PALUBA

Istorija protivtenkovskih topova u sovjetskoj armiji


Protivtenkovski topovi kao vid artiljerijskog oruđa otpočeli su svoj razvoj početkom 30-tih godina 20. veka, što je bilo u vezi sa sve većim i brojnijim prisustvom tenkova na bojištu.
Uoči početka drugog svetskog rata, glavno artiljerijsko oruđe za borbu protiv tenkova u sovjetskoj armiji, bio je protivtenkovski top od 45 mm. On je imao opšteprihvaćeni naziv „četrdesetpetica“.
U početnim fazama rata četrdesetpetica se uspešno suprostavljala nemačkim tenkovima. Dalji razvoj oklopa iziskivao je potrebu za novim topom, većeg kalibra, a samim tim i veće probojne moći koji bi mogao uništavati savremene nemačke tenkove.

Razvoj protivtenkovskih topova nastavljen je i posle drugog svetskog rata. Konstruktori artiljerijskih oruđa su predlagali različite varijante. Eksperimentisalo se ne samo sa municijom, već i sa lafetima oruđa. Tako je na lafet jednog topa zakacen motocikl, što je obezbedilo bolje transportne karakteristike. Pedesetih godina kalibar protivtenkovskih topova je već dostigao 85 mm. Međutim, početkom 60-tih godina, dalji progres protivtenkovskih topova nakratko je zaustavila pojava protiv-oklopne vođene rakete.   

I možda bi to bio kraj priče o protivtenkovskim topovima da konstruktori artiljerijskih oruđa nisu primenili jedno novo tehnološko rešenje, a to je top sa glatkom cevi koji je omogućavao dalje povećanje kalibra.

[attachment=2]


Razvoj protivtenkovskog topa T-12


T-12 ili 2A19 je sovjetski protivtenkovski top sa glatkom cevi, kalibra 100mm.  Konstruisan je u konstruktorskom birou  „Юргинского машиностроительного завода“ broj 75 pod rukovodstvom „В. Я. Афанасьева” i „Л. В. Корнеева”. 1961. godine otpočela je serijska proizvodnja I top je uveden u naoružanje.
Pri konstrukciji, naročita pažnja je bila posvećena minimizaciji veličine I mase topa što je omogućavalo lakši transport i bolje maskiranje na položaju. Novi top je pružao mogućnost korišćenja šireg spektra municije, a pored standardnih granata mogao je da ispaljuje i vođene rakete.

[attachment=1]


...

Konstrukcija

Dvokraki lafet i cev oruđa su bili konstruisani po uzoru na 85-milimetarski top D-48 sa izžljebljenom cevi. Cev topa T-12 se razlikovala po tome što je bila glatka i većeg kalibra, a na kraju cevi je postojala gasna kočnica.


Nišanske sprave

Top poseduje dnevnu nišansku spravu OP4M-40 i noćnu APN-5-40. Uprkos činjenici da je top T-12 namenjen za gadjanje ciljeva direktnom putanjom on se može upotrebiti i za indirektno gađanje ciljeva jer poseduje i dodatnu nišansku spravu S71-40 i panorama PG-1M.


Municija

Borbeni komplet topa T-12 sačinjavaju nekoliko tipova podkalibarnih, kumulativnih i fugasnih(visoko-eksplozivnih) projektila. Za dejstvo po oklopljenim ciljevima upotrebljava se kumulativna i podkalibarna-pancirna granata koja može na daljini do 1000 metara probiti oklop debljine 215 mm. Ovom granatom je bilo moguće uspešno dejstvovati po tenkovima M60 i Leopard 1 koji su tada bili najmoderniji tenkovi mogućeg neprijatelja SSSR-a Takođe, iz topa T-12 moglo se dejstvovati vođenom raketom 9M117-Кастет. Ova raketa sa laserskim vođenjem bila je sposobna da probije oklop sa dinamičkom zaštitom debljine do 660 mm.


