PALUBA

[attachment=1]
Razvoj samohodne haubice 2S1 otpočeo je 1967. godine u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Serijska proizvodnja počela je 1971. godine, a prvi primerci isporučeni su u jedinice godinu dana kasnije. Samohodne haubice 2S1 raspoređene su u artiljerijske divizione iz sastava mehanizovanih pešadijskih pukova ruske vojske.
U konstrukciji tela korišćen je veliki broj komponenti preuzet sa oklopnog-transportera MT-LB. Oklop je izrađen varenjem ploča pancirnog čelika maksimalne debljine 15 mm. Upravno odeljenje nalazi se u prednjem levom delu tela, motorno-transmisiono odeljenje napred desno, a borbeno odeljenje u srednjem i zadnjem delu vozila.
Osnovno naoružanje predstavlja oruđe 122 mm D-32, sa cevi dužine 35 kalibara, razvijena na osnovu tegljene haubice D-30. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -3° do +70°. Standardni razorni projektil mase 21,6 kg se početnom brzinom od 686 m/s ispaljuje na domete do 15.200 m. Za protivoklopnu borbu koristi se kumulativni projektil mase 18,2 kg, koji probija 180 mm pancirnog čelika. Iz haubice se mogu ispaljivati i laserski vođeni projektili Kitolov-2. Maksimalna brzina gađanja je 4-5 granata u minuti, a u borbenom kompletu se nalazi ukupno 40 projektila.
Za pogon vozila se koristi vodom hlađeni V-8 dizel motor JaMZ-238, koji razvija 220 kW (300 ks) pri 2100 obrtaja u minuti. Vozilo ima amfibijske karakteristike, ali se pri savlađivanju vodenih prepreka borbeni komplet mora smanjiti na 30 projektila, brzina rečnog toka mora biti manja od 0,6 m/s, a talasi ne smeju biti viši od 0,15 m. Standardne gusenice su široke 0,4 m, ali se za kretanje po snegu ili močvarnom terenu mogu koristiti posebne gusenice širine 0,67 m.
Sredinom 2001. godine prikazana je modernizovana varijanta sistema 2S1, koja umesto haubice 122 mm ima ugrađeno oruđe 120 mm 2A80. Iz ovog oruđa se ispaljuju razorne, kumulativne, samonavođene i kasetne granate, ali i standardne minobacačke mine kalibra 120 mm.
Tokom rata u Bosni pojavile su se dve zanimljive modifikacije - lovac tenkova nastao postavljanjem kupole sa vozila POLO M83 na telo 2S1 i vozilo za podrsku pešadiji nastalo ugradnjom kupole sa BVP M80A na telo vozila 2S1.
Samohdne haubice 2S1 koriste oružane snage više država među kojima su i Srbija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Poljska, Rusija, Češka, Irak, Libijia, Alžir, Angola...

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Kalibar haubice:   122 mm
Borbeni komplet:   40 metaka
Posada:   4
Borbena masa:   15700 kg
Dužina:   7,26 m
Visina:   2,725 m
Širina:   2,85 m
Klirens:   0,4 m
Specifičan pritisak na tlo:   0,49 kg/cm2
Snaga motora:   220 kW
Specifična snaga:   14,01 kW/t
Radijus kretanja:   500 km
Kapacitet rezervoara za gorivo:   550 l
Maksimalna brzina na putu:   61,5 km/h
Brzina na ispresecanom zemlištu:   30 km/h
Brzina plovljenja:   4,5 km/h
Savlađuje vertikalnu prepreku:    0,7 m
Savlađuje rov:   3 m
Uspon:   60 %
Bočni nagib:   30 %

[attachment=2]

[attachment=3]

Na prvoj slici je vozilo 2S1 sa ugradjenom kupolom sa OT M-80A
a na drugoj vozilo 2S1 sa ugradjenom kupolom sa POLO M-83

I na kraju SO 122 mm u naoružanju VS

Super tema!  :klap :super
Nego, zbog cega se pristupilo tim modifikacijama tokom rata u Bosni? Da li je to bilo zbog nestasice BVP i samohodnih PO orudja? Ili je to zbog cinjenice da je tokom ratova u ex-YU artiljerija bila uglavnom "staticna"?
Pozdrav! :)

Koliko znam to su bili samo pokusaji i eksperimentisanja.
Kao i sve druge modifikacije koje su radjene, od ugradnje lansera za nevodjena raketna zrna na TAM 110, do "višecjevnih lansera tromblona", bacača ručnih bombi, itd.

Al ovo je bilo totalno nepotebno, bar POLO. Smanjena mu je brzina i prohodnost a nije se dobilo ništa.

Uzgred, polje dejstva ovih haubica u posrednom gadjanju koriscenjem kolimatora uoste nije 360 stepeni i nije jednako na levu i desnu stranu.
uz ove haubice treba obavezno opisati i vozila za kontrolu vatre kako na osmatracnici tako i na vatrenom polozaju a to su KoT-ovi V13,V14 itd. A u njima....

Proizvedeno je preko 10.00kom "Gvozdika".  U JNA su uvedene u naoružanje krajem 70-ih godina. JNA je imala oko 130 kom. Bili su raspoređene mješane art. divizjone,  art. brigada. U Sloveniji su bila dva divizjona (12 kom) u 1. oklopnoj brigadi Vrhnika.
1991 je slovenska TO preuzela osam vozila, u upotrebi su bila do 2000. godine.
Pozdrav
Duje

Ako su dva diviziona imala 12 vozila, koliko je Gvozdika imala jedna samohodna baterija u JNA?
LP! :)

To je sigurno greška. Vjerovatno gre za 2 baterije od ukupno 12 vozila ili su bila u Sloveniji 2 diviziona svaki po 12 vozila.

Sjećam se da sam u Nišu popravljao komandno oklopni transporter iz sistema Gvozdika. Ruska elektrika, elektronika 70-tih godina.

U Vrhnici sam u donjoj kasarni ispred hangara popravljao računarski dio iz takvog vozila. Takvo vozilo, baš taj tip, nisam nigdje drugdje vidio.

U toku rata su mi dolazile Gvozdike na popravak  sa prve borbene linije. Izbušene zoljama. Veliki školovani oficiri nisu razlikovali tenk od samohodke.

Kolko se secam Vlado , to komandno vozilo za Gvozdike bi trebalo da bude BTR-60P ( mislim da mu je ta oznaka ).
Evo kako izgleda.

[attachment=1]

Trpe,
Komandno vozilo je takođe iz familije MT-LB
http://en.wikipedia.org/wiki/MT-LBu
Trebalo bi da izgleda ovako nekako
(http://www.militaertechnik-der-nva.de/Aservatenkammer/Schweden/MTLBU3.gif)

Imaš ga ovde na 50-oj sekundi.
http://www.youtube.com/watch?v=ZfFHPTR2BB4

Isto vozilo je osnova za SNAR radar. JNA ih nije imala puno.

Varta
I meni je bilo malo cudno da se gusenicarima ( 2S1 ) postavi tockas kao komandno vozilo , ali tako sam cuo i tako prenosim.
Znam da je ovaj BTR-60 koristen kao komandno vozilo za artiljeriju i mislim da je u JNA bilo bas za Gvozdike.

Podatke sam prepisao iz kataloga vojnog muzeja Pivka. Samo sam jih preveo sa slovenskog.  Evo prepisano  na slovenskom, citiram:
"V Sloveniji sta bila dva diviziona (12 vozil)  2S1 razporejena znotraj 1.oklepne brigade na Vrhniki". Teritorjalna obramba je prevzela 8 vozil........
Pozdrav
Duje

Pojavljuje li se još ono jezero na poligonu u Pivki. Bio sam tamo nekoliko puta sa VP 5312 Vrhnika. Imao sam tamo jednog dobrog drugara. Radoslav Lakić. Bio je kapetan u VP 5312. Ponudili su mu da ode na obuku u VP 500 Pančevo. Dugo smo pričali o tome kod njega kući u Pivki. Htio je i nije htio, nije ni sam znao. Kasnije je otišao tamo i nakon završenog školovanja vratio se u Ljubljanu gdje je bio komandant bataljona vojne policije. Razoružao je TO Slovenije kad je počeo raspad SFRJ, te je tad ispala frka.

Kasnije je prešao u Banja Luku. Bili smo dobri drugari. Poginuo je na glamočkom ratištu. Sad jedna ulica u Banja Luci nosi njegovo ime.

Sa ovog cuda (haubice) sam se otkacio kada sam se okliznuo na naftu ili sta vec kojom su mazali ovu haubicu! Jedva sam ziv ostao, posto sam hteo da preskocim sa KOT-a na haubicu! Uzas!
Stvarno mi nije jasno koja je to logika da je premazuju naftom ili cime vec?! Znaju da ljudi moraju da se penju na njih i oni opet mazu?!
Ko zna koliko su ljudi lomili noge i ruke zbog toga...

Hehehe,ja se obucavam upravo u Pozarevcu na ovim haubcama,posto cu raditi kao prof vojnik posluzilac na samohotki 122mm . Inace u redovnoj vojsci sam takodje bio na istoj i imao sam gadjanje na Pasuljanama i Medji.Kazu da je precizna na 15 km i to bas bas,ali tuga je koliko je sve to unutra staro,pocev od slemafona pa nadalje.Nadam se da ce se uskoro neko setiti da ove postojoce haubice modernizuje pa da to lici na nesto.

Inace Nenade ti si na svu srecu zivu glavu izvukao kada si se okliznuo,veruj mi da je to redovna pojava kada se uvezbava ulazak posluge u orudje,izuzetno su neugodne za ulazak,pricam o nisandziji i puniocu,koji se posteno izudaraju po rukama i nogama kada uvezbavaju brz ulazak.

Нађите још један тип самоходне хаубице која може да плива, па макар у врло ограниченим условима!!!

Како се уопште по нашим правилима одређују елементи за посредно гађање из СХ? Јел` се и то ради пикетима?

Tek sada sam vidio, da si postavio pitanje o jezeru. Da pojavljuje se za velikih kiša. Nekoliko puta sam bio sa vojskom tamo i izvodio pješadijsku obuku. Pogotovo "zauzimanje" brda istoćno od jezera. Rubovi jezera su bili interesantni, jer su bili puni manjih vrtača, koje se nisu vidjele, kad je bilo jezero puno. Kad se je vojska kretala, sa puškom iznad glave, odjedanput jim je nestalo tlo pod nogama, pa su upadali u vodu preko prsiju. Bilo je dosta smjeha na račun toga. Naravno, kasnije su se presvukli. Bilo je interesantno i njima, jer su imali o čemu pričat.
Duje

Kad bi za svaku generaciju menjali šlemofone... brzo bi "presušili" ;)

Pitaj malo starije u MAD-u šta su sve te haubice prošle, onda će ti biti jasno zašto su u takvom stanju.
A vi ćete da ih sređujete, ribate, glancate, farbate. Šta si mislio šta ćeš drugo da radiš. :D

Neće ih sredjivati, obučavaće se na njima. Nema vremena za sredjivanje dok traje obuka.

