PALUBA

Za one koji su zaboravili, a neki Boga mi i da nauče :)

- mornar
[attachment=3]

- razvodnik
[attachment=4]

- desetar
[attachment=1]

- mladji vodnik
[attachment=2]

- vodnik

[attachment=1]
- vodnik prve klase

[attachment=2]
- stariji vodnik

[attachment=3]
- stariji vodnik prve klase

[attachment=4]
- zastavnik

[attachment=5]
- zastavnik prve klase

[attachment=6]

- potporučnik

[attachment=1]
- poručnik korvete

[attachment=2]
- poručnik fregate

[attachment=3]
- poručnik bojnog broda

[attachment=4]
- kapetan korvete

[attachment=5]
- kapetan fregate

[attachment=6]
- kapetan bojnog broda

[attachment=7]
- kontraadmiral

[attachment=8]
- viceadmiral

[attachment=9]
- admiral

[attachment=10]

Ja njemu:"Druže poručniče fregate, dozvolite da se obratim."
On meni :"Mornar, prvo nauči činove pa  mi se ona obrati !!!"
Nisam vidio da ima MT znak.
Ajde Rade,  dodaj još nazive za MT oficire.




 

MT (mornaričko tehnički) činovi su vizuelno isti, sa razlikom što umesto zvezdice (oznaka roda pomorstva) imaju propeler i zupčanik (oznaka MTSl). Najveća razlika je u oslovljavanjima, jer imaju "kopnene" činove.
Tako je:
poručnik korvete: MT poručnik
poručnik fregate: MT kapetan
poručnik bojnog broda: MT kapetan I klase
kapetan korvete: MT major
kapetan fregate: MT potpukovnik
kapetan bojnog broda: MT pukovnik
Činovi iznad čina kbb za MTSl su stvar fikcije :)

Tokom mog služenja vojnog roka bio sam angažovan kada se neki kapetan bojnog broda iz generalštaba selio te sam tom prilikom skinuo njegov čin sa uniforme i kasnije ga zamenio za maskirani prsluk .

Uuuu... pa dobro su se znači kotirali činovi kbb :)

Mislim, da još više kotira mornarička (vojnička ) uniforma. Oficirske se još nekako može dobiti ( u Crnoj Gori nudili  mi slavnostnu uniformu kbb sa činovima za 200 EUR-a), a uniforme običnog mornara nikako. Meni trebalo skoro 10 godina, da sam našao jednu (bela izlazna, sa kapom ...120 EUR-a).Puno.... ali meni draga uspomena.

Od svega sto sam nekad nosio imam samo mornarsku majicu(plvao-bijele strafne),nista vise,nazalost.

Normalno , nema ih mnogo pa ljudi zinu i misle "uf šta je sad ovo ?" . Posebno mi se sviđao upitnik iznad glava mlade vojske kad sam ih zajebavao :) . Samo ja nisam skinuo ovaj sa slike nego varijantu što se kači za dugme na košulji/bluzi .

medju cinovima nedostaje admiral flote: admiralski vjenac, dvije poprecne zvijezde i dvije uzduzne. imao ga je branko mamula.

Nisam ga našao na internetu (mislim na sličicu) te ga stoga nisam ni stavljao. Ionako je jedan Branko Mamula :)

Kada sa pohadjao vojnu gimnaziju "Ivo Lola Robar" u Zagrebu (1978.-1982.), skola je bila u sastavu Tehnickog skolskog centra (Kasnije TSC "Ivan Gosnjak").
Nacelnik centra do 1979. godine je bio mornaricko-tehnicki viceadmiral Zarko Alujevic.
Mislim da je on bio jedini admiral proizasao iz tehnicke struke.
Slavu je stekao izgradnjom prvih jugoslavenskih podmornica.

Čin mlađeg vodnika i zastavnika I.kl. je uveden tek 1974g. (nadam se da nisam falio godinu). Moja klasa  (XXI) nije nosila čin mlađeg vodnika, treču i četvrtu godinu školovanja smo nosili čin desetara. Prva smo klasa sa četverogodišnjim školovanjem,  nakon druge godine su nam, dozvoliti nositi civilno odjelo za izlazak u grad.
Pozdrav
Duje

Malo pojasnjenje za "barbu" : u JRM nije postojao cin mornaricko-tehnickog viceadmirala, taj cin se zvao MT general_potpukovnik.

Типично гледање једног поморца. Са аспекта једног машинца, који је у пензију отишао са укрцања, пуковник је нешто између кбб и контраадмирала. (Ништа лично!)

Да манем шалу, Раде је можда у праву. У време док сам као млад МТ официр био забављен другим стварима и нисам размишљао о служби у Флоти, сматрао сам да је врхунац службе сваког МТ официра да постане Начелник морнаричко-техничке службе у Флоти (у то доба није постојао ПКПо), као што су били Печњак, Ћировић, касније Томановић. То је било у доба кад је МТСл још увек имала формацијска места генерала (једно време 3), али, да се вратим на 1. реченицу, сматрам да је пуковник врхунац МТСл - а да је остало ствар политике. Игром судбине провео сам неко време на тој дужности и нисам променио мишљење. А за ону Радетову тврдњу су највећим делом криви "поморци", мада и ми "машинци" сносимо део кривице за то - нисмо се увек борили за себе. У "моје" време проведено на тој дужности, у Флоти је било нешто више од 3 пута више поморских официра од официра МТСл - а однос кбб и пуковника је био 13:1. Захваљујући нашем стручном сараднику за МТСл, пред расформирање Флоте однос је био пуно повољнији - 13:2

Ovo sam i ja primetio - često nije bilo dovoljno MT oficira koliko je bilo formacijiskih mesta. Primera radi, moj stari je od 32 godine koliko je bio na ukrcanju na brodovima RM, na dužnosti k-dira V BO na brodovima na kojima formacijski to mesto pripada MT kapetanu, proveo nekih 10-ak godina (npr. ML-153 i PS-12), iako je imao podoficirski čin. Napominjem da ne govorim samo o vremenu posle 1991. kada dovoljno kadra i tako nije bilo, nego baš ranije, u JRM.

Formacijska mjesta na brodovima RM su ustanovljena prije reforme školstva u Mornaričkoj vojnoj akademiji, prije reforme školstva MT oficiri su školovani po programu pogonskih inžinjera i proizvodili su se u p.poručnike,  mislim da ne grešim, naime ja sam pomorske struke, od 24 klase dalje školovani su po programu diplomiranih inžinjera mašinstva (približno 70-te godine).Oni več samim programom nisu više bili predviđeni za komandire V BO na manjim brodovima, školovanje je trajalo 5 godina i proizvođeni su u čin poručnika.

