PALUBA

Vraća se redovno služenje vojnog roka?
Tanjug   15.03.2014.

Vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka martovske klase, profesionalni vojnici i slušaoci klase rezervnih oficira položili su danas zakletvu u centrima za obuku u Somboru, Valjevu i Leskovcu, a načelnik Generalštaba VS general Ljubiša Diković je tom prilikom izjavio da nije isključena mogućnost da se vrati redovno služenje vojnog roka.

[attachment=1]

''Često se može čuti mišljenje građana da treba vratiti redovno služenje vojnog roka i mi nismo zatvorili tu mogućnost'', rekao je Diković na svečanosti u kasarni ''Vojvoda Živojin Mišić" u Valjevu, objavljeno je na sajtu Ministarstva odbrane. On je naveo i da će se naći način da se mladi obuče da se ponašaju u situacijama koje su opasne po njihov život i okolinu, dodajući da svi treba da budu ponosni na vojnike, koji svojom voljom dolaze da služe vojni rok, svesni da na taj način doprinose bezbednosti i boljitku Srbije.
Ukazujući da je vojnička zakletva u Srbiji uvek smatrana najsvetijim zavetom, Diković je istakao da se time potvrđuje čvrstina veze vojske i naroda koja je osvedočena mnogo puta u istoriji Srbije. On je vojnicima i budućim rezervnim oficirima poručio da zauvek zapamte zakletvu i da je čuvaju u srcu, kao i da se ponose time što su stali u red odvažnih, u vojnički stroj koji garantuje slobodu i čast Srbije i bezbednost svih njenih građana. ''Polaganje vojničke zakletve je svojevrsni ispit - ispit rodoljublja, čvrstine karaktera i ljudskih vrlina'', rekao je Diković dodajući da vojnicki život i vojni poziv nisu laki. Kako je navedeno, Diković je ukazao da je Vojska Srbije dostojna slavne tradicije na koju su, s pravom, ponosni građani Srbije. Prema njegovim rečima, sve što Vojska radi ima jedan cilj i svrhu - jačanje svojih borbenih sposobnosti i dobrobit Srbije. ''To je ono što nam daje snagu da pružimo svoj maksimum u Kopnenoj zoni bezbednosti, u mirovnim misijama širom sveta, na poligonima, strelištima, aerodromima, kasarnama i na svim mestima gde građanima Srbije treba pomoć Vojske'', rekao je Diković. On je vojnicima i budućim rezervnim oficirima poručio da su postali deo Vojske Srbije, institucije kojoj građani Srbije najviše veruju, i da je poverenje naroda u vojsku rezultat kontinuiranog požrtvovanog rada. Zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-major Jovica Draganić čestitao je vojnicima u kasarni ''Aerodrom'' u Somboru, dok je u kasarni ''Vojvoda Petar Bojović'' u Leskovcu uspešne vojničke dane dobrovoljcima poželeo komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Aleksandar Živković. U centre za obuku u Somboru, Valjevu i Leskovcu na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem primljena su 453 vojnika, među kojima i 48 žena, koji će nakon uspešno završene osnovne individualne obuke, evaluacije i sticanja sertifikata, nastaviti obučavanje u centrima za specijalisticku obuku.

Izvor: www.blic.rs

САОПШТЕЊЕ


Данашња изјава Начелника Генералштаба Војске Србије приликом полагања заклетве мартовске генерације војника на добровољном служењу војног рока у Ваљеву, указује на обавезу и нужност коју Министарство одбране Републике Србије чини достављајући овај званични став:

Трајно стратегијско опредељење којим се врши професионализација војске Србије искључује разматрање и постављање на дневни ред пред државне органе питање редовног служења војног рока.

Одлука о обустави служења војног рока није предмет преиспитивања у министарству одбране, и самим тим није ни била предвиђена да буде тема у политичкој, стручној и војној јавности.

Враћање на концепт обавезног служења војног рока искључило би припаднике Војске Србије из могућности учешћа у евро-интеграцијама и мировним мисијама широм света, за шта већ добијамо признања, као и у даљем повећању оперативне спремности за извршење свих војних задатака.

http://www.mod.gov.rs/

на знам зашто више верујем диковићу... ;D свакако се разматрало, али није за ширу јавност.

 :zid

Eeee...bolje onda da ne gledaš komentare čitalaca u Blicu...uprpila se mladež da će morati da ide u vojsku pa kukaju ko kukavci sinji...  :P

Ja sam lično protiv vraćanja obaveznog vojnog roka, ali šta ako bezbednosne pretnje u okruženju postanu takve da sadašnja veličina vojske jednostavno ne može pokriti potrebe obezbeđenja dodatne sigurnosti. Neko zadiranje u regrutni kontingent će se morati učiniti u tom slučaju.

Da li je istina ovo uokvireno iz teksta?

Jeste.

@ kumbor

Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, član 135. st. 6. i 7.:

Народна скупштина Републике Србије, на предлог Владе може поново активирати обавезу служења војног рока у складу са одредбама овог закона.

Након професионализације Војске Србије, а за време ванредног или ратног стања председник Републике може одлучити о поновном увођењу обавезе служења војног рока која може трајати до престанка ванредног или ратног стања.

A Austrija? Vojno su neutralni, kao i mi, članice su EU, čime i mi težimo...
Učestvuju u mirovnim misijama.

Ono sto se uci u vojsci za 3, 6, 12 ili koliko vec meseci moze se nauciti za par dana. Zasto vojnici moraju nezakonito pisati podsetnike ili voditi redne liste podoficirima, oficirima... Plati vojnika da ti radi sta treba i to je to. Jeftina radna snaga (odnosno besplatna) jeste najbolja ali je inace to poznato i kao "iskoriscavanje". Zakonski su cak i pojedine srednjoskolske struke (kao na primer medicina, prava itd.) uslovili neplacenim volontiranjem da bi stekli pravo na polaganje drzavnog ispita. Poslodavac to volontiranje cak ni ne uzima u obzir kao iskustvo jer nije upisano u radnu knjizicu. Te "mufte" obaveze su trebali ukinuti odavno. I nemoj neko da mi kaze da postoji "vojnicka plata" ili "to volontiranje se placa", jer je to zalosno i neprimereno. Volontiranje placaju s vremena na vreme kad kome odgovara. Pojedini ljudi koje poznajem su naplatili to iskoriscavanje (volontiranje), pojedini ne. I sve to nesto sitno...

