PALUBA

[attachment=1]
Browning m1921M2HB (vazdušno hlađene cevi)
[attachment=2]
Browning m1921M2 (vodeno hlađene cevi)

Mitraljez Browning M2 je namenjen za uništavanje žive sile, neoklopljenih i lako oklopljenih vozila, vatrenih tačaka, niskoletećih aviona i helikoptera i manjih plovnih objekata na daljinama do 2000 metara. To je univerzalno oružje koje koristi pešadija, ugrađuje se na borbena vozila, avione, helikoptere, brodove.

Razvoj teškog mitraljeza velikog kalibra u SAD započet je 1918 na zahtev generala Peršinga, komandanta američkih ekspedicionih trupa u evropi. On je zahtevao teški mitraljez sposoban da uništi vojne letelice i zemaljske mete kao što su oklopna vozila. Zadatak razvoja takvog oružja i municije zadat je Džonu Brovningu (tada stacioniranom u koltovoj fabrici) i fabrici oružja Vinčester. Osnovna šema novog mitraljeza zaključena je 1921 godine. Zvanično je usvojen 1923 kao 'mitraljez kalibra .50 (12.7mm)m1921', imao je vodeno hlađenje,'hranio' se redenikom.Iste godine je postao i zvanični protivavionski mitraljez pešadije i mornarice. Godine 1930 usvojen je i modifikovani mitraljez m1921A1 i i dalje se nastavilo sa njegovom modernizacijom nebi li se proizveo mitraljez pogodan za svaku upotrebu. Glavne izmene u dizajnu napravljene su od strane Dr. Samuela Grina koji je redizajnirao sanduk tako da može da se koristi u kombinaciji i sa vazudšno hlađenim i sa vodeno hlađenim cevima. Takođe je razvio mehanizam za punjenje koji može da se prebacuje na bilo koju stranu. Ovaj novi mitraljez nosio je oznaku m1921M2. pošto su vazdušno hlađene cevi bile previše lake da izdrže napor pod kojim su bile u kopnenoj vojsci ubrzo su bile razvijene i 'teške cevi' tako da je i ova verzija mitraljeza dobila novu oznaku - M2HB (Heavy Barrel). Američke gabrike su između 1941 i 1945 napravile malo manje od dva miliona ovih mitraljeza (M2) a od tog ukupnog broja 400.000 je bilo M2HB.

Posle wwII, Brovningovi mitraljezi postali su deo arsenala mnogih zemalja, ponajviše članica NATO-a a proizvodnja m1921M2HB se nastavila u SAD i belgiji.

Mitraljez M2MHB može da puca poluautomastkom i rafalnom paljbom. Cevi mitraljeza se uvrću u ležišta i nisu 'brzo odvojive' na standardnim M2HB mitraljezima; Takođe kada se instalira pre pucanja cev mora se podeseti/proveriti dihtung da nebi došlo do zaglavljivanja. Kasnije, tokom 1970-ih i 1980ih neke kompanije razvile su verzija sa mogućnošću brzog menjanja cevi (QCB - Quick Change Barrel). Ova verzija se u jako malo detalja razlikuje od originala i ima dodate još neke branike kako se teška cev nebi previše drmala.
Browning M2HB mitraljezi koriste dezintegrišući (raspadajući) redenik s kojim se može puniti sa leve ili desne strane(uz zamenu mesta nekih delova, ovako se takođe može i promeniti strana sa koje će se mitraljez repetirati). Punjenje redenikom odvija se u dve faze - svaki metak se prvo izvlači iz redenika unazad rotirajućim izvlakačem na klipu. Kada je metak izvan redenika spušta se u ležište T oblika i gura se napred u cev. Čaure se kasnije izbacuju napolje kroz dno sanduka drugim metkom ili u slučaju zadnjeg metka repetiranjem.

Kalibar: .50BMG (12,7x99mm)
Težina: 38 kg Mitraljez, 58 kg sa M3 tripod-om
Dužina: 1650 mm
Dužina cevi: 1140 mm
Punjenje: redenikom
Kadenca: 450-600 rounds/min
Efikasan domet:1850 m
Maksimalni domet: 6830 m

*Ovo oružje nalazi se u arsenalu Vojske Srbije!

Ja se izvinjavam ako ima pravopisnih grešaka i frljanja s padežima, ceo dan mi se mantaju slova pred očima ...

