PALUBA

Tri devojke na Vojnoj akademiji spremaju se da postanu vojni piloti
Lepotice za komandama bombardera
--------------------------------------------------------------------
Autor: A. Đukić - P. Vujanac - H. Dunđerov | 30.09.2008. - 05:08 "Blic"

Anja Krneta iz Novog Sada, Sandra Radovanović iz Rekovca i Ana Tadić iz Uba su mogle studirati šta god su htele, ali one su izabrale da budu vojnici. Ove tri devojke su prve studentkinje Vojne akademije odsek vazdušni saobraćaj u istoriji Vojske Srbije i posle završene Akademije njih čekaju dve diplome: jedna oficira pilota Vojske Srbije, a druga vazduhoplovnog inženjera civilnog saobraćaja.

Iako su znali da je odmalena zaljubljena u avione, odluka Novosađanke Anje Krnete da upiše Vojnu akademiju izazvala je plač majke i negodovanje oca, takođe vojnog pilota.
- Majka je zaista doživela moju odluku burno, plakala je molila me: „Nemoj i ti“. Čak i otac, iako je i sam vojni pilot, bio je u početku protiv, upravo zbog toga što je znao šta je sve sam prošao. Ali, kada su shvatili da je to moja velika želja, podržali su me i danas su uz mene - priča Anja.
Anja ni sama ne zna kada se zaljubila u avione. Otac Dušan Krneta, i sam vojni pilot bio je idol ćerki koja je potajno želela da upiše akademiju. Kada je prošle godine raspisan konkurs, Anja je u tome videla životnu šansu. Iako je već, za svaki slučaj, bila upisala Fakultet tehničkih nauka, činjenica primljena nakon dva meseca kvalifikacija, stavio je tačku na sve prethodne planove.
- Prvi put sam letela avionom sa samo osam meseci, majka me je vodila u inostranstvo kod tetke. A sama sam pilotirala prvi put tek prošlog avgusta, u toku selekcije na Akademiji - priča Anja.

Na štriku uniforma
------------------
Na štriku ispred kuće Radovanovića u Rekovcu, umesto ženskih bluzica suši se maskirna uniforma. Prvu godinu akademije završava i Sandra Radovanović (20), a koliko je teško upisati ovu školu govori i podatak da u ovoj školskoj godini nijedna žena nije uspela da prođe teške testove, sedam dana preživljavanja, test opterećenja i mnogobrojne zadatke.
Sandra je imala podršku porodice kada se prošle godine odlučila da upiše Vojnu akademiju Odsek vazduhoplovstvo. Odrastala je pored dede Zlatibora Radovanovića koji je bio policajac i oduvek se zanimala za uniformu.
- Ja sam uporedo sa Vojnom akademijom upisala i Policijsku akademiju, ali sam od nje odustala iako sam i tamo bila primljena. Pilot - to mi je zvučalo kao san i verovala sam u sebe. Nije bilo lako, sedam dana smo bili na preživaljavanju na Suvoj planini, jeli smo zmije i guštere, koprive, prošla sam padobransku obuku koja nije bila jednostavna. Postoje piloti koji kažu da im je skok lakši nego obuka. Takođe, uspešno sam prošla 12 sati naleta na Batajnici, kao i ispitni let - priča Sandra Radovanović.
Od 15 devojaka koje su imale dobre rezultate, eliminisano ih je dvanaest.
- Ostale smo nas tri. Ove godine nema novih devojaka, iako je njih 14 pokušalo da upiše školu. Nisu prošle. Volim da letim i nije mi važno gde ću leteti. Često me pitaju šta ću ako bude rata, ali nas obučavaju da reagujemo u svim situacijama pa se podrazumeva da smo i borbeni piloti. Na trećoj godini će nas raspoređivati za avione i helikoptere!
Bio i ispraćaj
Sandrini roditelji Dragana i Saša Radovanović napravili su ispraćaj za Sandrin odlazak u vojsku. Imali su stotinak gostiju, Sandra je nosila uniformu, a najveći šok su doživeli muzičari i trubači kada su videli da sviraju ženi a ne muškarcu.

Kao mala igrala se vojnika
-------------------------
Sandra uniformu i glomaznu opremu na 40 stepeni Celzijusa ne smatram poteškoćom. Njeni roditelji se ponose uspehom koji je postigla, a Rekovčani je smatraju jednom od najvažnijih osoba u skorijoj istoriji ove varošice.
- Sandra je uvek bila ženstvena, volela je da se slobodno oblači da nosi cipele sa štiklom. Bilo mi je neverovatno da je zamislim u uniformi. U početku njenu odluku nisam lako prihvatila, ali kada sam videla da ide dalje ka svom cilju, u potpunosti sam je podržala - kaže Sandrina majka Dragana.
Ni Ubljanka Ana Tadić ne krije ambiciju da bude pilot i jedva čeka treću godinu Akademije kada će mnogo više vremena provoditi u kokpitu aviona. Ove devojke do sada imaju 12 sati leta u sklopu osnovne obuke sa starešinama i kolegama. Ana je sa odličnim uspehom završila ubsku gimnaziju i kaže da nije imala problema na prijemnom ispitu za Akademiju
Mlada Ubljanka ne krije da je od malih nogu volela vojsku i uniformu i da joj je posao pilota životni izazov.
- Kao mala igrala sam se vojnika i uvek se žalila što devojke ne mogu u vojsku. Kada se pojavio oglas i za devojke za upis na vojnu akademiju nisam se ni trenutak dvoumila. Roditelji se nisu preterano iznenadili, mislim da su znajući moje želje i stremljenja, očekivali da me put na neki način odvede do uniforme, pa me zato nisu ni sputavali - priča Ana.

Muško (ne)razumevanje
Govoreći o žensko-muškim (ne)razumevanjima u svetlu starešinsko-vojničkih odnosa, devojke kažu da su samo u početku imale malo popuštanje kod pojedinih starešina.
- Oni koji su smatrali da devojkama nije mesto u vojci, a naročito među pilotima, bili su oštriji i zahtevniji. Sumnje u naše sposobnosti i volju su ubrzo otklonjene, tako da problema i predrasuda više nema - kaže Ana dodajući da je ista priča bila i sa muškim kolegama. „Na pet odseka Vojne akademije već ima 30 devojaka, a sada su nam nakon novog prijemnog ispita stigle još 32. Uskoro će biti ceo jedan bataljon Srpkinja u uniformi“, optimista je Ana Tadić.
 

Велико интересовање лепшег пола за донедавно искључиво мушку професију

03/01/2009
[attachment=1]

Као девојчица Наташа Јовановић (34) била је сигурна да ће када порасте бити – професионални војник. Њена неуобичајена радна биографија почела је да се исписује пре дванаест година, када је одлучна млада удовица, водећи трогодишњу кћерку Кристину за руку, приступила војсци као војник по уговору. Каријеру је започела као везиста у корпусу специјалних јединица, након курса криптозаштите постала је командир одељења – водник, а затим се активирала као професионални подофицир. Била је и прва жена икад запослена у „Кобрама”, а тренутно има чин старијег водника.

– У војсци не треба гледати ко је мушко а ко женско, већ како ко ради свој посао. Ишла сам и на терен, на обуку у преживљавању, верала се, бацала нож, импровизовала купатила од шаторских крила, као и све моје колеге, а ако бих завршила вишу школу или факултет, могла бих да будем и официр. Мислим да је реално да у будућности међу српским генералима буде и припадница лепшег пола – изричита је Наташа.

Она објашњава да свега око један одсто жена може у потпуности да парира мушкој физичкој снази, па се зато, примера ради, мало војника лепшег пола бави борилачким вештинама.

– Ипак – додаје Наташа кроз смех – постоји једна област у којој је женски мозак, „због боље организованости”, супериорнији, а то је војнообавештајна и војнобезбедносна служба.

Према речима генерала Петра Радојчића, начелника Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије, с којим смо разговарали о могућностима запошљавања жена у војсци, конкурс за 2.300 професионалних војника расписан је половином октобра, трајаће до попуне упражњених радних места, а званичници српске армије позивају девојке да се пријаве. Њихов број конкурсом није лимитиран.

У погледу ангажовања жена у војсци, богато искуство имају САД, Канада, Израел, Холандија, Финска, Аустрија и друге, пре свега западноевропске земље. Заступљеност жена у војсци креће се од шест и 6,5 одсто у Шпанији и Португалији, до 14 одсто, колико их је у оружаним снагама САД. У саставу армије нама суседне Мађарске налази се око 10 одсто жена.

– Оптималан постотак жена војника у нашој земљи био би од шест до осам, а сада је он знатно мањи и износи око један одсто – став је генерала Радојчића.

Међу Србима који су војску изабрали за животни позив само су 172 жене (11 официра, 27 подофицира и 134 професионална војника лепшег пола). Закључно са 26. децембром, поднето је 3.185 молби за пријем у војну службу, од чега је 465 (14,6 одсто) исписано женском руком, што је добар сигнал, према речима нашег саговорника. Конкурсом се и девојкама нуде бројне специјалности: од послужилаца телекомуникационих средстава, радарских и ракетних система,метеоролога, стрелаца у пешадији, војних полицајаца, до логистичких војноевиденционих специјалности – болничара, кувара, месара, фризера, кројача и других.

– Треба имати у виду да постоје одређена ограничења у погледу дужности које жене могу обављати, али не и у погледу могућности за напредовање у служби. То је, пре свега, због конституције, физичких могућности и захтева које постављају одређени послови у војсци, посебно у оклопним јединицама и инжињерији – објашњава генерал Петар Радојчић.

– У Центру за усавршавање кадрова АБХО у Крушевцу имамо најбоље услове за смештај 60 девојака. Радимо на томе да такве услове створимо и у осталим саставима. Иначе, осим ако другачије не изаберу, девојке током службе не спавају у касарнама – рекао је генерал Радојчић.

Користимо искуства стечена у ЈНА од 1983. до 1985. године, током експерименталне фазе добровољне војничке обуке жена и обуке у школи за резервне официре. И тада је било логистичких проблема.Требало се суочити с различитим стандардима за униформу и веш, обезбеђењем адекватних санитарних услова и посебних објеката за боравак...

Плата која до краја 2010. може износити и једну и по зараду запосленог у привреди, могућност бесплатног смештаја и хране, стаж осигурања са увећаним трајањем и могућност напредовања свакако спадају у јаке мотиве за будуће војнике.

После три године проведене у својству професионалног војника, ако имају најмање средњи степен стручне спреме, ако су здраве и способне, а имају мотив, завршавају курсеве, после чега могу да постану подофицири, прво на одређено, а онда и на неодређено време.

Тереза Бојковић
Извор:Политика

Ovo što kaže uopšte nije tačno, naučno je dokazano da ženski mozak radi tako da ima jako slabu orejtaciju, pa nije čudno što žena kada otvori najobičniji mapu ne zna da se orijentiše (neretko je okrene naopako). Zato su žene i poznate po tome što ne znaju da uparkiraju auto, (mada jesu pažljiviji vozači od muškaraca) baš zbog tog (ne)osećaja za orijentaciju. Što na kraju izvodi zaključak kako neko može da bude tako superioran nad muškarcima u oblastima vojnoobaveštajnog i vojnobezbednosnog rada a nema najbolju orijentaciju. Jedino je tačno da su žene oraganizovanije od muškaraca, ali to nije dovoljno da ona da izjavu da su žene superiorne u vojnoobaveštajnom radu.  Da ne bude da sam neki ženomrzac ovo nisam ja izmislio već su to pokazale mnoge naučne studije.

Superiornije su možda u dobijanju podataka od muškaraca... :D

Sposobnije su da prepoznaju detalje, zato su u Engleskoj korišćene za pregled aero foto snimaka.

I zato danas čine posade AWACS-a, pregledaju satelitske fotografije, itd.

Ne snalaze se mapama a snalaze se s fotkama?!

Било како било ја се са овом госпођом не бих качио  :)

24.03.2009.
Kobre su elitna jedinica naše vojske o kojoj se najmanje zna. Reč je o pripadnicima najužeg vidljivog obezbeđenja veoma važnih osoba (VIP). Ništa manje značajnu ulogu u obezbeđenju VIP, ima deo Kobri koji radi u senci, a među njima je i stariji vodnik Mirjana Joksimović (35) jedna od nekoliko pripadnica lepšeg pola ove jedinice.