Mislim da bi Rade mogao da prikaze sadasnji pregled mornarickih cinova u Vojsci Srbije, ono : porucnik recnih jedinica, pukovnik recnih jedinica itd. Sadasnje oznake cinova na letnjim mornarickim uniformama su mozda savremenije, ali mene podsecaju na carinike. I nisam siguran ko jos u svetu na dugmetu mornaricke uniforme nema sidro. Ali, mornarice vise nema, pa je i logicno da nema ko da o tome brine. Jos dok je bilo Mornarice, pripadnici ostalih vidova su imali animozitet prema nazivima mornarickih cinova i nisu hteli da ih nauce, pa im se sada pruzila prilika da stvar pojednostavne. Eeeh...

Točno od 1970god. je počelo 5 godišnje školovanje za MT oficire. Od te godine je i podoficirska škola od XXI klase trajala 4 godine. Zadnja podoficirska klasa koja je završila trogodišnje školovanje bila je XX klasa. 1973 godine nije bilo  novoproizvedenih podoficira.
Duje

Последња класа МТ официра школована по 4-годишњем програму је 22. класа МТА (одговара 25 класи ВПА), која је започела школовање 1970. и завршила га 1974. године (у Пули). 1971. године није било нове класе МТА, већ само нова класа ВПА (26.), која је започела школовање у Дивуљама. Прва обједињена класа МВА је 27. класа, која је започела школовање у новоотвореном Морнаричком школском центру у Лори 1972. године - поморски смер 4 године, морнаричкотехнички смер 5 година.
Да се вратим мало уназад: последња класа МТА (Морнаричко-техничка академија) која је школована 3 године је 17. класа МТА, која је завршила школовање 1968. 18. класа МТА је прво завршила 3-годишње школовање 1969., унапређени су у потпоручнике и онда још годину дана школовани. 19. класа МТА, која је 1967. започела школовање по новом програму је (као и следеће класе 20., 21. и 22.) део предмета је слушала и полагала на цивилном факултету и по завршетку академије су добијали и диплому инжињера. Најбољи из класе (обично прва четворица) су, након произвођења у чин настављали школовање на истом факултету да би добили звање дипломираног инжињера.

radovan tomanović je dogurao valjda do general pukovnika.
bio je svojevremeno mt oficir na "galebu". u brodskim dnevnicima se potpisivao sa dva o u imenu: radoovan (rado ovan) tomanović, lik je stvarno bio lucidno opičen

Tomanović je u penziju otišao kao MT general potpukovnik. Bio je jedan od najpametnijih ljudi sa kojima sam se u životu sreo i radio.

  Legenda!!!

Znate li koliko je (otprilike) pitomaca bilo u svakoj klasi?

@Pueblo nije baš često na Palubi, pa ću uzeti sebi slobodu da kažem što znam (neće se on naljutiti na starog prijatelja). U XXVII klasi završilo je 15 ili 16 oficira, u XXVIII 18 ili 19, u XXIX 22 ili 23, u XXX 22, u XXXI 20-ak. Školovanje je počinjalo 20-30% više pitomaca, koji su otpadali uglavnom u prve dve godine Akademije. Govorim samo o MT oficirima. Za ranije klase moraćemo ipak sačekati Puebla, a za kasnije nekog mlađeg.

Prema broju MT-pitomaca (podaci Bore Prodanića) očekivano bi bilo da je jedan MT genera-major iz svakih pet-šest klasa. Ja sam znao jednoga: Praprotnika.     

Tako nekako je i bilo admirale. Uz Jožu Praprotnika, MT generali su bili i Kadijević (imena ne mogu ovaj čas da se setim),  Novica Đorđević i Radovan Tomanović. Bio je i načelnik Tehničke akademije u Zagrebu, Žarko Alujević. Dakle, u 50-ak godina pet MT generala.

Eto što je govor brojki. Ta se logika tzv. kritične mase, dakle, mora primijeniti i na razmatranje o drugim slučajevima, npr. činovima u sadašnjoj vojsci Srbije. Kakava bi to bila Mornarica kao posebni vid, s posebnim činovima (major = kapetan korvete i sl.) ako normalnim protokom ne može proizvesti ni (kontra)admirala?
Ima li netko i okvirne podatke koliko je oficira, tehničkih i drugih, prelazilo u trgovačku mornaricu?   

Pokusaja je bilo dosta,ali uspjesnost je bila relativno niska u odnosu na znanje steceno na Akademiji koje je u mnogim segmentima bilo superiorno.

Nije lako poceti ponovo, od "nule", a doci sa odgovarajuceg statusa u RM. Jezik je bio najveci problem, ukoliko nije bilo osnova, onda strpljenje da se podnese "manje pametniji od sebe".

Nuzda zakon mijenja, pa je tako i plasman bivsih kadrova RM u trgovacku mornaricu uvecan po izbijanju dogadjanja iz clanka 11.

Neznam kako je za oficire,meni su ponudili da kao kormilar posle skidanja predjem na civilne ali prvo da prodjem neki kurs za doobuku/preobuku u trajanju od 6 mjeseci,sto je za nas kontinentalce bio veliki finansiski teret ukoliko neuspes da predhodno dobijes posao kod nekog brodara,sto je bilo vrlo tesko.

Ne bih ja baš previše verovao govoru brojki. Statistika (govor brojki) je čudo. Ako želiš prikazaće ti ono što želiš, kako želiš i matematika će biti ispravna. Mislim da se govor brojci u armiji može primeniti samo kroz primenu "modela". Statistika je po nekima tačan prikaz netačnih podataka ili netačan prikaz tačnih podataka. Mislim da statistika sa svojim metodama nema mestu analizi "kritične mase" u armiji, statistika može za prikaže neke druge podatke. Npr. potrošnju goriva. E sada ako uzmemo sezonski model pa 12 meseci podelimo na 2 (toplo i hlado) ili 4 (hladno-mlako-toplo-mlako) prikakani rezultati neće biti ni približno isti. Primer potrošnje goriva kod RV i PVO. Videćete da određenih meseci (prosečno) je bilo vrlo malo letova a određeni se letelo "preko norme", meseci kada je intenzivna obuka pitomaca ili preobuka je veća nego prosečna, u neke dane (ponedeljak, sreda, petak) kada se ne leti (ili leti - tehnički dani - ja sam laik), ispada da se nije letelo.
E sada malo brojki, pa da nikome ništa ne bude jasno.
Primer 1.
XVIII klasa VVA
Počelo školovanje 109 pitomaca
Završilo školovanje 86 pitomaca od toga VES 31503 - Pilot 73, 31507 Meteo 1, 31801 Veza 12 (% uspešnosti 78,90 ukupno / 66,97 za pilote)
Srednja ocena opšteg uspeha klase 7,82 (vrlo dobar).
Nije završilo školovanje 23 pitomca (21,10%) (15 otpušteno sa školovanja, poginulo    8 (7 na letenju i 1 u Kraljevu)
Poginulo u službi 13 (17,81% završilih za pilote (13/73), 12 na letenju (92,31% poginulih klase)
Ukupno generala 1 (0,92% upisanih, 1,16% potporučnika, 1,37% pilota)
Zlatni letački znak – instruktor letenja 22 pilota (20,18% upisanih, 30,14% pilota klase)
Postignuti činovi:
potporučnik 5 (poginuli) (5,81%)
poručnik 4 (poginuli) (4,65%)
kapetan 4 (3 poginula i 1 invalidska penzija) (4,65%)
kapetan I klase 14 (demobilisani – DMB) (16,28%)
major 7 (demobilisani – DMB) (8,14%)
potpukovnik 18 (penzionisani) (20,93%)
pukovnik 33 (32 penzionisan i 1 umro) (38,37%)
general-pukovnik 1 (poginuo) (1,16%)
Primer 2.
XIX klasa VVA
Počelo školovanje 108 pitomaca
Završilo školovanje 88 (81,48%); VES 31503 Pilot 76 (47 LA i 29 LBA) (86,36% od završenig broja ili 70,37% od upisanog broja), 31507 Meteorolog 10, 31801 Veza 2
Odličnih 2, vrlo dobrih 44, dobrih 42
Srednja ocena opšteg uspeha klase 8,03 (vrlo dobar).
Nije završilo školovanje 20 pitomaca (18,52%) (otpušteno zbog uspeha 13,    otpušteno iz zdravstvenih razloga    4, otpušten po molbi 1)
Poginulo u školi 2 pitomca (1,85% upisanih ili 2,27% završenih)
Ukupno generala 5 (4,63% upisanih, 5,68% završenih, 6,58% pilota)  
Zlatni letački znak – instruktor letenja 21 pilot (27,63%)