Можда у пјешадији... ;) ;D

Lažna uzbuna...mamine maze mogu da odahnu...

-----------------------------------------

Ne razmatra se redovno služenje vojnog roka
Tanjug   16.03.2014.

Trajno strategijsko opredeljenje kojim se profesionalizuje Vojska Srbije isključuje razmatranje i postavljanje na dnevni red pred državne organe pitanje redovnog služenja vojnog roka, saopštilo je sinoć Ministarstvo odbrane.

Odluka o obustavi služenja vojnog roka nije predmet preispitivanja u Ministarstvu odbrane i samim tim nije ni bila predvidjena da bude tema u političkoj, stručnoj i vojnoj javnosti, ističe se u saopštenju, povodom jučerašnjeg obraćanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića, prilikom polaganja zakletve martovske generacije vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka u Valjevu. Vraćanje na koncept obaveznog služenja vojnog roka isključilo bi pripadnike Vojske Srbije iz mogućnosti učešća u evro-integracijama i mirovnim misijama širom sveta, za šta već dobijamo priznanja, kao i u daljem povećanju operativne spremnosti za izvršenje svih vojnih zadataka, navedeno je u saopštenju. Diković je, tokom obraćanja u Valjevu, primetio da se može čuti od gradjana da treba vratiti redovno služenje vojnog roka, i naveo da će se naći način da se mladi obuče da se ponašaju u situacijama koje su opasne po njihov život i okolinu.

Izvor: www.blic.rs

Niti to, rutina rješavanja zastoja ili punjenja oružja pod vatrom se postiže samo ako vučeš puščetinu non stop najmanje 6 mj.
Kad je tebi oružje strano tijelo koje samo smeta i znaš ga rastaviti u učioni, nema od toga ništa.

poz.

Da je to puska a ne dzoger, kofa itd...da.  To da li je to pesadija ili bilo sta ostalo nije bitno. Jedino je dobro upoznati razne ljude i videti sa kakvima se sve u zivotu mozes sresti....odnosno iskustvo.

Ako vojnik stalno drži pušku, ko će držati džoger. Sredjivanje kruga, redarstvo, tegljenje sanduka u magacinu, rad u džuboksu, na prijavnici i slično je sastavni deo vojnog roka, ma koliko se to pojedincu ne svidjalo.Jer, i to mora da se odradi.

Platiiii pa ce da se secaaaa... :) Nema nista za dz ;)

Nenade, oko toga možemo da se ganjamo o sutra. Ovo nije Grčka pa da mu dam bonus što je izašao na jutarnje vežbanje, a na smotru  je zakasnio manje od 4 puta mesečno.

Njegovo je da ide na obuku, ali i da radi. I  ende.

PS I rad u magacinu je obuka.

Готово сам сигуран да је Диковић овом изјавом потписао захтев за пензионисањем. На страну што му је изјава "ван простора и времена". Са укидањем војног рока и поновним увођењем се не може играти и излазити у јавност без озбиљне анализе. Готово је немогуће да је било ко озбиљно разматрао поновно увођење војног рока. Без јавне расправе се у тако нешто, у мирнодопско време, не улази. То што су Диковић и можда (понављам можда) још неки о томе причали уз кафи није разлог да Диковић о томе јавно прича. Могуће је да је он то изговорио у другом контексту, с намером да укаже на велико поверење народа у војску, па није баш најбоље сложио реченицу, али га то не оправдава.

Такође, саопштење Министарства одбране је једнако несувисло као и Диковићева изјава, ако није и више. Па није уведена професионална војска због "евро-атлантских" интеграција и "мировних" мисија. Испаде да ћемо пропасти ако не учествујемо у њима. Паметније би им било да нису излазили у јавност јер мало ко би од тога дизао прашину. Овако су је дигли без разлога и потребе. Чиста јединица за министра у "техничкој Влади" и Управу за односе са јавношћу МО (ако је учествовала у писању оног саопштења).

Rade, obuka jeste ali za tehnicku sluzbu, intedante itd. :) Nego da se ne natezemo oko toga. Ima ko to radi. Mi im ne trebamo.

Treba da se vrati redovno sluzenje za sve muskarce sto nose roze majce  :police:

Juče sam gledao film Vojnikova ljubav. Romansirana limunada u kojoj je sve jasno od početka do kraja filma.
Najveća vrednost u filmu je recitovanje Besmrtne pesme M.Antića u i zvođenju V. Brajovića.

Siguran sam da se u vreme obaveznog služenja vojnog roka događalo da dođu takvi momci, koji su tek u vojsci
shvatili kakve ih vrednosti čekaju napolju i da te vrednosti treba i braniti.

Ja sam za obavezno služenje vojnog roka po ugledu na Švajcarski sistem.

  Istina,no ako se ja dobro secam vojnog roka, oko 75 dana je bilo kakve-takve obuke (uz sve gore navedeno) a ostalih 6 ipo meseci,dzoger,metla grabulja...Pusku video nisam,tako da,samo tih par meseci obuke vredi nesto (u smislu obuke).

Ја сам против поновног враћања обавезног служења војног рока. Да би се то десило потребне су одређене друштвене околности, како спољне, тако и унутрашње. У овом тренутку било би више штете него користи. Пре сам за повећање квоте за доборовољно служење војног рока, мада и то има своју цену коју Војска или држава у овом моменту не може да плати.

Ако би се и нашле паре за то боље их је уложити за опремање војске наоружањем и опремом и/или за повећања њихових плата.

Eh, tihi, izgleda da nismo bili u istoj vojsci. Svaka vožnja nosila je nešto novo. Npr. u grupi za pregled i sprovođenje sam bio prvi put mesec dana pred skidanje, trebao je Peđi Kustecu neko ko zna Engleski.

Iako sam načelno uvek bliži vojnom roku, mislim da u sadašnjim okolnostima (što organizacijski, a još više finansijski) uopšte nije pametno ulaziti u takve priče.

Slažem se sa dzumbom da je bolje uložiti u opremu počev od uniformi. Zar nam treba još ovako opremljenih vojnika?

