PALUBA

Kako bi svijet danas izgledao da je Njemačka dobila Prvi svjetski rat?
Nema povjesničara koji se nije zapitao – bi li se dogodio Hitlerov uspon da je u ratu pobijedila Njemačka?

Autor : Merita Arslani

U ovoj se godini obilježava sto godina od početka Prvog svjetskog rata, a pitanje koje mnoge povjesničare intrigira čak i nakon jednog stoljeća od kada je Njemačka poražena je – kako bi svijet danas izgledao da su prije sto godina pobijedili Nijemci?

Iako pitanje isprve zvuči kao provokacija, analize i teze nekoliko uglednih povjesničara i autora pokazuju da pobjeda Nijemaca čak i nije bila daleko. Nijemci su naime rat prije svega izgubili zbog iscrpljenosti. Do 1918. godine obje zaraćene strane bile su na rubu snaga, ali sile Antante dobile su veliku pomoć od Amerike koja je u Europu poslala svoje vojne trupe i iscrpljeni Nijemci, odnosno Središnje sile više nisu imale drugog izbora osim predaje.

Upravo zbog tog detalja koji se odvijao pred sam kraj rata povjesničari su se više nego ikada prije počeli pitati što bi se sve dogodilo, a što izbjeglo pobjedom Njemačke. Gotovo da ne postoji stručnjak kojem prvo nije palo na pamet – bi li se dogodio nacizam i uspon Adolfa Hitlera?

Većina povjesničara smatra kako ne samo da ne bi nastala nijedna nacistička stranka i Hitler, već da vrlo vjerojatno ne bi došlo ni do Drugog svjetskog rata. Time bi se, prema njihovim teorijama, izbjegao i holokaust, što bi imalo veliki utjecaj na današnju političku scenu u zemljama Srednjeg istoka.

Američki povjesničar Don Keko i redoviti kolumnist Examinera tvrdi da bi pobjeda Njemačke zadržala kralja na tronu Njemačke, što bi značilo da bi imperij nastavio voditi državu.

‘Hitlerova nacistička stranka i bilo koja druga ekstremna skupina ne bi uspjele okupiti značajan broj istomišljenika i sljedbenika. Pobjedom u ratu Njemačka bi bila najveća ekonomska sila na svijetu i ne bi bilo prostora za širenje nacizma u Njemačkoj’, navodi Keko u jednom od svojih radova.

No, obzirom na velike gubitke u ratu u Njemačkoj je odmah nakon rata počelo rasti nezadovoljstvo što je bilo plodno tlo za širenje nacizma i rast Hitlerove popularnosti što je dovelo do novog rata.

Povjesničar i kolumnist Guardiana Martin Kettle ima vrlo slične teorije kao i Keko, no prema njegovim teorijama nacizam i desničarstvo bi se pojavili u Francuskoj. Nadalje, Velika Britanija bi zbog poraza morala, tvrdi Kettle, Njemačkoj prepustiti svoje naftne resurse koje je preko svojih kolonija zauzela na Srednjem istoku i u Zaljevu. Danas bi Velika Britanija u tom slučaju bila tek jedna skromna socijalistička državica, kojoj bi ostale samo uspomene na veliko kraljevstvo koje je nekad bilo.

Kettle također ne zanemaruje Ameriku. Da su pobijedile Središnje sile, Amerika se u rat ne bi ni uključila, čime bi njezino prisustvo u Europi bilo minorno i danas njezin utjecaj u svijetu vjerojatno ne bi bio toliko značajan. Sovjetski Savez bi, kao susjed pobjedničke Njemačke bio veliki destabilizirajući faktor u ovom dijelu Europe, ali kako ističe Kettle, pobjedom Njemačke šanse za Drugi svjetski rat bi bile minimalne, što znači da sigurno ne bi bilo ni Hladnog rata.

Sve su ovo naravno teorije, ali važno je o njima govoriti, jer učestalo se mogu čuti mišljenja kako Prvi svjetski rat nije imao nikakvu svrhu, te da nije imao nikakav značajan utjecaj na svjetsku povijest.

No, ishod je itekako bio bitan. Da je Njemačka pobijedila, Europa bi danas vrlo vjerojatno bila represivna i sumorna, kaže Kettle, ali s druge strane, umrlo bi puno manje ljudi. Rat kojeg mnogi smatraju gubitkom vremena možda je bio najvažniji od svih ratova u modernoj povijesti.