Sada sam već debelo zašao off topic, ali izvolite statističke podatke koji govore svašta i ne govore ništa, klasa koja ima više pilota nosilaca Zlatnog letačkog znaka ima jednog generala.

Moje mišljenje je da statistika, pogotovu pojam "kritična masa" nije primeren ovakvoj vrsti analize o vojci, pa ni o JNA.

Kako početi od nule? Pa nisu li kapetani korvete mogli postati kapetanima duge plovidbe?

U vezi s primjerom dviju zrakoplovih klasa o kojima piše TNT024: brojke i "kritična masa" svakako nisu, kao uopće statistika, JEDINI indikator, ali na većem uzorku pokazuju tendenciju i druge pravilnosti. Primjerice, da je tada broj pitomaca bio gotovo isti. Hm, mnogo ih je poginulih, osobito u prvoj navedenoj klasi.

Унпаређење неког официра у чин генерала условљава неколико чинилаца. Прво, мора постојати формацијско место (ФМ) генерала.  Друго, број формацијских места генерала није сразмеран по бројности видова и родова, а још мање по службама и специјалностима. Сразмерност је можда добра између водова, али се унутар њих губи на корист "општевојних" родова (пешадије и ОМЈ у КоВ, поморства у РМ, авијације у РВ и ПВО). Дакле, старешине наведених родова су у  предности (статистички и чињенично) у односу на старешине осталих родова а посебно служби. На пример, у интендантској служби је у ЈНА био одређено само једно ФМ генерала (начелник интендантске управе). А њих је било у свакој класи 50-60. Дакле, из 5-6 класа могао је испасти један генерал. Понекад се дешавала да неки од њих прође по "другој" линији" (по линији службе задужене за морално-политички рад, безбедност, општа логистика, што је ипак била реткост). Да узме други, супротан пример. У авијацији (РВ и ПВО) су скоро сва ФМ генерала практично била резервисана за пилоте. Генералска места се крајем 80-тих била: командант РВ и ПВО, начелник штаба РВ и ПВО, начелник оперативног у КРВ и ПВО, начелник позадине (логистике), помоћник за МПВ, начелник авијације (алтернативно), команданти ваздухопловних корпуса и начелници штабова тих корпуса (мислим да  је било три корпуса). Дакле, укупно је било 12 ФМ генерала међу којима су два  била из "неаваијацијских" родова и служби (ВЕС-ти). Изузетак су била ФМ помоћника команданта за позадину (општу) али је и то ФМ могао бити постављен официр авијацијског а не "позадинског (тахничког, ваздухоплово-тетхничког, интенадатског или неког другог сличног ВЕС-а) и "моралиста" који је могао бити, а најчешће није био из "неавијацијских" ВЕС-ти. Могао је неки од противаваионаца да "залута" у генерале, али су команданти корпуса , па касније чак и корпуса ПВО били пилоти (ловачка авијација). Иначе гро официра (преко 60%) у РВ и ПВО су чинили официри неавијацијских ВЕС-ти.   Сада је ТНТ навео колико  је пилота "излазило" из академија.

Служба безбедности је у ЈНА имала два ФМ генерала (начелник и заменик начелника Управе безбедности). Једно кртако време 90-тих су увели да су начелници безбедности Војишта алтернативна ФМ генерала (пуковник-генерал мајор) али је то укинуто. У служби безбедности ЈНА је тада било око (приближно, укључујући и војну полицију) око 700-800 ФМ официра. Могућност да у тој служби официр досегне чин генерала била је релативно мала. Слично је било и у обавештајној служби. Са друге стране у органима за морал је било више ФМ генерала (у свакој армији - војишти, помоћник командант је био генерал, плус у управи за морал и у Комитету СК за ЈНА, тако да их је било бар 10-так).  Дакле, ради се и о томе колико нека војска-држава (уствари војни и државни врх) придаје значај некој служби-виду-роду.

Да директно одговорим на Адмираловои питање када су у питању МТ генерали. Било је само једно формацијско место за ту службу. У поређењу са бројем поморских официра постојала је несразмера у броју генералских-адмиралских ФМ. Није било ни теоретске шансе да се МТ генерал нађе на челу РМ, па чак ни да буде начелник штаба. Можда је могао бити помоћник за морал, али је и ту имао мале шансе у конкуренцији поморских официра сличних квалитета. Слично је било и у РВ и ПВО и у КоВ.

Иначе МТ генерал Кадијевић се звао Радојица. У ВЈ је био помоћник министра или начелник Сектора позадине (заборавио сам тачно). Отишао је у пензију као генерал-ппуковник.

Dzumba piše kao general, odnosno otprilike kao kapetan fregate! Svaka mu čast: izvaredna obaviještenost!

Dzumba,
kako bi reki "maratonci" tačno i je.itačno. Ubiće ga Bili kao zeca.
Tačno tako sam i ja mislio.
Generali / admirali su priča za sebe. Generali (KoV, RV i PVO, MTS RM) u odnosu na admirale.
Pokusao sam na primeru DVE klase VVA da pokazem da statistika "kritične mase" ne pije vodu. I dalje mislim da ne pije vodu. A da li je to bilo OK, nemam ambicija da sudim, bilo je kako je bilo.
P.S.
Off topic, od kada RM nije imala vojnu policiju u uniformama mornarice. Kod mene u kasarni 1983. vojna policija je bila u uniformama RM. Super je bilo sa legitimisanjem. Ko je pod čijom komandom. Mi uvek pobeđivali (zaustavite VP SMB a ti SMB pa kažeš mi pod komandom VPO, zaustavi te mornarička a ti čažeš jer vidiš da sam SMB). Dok se oni opasulje ti već kidnuo.