Aha, nisam razumeo, ja sam mislio da pomine Gvozdike u jedinici u kojoj će raditi, a ovo je na obuci/doobuci.
To je normalno. Koliko tura vojnika prođe, to je sasvim normalno.

Jednom sam imao prilike da uđem u tenk iz Vršca, to je horor. Ali su tamo tenkovi bili isključivo za obuku vozača.
U jedinici je sasvim drugo stanje. A i ako nije zadovoljavajuće, dotereće se to jako brzo.

A za šlemafon, platiš nekoliko tura piva i dobiješ glanc novi šlemafon iz kese, mislim u jedeinici. :)

Modernizacija Gvozdika 2S1

Zamenjena haubica 2S1M sa poluautomatskim minobacačem 2A80 kalibra 120 mm, sa punjenjem sa zadnje strane.
Novi SUV, povečana brzina gađanja iz 4-5 granata 122mm na minut na 7-9 mina 120 mm, mogučnost korištenja ruske ili zapadnje municije za minobacače kalibra 120 mm, upotreba vodenih projektila "Китолов 2"..

Sistem još nije u operativnoj upotrebi, slike su sa testiranja


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

Izvor:
http://litnik.in.ua/

@Kumbor

Znam da bi ti morao odgovoriti na to, ali ni pod razno ne mogu da se setim..   :zid

Нисам артиљерац, али колико знам пикетима се не одређују елементи за гађање. Заправо, неке радње се у оној примитивној варијанти припреме гађања, какви се  користе (или могу користити) код минобацача, могу користити као "алат" за одређивање снопа ("на пикет напред, сноп"). Можда је Кумобор желео да пита да ли се и код СХ користи пикет као нишанска тачка.

Припрема почетних елемената се у суштини своди на одређивање положаја циља у односу на  оруђе у моменту опаљења метка (гранате). Од тога и услова од којих зависи лет пројектила зависи правац и нагиб цеви оруђа како би средња путања избачених зрна прошла кроз циљ или довољно близу њега (ово је преричано из одреднице "Гађање", Војна енциклопедија , књига 3, стр.119). У одређивање почетних елемената спада: угловно скретање, даљиња гађања, месни угао и темпирање. Дакле, из овог је јасно да почетни елементи за посредно гађање зависе од локације циљ, локације оруђа (укључујући и међусобна угловна одступања) и метеоролошких услова на правцу гађања, као и балистичких елемената пројектила (почетна брзина, висина путање, време лета). Припрема елемената се ради мерењима (даљина, углова, брзине ветра, темепературе) и прорачунима из таблица. Колико знам Гвоздика има рачунарски ситем за управљање ватром који измерене елементе и постојеће балистичке табличне вредности преноси аутоматски на оруђа (може и ручно) заузимајући елементе даљинара и угломера. Да ли се пикет мора постављати код оруђа код који је заузимање елемената гађања аутоматизовано нисам сигуран. Мислим да не мора. Ипак, колико сам приметио у пракси (гледајући ова оруђа на борбеним положајима) скоро увек су постављали пикете, рекао бих за сваки случај, ако техника откаже. Моје писање је ипак лаичко, па би било добро да неко стручнији ово објасни.

Rusi modernizuju svoje Gvozdike sa minobacačem od 120mm, a kod nas u Sloveniji bacamo njih u rezalište, za ruski klirinški dug kupujemo Svetljak, koji nikad neče puno ploviti, a za skupe pare kupujemo Nemo sistem, koji je još u prototipni fazi, a za kojeg uopšte neče na kraju biti para. Ko to razumije.

2A80 nije klasični minobacač, već verzija kombinovanog oružja NONA!

Da li sam ja to ovdje vidio sakupljač čaura PA mitraljeza. Ako vam je ikad pala vrela čaura PA mitraljeza za vrat znaćete da je ovo odlično rješenje.

Da malo probudim temu.

[attachment=1]

    Do pre par godina sam radio na održavanju Gvozdika i imam neka iskustva pa sam resio da ih podelim sa ostalim ucesnicima foruma. Moj opšti utisak je da se o ovom sredstvu malo zna, pa čak i oni koji rade na njemu slabo poznaju detalje. U JNA je uvedeno pocetkom 80-tih godina na osnovu trenda da se vučna artiljerija zamenjuje samohodnom radi podrške oklopno-mehanizovanih jedinica ( u SSSR-u motostreljačkih divizija).U svetu je bila dosta popularna pa je proizvedeno oko 4800 oruđa a proizvodili su ga Sovjeti i Poljska i Bugarska licencno. Danas je u operativnoj upotrebi u 30-tak zemalja sveta što govori o upotrebljivosti i pouzdanosti , uključujući i OS Finske koja zbog specifičnosti terena ( mnogobrojna jezera i močvarno tlo ) duže vreme ima ovo sredstvo iako je mogla nabaviti bilo koje sa zapada . Naslednik je sovjetske hauhice M-30 iz II Sv.rata i po njoj je dobila naziv Gvozdik (karanfil) a izrađena je na šasiji oklopnog transportera MT-LB sa modifikovanom haubicom D-30. Ostale TT karakteristike su već navedene pa ih neću ponavljati osim jednog detalja, u haubicama isporučenim JNA nije bio navedeni dizel motor već jači turbo-dizel za koji nisam uspeo da pronađem nikakve podatke na internetu. To čini ovo vozilo najbržim guseničarem u JNA pa i u VS .Karakteristični zvuk turbine se može čuti i na linkovanom video snimku u prethodnom spotu a na asfaltu haubica može da postigne i do 90 km/h.
   Osnovne karakteristike su : velika prohodnost, plovnost na sporim rekama i jezerima, mala ukupna težina što omogućava prevoženje transportnim avionom,kratko vreme prelaska iz marševskog u borbeni poredak ( do opaljenja prve granate 3,5 minuta ) i kratko vreme napuštanja vatrenog položaja,oklopna zaštita posade od pešadijskog naoružanja i parčadnog dejstva art. projektila, primenom poluautomata za punjenje olakšan rad puniocu i samim tim smanjen broj članova posade uz isti režim paljbe kao kod vučne haubice ...
   Loše osobine su : mali kalibar oruđa i relativno mali domet trenutnog projektila od 17200 m ,kumulativnog do 1000m, loše rešen sistem unutrašnje veze između članova posade kao i zastareli sistem spoljne veze neotporan na ometanje, nemogućnost automatskog prenošenja elemenata za gađanje već se prenose glasom kroz već pomenuti sistem veze,oruđe ne poseduje sistem zaštite od požara ,nema odbranu od dajstva avijacije ...
   Posada haubice se sastoji od vozača smeštenog napred levo u upravnom odeljenju koje je odvojeno od borbenog motornim odeljenjem a ulazi kroz luk vozača,komandira koji sedi u kupoli levo, nišandžije koji sedi u kupoli levo ispred komandira i ulazi i izlazi kroz komandirov luk preko njegovog sedišta, punioca koji stoji u kupoli desno od topa u borbenom položaju a u marševskom sedi na pomičnom sedištu . Smeštaj posade u kupoli je isti kao u T-55 s tim što se posada može povećati za još dva člana-dodavača koji sede na pomičnim sedištima u municijskoj niši u zadnjem delu kod zadnjih vrata .
   Projektili i barutno punjenje se smeštaju u nišu u zadnjem delu kupole i u municijskoj niši u zadnjem delu vozila levo i desno od vrata.Punilac po dobijenom naređenju vadi projektil  iz niše i stavlja ga na kolica poluautomata koji prihvata projektil i po pritiskanju dugmeta podiže zatvarač  i uvodi projektil u ležište u cevi .Potom se prazna kolica vraćaju u zadnji položaj spremna da prihvate barutno punjenje koje je za to vreme punilac izvadio iz niše i stavlja u kolica koja ga uvode kao i projektil pre toga.Zatvarač zabravljuje i može se vršiti opaljenje. Poluautomat radi na elektromehaničkom principu i relativno je pouzdan a na mene je ostavio utisak jednostavnim rešenjem koje olakšava i ubrzava rad punioca sa dvodelnim metkom .
   Inače haubica može da dejstvuje samostalno ili u okviru samohodne artiljerijske baterije ili diviziona. Kada komandir sam određuje elemente gađanja osmatranje vrši kroz kolimator postavljen na merdevinama pored vozila ili kroz vizir iz vozila. Osnovni način gađanja je posredno, a za zaštitu od neprijateljskih oklopnih vozila koja mogu da iznenada prodru u borbenim dejstvima gađa se kumulativnim projektilom neposredno na daljinama do 1000 m.
   Za komandovanje i izračunavanje elemenata koriste se komandni oklopni transporteri i to 1V12 KOT komandira baterije, 1V13 KOT zamenika komandira baterije, 1V14 KOT komandanta diviziona i 1V15 zamenika komandanta diviziona. Zbog različite uloge svakog KOT-a različito su i opremljeni. Vozila 1V12 i 1V14 pored VVF radio uređaja za vezu sa potčinjenim jedinicama ( 1V12 sa haubicama ,a 1V14 sa komandirima baterija tj. 1V12 ) imaju i VF radio uređaje većeg dometa za vezu sa pretpostavljenim jedinicama ranga puka, brigade, divizije itd.Osim toga imaju i artiljerijski računar koji po unosu elemenata , uključujući i meteo podatke ,može proračunati elemente gađanja za sva artiljerijska oruđa u tadašnjem VU, čak i za minobacač .Računar je veličine bankarskog šaltera i ima memoriju izradjenu od magnetnih zavojnica i potrebno je redovno kondiciranje da bi mogao da radi a za njegovo održavanje ne mogu se više nabaviti rezervni delovi tako da je to još jedna manjkavost ovog sistema.
   KOT-ovi 1V13 i 1V14 su ujedno osmatračka vozila koja imaju mogućnost izviđanja pa su opremljena laserskim daljinomerom i topovezcom koji povezan sa dopler-pelengatorom na bokovima vozila iscrtava putanju kojom se vozilo kreće na kartografskoj sekciji tako da komandir u svakom trenutku može sa karte očitati svoj položaj i odrediti položaj cilja te ga javiti pretpostavljenom jednim od radio uređaja. Takođe može izaći iz vozila i peške prići neopažen i pomoću prenosnog radio uređaja preneti koordinate cilja ili vršiti korekturu.Vozila su naoružana NSV mitraljezom na kupoli.
   Svi KOT-ovi imaju i dizel agregat koji omogućava duži rad elektronskih uređaja bez startovanja glavnog motora te na taj način manju potrošnju nafte i tiši rad.
   Zbog komplesnosti sistema za komandovanje i upravljanje vatrom ugrađenim u KOT kao i zbog različitog vozila u odnosu na Gvozdiku mislim da bi trebalo otvoriti posebnu temu posvećenu Komandnom Oklopnom Transporteru.