  Dnevnik hr. (http://dnevnik.hr/)

Do DSR-a ne bi došlo, nauka bi se malo sporije razvijala. Srbija bi bila 17. korpusna oblast KuK, Crna gora sa Albanijom verovatno 18. korpusna oblast. Makedonija bi bila deo Bugarske, Luksemburg bi bio deo Nemačkog carstva, Francuzi bi izgubili još nešto od teritorija, verovatno oko Sedana i par kolonija oko Togoa i Kameruna u Africi i nešto od istih na Pacifiku. Britanci bi izgubili kolonije u okolini Tanzanije, veerovatno Ugandu, Keniju, Malavi, deo Zambije, ako ne i celu. Belgijanci bi ostali bez Konga...

A ja bi bio ložač na Ersatz Monarchu...

Nekome bi možda bilo malo bolje, nekome malo gore, ali generalno svet bi bio 30 - 40 godina iza današnjeg nivoa razvoja nauke i ekonomije.

Koliko god bio strašan, rat je ipak najveći motor vojne industrije, a ova opet lokomotiva cele svetske ekonomije.

Кључно питање јесте да ли би се након евентуалне Немачке победе у рату економија развијала како се развијала. Рат је исцрпео Немачку, ко и остале учеснице, осим САД. Да ли би се лако и брзо Немачка оправила? Не би се она ни после ДСР тако брзо економски опоравила да не беше САД и Маршаловог плана? Јесте да би имала користи од победе и ресурса, али да ли је била спремна и способна да управља тим ресурсима а да опет не изазове сукоб? Да ли би после победе пустила Француску и Велику Британију да и даље буду независне државе или би их држала у полувазалном односу или чак окупирала. Заборавља се да су Немци ушли и "пороблем" окупације дела тадашње Руске територије (углавном Украјине) који их им је "заузео" део војних ресурса а економски ефекти су били мали. Они нису били  у стању да на дуге стазе то одрже ни у Русији (Украјини), а камо ли у Западној Европи.

Дакле, мислим да је ово што пишу углавном крајње поједностављено тумачење, пре свега у контексту "не би било Хитлера" и не би било ДСР и све би било много боље. Њега можда не би било као политичке фигуре, али би неких сукоба било.

Можда се САД не би мешале, односно не би стигле да се умешају, али би оне ипак профитирале и све му томе.

Србија не би постојала.

Kako ne bi postojala? Nije to kil krušaka i nosiš u cekeru.

To ne zvuči tako loše.

Misliš?

[attachment=1]

Bolje i to nego sudopera na Zlatiboru, ili portir u Valjaonici.

Naravno da ne bi. Na nas su prvo krenuli. Objavili nam rat 28. jula. Oni su to zamislili kao rat ogranicenog intenziteta u kome bi nas progutali i ostvarili svoj Drang nach Osten. Srbiju je trebalo okriviti za sve tada sto se dogodilo u Sarajevu. To su iskoristili kao povod za napad. Sva sreca pa su u oba rata izgubili.

Fakat jesu, mada se mnogi moderni istoričari danas trude da zagade taj istinski sveti istorijski prostor.

Danas je na redu revizija istorije iz tog perioda, a za nekoliko decenija bice revidiran i period u kome se odigrao Drugi svetski rat. EU je izjednacila komunizam i fasizam te ispada da je Srbija oslobodjena 2000-te godine, a druge istocnoevropske drzave '89 i '91 dok Kina jos ceka na demokratsku renesansu. Franc Ferdinand nije odgovarao austrijskom caru kome je bilo u interesu da ovaj pogine i tako dve muve ubije jednim udarcem. Nemacka i Austrija su zelele novu podelu sveta kako bi dosle do bogatih kolonija te su izazvale rat koji ih je skupo kostao.

Zamolit ću cjenjene diskutante da se drže ŠBBKBB WWI, ostalo nas na ovoj temi ne zanima.

Hvala poz.

Hitlerova politika i nije mnogo razlicita od politike Nemacke i Austrije iz 1914. Zeleli su prodor na istok, neutralizaciju ili slabljenje Britanije i Francuske. Naravno tu je i Rusija kao stalna konkurencija. Hitler se razlikovao po tome sto je stigmatizovao jevreje i komuniste i za sve ih optuzio, a uspeo je da nadje i vise saveznika. Plan mu je bio ambiciozniji, ali osnova je ista. Madjarska je zapocela sirenje u Drugom svetskom ratu na teritorije koje je izgubila u Prvom, Nemci i Italijani su udarili na Afriku, kolonijalni kontinent, trebalo je razbiti Rusiju, okupirati Francusku i poraziti Britaniju. Sve je isto. Ekipa iz Prvog je divljala i u Drugom ratu, a medju njima je bio i admiral bez flote Horti. Nemci su ekonomicni po prirodi i sa pravom su se zapitali zbog cega smo se tukli dva puta kad smo mogli jedanput.