Ja mislim da ne samo da statistika (specificirano; korigirano; i u dužem intervalu) pije ne vodu nego BEVANDU.  :angel: Podrazumijeva se da će piloti napredovati do viših činova nego, primjerice, meteorolozi.  8)

Veruj mi da imam podatke za malo više od dve klase VVA.
To što ova priča ne pije vodu, ne znači da mi nećemo popitu koju čašu bevande kada se vidimo.
Jednostavno, po mom mišljenju RM i RV i PVO su čisto "tehnički" smerovi u odnosu na KoV.
Ali (uvek ima jedno ali što devojci sreću kvari) vazduh/zrak je pokrivao veći deo teritorije bivše zemlje od mora (sa sve rekama i jezerima), uz to je Komanda RV i PVO bila mnogo bliže glavnom gradu od komande VPO (uz to po meni je VPO stepenica ispod K RV i PVO), a KoV-a je bilo svuda, a piloti manje sujetni i spremni na prekomandu (daleko od mora). Jednostavno masa je morala da ima prednost.
Koliko se ja sećam kog generala je bilo : general-major, general-potpukovnik, general-pukovnik, general-armije i general (5 činova sa zvezdicama) u isto vreme u RM je bilo: kontraadmiral, viceadmiral, admiral i admiral flote. Nakon toga, čin general-a (sa 5 zvezdica) u KoV i RV i PVO je više fikcija (u RV i PVO uvek), nego realnost, kao i čin admiral flote (Branko Mamula, koji mislim da je i dobio taj čin jer je bio SSNO).
A 15 admiralskih mesta i nije tako teško nabrojati: SSNO, GŠ JNA, VPO, Flota, GINO.

Uslov za sticanje ZVANJA "kapetana duge plovidbe" nije bio cin iz RM vec broj godina provedenih u stausu "oficira palubne straze" i uspjesno zavrsena Mornaricka vojna akademija.
Takav kandidadat je pristupao polaganju diferencijalnih ispita kod Lucke Kapetanije u doba SFRJ i po polozenim ispitima dobivao je zvanje "kapetana duge plovidbe", ali i najcesce ogranicenje u brevetu da je osposobljen za prvog oficira palube.
Znaci, samo ukrcani oficiri imali su tu mogucnost. Hipotetski, nije bilo potrebno da ukrcan oficir JRM ne bude i komandant broda ili zamjenik, a da stekne uslov za polaganje ispita.

Naravno, ni jedna ozbiljna brodarska kompanija nije licu sa takvom licencom i radnim iskustvom povjeravala zapovjednistvo trgovackim brodom, vec su kretali ispocetka, od treceg oficira. Mnogima je to bila prva i zadnja duznost, a neki su pokazujuci svoje sposobnosti ubrzanom procedurom dosli do polozaja zapovjednika broda.

Razumljivo da npr. potpukovnik pilot neće automatski postati kapetan putničkog aviona. Kao što neće ni civilni oficir jer nema licencu, staž u statusu kopilota, itd. Vojnopomorska je akademija, dakle, otvarala vrata i za civilnu pomorsku službu.  

Kako i unutar općeg pravila postoje iznimke ili mogućnosti (u dužem razdoblju) pokazuje, ako se ne varam, primjer MT generala Žarka Alujevića, koji je ranih sedamdesetih bio zapovjednik (ili načelnik?) CVTŠ-a u Zagrebu. Vjerojatno bi, ako i nije, na čelo toga sklopa učilišta jednom došao i neki zrakoplovni general, bez obzira na to što je, naravno, velika većinu pitomaca i nastavnog kadra iz KoV-a.

Mislim da se ne varam, MT general-potpukovnik Zarko Alujevic (radio na konstrukciji podmornica, izmedju ostalog) je bio Nacelnik TSC do 1980 ili 81. godine kada ga je zamijenio general Ramiz Abduli.
U to vrijeme, MT general-potpukovnik Joze Praprotnik bio Nacelnik Tehnicke uprave GS JNA. Bez obzira na "opci" generalsko-admiralski VES vodilo se u nacelu racuna da mu formacijsko mjesto korespondira sa prethodnim VES-om.

Сви "технички" генерали (МТСл, ВТСл и ТСл КоВ) могли су да дођу на чело Техничке управе јер је она била у ССНО (не у ГШ, како је написао Истриа, већ у Сектору позадине ССНО). Дакле била је интервидивска установа. Такође могли су да дођу и на чело Сектора позадине ССНО. Начелник тог сектора је био и помоћник ССНО. На чело тог сектора су могли да дођу и "општевојни официри (генерали)" јер је позадина (логистика какао то данас кажемо) била "оштевојно" формацијско место.

Цела моја претходна прича, је била усмерена на то да кажем како бројност неке службе, посебно "позадинских" није значила и пропороционално напредовање у смислу чинова, посебно генералских. У ЈНА је техничка служба генерално, имала висок проценат пуковника, али врло мали проценат генералских места.  Техничка управа и генерално сектор логистике су били бројни, са доста ФМ чина пуковника и ппуковника, али свега пар генерала. Са друге стране "општевојне" управе ГШ: 1. (оперативна), 2. (обавештајна), 3. (за организацију и формацију), 4.(за обуку)  су практично биле  намењене само "општевојним" официрима (официрима родова видова, не и служби). Наравно све управе родова у Сектору КоВ, Сектору РМ, Секотору РВ и ПВО су биле генералске иако су биле знатно мање од, на пример, управа служби. То што официри служби нису могли сразмерно броју да постану генерали компензовано је већем бројем (процентуално) пуковничких места у односу на колеге из родова.

Моје мишљење је било да доступност највиших генералских места посебно у "општевојним" управама требају бити доступне свима онима који су завршили највише војне школе (Командо-штабну, односно Вишу војну академији, као и Школу оператике, односно Школу национална одбране - Ратну школу). Посебно највиша школа (Школа националне одбране) није садржавала посебне програме за родове и  службе већ су сви слушаоци учили и проигравали дужности без обзира на основни ВЕС. У пракси су се сви који су одлучивали ипак руководили њиховим основним ВЕС-иам.

Не знам како је било у другим видовима ВЈ, али у РМ ово није било тако. Конкретно, у Команди Флоте (Флота је била у рангу корпуса) било је 13 ФМ капетана бојног брода а само једно ФМ пуковника (помоћник за позадину) - иако је преко 30% ФМ официра било МТСл.