[attachment=1]

Odsluženje vojnog roka gledam preko dva vidika, jedan je odbrana zemlje i tu se slažem sa prije napisanim, a drugi je onaj bitniji. Koliko radim sa mlađom generacijom, koja nije služila vojsku (u bilo kakvom vremenskom trajanju) vidim razmažene klince, koji misle da sve znaju i ne slušaju starije/više po činu/radnoj dobi i svemu. Ima nekakav smisao i sve ono đogiranje, čiščenje piste i slične nazovi to gluposti u životu. Meni je kanulo u vojski, kada sam morao slušati ____ (ubaci željenu reč) koji mi kaže šta moram raditi, a staroga nisam dosta puta slušao šta mi je rekao. Nekako mi se čini da se i tako uči hierarhija društva, i da je treba šta napraviti šta ti ne miriše za "više" dobro.



@Adler
katastrofa. jedini komentar na sliku. I kako jim dozvole oficiri da se tako obuku. sramota za uniformu i komandujučeg.

LPB

Оне војникиње на слици су очигледно нашле у ситуацији за коју још нису дорасле: биле су први пут негде на гађању или некој сличној обуци, покисле су добро, смрзле су се још више, а да на све то нису навикле. Није на тој слици проблем униформа него њихов изглед и став који одаје изненађење и као да траже сажаљење. После два три оваква смрзавања и квашења изгледале би много боље. Међути, с обзиром на краткоћу добровољног служења војног рока тешко да ће их тако нешто запасти. Дакле, добићемо формално обучене, а у суштини неприпремљене војнике (осим ако не наставе као професионални војници, уз додатну и сталну обуку).

Ако се неким случајем (ушта сумњам) уводи војни рок, без годину дана он нема смисла, управо због овога на слици.

пре би се рекло да је адлер мислио на све ове изукрштане каише од торбице маске, рапа и сличних реално давно превазиђених решења. сама униформа још је и добра какве смо б комплете ми имали.

обавезни војни рок какав је био тренутно није добро решење јер је прескуп а премало даје. но швајцарски систем, који неко помену, сматрам потребним. служење војске у свом месту са "радним временом" би, ако ништа друго, обезбедио релативно бројну територијалну одбрану, а имало би и овај "васпитни" ефекат који божо наводи.

Jedno je loša uniforma, a drugo je način kako se nosi. Na slici mi je sporan način.

Kad god pročitam Profesionalna vojska Srbije dobijem svrab da pišem i upoređujem.

Primer I
[attachment=1]

Primer II
[attachment=2]

Primer III
[attachment=3]

Šta vam od svega ovoga najviše liči na vojsku? Molim one koji su na palubi a imaju nekog uticaja,
da urade ono šta je potrebno i da profesionalni vojnici budu samo oni koji su za to sposobni, a ne
da se tu smeštaju razne spodobe i da brukaju časnu uniformu i oznake koje nose.

Ako nemamo para za pravu vojsku onda po onoj narodnoj "Il slavi il ostavi" dosta je više samo da se
zadovoljava forma.

Na prvoj slici mi deluju kao da su neki sirocici,stvarno zalosno ???

Meni na prvoj slici lice vojnici koji nisu za vojsku. Bez obzira kakve su uniforme i oprema ako se malo pritegne i dotegne moze da lici na nesto. Treba to da se "uvojnici" jos mnogo da bi dobile "titulu" vojnika. Ali da mi ne skrecemo mnogo sa teme...ima mesta gde se mogu adekvatno odgovoriti na ovakva pitanja. Ovo nije jedno od njih.

Moje mišljenje je da treba da se vrati redovno odsluženje vojnog roka, ne zbog tradicije ili da ''treba omladina da se čeliči'' nego zbog ekonomskih i bezbednosnih razloga.
Kao prvo vojnik na redonvnom odsluženju je jeftiniji od vojnika profesionalnca. Ako se ne varam ugovorci se plaćaju nekih 30000 mesečno dok vojnik na odsluženju dobije neku simboličnu sumu od koje može da kupi higijenski pribor. Ukoliko je već problem da se ovi vojnici uvode u borbene jedinice ne vidim zašto bi bio problem da budu u logistici, o isti trošak, ako su zanatlije, stiču i nekakvo radno iskustvo kad već to ne mogu da dobiju u školi ili fakultetu (ili na birou).
Kao drugo, naša zemlja je zemlja sa ozbiljnim bezbednosnim problemima a da bi se to uočilo ne treba da se bude nikakav ekspert. U proteklih 100 godina smo ratovali sa svim zemljama sa kojima se graničimo, imamo aktuelni spor na otuđenom delu teritorija a imajući u vidu nedavno formiranje oružanih snaga na Kosovu postoji mogućnost od ponovnog terora nad našim stanovništvom. Takođe da dodam pojavljivanje ekstremističkih grupa u Sandžaku čiji pripadnici, ma koliko to mali broj bio, trenutno ratuju u Siriji. Uvek je bezbednije imati dovoljan broj vojnika u kasarni. Takođe bi ovo rasteretilo druge vidove oružanih snaga kao što su žandarmerija i policija jer bi vojska u potpunosti mogla da preuzme KZB. Na kraju krajeva vojska je mnogo bolje opremljena za takav zadatak ali to je druga tema.
Kao treće, niko ne želi da dira zemlju koja može da koristi silu kao argument. Ma koliko da smo mi trenutno (tragi)komična sila ovo može biti bitan faktor u odnosima na brdovitom Balkanu, pogotovo kada su u pitanju odnosi sa ovima koji su trenutno zategnuti.

Što se tiče uniformi kojima se ovda ne temi rugaju, moram priznati da vojska u ritama zaista izgleda smešno ali to na kraju krajeva nije ni bitno dokle god oni mogu da obave zadatak kako treba i potpuno je sve jedno da li će to da rade u odrpanim m93, nepraktičnim M03 ili u narodnoj nošnji.

Sa svime sto si napisao slazem se,ali u vezi ruganja da rugam se,kako ih nije sramota pet puta bolje uniforme cak neke i neotpakovane  su se prodavale u Bolecu na stocnoj pijaci ili  Bubanj potoku a vojska nema sta da nosi,da su generali kupili malo jeftinjija civilna vozila bilo bi i za nove jer ne kostaju kao avion........