Antagonizam izmedju Francuske, Britanije i Nemacke nikad ne prestaje i danas je na snazi. Margaret Tacer je bila protiv ujedinjenja Nemacke. Njih Amerika drzi na lancu, ali kad lanac bude puk'o bice opet veselo jer velika carstva nikad ne odustaju od svojih ciljeva. Ako mi ne verujete pogledajte turskog premijera Erdogana i japansku aktuelnu spoljnu politiku.

 

KuK i nije bila nešto zainteresovana za kolonijalno carstvo u klasičnom smislu te reči. Oni su više razmišljali o širenju u bližoj okolini. Po meni bi ovako nekako izgledala karta Evrope da su Centralne sile pobedile.

[attachment=1]

*Crvenom bojom sam šrafirao šta bi zauzela KuK, zelenom Nemačka, plavim Bugarska i crnom Grčka ( ovo bi dobila za svoju neutralnost u PSR-u)

U Africi bi već bila druga priča. Nemci bi tu ojadili Britance, Belgijance, a potkačili bi i francuze.

[attachment=2]

*zelenom bojom ono što bi uzeli Nemci.

Čiko, a što je naša zemlja gore išrafirana crvenooo???

Al' bi tvrd i to sa mnogo godina, bice opet  ;D

http://youtu.be/9pXAAr4V_gQ

Pročitaš ponovo šta sam napisao i biće ti jasno...valjda...

Ma znam, nego onako pitam.

Pisuci neposredno nakon WWII svoje meoarie Churchil je napisao da je raspad Austro-Ugarske nakon WWI bila velika pogreska jer se izgubila velika prevladavajuce katolcka monarhija koja je drzala pod kontrolom Njemacke juzne granice i Balkan.

Unatoc saveznistvu u WWI Austro-Ugarska nije bila previse naklonjena Njemackoj, uostalom ratovala je s Prusijom 1866 i ogranicavajuce djelovala u smislu prodora Njemacke na Istok.
Mislim da pobjeda u klasicnom smislu Centralnih sila nije bila moguca jer unatoc iscrpljenosti Francuske, Velika Britanija i njeni dominioni su bili dovoljno jaki da zaustave apsolutnu pobjedu Centralnih sila. Da je Ludendorfova ofanziva i bila uspjesna vjerovatno bi zavrsilo sve nekim blazim Brest-Listovskim mirom na zapadu. Ako bi i doslo do dugog rata vjerovatno bi ga izazvale Francuska i Italija.

Jedno je izvesno: WW2 bi bio izbegnut, bar za isvesno vreme. Ali to ne znači da od tada ne bi bilo krvavih ratova posvuda po zemaljskoj kugli.

Neposredan uticaj na naše prostore: ne bi nastala Jugoslavija i sve oštalo što je kasnije usledilo....

Čisto sumnam, da bi i posle dobivenog rata Monarhija opstala u preratnom izdanju. Neke koncesije bile bi nužne, pogotovo zbog toga što se aneksijom novih teritorija ne povećao broj Austrijanaca i Mađara nega Slavena-nacionalne grupe, koja je i pre rata ispoljavala težnje po osamostaljenju odnosno večoj autonomiji. Kralj Slavena??-ufff, teško. Onda bi se potamanili međusobno-Slaveni, da se razumemo.

https://youtu.be/BRGe78JgbsE

Niko ovde ne pominje činjenicu da je Nemačka doprinela tome da u Rusiji pobedi Lenjin i komunistička revolucija.

Naime, početkom rata Nemačka je bila uklještena između Carske Rusije na istoku i Francusje i Britanske imperije na zapadu. Morala se boriti na dva fronta.

Nemačka vlada je svim silama pokušavala da isključi Rusiju iz rata, i da sve svoje snage usmeri na zapad.

U to doba u Rusiji sve više raste nezadovoljstvo naroda i izbija revolucija.
Nemačka je uvidela da ukoliko pomognu Lenjina i crvenu revoluciju, imaju šanse da Rusija zbog svojih unutrašnjih problema (okobarska revolucija) istupi iz rata.
Zbog toga je nemačka uz pomoć svoje agenture pomogla Lenjinu da se sa svojim najbližim saradnicima iz Švajcarske vrati u Rusiju, i finansijski je pomagala njegovo revolucionarno delovanje. Ti napori Nemačke su na kraju urodili plodom: Carska Rusija je sklopila primirje sa Nemačkom, da bi se okrenula borbi protiv boljševika.