Browning M2 HB u Slovenačkoj vojsci

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

LPB

http://www.youtube.com/watch?v=6VA-SB3KNb8

http://www.youtube.com/watch?v=bb4GWulXVxg

http://www.youtube.com/watch?v=Y0hdluFj5Hc
 :pirat :pirat :pirat             :krsta

Samo mi nije jasno kako su ovo uspeli da izvedu?  :krsta

Vjerovatno su zeznuli nešto prilikom sklapanja, rekao bi da uopšte nisu privili cijev, mada opet, sumnjam da su toliko glupi  ::) ???  ;D ;D ;D ;D

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]


LPB

Dal je Zastava proizvodila nesto slicno?

Ово оружје, баш у варијанти (постољу) које је Божо поставио,  сам учио и вукао као питомац. Тешко за ношење, само тако. Оно четворокрако постоље је само за себе тешко преко 40 кг. Кад се скину краци има једну ручки коју си једва могао да ухватиш једном руком па је "откидало руку". Наравно то је предвиђено само за нека кратка померања,али смо то ми вукли из касарне у Пазарићу (полигон за обуку у близини Сарајева) до места за обуку сигурно 500-600м. Четворокрако постоље је првенствено намењено за гађање циљева у ваздушном простору,а трокрако за гађање циљева на земљи.

Заборавио сам како се митраљез склапа и расклапа (морао бих узети оруђе у руке да бих се сетио), али је захтевало пажљив рад код склапања. Морао се подесити зазор на челу затварач и код ударне игле. У прибору су били шаблони који се умећу ради контроле и подешавања на којима је писало:  Fire / no fire, и go/no go. Давно је то било, па сам заборавио. Можда ће неко од ваздухопловаца (оружара) то боље знати јер је митраљез на галебу (Г-2) био готово исти  (М-3). А можда и тенкисти јер су их имали на оклопним транспортерима.

Proizvodi mitraljez M-87 u kalibru 12,7x108mm (kopija/licenca sovjetskog/ruskog mitraljeza NSVT) i M-02/M-07 takodje u kalibru 12.7x108mm (kopija/licenca ruskog mitraljeza Kord)

Na M-152 i M-153 su bila po dva ova mitraljeza koje su "dužili" minerci. Kod svakog rasklapanja i sklapanja su morali da vrše kalibrisanje zazora između cevi i bloka zatvarača. Kalibrisanje se vršilo, ako se dobro sećam, zavrtanjem cevi i korištenjem šablona koje džumba pominje. Svaki put kada se zavrtala cev čuo se zvuk ( klik) i proveravao se zazor.

Ne zamerite mi ako sam nešto pogrešno naveo, ali od mojeg zadnjeg susreta sa ovim mitraljezom je proteklo skoro 20 godina.

Imam cijev teškog mitraljeza M2. Otkud (i od kad) to u mom podrumu, pojma nemam.

[attachment=1]Izvor:VP-magazin za vojnu povijest

У тексту који је постави Кандер пише да је приликом испитивања 1917.године, из митраљеза М1917А1 испаљено 20000 (двадестхиљада) метака у једном рафалу, без застоја. Не могу да верујем. Немогуће. Где нађоше такав реденик. Па цев би се усијала и распала. Да су рекли 200 да поверујем, али 20000.

I meni je šašav taj podatak,ili je štamparska greška ili su pucali manevarskom municijom prilikom ispitivanja :)))

Naisao sam na ovaj interesantan link u vezi sa M2....ima lepe slike,sheme i objasnjenja.
http://www.inetres.com/gp/military/infantry/mg/M2.html

Nemojte zaboraviti da su to bili vodom hladjeni mitraljezi, pa ih je bilo malo teze pregrevati.

[attachment=1]

A sto se 20.000 metka tice, verovatno su testiranje radili sa prekidima po nekoj semi kao na primer na svakih 1000 pauza od 10 minuta, na svakih 5000 dopuna vode i slicno. :) :)

A sada malo o podešavanjima mitraljeza pre paljbe.Na mitraljezu se podešavaju dva parametra: čeoni zazor i vreme opaljenja. To se vrši sledećim kontrolnim alatom:

[attachment=1]

Čeoni zazor je rastojanje između zadnjeg preseka cevi i čela zatvarača.Šteluje se na sledeći način: Udarna igla u zapetom položaju,cev zavrnuta do kraja pa vraćena za tri klika,zbog lufta u navojnoj vezi cevi i nosača cevi ručicu za zapinjanje povući unazad tako da se nosač cevi i zatvarača odvoji od sanduka za 2-3mm, i u otvor između zadnjeg preseka cevi i čela zatvarača uvući kontrolnik ''GO''. Ukoliko kontrolnik ne može da uđe odvijati cev za po jedan klik. Posle toga u otvor staviti kontrolnik ''NO GO'' koji ne sme da uđe. Ukoliko ulazi, cev zavijati za po jedan klik.