[attachment=1]
podkalibarna-pancirna granata



[attachment=2]
kumulativna granata



[attachment=3]
fugasna granata



[attachment=4]
protiv-oklopna vođena raketa 9M117


...

Varijante

Rezultati eksploatacije pokazali su da je potrebno izvršiti neke izmene u cilju poboljšanja karakteristika topa T-12. S tim u vezi, 1970 godine se pojavila unapređena modifikacija topa sa oznakom MT-12 Рапира. Glavna razlika od osnovnog modela bila je u tome što je MT-12 dobio novo vešanje lafeta sa torzionim oprugama koje su imale mehanizam za blokiranje da bi se pri dejstvu topa obezbedila stabilnost.

U toku modernizacije zamenjeni su točkovi i produžen je hod vešanja, usled čega je prvi put u artiljeriji trebalo primeniti hidraulične kočnice. Takođe u toku modernizacije konstruktori su obratili pažnju na opruge mehanizma za balansiranje (izravnjavanje), pošto hidraulički mehanizam za balansiranje traži stalno podešavanje kompenzatora kod raznih uglova elevacije.

Kod novog topa elevacioni mehanizam je sektorskog tipa, a pokretanje po pravcu je tipa puža. Oba mehanizma smeštena su s leva, a s desna je opružni izravnjajući mehanizam (za balansiranje) vučnog tipa. Vešanje topa MT-12 je torziono, sa hidrauličnim amortizerima. Koriste se točkovi od kamiona ZIL-150, sa GK gumama (gume sa dubokim šarama).


[attachment=1]


Top T-12 I njegovu modernizovanu varijantu MT-12 uglavnom su vukli guseničari MT-L i MT-LB.

[attachment=2]
Transporter-tegljač MT-L


Pri ručnom pomeranju topa pod zadnji deo krakova lafeta, stavljaju se valjci koji se pričvršćuju na levom kraku lafeta klinom sa navojem. Za pomeranje po snegu koristile su se skije sa oznakom LO-7, čime se omogućavalo gađanje sa skija kod uglova elevacije do 16^o , sa uglom zakretanja topa do 54^o , a kod elevacije do 20^o zakretanje topa je moguće do 40^o.

Taktičko-tehničke karakteristike
                                               T-12                                                MT-12
             
Posada                                   6 vojnika                                          6 vojnika
Dužina u marševskom pol.            9500mm                                           9650mm
Dužina cevi                              6126 mm                                           6126mm
Širina u marševskom pol.            1800mm                                             2310mm
Ugao dejstva po vertikali            -6^o do +20^o                                      -6^o do +20^o
Ugao dejstva po horizontali         u sektoru od 54^o                              u sektoru od 54^o
Maksimalna masa                       2750 kg                                             3100 kg
Maksimalna daljina gađanja          8200 m                                             8200 m
Brzina paljbe                           6-14 granata/min                                 6/14 granata/min
Brzina kretanja po putu              60 km/h                                              60 km/h


Top MT-12 je proizveden u velikom broju i bio je u naoružanju sovjetske armije, a takođe i armijama zemalja Varšavskog pakta. Određeni broj ovih topova nabavila je i Jugoslovenska narodna armija. 



Ovo bi bilo nešto najosnovnije o ovom oruđu.
Zahvaljujem se kumboru na pomoći oko prevoda sa ruskog.

Literatura: Sajt Vojno-tehničkog muzeja moskovske oblasti i emisija "Сделано в СССР"

Odlična tema. Mali doprinos, slike iz uputstva

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


I malo video materijala.
http://www.youtube.com/watch?v=nXs3WdWzRWw

LPB

   Posle 2000. sam imao priliku da vidim T-12 na Pasuljanskim livadama sa ugrađenim SUV-om domaće proizvodnje. Da li neko može da da više informacija o ovoj modifikaciji pošto je ovo sredstvo proglašeno neperspektivnim i više nije u naoružanju VS. Koliko mi se čini koristio je granate 100 mm, kao i umetnutu cev 20mm za obuku posada identične onima za T-55 ,koji ima izolučenu cev pa mi je bilo malo čudno kada sam saznao da T-12 ima glatku cev i da je novije rešenje od navedenog tenkovskog topa. Možda sam i permutovao oznake, pošto je prošlo dosta vremena od tada, pa bih voleo da neko ko je radio na ovom topu ili ga poznaje da objašnjenje.