Pa ako gledamo ekonomski onda treba uračunati i "vanredne" troškove potrebne za ponovnu transformaciju vojske. Nije vraćanje obaveznog vojnog roka samo stvar promene jednog zakona ili donošenja nekog ukaza. U koje jedinice ćeš uputiti regrute, gde ćeš ih smestiti... Nije vojnička plata jedini trošak.

U uslovima restriktivnog finansiranja oružanih snaga, to bi bila velika avantura sa neizvesnim rezultatom.

сигуран? а колико кошта његова исхрана, смештај, хигијена, здравствено осигурање? и тако сваких пар месеци "обучене" пустиш кући, а доводиш нове па јово наново... те војнике који су стручни за неку област свакако би требало користити, али из искуства знамо да је велики број њих био на неким левим дужностима која везе нису имала са њиховим занимањем.


ко ти то реко??? па наша земља никад више неће ратовати! зар ниси то чуо од прошлог преСедника?

а сад озбиљно. да се ја нешто питам (а не питам се) направио би војску по израелском принципу. слични смо и по положају и по броју становника. ех, једино нисмо слични по могућностима :zid е зато, кад већ не може израелски, може швајцарски систем. служење војске у месту становања (или најближем могућем), са "радним временеом" и редовним годишњим вежбама по пар викенда. тиме имаш људство које је доста свесно да је у резерви, а "у току" је са оружјем и средствима којима би руковало у случају потребе. такође, познаје околину, у којој би најчешће и деловало. имаш обучену територијалну одбрану, а смањују се трошкови исхране и смештаја. од њих после врбујеш професионалце, па имаш професионално језгро и ТО.


донекле се слажем да сама униформа можда не игра физичку улогу, али игра психичку - неуредан војник, и војник који је свестан да му униформа не  личи нинашта, непосредно води у распад система. пример су арапске војске за прво, и почетак т11. за друго. арапи су неуредни и никад од њих војска, а сетите се става војника ЈНА у смб униформама према маскирним униформама које је носио противник...  

Da, siguran. Pa i ugovorcima plaćaš isto to, još im se dodatno plaća ako putuju van mesta stanovanja (što nije radak slučaj), pa im se uplaćuje staž, pa bi trebalo da im se uplaćuje prekovremeno (u praksu ili uzmu slobodno ili tuže vojsku). Što se tiče vojnika na ''levim'' dužnostima, pa, valjda su ovi naši naučili nešto iz starih grešaka.
Iskreno se nadam da nećemo ratovati jer ako opet zaratimo ima da nas nema :)

Nisam za vraćanje režima služenja vojske kao u vreme ''druga starog'', narpotiv, treba ići u korak sa vremenom, potrebama i mogućnostima. Eto baš taj Švajcarski sistem koji si ti naveo bi bio odlično rešenje, tim pre što bi takvo ljudstvo moglo da se koristi i u vanrednim situacijama kao što su prirodne katastrofe (a nebi škodila ni neka radna akcija)

Slažem se za psihičku ulogu ali zato postoje (bar su postojali) A i B komplet, A je za manekenisanje a B je za valjanje po blatu. Na spornoj slici su ljudi na terenu u B kompletu, naravno da će da izgledaju ko banda posle vežbi (a zamsili tek posle ratnog tejstva).

Kad se iscepa zameni se novom. Prosto. Nema potrebe za A i B kompletima, ali ima potrebe za parama kojih nema. Niko nece da gubi vreme u vojsci i da radi za dzabe. To iskoriscavanje ljudi je napokon ukinuto ukidanjem redovnog sluzenja vojnog roka. Ko hoce u vojsku neka ide na dobrovoljno sluzenje, a mozda i kasnije postane PRV. Ko nece ne mora i neka radi (ako uspe da nadje posao negde) u struci. Nista za dzabe, sve se placa!

са уговорцима нема трошка смештаја и пуне исхране, јер су после радног времена кући. изузетак су терени и стража, али то је далеко мање него кад имаш "пунокрвну" регрутну војску. нема потребе за а и б комплетом јер не излазиш у град у униформи (сем понекад почасни вод).

гледе рата, не питамо се ми и зато би нам боље било да будемо спремни. сети се басне о дивљем вепру који оштри зубе.

није проблем б комплет на слици већ начин на који се носи. то што је превелик је посебна прича ("свима папуче одговарају једино се ти буниш због две леве и милоје из другог вода због две десне")

Švajcarska nije ratovala 200 godina pa ga nije ukinula, Australija koja nema ama baš nikakve izglede da će ikada ratovati nije ukinula, da ne nabrajam, to su kapitalističke zemlje pa niko ne kuka kako gubi vreme (i novac) u vojsci.
Imaš veoma ograničen pogled na odsluženje vojnog roka. Uopšte to ne mora da bude ''iskorišćavanje ljudi'' kao do sada, rekao sam u prethodnoj poruci da treba ići u korak sa vremenom, potrebama i mogućnostima pa samim tim i reorganizovati način služenja vojnog roka. To što postoje ljudi psihopate (da ne kažem vodnici) koje vole da muče regrute zadajući im da ravnaju sneg, čupaju travu u pukotinama asfalta, čiste klozet četkicom za zube i kojekave ostale metode mučenja, stvar je psihičke bolesti pojedinaca (kojih je vala bilo na izvolte). Ti ljudi umesto što su radili to mogli su da npr. poprave put ili nasip, spreče poplavu, raščiste odron, daju stražu, odmene profesionalne vojnike u kasarni, mogu čak i da budu raspoređeni u nekoj lokalnoj vatrogasnoj jedinici ...

Čekaj prijatelju, protivrečiš samom sebi. Pa jel si sam rekao da bi ti vojnici po švajcarskom sistemu (sa kojim sam se složio da bi bio super) imali ''radno vreme'' i išli kući svakodnevno ili svaki vikend. To znači da nebi imali ni troškove smeštaja a ni troškove pune ishrane.

To što se nosi prevelika uniforma je stvar neorganizovanosti naše vojske bila ona profesionalna ili ne.

Previše ste uprostili stvari. Nisu jedini troškovi ni ročnog ni profesionalnog sastava da li se i koliko isplaćuje plata, obezbeđuju jedan ili tri obroka, sapun i šta već.