[attachment=2]
[attachment=3]

Pošto je veliki broj ovih mitraljeza prošao kroz moje ruke, na dva sam našao slomljene poklopce sanduka, a na 5-6 mitraljeza je bio pukao nosač cevi i zatvarača. To se sve desilo zbog nenaštelovanog čeonog zazora.
Da bi mitraljez besprekorno funkcionisao potrebno je da se opaljenje izvrši u jednom trenutku kretanja cevi sa zabravljenim metkom u napred. Zbog toga se vrši štelovanje vremena opaljenja,koje se uvek vrši posle štelovanja čeonog zazora. Ručica za zapinjanje se povuče malo u nazad, pa se između sanduka i nosača cevi i zatvarača (oko cevi) postavi kontrolnik ''FIRE''. Pritisnuti okidač na vrataocima-mitraljez mora da okine. Ručicom za zapinjanje povući zatvarač u zadnji položaj,pritiskom na obarač dovesti ga u prednji polozaj (to se radi zbog zapinjanja udarne igle), u otvor postaviti kontrolnik ''NO FIRE''. Pritiskom na okidač mitraljez ne sme da okine.

[attachment=4]
[attachment=5]

Ukoliko mitraljez sa postavljenim kontrolnikom ''FIRE'' neće da opali, skinuti vrataoca i točkić-podupirač poluge za okidanje zavijati u desnu stranu, dok se ne dobije okidanje, a ukoliko mitraljez sa postavljenim kontrolnikom ''NO FIRE'' okida, točkić odvijati u levu stranu.

[attachment=6]

Хвала колега што си прецизно објаснио како се обављају та подешавања, веома важна за добар рад митраљеза. На први поглед компликовано, али није.

Koliko često se to radi? Koliko vidim, menjanje cevi ne uteče na "štelovanje" mitraljeza.

LPB

Ima li ovaj ili sličan Browing u kalibru 7.62 x 63 (30-06 springfield)?

Zamena cevi utiče na čeoni zazor, pošto se on podešava odvrtanjem i zavrtanjem cevi. Ima cevi koje je potrebno potpuno zavrnuti ali i odvrnuti za po 1,2,3 pa i 4 klika da bi č. zazor bio naštelovan. Mitraljezi na ovim prostorima potiču uglavnom iz vojne pomoći SAD-a Titovoj Jugoslaviji, i stari su po 70-ak godina tako da je prava umetnost baratati sa njima bez zastoja. Mitraljez je inače jako komplikovan i ne oprašta greške, tako da je potrebno jako mnogo znanja i pripremnih radnji. Postoji i mitraljez u kalibru 30-06, mislim da mu je oznaka M1919, rasklapao sam ga ali nažalost nisam pucao iz njega pošto smo ih sve uništili.

On se beše štelovao sa ovim tankim pločicama?

Znači kod M2 nema brze zamene cevi?
Koji je model bio u naoružanju JNA?
Koliko vidim osnovni model bi trebao biti "Browning Machine Gun, Cal. .50, M2HB"

U SV sam gledao M2HB QCB (QCB - quick change barrel - brza zamena cevi), nabavljen 2005.


LPB

JNA je imala M2 HB, koje Srbija i danas koristi, ali u jako malim količinama. Dosta ih je izveženo. U Kanadi može da se kupi reparirani M2 HB prepravljen na poluautomatsku paljbu (mi im prodali). Na internetu sam gledao da Amerikanci imaju model sa brzim menjanjem cevi, postoji čak i komplet za konverziju M2 HB u model sa brzim menjanjem cevi (u komplet idu obloga cevi sa limenim utvrđivačem, brava i oslonac udarne opruge) ali kako to sve funkcioniše uopšte mi nije jasno. Morao bih da ga ''opipam''. Inače po  slikama mitraljeza iz Slovenije koje si postavio čini mi se da se tadi o staroj JNA Brondži. Čak im je i otpala desna ručica postolja M 63, i nedostaje nosač municijske kutije.

Naopako se izrazio. SV ima količinu M2HB, koju potiče iz JNA (kao onaj na slici) ali je 2005 naručila i dobila M2 HB QCB model (gledao na Svarunu (Patria)  - nažalost nisam slikao).