M-87 Topaz
Jugoslovenska modernizacija PT topa T-12 i MT-12. na lafetu D-30J sa sistemom upravljanja vatre M-91 (modificiran SUV sa M-84)
M-?? TON   
Jugoslovenski prototip topa 100mm iz tenka T55 na lafeti D-30J, sa automatskim punjačem, SUV predviđen za obalnu artileriju.

Slike su vrlo retke, ali jih ima. Izvađeno iz teme Haubica D-30 Lyagushka (M1963) (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6316.0.html)



LPB

U ruskoj vojsci je u naoružanju top MT-12R, modernizovana varijanta koja se pojavila 90-tih godina. Na jednom ruskom sajtu sam pročitao da je kod nas izvršena modifikacija tako što je "artiljerijski deo" od T-12 prebačen na lafet haubice D-30.

Pre par dana mi je prošla ispred nosa jedna kolona sa topom MT-12. Nažalost nisam stigao lepo da uslikam. Ali ipak sam nešto uhvatio.


[attachment=1]

lafeta je bila od domače D-30J, top je bio T-12, dok je SUV bio izveden iz SUV M-84.

   Prema ovom članku preuzetom sa Wikipedije ispada da je taj top što sam video M-91 Mona a ne Topaz tj, T-12 100mm postavljen na lafet D-30J sa SUV-om od M-84?

Kako se T12 pokazao u praksi,na bojnom polju širom svijeta?

Bez obzira što je zbog dugačke cevi (63kal.) bio nešto nepraktičan za vuču ovaj top je u vreme kad se pojavio bio vrlo uspelo PO oruđe. Koristile su ga sve zemlje VU, kao i SFRJ i još neke zemlje koje su nabavljale rusku artiljeriju. Nije bio toliko univerzalan kao olučeni D-10 sa T-54/55, koji je i dobro oruđe za podršku. Kinezi su pokušali da ga stave kao tenkovski top na nekim verzijama Type 69, ali nisu bili zadovoljni, pa su se ipak zadržali na kopiji (licenci) topa 105mm L-7. Za vreme opštenarodnog veselja 1991-95. mislim da za ove topove nije bilo isplativih ciljeva, jer nije bilo ni velikih tenkovskih sukoba.
Iz gore napisanog shvatio sam da je izgleda MONAS 100mm imao elevirajući deo od T-12, dok je na 100mm TOPAZ postavljen top D-10. Da li sam u pravu?

LPB

Po prici artiljeraca M/T-12 je bio jako dobar PO top. Izuzetno precizan. Nazalost vremenom nije mogao da drzi korak sa povecanjem oklopne zastite novih serija tenkova a i PO raket su kompaktnije, veceg dometa i probojnosti.

Ajde kad si već navalio   (http://www.cheesebuerger.de/images/smilie/froehlich/c020.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

[attachment=1]

Inače, u pitanju je prototip prikazan na TT zboru 1985. godine na Ušću.

Prešao si se, Dread, ovo je običan dvokraki lafet, a Topaz je bio na trokrakom lafetu od D-30J!

Vidi onda, pa mi reci šta je onda ovo?  

[attachment=1]


Ne razumem se previše u ovu tematiku, neko mi je rekao da bi ovo trebalo da bude zanimljivo. Jel' ovo nešto drugačije od uobičajenog za T-12?