Naravno da smo uprostili stvari, nismo mi ni generali ni ministri pa da znamo u sitna crevca koji su sve troškovi za jednog vojnika. Moje gledište je iz ugla civila na osnovu ono malo znanja koje imam o pomenutoj temi, nisam ni ekonomski a ni vojni ekspert.

Mislim da od drveta ne vidimo šumu. Nije u pitanju samo uniforma i redovno služenje vojnog roka.
Postavlja se pitanje osećaja potrebe i mogućnosti da se odbrani domovina. Radi se o stavu i osećanju
sampoštovanja u toj uniformi. Makar i pocepana i upljana maršem, mora da se nosi sa ponosom
i osećajem pripadnosti jedinici. Ako bi se uspelo u tom, nekad se zvalo MPV, možda bi i koncept
profesionalne vojske i funkcionisao kako treba. Ja živim u BG i imam prilike da vidim priličan
broj tzv. profesionalaca koji neupasani, neopeglani, raščupani čak i neobrijani idu ulicom u uniformi.
Očigledno je da nas ta vojska mnogo košta u odnosu na ono šta nam pruža i šta treba da radi.
U nekom ranijim vremenima ratovalo se i išlo u vojsku "o svom ruvu i kruvu" ali je ta služba bila
poštovana kao nešto najsvetije šta čovek treba da uradi. Kod nas je profesionalna vojska srozana na nivo
ispod privatnih firmi za obezbeđenje od kojih se neke mogu pohvaliti vrhunskom profesionalnoščću
i organizacijom. Ovo govorim na osnovu svojih ličnih iskustava i svima koji žele da se uvere u to šta
pričam preporučujem da kada mogu prošetaju oko komande vazduhoplovstva u Zemunu i pored nekih
vojnih objekata na periferiji Beograda.

Ovo ti je dobro :) Da me neznas pa da te razumem. Ja sam samo za to da ako neko nesto radi, da mu se to i plati. U prevodu hocu da kazem da vec postoji profesionalna vojska. Za pocetak bi mogla da im se poveca crkavica od plate, da se opreme itd. Nisam za to ponovno uvodjenje vojnog roka (a sumnjam i da ce ikada biti) jer doktor medicine npr cak i da se ne daj boze zarati nece ratovati nego leciti ljude. Sta ce takav u vojsku da gubi vreme?! Malo je to sto je studirao 5-6 godina nego treba da ide da dzogira mokri cvor i da skuplja pikavce.

Ona je uglavnom pocepana i bez marsa na zalost ;) Salim se naravno...

лекаре би све листом послао на курс ратне медицине или како се то већ зове на ВМА. или још боље убацити то на студије као посебан испит. нека знају, неће да смета ни њима ни друштву. но то је посебна тема.

кад кажем војни рок, мислим на онакав какав знамо. он је превазиђен, поготово онакав од 3-4 месеца за који се само прође пешадијска обука. после тога "обучен" војник иде кући, а долази нова тура. дакле, "стара војска" испада бачена пара. некада, кад је систем одбране почивао на тој "старој војсци", то је имало смисла. увођење швајцарског система је добро као компромис, јер имаш какву-такву базу за дизање резерве (ТО), уз истовремено смањење трошкова држања војника на одслужењу. наравно, постоји професионална војска која је тежиште одбране, и која је обучена за руковање сложенијим системима као артиљеријом, ракетним системима, ВОЈ итд.

војска данас, нажалост, постала је углавном социјална установа где се може доћи до каквог-таквог посла. томе она сама није крива, и не треба је због тога оптуживати. међутим, упитно је колико таква војска може да одговори на изазове који се пред њу постављају. о малобројности да и не говорим. а резерва дефинитвно застарева, и физички и по знању.  :rtfm само немојте како је тих 1000 регрута годишње довољно за попуну јер није. оно "никад нећемо ратовати" поставио сам као иронију, нас ионако нико ништа не пита. а кад дође до густог онда ће се по обичају кукати и сваљивати кривица на другога :zid

  Sto se uniformi tih vojnika tice ja ne vidim nista cudno. Uniforme odgovaraju onima koje mi imamo,mozda su cak i za nijansu bolje. Takodje i sama oprema,rapo,maska,sve to ja svako jutro nosim na smotru, i imam pocepane pantalone jer nemaju da mi daju druge cak ni polovne, cija je to krivica sad...moja nije. Imam i M10 koju nosam samo po svecanostima. Mozda je i bolje jer generalno nismo zadovoljni upotrebnom vrednoscu, lepa jeste,ali je previse "plasticna" ,pa se mnogo znoji u njoj a sto je najgore, kisa je natapa kao sundjer. Imam i borbeni prsluk,ali se on cuva u magacinu...valjda da se ne isprlja. Nikada ga nisam obukao na obuci. Tako da,ta slika odgovara realnom stanju. Sam stav svakako nije "vojnicki" ,ali ni ti vojnici verovatno nisu u stroju, nego "voljno".

Sto se para tice...redovan vojnik dobije oko 50% moje plate. TO je mnogo vise nego sto sam ja nekada dobijao. Sada,cena obroka za dan ide oko 600-700 din po osobi ako se ne varam, x30 dana to je jos 20-ak hiljada,sto je negde iznos koji ja dobijam mesecno.E sada, tu ima jos dosta troskova koji se ne vide na prvu loptu (organizacija, higijena, itd) tako da redovan vojnik nije puno jeftiniji od profesionalnog. Ipak,ja radim skoro 4 godine kao PRV, i vec mogu reci za sebe da sam "dzomba". U cemu se ogleda moja prednost u odnosu na redovnog vojnika? Od banalnih stvari da znam moj posao,kako vojni tako i mirnodopski,i da ga radim jer zelim da primim platu,a ne otaljavam jer me neko primorava,do toga da vec poznajem teren na KZB, strelistima, poznajem priocedure i metode rada po bazama,dezurstvima itd. Svako staresina vise voli iskusne ljude da vodi na bazu,nego gomilu koja ide prvi put. Takodje vecina nas ima gomilu kurseva koji koriste na terenu ( kuvar,pekar,tepavac,posluzioci na orudjima,kerovodje, ja licno bolnicar II stepena) sto redovni vojnici uglavnom nemaju,tako da PRV je obicno visenamenski,tj moze se koristiti na vise pozicija. Ja nekad odem kao strelac,nekad kao minobacaclija,nekad kao bolnicar..Kada sta jedinici treba.Kako bi redovnog vojnika poslao u mirovnu misiju? Mozda i moze,ali je mnogo lakse sa PRV.