Uh, @Micha, odlican tekst. :klap :klap
Sto se tice topick-a o KOT-ovima, voleo bih da se otvori, pa da naucim jos nesto. Ako imas vremena, zamolio bih te da otvoris pa mi ostali cemo pokusati da nesto dopunmo (ako znamo). ;)

Slažem se odličan tekst. Pa gde si do sada bio micha. Jel možemo da čekamo još neki tekst iz same prakse.
Jel ne verujem da si rado samo na Gvozdikama?


Jedno pitanje, da se ovde nije podkrala mala greška, milsim na domet kumulativnog projektila do 1000 metara, da nisi izosatavio slučajno jednu nulu prilikom kucanja?
Odmah da se ogradim, jesam oklopnjak ali ne artiljerac.:)

   Sinoć sam naleteo na ovaj sajt te sam se usudio da nešto napišem. Iskustva imam i na drugim sredstvima ali me ovaj topic zaintrigirao zato što sam od prvog dana rada na Gvozdici naišao na probleme u održavanju koji su izgledali nerešivi zbog nepostojanja tehničke dokumentacije, barem ne u osnovnim jedinicama, te sam morao silom prilika da se raspitujem i tako saznajem malo po malo o njoj. Isprva je mojim kolegama i meni rad na njoj bio odbojan i svi su izbegavali da puno čačkaju  kada je stigla u jedinicu kao zamena za divizion lafetašica 122 mm pre petnaestak godina. Nekima je do zadnjeg dana ostala bauk dok smo ja i moji najbliži saradnici morali da se uhvatimo u koštac sa mukom koja se zove unutrašnja veza na Gvozdici.Tragajući za rešenjem saznavao sam i druge dobre i loše osobine kako sistema veze tako i ostalog pa sam uspeo da dobijem kompletnu sliku o njoj kao odličnom sistemu samohodne artiljerije.
    Po struci sam tehničar  ali sam od artiljeraca koji su radili na njoj dosta saznao pa tako i za kumulativnu granatu i njen domet do jednog kilometra. Naime, artiljerija a pogotovu haubice obično u borbenom poretku biva iza prednjih linija, u kojima su tenkovi i mehanizacija i odatle pruža vatrenu podršku, te nema potrebe za ozbiljniju sopstvenu odbranu. Čak ne poseduje ni kolektivno naoružanje u vidu mitraljeza . Jedino u slučaju brzog protivnikovog tenkovskog prodora kroz prvu liniju i njegovog dolaska pred položaj samohodnih haubica posada se brani neposrednim gađanjem kumulativnim projektilom ,pa zato i nema potrebe za većim dometom. Inače u protivoklopnoj borbi kada se iz tenka gađa drugi tenk u pokretu sa međusobno pomešanim jedinicama , zbog brzine kojom se oklopna vozila kreću i smanjenim pregledom situacije na bojištu kumulativnim projektilom se uglavnom i postižu pogotci na malim udaljenostima. Ujedno sa povećanjem udaljenosti do cilja opada i kinetička energija ovog projektila te i kada pogodi oklopljeni cilj ne pričinjava veću štetu. Što bi se reklo na ovaj način haubica gađa samo u slučaju ,, ne daj bože '' . Druga je stvar kada se nastupajući neprijatelj čeka u zasedi ili se kreće u napad na poznate položaje protivnikovih oklopnih snaga, onda se gađa i na većem rastojanju, ali iz tenka ili vođenom raketom.
   U VS je transformacijskim promenama Gvozdika dobila napokon svoje mesto kao perspektivno oruđe artiljerije, rame uz rame sa tenkom M-84 i BVP M-80A za čiju vatrenu podršku je i namenjena. Komparacijom sa najnovijim zapadnim sredstvima kao što je npr. nemačka Pzh 2000 u prvi mah se uočava prednost u debljini oklopa, preteranoj upotrebi elektronike i savremenih materijala , većem kalibru i duplo većem dometu, upotrebi vođenih tzv. pametnih projektila ,automatizaciji svakog mogućeg postupka, mikroprocesorskom upravljanju i dijagnostici kako oruđa tako i motora na strani zapadnih konstruktora. A onda treba pogledati masu vozila od preko 50 tona , upotrebu specijalnog oklopnog vozila za popunu municijom i još jednog takvog za popunu gorivom , manji akcioni radijus , slabiju prohodnost po bespuću, nemogućnost savlađivanja vodenih prepreka, vazdušni transport samo u slučaju da je ruski Ruslan te nedelje slobodan pošto ga samo on može poneti, dugu i skupu obuku posade na specijalnim trenažerima i sve to uz nenormalnu cenu kako nabavke tako i eksploatacije.Nije teško shvatiti zašto se još uvek nalazi u operativnoj upotrebi u 30 zemalja širom sveta od afričke pustinje do polarnog kruga i još dugo će tako ostati.

@Micha
Kolko se ja razumem u artiljeriju (a nije mnogo) za kumulativne granate i nije mnogo bitna brzina pri udaru u oklopno vozilo, jer deluju kumulativnim mlazom koje ova granata ima. Zato se i PO rakete ne krecu nekom velikom brzinom.
Mozda je problem u tome sto se tenkovi i druga oklopna vozila krecu, pa samim tim su i mnogo teze mete za haubice, cija zrna imaju mnogo upadniju putanju, pa se ne isplati gadjati ih na vecim daljinama.

Ne vidim ni razlog zašto bi Gvozdika imala recimo PAM ili neki PKT. Ima posada svoje lično naoružanje i to je sasvim dovoljno za artiljerce.
I uopšte ako dođe do toga da se Gvozdika neposredno brani od neprijatelja onda je sve gotovo. :-\
A koji je krajnji domet kumulativnog projektila pro posrednom gađanju, jel i ja se slažem sa Trpetom da brzina ne igra mnogo veliku ulogu kod kumulativnih projektila, jel tu mlaz završava posao.
Opet se ograđujem, nisam artiljerac. :)

Znači možemo očekivati još tvojih pisanja na temu oklopa.
To nam treba kao suvog zlata. Samo napred Micha. :super

   Nisam artiljerac te sam napisao kako sam čuo i to poodavno. U prilog tome ide i činjenica da u BK od 40 projektila ide 35 TF i samo 5 kumulativnih pa već i to govori u prilog da se kumulativni koristi samo za ,,ne daj Bože '' situacije tj. gotovo nikad.
   Osnovna namena 2S1 je vatrena podrška OiM jedinicama te je za tu svrhu u našim uslovima idealna.Više puta sam je gledao na gađanjima i par prezentacija u akciji i na mene lično je ostavila izuzetan utisak .
   Jednom prilikom u Nikincima na prezentaciji povodom pokazivanja mogućnosti VJ u protivterorističkoj borbi divizion od 12 oruđa je dejstvovao posredno sa 3-5 km na prostoriju površine 1 hektara sa ciljem da se izvrši artiljerijska priprema na zamišljenu terorističku grupu primećenu u navedenom rejonu. Svako oruđe je ispalilo po tri projektila na isti cilj ali sa tri različite ubacne putanje. Prvi projektil je imao najveću elevaciju pa je samim tim imao najveće barutno punjenje i upaljač je bio tempiran na najduže vreme aktiviranja pošto je putovao najduže .Drugi projektil je imao manju elevaciju,manje punjenje i nešto kraće tempiranje dok je poslednji imao najkraću putanju sa najmanjim punjenjem i najkraćim tempiranjem. Dok su se vršila uvežbavanja par dana pre prezentacije bio sam u blizini haubica u sastavu pozadinskog obezbeđenja i nisam znao šta se događa daleko na cilju osim što se moglo primetiti da posle svakog plotuna u vis odlazi 12 paralelnih linija iza ispaljenih projektila koji nestaju u niskim oblacima kojih je bilo dosta tih jesenjih dana. Posle par proba komandanti su bili zadovoljni i odlučili su da se premestimo iza bine na kojoj će biti visoki zvaničnici da bi eventualno pružili ispomoć jedinicama koje nastupaju posle art. pripreme pošto na Gvozdikama nije bilo problema. A onda je došao i taj dan kada smo trebali predstaviti svoju vatrenu moć...
   Oficijelni spiker je preko razglasa objašnjavao zvanicama situaciju na poligonu isred bine i na kraju najavio artiljerijsku pripremu i izdao komandu Pali . Prošlo je dosta vremena, možda i više od minuta dok prvi projektil iz osnovnog oruđa nije pao tik do crvene zastave koja je predstavljala centar zamišljene prostorije gde bi se nalazio cilj. Mi smo oduševljeno počeli da aplaudiramo pošto je pogodak bio stopostotan ne znajući da je to samo početak. Ja sam očekivao da će uskoro početi i ostali projektili da padaju jedan po jedan na mesto gde je bila zastava ,međutim bio sam u zabludi. Posle nekoliko minuta iščekivanja mi slučajni posmatrači smo izgubili interesovanje i počeli smo da pričamo međusobno pošto se na cilju ništa ne događa. A onda je počelo. U razmaku od nekoliko sekundi 36 projektila je počelo da se rasprskava na 1.5 do 2.5 metara iznad zemlje uz zvuk kao da se zapalila kineska prodavnica petardi tvoreći pri tom pravilan ,od dima neprozirni pravougaonik širine 50 do 100 metara koji kao da je neko oivičio kanapom na zemlji, uz puno bljeskova. Beli dim se polako izvijao nošen vetrom dok je pri dnu i dalje tvorio pravilan pravougaoni oblik . Moja ekipa i ja smo ostali bez reči, poneko sa opuštenom vilicom, pogleda uperenog prema mestu gde je maločas bio pakao. Niko od nas nije ni mrdnuo sve dok nismo začuli radosne povike posade KOT-a nedaleko od nas koji su izašli svi napolje i počeli da se grle, ljube i međusobno podižu od zemlje. Tada sam shvatio zašto se artiljerci ljube kada uspešno završe gađanje i od tada ih više nisam zadirkivao da to rade zato što je top opalio a kod njih niko nije nastradao i slično, aludirajući ponekad i na tobdžije i furundžije i ono čime se obično zezamo. Posle toga BVP je gađao maljutkom zamišljeno vozilo, pa je krenuo i vod M-84 gađajući iz pokreta, na kraju su uleteli i specijalci sa Hamerima zauzimajući improvizovane objekte ali sve to je bila limunada naspram dejstva haubica. I vizuelno i zvučno a bogami i mehanički, pošto se zemlja tresla, one su ostavile najjači utisak. Artiljercima će ovo biti sasvim normalno i znaće o čemu pišem, pošto su više puta prisustvovali ovakvom kreščendu ali za mene momka iz drugog plana ovo je bio haos. Mislim da taj zamišljeni neprijatelj ne bi imao nikakve šanse da preživi da se našao tamo gde su pretpostavili tako da su potonje radnje ostalih učesnika ove vežbe bile nepotrebne.
   Znam da sva artiljerija gađa na ovaj način i da to nije specifično samo za Gvozdiku ali ja sam hteo da opišem jedan moj doživljaj njene vatrene moći. Smatram da ovo oruđe treba modifikovati i poboljšati da bi pariralo savremenim Hi-Tech Godzilama sa zapada, a u poređenju sa vučnom artiljerijom je u svemu superiorna. Čak i novoprihvaćeni trend montiranja topova na kamione, potekao iz Južne Afrike, smatram slabijim rešenjem pogodnim jedino za siromašne zemlje.