Ако се добро сећам, генерал Алујевић је пре тога био Начелник Бродарског института у Загребу (мислим да се тако звала та функција), што је у то време било једно од три генералска места МТ официра у ЈНА.
У претходном посту сам споменуо проблем "добијања" виших чинова МТ официра, па су неки МТ официри решавали тај проблем бавећи се морално - политичким радом или преласком у службу безбедности. Овим се донекле решавао проблем, неки су тако добили чин пуковника - а мислим да је само 1 МТ официр тако постао генерал (ако сам добро обавештен).

Боро је потпуно у праву, ретко сам овде, па зато са закашњењем одговарам. На овом списку недостаје генерал Душан Радановић (мислим да је био начелник МТУ пре генерала Радојице Кадијевића). Ово су све генерали који су тај чин носили у служби, а било је и оних који су чин генерала добијали приликом одласка у пензију (не сећам се више како се звао, али је у септембру 1970. отишао у пензију дотадашњи начелник Морнаричкотехничког школског центра у Пули и том приликом унапређен у генерал мајора). Нисам сасвим сигуран, негде сам нашао податак и да је пуковник Давор Матановић у ХРМ унапређен у генералски чин.
Иначе, у посту @kpecotic даје потпунији списак адмирала и МТ генерала, на коме су, осим овде набројаних и генерал потпуковници Алујевић Павао, Арнаутовски Миле и Ковачић Бранко и генерал мајори Мутавелић Захид и Шковрљ Бранко.
Што се тиче динамике унапређивања, последњи са овог списка МТ генерала завршио је академију '60 и неке (ситно), а након њега је на генералско место постављен пуковник Срба Петровић који је академију завршио 1981. године.
Што се тиче броја примљених питомаца и унапређених официра немам пуно података: 21. класа МТА (1969.-1973.) примљено 20 и неколико, завршило 10; 22. класа МТА (1970.-1974.) примљено 25, завршило 13.

Пуебло, где нађе Србу Петровића. Он је постављен на дужност начелника одељења за МТСл у ТУ ВСЦГ (ВЈ), дакле не у ЈНА о чему се овде говори.

@dzumba твоја опаска је исправна, али Србу сам навео само као пример ретког унапређивања МТ генерала (он то и није био), јер сам за њега и његова два претходника знао године. Да мало објасним:
За неких четрдесетак година постојања ЈРМ и ЈНА било је укупно 9 МТ генерала (Томановић и Ђорђевић нису постали генерали у ЈНА), а добар део тог периода била су 3 формацијска места МТ генерала (ДСНО-ССНО, Команда ЈРМ и Бродарски институт). Да се не бавим статистиком, ово говори да је унапређење у чин МТ генерала било ретка појава.

да је морнаричко-технички генерал био "редак звер" то је више него очигледно. Мислим да смо и апсолвирали узроке те појаве, присутне не само у морнарици него и у ваздухопловству. Просто речено, нису сматрани "носилац вида", односно оружних дејстава ова два вида.

Mislim da se ovdje misli na kbb Antu Marčića koji je bio načelnik MTŠC-a u Puli koji je kod
odlaska u penziju (kao oficir s činom postignutim u NOB-u) unaprijeđen ali koliko se sječam
u čin kontra-admirala, a ne MT general majora.

Ovo je jedina istina..... ;)

"36. MARČIĆ, Petar, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 15.4.1919; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 23.12.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala"

класо алај волем када сипаш податке из рукава.. ;D ;D ;D

Nisam ja jadan kriv što sam pametan... ;D  :pilot
Oće li biti šta ove godine od kazanja....Šajata da cepa drva.  :udri

свашта радимо,први обрачун нам стиже 06.07.правимо фешту поводом празника.казанче обавезно радимо :krsta :krsta :krsta

jel bilo ljudi sa ovim cinom, s obzirom da se strojarska struke ne cijeni kako triba

Da bilo je, (mislim da je Tomanović bio jedan od njih), doduše rijetko i uglavnom su bili u Beogradu
po JRM upravama.

u 45 godina postojanja JRM malo ih je bilo, mozda nije bilo mista za njih

U JRM bilo je (da ja znam) dva mjesta za generale: načelnik MTU u BG i načelnik BI u ZG. Postojale su možda još neke alternativne pozicije
Uglavnom su bili u činu general-majora, a pred penziju bi bili unapređeni u general-potpukovnika.
Dakle malo ih je bilo što i mene čudi...   ??? ??? ???

Ne zaboravite MT-General-majora dr. Pavla Kristića, načelnika Brodarskog instituta u Zagrebu (u vreme moje aktivne službe u toj ustanovi (sredina do kraja 80.-ih godina)!!!

I ako malo zastarjelo mišljenje,kao učesnik foruma koji se ne druži,jer i taj pojam shvata drugačije.
I ako je bilo na drugim topicima pa se vjerovatno i ponavljam,mislim da je smisao topika da "objasni" što je to čin.Sigurno da bi tu trebalo znati više o samim pojmovima:zvanju,tituli,funkciji itd.
U moje vrijeme se to donekle znalo i MT oficir nije mogao dalje od pukovnika.Međutim,čini mi se da je recimo u San.službi je to prvo prekršeno a mislim i u Intendantskoj i možda još negdje.
Pošto se čin po meni dodjeljuje za komandnu funkciju,mislim da je raniji stav ispravniji jer je MT oficir bio osposobljen da komanduje (po potrebi) jedinicom kojom može i pukovnik.
Za oficire iz VPA mislim da nema "problema" jer su oni zbog specifičnosti (RM) uglavnom i sledili hijerarhiju u KOV na taj specifičan način.
Predpostavljam da je i dalje unapređenje MT of.greška, jer se radi o problemu, koji se rešavao tako vjerovatno najviše zbog plate.Ovi oficiri su bili ili Upravnici,Načelnici,direktori itd.
I sad da ovo objasnim na nekoliko primjera da ne budem konfuzan:
Tito je bio Maršal i Vrhovni komandant.Gadafi je bio Pukovnik i vjerovatno Vrhovni komandat,danas imate i ljude bez čina ili desetare koji su vrhovni komandati.Ne trebamo li i njima dati čin maršala ili pukovnika (i ako je to rješeno što se tiče plate samim zvanjem).
Imate i takvih negativnih primjera:Franku je bilo malo maršal pa je sebi dao generalisimus,mislim da se ovo odnosi i na Staljina ako ne i prva "verzija".
Što se tiče gornjeg posta meni je jasno što je čovjek htio reći a radi se o sličnoj oznaci-označavanju.Međutim,por.korvete je trebao biti sposoban da komanduje tim brodom a samo poručnik nekom manjom kopnenom jedinicom te to nije isto.Da ne idem dalje a i post mi je predug pa da završim:"tko razume shvatiće a ko shvati razumjeće" i nadam se da nisam bio konfuzan i ako u jednom postu je teško napisati razumljivo.