[attachment=2]

Nemam pojma, liči na nišansku spravu. Kompletan SUV bi trebalo da je krupniji, govorimo o kraju 80-ih. Tada smo još imali samo VHS videa, a commodore 64 je bio pojam kompjutera.

Stvarno mislim da je Topaz M-87 na očigledno drugačijem lafetu. Ako nije tako, razuverite me.

Evo, na ovoj slici sto je Bozo postavio se vidi isto to.

[attachment=1]

Po tekstu ispod slike, reklo bi se da je uzeta iz Pravila za top T-12, MT-12.

Dread, zanimljiva slika. Vrlo (a i Nora C-1 u pozadini)
Klasična optika za T-12 i MT-12 je OP-4M.
[attachment=1]


[attachment=2]



Nažalost nemam celo pravilo,d a vidim šta je taj nišan, ali vrlo retko se vidi ova konfuguracija, pogotovo iz sastava JNA.

 Nocni nisan APN 6-40.

Posto sam sluzio vojni rok u JNA 89/90,na PO MT-12 da kazem neku rec i ja na ovu temu. Onaj veliki nisan sto se vidi u gornjem uglu na topu je nocni nisan. Nisan koji ste dali skicu je opticki nisan za neposredno gadjanje. Inace top je koriscen u sukobima na teritoriji bivse SFRJ. i pokazao se kao odlican top.

Da ne otvaram novi topic možda da ovdje postavim ,ovaj uložak šta se umeće u cijev prije opaljenja je pretpostavljam kao neka redukcija odnosno nekakva konverzija za vježbovne svrhe ili ?
http://www.youtube.com/watch?v=AUomjq8Ny9w

Јесте. Редовна је пракса гађање из уметнуте цијеви током обуке у нишањењу и гађању...

Zanimljiva je i ta sitnica, da poluautomatski zatvarač ne radi sa umetnutom cevi. ;)

He he Bozo :), pa kako će raditi kada nema dovoljno "snage" da pokrene cijeli mehanizam :). Mislim da je kalibar umetnute cijevi 12,7 ili 25mm. Davno je bila 86 kada smo gađali iz njega više se točno ne sječam. Znam samo da je pomočnik nišanđije svaki puta trebao ručno otvoriti cijev da bi punioc izvadio ispucanu čahuru i stavio novu. nakon toga bi pomočnik nišanđije morao zatvoriti zatvarač i top je bio spreman za opaljivanje.

Zar nije bio umetan top kalibra 20mm?

Poslednji kalibar 20mm u SSSR bio je top ŠVAK, ili možda B-20, tako da ne verujem da je 20mm.

Mislio sam kod nas.

Umetnuta cev kalib.20 mm.

Najveći nedostatak MT-12 je zaposjedanje paljbenog položaja jer se mora vući kamionom ZIL ili TAM-150, a pošto gađa neposredno tjekom zaposjedanja je izložen djelovanju PO topništva, PO raketa, oklopnih sredstava i lake PZO artiljerije tkđ. se mora posada dobro ukopati kao i streljivo a sve to iziskuje dosta vremena i manevra o napuštanju POP-a da ne pričam. Čudi me da ga se nije nitko sjetio postaviti na kakvo podvozje tipa Patrije, Lazara ili AMX-a  i od njega napraviti samohodni PO top-lovac tenkova s tim bi sve navedene mane bile otklonjene a dobio bi mogućnost lakog prelaska na naredni položaj i u gonjenje a izvođenje aktivne PO obrane bi se višestruko poboljšalo. Prednost u usporedbi sa POVRS mu je što ima potkalibarno zrno brzine 1575m/s za POB kao i kumulativno koje imaju POVRS-i, a za djelovanje po živoj sili trenutno-fugasno zrno sa kojim može gađati do 82000m što mu daje dodatnu prednost nad POVRS. Nažalost ovako je uz svu svoju preciznost i vatrenu moć prestacionaran je i može se upotrebljavati jedino u obrambenim djelovanjima.