Svaka čast na opisnom iskustvu. Jako dobro preneto. :klap

Kako se zvala vežba ako nije tajna?

   Partnerstvo 2000 i nešto, ako se dobro sećam, ali znam da je Koštunica bio najviši zvaničnik sa naše strane.

    U svom prvom postu sam izneo pogrešan podatak u vezi oznake KOT-ova i njihove pojedinačne uloge u sistemu 1V12 koji služi za upravljanje i rukovanje vatromdiviziona  SO 122mm 2S1. Naknadnom proverom utvrdio sam da je u stvari : KOT KD-1V15 KOT komandanta diviziona, ZKD 1V16 KOT zamenika komandanta diviziona , KB 1V14 KOT komandira baterije i ZKB 1V13 KOT zamenika komandira baterije . Izvinjavam se zbog pobrkanog redosleda koji sam napisao po sećanju, a ono je kao što se vidi malko izbledelo. Uglavnom ovo su tačne oznake i namena KOT-ova.

Posebno mi drago samohodno oruzje. Par fotografija.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Pozdrav!

Malo o nišanskoj spravi 2A31

Iz HV br.49 autor Marko Parizoski

poz.

Gvozdika zimi...
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Crtež kupole
[attachment=1]

Haubica 2A31 (varianta haubice D30) ugrađena na 2S1
[attachment=2]

Municija

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Sa Tehničkog zbora 1985. godine na Ušću.


[attachment=1]

[attachment=1]

Ovako izgledaju poljske Gvozdike. Lepo ja bih rekao.....

Dvije slike hrvatskih Gvozdika:

[attachment=1]

[attachment=2]
Vezana tema: HKoV: Bojno gađanje samovoznim haubicama (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=11081.0)

http://www.youtube.com/watch?v=T_poCCSeVc0

   I na ovom snimku se čuje zviždanje turbo kompresora . Znam da su i na našim Gvozdikama ugrađeni motori sa turbo kompresorom ali nigde nisam uspeo da pronađem na internetu podatak koji je to motor . Svugde stoji da je na topu običan dizel kao i na KOT-u . Performanse i max. brzina su date za običan motor a mene interesuje kolike su za ovaj turbo jer mi se čini da je haubica najbrži guseničar u OJ .

Motor na 2S1 je ЯМЗ 238 (Jaroslavski turbodizel 238 V8 sa 220kW (300ks). KOT je na osnovi MT-LB i ima atmosferski JaMZ 238V sa 240ks.

http://www.youtube.com/watch?v=-ZPHHfX5LsI

Reč je o vrlo blagom turbo forsiranju. Danas mnogi atmosferski dizeli imaju daleko veću specifičnu snagu. JaMZ se koristi jer rusi nemaju drugi komercijalni serijski motor, a ovaj je kako oni kažu pouzdan. Resurs mu je sigurno manji od zapadnih motora, ali kažu da mu je konstrukcija dobra, da se ne kvari preterano, a da popravke radi svaki sibirski seljak. Danas nema sibirskih seljaka bez 9-10 razreda škole, puno ih je stručnih, pred common railom bi stali i češali se po glavi koje je to čudo, te im se ne bi smelo dati da išta rade na tome, sem da gledaju izdaleka, ali motor sa bosch pumpom umeju da poprave, i mnogo šta drugo. Dovoljno je reći da u pola Srbije ne možeš naći jednog kovača. U inđiji je poslednji umro pre 20 godina, ali Inđija nije primer za Srbiju, tamo i danas mnogi ljudi primaju čak i 300 EUR platu, što je neviđena raskoš. U Rusiji je kovač (kuznjec) (naglasak na uu, još uvek česta stvar, a cene su bezveze. Ako ga još i znaš preko tašte, onda svašta rade. Mehanički su talentovana nacija, ako pojedinac nije bio dvojkaš. Kod Rusa je dvojka negativna ocena. I važno je još da bude trezan, što može biti upitno posle 12 sati, tj. iza podneva..

   Odličan snimak rada posade pri bojevom gađanju . Vidi se način rada poluautomata za punjenje i brzina kojom punilac napuni top . Likovi su totalno opušteni dok gađaju , nema grča ni treme pa se čini da igraju video igricu . Svaka čast .

Imaš kovača i to odličnog pored Koceljeve. U Batalagama.

Ugasio je odavno vatru, ali kad treba upali. Žali se da više nema potkivanja konja, ne pravi više konjska kola, ne oštri više rala i drljače, ne pravi više kose za košenje i da je totalno pao posao.

Takvo je došlo vrijeme. Ima sina koji se ne bavi ovom poslom. Sin mu vozi bager i rovokopač. Ali kad je sinu trebalo popraviti kašiku na bageru popravio je.


Pozdrav
Vlado

Jedna JNA Gvozdika ...


[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=9tvQsLFjiV8

Zna li netko čemu služi ovaj otvor (ili šta je već) na kupoli ?

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

Ne sečam se tog poklopca, mada je sečanje varlivo... Ako me sečanje ne vara. čaure su izbacivane na pod, a ne izvan vozila. Izbacivanje čaura je deo punioca.

Inače u priručniku Samohodna haubica 122 mm 2S1 opis rukovanje i odrzavanje, nema tog otvora.

[attachment=1]

Primetićete ispod tog otvora ulubljenje. Možda je ova Gvozdika bila u borbi, pa odatle ovaj otvor. ::)

Fotografija je iz muzeja u Sankt Peterburgu, vrlo je malo verovatno da je ovaj primerak video borbene akcije. Možda je u pitanju ređa modifikacija sa puškarnicom za streljačko naoružanje posade radi eliminisanja netučenog prostora.

Evo sličice iz knjige OMJ B. Dimitrijevića.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

Видео сам их први пут негде 1981. године у артиљеријском дивизиону 36.мбр у Сомбору. Наиме, 36.мбр чија је команда била у Суботици, имала је, осим једног оклопног и једног механизованог батаљона и  самоходни артиљеријски дивизиону у гарнизону Сомбор.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

Ovde se isto vidi onaj otvor koji je Boža pominjao, ali slabo. Mislim da je on to bolje slikao.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Evo i tog otvora

[attachment=1]

Izgleda JNA imala u naoružanju barem dve različite serije Gvozdika. Sa i brez tog poklopca.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

LPB

Lep walkaround 2S1. Hvala Božu13 i Motoristi.

Ja sam artiljerac i taj otvor sluzi za izbacivanje caura i ima ga na svim haubicama.

Pretpostavlajm da nije u pitanju automatika već ručno izbacanje ?
Ako stigneš možda da malo objasniš kako je to radilo.

Hvala. poz.

   Naravno, čaure iz kupole Gvozdike ručno se izbacuju. Poluautomat se koristi za punjenje dvodelnog metka a nakon opaljenja čaura barutnog punjenja ispada na pod kao kod klasičnog topa-haubice odakle je punilac izbacuje kroz pomenuti otvor kada se nakupe ili kada ima vremena.

Imam jedno pitanje.Mogu li se Ruski tenkovi T-62,koji se do polovine 2013 godine povlace iz upotrebe,iskoristiti kao platforma za samohodne haubice,....i koji bi kalibar maksimalno bilo moguce ugraditi?

http://www.youtube.com/watch?v=-ZPHHfX5LsI

[attachment=1]

Tema je očiščena OT, a debata prečačena u temu Mozgalica (brainstorming) o optimizaciji artilerije (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=20547.0).

Zamolio bi, da se debata nastavi u pomenutoj novoj temi.

Hvala
Božo 13
Global moderator

http://www.youtube.com/watch?v=jlESoZhg760

Hvala Željko ;)

Slovenska gvozdika na položaju (1993 vježba)

Koliko je Slovenija imala Gvozdika u upotrebi? Da li su povučene?

Bilo je 6 (ili 8 komada, ali za 6 sam siguran), stacioniranih u kasarni Postojna. Danas je jedna u Muzeju Pivka, a ostale ako se ne varam konzervirane sa M55.

ko če znati koliko ih je bilo....negde sam imao sliku iz obrambe gde ih je bilo 16, ja sam ih video 12...a 96-te godine sam video u Postojni četri...nešto se tada govorilo da su ih prodali Hrvatima ali to je neprovereno..znam samo to da ih nema više!Na pokojnom ABG forumu je bilo priče o tome i jedan lik je tvrdio da su ih iz Slovenije dobili šest......?

Verovatno je bilo nešto i na tome. Ako se ne varam, menjane su za municiju 122 mm, prema rekla-kazala. Istotako su i neke T34 prebojene i poslane, ali ne sve. Ona T-34 koja je nekada stajala (nisam siguran dali je još tamo) u Kasarni Pivka je iz te priče.

Evo jedne hrvatske snimljene prije par dana za posjete ministra obrane RH Remontnom zavodu Zapovjedništva za potporu OSRH (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7275.0).

[attachment=1]

FV433 Abbot?

koliko je vremena potrebno da bude spremna za paljbu iz voznje, tj. voznja, uzbuna, stoj, paljba

   Do 3 minuta, a ako je izvršena priprema i manje.