[attachment=1]
Mirjana Joksimović (35) od svoje 20. radi kao profesionalni vojnik

Karijera - Radni dan Mirjane Joksimović počinje na strelištu Bubanj potok. U kratkoj pauzi između gađanja iz „Heklera” i pištolja „CZ-99”, ona za „24 sata” objašnjava da je to posao koji zahteva celog čoveka „non-stop”, zbog čega skoro i da ne postoji privatan život.

Mirjana napominje da je obezbeđivanje ličnosti opasan i izuzetno stresan posao, ali se zahvaljujući treningu i temeljnim pripremama, rizik svodi na najmanju moguću meru.

- Nema opuštanja. Ponekad sebe uhvatim da na ulici ili u prevozu nesvesno „skeniram” ljude i tražim nešto sumnjivo, kao da sam na zadatku - kaže Joksimovićeva, koja je profesionalni vojnik već 15 godina.

Mirjana kaže da uprkos tome što je sada u povlašćenijem položaju jer je majka Nikole (3) i mlađe Aleksandre, kada zatreba radi i obezbeđenje, posebno kada su za neke zadatke nephodne žene.

- Kratak mi je dan, nedostaje mi par sati da ih posvetim sebi, da posle posla, kada namirim decu i sredim kuću, pročitam knjigu, odgledam film ili izađem. Možda bih nešto od toga i stigla, ali i suprug Dejan ima sličan posao u policiji - priča Mirjana.

Ona kaže da je teško s takvim radnim obavezama naći stalno društvo, a kamoli srodnu dušu i životnog saputnika. Dešavalo se, kaže ona, da je zbog hitnog poziva napuštala i slavlja i druženja i sastanke s momkom.

- Ipak, nikad nisam zažalila što sam se opredelila za ovaj posao. Radiću u Kobrama dokle god budem ispunjavala norme. Dva puta godišnje testiramo svoje fizičke sposobnosti. Na poslednjem testu uradila sam 23 skleka za dva minuta, kao i 50 trbušnjaka za isto vreme - zaključuje Joksimovićeva.


Dug put do amblema „krilatih kobri”

Uprava Vojne policije VS raspisala je redovan konkurs za prijem podoficira u Kobre. Da bi poneli amblem ove jedinice, kandidati prolaze rigorozne zdravstvene preglede, fizičku proveru i psihološko testiranje, a zatim se upućuju na obuku. Po prijemu u jedinicu nastavlja se obuka u upotrebi hladnog i vatrenog naoružanja, specijalna fizička obuka u koju je uključeno ovladavanje borilačkim veštinama, alpinistika, padobranstvo, ronjenje, doobuka u upravljanju motornim vozilima. Od privilegija Kobre imaju 70 odsto veću platu kada rade obezbeđenje, beneficirani radni staž od 18 meseci za godinu, godišnji odmor od 35 radnih dana i 10 dana za oporavak. Dva puta godišnje imaju pravo na nadoknadu za nabavku civilne odeće.

Izvor: 24 časa
 

24.12.2009.

Ko na nas avionom krene...naleteće na raketašicu Snežu
V. Savić - 24.12.2009. - 00:53
Precizna: Snežana Činčurak voli da sluša klasiku i Vladu Georgieva...
Ako bi, kojim slučajem, vazdušni prostor Srbije ugrozile neprijateljske letelice, o njihovoj sudbini odlučivala bi i jedna mlada dama – Snežana Činčurak (23), desetar po ugovoru i pripadnica 250. raketne brigade.

[attachment=1]

RAKETAŠICA - U tami mobilne kabine, nagnuta nad velikim ekranom, analizara podatke koje dobija sa obližnjeg radara zvanog „mečka“ i kompletnu sliku vazdušnog prostora šalje komandantu baterije „KUB“ koji donosi konačnu odluku i pritiska dugme za lansiranje raketa.
- Iako komandant donosi konačnu odluku, od kvaliteta obrađenih podataka i hitrine dostavljanja direktno zavisi rezultat gađanja - kaže za „24 sata“ Činčurakova.
Snežana je poreklom iz Savinog sela kod Vrbasa, a po zanimanju veterinarski tehničar.
- Želja da imam svoj dinar navela me je da posao na terenu i ljubav prema životinjama zamenim poslom u vojsci. Čim mi je rođak, takođe zaposlen u brigadi, rekao da primaju i devojke, nisam se dvoumila. Za godinu i po dana uklopila sam se u vojnički sistem, pronašla sam sebe, jer se ceni znanje, sposobnost, spretnost... Nadam se da ću posle tri godine staža, u zavisnosti od ocena, krenuti na kurs za podoficira i preći u profesionalni sastav - priča Snežana.
To što je jedina dama u „ekipi“ oslobađa je samo fizičkih poslova.
- U kabini je šestočlani tim i svako ima svoj zadatak, tako da nema zabušavanja. Jedina sam devojka u posadi i kada smo na položaju, nemam nikavih privilegija, osim kod teških fizičkih poslova oko montiranja i rasklapanja sistema - kaže Snežana.
Slobodno vreme, kaže, koristi za stručno usavršavanje, voli da sluša klasiku i Vladu Georgieva, a u kafiće ne ide.
- Dobar deo skromne plate, od 24.000 dinara, ide na poklone sestrićima - kaže Snežana.
Pripadnici 250. raketne brigade pre mesec dana, 24. novembra, obeležili su 47. godišnjicu formiranja jedinice. Tada su uručena priznanja posadi, predvođenoj Zoltanom Danijem, koja je tokom NATO bombardovanja oborila „nevidljivi“ bombarder F-117A (Noćni soko).

Dan Vazduhoplovstva i PVO-a
Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije danas obeležava svoj dan. U okviru PVO Srbije 250. brigada zadužena je za šire područje Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša. Naoružana je stacionarnim raketnim sistemom „Neva“ i mobilnim sistemom „KUB“. Oba sistema su starije generacije, ali su uspešno modifikovan i modernizovani, o čemu govori i činjenica da je oboren i „Noćni soko“.

Počeci vazduhoplovstva u srbiji...
Vojvoda Radomir Putnik 24. decembar 1912. godine doneo rešenje o
formiranju Vazduhoplovne komande u Nišu, čime je Srbija postala jedna
od prvih zemalja na svetu koja je osnovala vojno vazduhoplovstvo.
U sastav komande ušli su Aeroplansko i Balonsko odeljenje, Vodonička centrala i Golubija pošta.
Srbija je prvi put borbeno upotrebila avijaciju 1913. godine za vreme
opsade Skadra, čime je postala peta zemlja na svetu koja je koristila
vazduhoplove u ratnim operacijama.

... Sadašnje stanje
Današnje vazduhoplovstvo VS čine:
Komanda u Zemunu
Dve avio-baze koje svoje jedinice imaju na
aerodromima Batajnica, Kraljevo i Niš
250. raketna brigada PVO
126. Centar vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja
210. bataljon veze
333. inžinjeriski bataljon


Izvor: 24Sata

DESETAR SNEŽANA ČINČURAK

[attachment=1]

Od malih nogu, Snežana je u svom rodnom Savinom Selu nadomak Vrbasa razmišljala o tome da postane vojnik, ali kako posle završene osnovne škole nisu postojali uslovi da upiše srednje vojno obrazovanje u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Futogu stiče zvanje veterinarskog tehničara.

Zavolela je veterinu, ali ipak ljubav prema Vojsci je prevladala, pa u 240. samohodnom raketnom divizionu već tri meseca, kao najmlađi pripadnik kolektiva, uspešno “peče” vojni zanat na zahtevnom i odgovornom formacijskom mestu drugog operatora na uređaju za komandovanje i upravljanje vatrom koje podrazumeva prikupljanje podataka o ciljevima u vazdušnom prostoru i njihovu obradu bez čega nema govora o uspešnom izvršenju vatrenog zadatka.

Ne krije Snežana da je i njen ujak bio profesionalno vojno lice i da joj je i brat profesionalni vojnik, pa tako ona nastavlja porodičnu vojnu tradiciju. Za sada je sve poteškoće oko prilagođavanja na specifičnu vojnu sredinu, obaveze, na kolektiv, saradnike, Snežana bez problema i uspešno savladala. Nada se da će u Vojsci i uniformi ostati sve dok to zakonske osnove budu omogućavale. Zadovoljstvo joj predstavlja i to što radi u uglavnom muškom kolektivu u kome se svi sa posebnim poštovanjem odnose prema ženama profesionalnim vojnicima.


Izvor: Sajt Vojske Srbije

Svaka čast za našu Snežu. :super

Sertifikacija obučenosti žena – kandidata za profesionalne vojnike


04.03.2010.

Na taktičkim poligonima somborske kasarne “Aerodrom”, nakon intenzivne petonedeljne individualne obuke, žene - kandidati za profesionalne vojnike uspešno su položile završni ispit i time stekle sertifikat za nastavak specijalističke obuke u svojim matičnim jedinicama.

[attachment=1]

U četi za obuku kandidata za profesionalne vojnike ženskog pola Prvog centra za obuku u Somboru u ovoj generaciji obučavala se 51 kandidatkinja. One su konkurisale za radna mesta avio-dispečera, strelaca, teleprinterista, radio-telegrafista, poslužioca osmatračkih radara, strelaca na BVP M-80, poslužioca na topovima i haubicama, računača i  nišandžija na tenku M-80.

[attachment=2]

Ovo je šesta generacija žena kandidata za profesionalnog vojnika koja se, od početka maja protekle godine, obučava u Prvom centru za obuku, i do sada je individualnu obuku uspešno zavšilo 389 kandidatkinja.


Izvor: Sajt Vojske Srbije
 

Predstavnica Centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga, sa sedištem u Ženevi, Ketrin Kesada danas je sa zvaničnicima Vojne akademije razgovarala o napretku procesa uvođenja žena u Vojnu akademiju i Vojsku Srbije.

Kesada je sagovornike upoznala sa iskustvima iz oblasti rodne ravnopravnosti i reforme sektora bezbednosti a pozitivno je ocenila napredak Vojne akademije u smeru povećanja broja žena u redovima vojske.

Ona je dodala de očekuje nastavak saradnje u organizovanju zajedničkih predavanja i radionica, posebno u Vojnoj akademiji.

Učesnici sastanka su se dogovorili o nastavku saradnje na polju rodne ravnopravnosti, razmenivši mišljenja i predloge o budućim projektima, objavljeno je na internet stranici Vojne akademije.

Sa Kesadom su razgovarali predstavnici Vojne akademije pukovnici Jan Marček i Janko Grandić kao i Jovanka Šaranović iz Instituta za strategijska istraživanja.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije u sklopu reformskih proceca veliku pažnju poklanjaju uvođenja žena u kompletan sistem odbrane a Vojna akademija će u novu školsku godinu primiti 240 devojaka i mladića na šest studijskih programa.

U somborskoj kasarni "Aerodrom" protekle sedmice 51 žena - kandidatkinja za profesionalne vojnike, uspešno su položile završni ispit i time stekle sertifikat za nastavak specijalističke obuke u svojim matičnim jedinicama.

One su konkurisale za radna mesta aviodispečera, strelaca, teleprinterista, radio-telegrafista, poslužioca osmatračkih radara, strelca poslužioca na topovima i haubicama, računača i nišandžija na tenku M-80.

Ovo je šesta generacija žena kandidata za profesionalnog vojnika koja se, od početka maja protekle godine, obučavala u Prvom centru za obuku i do sada je individualnu obuku uspešno zavšilo 389 kandidatkinja.
Preuzeto:Mondo

Međunarodna konferencija o ženama u sektoru bezbednosti


14.10.2010.

Međunarodna konferencija „Žene u sektoru bezbednosti, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1325“ počela je danas u Domu Garde u Topčideru. Dvodnevni skup organizovao je Institut za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane uz podršku Ministarstva odbrane Kraljevine Norveške.

[attachment=1]

Na otvaranju konferencije govorili su načelnik Uprave za strategijsko planiranje Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane general-major dr Božidar Forca, zastupnik direktora Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane dr Jovanka Šaranović, kao i ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Nils Ragnar Kamsvag.

