petlju :)

Па и данас они који имају нуклеарне ракете могу само притиснути дугме и ... рат је почео. Не, не дешава се то тако никада. Морају се стећи политички и војни услови. А "стицање" има временско трајање које је дуже од једног дана.  Ни онда то није било баш тако напето како неки представљају.

Prednje protuoklopne odrede  mogu formirati samo gotove snage. Zaposjedanje položaja u 3-6 sati je diskutabilno. Za neke je to previše a za neke premalo vremena. Zavisi na kojem pravcu zaposjedaju položaj. Jeli protuoklop samovozan ili s vučom. Kakvi su vremenski uvjeti, izlazi li se po noći ili danju. Kakva je popunjenost i uvježbanost diiviziona. Jedno je papir, ono što je planirano, a druga stvar je provedivost.

И то још са мобилизацијом. Немогуће, осим ако складиште, односно касарна где се чувају ПО средства није на самом ПО положају, а резерву чини људство које живи у пречнику пар километара.

Točno tako. Od trenutka uzbune do izuzimanja granata iz skladišta prođe dosta vremena ( sati ). U najboljem slučaju da je skladište streljiva u vojarni što je po propisima nemoguće.

slazem se s vama ali zamislite jednu veliku vjezbu, a umisto vjezbe stvarni napad..naravno da bi i druga strana poduzela protumjere bez obzira na "vjezbu"

To je idejna zamisao napadača koja nema velike šanse za uspjeh. Velike vježbe se najavljuju, pozivaju promatrači itd. Povećani pokreti vojnih snaga susjednih zemalja ne prolaze neprimjećeno i daju vremena za provedbu mobilizacije obrane.  U svakom slučaju svak ima svoga na tuđem terenu.

У времену пре 80-тих година војне вежбе се нису најављивале. Но, ни тада ни једна војска, ни једна држава нике кретала у рат без онога што се називало "заоштравањем" односа. У оно време, чим неко од суседа почне неке велике вежбе и наша страна је или такође организовала вежбе или је део јединица стављала у повишен степене борбене готовости. Зато нек стрепња од изненадног напада који следи за за 6 до 8 сати једноставно "не пије воду".

koje su vase procjene moguceg vremena otkrivanja za najgori slucaj

По мом суду, уз обавештајну службу какву је имала ЈНА, препознавање реалне опасности од агресије на СФРЈ је могло бити у најгорем случају за 30-20 дана пре агресије, а приближно тачно време о почетку напада за 24-12 сати пре самог  напада. Ово задње, тачно време почетка напада је мање битно јер би се одговор ( дбрана) припремио пре тога и зависило је од времена када противна страна стварно донесе ту (конкретну) одлуку.

Određenje pojma "bitka"

U vojnoj literaturi na "Zapadu" -uglavnom u časopisima koji  od 1975. godine izlaze u oružanim snagama zapadnih zemalja -pod pojmom "bitka" podrazumijeva se operacija i poseban oblik oružane borbe. Tako se u njima piše o "maloj bitci" i o "velikoj bitci", odnosno o operaciji operativnog nivoa i o operaciji strategijskg nivoa koja se često naziva i kampanja. U njihovoj ratnoj vještini bitka je strategijska kategorija, poseban oblik oružane borbe i sredstvo strategije (od 1982. godine i operatike - upotreba korpusa i većih jedinica operativnog nivoa i značaja) za ostvarenje strategijskih ciljeva u određenom periodu rata (ili rata u cjelini) upotrebom dijelova oružanih snaga strategijskog nivoa i značaja.

U vojnoj literaturi na "Istoku" - uglavnom u vojnoj literaturi oružanih snaga VU i SSSR-a pod pojmom "bitka" se podrazumijeva: izvođenje većeg broja jednovremenih i uzastopnih napadnih i odbrambenih operacija krupnijim grupacijama oružanih snaga na najvažnijim pravcima i vojištima radi ostvarivanja strategijskih ciljeva u ratu. U njihovoj ratnoj vještini bitka je također strategijska kategorija, poseban oblik oružane borbe i sredstvo strategije za ostvarenje strategijskih ciljeva u određenom periodu rata (ili rata u cjelini) upotrebom dijelova oružanih snaga strategijskog nivoa i značaja - armija i fronta.

Određenje pojma "Bitka"

U vojnoj literaturi JNA (uglavnom u enciklopedijskoj i leksikografskoj) bitka se načelno određuje kao odlučujući sudar između protivničkih strategijskih grupacija oružanih snaga ili oružanih snaga u cjelini, čiji rezultat presudno utječe na ishod određenog perioda rata ili rata u cjelini.
U kolokvijalnom govoru pod bitkom se, implicite, podrazumijeva operacija strategijskog nivoa i značaja za oružane snage.
Nasuprot tome u ratnoj vještini OS SFRJ bitka se nije uvažavala ni kao strategijska kategorija, ni kao oblik oružane borbe ni kao sredstvo strategije za ostvarivanje strategijskih ciljeva koji su značajni za uspješan ishod jednog perioda rata ili rata u cjelini.
U nekim naučnoistraživačkim radovima dana je radna definicija pojma "bitka".

Pod bitkom u ONOR-u može se podrazumijevati ukupnost jednovremenih i uzastopnih operacija i bojeva koje se izvode krupnijim grupacijama oružanih snaga u datom vremenu na najvažnijim pravcima ili prostoru SFRJ radi ostvarivanja osnovnog strategijskog cilja u datom periodu rata. Na osnovu nepotpunog istražavanja smatralo se da je bitka strategijska kategorija, najsloženiji oblik oružane borbe i osnovno sredstvo strategije za ostvarivanje osnovnih strategijskih ciljeva u određenom periodu ONOR-a (ili ONOR-a u cjelini) upotrebom dijelova oružanih snaga strategijskog nivoa i značaja, ili cjelokupnih oružanih snaga.