 Da zakljucim, moje skromno misljenje kao obicnog razvodnika , redovna vojska u obimo koji je nekada postojao je nepotrebna. Potrebno je uloziti malo vise para u opremu i obuku PRV. Evo recimo, meni smeta sto mi se ne omogucavaju kursevi koji tu postoje za staresine (racunari, engleski jezik). Ja nisam trazio da pohadjam kurs, ja sam samo trazio da mi se omoguci da izadjem na ispit i dobio sam negativan odgovor, jer sami kursevi nisu predvidjeni za nas. Trebalo bi dozvoliti ljudima da se usavrsavaju,posebno jer se tezi ka MNO gde je engleski jezik jako bitan. Takodje, intedantska oprema koju nosim sam zaduzio jos pre 4 godine. Ponesto se zamenilo (takodje polovnom opremom) ali uglavnom je to jako tesko.

зато на бувљацима нових 93ки за извоз...

Ekskluzivno istraživanje - Zašto Srbi žele vraćanje obaveznog vojnog roka
Marko Tašković   21.12.2016.

Opet rado ide Srbin u vojnike... Tako bar pokazuje istraživanje "Demostata", u kom se čak tri četvrtine ispitanika složilo da vojni rok bude obavezan.

[attachment=1]

Studija je trajala sedam dana, od 10. do 17. decembra, i obuhvatila je reprezentativni uzorak od 1.200 punoletnih građana, predstavnika svih generacija, iz svih delova Srbije. Glavni rukovodilac projekta bio je sociolog Srećko Mihailović.

Zanimljivo je da se za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka najviše zalažu oni koje bi onda čekala sivomaslinasta uniforma - mladi do 30 godina, i to iz zapadne Srbije i Šumadije. Najmanje raspoloženje prema vojsci vlada u Beogradu, ali je i tamo čak 69 odsto ispitanika glasalo za neminovni odlazak u kasarnu. Tek svaki peti anketirani bio je protiv, dok šest odsto nema nikakav stav. Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je i sam pristalica obaveznog služenja vojnog roka, ali da sumnja kako bi takva odluka zaživela.

- Pitanje je da li imamo dovoljno novca i volje da to ponovo uradimo, jer Vlada treba da uvede nešto čega se već odrekla. Pogotovo što smo, dok je služenje vojnog roka bilo obavezno, imali mnogo loših iskustava, puno takozvanih ružičastih beretki odnosno maminih i tatinih sinova koji su na svakojake načine izbegavali uniformu. To im je uostalom dozvoljeno i kroz institucionalni instrument, to jest civilnu vojsku - naglašava Radić. Kako kaže, treba napraviti razliku između bezazlene ankete i stvarnog služenja vojnog roka.

- Ne znam da li Vlada ima autoritet da ponovo uvede tu obavezu. Jake reči političara daleko su od stvarnosti. Po mom mišljenju, ako služenje vojske ponovo postane obavezno, opet će je mnogi izbegavati pod izgovorom da im prekida školovanje ili remeti karijeru - smatra Radić. S druge strane, sa obaveznim služenjem vojske neminovni su i pozitivni efekti.

- Jačanje vojske nam je neophodno pogotovo u ovo vrlo nezgodno vreme. Nažalost, nedavni protest vojnog sindikata dokaz je da država očekuje od tih ljudi da mnogo rade za mizerne plate i to mora da se promeni - objašnjava Radić.

Izvor: www.blic.rs

Питање је да ли је и колико овај "препрезентативни" узорак заиста такав. Чак и да је тако треба добро размислити и проценити све ефекте.

Без обзира на већину, она мањина, ако се натера може бити већи проблем од воље оних који желе. Из искуства знам да смо се више бавили (поклањали пажњу, уложили труд) проблематичним војницима него оним добрим. То је иначе врло погрешно и иде на штету продуктивних и добри војника и људи. Вероватно би било боље омогућити свима који то желе да служе војни рок. При том дужина трајања војног рока не би требала бити краћа од 6 месеци,а оптимално би било годину дана. Осим наведеног трошкови улагања (опрема, храна, одећа, плате и сл.) би били прилични што би истрошило ионако мале материјалне (финансијске) ресурсе. У сваком случају не треба журити са одлуком.

Mislim da u ovoj zemlji ni jedan politicka opcija nema dovoljno legitimiteta da ponovo vrati vojni rok. Mozda neko nekompromitovan nekada u buducnosti, ali sada vrlo tesko.
Mozda je bolje resenje stimulisanje dobrovoljnog sluzenja vojnog roka. Nedavno sam procitao da Slovenacka vojska stimulise tako sto onima koji zele da dobrovoljno odu u vojsku daju oko 8000 evra jednokratno plus valjda plata.
Mozda neka jednokratna ponuda uz uslov da se odredjeno vreme provede u vojsci bila resenje. Ne kazem da bi to trebalo biti 8000 evra ali 1000-1500 evra jednokratno plus npr 150-ak evra mesecna plata bi bilo verovatno prihvatljivo velikom broju mladih.

Za pocetak neka omoguce svim zainteresovanima da sluze vojni rok, a ne da ogranicavaju kvotu na 2000, pa neka krene odatle...Navodno prijavi se svake godine 4x vise kandidata od onog sto se prima,to bi onda bilo 8 000 vojnika. Svi oni zele da sluze vojni rok tako da tu politicke igre nisu potrebne, samo finansije da se obezbedi oprema, ishrana i smestaj za sve njih.