Sa haubicama se nebi smelo to desiti. Kada smo mi gađali gvozdikama, nismo imali komando vozilo, pa smo radili pripremu klasično na ruke, i to traje malo duže onda. A ako se ide na zauzimanje več pre pripremljenog VP, sa izračunanim elementima, onda je vreme jednako vremenu koliko traje da se vozilo parkira, i zauzme elemente i napuni, što bi onda moglo biti manje od 3 minuta. Ali kad se to radi vreme vrlo brzo prolazi. ;)


LPB

koliko bi trajalo sa pripremom tj bez prethodne pripreme

Abbot pliva na "engleski način" podignu mu one gumirane suknjice iznad tela i onda moliš boga da ih neki strelac ne "prošije".

Izgleda da nemamo boljeg kandidata za srebrnu medalju.

Čini mi se da sam nabasao jednom na sliku amfibijske haubice, verovatno na šasiji onog BVP kineskih marinaca, velikog, čoškastog, plave boje. Ali to je kopile različitih vozila.

Teško pitanje.

Generalno ako razmišljam da je kolona napadnuta, i dejstvuje neposrednim gađanjem, znači gvozdika vidi cilj onda je to ispod ili do 3 minuta, ali ako treba gađati posredno..

Onda treba IO stiči na svoje mesto iz kojeg vidi cilj (pitanje koliko to vremena traži ili dali postoji drugo izviđačko odelenje (IO) več na poziciji), i u to vreme haubice (VO) zauzimaju vatreni položaj (VP), a topografi (topografsko odelenje TO) računaju poziciju VP. To se računa triangulacijom na 3 znane točke u blizini.

RO se smesti 50 m iza osnovnog oruđa, vade planšete i čekaju podatke topografa o vatrenom položaju (VP). I čekaju da IO dolazi na izviđačnicu. Po potrebi vezisti postavljaju između radio-relejnu vezu, da postoji veza izviđačnica- vatreni položaj.

U to vreme meteo odelak može da spusti balon, da pokupi meteo podatke, a RO pripremi meteo podatke za upotrebu. Iz IO dolaze topografski podatci o njima, a i azimut i daljina na cilj. Podatke pošalju RO, gde se na planšetu ucrtuje pored VP. RO kaže osnovni smer, te javi  vatrenom odelenju (VO). Istotako RO i definira kojim punjenjem se gađa cilj.

U vreme kada VO priprema haubice, RO več ima podatke, i vođa gađanja daje podatke osnovnoj haubici, sa kojom se radi korektura (OO). Ova opali granatu, a IO gleda kako pada na cilj, te javlja natrag RO koliko levo/desno i dalje/bliže je pala granata, ali u odnosu na njih, ne na VP. POdatke se pošalje natrag RO, da jih popravi i obradi, te ako je bilo blizu se ide na baterisko gađanje ili još jednom se radi korektura. Kada se korektura napravi, RO ucrta korekturne elemente na planšetu, te tako uvek daje popravljene podatke VO (ako se vremenski uslovi ne menjaju drastično).


Možda još šta zaboravio ali približno tako to ide. GPS dosta ubrzava rad TO. Vremenski je malo teže definirati , ali oko 5-10 minita svakako traje da se sve posloži ( i ako je IO na svom mestu).

 
LPB

Божо, добро си то објаснио. Као прво код артиљерије за подршку ништа (прецизно) не може без припреме. Па није топ (хаубица) пушка, чак и максимално аутоматизован(а),  па да га само дигнеш у згиб рамена и опалиш. Самохотка на којој је хаубица за подршку није тенк па да гађа из покрета без застанка. То можда може самоходни противоклопни топ, али то је нешто друго.  Гвоздика и њој слична оружа нису  конструисана да гађају из покрета, без припреме.

Код артиљерије, где гађа батерија (више оруђа размештених у простору) увек постоји нека припрема. Посебно ако се гађа посредно (послуге оруђа не виде циљ). Чак и код аутоматизоване обраде почетних елемената неко мора да изађе на позицију и уочи (види) циљ, одреди своје координате (ИО како Божа то назива), измери даљину до циља (одреди координате циља) и пренесе то на ватрени положај, односно до балистичког рачунара где ће се то унети у рачунар и утврдити елементе за гађање сваког оруђа. Када гађа батерија, свако оруђе добија посебне и различите податке.

Ако послуге оруђа виде циљ, онда је то једноставније, али се и ту морају прво утврдити неки елементи (на пример даљина до циља) а у складу са тим заузети параметре (даљинари и угломери на нишанској справи). Такође, ако се не варам оруђе (уствари цев) се мора довести у "либелу" (по хоризонтали и вертикали), како би путања пројектила била правилна. Чак и код пушке, ако "искренеш" пушку у страну, имаћеш промашај на циљу. Код артиљеријских оруђа, због даљина и облика путање утицај нагиба оруђа је још већи.

Дакле, није самохотка тенк који гађа из покрета. И када се из тенка гађа посредно мора се обавити припрема почетних елемената.

Još malo slikica za lakše razumevanje linije osmatranja, linija gađanja...

Paralaksa cilja = Azimut osmatranja cilja - Azimut cilja
[attachment=1]



Korektura
[attachment=2]

Izvor: Pravila artilerijskega streljanja, Jožef Poje

   Za svako artiljerijsko oruđe potrebno je određeno vreme da se uoči cilj, izmere potrebni podaci, izračunaju elementi, provere, proslede svakom oruđu u bateriji i po odobrenju vatre dejstvuje po njima. To vreme je isto za sva oruđa bilo da je u pitanju minobacač ili PzH 2000 ako se priprema vrši sa jednog mesta. Naglašavam da artiljerijski računar iz KOT-a poseduje program za računanje elemenata za sva art. oruđa tadašnjeg VU. Znači ako cilj i elemente vatre određuje komandno odeljenje brzina dobijanja elemenata zavisi od metode i brzine kojom ovom odeljenje inače radi. Primena satelitskog pozicioniranja, modernih računara, multiband radio-uređaja i sl. može ali i ne mora uvek da obezbedi kraće vreme ovog dela pripreme. To zavisi od komandnog odeljenja/baterije .

   Koliko sam razumeo, postavlja se pitanje za koje vreme oruđe na maršu može opaliti prvi projektil. Pokušaću da  opišem jednu varijantu gađanja SO, onako kako sam ja shvatio kao neko ko nije artiljerac a u par navrata i prisustvovao.  Ukoliko je unapred određen vatreni položaj sa koga će oruđe ili baterija dejstvovati, mogu se relativno lako odrediti koordinate za svako oruđe posebno i ta mesta se vidno obeležiti i urediti tako da ih vozač i posada lako mogu uočiti i posesti tačno te položaje, unapred definisate i unete za svako oruđe ponaosob. Bateriji koja se nalazi na polaznoj liniji daje se naredba za pokret, nakon prethodno uočenog cilja od strane IO npr. neprijateljska kolona na maršu u rejonu dejstva. Oruđa se pokreću iz zaklona u kojima su se do tada nalazila i idu ka pripremljenim vatrenim položajima koji mogu biti udaljeni i više kilometara a pri tom može ih biti više. Dok se samohotke približavaju tim položajima izračunavaju se elementi i prenose posadama oruđa radio vezom. Punilac čak može izvršiti punjenje cevi potrebnim projektilom i punjenjem dok se vozilo kreće (mada je ovo zabranjeno na mirnodopskim gađanjima ali pričamo teoretski). Kada se vozilo zaustavi na svoje prethodno označeno i definisano mesto preostaje da nišandžija zauzme ugao i elevaciju shodno dobijenim elementima i da nakon njihove provere i dobijanja odobrenja ispali projektil iz osnovnog oruđa. Nakon osmatranja prvog pogotka vrši se korektura ako ima potrebe i komanduje se rafal iz svih oruđa. Nakon izveštaja IO o uništenju cilja naređuje se marš i samohotke se vraćaju na polazni položaj.

   Gvozdika može opaliti projektil bukvalno iz zastanka, kao kod tenka, pošto su potrebne minimalne radnje na prevođenju iz marševskog u borbeni položaj. Zbog toga je vreme za njeno dejstvovanje i napuštanje mnogo kraće od vučne ili kamionske verzije, poput opisanog u gornjem uprošćenom primeru.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]


LPB

Samohodna haubica 122 mm 2S1 Gvozdika u OS RH

Oružane snage Republike Hrvatske u svojem sastavu imaju jednu bitnicu sa svega devet (9) samohodnih haubica 122 mm 2S1 Gvozdika. Bitnica samohodnih haubica 122 mm se nalazi u sastavu Topničko-raketne bojne Gardijske oklopno-mehanizirane brigade (GOMBR) Hrvatske kopnene vojske (HKoV). Unatoč skorom uvođenju u operativnu uporabu 12 suvremenih samohodnih haubica 155 mm PzH 2000, planirano je da se SH 122 mm 2S1 Gvozdika i nadalje zadrže u naoružanju. Gvozdike će tako ostati u sastavu Gardijske oklopno-mehanizirane brigade, dok će PzH 2000 biti u sastavu buduće Topničko-raketne pukovnije HKoV.

Dugoročnim planom razvoja OS RH 2015. - 2024. predviđen je preustroj topništva u OS RH. Iz sastava Topničko-raketne pukovnije Zapovjedništva za obuku i doktrinu Hrvatske kopnene vojske (ZOD HKoV) te Topničko-raketnih bojni dviju Gardijskih brigada, ustrojit će se nova Topničko-raketna pukovnija Hrvatske kopnene vojske, dakle direktno pod zapovjedništvom HKoV, u čiji sastav će ući i PzH 2000, a koja će biti smještena na vojnom poligonu "Eugen Kvaternik" na Slunju. Gardijske brigade zadržat će element topničko-raketne potpore, ali manje razine od dosadašnjih bojni, pa će tako i Gvozdike ostati u sastavu GOMBR-e.


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
CROPIX, Jutarnji.hr (http://www.jutarnji.hr/)


Tri slike s vojne vježbe s bojevim gađanjem SOKOL 15. Vježba na temu „Ojačana mehanizirana bojna u obrani s prelaskom u napad“ održana je od 24.05. do 29.05.2015. godine, na vojnom poligonu "Eugen Kvaternik" na Slunju.

[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
Foto: Josip Cindrić, osrh.hr (http://www.osrh.hr/)

   Ne vidim KOT-ove u sastavu samohone baterije. Da li to znači da ih MORH uopšte nema/ne koristi ili jednostavno nisu prikazane na mimohodu?

https://www.youtube.com/watch?v=J6UXGOogQKQ

sto je KOT?

KOT -Komandni Oklopni Transporter - samohodno komandno mesto bitnice. Isto je i za divizion.
SH 2S1 Gvozdika (Karanfil) 122mm jeste stara, nedovoljnog dometa i ubojitosti, ali su njena lakoća upotrebe, mobilnost (brza je i pliva) i pouzdanost takvi da prevazilaze sve mane.