Pojednostavljeno: kao krajnji rezultat Nemačkih napora da Rusiju na neki način eliminišu kao protivnika, potpomogli su stvaranje boljševiške Rusija, odnosno SSSR.

Ipak to im nije pomoglo da dobiju rat. Opet zbog loše procene: nemački generalštab je smatrao da će neograničenim podmorničkim ratom slomiti Britaniju, a da pri tome zadrže USA van ratnog sukoba. To im nije uspelo. USA je ušla u rat, i Nemačka je ekonomski potpuno iscrpljena morala kapitulirati.

Nakon rata, saveznici su je primorali da plati svu ratnu odštetu - i to je osnovni razlog finansijskog sloma države, što je na kraju iznjedrilo Hitlera i njegovu stranku.

Nemci verovatno ne bi izgubili rat, da nepromišljenim diplomatskim igrarijama i neograničenim podmorničkim ratom nisu uvukli USA u ratni sukob.

Во тој случај не би постела СХС врз Македонците и Србите од јужна Србија ке беше спроведна силна бугарска асимилација  додека во остатокот од србија ке беше спроведена силна католизација барем тоа и биле целите на австро унгарија српскиот народ да премини во католицизам или да приватат унијатство Исто така ке имавме кралство Албанија со делови од Западна Македонија и Косово.
Бидејки кај нас во 1941 година третиот рајх ја спороведи стратегијата на Австро Унгарија од 1913 година како би требало да изгледа централниот балкан .

Наравно да је Немачка допринела победи Лењина и бољшевике фракције и Октобарском преврату. Немачки Генералштаб је организовао повратак Лењина и неколико сарадника у априлу 1917. године у Русију, у пломбираном оклопном вагону.

Немачка није могла да добије рат и да је заузела Париз, јер би Француска наставила рат. Аутор овог последњег видеа потпуно игнорише чињеницу да је Немачка гладовала. Велика Британија и Француска су успоставиле веома ефикасне поморске блокаде. Немачка је имала једну трећину хране мање него што јој је требало, да оставимо по страни сировине и ратни материјал. Тачан број цивила који је умро од глади никада није утврђен, по неким проценама се ради о око пола милиона људи, мада су Немци након рата тврдили да су изгубили скоро 800 хиљада људи захваљујући поморској блокади. Цивили су јели неку врсту репе која се иначе користила у исхрани стоке. Страдали су и кућни љубимци. Војска је уместо предвиђених 3000 калорија добијала 1500 калорије, а често и мање. Недостајао је и ратни материјал, јер су се одређене сировине увозиле. Већ 1915. укупан немачки увоз је пао за 55%.

"Сточну репу" на појединим пијацама у Србији и данас уваљују људима као "блитву". Јестиво је и има витамина, али са блитвом нема беле везе. Гершла је жиатрица коај у нормалним условима служи за "рендање црева". Најгора житарица, али су Немци то радо јели кад није било бољег. Немачку је од опште глади спасао кромпир, јер су источне области имале одлично тло за добар кромпир. Кромпир "не воли" плодну земљу. Тако је нпр. "руски кромпир" једна од ретких намирница које су укусније на руској глинастој земљи, него код нас. (Кад питате одакле је кромпир, сви овде кажу, од Ивањице, са Јавора... па колика је та Ивањица, јбт.) Што се тиче јунади и гица, месо је било под озбиљном контролом. Немачку је, као континенталну земљу, било лако изоловати, па су Земље са јаком морнарицом то одлично искористиле. Британија је тада још увек била светска сила, са највећом ратном флотом, па немачка блокада није могла бити одлучујућа.

Европа во 1917 година

[attachment=1]

Проблеми су настали када им је 1916. кромпир, ради лоших временских прилика, јако слабо родио и јако брзо сатрулио. Те зиме су јели ту сточну репу (подземну корабу (https://sr.wikipedia.org/wiki/Podzemna_koraba)), али не лишће него корење:

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/32/Steckrübe_%28Brassica_napus_subsp_rapifera%29.jpg/180px-Steckrübe_%28Brassica_napus_subsp_rapifera%29.jpg)

Поменуо си руски кромпир, интересантно је да се ова гладна зима у Немачкој временски поклапа са фебруарском револуцијом у Русији, где је глад сигурно била један од фактора за незадовољство.

https://youtu.be/MQW3VefRozc

https://youtu.be/gBxLHCy_10w