Kovota od 2000 je na godisnjem nivou ili po generaciji? Samo treba sabrati izvestaje sa zakletvi pa je lako doci do cifre koja je znatno ispod tog broja. Mozda je zainteresovanost velika ali sam siguran da je veliki broj onih koji ne prodju lekarske preglede. Osim toga koliko sma primetio decembarska generacija je po izvestajima od pre par dana brojcano dosta manja od septembarske, a podseticu da su septembarci otisli na 3 meseca a decembarci na 6. Dosta je onih koji su iz raznih razloga odustali kada je doneta odluka o sestomesecnom vojnom roku. Mislis da ce martovska ili junska(julska, koja je vec) generacija biti popunjenija? Cisto sumnjam.

Управо тако како каже Тихи. За почетак омогућити свима који желе да служе војни рок. Повећати квоте поступно (основни разлог су паре) и после пар година проценити каква је ситуација.

Vučić: Ne razmiššljamo o uvođenju vojnog roka
Tanjug   31.01.2017.

Srbija će nakon modernizacije vojske sigurno biti jača, ali to ne znači da će imati ekspanzionističke pretenzije prema bilo kome, izjavio je danas premijer Aleksandar Vučić i dodao da se ne razmišlja o uvođenju obaveznog vojnog roka.

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara o modernizaciji vojske i uvođenju vojnog roka, rekao da je za Srbiju ključna modernizacija resursa, ali da je politička odluka takva da nijednog trenutka ne učestvuje u bilo kakvim osvajačkim poduhvatima. Premijer je da je dobro što Srbija ima profesionalnu vojsku, u koju treba da ulaže više, te da će takva vojska biti opremljena i spremna da zašiti Srbiju u svakom trenutku.

- Razmišljamo o modernizaciji vojske. Imamo profesionalnu armiju, mislimo da ona može da da najbolje rezultate - naveo je Vučić i istakao da Srbija nema osvajačke namere. On je rekao da bi veliki deo Srbije želeo uvođenje vojnog roka, ali da to nije realno.

- Oni koji govore o tome treba da ponude i novac - rekao je Vučić.

"Nadamo se dobroj volji i druge strane"

Govoreći o nastavku dijaloga sa Prištinom, premijer je, nakon otvaranja Srpsko-grčkog poslovnog foruma u Beogradu, izrazio je očekivanje da će on proteći u "trezvenim razgovorima" i da će svi razumeti da je stabilizacija Zapadnog Balkana ključni preduslov za napredak.

- „Nadam se da ćemo moći da razgovaramo trezveno, da razgovaramo tako da sačuvamo mir i nadam se da ćemo svi dobro razumeti da je stabilizacija Zapadnog Balkana ključni preduslov za napredak naših ekonomijia i bolji životni standard. „Verujem da ćemo mi pokazati dobru volju, a nadam se da će to uraditi i druga strana““ - istakao je premijer.

"U naredne dve godine 50 odsto veća trgovinska razmena"

Vučić je navo da je moguće da se u naredne dve godine trgovinska razmena između Srbije i Grčke podigne za 50 odsto.

- Na poslovnom forumu nije bilo velikog srpskog biznismena ili grčkog, koji investira u regionu, a da nije prisustvovao. Naše je da stavramo okvire, a na ljudima da sarađuju - naglasio je Vučić. On je istakao da saradnja dve vlade mora biti takva da se svake godine po nekoliko puta viđaju, a ne svakih sedam godina, i na taj način napravi investicioni ambijent koji je dobar za obe zemlje.

- Verujem da možemo za 50 odsto da podignemo trgovinsku razmenu u samo dve godine - rekao je on, dodajući da na to utiču i mnoge druge stvari. Kada je reč o bankama premijer je razjasnio da nisu grčke banke u Srbiji podkapitalizovane, i da nema problema s tim.

Izvor: www.blic.rs

Pešadinac košta čak pola miliona
R. Dragović   03. april 2017.

Generalštab VS napravio računicu ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka. Obuka samo u prvoj godini odnela bi iz budžeta 70 milijardi dinara

VOJNIK pešadije na šestomesečnom služenju obaveznog vojnog roka koštao bi vojni budžet najmanje 450.000 dinara. Cena obuke, hrane, smeštaja i ostalih troškova tenkista, artiljeraca ili pripadnika raketnih jedinica neuporedivo je veća i doseže i tri puta veći iznos. Vojnički troškovnik deo je sveobuhvatne analize na kojoj je prethodnih meseci radio Generalštab Vojske Srbije. Ova računica u okviru analize koristi i mana eventualnog ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojske. Vojni vrh je, sabirajući izdatke za obuku, smeštaj, odeću i obuću, kao i amortizaciju opreme i naoružanja, zaključio da bi ponovno uvođenje obaveze služenja otadžbini državu samo u prvoj godini koštalo oko 70 milijardi dinara. Prebrojavanje troškova sa jedne i koristi, sa druge strane, izazvano je sve glasnijim zahtevima dela domaće javnosti da Srbija vrati obavezni vojni rok. Analiza Generalštaba o ceni obuke i izdržavanja "ročnog" sastava upućena je međuresornoj radnoj grupi Vlade Srbije, zadužene za pisanje nove Strategije nacionalne bezbednosti i drugih strateških dokumenata države. Ovaj tim dobio je i zadatak da napravi studiju "izvodljivosti" ponovnog uvođenja ove varijante vojne obaveze i da svoj predlog do polovine ove godine pošalje državnom i vojnom vrhu.

LAKI MODEL SLUŽENjA

KAO primer obaveznog vojnog roka, kakav bi mogao biti u budućnosti uveden u našim oružanim snagama, stručnjaci navode tzv. laki model služenja vojske. On bi podrazumevao osnovno vojno osposobljavanja, koje bi trajalo između tri i četiri nedelje. Za ovo vreme mladi bi savladavali osnove pešadijske obuke, prve pomoći, korišćenja maski i zaštitne opreme, snalaženje u prostoru, čitanje karata, reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda...

- Vojnik na obaveznom služenju vojnog roka u poređenju sa profesionalncem jeste jeftiniji, budući da ne prima platu, niti mu država uplaćuje poreze i doprinose - obajašnjavaju u Generalštabu VS. - Bez obzira na to, njegov angažman nije dugoročno isplativ, jer u vojnoj službi provodi malo vremena. Profesionalni vojnik proces obuke prolazi samo jednom, dok se u sistemu obaveznog služenja, on ponavlja na svakih šest meseci. A to nije nimalo jeftino. Računica koju su napravile službe Generalštaba u obzir su uzele sve izdatke koje podrazumeva polugodišnji boravak u kasarni. Višemilionski zbir ovih stavki najjači je argument države da, uprkos pritisku javnosti i pojedinih političkih stranaka, ovo pitanje još ne stavlja na dnevni red.