Poljaci baš raspisuju nabavku municije za nju. Iako neki smatraju, da nije po NATO standardima, još je itekako upotrebljiva.

Domet i ubojnost, lahko se dobe sa novom municijom. Nebi je lako odpisao. Jedino da se uvede novi SUV i nova municija i to je to. Ako se ne varam, Fotona je nekad nudila SUV za 2S1.

Srednja artiljerija (105 mm vs. 122 mm) je značajno superiornija na Sovjetskoj strani. Čak štaviše, kod združavanja dveju Nemačka, Bundesver je želeo da usvoji 122 mm kalibar za srednju artiljeriju te Mig-29 za vazduhoplovstvo, al odma je pao prekookeanski šamar.

Последње НАТО оруђе у калибру 105 је био L118 light gun/M119 howitzer. То је лака артиљерија која се транспортује хеликоптерима и падобранима. Самоходна артиљерија је 155. M777 howitzer од 4 тоне у калибру 155 се класификује као лака ариљерија и мислим да се иде ка стандардизацији на 155. Једино што је M777 ради употребе титанијума скуп као ђаво.

Ne treba zaboraviti Južnoafričku G7 haubicu 105 mm (LEO Light Experimental Ordnance) koja bi trebala po dometu, efikasnosti na cilj se približiti 155 mm haubicama.

Lično nebi tako lako odpisao 122 mm.

Neznam gde da stavim,pa cu postaviti ovde pa neko od moderatora neka  stavi tamo gde treba

http://www.youtube.com/watch?v=1TBl9cwanbI

http://www.youtube.com/watch?v=ca9HXAoV7Zw

G7 LEO 105mm je velike dužine cevi, ima i RA i BB i ERFB municiju osim obične. "Specijalna" municija povećanog dometa razvija veće pritiske i mnogo više troši cev. Zrno mase oko 15-16kg 105mm nikako ne može imati efekat na cilju kao skoro tri puta teže zrno 155mm, to je protiv zakona fizike.

Са специјалном муницијом се домети и ефикасност повећавају, али већи калибар омогућује веће повећање - или исто повећање уз мању цену пројектила. Разлог у прилог мањег калибра је већа покретљивост оруђа. Међутим та јужноафричка G7 је тешка преко 3 тоне. M777 у калибру 155 је тежак 4 тоне.

Не мислим да ће 105 нестати преко ноћи, Американци још увек имају у неким јединицама хаубице из вијетнамског рата.

Po meni dostupnim podacima od pre par godina, južnoafrička TH G7 teška je 3,8 tona, dakle skoro kao M777, a malo je čak i teža od D30 122mm. Neke stvari se malo menjaju, jer je Vermahtov poljski top 105mm(nemačkog modela) takođe imao oko 4 tone. Američke analize iz oba zalivska rata uporno dokazuju da je preciznost važnija od dometa.

moze li poveznica do te analize

   


   O perspektivnosti sistema 2S1 Gvozdik se može govoriti iz više aspekata. Kao prvo, u ovoj debati se zanemaruje osnovna namena ovog artiljerijskog sistema a to je art. podrška mehanizovane brigade. Koncipirana je da sadejstvuje sa tadašnjim borbenim vozilima VU baziranim na BMP ili čak još na MTLB i tu ona izuzetno dobro vrši funkciju.

   U JNA je svojevremeno zamenila SO-90 i namena joj je proširena na artiljerijsku podršku oklopne brigade, pojačana sa baterijama za podršku sa MB 120mm u okviru oklopnih bataljona i kasnije u VJ baterijom SVLR 128mm Plamen-S u sastavu art. diviziona. Njeno uvođenje u naoružanje 80-tih godina i zamena vučenih haubica 122mm lafetašica samohodnom predstavljalo je znatan pomak kako u taktičkom tako i u tehnološkom smislu. SO-90 je još ranije u JNA zbog malog kalibra i zastarelosti zamenjena vučnom haubicom D-30J, pa je ova samohotka pridodata pešadijskoj brigadi.

   Kombinacijom minobacača, raketnih lansera i haubica može se ostvariti efikasna vatrena podrška na našim prostorima što je u događajima 90-tih iz čl.11 dokazano upotrebom od strane svih zaraćenih strana. Pogotovu što art. računar u sastavu komandne baterije 2S1 na KOT-u 1V16 podržava i računa elemente gađanja za sva art. oruđa u sastavu VU, pa tako i za MB 120mm i Plamen-S koji su izrađeni po ugledu na slične sovjetske sisteme. Nije mi poznato da li je ova mogućnost  interoperabilnosti KOT-a bilo gde korišćena, a ne bi me čudilo i da nije. Kao što me ne čudi ni saznanje da su u pomenutim dejstvima pojedini k-danti Gvozdiku pokušavali da koriste kao tenk postavljanjem na prvu liniju zbog nepoznavanja namene i svrhe ovog oruđa.

   Inače ovaj sistem se sastoji iz dva dela a to su sistem za upravljanje vatrom 1V12 i samohodna haubička oruđa 122mm raspoređena u tri baterije po 6 vozila, ukupno 18 topova. Sistem za upravljanje vatrom se sastoji od KOT-ova komandira baterije KB 1V14 i zamenika komandira ZKB 1V13 po jedan u bateriji, znači ukupno 6 u divizionu i još od vozila komandanta diviziona KD 1V15 i njegovog zamenika ZKD 1V16 po jedan u divizionu što čini ukupan broj od 8 KOT-ova različitih namena u celom divizionu. Kada razmatramo upotrebnu vrednost ovog sistema ne treba zaboraviti i ovu osobinu da se njeni komandni oklopni transporteri mogu koristiti i za izviđanje, osmatranje i upravljanje vatrom različitih sistema koji ne moraju nužno biti SO-122mm.

   Što se tiče topa i malog dometa njegovog projektila slažem se da se ne uklapa u NATO koncepciju ''Remote Controlled'' artiljerije smeštene na bezbednoj udaljenosti i dostupnu na radio poziv u uslovima apsolutne dominacije sopstvenih snaga u vazduhu i nepostojanju neprijateljske artiljerije koja je sposobna da izvrši kontrabatiranje. Tu su carevi Long Tom i Palladin kao i PzH-2000. Ali kada nema navedene nadmoćnosti a potrebna je brza i precizna art. podrška sa sposobnošću da jako brzo opali prvi projektil i da posle kanonade brzo nestane sa vatrenog položaja Gvozdika je neprikosnovena. Ako dodamo relativno veliku brzinu kojom se kreću vozila iz njenog sastava i brz prelazak iz marševskog u borbeni poredak, uz amfibijske sposobnosti čak i oruđa, a pri tome poseduju veliku preciznost i visoku pouzdanost možemo naći jako malo konkurenata sličnih sposobnosti na suparničkoj strani. O tome uostalom govore i snimci sa savremenih ratišta u Siriji, na Krimu a od neki dan i Nagorno-Karabahu gde Gvozdika samouvereno dominira od svih samohodnih oruđa...

Nemam poveznicu, ali je bio opširan članak u VTG pre desetak godina.

Osobno sam mišljenja da je ovo najbolja samohodna haubica na svijetu.
Nedostatak manjeg kalibra nadoknađuje izvrsna pokretljivost, jedino bi trebalo osuvremeniti SUV a sve ostalo je ok.
Odmah čim je krenula priča o nabavci PZH pisao sam da je to potpuno nepotrebna nabavka ali neki viši politički interesi su prevagnuli.

poz.

Micha@, нисам стручњак за артиљерију али сам са уживањем прочитао ову твоју кратку и ефектну анализу :klap.

Slažem se sa Dzumbom, bravo Micha. Nemamo uvek isto mišlenje ali ovo je vrhunsko.

 Dobra analiza. Moram napomenuti da su vec u JNA oklopne brigade imale VBR Plamen u divizionu.

Kako može Gvozdika da zameni SO-90 kad nije PO oruđe?

 Gvozdika je zamijenila vucne haubice.

   Uslovno rečeno da zameni. Jedina zajednička stvar im je to što su samohodni topovi pa sam mislio u tom smislu, kao samohotka.

   Znam da koncepcijski ovo moje poređenje nema smisla ali u jedinicama je situacija takva da se ovo sredstvo nedovoljno poznaje i tenkisti smatraju da je samohotka samohotka bez dubljeg zalaženja u to koja joj je namena. Artiljerci opet uvek više vole lafetnu artiljeriju, pa čak i raketnu nego haubicu montiranu na transporter. U prilog tome govori i da se o ovom oruđu na VA smer artiljerija sluša svega nekoliko časova i to kao samohodnoj varijanti haubice D-30 (koja se već ozbiljnije izučava). Jednom rečju, zaziru od nje i tenkisti i artiljerci...

   O vrednosti ovog sistema se malo zna. Samohotka sa turbo-dizel motorom je najbrže gusenično vozilo na ovim prostorima u operativnoj upotrebi (mislim da na asfaltu može da dostigne i svih 100 km/h ), ima solidne amfibijske sposobnosti, može da dejstvuje u uslovima ABHO, laka je za transport kako drumskim tako i vazdušnim putem, koncipirana je da lako može da prati i daje podršku oklopnoj brigadiu potpunosti bez ograničenja. Malo je zemalja na svetu koje je ne koriste a pravi biser su Finci kojima zbog mnogobrojnih jezera i polarne klime već decenijama služi sa izmenjenom elektronskom i komunikacionom opremom u okviru NATO-a . Zato ne treba da nas čudi njeno pojavljivanje na najnovijim snimcima sa aktuelnih ratišta jer je bogom dana za artiljeriju siromašnih zemalja ...

Tokom T.11 veoma čest prigovor je bio spadanje gusjenica u terenskim uslovima.
Mada moguće da je bilo i do neobučenih i neiživljenih vozača.

Мислим да нико није ни критиковао гвоздику као такву, мој коментар се односио на упоређивање руског 122 и западног 105 калибра. Мислим да се земље НАТО полако стандардизују на 155 мм, те да би евентуални западни опонент био 155, а не 105 мм. Уосталом, и Руси су увели самоходне 152 мм на ниво бригада.

Са друге стране, неоспорно је да је гвозика од 16 тона покретљивија од руске Мсте (2S19) од 42 тоне, или PzH 2000 од 56 тона.