Na konferenciji učestvuju predstavnici vladinog i nevladinog sektora, akademske javnosti, političari, predstavnici međunarodnih institucija, učesnici međunarodnih mirovnih operacija, predstavnici ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova zemalja učesnika.

Skup je nastavak rada Ministarstva odbrane na izradi Nacionalnog akcionog plana za implementaciju Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325 „Žene, mir, bezbednost“.

Rezolucija SB UN 1325, koja je usvojena 31. oktobra 2000. godine, jedna je od najvažnijih rezolucija Ujedinjenih nacija u oblasti mira i bezbednosne politike, u kojoj su naglašene posledice uticaja konflikata na žene i devojke i njihov značaj u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku zemlje.

[attachment=2]

General Forca, koji je šef Radne grupe Ministrastva odbrane za izradu NAP-a, naglasio da je ovaj skup deo niza aktivnosti u vezi sa primenom Rezolucije 1325 u Srbiji koje krajem godine ulaze u završnu fazu. Aktivnosti u vezi sa izradom nacrta akcionog plana su završene, dodao je general Forca, a sledeći korak je razmatranje tog dokumenta u Vladi Srbije.

„Prihvatajući koncept rodne ravnopravnosti kao jedno od strateških opredeljenja, Vojska Srbije se obavezala da, u skladu sa svojim mogućnostima, teži dostizanju najviših standarda u toj oblasti, uvažavajući stečena iskustva, specifičnosti nasleđenog stanja i ispoljene trendove u zemljama koje joj u tom pogledu mogu da služe kao primer koji je vredno i moguće slediti“, istakla je dr Šaranović govoreći na otvaranju konferencije.

„ Danas smo na korak od usvajanja Nacionalnog akcionog plana za implementaciju Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1325 kojom Srbija iskazuje spremnost da poštuje međunarodne obaveze koje je prihvatila, zatim odlučnost da u svojoj politici primeni te retolucije, ali i da se neposredno se angažuje na njenoj realizaciji“ istakla je dr Šaranović.

Prihvatajući koncept rodne ravnopravnosti kao jedno od svojih strateških opredeljenja, prema rečima dr Šaranović, Vojska Srbije se obavezala da, u skladu sa svojim mogućnostima, teži dostizanju najviših standarda u toj oblasti, uvažavajući stečena iskustva, specifičnosti nasleđenog stanja i ispoljene trendove u zemljama koje joj u tom pogledu mogu da služe kao primer.

Ona je naglasila da je angažovanje na izradi NAP-a zahtevalo sinhronizovano delovanje širokog kruga nadležnih subjekata, a rezultat je utvrđivanje pozicije naše zemlje u odnosu na dominantne trendove u svetu, kao i teorijsko utemeljenje oblasti kroz naučnoistraživačke projekte. Osim toga, kako je navela dr Šaranović, prvi put u istoriji srpske vojske počelo je školovanje devojaka na Vojnoj akademiji, što je istovremeno doprinelo informisanosti i motivisanosi devojaka za taj vid školovanja, ali i prijemu žena u profesionalnu vojnu službu.

Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, Nils Ragnar Kamsvag je ukazujući na važnost položaja žena u sektoru bezbednosti, istakao da je odgovornost za usvajanje i primenu tog dokumenta na svakoj državi pojedinačno. On je, izražavajući podršku inicijativi Srbije za usvajanje te rezolucije, naglasio da je malo država u svetu u potpunosti primenilo ovu rezoluciju i da njeno usvajanje ne treba da ostane samo slovo na papiru, već da treba raditi na njenoj praktičnoj primeni.

Prvog dana tog međunarodnog skupa panelisti će razmatrati teme koje se odnose na dostignuća i ograničenja žena u sektoru bezbednosti 10 godina nakon usvajanja Rezolucije 1325, zatim o bezbednosti i jednakosti u regionu Balkana, kao i problemima u vezi sa položajem žena u oružanim konfliktima, mirovnim i operacijama izgradnje mira.

Razmena iskustava i predlozi o poboljšanju regionalne saradnju u oblasti bezbednosti i rodne ravnopravnosti je tema kojom će se drugog dana skupa zatvoriti konferencija.

Izvor: MORS

21. 11. 2010.

Istražujemo

Dame komanduju pešadijom

Ranko Pivljanin

Do pre tri godine Mirjana Borovina je iza kapija Vojne akademije na Banjici mogla eventualno da ima dečka ili rođaka, ali ne i karijeru. Međutim, ova pametna i elokventna devojka iz Zrenjanina dogodine će na ramena staviti potporučničke epolete, a u portfolio diplomu inženjera vojnohemijskih tehnologija. I čekaće je stalan posao u Vojsci Srbije.

[attachment=1]
Mirjana je jedna od 149 kadetkinja koje se prvi put u istoriji vojnog školstva Srbije od školske 2007/2008. godine školuju za oficire naše vojske. Tada je primljeno 30 devojaka na redovno školovanje za rodove - službe, a u međuvremenu su upisane još tri klase i one se školuju na svim studijskim programima (menadžment u odbrani, vojnoelektronsko, vojnomašinsko i vojnohemijsko inženjerstvo, vojno vazduhoplovstvo i logistika odbrane).

- Do 2007. godine ovo je bila isključivo muška teritorija i nas trideset smo bile prve žene koje su kročile u taj zabran. U prvo vreme oni su se privikavali na nas, a mi na njih, ali nije nedostajalo poštovanja ni od starešina ni od kolega. Prvi zajednički nastup smo imali na Pasuljanskim livadama, gde smo prolazili obuku, s tim što su momci spavali u šatorima, a mi u zidanom objektu. Sada i kadetkinje razapinju šatore, pa smo se i tu izjednačili - priča Mirjana, kojoj će specijalnost biti ubojna sredstva.

Prodor lepšeg pola u vojno školstvo samo je jedan aspekt šire priče u kojoj je vojska, tradicionalno muška institucija, rešila da odškrine vrata nežnijem polu, tako da su danas u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije žene zastupljene u svim kategorijama: kao profesionalna vojna lica (oficiri, podoficiri i profesionalni vojnici) i civilna lica (državni službenici i nameštenici, vojni službenici i vojni nameštenici). Jezikom brojki, žene čine 18,5 odsto svih zaposlenih u sistemu odbrane. U profesionalnoj vojnoj službi trenutno je njih 822 (3,6 odsto), što je više nego dvostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu, a prema kategoriji kadra najveća zastupljenost žena je među civilnim licima - 48,3 odsto, dok je u ostalim kategorijama ona znatno niža: na žene oficire otpada tek 0,4 odsto, koliko ima i podoficira, dok je broj žena profesionalnih vojnika nešto veći - 8,5 odsto.

Dijapazon dužnosti na kojima su žene raspoređene veoma je širok i kreće se od administrativnih i analitičkih poslova, srednjih i nižih rukovodećih mesta, pa sve do formacijskih pozicija na kojima se formuliše politika odbrane. Tako se trenutno na rukovodećim mestima u sistemu odbrane nalaze 204 žene, odnosno one čine 10 odsto ukupnog broja rukovodećeg kadra. Svi nivoi obuke, školovanja i usavršavanja, a time i mogućnost napredovanja, otvoreni su za žene pod jednakim uslovima kao i za muškarce istih kvalifikacija i sposobnosti. Žena oficira ima u pešadiji, intendantskoj, sanitetskoj i pravnoj službi, dok su žene podoficiri zastupljene u pešadiji, telekomunikacijama i vazduhoplovno-tehničkoj službi. Kao profesionalni vojnici, žena ima u skoro svim rodovima i službama, mada je njihov odziv za određene specijalnosti, kao što su na primer vozači ili mehaničari, redovno veoma slab.

Nataša Jovanović je prva žena koja je postala pripadnik čuvenih „Kobri” i mišljenja je da u vojsci ne treba gledati ko je muško, a ko žensko, već ko kako radi svoj posao. Svesna je da veoma mali broj žena može da parira muškoj fizičkoj snazi, ali njoj nije smetalo da prođe dril koji teško da bi izdržali mnogi pripadnici jačeg pola:

- Išla sam na teren kao i muškarci, prošla surovu obuku preživljavanja, bacala nož, pravila kupatila od šatorskih krila...

Ništa lakše nije bilo ni Radmili Đurić, koja je član padobranske jedinice Specijalne brigade, koju ženska priroda nije omela da skokom sa više od 9.000 metara obara državni rekord u padobranstvu, niti je kome čudno kad Jelena Jovanović kao pripadnik vojne policije legitimiše muške kolege na ulici. Skeptici mogu da misle šta hoće, ali Gorana Dejanović kao profesionalni vojnik 16. mehanizovanog bataljona u Sremskoj Mitrovici na mestu strelca u borbenom vozilu pešadije M-80 postiže jednako dobre rezultate kao i muškarci.

Da bi bile primljene na obuku za profesionalne vojnike, žene moraju biti zdravstveno sposobne, dobiti prelaznu ocenu na testovima psihološke selekcije, a prolaze i odgovarajuću bezbednosnu proveru. One, za razliku od muškaraca, nisu da pre upućivanja na obuku za profesionalne vojnike odsluže vojni rok.

- Uklanjanje te tradicionalne barijere za ulazak žena u vojničke redove pokazalo se opravdanim ne samo u smislu formalnog obračuna sa jednim vidom diskriminacije žena, već i sa stanovišta racionalnosti raspolaganju ljudskim resursima odbrane. Od ukupno 1.919 kandidata koji su u 2009. godini bili primljeni na obuku, njih 367 (19 odsto) bile su žene. Čak je i procenat kandidata koji su uspešno završili obuku veći među ženama nego među muškarcima. Žene u proseku postižu bolje rezultate od muškaraca pri usvajanju teoretskih znanja, u stručno-specijalističkoj obuci, u ovladavanju radnjama koje zahtevaju preciznost i koncentraciju, čak i na proveri fizičkih sposobnosti prema kriterijumima za žene, a slabije su od muškaraca u taktičkoj i strojevoj obuci i na gađanjima iz pešadijskog oružja - kaže za „Blic” dr Jovanka Šaranović sa Instituta za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane i autorka knjige „Žena u odbrani”.

Ona ističe da je tema žena u vojsci provokativna i kompleksna zbog vekovne podele uloga na ženu majku i muškarca ratnika, ali da žene danas mogu naći svoje mesto i u toj tipično muškoj profesiji, a da ne izgube ženske atribute.

Na većini za­­htevnih poslova i zadataka pri­sustvo žena je simbolično, ali je vredno pažnje zbog ekskluzivnosti uloga koje one pri tom obavljaju, pa ih je moguće naći i na formacijskim mestima kao što su poslužilac re­­morkera, niša­ndžija na oklopnom transporteru, protivterorista, vozač i ko­­mandir amfibijskog transportera, mehaničar za municiju, poslužilac pontonskog mosta....

godina	oficiri	podoficiri	profesionalni vojnici	ukupno
2005.	16	30	160	206 (0,82%)
2006.	15	30	116	161 (0,81%)
2007.	15	29	114	158 (0,84%)
2008.	18	29	152	199 (1,05%)
2009.	27	29	368	424 (2,06%)
2010.	28	29	569	626 (2,83%)

* Podaci iz publikacije "Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije na putu objektivizacije rodne ravnopravnosti"  

Žene – heroji
Malo je poznato da su tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine živote na braniku otadžbine ostavile i žene dobrovoljci. Izvršavajući borbene zadatke poginule su Ljiljana Žikić-Karađorđević (rođena 1957. u Kragujevcu) , pripadnik 125. motorizovane brigade i majka šestoro dece, Božidarka Marković (rođena 1944. u Podgorici) stradala na dužnosti u Dečanima, majka troje dece, i Slađana Stanković (rođena 1964. u Nišu), dobrovoljac u 549. motorizovanoj brigadi.

Može samo prsten
Novo Pravilo službe Vojske Srbije reguliše i status, ali i izgled pripadnica lepšeg pola u oružanim snagama. Tako su žene u vojsci i kadetkinje na Vojnoj akademiji dužne da imaju urednu frizuru koja ih ne ometa u obavljanju dužnosti i omogućava nesmetano nošenje kape i šlema, ne smeju da se vide šiške, a zabranjeno im je vidljivo nošenje nakita i drugih ukrasa, osim prstena, neupadljivih šnala i minđuša strogo propisane dužine. Dozvoljena je diskretna šminka, ali zato nokti moraju biti uredno podrezani.


