PALUBA

   Za naoružanje prvih francuskih bojnih brodova izgrađenih posle prvog svetskog rata,Dankerk i Strasbur,odabrani su topovi kalibra 330 mm.Bili su montirani u četvorocevne kule koje su prvi put viđene na bojnim brodovima klase Normandija.Proračunom je utvrđeno da dve četvorocevne kule donose uštedu u težini od 27.6 %,u odnosu na četiri dvocevne,ali isto tako je postojao rizik da neprijatelj sa jednim sretnim pogotkom izbaci iz upotrebe polovinu topova glavne artiljerije.Topovi su imali veliku brzinu zrna na ustima cevi i veliki domet,sa odličnom probojnošću oklopa.

     oznaka: 330 mm/50 M 1931
     težina oruđa: 70535 kg
     dužina oruđa: 17.17 m
     dužina cevi: 16.64 m (50.44 kalibara)
     dužina ožljebljenog dela cevi: 13.94 m
     broj žljebova: 80
     dimenzije žljebova: 3.2 mm dubina,7.73 mm širina
     širina polja: 5.2 mm
     ugao uvijanja žljebova: zrno napravi jedan puni krug na svakih 64.95 cm
     zapremina barutne komore: 293 dm3
     brzina paljbe: 1.5-2 zrna u minuti
     masa barutnog punjenja: 192 kg
     životni vek cevi: 250 zrna

   Municija
 
Pancirna granata
  
     masa: 560 kg
     dužina: 165 cm
     eksplozivno punjenje: 20.3 kg
     brzina na ustima cevi: 870 m/s
    
Fugasna granata

     masa: 552 kg
     dužina: 165 cm
     eksplozivno punjenje: 63.5 kg
     brzina na ustima cevi: 885 m/s

Dometi za pancirnu granatu

elevacija          domet          brzina udara          ugao pada

  4.3                 10000             689 m/s                  5.2
  7.2                 15000             611 m/s                  9.1
 10.2                20000             535 m/s                 14.2
 14.8                25000             492 m/s                 21.3
 19.6                30000             466 m/s                 28.8
 25.4                35000             461 m/s                 36.8
 35.0                41700

Domet za fugasnu granatu

elevacija          domet
 
35.0                 40600

Probojnost oklopa

daljina             bočni oklop    oklop palube

    0                   713 mm
 23000                342 mm             105 mm
 27500                292 mm             110 mm

Probojnost oklopa je dobijena empirijskom formulom mornarice SAD za brzinu od 870 m/s na ustima cevi

   Kule

masa: 1473 t
elevacija: 35 stepeni
brzina elevacije: 6 stepeni u sekundi
azimut: A kula +/- 143 stepena
             B kula +/- 150 stepeni
brzina po azimutu: 5 stepeni u sekundi
razmak između dva unutrašnja topa: 254 cm
razmak između susednih topova: 169 cm
oklop: do 330 mm

Dva motora od po 75 KS za pokretanje po elevaciji i dva motora od po 100 KS za pokretanje po azimutu

[attachment=1]

[attachment=2]

U vecini literature Denkerk i Strazbur se vode kao bojni krstasi a ne bojni brodovi.

To je zato što su ih englezi proglasili za bojne krstaše,a neki francuski pomorski stručnjaci su to oberučke prihvatili.U vreme njihove gradnje su svi bojni brodovi u svetskim mornaricama bili drednoti iz prvog svetskog rata brzine do 25 čv,sem britanskih Rodneya i Nelsona koji su ušli u sastav tokom 1927 godine,ali koji su imali brzinu drednota iz I SR (23.8 čv).Brodovi ove klase su bili pravljeni kao odgovor na nemačke džepne bojne brodove i zbog toga su morali da budu brzi (31 čv).U neku ruku su brodovi Dankerk i Strasbur preteče modernih bojnih brodova iz drugog svetskog rata.