Prosao sam obuku na MT12 u Banja Luci (5. MPOAP sa dve baterije), a u rezervi sam bio na istom topu (1. MPOAP). Neverovatno precizno orudje. U nedostatku protivnickih tenkova koristili smo ga za dejstvovanje po objektima neposrednim gadjanjem. Granate su na dva kilometra upadale u prozor koji naciljas. U BK smo imali samo klasicne granate (kumulativnu, TF i potkalibarnu), a za raketu koju pominjete prvi put cujem. Nikad nam niko nije pomenuo da postoji niti sam je video po magacinima. Nocnu nisansku spravu smo imali i uvek je bila montirana ali nikada nismo dejstvovali po mraku. Samo smo je koristili za osmatranje. Secam se da je bilo problema sa originalnim ruskim akumulatorima - ni jedan nije bio ispravan, pa smo budzili sami sa po 3 klasicne baterije od 4,5V. Postojala je i panorama za posredno gadjanje ali koliko se secam niko nije prolazio obuku za nju. Umetnuta cev je bila definitivno u kalibru 20mm a cuo sam (nisam uzivo video) da je postojala i 7,9mm.

Sve u svemu interesantno orudje ali bih se uvek menjao za neku haubucu. Kako god da zauzmes polozaj i da se ukopas zbog prirode dejstvovanja neposrednim gadjanjem stalno si na brisanom prostoru i izlozen neprijateljskoj vatri. Nimalo prijatno. Ne znam kad smo nabavili ove topove (i T i MT) od Rusa ali mislim da su od kraja '70tih bili samo u rezervi.

Na T-12 označenom na slici je pasivni IC ciljnik za noćno gađanje do 2000m sa balističkom končanicom a na novijim verzijama je uz njega ugrađen laserski daljinomjer oboje je na verziji MT-12 standardna oprema, dok T-12 prvotno na ciljniku za neposredno gađanje nije imao ni podiok za gađanje potkalibarnom nego samo kumulativnom i trenutno-fugasnom.

Ja sam vidio POVRS ispalljen iz T-12 samo na ruskom školskom filmu, ispaljivali su ga i iz T-72 i T-12. Ne znam koja je korist od POVRS-a na T-12 kad ima potkalibarnu i kumulativnu a samostalni lanseri su daleko lakši praktičniji i prenosiviji i najbitnije manje uočljiviji ciljevi.

T-12 u NVA.

http://www.youtube.com/watch?v=nVcWW0j9bi0

Kakvo je ovo ležanje po lafetima tokom paljbe? Vidi se na 0:59 i posle na 1:54 i 6:38. Ako se dobro ukopaju, nemaju gde da se maknu, a ako se ne ukopaju, posle prvog ispaljivanja će se sami ukopati. Nisam lično video ali mi je jedan oficir pričao da je lično ispalio TF granatu sa oruđa koje je stajalo na asfaltu - samo je otkačeno sa kamiona, upereno ka cilju , rašireni lafeti i pali... Kaže da je poprilično ripilo u nazad ali je pogodio šta je gađao.
Ovakvo postavljanje poslužilaca po lafetima je samo povećanje šansi da dođe do neke povrede.

Kao (bivši) nišandžija na topu MT12 ( 1984-1985) mogu da kažem samo jedno - kada se pravilno odrede elementi top je izuzetno precizan...Imao sam tu čast da iz njega učestvujem na preko 10 bojevih gađanja i svaki put se,pod različitim vremenskim uslovima,u to vreme pokazao kao izuzetno oruđe.

Da li ovaj top može da se nosi sa oklopom savremenih tenkova?

Ima li ga još u naoružanju vojski u okruženju?