[attachment=1]

Inače lepa slika M2 HB QCS
[attachment=2]

I kit
[attachment=3]

Zamena cevi na M2 HB QCS (na 0:50)
http://www.youtube.com/watch?v=-b7ynt960-s


Zanimljivo dešavanje, ako je zazor pogrešno postavljen
http://www.youtube.com/watch?v=rQep2nWGfBw

LPB

Po ovim  slikama vidim da se na novoj verziji mitraljeza cev užljebljuje u nosač cevi i zatvarača okretanjem za određeni ugao (kao na KPVT-u), i tu onda verovatno nema štelovanja čeonog zazora. Numeričke mašine su čudo. Mi koristimo stare M2 HB dok traju zalihe municije (greota da se baci), inače imamo i mnogo bolje mitraljeze: Zastavinu kopiju NSV-a. Novi,lakši za 13 kg, neuporedivo jednostavniji za rasklapanje, koriste jači metak i imaju hromiranu cev (koja se menja podjednako lako kao i na M2 QCB). Nisam neki ljubitelj Zastave, ali NSV i M84 su stvarno uspeli da ''ubodu''.

Nekada su se čeoni zazor i vreme opaljenja štelovali ovim kontrolnikom, dok je trodelni kontrolnik bio u kompletu avionske verzije.

[attachment=1]

[attachment=2]

Grupni nizač metaka M 7.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Dobra mašina,mi smo devedesetih imali jedan m1919 ali u 7,9 mm.Dobro praši,ne rasipa i lako ga je nosati po tranšeji.Od tačke do tačke.Ove M2 su montirali na svašta ali nisam imao priliku da konzumiram.Sve američko,čak i oznake.Mislim da je kolega sa nekog tamo aerodroma  govorio da "Jastreb"ima ovu lepoticu u više primeraka.Američka pomoć 50/tih.Nama koji smo navikli na sovjetske klonove sve ovo je bilo egzotika,iako pomalo vremešno dobro je tuklo. ;)

http://www.youtube.com/watch?v=_5i-STGbKJg

Znači, vojske sa prostora bivše Jugoslavije  imaju Brauninge uglavnom nasleđene od JNA, koji potiču:

-sa aviona P-47 Thunderbolt (8 komada po avionu, ukupno 1064), F-84 Thunderjet (6 komada po avionu, ukupno 1386), F86 Sabre (6 komada po avionu, ukupno 726)
-sa tenkova M4 Sherman (599 komada), M47 Patton (638 komada)
-sa Halftracka
-sa oklopnih automobila M8 Greyhound (265 komada)
-sa samohotki M18 Hellcat i M36 Jackson i M7 Grant (715 komada)
+ dobila je mitraljeze M2 za pešadijsku upotrebu, verovatno korišćene u Drugom svetskom ratu.

Lepa brojka. Ako računamo samo Brauninge dobijene sa vozila i aviona, minimum se skupilo 5393 Brauninga, ne računajući one sa poluguseničara.

Jedno vreme me bockalo, kakva je verzija cevi na M2..

[attachment=1]

Pa sam posle video, da je to pojačivač trzaja za manevarsku municiju BFA M19..

[attachment=2]
[attachment=3]

Kad se nađe šta je to sve postaje mnogo jasnije i kako to da se nisam prije to setio da je to to.. :zid

[attachment=1]

Zar na avionima nije bila verzija M3?

Po podatcima Bojana Dimitrijeviča i PVZ Pivke, JNA je dobila 2466 mitraljeza 12,7mm sa 7,5 mio metaka.

M3 su se na avione počeli ugrađivati kasnije u ratu, imali su olakšani zatvarač i veću kadencu od M2.

To onda znači da su F-84 i F-86 bili naoružani sa M3?
Kojom verzijom su bili naoružani P-47?

Vidio sam pravilo za četverocijevnu verziju sa mitraljezima M3.
Je li to orginalna američka konstrukcija ili je JNA na vlastito proizvedena postolja montirala sa aviona skinute M3?

Tanderbolti su imali mitraljeze M2, a Tanderdžeti i Sablje M3.

Mala je razlika između M2 i M3. Neki dan mi je brat objašnajavo (on je avio - oružar) u čemu je ali sam zaboravio i zašto je to tako. Sećam se da je pominjao razliku u oprugama na dnu sanduka. Kod M2 je žičana spiralna , kod M3 je lisnata spiralna  (ili tako nešto).

Koliko sam shvatio, M3 ima veću kadencu.
Verovatno je zatvarač kod M2 teži, upravo zbog toga su opruge drugačije.