Два питања у вези гвоздике. Прво, какве су перспективе за њихову модернизацију? Код Руса су се појавили 2S34 "Chosta" (http://www.armyrecognition.com/russia_russian_army_vehicles_system_artillery_uk/2s34_chosta_self-propelled_120_mm_mortar_carrier_armoured_vehicle_technical_data_sheet_pictures.html) са оруђем од 120 мм (2A80-1 mortar gun, не знам који би био правилан превод за ово хибридно оруђе). Да ли је ово замена за гвоздику, или ново оруђе различите намене?

Друго питање се односи на најаве о увођењу самоходне хаубице Сора у Војску Србије. С обзиром да ВС има 4 дивизиона гвоздика у професионалним бригадама, да ли се ове нове хаубице предвиђају као замена за гвоздике?

U Somboru 36 omb su bili 1987-1988 god za vreme mog vojnikovanja tamo,prisustvaoa sam na gagjanje negde na vezba kod Osjeka,fantasticno je bilo pogotovo nocno gagjanje,brzi po putu i na asfalt i makadamu a bilo i kotova gusenicari samo za nih uvek su isli zajedno

Zar nije bilo to slučaj kod BVP M80.

Gvozdika je inače dobra havbica, samo nije najbolja na svetu. Ove domete sada kriju samohodni minobacači od 120mm poput Nema, Amosa, Vene ...

... S tim što se očuvana 2S1 može naći za sića lovu, lako se održava, trpi poluobrazovano ophođenje, municije ima ka` patate, a Nemo, Amos, pa i Vena koštaju milione EUR. @Fazan - mortar-gun se najčešće prevodi kao "kombinovano oruđe", a i sami Rusi ga tako zovu - комбинированное орудие. Sve je poteklo od NONA-e - "novo oruđe nazemne (kopnene) artiljerije".

[/quote]

... @Fazan - mortar-gun se najčešće prevodi kao "kombinovano oruđe", a i sami Rusi ga tako zovu - комбинированное орудие. Sve je poteklo od NONA-e - "novo oruđe nazemne (kopnene) artiljerije".
[/quote]


   Mislim da je doslovan prevod minobacač-top tj. oruđe koje objedinjuje osobine ova dva sredstva pa otuda i ruski naziv kombinirano oruđe. Ne znam kakva je unutrašnjost ove modifikacije i da li se koristi dvodelni metak koji puni pomoću poluautomata ili se ispaljuju minobacačke mine. Domet do 14 km ukazuje da se koriste upravo ovi projektili ali to ne mora biti tačno. Možda je jednostavno u pitanju novi top sa drugačijom gasnom kočnicom koja ujedno omogućava evakuaciju barutnih gasova iz cevi nakon opaljenja, pošto ne vidim gasni cilindar na cevi . Uveden je i pouzdani SUV koji omogućava precizniju vatru i kraće vreme do opaljenja prvog projektila a od kolektivnog naoružanja dodat je PAM 12,7mm i dimne kutije.  Ovo poslednje ukazuje da je uočeno približavanje prednje linije fronta (možda i zbog manjeg dometa) čime je povećana mogućnost dodira sa neprijateljom. Mogućnost ispaljivanja laserski vođenog projektila Kitolov 2 svrstava je u grupu " pametnih" oruđa koja skupim projektilima uništavaju visokovredne ciljeve. Originalna Gvozdika je imala projektil Kitolov koji je isto bio vođen ali nije korišten na našim prostorima. Da je možda reč o opitnoj seriji govori što je do sada ovaj tip samohotke raspoređen samo u jednu mehanizovanu brigadu.

Sasija Gvozdike je provereno resenje koje je masovno korisceno za razne potrebe. To sa gusenicama je sigurno do posade i uvezganosti.

Jeste u pitanju kombinovano oruđe jer objedinjava karakteristike minobacača i topa. Cev je olučena, dužine oko 24 kalibra, a kod novih verzija i mnogo više. Pritisci kod opaljenja su manji od onih kod topa, pa je konstrukcija oruđa relativno lagana. Mogu se koristiti minobacačke mine, npr. mine za francuski Mo120 RT61, a i ruske mine. Ne znam da li postoje ograničenja za mine pojedinih proizvođača! Gađa svim punjenjima, uključujući i RA.  Tačni kalibar je navodno 120mm. Domet je tada kao i kod minobacača. Takođe, koriste se i posebni artiljerijski projektili za ovo oruđe, sa vodećim pojasevima sa gotovim narezima. Tako se dobija i veći domet. Obična artiljerijska zrna 122mm se ne mogu koristiti zbog za 2mm većeg kalibra. Kitolov je dobro rešenje, ali zahteva tim za lasersko osvetljavanje cilja. Oruđe gađa svim uglovima. Primećujem da smo se odvojili od teme Gvozdike, ali mislim da veza postoji. Ako ne, prebacite u Osnove artiljerijie, ili gdegod.

   Rasprava upravo teče u pozitivnom smeru jer je 2S34 modifikacija 2S1 i njen direktni potomak pa smatram da treba da ostane na ovom topic-u.
O novom oruđu se malo zna i nije mi poznato da li je korišćeno u nedavnim sukobima za razliku od Gvozdike čiji top je naslednik iz II sv.rata a ona sama je malo  savremenih sukoba do sada promašila. Zadržana je i osnovna namena i mesto u formaciji mehanizovane brigade. Mali broj proizvedenih i korišćenih vozila govori da je sve još u povoju i da Gvozdika još uvek samouvereno dominira u svojoj ulozi.

   Što se tiče Kitolova kao i svi lasersko-navođeni projektili neophodno mu je ozračiti cilj. To se može izvesti iz vazduha , pomoću vozila ili izviđačkog tima sa zemlje opremljenog laserom i komunikacionim sredstvima. Upravo za tu namenu može koristiti KOT ZKB 1V13 koji je ujedno izviđačko vozilo k-dira baterije. U osnovnoj verziji pored laserskog daljinomera i osmatračkih sprava za uočavanje ciljeva i slanje podataka o njihovom položaju iz vozila poseduje i prenosne uređaje za osmatranje i vezu koji su neophodni kada se izlazi iz vozila i peške prilazi cilju. Ovom timu se lako moža dodati prenosni komplet za lasersko označavanje cilja a o spremnosti za gađanje može javiti pomoću RU male snage ili čak induktorskim telefonom do matičnog vozila koje potom ima mogućnost automatske retranslacije bilo žičnim, bilo radio putem u svim opsezima do komandne baterije. Inače, osmatračnica se postavlja na 500m od cilja prilikom vežbovnih a i borbenih gađanja tako da se lako može uočiti cilj i vršiti korektura i prenošenje vatre ako je to potrebno, što je verovatno dovoljna udaljenost i za laserski obeleživač cilja.


   Do sada nisam uspeo da pronađem video zapis o radu posade pri bojevom gađanju iz 2S34 Kosta pa me živo zanima da li je zadržan postojeći elektromehanički poluautomat za punjenje topa ili je i on unapređen, te kako puni MB mine ili se to vrši ručno. Šturi su i podaci o režimu vatre koliko projektila u minuti može max. da ispali i koliko dugo sme da dejstvuje tim režimom. Takođe, ovakav snimak bi prikazao i način upotrebe SUV-a, njegovu brzinu i vreme do opaljenja prvog projektila. Nepoznanica je i da li se kupola i top navode elektro-mehanički i da li SUV može samostalno da izračuna i zauzme dobijene elemente za gađanje ili se  to i dalje vrši ručno...


 

Cini mi se da je u pitanju Gvozdika pa onda video ide ovdje.  ;D

https://www.youtube.com/watch?v=92WaNyh0RpI

poz.

Malo sa Wiki, ali na ruskom:
https://ru.wikipedia.org/wiki/1%D0%9213
https://ru.wikipedia.org/wiki/1%D0%9214
https://ru.wikipedia.org/wiki/1%D0%9215
https://ru.wikipedia.org/wiki/1%D0%9216

Zanimljivo da su KOT-ovi komandira baterije i komandanta diviziona naoružani mitraljezima 7,62mm, a njihovih zamjenika 12,7mm.

Komandir baterije u borbi se nalazi na osmatračnici i rukuje vatrom baterije, a njegov zamjenik je na vatrenom položaju.
Za komandanta diviziona i njegovog zamjenika ne znam gdje im je mjesto u borbi, ali KOT komandira baterije kojem je mjesto bliže neprijatelju ima mitraljez manjeg kalibra!

Pa ima logike. Ako je komandant toliko "ćudan", da je doveo jedinicu u položaj, da treba da upotrebi mitraljez 7,62 onda mu sleduju konsekvence (i komandu preuzima zamjenik, koji se već branio na daljinama za 12,7 te izvuko!). Logika. :angel:

Znam da nije tema, ali je zanimljiv taj odnos haubica 105mm i 122mm.

Svojevremeno (od početka XX vijeka pa do iza rata u Koreji) su te haubice bile na istom formacijskom nivou, na nivou pješadijske divizije.

Ali da krenemo od početka.
Na prelazu iz XIX u XX vijek svi su se slagali da su za podršku pješadijske divizije potrebni topovi čija bi osnovna municija bila šrapnel. Svi su imali slične poglede o TT-karakteristikama tih topova i koristili su uglavnom topove kalibra između 75 i 77mm. Britanci su koristili top 83,8mm.

Oko haubica nije bilo slaganja. Jedni su smatrali da haubica mora imati istu pokterljivost tj. masu kao i top, pa su izračunali da bi kalibar trebao biti oko 10cm, najčešće 105mm. Drugi su smatrali da se na račun snage (teža granata) moše smanjiti pokretljivost tj. povećati masa oruđa i izračunali su da bi kalibar trebao biti oko 12cm, pa su se pojavile haubice 120mm, a kod rusa 122mm (zbog njihovog tadašnjeg sistema mjera). Britanci su bili za nešto između, pa su prihvatili haubicu 114mm. Francuzi su smatrali haubice nepotrebnim, a za tučenje zaklonjenih ciljeva su za granate topa 75mm uveli Malamderovu pločicu. Istina i francuzi su pred 1.SR eksperimentisali sa  haubicom 105mm.

Kako god bilo, rusi su prihvatili haubice 122mm (M1909 Krupove konstrukcije i M1910 Šnajderove konstrukcije), a ostale velike države (izuzev Britanije) su između dva svjetska rata prihvatile diviziske haubice 105mm (NJemačka, SAD, Japan, Francuska). NJemačka i SAD su do 2.SR odustale od diviziskih topova u korist haubica 105mm.
Britanija je početkom 2.SR umjesto diviziskih topova 83,8mm i haubica 114mm uvela top-haubicu 87,6mm.
Sovjeti su prvo modernizovali postojeće haubice 122mm iz 1.SR, a pred 2.SR uveli novu moćniju haubicu 122mm M-30 (kod nas poznatiju pod nazivom M38, po godini uvođenja), a zadržali su i topove 76mm.
Istina i sovjeti su imali ideju da topove 76mm i haubice 122mm zavijene top-haubicama 95mm, čak su proizvedena oruđa za ispitivanje. Bilo je i ideja da se haubice 122mm zamijene haubicama 107mm, ali ne znam dokle se stiglo sa tim.

