PALUBA

Me 209, je oznaka koja je korištena za dva različita projekta tokom kasnih 1930-ih i ranih 1940-ih. Prvi je bilo avion za postizanje rekordnih brzina i trke, sa jednim motorom, za kojeg se malo ili nimalo nezna, a drugi, o kome ovde pišem, je za borbu. Ovaj Me 209 je novi razvoj loze vrlo uspešne serije Bf 109 koja je u Luftwaffe bila primami lovac tokom Drugog svetskog rata.

Me 209 je potpuno novi avion namenjen samo za ostvarivanje brzine i korišten od strane Messerschmitta kao propagandno sredstvo. Iako je avion bio "sam sebi cilj", njegove high-speed kod samog prototipa, kada je u performansama nadmašio BF 109, dali su za pravo da se od njega napravi borbeni avion.


Me 209 je izgrađen u 1937 odmah je dobio Daimler-Benz DB 601 motor, onaj s BF 109, koji je kod 209 opremljen s specifičnim sistemom hlađenjem. Willy Messerschmitt dizajnirao je mali avion s kokpitom stavljenim sasvim pozadi, ispred svog jedinstvenog oblika repa. Za razliku od Bf 109, ovaj Me 209, opremljen je širokim stajnim trapom, s uvlačenjem prema unutra, s točkovima koji se zavaraju u krilo.

Avion je ostvario svoju svihu kada je probni pilot Fritz Wendel postavio novi svetski rekord brzine od gotovo 756 km / h (469 mph) dana 26.aprila 1939. Avion je tada nosio nemačku državnu registraciju D-INJR. Ovaj rekord nije službeno oboren, drugim klipnim avionom sve do 16.avgusta 1969 od strane pilota Darryl Greenamyer sa specijalno pripremljenim Conquest I F8F BEARCAT.
Me 209 VI je ovu brzinu držao kao apsolutnu, sve dok je osamnaest meseci kasnije nije pilot Heini Dittmar oborio sa jednim Messerschmitt Me 163A V4, ali to je bio raketivni lovac - prototip, letevši 1004 km/h (624 mph). To je bilo oktobra 1941.
Ideja o prilagođavanju Me 209 iz trkačkog u borbenog lovca, nastala je tokom bitke za Britaniju, kada je Bf 109 gubio nadmoć nad RAF-ovim Supermarine Spitfire. Ipak rekorder brzzine, nije bio na visini zadatka vođenja vazdušne borbe. Krila nisu bila pogodna za montažu oružja, a sistem hlađenja motora je gotovo u potpunosti zauzeo prostor i doveo do zabrane konvencionalne instalacije naoružanja. Pokazalo se da je njime teško leteti i iznimno teško ga kontrolisati na terenu. Ipak, Messerschmitt-ov tim je napravio nekoliko pokušaja za poboljšanje performansi, dajući mu duža krila, jedan jači vertikalni stabilizator, i instalacija dva 7,92 mm (0,312 in) MG 17 mitraljeza u Cowling motora. Njegove razne izmjene-dorade, međutim, rezultirale su dodavanjem toliko težine da je na kraju Me 209 završio kao sporiji od savremenog Bf 109E. Ovaj projekat Me 209 je ubrzo obustavljen.

Kada je 1939, postigao brzinski rekord, Me-209 je korišten je za kampanju propagande i dezinformisanje, pri čemu je avion dobio oznaku Me(Bf) 109R. To, je naravno, dezinformacija koja je osmišljena, kako bi dali auru nepobedivosti svom Bf 109. Naravno, to je trajalo sve do zaključenja Bitka za Britaniju.
Karakteristike:
Posada: 1
Dužina: 7.24 m.
Raspon krila: 7.8 m.
Visina: 3.2 m.
Pogon: 1 x Daimler-Benz DB 601ARJ obmuti V-12 sa tečnim hlađenjem klipni motor, snage 1.324 kW (1.775 KS)
Performanse: Maksimalna brzina: 755 km / h (469 mph, 408 kn).
Ukupno je napravljeno četiri primeka ovog aviona, a jedan je preživeo rat.


Љуба

P.S. Da ne zaboravim. Njega ne treba mešati sa:
- Me-209 A-1 (project)  Fighter fitted with the DB 603G, like the V-5.  i
- Me-209 A-2 (project)  Fighter fitted with the Jumo 213E, like the V-6.
Njih ću predstaviti kroz posebnu temu

Osim brzine u horizontalnom letu nije imao nikakve prednosti nad Me-109, a okretnost mu je bila odvratna, pa nije bio uopšte podoban za lovca. U Greenovoj knjižici ima članak o njemu.

Trup Me-209 u Poljskom muzeju avijacije u Krakovu:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]