Prema francuskoj literaturi, koju posedujem, klasa Dukerque je klasifikovana kao "cuirassé rapide", sto ce reci brzi bojni brod. Sto se njihove tonaze tice, mislim da objasnjenje lezi u cinjenici da su projektovani i izgradjeni posle vasingtonskog sporazuma, gde je francuska RM bila ogranicena na 175,000 tona ukupnog deplasmana bojnih brodova, a posto je Francuska u to doba bila u ekonomskoj krizi, resenje je nadjeno u izgradnji modernih bojnih brodova, i zadrzavanju i modernizaciji drednota iz I S.R. Znaci plan je predvidjao izgradnju dva velika i jaca BB klase Richeleu, koji bi bili maksimalno oklopljeni i naoruzani, i ciji deplasman bi dostigao maksimum koji je vasingotnski sporazum dozvoljavao (35,000 t), i dva manja bojna broda klase Dunkerque. Oni su trebali da zamene dva bojna broda klase Paris, i to France (izgubljen u brodolomu 1922.) i l'Océan (raspremljen 1938.). Po svim svojim karakteristikama su bili bolji od dzepnih bojnih brodova klase "Deutschland". Sve ostalo je Motorista objasnio :)

Najveći problem u označavanju ranih brodova nastao je kod brodova koji su gradjeni prema odredbama raznih pomorskih ugovora gde je ograničavana tonaža i slično. Tada su nastajali razni bastardi, koji su za jednu stranu bili oklopni krstaši, za drugu džepni bojni brodovi i slično...

Uglavnom se danas prihvataju klasifikacije brodova onako kako ih je klasifikovala britanska mornarica,npr:
Džepni bojni brod klase Deutschland-Pocket battleship,izvorno su ga nemci klasifikovali kao Panzerschiffe-bukvalno oklopni brod.

Strasbourg i Dukerque nisu  odgovor na njemačke oklopnjače klase Deutschland, što je je netočna teza stratega V. Britanije, brodovi klase Strasbourg odgovor su na rekonstrukciju talianskih bojnih brodova iz prvog svjetskog rata. Između ostalog kalibar glavnih topova povečan im je s 305mm na 320mm,a ugradnjom novih kotlova (zbog kojih su produženi ugradnjom nove sekcije) i parnih turbina brzina im je povečana s 21 čvor na 30 čvorova. To je pravi razlog konstrukcije novih topova od strane francuske mornarice kao i projektirana i ostvarena brzina od 32 čvora bojnih brodova, što je francuska kategorizacija, klase Strasbourg. Bojni brodovi klase Jean Bart odgovor su francuza na izgradnju taljanskih brodova klase Imperio. U rangiranju protivnika francuske na moru Italija je bila na prvom mjestu, jer je Francuska pravilno ocijenila da će najveće bitke francuska RM voditi u Sredozemnom moru. Malo se zna da je osim Italije i Francuska smatrala Sredozemlje svojom "barom", bez obzira i na prisutnost V. Britanije.

Pa i nije baš to sve tako; naime, pre će biti da su Italijani modernizovali svoje drednote, da bi parirali francuskim bojnim brodovima klase Bretagne, koji su imali 10 topova kalibra 340 mm. Bojni brodovi klase Dunkerque su trebali da budu spoj brzine i dalekometne artiljerije, ali nauštrb slabijeg oklopa. Samim tim, nisu se smatrali dostojnim protivnikom italijanskih modifikovanih drednota.

Pozdrav
Malo ste zalutali sa prvobitne teme,ali nije vazno.
Klasi Dunkerque je bila uzor britanska klasa Nelson,samo da nisu stavili tri topovske kule zbog ustede na tezini(ionako je imao 33.000 tona puno nakrcan),zbog tih razloga su stavili dve cetvero cevne kule koje isto nisu neko dostignuce jer su ih imali i prije pre prvog svetskog rata(Normandie i Tourville klasa).
Sa cetvero cevnim kulama su hteli da naprave veci razorni ucinak na meti a te topovske kule su Britanci direktno kopirali na King George V klasi.
Jos nesto,most sa Nelsona i Rodneya je isto kopiran na Dunkerque klasi..

Da li je istina da su italijanski BB imali ubedljivo najgore sisteme za nishanjenje i proracun elemenata gadjanaja?
Ako je tako da li bi neko pokrenuo topic o tome.
Za pocetak da li bi neko bio voljan da objasni elemente gadjanja brodova u to doba.
Meni je poznat rad klasicne artiljerije sistema izvidjac mernik - topograf -racunac.
Neko jednom davno rece da u obalskoj artiljeriji taj niz imajos jednog coveka

Francusku bojni krstasi DUNKERQUE i STRASBOURG nisu nastali kao protivteza ni dzepnim bojnim brodovima , ni Italijanskim bojnim brodovima , vec kao protivteza Nemackim bojnim kratasima SCHARNHORST i GNEISENAU !