Poslije 2.SR sovjeti su svoj kalibar nametali "istoku", a SAD svoj "zapadu".

Sovjeti su poslije 2.SR počeli zamjenu diviziskih topova 76mm ZiS-3 sa 85mm D-44. Početkom šezdesetih su i oni konačno odustali od diviziskih topova, a haubicu 122mm M-30 (M38 po našem) zamijenulu sa 122mm D-30.

Otprilike šezdesetih počinje proces "spuštanja" haubica 105mm na zapadu i 122mm na istoku sa diviziskog na brigadni odn. pukovski nivo, a haubica 155/152mm sa korpusnog na diviziski nivo.

Još jednom oprostite za OFF, ali možda nekom bude interesantno.

Čudna logika! :c

Komandir baterije nija sa baterijom na vatrenom položaju, on je na osmatračnici. Vatreni položaj je nekoliko kilometara u dubini.

Dakle komandir je na osmatračnici odakle može osmatrati ciljeve, dakle može biti ugrožen od neprijateljske pješadije.
Zamjenik komandira je na vatrenom položajun u pozadini i teško da može biti ugrožen od neprijateljske pješadije.
Možda je mitraljez 12,7mm namijenjen za PVO vatrenog položaja, a PVO osmatračnice komandira baterije vrši jedinica u čijem borbenom rasporedu se nalazi.

Može tako što se jedinice naoružane SO-90 preoružaju Gvozdikama.
Naravno namjena i taktika se mijenjaju.
Stvar je da li je lakše preobučiti starješine (u to vrijeme vojnici su bili regruti) sa SO-90 na Gvozdiku ili one sa D-30. Sve starješine artiljerci su u VA ili SVŠ morali savladati APG i taktiku artiljerije, ali specifične navike vezane za samohodnu artiljeriju su mogli steći samo radeći na samohotkama.

Možda artiljerci veterani na ovom forumu znaju nešto više o ovome?

   Gvozdika je itekako PO oruđe, samo što joj taktika nije kao kod klasičnog ''protivkolca'' koji oklopno vozilo samostalno gađa neposredno kumulativnom ili potkalibarnom granatom. Osnovni način dejstva je posredno TF projektilom kojim baterija gađa npr. kolonu oklopnih vozila na maršu gde se obuhvata prostorija u kojoj se pretpostavlja da se ta kolona nalazi. Nakon ispaljivanja projektila iz osnovnog oruđa komandir baterije računa korekturu, ukoliko je potrebna i naređuje dejstvo rafalom gde svako oruđe ispaljuje od dva do desetak projektila u zavisnosti od režima vatre. Dejstvo na oklopljeni cilj je ili parčadno prilikom udara u zemlju u neposrednoj blizini vozila ili direktno u slučaju da projektil pogodi cilj iz gornje polusfere zbog ubacne putanje haubice, sa velikom verovatnoćom probijanja svakog savremenog oklopnog vozila ili tenka kalibrom 122 mm.

Gvozdika se može koristiti za POB, ali joj to nije osnovna namjena. I nije joj osnovna namjena neposredno gađanje, mada može da se koristi i to. Ima ona i metak sa kumulativnim projektilom, velike probojnosti, ali zbog male (u odnosu na PT topove) početne bržine zrna vjerovatnoća pogađanja je manja. Strmija putanja-potreba za preciznijim određivanjem daljine do cilja i duže vrijeme leta projektila-veće preticanje pokretnih ciljeva.

Nadam se da sam malo pojasnio svoje mišljenje. Inače se slažem sa tobom.

Zna li ko jesu li po dolasku Gvozdika u JNA njima preoružavani postojeći divizioni dotle naoružani D-30 ili oni naoružani SO-90?

Ja sam ih viđao obojene našom SMB i orginalnom sovjetskom tamnozelenom bojom (ratna i poratna prebojavanja ne računam jer nisu bitna za moje pitanje).
Znači li do da su neke još prije rata prošle remont i obojene SMB ili su neke partije po prijemu odmah prebojavane SMB, a druge slate u orginalnoj (tamnozelenoj) boji u jedinice?
I inače kakva je bila praksa sa uvoznom oklopnom tehnikom, je li po prijemu odmah prebojavana SMB ili je slata u jedinice u orginalnoj boji, a tek na prvom generalnom remontu prebojavana SMB?
Ja sam viđao i tenkove T-72 u nekakvoj zeleno-žutoj boji i T-55 u nekakvoj tamnomaslinastoj boji (tamnije od naše SMB). Kako to tumačite?

Онда се не ради о замени.

@Prvačić

hvala na zanimljivom uvodu.

Inače artileriski cilj je 100x100 m, tek se u zadnje vreme sa vođenim granatama otvara mogučnost gađanja točkastog cilja,vezano za posredno gađanje.

Neposrednim gađanjem može se gađati i točkasti cilj. Sa tim da se neposrednim gađanjem koristi veše baritnuh punjenja, da se obezbedi što položnija putanja.

LPB

Површина 100Х100м је тзв. просечни батеријски циљ. Артиљерија у принципу гађа површну.

Samo da razjasnimo oko cilja, cilj je uvek točkast, ali se po definiciji, granata, koja padne u kvadratu 100x100 m od definiranog cilja, broji da je pogodila cilj.

https://youtu.be/Uudr1hkziJ0

Ovo je nesto sto se redje vidja.

Izbacivanje letaka uz pomoc artiljerije.
Sirja I. Guta.

Da li je neophodno da motor radi prilikom gadjanja?

https://youtu.be/5ijwdrZ36Hs

Bas me zanima sta ostane od tih papirica na cilju!

Ово су те гранате "агитационные снаряды" 122мм , унутра стане 1000 листића А6 формата

[attachment=1]

Vidim da postoje takve granate i za minobacac

[attachment=1][attachment=2]

https://forum.guns.ru/forummessage/216/1273893.html

[attachment=1]

[attachment=1]

https://youtu.be/RkXcgBwAe5c


https://youtu.be/TmOLFUyqu3E


https://youtu.be/xrPYP2nEZzI


https://youtu.be/E_q-mqFuX9s

Ima li ikakva informacija, sta je sve na kupolu Gvozdike dodano i sta ukljucuje modernizacija?

Sto se tice spominjane probojnosti haubicke granate 122mm na oklop kupole sa gornje strane, sjecam se jos za t.11 da je posadama T-55 bilo preporuceno da traze natkriveni zaklon ukoliko se nastoji neutralizirati paljba tenka sa MB 120mm jer je ta mina mogla probiti gornju plocu spomenutog tenka. Vjerojatno je 122mm jos razornija. Ne znam da li bi se od obicne TF granate mogao djelomicno stvoriti Hopkinsov efekt na okopu tenka iako isti ne bi bio probijen?

https://youtu.be/xOKSaMwjkEA

https://youtu.be/04ahsqap9fk

https://youtu.be/U6GxrPaiCSY

Specijalistička obuka vojnika u terenskim uslovima

Na vojnom kompleksu „Pasuljanske livade“ realizovano je stacionarno logorovanje vojnika na služenju vojnog roka generacije „septembar 2022“, koji se u Centru za obuku kopnene vojske obučavaju za specijalnosti roda artiljerije.

Težište je bilo na realizaciji vežbovnih, ispitnih i pokaznih gađanja iz samohodne haubice 122 mm 2S1 „gvozdika“ koja predstavljaju praktičnu proveru uspešnosti izvedene obuke i priliku da se vojnici lično uvere u borbene i vatrene mogućnosti ovog artiljerijskog sredstva.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/6A43F8556B1C11ED8D050050568F5424/specijalisticka-obuka-vojnika-u-terenskim-uslovima)

С овим актуелним ратним дешавањима се види колико је паметан потез био задржавање у наоружању и модернизација ових оруђа.

Od najave cilja do dejstva - pitanje minuta: snimak rada Gvozdika i None-S kod Artemovska

Ako Oružane snage RF zauzmu Artemovsk, to će značiti neuspeh militanata u DNR.

Ruske samohodne artiljerijske jedinice (SAU) kreću se van puteva ka liniji dodira u pravcu Artemovsk. Sada u okolini Artemovska, Oružane snage RF su u ofanzivi i spremaju se da opkole grad.

Samohodne haubice „Nona-S“ i „Gvozdika“ koriste artiljerijske desantne jedinice. Velika pokretljivost samohodnih haubica i operativni rad pomažu posadi da brzo promeni položaje i precizno pogodi neprijatelja.

"Vreme od primanja mete do otvaranja vatre nije više od 10 minuta. Haubica je izuzetno efikasna u protivartiljerijskoj borbi“, rekao je komandir samohodnih oruđa Gvozdika sa pozivnim znakom Angara-2.

Ispalivši tri 122 mm visokoeksplozivna projektila, Gvozdika odmah napušta vatreni položaj. U poslednje vreme ukrajinski nacionalisti u blizini Artemivska nisu toliko aktivno angažovani u protivartiljerijskoj borbi, jer svakim danom njihov položaj u gradu postaje sve nesigurniji.

Kao rezultat uspešnog napredovanja ruskih trupa, bitke za Artemovsk se već vode u samom gradu, što je od strateškog značaja. Otvara put ka svim naseljima DNR, pod kontrolom kijevskog režima. U njemu se nalaze i skladišta oružja i municije. Gubitak Artemovska za nacionaliste značiće neuspeh u DNR.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://tvzvezda.ru/news/2022122028-of2jp.html)

U samohodnom haubičkom artiljerijskom divizionu iz sastava Četvrte brigade kopnene vojske Vojske Srbije u toku je intenzivna obuka profesionalnog sastava za borbenu upotrebu samohodnih haubica 122 mm 2S1 „Gvozdika“.

Posluge ovih artiljerijskih sistema se na poligonima za obuku i vežbovnom prostoru u okolini Vranja osposobljavaju za realizaciju kolektivnih zadataka i unapređuju obučenost za pružanje vatrene podrške manevarskim jedinicama Kopnene vojske.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]


Izvor (https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/28C94AD37D5411ED8D050050568F5424/obuka-u-haubickom-artiljerijskom-divizionu-kopnene-vojske)

Moć samohodne haubice Vojske Srbije: Modernizovala je domaća pamet

https://www.youtube.com/watch?v=xrXy3uNvEQg