Top T-12, naročito T-12M "Rapira", možda je najbolji PT top druge polovine 20. veka. Možda zato što se PT topovima malo ko zanimao posle 1950. Međutim, zbog razvoja POR vrlo brzo je izgubio na aktuelnosti. Težak je i neokretan u poređenju sa dobro pripremljenom zasedom raketaša. Glatka cev daje ogromnu početnu brzinu i odlične PO karakteristike, ali bitno smanjuje upotrebljivost topa kao oruđa art. podrške. T-12m razlikuje se mogućnošću lansiranja rakete "kastet" iz cevi, ako ne grešim. Ipak, protiv novijih tenkova je beskoristan sa čela, ali efikasan pri gađanju u bok.  Mislim da su ga i Srbija i Hrvatska uklonile iz jedinica, ali moguće je da je top i dalje zadržan u skladištima za nedajBože.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]


LPB

MCDR Vukovar

[attachment=1]
[attachment=2]

Zna li netko sastav odjeljenja u JNA?

Razmišljam, da li bi ovaj top mogao izaći na megdan protiv savremenih tenkova?  ;D

Ne. Eventualno sa PO raketom ispaljivanom iz njega.

ПОВР Кастет 100мм, пробојности 550-600мм, вођење ПА ласерско.

Volio bi da vidim posadu tog tenka, koga zvekne granata iz topa T-12. Možda ne probije oklop ali verujem da posada neko vreme nije funcionalna.

Možda ako naprave novo potkalibarno zrno. ;D

Zna li se koliko ih je kupljeno i kada za JNA?

Pa nije ni to nesto sjajno...

Volio bi da vidim posadu tog tenka, koga zvekne granata iz topa T-12. Možda ne probije oklop ali verujem da posada neko vreme nije funcionalna

Verovatno, ali je to kao da macolom lupis u zvono... i tenk i posada bi nakon par minuta ostali u borbenom stanju.

Sve zavisi od mesta pogodka. Sa strane nema nijedan tenk da moze izdrzati udarac. Pa i napred ima dosta mesta sto mogu izbaciti tenk iz upotrebe. Unistenje optike. Elevacije topa. Zaglavjivanje kupole itd. Negde sam citao od postovanog clana Palube da je preziveo direkt udarac od napred koji nije probio ali je savio oklop i sasiju, tako da je tenk izbacen iz akcije. Ja sam ubedjen da svako oruzije pa i ono iz drugog svetskog rata je jos uvek korisno samo ako ljudi razumeju sta su mane i prednosti. I koriste ih samo kada se zna da ce imati effekat.

Ako se dobro secam to je Vlado pricao za tenk pogodjen sa MB 120mm. ZNaci pogodak odozgo gde je oklop najtanji. Epilog je da se posada vratila nakon par dana, a tenk popravljen. I top od 20mm moze da onesposobi tenk, ali to nije perspektivno AT orudje, pogotovu ako pominjemo neke snajperske pogotke koji su vise rezultat srece nego bilo cega drugog. Kod AT orudja je bitno da moze da izbaci tenk iz borbe pogotkom spreda, gde ne javeca verovatnoca da ce gadjati.

Nisam mislio na taj slucaj sa minobacacem. I nebi sada da prepricavam tudje price. Da ostanemo na temi. Ovaj protutenkovski top je neperspektivan zato sto su drugi nacini i oruzija efikasnija za borbu. A ne zato sto on nije sposoban unistiti tenk. Najveca mana je to sto je nepokretan. Znaci kad zauzmes poziciju nije lako manjati. Druga stvar je sto PT Rakete gadjaju na 4-5km daljine sto je nemoguce sa topom. Zbog toga ga je vreme pregazilo.

 Sto se tice same protutenkovske borbe. Cilj po mogucnosti je unistiti tenk. Ali to nije osnovni cilj. Osnovni cilj svake komande bi trebao biti onesposabljavanje mogucnosti neprijatelja u sta spadaju i tenkovi. Nacini na koji se to moze izvrisiti su mnogi. Nema tog tenka koji moze preziveti dobro pripremljenu zasedu na primer. Drugi primer je takticko onesposabljavanje tenkova sto su u Rusi uradili u Debalsevu u Ukrajini. Pustili su Ukrajince da istrose zalihe i onda nista drugo ne preostaje nego tutanj.

