PALUBA

Osamdesetih godina prošlog stoljeća JNA je krenula u modernizaciju svojih snag kupujući ili uzimajući licencu za razne oružane sustave.
O mnogima smo imali prilike čitati i na Palubi ail jedan sistem se je samo spominjao kroz temu M-84.

To su laserski daljinomjeri koje je po moim saznanjima radila tadašnja Iskra.
Nažalost nikakvih specijalnih saznanja nemam osim šta sam davno čitao po štampi a i to je bilo strogo filtrirano.

Za tu tematiku imam samo ova dva isječka iz nekadašnje Arene.

[attachment=1]
[attachment=2]
Možda se nađe netko ko bi nam napisao nešto više u vezi proizvodnje.
Moje mišljenje je da su ovo laseri slični onima koji su ugrađivani u tenkove.

poz.

U časopisu HV je detaljno opisan sistem sa puno tehnikalija pa da vidimo o čemu se radi.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Nebi htio pogriješiti ali mislim da sam na području exYu vidio slike samo u VS.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
I to je to, poz.

Ovakav sa slike koristila je i SV.





Kontejner u kome se laser prenosio, bio je vrlo neudoban za nošenje, a baterije teške, tako da su izviđači na osmatračnicu vukli samo laser, postolje i jednu bateriju, dok je druga ostala u Tam 110.

U artileriji SV zamenio ga je moderniji Artes 1000, neznam dali je ostao u ČOP kod MB 120 mm.

LPB

Jedinica u kojoj sam sluzio vojni rok u JNA imala je jedan ovakav laserski daljinomer. Bio je strane proizvodnje, svedske, cini mi se. K'o sto kolega gore rece, prenosio se u kabastom metalnom (aluminijumskom) koferu sa samo jednom ruckom i bio je izuzetno nezgodan/tezak za transport.

Jednom prilikom, tokom uspona na osmatracnicu za vreme gadjanja u zimskim uslovima, dosli smo u situaciju da vise nismo imali snage da ga nosimo. Gazili smo dubok sneg - preko kolena, negde i do prepona, uzbrdo, kroz sumu, dok je povremeno padala ledena kisa. Na kraju smo ga izvukli tako sto smo ga vezali kanapom za ciscenje oruzja i vukli za nama. Komandir jedinice je poludeo kada je video u kakvom stanju je kutija bila nakon ovakvog tretmana - mislim da je bar trecina farbe bila odrana sa nje :). No, ja sam poludeo jos vise kada nam je rekao da u magacinu postoji ranac za nosenje daljinomera i da smo trebali da ga ponesemo sa nama. I stvarno, po povratku sa terena, nasao sam taj ranac u magacinu i posle smo ga tako nosili po terenu.

Pozdrav

Ja sam '90 koristio rucni dvogled sa ugradjenim laserskim daljinometrom.

http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS-201-LGCwWtkYSb09nzgHcAvQhDBSrSLZsMjvTRz9B05KIjBb6BKubqOu

Mislim da se duzio jedan na bateriju. Ako se dobro secem merio je do 3 ili mozda do 5 km sa greskom od 5 m.. Uvecanje je 10X Po fiksiranju cilja pritisne se taster i posle dve sekunde se u desnom gornjem delu vidnog polja pokazu jedan ili dva broja ispisana crvenim diodama. Cesto su bila dva ocitavanja za slucaj da se laser na putanji do cilja odbije o neki list ili travku... Prelep gedzet, tezak i glomazan za neko nosenje u odnosu na obican dvogled, ali neuporedivo prakticniji od ovih skalamerija o kojima ste gore pisali.