Poz.

Kao penzionisan MT pukovnik, smatram da mogu malo da razjasnim situaciju oko unapređivanja i činova MT oficira u JRM.

Kao i svi drugi oficiri u JNA, i MT oficiri su postavljani na formacijska mesta određenog čina. Dakle razmišljanje da bi MT poručnik trebalo da može da komanduje nekom manjom kopnenom jedinicom nema nikakve veze sa realnošću, jer su MT oficiri komandovali kopnenim jedinicama samo za vreme T.11.

Primeri: kao komandir V BO na MJ Podgorka, bio sam na formacijskom mestu por - kap MTSl. Premešten sam na mesto referenta MT i TSl u 5.MDDBR, formacijsko mesto kap - kIk. U Zoganju, u 16. MGBR bio sam na mestu PKPo, formacija major - ppuk. Ista formacija i u dve sledeće jedinice, u stvari tri računajući i Komandu Flote (tu je doduše mesto bilo "čisti" potpukovnik. U GŠ VJ - Sektor za RM, formacija MT puk.

Da li je dalje unapređivanje MT oficira posle čina pukovnika greška? Mislim da nije, jer su postojala neka mesta na kojima je trebao da bude oficir čina generala. Na primer, Načelnik MT Uprave u GŠ VJ.

Pouzdano znam da su general potpukovnika MTSl Tomanović Radovana premestili na dužnost načelnika Vojne biblioteke i nekih pripadajućih centara za izdavanje literature da bi dobio čin general potpukovnika, jer kao MT oficir u RM takvog mesta nije bilo.

Inače, u 26 godina službe kao MT oficir, komandovao sam samo na Podgorki i za vreme T.11 jer su svi drugi imali važna posla u Boki pa ostavili mene. Sve druge dužnosti bile su referent, načelnik i slično.

Stvarno ne vidim tu nikakvu nejasnoću, a ni vezu sa KoV osim oslovljavanja MT oficira.

E sad molim "auditorijum" da razumije da se obraćam samo onima koji žele.
Naglasio sam da se u jednom postu ne može pisati u detalje i zbog dužine.
Kako objasniti da je za određeni čin bilo potrebno formacijsko mesto i što je iza toga?
Naveo sam ukratko da poručnik i ne mora biti MT,treba biti sposoban komandovati manjom jedicom jer je za to osposobljen i na akademiji,dalje napredovanje je uslovljeno potrebom za formacijskim mestom i da je zadovoljio na predhodnom.
Što se tiče MT,treba preslikati tu jedinicu na primjer, šef pogona u nekom Institutu ili Zavodu,komandir V BO na brodu ili podmornici itd.
Za majora je trebalo posebno polaganje i također formacijska potreba.
Da ne dužim dalje gdje tu nema veze čin sa komandovanjem?Zašto bi i u GŠ morao biti general a ne niži čin ako je sposoban da to radi a mislim da niti jedan pukovnik ne bi za sebe rekao da je nesposoban.
Da dodam ja sam ovo pisao za našu zemlju,koja nije velika kao "Rusija" ili SAD itd.a i tamo mislim,da ako se posao "podeli" mogu obavljati i pukovnici.Naveo sam primjer Gadafija koji je bio i vrhovni komandant-pukovnik a ne tamo neke službe pri GŠ.
Što se tiče komandovanja u T11 isto ne poništava ovo gore,jer su oficiri i viši,obučavani za rat.Nitko nije garantovao da će tada biti svi na brodu a i da će brod opstati,pa je trebao određeni čin da komanduje određenom(i sa novom namjenom )jedinicom.
Vjerujem da nekima neće biti jasno pa ne mogu da ne ponovim uzrečicu:"Ko shvati razume će". :laugh:

Poz.

Ako je u MT Upravi bilo 20-ak pukovnika i 10-15 potpukovnika, vojnička logika prosto traži da Načelnik bude general.
Ako su načelnici sanitetske, saobraćajne, intendantske, uprave veza i svih drugi bili generali, stvarno ne vidim zašto to ne bi bio i načelnik MT Uprave.

Ili možda ima neki tajni razlog?

Naravno, može i bez čina, i bez svih činova. Kinezi su to probali neko vreme (ukinuli sve činove u vojsci) pa nije baš išlo.

Е мој Боро, ко ти је крив кад ти ниси имао "тетку да јој однесеш лек" као они...

Nisam, šta ćeš. A bilo je stvarno "mudrijaških" objašnjenja zašto baš on mora što pre da ide... čak i "žena me nagovara da se "skinem" pa da joj se sklonim sa očiju", "idem da vidim da li je to Mornarica do Molunta" i svašta još.

Jadno. Nekima sam i rekao da su jadni kad smo se ponovo sreli, a ne bih da se nisu busali u grudi svojim herojstvom i junačkim delima..

Jasno je da VOJNU MORNARIČKU AKADEMIJU U Splitu nije mogla završit kakva god budala. To važi i za ostale tehničke akademije KoV i RV i PVO. Osim toga, da su diplomanti imali jednu godinu duži studij i da su poslje tog studija stekli čin poručnika (preduhitili su su diplomante ostalih akademija) i stručni naziv DIPL.ING - tehničkog smjera kojeg su završili. Recimo akademija za pilote helikoptera trajala je samo 3 godine.

U MNC -Pula - MUZIL bio je jedan MT Major sa prezimenom Juvan ime sam zaboravio. On je bio komandant nastavnog bataljona. Bio je strog. Neznam koje veze imala je ova funkcija sa MT službom u mornarici? Ali bio je na komandnoj dužnosti.

Da se ne izgubi "nit"u prvom postu,na ovoj strani sam rezimirao,da se čin vezuje za komandovanje,ŠTO JE NEGIRANO.
Sada se navodi,da se čin daje baš zbog toga(komadovanje nad 1o-15 pukovnika i nevažno sličan broj potpukovnika).
Neznam da li je toliko bilo pukovnika,jer su potpukovnici mogli biti podređeni tim pukovnicima.Imao sam nekog daljeg rođaka koji je bio kap.fr.ili kbb i o tome nismo nikad pričali ali mi ne djeluje da je toliki broj viših oficira MT bio u MT Upravi i to je dokaz da  se ni tu nije sledilo i to pravilo čin-komanda-form.mjesto.Mislim da je i kbb Kosmina Ž.koji je bio i podmorničar takođe bio kbb i dolazio iz GŠ ali se ne sjećam da je sa njim bio i "buljuk" viših oficira.Da ne širim temu iz ovoga možete vidjeti,da se što se dalje išlo i u Vaše vrijeme sve više i "degradirao" čin.
Evo samo još moj primjer,mi smo u Puli,kad su došli iz Divulja,Elektronski centar, imali načelnika škole koji je bio pbb (Levstek F.)a imali smo i majore (Jerkunica Nedeljko i možda još neki u isto vreme),pa im je predpostavljeni bio  navedeni pbb.Dakle davala se prednost nad komandovanjem pomorskim oficirima jer im je to osnovna struka.Kasnije je i taj Jerkunica postao načelnik škole u Splitu ali je već tada bilo i ovakvih "kvazi" unapređenja.
Da ne bude zabune po meni tehnička ,sanitetska i ostale službe,imaju i druge titule-zvanja,tako mislim da im ovo sa admiralskim i generalskim činovima nije trebalo jer pogotovu kod nas (mala zemlja),komandovanje velikim jedinicama ili cjelom vojskom ima i ovih opštog smjera previše.