Na prostoru Jugoslavije je palo oko 400 bombardera B-17 i B-24, kao i oko 150 američkih lovaca. Tu je ukupno bilo oko 5000 mitraljeza M2. Većina je uništena pri padu, ali je dobar deo sačuvan i korišten od svih strana u sukobu, koliko su dozvoljavale zalihe municije.

Koliko se sjećam onog pravila o četverocijevnoj verziji M3, on je imao kraću i lakšu cijev, te obloga cijevi je išla ko kraja (kao kod M1919) i završavala pojačnikom trzaja.

Zastava ne proizvodi Kord, već samo NSV!

M-02 je pješadijske verzija M-87, ustvari nešto slično sovjetskom NSV na postolju 6t7.

Čudni su ti mitraljezi. Prave se sto godina, i ko zna kakvih sve modifikacija ima. U tehničkom uputstvu za M2HB iz 1965 god. spominju se teškocevni M2 i avionski mitraljez AN-M2, koji ima lakšu cev, oblogu cevi do kraja i ulje u amortizeru. AN-M2 nema meh. nišane, ručica za zapinjanje i vrataoca su drugačija, dok je zatvarač isti kao kod teškocevnog mitraljeza. Mitraljez je modularan, pa se sa njim može igrati kao sa Lego kockama. Skineš ovo, montiraš ono...
Teškocevne mitraljeze sam baš dosta radio, a par puta sam iz radoznalosti rasklapao i avionsku varijantu. Pretpostavljam da se radi o AN-M3, pošto je imao znatno olakšan zatvarač. Mitraljez nije imao ulje u amortizeru i nije imao polugu obarače zatvarača.
Niški odred je sa bataljenih M2HB prepakovao vrataoca, mehanizam za zapinjanje na te AN-M3. Mitraljezi su postavljeni ne Defendere, i to jako lepo radi.

 Amortizeri su "osuseni" tokom modernizacija propisanih od TU tokom 70-tih godina proslog stoljeca. Mitraljezi su formacijski pripadali vPVO u sastavu pjesadijskog bataljona. Zamijenili su ih PAT 20 mm i Strela 2M. Bili su i u sastavu topovskih baterija  u sastavu pukova PVO 90 i 94 mm. I zaboravili smo, PAM-ovi su bili na Higginsima. Ovi mitraljezi sa lakom cijevi i resetkastim nisanom su dati pomorskim jedinicama TO. Zadnji korisnici PAM-ova na postolju M63 su bili izdvojeni sastavi u skladistima Pozadinskih baza. A sad malo o nacinu upotrebe i o tehnickom odrzavanju. Municijske kutije su bile od 100 i od 105 metaka. Municija americkog porijekla je trebala biti unistena spaljivanjem ( ne potapanjem), ali tko zna zbog cega to nije bilo dovrseno( 90-tih klima nije bila povoljna). Maksimalna kolicina za spaljivanje po ognju je bila 150 metaka.
 Prije gadjanja municija nanizana u redenicima se provlacila kroz nizac metaka M7 radi kontrole. Nakon izvrsene kontrole ceonog zazora i vremena opaljenja, mitraljez se punio i ozezi. Trikovi, podmazajuci klizne povrsine i vodjice sa uljima razlicitih viskoznosti povecavala se ili smanjivala brzina paljbe. Svaki mitraljez je imao dvije cijevi ( teske 12,7 kg) i posluzioci su nakon uvjezbavanja uspijevali podesiti ceoni zazor i vrijeme opaljenja na svojim orudjima bez upotrebe kontrolnika.
Mitraljesci sa OT M60P su vrsili gadjanja sa transportera i sa postolja M3. Mitraljesci sa SVLR 128 mm M77 su gadjali samo sa postolja M3 jer su cahure ostecivale kabinu i vjetrobransko staklo.
Cetvero-cijevni sistem sa "prizemljenim" AN-M3 se zvao M78. Koristen je kao orudje PVO pri objektima Vazduhoplovnih baza i samo tamo.

Krajem 80-tih je jednom geniju palo na pamet da se izvrsi "modifikacija" povratnih opruga na mitraljezu njihovom zamjenom sa proizvodima fabrike u kojoj je imao familijarne interese. E pa nece moci!
  