Izvor: Blic

Žena u kokpitu „Galeba"


23. 01. 2011



Kadet Sandra Radovanović, stariji vodnik prve klase, prva je devojka koja je izvela samostalni let borbenim avionom


[attachment=1]

Ako je žena za volanom opasnost na putu, šta je žena za komandama aviona, i to borbenog?! Greška - nije fatalna opasnost, već ponos Vojske Srbije, a bogme i čitave nacije. Mada ponajviše pitomog pomoravskog sela Rekovac, koje je nenadano ušlo u istoriju zahvaljujući svom trenutno najslavnijem izdanku - starijem vodniku prve klase, kadetu Sandri Radovanović, zvanično prvoj ženi, tačnije devojci-pilotu borbenog aviona naše vojske.
Zapravo, ona je jedna od tri koliko će patrolirati našim nebom, ali prva koja je laširala, kako to letači kažu, odnosno izvela prvi samostalni let na „Galebu G4". Sandra je sve samo ne kozmetička promena kojoj se Vojska povinovala ne bi li ispunila zapadne standarde o zastupljenosti nežnijeg pola u svojim redovima. Opet, daleko od toga da je muškarača koja u kantini obara ruku s kolegama pred let. Lepa je, ženstvena, i za „trunčicu" temperamentnija od svojih vršnjakinja koje sa 22 godine mahom još razmišljaju šta bi sa životom.

[attachment=2]

- Tu dilemu nisam imala. Znala sam da je uniforma moja sudbina. Najpre sam se dvoumila između policijske i vojne, ali kada je 2007. godine objavljen konkurs za pilotsku akademiju, to je bilo to - govori tiho, odmereno i pomalo stidljivo, nenaviknuta na pažnju koja joj s pravom pripada.

- Otac je bio apsolutno za, majka je strahovala, ali me nije odgovarala. Sestra mi je držala palčeve i navijala za mene! Uopšte, imala sam podršku cele porodice da se oprobam u „muškom" poslu! Uspela sam da prođem sve psihofizičke testove, mada je, priznajem, bilo zluradih komentara da mi nije mesto na akademiji, a pogotovo ne za komandama aviona, no... Nije reč o kolegama sa klase sa kojima nas tri živimo kao sa braćom, već od pojedinih zlonamernika koji nisu uspeli da prođu taj dril koji smo mi prošle. Ali, eto, malo-pomalo, od „utve", preko zajedničkih letova sa instruktorima do tog 24. decembra prošle godine, kada su me iznenadili komandom da mi je avion spreman za let - dolazimo do trenutka koji ju je promenio za čitav život.

[attachment=3]

- Ušla sam u avion bez straha! Veću sam tremu imala na prvom samostalnom letu u „utvi", verujte! Znala sam da ništa ne može da krene po zlu, jer iza mene i moje obuke stoje takvi asovi legendarne 204. Vazduhoplovne brigade i moje 252. Školsko-trenažne eskadrile kakvima bi se ponosile sve armije sveta! Zarulala sam pistom, podigla letelicu do predviđenih 500 metara visine pri brzini od 300 kilometara na sat, izvela sve zadate elemente i posle deset minuta u vazduhu, jednom nogom ušla u neraskidivu zajednicu pilota borbenih aviona - nakon aplauza od kojeg je odjekivala pista, i tradicionalnog šutiranja kao dela inicijacije u krilato bratstvo, Sandra je, kako kaže, smogla snage samo da sestri, koja je strepela, pošalje poruku.

Ona je bila kratka i jasna: „Sletela sam".

- Nisam imala hrabrosti da roditeljima javim da idem na prvi samostalni let, jer znam da bi presvisli od brige. Znam i da nikad neće prestati da brinu, ali ovo je moj poziv, moj život, pa ako je nešto ne daj bože suđeno... - na sreću, ovoj devojci je, prema svemu što čujemo od njenih starešina, suđena samo briljantna pilotska karijera.
Ne samo zato što je prva, već što je zaista odlična u tome što radi. Dobro, prednost aviona je i ta što nema retrovizor koji uvek mami devojke da malo odlutaju od vožnje i bace se na popravljanje šminke.

- Hahahaha... A kako ću sutra kad dođe porodica, pitate?! Razmišljam dan za dan i ne pravim preterano dugoročne planove. Priznajem, biće čudno reći detetu: „Ručak ti je u rerni, ljubi te mama, idem da u brišućem letu obrnem nekoliko krugova nad Srbijom, pa se vidimo na večeri". Ali vremenom će, ubeđena sam, biti sve više devojaka u ovoj profesiji, tako da više nećemo biti atrakcija - glasno razmišlja, ne propuštajući da pomene i svoje sapatnice, cimerke i „nebeske" drugarice Anju Krnetu, prvu ženu pilota borbenog helikoptera, i Anu Tadić, još jedno lepo lice ratnog vazduhoplovstva, koja će čim vremenski uslovi to dozvole takođe laširati.

Za koji mesec već oficirke, a onda je samo nebo granica. Doslovno.


                                                           Mirišljava spavaona


Čudesna transformacija. Za nekoliko minuta od devojke vezane kose, u letačkom kombinezonu, Sandra se premetnula u našminkanog devojčurka spremnog za izlazak u grad.

- U naše vreme spavaone su kudikamo drugačije „mirisale" - komentarišemo, zatečeni stanjem u spavaoni tri srpske heroine, u kojoj su nekim čudom pomirene vojnička disciplina i pitomost devojačkih soba.

- Pa, pre svega smo žene, valjda je i normalno da miriše na parfeme i kozmetiku?! Doduše, profesija nam malčice odudara od stereotipa domaćice, ali... - vele Sandra i Anja uglas - „čelična krila" naše armije mirisne kože.



Izvor:Press

Svaka joj čast! :super

Želim njoj i njenim koleginicama da dugo i uspešno lete na ponos svog naroda, ali da nikada svoja znanja i veštine ne moraju da primene u borbi.

БРАВО САНДРА!!!!

Sta reci nego BRAVO za Sandru.   :klap :klap :klap
 
Pored zelja koje je Boro izrekao dodao bih i da njoj i njenim kolegama i koleginicam zalim da sto pre polete i na nekom novom avionu VS.

Neka dugo i mirno leti.

LPB

Cek, cek, ovo je bilo jos 23.12.

http://www.vs.rs/index.php?news_article=9cabf024-5ffb-102e-92f9-000c29270931


[attachment=1]

Ne mogu a da ne citiram sam sebe sa odumrlog topica "Žene u borbenim jedinicama": Hm, da je situacija stani-pani, bi li se uopće postavljala ovakva tema? Doista, nije pitanje je li - nego kako i kada.
Možda ja na ovo temu gledam pristrano budući da imam dvije rođake koje su bile partizanke iz borbenih jedinica. Jedna je prešla Neretvu i Sutjesku (i nije mogla rađati).
Inače, u Lici je 1942. formirana Prva ženska četa. (U toj je postrojbi bila i Jovanka Budisavljević, buduća Broz.) U NOR-u je oko 2000 žena postalo časnicama. Partizansku spomenicu dobilo je više od 3300 žena, a devedesetak Orden narodnog heroja. Jedina jugoslavenska generalica bila je dr. Roza Papo - general-major sanitetske službe.

01. februar 2011.
Vojska Srbije ima 17 žena oficira, a pitanje je vremena kada će imati i prvu damu s generalskim epoletama, izjavio je načelnik Generalštaba general-potpukovnik Miloje Miletić.



On je rekao da su u Vojsci Srbije 33 žene podoficiri, više od 820 profesionalni vojnici, a 1.100 žena su zaposlene kao civilna lica.

To je nešto manje od osam procenata u odnosu na ukupan broj profesionalnih pripadnika vojske, istakao je Miletić u intervjuu magazinu "Odbrana".

On je dodao da su žene-vojnici ravnopravne sa kolegama na poligonima, streljanama i u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, kao i kada je u pitanju napredovanje u službi.

"Procenat žena u Vojsci Srbije je nešto niži u odnosu na najsavremenije armije sveta, u kojima je on do 20 odsto, ali očekujem da ćemo za godinu ili dve dostići taj nivo", rekao je Miletić.

Kako je objasnio, broj žena u savremenim armijama je veći u vazduhoplovnim jedinicama i mornarici u odnosu na kopnenu vojsku.

S obzirom da Srbija nema mornaricu, realno je očekivati da taj procenat bude 12 do 15 odsto, rekao je Miletić.

Izvor:(FoNet)

U naslovu piše da VS dobija ženu generala dok u tekstu piše da je pitanje vremena kada će imati generalicu.

По мом суду жене без проблема могу врло успешно обављати  већину дужности у војсци. Ипак, војска је физички врло захтеван позив, традиционално "резервисан" за мушкарце, тако да жене успешно, без икаквих проблема могу обавља 15-20 % дужности.  То су дужности у вези, логистици, војној полицији, ЕиПЕД, одржавању ваздухоплова и друге осетљиве модерне технике и сл. Могле би и остале, али би то из разних разлога било теже. Наравно, треба их пустити ако то желе и могу.

Е сад, да ли на овај број жена официра, подофицира, војника и цивилних лица у ВС "следује" жена са чином генерала. Не бих рекао. Ако је то потребно због нечије директиве или да се покаже "родна равноправност" то је потпуно погрешан приступ. Оним женама које су официри, треба да буде отворен пут и до генералског чина. Међутим, треба да га нека од њих добије само ако га и заслужи по стручним и другим људским квалитетима (не мислим на женске атрибуте, да не би било забуне). Дакле, не зато што је жена, већ зато што је боља од других официра.

Заиста, колега Коприва, употребљени термини су мало помешани. Док је термин "докторица" или "докторка" уобичајен за жену лекара и никога неће збуњивати, дотле  термини "генералица" или "генералка" звуче необично, понекад рогобатно, чак и смешно и подругљиво ("генералка" - у војном жаргони може да значи и опште сређивање просторија).Најопштије, реч "капетаница" у старијој  лексици понајпре означава жену (удату за) капетана (прочитати или погледати "Сумњиво лице" од Бранислава Нушића). Неки лингвисти кажу да би најправилнији (граматички) израз за жену у чуну капетана био "капетанкиња". Аналогно томе би било  "војникиња", "генералкиња", мајоркиња (као и "психолошкиња" и сл.). Моје лично мишљење је да за традиционално мушка занимања треба задржати традиционалне називе, посебно у војсци. Дакле и жена је војник, капетан, пуковник, генерал. Тиме с чак и наглашава та равноправност.  Зато, бар ја тако мислим, треба да остану називи чинова исти и за мушкарце и жене. Прихватљиво, бар по звучности и логици могли би бити и полуприхваћени називи новије лексике: поручница, капетаница, мајорица, потпуковница, пуковница, генералица (ипак, генерал-мајорица би, бар мени било мало необично).

Ti 'neki lingvisti' griješe, ili iz neznanja ili iz nekakvog tradicionalizma kojega možda nisu ni svjesni.

Žene su tisućljećima bile samo kućanice/domaćice pa su sva zanimanja bila isključivo muška. Pošto je naš jezik takav /naši jezici takvi da se lako pravi rodna distinkcija, vrlo je lingvistički prirodno bilo da od učitelja nastane i učiteljica, no to je bilo tako davno da više ne znamo je li kome tada smetalo (što žene uopće rade ili/i 'dobijaju ženski oblik naziva zanimanja'.

Dakle, kao što nam danas učitelj/učiteljica, kuhar/kuharica, recepcionar/recepcionarka, kondukter/kondukterka, pjevač/pjevačica, liječnik/liječnica, doktor/doktorica (-ka), trkač/trkačica i još milijun takvih rodnih parova normalno zvuče - tako ćemo se navići i na vojnikinje.

Po pitanju činova nisam siguran kako će se stvar razvijati. Bilo bi dobro proučiti češki, poljski i slovački primjer jer su jezici strukturno slični a kod njih je uvođenje žena u vojsku dalje odmaklo. Donekle se nešto primjera može analogijom izučiti i iz francuskog, talijanskog i španjolskog. Francuzi, na primjer, koriste nazive činova u muškom rodu ali oslovljavanje je gospođo + čin.