MT-12 e употребен против американски тенкови во војната во ирак од 2003 година.Погодени беше еден м2 бредли и беше целосно уништен и еден м1 абрамс погоден во долниот дел на Куполата и беше пробиена и тенкот беше онеспособен. ЈНА првите т=12 ги добива во 60 тите а мт-12 кон 70 тите  имало и југо верзија на овој топ на лафет од д-30 со ознака м87 топаз. Сепак доста поефтино е да испалиш противтенковска граната одошто ПОВР која кошта доста повеке пари.

Goce i jesi i nisi u pravu. Top tih gabarita zahteva kamion koji bi ga vukao, pa dobro pripremljen polozaj, pa posadu od 4-5 ljudi (ne znam tacno koliko), dok obican PORS zahteva dva posluzioca pesadinca koji orudje nose sa sobom, jako brzo moze biti spreman za dejstvo i prati bez problema napredovanje svojih trupa...
U dobro zasedi i molotovljevi kokteli mogu da uniste tenk. Poenta je sto jednostavnije to izvesti.

Toчно така мобилноста е доста мала во однос на ПОРС особено ако имаа кал тогаш ни камион не можи да го извлечи топот   но сепак ракетите се поскапо оружје во однос на топот и се ограничени само на тенкови зборувам за ракети стрикно наменети за борба против тенкови топот како топ можи да се користи и против пешадија или борба со бункери и да имаа поголем ефкет одшто кумулативна ракета  .Е сега зошто русите прифатиле топ од 100 мм  мое мислење е пред се заради тоа што е поефтина една граната од 100 мм , сеуште имаме во тој период генерали во црвената армија кој во втората свеска војна  биле топчи или посада на топови па уште не верувале на ракетите сепак во тој период малутката била ефикасна само 30 до 45 проценти војската е секогаш конзервативна на се онаа што е ново  друга причина е тоа што на овој начин некоја советска фабрика за изработка на топови ке имала сеуште работа сепак ке требало да произведат топови одошто да ја затворат вака 1000 до 2000 луге сеуште ке имале работа.

https://youtu.be/6imuweoW-34


https://zimo.dnevnik.hr/

https://youtu.be/gA2hOvZYoZo

Sa radarskim nišanskim sistemom 1A31 Ruta.

[attachment=1]

[attachment=2]

    Ako se ne varam, naš T-12 je pre reorganizacije bio u PO baterijama pešadijskih brigada i imao je SUV. Artiljerci mogu malo više o tome.

https://youtu.be/cZE7iQDPJoQ

T-12 100mm - grupa Wagner u Ukrajini.



[attachment=1]


[attachment=2]

Овој тактичкој групу "Вагнер" ништа не смата то што имају овај стари топ, да буду врло успешни и ефикасни. Премаљ ономе што сам прочитао ова група је врло успешна. Значајно више од војске побуњених република у чијем саставу делују.

Još nekoliko sa T-12 koji koristi grupa Wagner.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

[attachment=1]


[attachment=2]

Ukrajinski MT-12 sa radarskim nišanskim sistemom 1A31 Ruta, sa fronta.




[attachment=1]

Зна ли ко како функционише тај радарски нишански систем "Рута"?