Poz.

Moje je misljenje da ne treba postavljati stroga ogranicenja ukoliko se primjeti sposobnost kod pojedinca, pa tako ni oznaka sluzbe (i MTSl) ne bi trebala da bude prepreka za napredovanje do najvisih cinova.
Naravno da u vojsci postoje pravila, jedno je da se beze napreduje u dijelu koji je masovniji (komandna linije), ali se kvalitet organizacije prepoznaje takodjer po tome kako ona tretira talentirane pojedince.
Da budem puno konkretniji, solidno poznavajuci uvazenog clana foruma @Boro Prodanic, radje bi se stavio pod njegovu komadu, bez obzira sto je starjesina MTSl, nego pod komandu dijela kadra skolovanog za komadne duznosti jer komadiranje pored ostalog zahtjeva veliko osobni integritet, sposobnost snalazenja u novo nastalim situacijama, fleksibilnost i ono sto kaze Englezi "forward thinking"

Ne želim nešto mudrovati, poglavito oko MT u JRM, jer moje druženje s ex JNA (RV i PVO) je počelo 1988 i svršilo 1989, ali mislim da je načelno bila vrlo loša politika oko viših činova općenito u ex JNA previše se toga dijelio po partijskom, zavičajnom ili podobničkom ključu. Evo primjer člana Bore Prodanića, koliko sam iščitao čovjek je diplomirao na Mornaričkoj tehničkoj akademiji što je rang Dipl.ing. strojarstva što je budimo realni puno teža škola od recimo (ne znam da je ovako ispravno) neke "opštevojnopešadijske" gdje je nakon školovanja glavna briga ispuniti onu crvenu "radnu beležnicu" tipa vod u napadu - četa u obrani..... Što želim zapravo reći, da je bilo svrsishodnije da kvalitetan kadar nakon odrađenih 20 godina po VES-u, a koji ispunjava uvjete i ima volje nastaviti školovanje na poslijediplomskom vojnom studiju (ne na način kako se to radilo), stekne zvanje Mr.sc. određenog vida vojske i karijeru nastavi kao stožerni/štabni časnik/oficir u ne više samo VES-u nego bi mu po okončanju školvanja VES bio ukupni vid oružanih snaga, na taj način bi kvalitetan kadar bez obzira na usku specijalnost dobio vrlo široku nadgradnju koju bi mogao aplicirati na više rangiranom mjestu ( jer ako za 20 g. navigavanja kao barba makine nije niš' naučio o moru i brodu, e jebiga onda) , a za koje su potrebna znanja planiranja, vođenja i zapovijedanja na višoj razini koja se uči na nivou VSS bilo kojeg smjera.


BTW oko toga koliko je tko bio sposoban, tijekom tč.11. RH se obvezala da će sva ex VL JNA koja se odluče ostati u RH (pod uvjetom da se stave na raspolaganje vojnim odsjecima - kao svi drugi vojni obveznici) zbrinuti ili kroz HV (ukoliko se dobrovoljno jave) ili će im osigurati radno mjesto. Uglavnom u moj odjel unutar BI "Uljanik" - elektro, tada je dospio lik ( g. B.Prodanić vrlo vjerojatno bi znao o kome je riječ) koji je prešao iz JRM, čin major MT, zvanje Dipl.ing. ( ne sjećam se više punog imena mislim da je bilo s H ili ima H u preglasu, uglavnom lik je Bošnjak/musliman tad cca 40-45 g.) i čovjek ode na brod i pri prvom koraku razbije glavu, na upit pa kako ne zna hodati po brodu, a došao kao major iz mornarice, lik kaže da nakon Akademije nije u životu stao na brod, bio je neko ljevo smetalo po uredima, primjer nije modalitetan , ali kazuje da je bilo i ovakvih likova.....

@Karlo, čin ne može da se veže samo za komandovanje, već i za znanje, zvanje, iskustvo - radni staž, školsku spremu i još svašta nešto... Različite vojske na različit način uzimaju u obzir ove i još neke faktore, ali ni jedna ne vezuje čin isključivo za komandovanje, jer bi u tom slučaju oficir gubio čin kad ode na dužnost na kojoj ne komanduje nego na primer upravlja, a to se ne dešava ni u jednoj vojsci na svetu.

@Istria 052, hvala na lepim rečima, identično mislim i ja o tebi na osnovu onog što sam zaključio u kratkom ali burnom periodu kad smo bili u istoj jedinici.

@proxy1969, mislim da znam o kome je reč (ko je razbio glavu na prvom koraku na brodu). Jedan takav mi je bio načelnik MTSl u 5. VPS (pukovnik), pa je na DJČ potapšao rukom po reduktoru i pitao mornara "Koju snagu ima ovaj pomoćni motor?", mornar i ja smo se uspeli savladati ali komandir V BO nije, izleteo je na palubu urlajući od smeha. Najveselije je što je pukovnik izašao iz mašine sav ponosan, ništa se on stideo nije. Ili nije ni znao da nečega treba da se stidi.

Ima nas svakakvih, i ovakvih i onakvih... i ne može se čovek podvesti pod šablon, suviše je ljudska ličnost komplikovana za jednostavnu crno - belu kategorizaciju.

Неко опште "правило"(не само у ЈНА) је било да "службе" спорије напредују и то скоро искључиво у оквиру те службе, изузетно и у ономе што се звало "општа" позадина (логистика). То је било још израженије у РМ и РВ и ПВО у односу на техничку службу (морнаричко-техничку, односно ваздухопловно техничку). РВ и ПВО је "дозвољавало" да официри ваздухопловно-техничке службе буду команданти ваздухопловних база. међутим, на тим дужностима било је и пилота (можда процентуално највише), официра АРЈ и ПВО, чак и инжињераца. Ту се њихово напредовање командном линијом завршавало. У РВ и ПВО, барем у време када сам ја тамо био (средина 80-тих) помоћник команданта за општу позадину (логистику) најчешће није био официр служби већ "родовац" (авијација), али је ипак то могао бити. Начелник ваздухопловно-техничке службе (која је била одвојена од "опште" позадине) је био по чину пуковник.