Opet, ima interesantnih primjera i na drugoj strani. Engleski, recimo, ne poznaje rod po nastavcima. U engleskoj, a posebno američkoj praksi odavna su uvedeni i ustalili su se rodno neutralni oblici. Nekadašnji Chairman sada je najčešće Chairperson (kada je žena na tom položaju gotovo uvijek), imamo Congresswoman, Spokesperson... Opet, američko zrakoplovstvo odlučilo se zadržati tradicionalni naziv najnižeg čina Airman i za muške i za ženske pripadnike tako da se američke vojnikinje točnije zrakoplovke pravilno zovu AirMAN Mary Smith...

Bumo vidli. U Hrvatskoj se odavna nitko ne uzbuđuje kad čuje psoihološkinja ili pukovnica. Za ovo posljednje zaslužne su, barem djelomice, noge Dunje Zlojić  ;D

Kod pominjanja ovih cinova u zenskom rodu nekako sam propustio da li je i kako regulisano oslovljavanje zena oficira i podoficira? Mislim na ono ``Gospodjo kapetanice`` ili ``Gospodjice kapetanice``. Kako neko da zna da li je doticna udata ili ne?

P.S.

U moje vreme toga nije bilo pa zato ne znam a interesuje me.

Само се плашим да ја не постанем госпођа машинка, родом земуница :zid

Oslovljavanje sa 'gospođice' se u većini civiliziranih zemalja ne prakticira barem 30 godina, upravo uslijed ravnopravnosti.

A što smo mi tek prije 20 godina postali gospoda pa smo još divlji - to je druga stvar.

Da se u Njemačkoj pokušaš policajki obratiti sa Fräulein isti sekund popio bi kaznu za nepoštivanje policicije.

Polako se i kod nas počinje shvaćati da je jedini pravilan način oslovljavanja svake žene "gospođa". Uostalom, nekada je postojao i muški oblik "gospodičić" za mlađega muškarca, obično onoga koji nije maturirao ili regrutiran. Nije bio uvredljiv kao što je kasnije postao ali je svejedno izbačen iz uporabe.

Pre mozda godinu ili nesto vise sam procitao kako se u nekoj zemlji digla frka kada je uniformisanu zenu neko oslovio sa gospodjo iako nije bila udata. Ona ga tuzila za neku vrstu diskriminacije posto je takvim oslovljavanjem prejudicirao njeno bracno stanje i godine. E sad kako se to zavrsilo ne znam, ali ako bi to postao osnov za neke buduce tuzbe onda se otvara pitanje kako osloviti zenu oficira, policajca ....

To je u Evropi mogla bit samo Austrija ili južna Italija. A lako će bit da je to neki "emancipirani" dio Levanta  Grčka, Libanon... Ili neka Azija, Južna Amerika ili tako što.

To sa nazivima je zestoko zamesateljstvo koje je donekle besmisleno. Kako cemo da nazovemo musku babicu (mislim da ih ima s'vremena na vreme) babac? Ili kako cemo da kazemo za negativne osobine, ajde kradljivica ali lopovkinja, ubica - ubiteljica ili nesto levo? Mislim, kad smo vec ravnopravni ajde da budemo ravnopravni.
Posebno buni sto sam od malena slusao kako se zene bune kada ih nazoves npr. doktorkom i sl., jer ih omalovazavas, donekle zbog onog sa zenom kapetana, popadijom ali i zbog potencijalnog razlicitog vrednovanja diploma, mislim da su od pocetka zene usvojile standardne nazive (sluzbenik, radnik itd), ne zato sto su muskarci dominantni i to namecu, vec upravo zato da se njihovo zvanje ne bi omalovazavalo i da bi pokazale kako su ravnopravne sa muskarcima. I sad posle vise decenija takvog ponasanja naprasno dobijamo pravo zamesateljstvo gde za pola naziva ne znam kako glase i sto je jos gore jedan deo zena se drzi starog pravila a dugi deo prihvataju novo, i malo malo pa se neka naljuti jer si ne svojom krivicom pogresio.

Данас добих магазин "Одбрану" и видим да је Фонет вест коју овде коментаришемо преузео из интервјуа начелника ГШ ВС, генерал-ппуковника Милетића објављеном у том магазину. Када се прочита изјава у целини  види се да човек уопште није мисило да да "следује" жена генерал на бројно стање жена професионалних војника, већ да ће то нека од њих постати временом. Ево тог интервјуа и код нас на Палуби: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13996.0

Prije gotovo 200 godina mnogi su kao argument protiv željeznice iznosili bojazan da krave, zbog pištanja lokomotiva i ostalih tehnoloških strahota, neće više davati mlijeko. Slično se moglo čuti i u raspravama u doba gradnje prve pruge u Srbiji (Beograd-Niš, puštene u promet 1884. godine).
Prije nešto više od sto godina u Srbiji je bilo pitanje vatrgasac ili vatrogaša. Oba su moguća, po pravilima tvorbe u srpskom jeziku (i drugim standarnim jezicima /najvećim dijelom/ iz tzv. /novo/štokavskog dijasistema). I za mušku babicu naći će se neki naziv, više ili manje pogodan. U Sloveniji ima i babičara (muški) s visokom školskom spremom. Dakle, ako je opći, "ideološki" (idejno-socijalni) pristup otvoren, jezik (nazivanje) već će naći svoj put. Taman on bio takav da, ostanimo u zdravstvu - nemamo medicinsku braću kao pandan med. sestrama, nego med. tehničare).
Što se tiče žena na najodgovornijim mjestima u oružanim snagama, to je svjetska realnost (iako bi bilo mnogo bolje da ni muški ni ženske ne idu u vojsku, tj. da nje neme, ni potrebe za njom). Uostalom, nije li u Prvom svjetskom ratu jedna lady iz Ujedinjenog Kraljevstva dobila (u krvi zaradila) majorski čin? Krave će davati mlijeko - i, važnije, loze/grožđe će davati vino/bevadu! - i kad u vojsci Republike Srbije bude generalica. No, to neće biti tako brzo, budući da je tako malo oficirki. S obzirom na to da se u srpskom jeziku barem dosad manje isticali ženski oblici (lekar/lekarka i sl.) nego u, ostanimo u "regionu", hrvatskom ili slovenskom jeziku, otvoreno je pitanje hoće li se te najviše časnice zvati generalice ili generali. No, kao što je nedavno pisano na Palubi, u JNA su dvije žene postigle generalski čin.          

Evo malo prividnog offa: lani je u dubokoj starosti umrla Jeanne Holm, prva američka dvozvjezdana zrakoplovna generalica ("First female Air Force major general dies"), koja je bila i prva ZRAKOPLOVKA ("female airman") koja je postala general(ica).
http://www.upi.com/Top_News/US/2010/02/18/First-female-Air-Force-major-general-dies/UPI-40851266534199/

 

Слажем се да ће време учинити своје и неке, данас можда рогобатне називе, учинити уобичајеним и нормалним. Дешава се да нешто што строго граматички (некад ни логички) није исправно временом постане апсолутно исправно јер је прихваћено. На пример, "писмени" (а требало би "писани") састав, рад. Или,  "испржио је јаје на око". Многи странци питају како је могуће испржити јаје на оку а да се неко не повреди?

Ma na nasim prostorima vlada "bolest" da sinonime odvajamo i pretvaramo u jezik, pa tako i sa nazivima cinova. Ne bih se pretjerano uzbudjivao oko toga, svi znamo o cemu se radi..

Za profesionalne vojnike obučava se 795 žena

BEOGRAD - Komandant Komande za obuku general-potpukovnik Aleksandar Živković izjavio je da uključivanje žena u profesionalnu vojsku teče bez problema i da je do sada obučeno ukupno 795 kandidatkinja.
[attachment=1]
"Trenutno u Prvom centru za obuku imamo 64 žene koje će, ukoliko ispune kriterijume, nastaviti rad u jedinicama Vojske Srbije", rekao je Živković za najnoviji broj magazina Odbrana.

On je naveo i da je uz to, "deset profesionalnih vojnika žena do sada završilo liderski kurs, koji je preduslov za upućivanje na osnovni kurs za podoficire".

Živković je dodao da je njih šest nedavno uspešno okončalo osnovni kurs za podoficire i stupilo na prve starešinske dužnosti.

Извор:Агенција ТАНЈУГ и www.glas-javnosti.rs

Taj liderski kurs koji pominju jel` to nesto kao sto je bio kurs za desetare?

Liderski kurs je kurs na koji se upućuju profesionalni vojnici i koji je uslov za odlazak na osnovni kurs za podoficire.

Nama su rekli da ih osvlovljavamo isto kao i muške kolege, tj. u muškom rodu. Ja se doduše ponekad u kantini zezam, pa im se obraćam sa "madam desetare", ali to nije po PS-u! ;D

Oćeš ti da popaseš prekoredno, vidim ja. ;)

Pa gde si bre Rockeru?

И жена може бити на челу војске


БЕ­О­ГРАД – У Вој­сци Ср­би­је тре­нут­но има око 900 же­на у уни­фор­ми, ко­је оба­вља­ју ду­жно­сти вој­ни­ка, под­о­фи­ци­ра и офи­ци­ра, што на­шу ору­жа­ну си­лу свр­ста­ва у ред оних у ко­ји­ма је по­стиг­ну­та рав­но­прав­ност по­ло­ва. Ове је­се­ни Вој­ну ака­де­ми­ју за­вр­ши­ће пр­ва ге­не­ра­ци­ја же­на-офи­ци­ра, ме­ђу ко­ји­ма су и бу­ду­ћи пи­ло­ти бор­бе­них ави­о­на.