Prema ovoj stranici https://en.topwar.ru/182750-samohodnaja-protivotankovaja-pushka-2s15-norov-i-ee-nasledie.html (https://en.topwar.ru/182750-samohodnaja-protivotankovaja-pushka-2s15-norov-i-ee-nasledie.html), ovaj nišanski sistem je uparen sa sistemom za upravljanje vatrom 1A32. Navodno bi radar trebao precizno pratiti cilj i time omogućio nišanjenje i pogađanje cilja. Oćito ima sistem više konfiguracija ali izgleda da ima radar 1A31 desno od antene postavljen pokazivać katodne tehnologije sa polugom-đojstikom za okidanje, koji je postavljen na napravu-komandni pult od 1A32 sistema za upravljanje vatrom. Po mome top spreman za paljbu pomoću 1A31 radara dobiva osnovne koordinate cilja, SUV prikaže elemente za gađanje (pošto nisu vidljivi neki aktuatori-motori, valjda rućno). Da li je opaljivanje ručno-na signal ili automatski-posle zauzimanja elemenata i u predviđeno vreme, ne znam. Podatci odnosno rad sistema je opisan za opušteni sistem samohodnog lovca na tenkove 2S15 Norov. Gde i kako se unose meteo podatci, temperature baruta i cevi..., kod 2S15 verovatno, kod MT-12R možda rućno ili bez, za jedno, maksimalno dva opaljenja. A onda je već kasno. Bilo kako bilo, dok neko drugi ne pojasni rad sistema bolje, mojih pet parki.

Nije lako pronaći ikakve podatke, ali ja ću pokušati čisto logički...
S obzirom da oruđe ima radar, to bi trebao biti radarski daljinomer sa Dopplerskim efektom, što znači da bi merio daljinu do cilja i njegovu brzinu i pravac kretanja.
Tu bi zatim verovatno bili i senzori za merenje ugaonih brzina kretanja cevi po uglu i elevaciji tokom praćenja.
Pretpostavljam da bi se podaci o temperaturi vazduha, brzini vetra, tipu projektila i slično, ručno unosili tokom pripreme za rad i rektifikacije. Na osnovu odabira tipa projektila, u računicu se uzima i brzina projektila na ustima cevi.
Na osnovu ovih podataka, balistički (mikro) računar bi računao elemente za gađanje i prikazivao ih na nišanskoj spravi, kada bi nišandžija trebao poklopiti radarski nišan sa oznakom cilja (tačke susreta). Tada bi se vršilo gađanje...

Радарска антена на радару личи на оне пешадијске радаре који раде на доплеровом принципу. Вероватно и овај, само је питање како и да ли преноси податке на нишнаску справу...

Nađoh malo podataka o radaru 1A31 Ruta

Karakteristike rada radarskog nišana bile su impresivne. Aktivacija radara omogućavala je da se sa 80% verovatnoćom tenkovi otkriju na udaljenosti od 3,5 kilometara u bilo koje doba dana i u svim vremenskim uslovima, u roku od 3 sekunde. Na udaljenosti od 2000 metara, sistem je omogućio da se prvim hicem pogodi tenk u pokretu, jer su radarski nišani napredniji u poređenju sa konvencionalnim daljinomerima - oni vam omogućavaju da analizirate putanju cilja i automatski izračunate svo neophodno "preticanje" , a ne "odokativno".

Pored toga, kada se kombinuje sa kompleksom 9K116 "Kastet", moguće je ispaljivati i protivoklopne rakete, vođene u laserskom snopu, maksimalnog dometa do 5500 m.

https://www.youtube.com/watch?v=8ZwQsQEeRgs

Наше рјешење са Топазом је било далеко елегантније и, кладио бих се ефикасније, од овог чуда с радаром...

Ukrajinski T-12 vučen od MT-LB




[attachment=1]

Изгледа на овој начин нешто?  Да се открие  скриен  тенк но и неговата далечина

[attachment=1]

Ukrajinski MT-12 




[attachment=1]

Još dve fotografije ukrajinskih MT-12 u dejstvu.



[attachment=1]


[attachment=2]

Još ukrajinskih T-12



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

T-12, NM LNR




[attachment=1]

Na prethodna dva posta su MT-12. Vidi se veliki cilindar desno od zadnjaka topa.

Ukrajinski protivtenkovski top MT-12 Rapira kalibra 100 mm zarobila je ruska vojska na istoku.




[attachment=1]


[attachment=2]