Формално, свако ко заврши Школу националне одбране добијао је "општи ВЕС", на основу кога је могао обављати практично сваку команду у штабну дужност у јединицама и органима од бригаде па навише. ШНО није делила полазнике по родовима. На вежбама често се "западало да официри артиљерије буду на дужности начелника ПВО или неке друге службе или рода. Сами слушаоци су гледали да се поделе тако да свака ради оно што најбоље зна. Ипак, кад није било полазника адекватног знања и искуства ту улогу је преузимао онај кога одреди руководилац вежбе. Дакле, у ШНО су слушаоци стицали довољно знања да раде у командама корпуса чак и на стручним дужностима. Наравно, увек је боље да буде специјалиста, али у оперативном органу које је "опште" то су могли бити сви. Међутим, у праксу тако нешто се није или врло, врло ретко дешавало. Техничари, интенданти и др. никада нису били команданти општевојних бригада, оперативци, начелници штабова  или команданти виших јединица.

Зашто је то тако ја бих пре свега подвео под "институционализовану сујету" доминантних родова у видовима.

Proxy1969 озбиљно грешиш када кажеш да магистарске студије у ЈНА нису добро реализоване. То су сигурно биле најтеже студије. Ту је проценат одустајања и оних који никад нису магистрирали био врло висок. На ПДС ратне вештине пролазност је била испод 40%. Да бих дошао на испит (из сваког предмета) морао си урадити стручни рад. Па кад то  прођеш можеш да одговараш (извлачиш питања) да би положио тај предмет. Плус, магистарски рад који су морао и методолошки и стручно да урадиш (пре тога си морао да урадиш пројекта магистарског рада и да га браниш пре полагања предмета "методологија ратне вештине") како треба иначе ти га враћају.

Gle, nisam mislio na težinu, složenost ili uvjetovanost samog studija već na koncepciju. Moje mišljenje je bilo u smjeru da bi se kvalitetnom kadru, a koji je "limitiran" mogućim pozicijama uvjetvanim osobnim činom omogućilo napredovanje u svom vidu oružanih snaga. Koncept bi se temeljio na tome da su poslijediplomski studiji bili recimo usmjereni na iskustvo stečeno kroz karijeru u nekom vidu OS, recimo npr. Dipl.ing. zrakoplovstva (ne pilot) tehnički smjer (Rajlovac) bi sigurno bio korisniji na poziciji Zapovjednika Zrakoplovnog korpusa ili u GS -u nego kao Načelnik biblioteke ili Doma JNA, dolazi s terena iz prakse i zna problematiku, a vidovska specijalizacija bi mu omogućila osim napredovanja nastavak rad u struci koju poznaje.

BTW recimo Zapovjednik ZB Željava je 1989 bio ppk iz PVO (M.M.- ovdje ide ružna riječ ;) )........ koji je o zrakoplovnoj tehnici znao da postoji...

Kada sam završio MT akademiju unapređen sam u čin MT poručnika i postavljen za ''načelnika odeljka'' u pogonu za održavanje elektronike i elektromehanike krilatih raketa, u 69. mornaričko tehničkoj raketnoj bazi. Formacijski čin poručnik - kapetan.
Nakon 4 godine, sa činom kapetana sam postavljen za načelnika tog pogona. Formacijski čin kap - kIk.

Kako su se godine nizale, ja sam ostajao na istom mestu, ali da ne bih kasnio u činu, formacija pogona se menjala, tako da sam od 1983. do 1996. radeći na istom mestu, došao do čina MT ppuk.
Praktično, formacijsko mesto na kojem sam radio, uvek se prilagođavalo mom činu, da mogu ostati na istoj dužnosti, i da ne bih kasnio u napredovanju.

Čudno, ali istinito!  

Tako nešto je iziskivala tehnička struka: složenost posla koji se obavljao u pogonu, uvođenjem u naoružanje novih tipova raketa. Napredovanjem od čina poručnika do ppuk, ja praktično nikada nisam komandovao (u vojničkom smislu), već sam rukovodio pogonom gde su bili postavljeni usko stručni specijalisti. U godinama pred T11 u pogonu je radilo 7 diplomiranih inženjera elektronike - elektrotehnike i oko 20 tehničara.
Na žalost, T11 je sve to odneo niz vetar ....

U MORH-u su nedavno uveli zvanje specijalist struke (kopirano od SAD) upravo zbog ovakvog primjera, na ime upravo zbog zadržavanja stručnog (i novačenja novog) kadra. Po tom načelu ne gubi se napredovanje u službi kroz činove, ali radiš posao vezan uz specijalnost za koju si osposobljen. Osobno sam imao uvid u taj način u nekoliko navrata prilikom vanrednih (emergence) slijetanja f-16 USAF-a na ZL Pula kad su dolazili njihovi mehaničari radi popravki, recimo dočasnik/podoficir u činu Staff Sergeant (rank of non-commissioned officer) odgovaralo bi recimo činu Zastavnika u ex JNA starosti 23 g. ali je specijalist struke, završena VŠS (junior College - tehničke struke) i polazni čin mu je Sergeant - specijalist i samim tim kao početnik ne kreće od najnižeg čina i svaki slijedeći dobiva protekom vremena (razmjerno tome i plaću), ali svo vrijeme radi samo svoj dio posla (ovaj je bio za hidrauliku), na taj način postoje i časnici/oficiri specijalisti struke koji činove stječu radovnim napredovanjem, a svo vrijeme obavljaju isti (obično ne direktno borbeni) posao za koji su angažirani. Na taj način su koze na broju i vuci siti jer je u korijenu određeno tko kojim smjerom ide i tko ima koje limite i benifite u službi. Recimo u USAF na taj način redovno se može doći do čina Bojnika/Majora i ende, ali zato osim što ti je poslodavac USAF i nosiš odoru nemaš veze s trupom. Za više činove moraš u pravilu imati Vojnu akademiju.

Proxy1969, па није баш тако, када је у питању ПДС и ЈНА. Идеја магистарских студија је била стварати кадрове за бављењем научноистраживачким радом. Дакле не командовањем. Ипак, са том школом могло се наставити и линијом командовања. Програм је био одлично конципиран (о томе сам писао мислим у делу о Војној академији). Непосредно знам за ПДС ратне вештине (дакле за официр родова, али су могли конкурисати и официри служби). Ја сам то завршио и стечено знање и сада користим јер се подстицала креативност, сопствено мишљење,  аналитичност..., што баш није било својствено за командно-штабне и друге сличне "командне" школе. У тим школама "крокодил лети" (мало карикирам) јер тако пише у правилу (или је рекао неки ауторитет, као у познатом вицу), а на ПДС је било "добро, ако лети како лети, зашто лети, шта ако падне... решење је..." Захваљујући тим студијама савладао сам основе операционих истраживања и схватио логику пројектовања (израде) програма, аутоматизације процеса (тежишно на одлучивању) и сл.