Ипак, ма­ло је де­це офи­ци­ра ко­ја по­ђу сто­па­ма сво­га оца, а још је ре­ђи слу­чај да се кћер­ка офи­ци­ра опре­де­ли за тај по­зив. Пот­пу­ков­ник Мир­ја­на Ми­лен­ко­вић ра­сла је уз оца ко­ји јој је био узор, па је још од ма­лих но­гу же­ле­ла да по­ста­не офи­цир. Ка­ко то пре две де­це­ни­је ни­је би­ло мо­гу­ће, она је од­лу­чи­ла да упи­ше Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, смер за оп­ште­на­род­ну од­бра­ну у Са­ра­је­ву. Тај град био је за Мир­ја­ну пре­су­дан, јер се у њу за­гле­дао на­о­чи­ти офи­цир за ко­га се и уда­ла. Због ра­та у БиХ Ми­лен­ко­ви­ћи су се пре­се­ли­ли у Бе­о­град, а пр­во рад­но ме­сто јој је би­ло у Вој­ном од­се­ку Ра­ко­ви­ца, у свој­ству ци­вил­ног ли­ца на слу­жби у вој­сци. По­сле не­ко­ли­ко го­ди­на ра­да, ка­да је за­ко­ном би­ло омо­гу­ће­но ак­ти­ви­ра­ње, под­не­ла је мол­бу и убр­зо за­тим би­ла уна­пре­ђе­на у чин по­руч­ни­ка.
Сле­ди­ле су го­ди­не на­пор­ног ра­да, уче­ња и на­пре­до­ва­ња. По­сле Вој­ног од­се­ка, пре­ко­ман­до­ва­на је у Пер­со­нал­ну упра­ву Ге­не­рал­шта­ба, за­тим је ра­ди­ла у Упра­ви за ме­ђу­на­род­ну вој­ну са­рад­њу Ми­ни­стар­ства од­бра­не, а од 2007. го­ди­не успе­шно оба­вља ду­жност на­чел­ни­ка Од­се­ка за ме­ђу­на­род­ну вој­ну са­рад­њу у Ка­би­не­ту на­чел­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба ВС.
– По­ло­жај и уло­га же­на у вој­сци и у це­ло­куп­ном си­сте­му од­бра­не, по­след­њих го­ди­на знат­но је про­ме­њен. Де­вој­ке су пр­ви пут при­мље­не за ка­де­те вој­не ака­де­ми­је, све је ви­ше при­пад­ни­ца не­жни­јег по­ла на нај­ра­зли­чи­ти­јим ду­жно­сти­ма у Вој­сци, чи­ме се ме­ња­ју и пред­ра­су­де. Наш си­стем пра­ти мо­дел ко­ји се раз­ви­ја у мно­гим зе­мља­ма –ка­же за „Прав­ду“ пот­пу­ков­ник Ми­лен­ко­вић.– У мно­гим стра­ним др­жа­ва­ма, та­ко­ре­ћи до ју­че, би­ло је не­за­ми­сли­во ви­де­ти же­ну у уни­фор­ми. У Фран­цу­ској и Хо­лан­ди­ји омо­гу­ће­но им је да би­ра­ју где ће да ра­де, али у прак­си су при­сут­на огра­ни­че­ња, за­сно­ва­на на фи­зич­кој из­др­жљи­во­сти. У бел­гиј­ским ору­жа­ним сна­га­ма је око се­дам од­сто же­на, Шпа­ни­ја их ре­гру­ту­је још од 1988. го­ди­не, а у пор­ту­гал­ским ору­жа­ним сна­га­ма на вој­нич­ким ду­жно­сти­ма је око шест од­сто да­ма. Омо­гу­ће­но им је да кон­ку­ри­шу за све ро­до­ве, али их ни­ка­да не­ће­те ви­де­ти у спе­ци­јал­ним је­ди­ни­ца­ма. У Грч­кој још увек по­сто­ји огра­ни­чен при­ступ же­на вој­ним шко­ла­ма. Ма­ло је по­зна­то да је од не­дав­но на че­лу На­ци­о­нал­не гар­де из Оха­ја же­на са чи­ном ге­не­ра­ла. У САД же­не не мо­гу да бу­ду офи­ци­ри ро­да пе­ша­ди­је. Код нас то ни­је смет­ња.
Да ли је ре­ал­но да и у Ср­би­ји, у до­глед­но вре­ме, же­не ко­ман­ду­ју, на при­мер, ба­та­љо­ном или бри­га­дом?
– А за­што да ме? У Вој­ној ака­де­ми­ји ста­са­ва­ју ге­не­ра­ци­је ка­дет­ки­ња, ко­је ће вре­ме­ном до­ћи на ис­ту­ре­не по­ло­жа­је у Вој­сци Ср­би­је. Уве­ћа­ни број же­на у вој­сци део је ре­форм­ских про­це­са.
Ка­ко на же­ну офи­ци­ра гле­да­ју ко­ле­ге? Ви сте прет­по­ста­вље­ни ше­сто­ри­ци му­шка­ра­ца офи­ци­ра, од ко­јих је је­дан пот­пу­ков­ник?
– У вој­сци се зна­ју над­ле­жно­сти и сва­ко ра­ди свој по­сао. Мо­гу да по­твр­дим да је реч о го­то­во рав­но­прав­ном од­но­су, са пу­но ува­жа­ва­ња и без пред­ра­су­да.
Ка­ко по­ро­ди­ца до­жи­вља­ва же­ну офи­ци­ра?
– Мо­ја по­ро­ди­ца је спе­ци­фич­на по то­ме што смо и су­пруг и ја офи­ци­ри, али упра­во због то­га до­бро раз­у­ме­мо јед­но дру­го у ве­зи зах­те­ва вој­не слу­жбе. Што се де­це ти­че, прет­по­ста­вљам да би во­ле­ли ма­ло ма­ње уни­фор­ми у ку­ћи.

Izvor: http://www.pravda.rs

utorak 12.04.2011

Umesto varjače – puška

Žene u Vojsci Srbije

Ivana Spasojević, Jelena Petković

Da nisu samo muškarci ti koji mogu i treba da brinu o bezbednosti svoje zemje, govori i činjenica da sve veći broj žena upisuje Vojnu akademiju i uključuje se u profesionalnu vojsku.

"Rado Srbin ide u vojnike" - kaže stara izreka. Iako je vojni poziv dugo bio rezervisan za muškarce, danas u uniformi Vojske Srbije možete videti i ženska lica.

Prva generacija žena na Vojnu akademiju upisana je pre 4 godine.

U početku im je bilo teško da se naviknu na drugačiji način života. Podrška muških kolega, ipak, nije izostajala.

Te 2007. godine, primljena je i Mirjana Borovina sa još 29 devojaka.

Želi da postane inženjer Vojne hemije i kako kaže – nije se pokajala, jer Akademija pruža mnogo prilika.

"Sa jedne strane, tu je siguran posao koji ih čeka nakon završetka akademije. Poziv oficira je ste zahtevan, ali i pruža mnogo", objašnjava Mirjana Borovina.

"Mislim da su žene postale svesnije da moraju same da uzmu život u svoje ruke, da je prava sreća zapravo biti nezavisna, a onda je lako postati zavisna ili ravnopravna", kaže ona.

Prva generacija žena na Vojnu akademiju upisana je pre 4 godine.

U početku im je bilo teško da se naviknu na drugačiji način života. Podrška muških kolega, ipak, nije izostajala.

Te 2007. godine, primljena je i Mirjana Borovina sa još 29 devojaka.

Želi da postane inženjer Vojne hemije i kako kaže – nije se pokajala, jer Akademija pruža mnogo prilika.

"Sa jedne strane, tu je siguran posao koji ih čeka nakon završetka akademije. Poziv oficira je ste zahtevan, ali i pruža mnogo", objašnjava Mirjana Borovina.

"Mislim da su žene postale svesnije da moraju same da uzmu život u svoje ruke, da je prava sreća zapravo biti nezavisna, a onda je lako postati zavisna ili ravnopravna", kaže ona.

Devojke u nekim zadacima bolje od muškaraca

"Zadaci isti, norme drugačije. Nije lako izdržati fizičke napore, ali devojke se ne predaju" , kaže profesorka fizičke kulture na Akademiji Lela Marić.

"Gotovo se hrabro bore kao i muškarci, čak su u nekim zadacima i bolji od njih", ukazuje ona.

Lela Marić navodi i da je i raduje što sada nakon 22 godine rada isključivo u muškom kolektivu ima mogućnost da sarađuje i sa devojkama.

"Zaista je teško raditi u muškom kolektivu. Međutim, uz ljubav i želju da se ostvarite u svemu tome - može da se postigne i smatram da je dobro da žene budu jednim delom u ovom sistemu", rekla je ona.

"Jer, onaj posao, zadatak koji se dobije nije samo u tome da li će uspeti ili neće, nego se očekuje i rezultat bez obzira na pol", kaže Marićeva.

Mirjana Borovina ispričala je da je u početku bilo potrebno vremena i kadetkinjama i kadetima da se naviknu jedni na druge.

"Mi smo upali u jednu totalno mušku sredinu, nas 30 u prvoj generaciji. Jako brzo su nam znali svima imena, a mi i danas ne možemo da popamtimo njihova", navela je ona.

"U početku je bilo njima strano, svi su gledali da li ćemo one moći sve i kako, ali jako brzo su počeli da nam pomažu da se snalazimo u svim tim situacijama", rekla je Mirjana Borovina.

Duga lista žena na Vojnoj akademiji

Ono što žene dobijaju priključivanjem u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije svakako je mogućnost zaposlenja, ali i aktivno učestvovanje u pitanjima bezbednosti.

"Ove godine imamo prvu generaciju oficira, a da su pritom žene koje se ističu svojim kvalitetima. Praksa u drugim armijama pokazala je da žene imaju i te kako značajno mesto u vojsci. Kod nas se to tek odnedavno potvrđuje", kaže državna sekretarka Ministarstva odbrane, Tanja Miščević.

"To je u drugim vojskama krenulo mnogo ranije. Nama je trebalo možda malo više vremena, ali čini mi se da je zamajac sada zaista veliki, da recimo u prijavama za profesionalne vojnike, u prijavama za Vojnu akademiju i Vojnomedicinsku akademiju imamo dosta lep pritisak žena. One se ističu posebno kvalitetom, svojim znanjem i sposobnostima i to kasnije dokazuju i pokazuju", navodi Miščevićeva.

Posle mnogo godina – poverenje u vojsku veće nego u crkvu

Prema istraživanju agencije Galup, Vojska Srbije uživa više poverenja od Srpske pravoslavne crkve i to se prvi put dogodilo posle dugog niza godina.

"Rodna ravnopravnost koja sada postoji u sektoru bezbednosti naše zemlje preduslov je za korak ka integracijama i učestvovanje u mirovnim misijama. Samim tim poverenje u Vojsku Srbije neće biti na staklenim nogama", kaže Tanja Miščević.

"Ja ne mislim da će se poljuljati poverenje. Naprotiv, čini mi se da taj ugled može da bude samo veći, jer je ozbiljnost svega onoga što se radi u Ministarstvu odbrane i vojsci prepoznata od strane građana. I ukoliko nastavimo ozbiljno da radimo taj posao na svim reformama, ukoliko budemo deo svega onoga što je potrebno za integraciju srbije u EU, i poverenje će naravno samo da raste, nikako da opada", navela je Miščevićeva.

Nema više muškaraca-ratnika i ženi-majki

Miščevićeva kaže i da implementacijom Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN i realizacijom Nacionalnog akcionog plana (NAP) početkom ove godine, Srbija zaista preuzima ulogu lidera u regionu.

Tema o ženama u vojsci bila je složena upravo zbog vekovne podele na muškarce-ratnike i žene-majke. Ali, činjenica da umesto varjače drže pušku ne znači da gube na svojoj ženstvenosti - iako staju rame uz rame sa muškim kolegama.

Ova rezolucija odškrinula je vrata pripadnicama lepšeg pola, a ujedno je dobar put uključivanja u proces regionalnih i međunarodnih integracija.

Izvor: B92

Mogu li išta da predstave bez te floskule.
A ako več tako tvrde onda bi bilo dobro da prikažu i brojke koliko gdje ima žena u vojsci i policiji pošto su to oduvijek recimo bili poslovi rezervirani samo za muškarce.

Уз сво уважавање госпође Тање Мишчевић, морам рећи да сам зачуђен таквим тврдњама, ако их је уопште изговорила (да нису новинари опет нечије речи истргли из контекста).  Ако не би било жена у ВС не би могли да учествујемо у мировним мисијама, о интеграцијама (вероватно "евро-атлантским") да и не говоримо. А тек поверење грађана у ВС, било би на стакленим ногама да нема жена. Не могу да верујем. Јесте да политичари умеју да ... али државни секретар је стручна функција, не само политичка.

Да не би било забуне, далеко пре госпође Мишчевић залагао сам се за знатно већи пријем жена у редове војске. И на страницама овог форума бранио сам став да жене могу и морају бити војници (војникиње). Али овакво иступање госпође Мишчевић, ако је истинито, може бити само контрапродуктивно.

Uloga žena u sektoru bezbednosti Republike Srbije


12.09.2012.

U organizaciji Uprave carina, Ministarstva pravde, Ministarstva odbrane i Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN WOMEN danas je počeo trodnevni seminar koji će se baviti pitanjima uloge žena u sektoru bezbednosti Republike Srbije.

[attachment=1]

Učesnici seminara su analitičke grupe i istraživački timovi za praćenje i analizu sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji iz Uprave carina Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, rukovodioci službi koji se bave statistikom u tim ministarstvima i predstavnici Multisektorskog koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za sprovođenje NAP-a.

Nakon organizacije prvog seminara u Ministarstvu odbrane, u februaru ove godine, ovo je drugi po redu seminar za edukaciju članova institucionalnih tela koja se bave rodnom analizom u sektoru bezbednosti Republike Srbije. Seminar se realizuje u okviru sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji i njegova je svrha jačanje kompetentnosti i kapaciteta zaposlenih, kao i podrška efikasnijoj ugradnji rodne perspektive u reformu sektora bezbednosti.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije (http://www.mod.gov.rs)

Žena letača i pilota u Srbiji, očigledno, biće sve više, iako ih je trenutno samo deset.


http://balkans.aljazeera.net/vijesti/ponosne-zene-na-nebu-iznad-srbije

Na ovom linku ima i ljepi video prilog.

Gašić: Iduće godine prva žena sa činom generala
Tanjug   12.09.2014.

Vojska Srbije iduće godine mogla bi dobije prvu ženu koja će imati čin generala, izjavio je danas ministar odbrane Bratislav Gašić.