Ta američka municija je krš. Svako malo neki neće da opali. Nalazio sam naprsle čaure u redenicima. Četrdesetpetica iz konzervi od 600 kom. radi kao sat, samo ako je mesingana.
Jednom mi se raspala Brondža. Ispalila desetak metaka i zakovala. Kad sam je na jedvite jade rasklopio, video sam da je zatvarač deformisan na mestu gde bravi. Kao da je metak imao jače punjenje. Zazor i vreme opaljenja sam lepo namestio. Možda se tokom paljbe  cev odvrnula, mada ne verujem.
Sa tim krševima samo muka. Em su stari, em mnogo komplikovani za nas.

@vodnik policije

Zasto nepredjete na NSV tj Zastavin M87?

Pare ili Zastava?

Koriste se i NSV mitraljezi, ali su na vozilima. Zastava je to uspela da napravi odlično. Pošto su Brauninzi na stanju, i pošto ima municije, koriste se i oni. Kad se pokvare, poprave se i teraj dalje.
Oni avionski koje sam spomenuo su stajali u magacinu do pre nekoliko godina u originalnoj ambalaži, neupotrebljavani.

Znači Browning napravljen za sva vremena?

Vala i jeste. Muče se da mu nađu zamenu, ali nešto ne ide...svako malo kažu da su napravili neko čudo koje će da ga menja, a onda to čudo polako nestane sa scene, dok matoro kljuse i dalje radi posao.

Avionski mitraljezi (i topovi) imaju tanje stijenke cijevi i magu ispaliti manje metaka bez hlađenja cijevi.

пре би се рекло да имају присилно ваздушно хлађење ;D

Evo tri avionska mitraljeza tek radi ilustracije. Prvi je Brauning (MK II, .303), drugi neki nemački (MG-17 7,9mm), a treći ruski (ŠKAS 7,62mm). Na njima se vidi kako su hlađene cevi.

[attachment=1]

Slikano u Muzeju vazduhoplovstva na Surčinu

Imaju vazdušno hlađenje, ali opstrujavanje cijevi je daleko intenzivnije na avionu koji leti na nekoliko kilometara brzinom više stotina km/h.
Tako da se cijev daleko sporije zagrijava na avionima, pa su i cijevi lakše.

зато сам и рекао да имају присилно ваздушно хлађење  ;D

[attachment=1]

Vodom hlađeni M2.

https://youtu.be/egsaVu2wgXM

https://www.youtube.com/watch?v=kiA_W9-pW9Y

Iznenađen sam zastojima :komp

Ma ko zna gde je stajao i ko ga je koristio? Možda je pucao još u Koreji/Vijetnamu/Bosni? Ko zna kako je održavan, čišćen, kakva je falš municija korišćena? Na snimku se vide mali zastoji, ali se otklanjaju repetiranjem, a normalno je i da se vade eventualno zaglavljeni metalni članci redenika.
Da ne valja ne bi ga koristili preko 70 godina! Jedina mana u odnosu na NSV je velika težina.

Ово су американци.. ипак, рекао бих да су застоји због муниције...

Gledam slike i video zapise o ovom čuvenom oružju, i primećujem da su nišanske sprave veoma jednostavne.
Pitam se može li se šta konkretno pogoditi sa tim oružjem (sa tim rudimentarnim nišanskim spravama - kružić i crtica), ili ono služi samo da se područje mete obaspe velikom količinom olova .....  :komp

Izuzetno precizno oružje. Problem je skakanje mitraljeza pri rafalnoj paljbi. Kada se na tronožno postolje M3 postavi mehanizam za upravljanje vatrom, koje spaja ušice na zadnjem donjem delu mitraljeza sa osovinom, koja se nalazi između zadnje dve noge postolja, i kada se stave džakovi sa zemljom na nožice postolja mitraljez je savršeno precizan.
U jedinici u kojoj radim koristimo te mitraljeze. Svi su iz vremena drugog svetskog rata. Gađanja su dosta česta, i kad iz mitraljeza gađaju dobro obučene posade,i kada se ispoštuju određene pripremne radnje, nikakvih problema nema. Savršeno funkcionišu.
Kada bi te Brondže znale da pričaju  ;D
Divim se tom oružju.

Као питомац сам гађао овим митраљезом, баш са тим нишанима, са троножног постоља. Појединачни циљ се погађа врло и прецизно. Када се гађа кошењем по правцу, е онда је мало теже (мислим да су се гађале 8 фронтално трчећих мета на фронту 80-100 метара) . У просеку су погађане 1-2 мете. Проблем је контрола ватре. Потребно је мало више вежбе и припреме, како рече Водник. 

https://www.youtube.com/watch?v=cmLnwiJRr78&t=641s