Teško da su mogli da ih grade kao protivtežu Gnajzenauu i Šarnhorstu.

Dankerk: kobilica položena 24 decembra 1931, porinut 2 oktobra 1935, završen 1 februara 1936 godine.
Strasbur: kobilica položena 25 novembra 1934, porinut 12 decembra 1936, završen 6 aprila 1939 godine.

Gnajzenau: kobilica položena 14 februara 1934, porinut 8 decembra 1936, završen 21 maja 1938 godine.
Šarnhorst: kobilica položena 14 februara 1934, porinut 3 oktobra 1936, završen 7 januara 1939 godine.

Skinu mi odgovor sa tastature....

Gospodin Ian Alan u svojoj knjizi "British, Soviet, French and Dutch battleships in WW2" iz 1980. godine kaže sledeće:
"U decembru 1931. godine, nakon duge debate u Parlamentu, odobrena su novčana sredstva za gradnju Denkerka. 1934. godine, kada je Musolini najavio polaganje kobilice za dva italijanska bojna broda, odobrena su sredstva za izgradnju još jednog broda klase Denkerk, Strazbur..."

Inače, projekat za ove brodove započet je 1926. godine...

Ne razumem te, uzmi da je za projektovanje broda potrebno par godina, a u slučaju Francuza i više. Glavni strah su izazvali brodovi klase Dojčland jer su bili brži od svih dotadašnjih bojnih brodova u upotrebi ( 26 čv), a opet su imali jače naoružanje od teških krstarica i sličnu oklopnu zaštitu.

Vinston Cercil u knjizi " Drugi svetski rat " za koju je dobio nobelovu nagradu iz knjizevnosti , u delu o bitci kod Mers el Kebira kada su u drugom svetskom ratu vodili pomorsku bitku Britanci protiv Francuza kaze da je klasa DUNKERQUE gradjena upravo da bi bili jaci od brodova SCHARNHORST i GNEISENAU ! ! !

Knjiga Vinstona Čerčila i nije baš najbolja referenca za proučavanje pomorskog ratovanja u II S.R. U jednom od prethodnih postova sam naveo glavni razlog zašto su Francuzi izgradili klasu Dunkerque. Pre svega zato što je tonaža bojnih brodova koju smeli dostići iznosila ukupno 175,000 tona. Drugi razlog zašto su ih gradili je bio taj što su se bojali nemačkih džepnih bojnih brodova (raidera) klase Deutschland. Naime, brodovi klase Deutschland nisu mogli da budu ravnopravni protivnici bojnim brodovima iz I S.R., ali su zato predstavljali ogromnu opasnost po razarače, lake i teške krstarice, kao i za pomorski saobraćaj, koji bi štitile upravo takve jedinice. Zato su Francuzi pokušali da nađu alternativno rešenje, i to kroz spoj brzine i jačeg naoružanja. I tako je nastala klasa Dunkerque, kao što je Motorista naveo.   

Zastavniče, pravo kažeš da se memoari Vinstona Čerčila teško mogu uzeti za relevantan izvor...
Uostalom čovek je sam lepo rekao...

"History will be kind to me, for I intend to write it". - Winston Churchill

"Istorija će biti ljubazna prema meni, jer ja nameravam da je napišem".

Čovek je jednostavno rešio da sam ispiše istoriju kako njemu odgovara...I nije jedini koliko vidim....

O klasi Dunkerque sam slušao na predavanju 2006. u Parizu, koje je držao penzionisani francuski kontraadmiral, pročitao sam i trilogiju "Les cuirasses Dunkerque, Strassbourg, Richeleu et Jean Bart", koju je napisao Robert Dumas, kao i knjigu "Cent ans de cuirassés français", koju je napisao Eric Gilles, koji je i sam bio oficir na "Richeleu". Sajtove na netu, kao i knjige na engleskom i da ne pominjem. Da ponovim pitanje: odakle ti izvori, kojima bi mogao da potkrepiš svoje tvrdnje?

Svi moguci podaci o ovom topu:
http://www.navweaps.com/Weapons/WNFR_13-50_m1931.htm

Je li mu desant na Galipolje najveće dostignuće na toj funkciji?