On je rekao da je o tome danas razgovarao i sa komandantom Nacionalne garde Ohaja general majorom Debrom Ašenherst koja je pre petnaestak dana postala i direktor Nacionalne asocijacije svih nacionalnih gardi SAD. "Izrazio sam iskrenu nadu da ćemo iduće godine imati prvu ženu generala u Vojsci Srbije", rekao je Gašić novinarima posle sastanka sa Ašenherst. Na Vojnoj akademiji u Beogradu, u 2007. godini primljena je prva klasa devojaka na školovanje i od tada se ta praksa nastavlja. Po podacima objavljenim sredinom prošle godine u Ministarstvu odbrane bilo je zaposleno nešto više od 19 odsto žena dok se taj procenat u Vojsci Srbije kretao blizu devet odsto. Od 2011. godine kada je Vojska Srbije i zvanično postala profesionalna devojke u oružanim snagama obavlju rayne dužnosti i u pešadije, Rečnoj flotili, vojnom vazduhoplovstvu. Ministar odbraneizjavio je nakon razgovora sa komandantom Nacionalne garde Ohaja Deborom Ašenhurst, da je kroz zajedničke projekte sa Vojskom Srbije, ta formacija američkih oružanih snaga donirala Srbiji od 2006. godine, više od 8 miliona dolara. Gašić je nakon razgovora sa Ašenhurst u zgradi Generalštaba u Beogradu, rekao novinarima da je saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja, koja je uspostavljena 2006. godine, bitno intenzivirana tokom prethodne tri godine. "Jedan od najznačajnijih zajedničkih projekata je završetak baze 'Jug' kod Bujanovca, čija je izgradnja velikim delom finansirana donacijom Nacionalne garde Ohaja. Radimo i na dobijanju sertifikata za tu bazu kad je reč o njenoj ulozi u obuci pripadnika oružanih snaga za učešće u multinacionalnim operacijama", rekao je Gašić. Prema rečima Debore Ašenhurst, saradnja dve oružane formacije stalno raste. "Danas proslavljamo dosadašnje uspehe u saradnji sa Vojskom Srbije i planiramo buduće zajedničke aktivnosti. Pripadnici naših snaga razvijaju prijateljstvo kroz zajedničke projekte. Zaslugom ministra Gašića, naša saradnja stalno napreduje a pojavljuju se i nove mogućnosti njenog razvijanja", kazala je Ašenhurst. Odgovarajući na pitanje da li će Vojska Srbije proširiti obim saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja i na sektor reagovanja u vanrednim situacijama, Gašić je kazao da je ta tema bila predmet današnjih razgovora.

Izvor: www.blic.rs

U 7 godina, sa sve akademijom uključeno, pa već general?

E što se ja za'vam sa medicinom, nije meni jasno...

Ma i Vučić je kao MO izražavao nadu da ćemo uskoro dobiti generala ženskog pola.

Mozda neki postojeci pukovnik ili general promeni pol.

Znam da imamo jednu ženu da je aktivni pukovnik, ako u međuvremenu još koja nije unapređena.

A za ovo drugo da ne lajem.  :-X

   Naravno, odavno su u našoj Vojsci i pripadnice nežnijeg pola na različitim podoficirskim i oficirskim dužnostima. Ne moraju svi oficiri završiti isključivo Vojnu akademiju da bi bili primljeni u aktivnu službu, mada i to mogu od 2006.g, pa tako imamo i žene oficire većim delom u sanitetu, finansijskoj i tehničkoj službi. Pouzdano znam za pukovnika teh. službe, doktora tehničkih nauka, koja je u jednoj TV emisiji nedavno govorila o ravnopravnosti i ukazivala upravo na tu činjenicu da su žene starešine prisutne poodavno u Vojsci ali da do sada nismo imali ženu generala.

Kako će izgledati svečana generalska uniforma za žene?

Док сам био у активној служби био сам велики поборник пријема жена у својству професионалних војних лица. И сада сам. Међутим, апсолутно сам против вештачког стварања пуковница и генерала (генералица). До тог чина, свако, па и жене у војсци треба да дођу знањем, способношћу, успехом у школама и на разним дужностима редовним путем. Зна се, од најнижих до највиших дужности и чинова.  Овако, испада да ће  нека од пар  пуковница (не знам тачно колико их има), које су прескочиле многе чинове и радећи на административним пословима можда добити чин генералице. Само не знам чега ће бити генералице?

Немам ја ништа против жена у армији. Њих је увек било у војсци и као официра. Нека ме џумба исправи али и у ЈНА је било жена активних пуковника (мислим да их је 1991. било четири), потпуковника, мајора... као и војних службеница у рангу тих чинова (касније у ВЈ преведени у официре, подофицире). Била је и једна класа жена резервних официра авијације осамдесет и неке.

Оно што мене нервира је што испада да је једина битна особина активних припадница ВС то што су жене. Дај да пусте што дужу косу, да се нашминкају да видимо да има жена у Војсци.

А ово око напредовања и прескакања чинова важи и за многе мушкарце припаднике. Појединци од ппора до ппука у МО стигоше а да трупе видели нису.

Нисам приметио да тема о промоцији класе постоји, тамо сам пребацио своју опаску о  лепом прелету МиГа29.

HI HI HI  ;D

 Dzumba, kratka gramaticka isprava: Kod nas, zanimanja nemaju rod, tj smatraju se rodno neutralna tako da ne postoje generalica, sutkinja, kapetanica... Neki drugi narodi u nasoj okolini to imaju (ili se spremaju da uvedu), mada je to meni mnogo konfuzno, i moze doneti vise zabune nego koristi.

 Sto se zena u vojsci tice tu ne bih mnogo trosio reci. Ja nisam video nijednu preko cina potporucnice, medju njima ima mnogo kvalitethih vojnika ali vise ima onih koji to nisu, zbog cega ove prve izgledaju lose. Ali, ako je sposobna, sposobnija od vecine, ne vidim nista lose u tome da dobiju najvisi cin.

Koliko treba vremena u miru da potporučnik dođe do čina generala? Ako je prva generacija žena upisana na akademiju 2007
godine (pre 7 godina) ovo što keramičar  govori je  najobičnija glupost i neznanje.
Mislim da general može da bude samo oficir koji je prošao trupu.

Uzmeš Zakon o Vojsci, pročitaš odredbe o unapređivanju i izračunaš.

Žene oficiri su postojale u JNA/VJ/VS i pre generacije 07 i neke od njih su i dalje u aktivnoj službi.

Hvala na odgovoru, ovakav nisi morao ni da pises i da se trudis. ja nisam trazio da me neko obrazuje vec da mi da ako ume informaciju o
stvarnom stanju u vojsci.
Ima li zena koje su bile komandiri, vodova, ceta, komandanti bataljona i slicno.  @Adler nemoj mi ti odgovarati molim te.

Bez nervoze...

One koje od skoro završavaju VA se trenutno nalaze na mestu komandira vodova. Dva pukovnika, koliko ih VS ima kao kandidate za žene-generale, nisam siguran ni da li su završili VA ili neki fakultet... a o dužnostima... čuće se već.

ЈНА је имала жене официре које су, ако изузмемо период непосредно после рата, углавном биле у санитету и нешто у административној служби. Пред распад ЈНА је остале можда пар жена официра, углавном на ВМА (јер нове нису произвођене од 60-тих година). 90-тих година је њих 4-5 произведено у чин официра и то скоро увек у чинове капетана и више (по основу ранијег радног стажа јер је већина радила ВЈ као цивилна лица). Ни једна, дословце ни једна, није била не на командној, него ни на оперативној (штабној) дужности у ВЈ, већ само и искључиво у МО (референти, истраживачи и сл.). Зато сам и раније констатовао да не знам "чега би" та жена официр била генерал? Ваљада неких канцеларија и кабинета? Покушај да се нешто "на силу" и мимо уобичајеног реда и поретка наметне је неозбиљан покушај натурања родне равноправности. То може само произвести контраефект.

Тако је прошао и случај са једном женом официром која је завршила ШНО (Школу националне одбране), да би након тога врло брзо отишла из војне организације.

А отвориће се неко лево место, са одговарајућим формацијским чином... полом... и тако то.

Molio ne molio, daću ti odgovor. Nema to veze sa "stvarnim stanjem u vojsci" nego sa Zakonom, konkretno članom 56. ZVS. Ukratko, da bi samo redovnim unapređivanjem postao brigadni general, pored ispunjavanja ostalih uslova, treba ti min. 22 godine, a za dalje napredovanje još min. 3 godine za svaki naredni.

[attachment=1]

Жена пуковника (пуковница) у ВС има врло мало. Ценим 2-3, можда нека више. Познајем само једну али ни једну не могу да оценим у смислу квалитета и стручности а посебно способности да обавља генералске дужности. Могуће је да је нека испунила "бонус" од 4 године у чину пуковника. Ипак, не мора сваки пуковник бити генерал, па ни свака жена пуковник. С обзиром да ни једна није стартовала од потпоручника, посебно нису обављале трупне дужности не долази у обзир да буду постављене на дужности у ВС. Можда могу бити начелнице неке управе у МО. Међутим, сви генерали који то постану постављењем на дужности у МО су по мени спорни.

Раније, почетком 2000-тих је био заузет, по мени добар критеријум да се у МО не може постати генерал. Генерал може бити распоређен на дужност у МО (тако што у ВС постане генерал) али не може пуковник да буде унапређен у генерала непосредно након обављања пуковничке дужности у МО. Изузетак могу бити они генерали чије службе имају највише стручне органе у МО, као што је на пример санитет, техничка служба и сл.  Генерал је пре свега војни чин, није "министарски". Такође, и официр распоређени у МО (пре свега оних служби чије су управе у МО) не могу правити каријеру напредујући само у МО. Морају да "омиришу" трупу и то не мање од 10 година (нижи официри) и послове у командама КоВ, Ви ПВО и ГШ (виши официри), не мање од 5 година.

То што су шефови кабинета, генералска места или мести начелника управе за информисање (ако јесте, јер нисам сигуран) је потпуно погрешно. У ЈНА то је био само шеф кабинета ССНО. Али ЈНА је била 7 пута већа војска.

Dokumentarac Zene u Vojsci.
Interesantan dokumentarac koji vredi pogledati.
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=5936&active=video

Koliko se moglo cuti iz ovog dokumentarnog filma prve zene oficiri u JNA su proizvedene 1989. godine tako sto su prevedene iz rezervnog sastava u aktvini.

Trenutno u VS ima jedna zena pukovnik dr Katarina Strbac - Nacelnik odelenja za strategijske analize i bezbednosne integracije MO.
Uspeo sam da nadjem jos potpukovnika Mirjana Milenkovic koja radi u GS VS. Trebalo bi da imaju jos jedna ili dve zene potpukovnice.

Једна од тих поптпуковница је Снежана Васић, правник по образовању.

Iako bi ova naredna prica mogla da ide i temu lepotice u uniformi ili u vesti i nabavkama u VS  ;D ja cu to ipak postaviti ovde


Izvor: Alo.rs

A zbog ovoga je bila mis dekolte
[attachment=3]

^Ovo bi pre trebalo u "pun svet ludaka". Sve je montirano. Ona u M93, sa novom kapom, salutira kao da je SAS-ovka i kao da je sad izašla iz kafane. Ovaj "zastavnik" sa berom VJ i bez opasača...kupio uniformu na buvljaku sa sitne pare. Mora da ju je nabavio iz "viškova". I sve to u krajnje vojničkoj atmosferi sa desetospratnim tortama.
Kako je dobila uniformu pre kasarne, za vreme ispraćaja? Ili, kako je već izašla iz kasarne, ako je tek stigla, a zakletva neće još koju nedelju? Ali važno je da je "najbolje vime otišlo u vojsku", makar samo u "novinama."

Tabloide bi valjalo Ustavom zabraniti zbog zločina protiv naroda.  :komp

@Rocker

Menjali su se za kape :)

Kao Benny Hill  :P

Prva žena oficir Vojske Srbije diplomirala u Fort Beningu
Tanjug   12.12.2017.

Ambasada SAD u Srbiji saopštila je danas da je prva žena oficir Vojske Srbije diplomirala na osnovnoj američkoj pešadijskoj obuci za mlade lidere u Fort Beningu.

U saopštenju se navodi da je reč o potporučniku Vojske Srbije Mirjani Novaković, koja je obuku pohađala kroz američki Program međunarodnog vojnog obrazovanja i obučavanja (IMET), koji finansira Vlada SAD. Novakovićeva (25) iz Kragujevca prva je Evropljanka koja je diplomirala u ovoj školi, kao i prva žena oficir Vojske Srbije koja se profesionalno usavršavala kroz program IMET. Na ovom kursu obučavaju se mladi lideri pešadinci koji su posvećeni vojničkom pozivu i spremni da budu komandanti voda u borbenim uslovima i da se suoče sa novim bezbednosnim izazovima. Time što je prva evropska zemlja sa ženom diplomcem ove prestižne obuke, Srbija pokazuje da je posvećena promociji žena u okviru profesionalnih oružanih snaga i jačanju bilateralne vojne saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama. Inače, potporučnik Mirjana Novaković je Vojnu akademiju u Beogradu završila u roku sa prosečnom ocenom 9.29. Još kao student, Mirjana se kvalifikovala kao instruktor za malokalibarsko oružje. Njena prva dužnost je komandant voda i uključuje izvođenje obuke voda u vezi sa raznim ofanzivnim i defanzivnim operacijama. Tokom 2016. Mirjana je sarađivala sa KFOR-om na čuvanju administrativne linije sa Kosovom. Njen vod je učestvovao na međunarodnoj vežbi Platinasti Orao 17.1 koja se 2017.godine održala u Rumuniji.

Izvor: www.blic.rs

https://ibb.co/cpwwZm (https://ibb.co/cpwwZm)
Nazalost nisam mogao da zumiram na telefonu, ali prosto na slici je pripadnik (ca) Vojske Srbije, koja u radno vreme seta po gradu bez opasaca (najblizi vojni objekat je na vise od 500m) i nosi kesu sa burecima u ruci.

Išla ženska po marendu, pa šta, čudesa.
I to svašta vidiš, dali je barem bila zgodna.  ;D

poz.

Namenski zadaci lepseg pola u uniformama.

...

Zanimljivo, bile su ženske u srbskoj vojsci u PSR, dobile ordenja, i sada se opet pitate dali je ženskama mesto u vojsci...

Božo, u PSR u Vojsci Kraljevine Srbije žene su bile malobrojne, u vojsku došle uglavnom prevarom - tvrdeći da su muškarci.

Ne bih rekao da je veliko pitanje da li je ženama mesto u vojsci - jeste ako one to žele.

Po mom mišljenju, pitanje je da li je ženama mesto u borbenim jedinicama zbog slabijih fizičkih predispozicija u odnosu na muškarce. Iz iskustava koje sam imao sa predstavnicima španske, grčke, italijanske, britanske, nemačke, američke ... mornarice, iako mi to osim Španaca niko nije decidno rekao, žene su u borbenim jedinicama isključivo zbog nedovoljnog broja muškaraca voljnih da to rade.

Verovatno ni Španci ne bi to rekli da nije bilo četiri fregate bez posade u bazi Kartahena, pa sam malo "pritisnuo" pitanjima kako to brodovi bez posade...

Ma nije problem u tome da zene budu u VS Bozo.

Samo treba da budu budu na formaciskim mestima i da obavljaju duznosti za koje su obucene i sposobne da obavljaju ravnopravno sa muskim kolegama - bez portekcije.

Zene u vojsci netreba da budu samo ukras vec da doprinose.

U zadnje vreme vidim da zenske pripadnice VS uglavnom sluze kako dekor na raznoraznim pogodnim priredbama a to je doduse krivica vojne organizacije koja ih forsira u tim ulogama.

Na temi o vezbama VS ima reportaza o vezbi Zima 2017 gde je k-dir voda za podrsku zena potporucnik. Ovako na prvu loptu deluje ozbiljno i otresito kao sto bi i trebao da izgleda jedan oficir.

  U ovoj recenici lezi ceo problem. A one sposobne ispastaju zbog onih drugih koje se provlace na razne nacine. Nije retkost da oficir "zaposli" zenu u VS kao PRV u nedostatku strucne spreme ili drugog posla. U mojoj jedinici samo ih je bilo cetiri od 15-ak PRV-a ukupno, od kojih su dve zmajevi (bas su bile u mojoj ceti) dok su ostale dve bile... da ne pisem detalje, ali za mene strah od mraka nije razlog da se neko skine sa straze i da se ista uvali nekom kolegi.

Ne znam da li je ovo zadnje za  ;D ;D ;D ili   :'( :'( :'( :'( :'(

Ali tako je to kada se nesto uradi naopako i zarad dobijanja politickih poena. Da se tome prislo malo ozbiljnije, studioznije, da su se postavile neke norme ali najpre da se steklo neko iskustvo i da su se postepeno integrisale rezulatat bi bio sigurno mnogo bolji. Ovaj pristup na juris se ovako zavrsi tj neke koje su sposobne ce da trpe (a i ostatak) zbog ovih drugih kojim nije mesto tu gde jesu.

То не да је жалосно, него је срамотно. Чуди ме да се ништа не предузима да се то исправи и стање доведе приближно очекиваном, траженом.

  Potrebe za zenama, posebno u MNO su ocekivano visoke, pa samim time, su dosta nizi kriterijumi za odlazak zena u misiju (da se ispravim, kriterijum je bio da se prijavi) iz zaista objektivnih razloga. Ali slazem se sa tobom Dzumba da bi kvalitet uvek trebao da bude ispred kvantiteta.

Nišlijka snima "Orbiterom": Suzana upravlja dronom Vojske Srbije
Jelena Ćosin   30. april 2018.

Suzana Kocić (37) iz Niša jedina je žena u Srbiji sa zvanjem operatera za bespilotne letelice. Rame uz rame sa trojicom kolega iz svog tima, Suzana svakog dana preko računara u nebo vine letelicu "orbiter", obavi zadatak u vazduhu i prizemlji je. Iako po struci turistički tehničar, posao je posle škole pronašla u vojsci, najpre kao profesionalni vojnik, a nakon obuke od godinu dana i kao operater. Upravljanje letelicom ubrzo je postala njena velika ljubav.

[attachment=1]

Osim klasičnih vojnih zadataka kao što su izviđanje, pronalaženje ciljeva, navođenje artiljerijske vatre, Suzana objašnjava da "orbiter" može da se koristi i u protivterorističkim dejstvima, mirovnim misijama, kao i u slučaju elementarnih nepogoda - šumskih požara, poplava. U Vojsci Srbije "orbiter" je u upotrebi desetak godina, a Suzana njime upravlja od 2014. godine.

- Posao je zahtevan, ali svaki zadatak je izazov za nas. U Vojsci sam od 2010, znala sam da postoji letelica, ali nisam znala namenu. Počela sam da se interesujem za tu oblast, prošla obuke i kurseve i sada sam tu, kao deo tima u kojem svi nosimo isti teret i istu težinu - priča za "Novosti" Kocićeva. Pored meteoroloških uslova koji, kada su nepogodni, zahtevaju veliku dozu odgovornosti i dobro poznavanje materije kako bi se letelica bezbedno prizemljila, najteže joj u ovom nesvakidašnjem poslu, kaže, pada odsustvo od kuće i odvojenost od porodice.

- Često smo na terenu i snimamo po celoj Srbiji - kaže Kocićeva. Ona ističe da dosada nije imala priliku da svojom letelicom spasava ili štiti ljudske živote upozoravajući na neprilike, a kao zadatak koji joj se urezao u sećanje izdvaja vežbu iz 2014. godine na bazi "jug".

- To je bila vežba kada su dolazili Amerikanci. Bila je žena general iz Ohaja, snimali smo vežbu sve vreme i to je bio jedan zaista veliki i značajan događaj. Da se Suzana u svom poslu snalazi besprekorno, tvrde i njene kolege. Srđan Živković, stariji vodnik i operater u Odeljenju bespilotnih letelica od njenog uvođenja, ističe da je za ovaj posao najbitnije dobro poznavanje rada na računaru, ali i psihička stabilnost, u čemu, kako veli, Suzana briljira.

[attachment=2]

Kako objašnjava operater Živković, "orbiter" prikuplja podataka iz vazduha u realnim uslovima, na daljini od 15 kilometara u poluprečniku. Osim u vojne svrhe koristi se, kaže on, i za pružanje pomoći civilnim licima, javnim ličnostima, za praćenje vozila i slično. Bespilotne letelice "orbiter" su izraelske proizvodnje i, iako su veličine većeg avio-modela (raspon krila je nešto veći od dva metra), reč je o tehnologiji koja bi se uklopila u filmove o Džejmsu Bondu. Letelice su opremljene digitalnom kamerom visoke rezolucije, sistemom koji omogućava automatski povratak u slučaju prekida komunikacije sa zemaljskom kontrolnom stanicom. Javnosti su predstavljene na vežbi "Sretenje 2009" održanoj u Novom Sadu povodom Dana Vojske Srbije.

SA 600 METARA VIDI TABLICE

Za poletanje "orbitera" dovoljno je desetak minuta, koliko je potrebno za raspakivanje ranaca i postavljanje lansera na odabrani položaj. Leti na visini do pet kilometara, objasnio je Živković, dok na 600 metara može da prepozna tip vozila kao i registarske tablice. U vazduhu može da bude i do 90 minuta, a koristi se danju i noću.

Izvor: www.novosti.rs

[attachment=1]

 ;D

 ;D

[attachment=1]

 ;D

"Dragi Borivoje,

Pišem ti prvo pismo nakon zakletve. Žao mi je što nisi mogao da dođeš. Ali ok, razumem da si taj dan imao zakazan manikir, a i da putuješ po ovoj vrućini nije pametno, znam da teško podnosiš vrućine.

U vojsci mi je ok. Budimo se rano zbog podizanja zastave, ali mi nije teško jer sam i kod kuće ustajala u 5 da spremim doručak tebi i deci. Kako su klinci? Ne znam da li je pametno što smo ih na 8 meseci, koliko ću biti u vojsci, ostavili kod mojih na selu, ali ok, ti si glava porodice i ako ti kažeš da tako treba onda mora da se sluša. Ja svaki dan pešačim pod punom ratnom opremom, desetine kilometara. Nije mi teško, nekako se i raznežim jer zamišljam kako nosim naše dete na leđima dok se vraćam s punim cegerima, pa se odmah osetim kao da sam kod kuće. Nemoj da plačeš ako ti nedostajem. Znaš da ti je lice osetljivo i odmah bukne, kao onda kad sam te jednom zamolila da isprazniš kesu od usisivača pa smo oboje završili u Urgentnom. Ispeglala sam ti sve košulje da se ne mučiš po ovoj vrućini, danas je, kažu, bilo 46 stepeni. Ovde kod mene je svežije, ipak pešačimo 20 km kroz šumu pa je lakše.

Nakuvala sam ti pasulja i stavila u zamrzivač. Levo je gulaš u kutijama od eurokrema. Nemoj da si gladan. Sad ću ja brzo na odsustvo pa ću ti nakuvati još. Kupila sam ti pamučnih čarapa i gaća za 8 meseci da menjaš, da ne moraš da pališ mašinu, znaš da nije na ravnom pa šeta po kupatilu, svaki put mi presedne kad moram da je dižem i vraćam na mesto jer te nervira kad od nje ne možeš da dođeš do wc šolje. Izvini, ljubavi, za to. Pošalji mi sliku sa pramenovima, garant ti super stoje. Moj lepi muž, baš sam te se poželela! Jedva čekam da dođem kući, pa da nam cepam drva za zimu, ništa ti ne brini, to ću ja časkom, srećo moja! Pazi mi se i nemoj da mi te nerviraju na poslu! Nisi ti bilo ko! Nek mi nađu još jednog koji je poput tebe u roku završio hortikulturu!

Moram sad da idem, ljubavi moja. Danas imamo gađanje iz topa. Hahaha, već vidim kako se mrštiš, ti ne voliš ni kad pukne čep od šampanjca. Duša moja!

Ljubim te puno!

P.S. Ne zaboravi da imaš zakazano čupanje obrva kod Stojanke u maju!

Volim te, Borivoje!

Tvoja žena Jovanka."