- Srbiji u ovom trenutku najviše odgovara profesionalna vojska. Mladi koji žele vojni poziv i osećaju to kao svoj dug državi mogu dobrovoljno da odsluže vojni rok. Poslednjim izmenama propisa povećani su iznosi vojničkih plata, pa dobrovoljcu za šest meseci u kasarni sleduje 90.000 dinara - napominju u Ministarstvu odbrane.

Izvor: www.novosti.rs

Једно лаичко питање: чиме мисле да попуне тих 4-8 бригада резерве (колико их већ има) у случају потребе? Људи које је закачио војни рок залазе у године.

Generacija '87 je poslednja koja je sluzila obavezni vojni rok. To je bilo 2008. godine. Mislim da generacija '88 nije pozivana, ili je sluzio jedan mali deo. Najmladji rezervisti sada imaju 30 godina  :).

Вулин: Обука и за оне који нису у војсци
Аутор: Л.Л.понедељак, 31.07.2017.

Министар одбране Александар Вулин, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, обишао је данас Команду за обуку Војске Србије у касарни „Топчидер“. Министар Вулин, том приликом, је истакао да је висока обученост наших старешина и сваког нашег војника од највећег могућег значаја за војску.

- Српски војник се увек одликовао својом љубављу према слободи, својим осећајем одговорности, дужности, али и изузетном и високом обученошћу. Могуће је да неко има бољу технику од нас, али није могуће да неко има бољег војника од нас, да има боље обученог војника од нас. Ипак, без обзира на велике напоре које улаже и Министарство и Војску, које улаже Генералштаб, које улаже Команда за обуку, све то није довољно без помоћи читаве државе и читавог друштва. Зато ми морамо да нађемо начине да поново у процес обуке уведемо и оне који нису припадници војске. Ниједна војска на свету није довољно бројна, и ниједна војска на свету није довољно спремна за изазове који су пред нама уколико нема подршку читавог становништва, уколико нема подршку свих грађана једне земље – нагласио је министар Вулин.

Према његовим речима, да би то било могуће, морамо да размишљамо о начинима и механизмима како да вратимо обученост, како да вратимо одређене курсеве, како да вратимо одређене технике по којима би се најшире становништво поново обучавало свим оним вештинама и знањима која су потребна да би се бранила земља.

Izvor: www.politika.rs

Лепо, песнички речено, још "само" да се уради... Не знам да ли је министарство уопште одредило нека тежишта у свом раду или то иде од случаја до случаја зависно од потреба политике. Не личи ми ово, барем за сада, на неко планско деловање.

I žene na vojnoj obuci? Evo šta sve donosi nova srpska strategija odbrane
Marko Tašković   04.08.2017.

Obuka prve pomoći i civilne zaštite ponovo bi od sledeće godine mogla da postane obavezna za sve građane bez obzira na pol. Ministarstvo odbrane do kraja godine doneće strategiju odbrane na osnovu koje će se konkretno znati da li će i na koji način, između ostalog, i žene morati da služe državi.

[attachment=1]

Ovakvu mogućnost, između redova, najavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin na jučerašnjoj svečanosti povodom obeležavanja Dana avijacije.

- Svaka armija ima svoju vojnu komponentu, ali isto tako i civilnu, i ima potrebu da se određene veštine i specijalnosti prenesu na što veći broj građana. Tako je u svim zemljama na svetu, posebno u zemljama koje ne mogu da se oslone ni na jedan pakt. Nemojte zaboraviti, mi smo neutralna zemlja, nemamo na koga da se oslonimo, mi možemo da računamo samo na sebe i svoje stanovništvo - rekao je Vulin. Ministar odbrane donekle je i najavio kako bi ta obuka prve pomoći i civilne zaštite mogla da izgleda.

Nećemo im davati kalašnjikov, ali možemo zavoje i veštine

- Naravno da niko ne misli da bi civilu trebalo dati kalašnjikov, ali i te kako mislimo da civilu damo prvi zavoj, sposobnosti i veštinu da pomogne u elementarnim nepogodama. Potrebno je da to uradimo i smatramo da to uradimo kroz prosvetni sistem, kroz naš sistem u celini. Uostalom, do kraja godine se donosi strategija odbrane gde će u skladu sa pretnjama i opasnostima koje prepoznaje naša armija biti predloženi odgovarajući odgovori - izjavio je Vulin. U Ministarstvu odbrane tvrde da je još rano govoriti konkretno o tome kako će se i muškarci i žene obučavati u oblastima prve pomoći i civilne zaštite.

Prva pomoć i civilna zaštita vraćaju se u škole?

Jedna od ideja je da ovakva obuka uđe u nastavni plan i program pa bi tako srednjoškolci imali časove iz prve pomoći i civilne zaštite. Takođe, razmišlja se i da se višednevna obuka organizuje i za starije kako bi što više građana bez obzira na pol znalo kako da, recimo, zaustavi krvarenje ili ugasi prvi požar. Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić smatra da bi u Srbiju trebalo da se vrati sistem opštenarodne odbrane i društvene samozaštite kakav je postao u bivšoj Jugoslaviji samo prilagođen savremenim potrebama.

Motiv za dobrovoljnu vojsku

- Raspadom tog sistema počeo je i raspad bivše države. Mi bez obuke prve pomoći i civilne zaštite ne možemo biti efikasna država u vanrednim situacijama. Sve najrazvijenije zemlje sveta imaju taj bezbednosni sistem razvijen poput Izraela ili Švajcarske koja je, takođe, kao i mi vojno neutralna. Izrael u školama čak ima dva predmeta iz oblasti bezbednosne kulture - ističe Dragišić. Kako kaže, jedno od rešenja bi moglo da bude da u srednjim školama bude obavezan predmet bezbednosna kultura.

- To je jednostavno pitanje obrazovanja kako drugome i sebi da pomogneš u nevolji i kako da se ponašaš u vanrednim situacijama. Takav predmet bi, takoše, i motivisao mnoge da služe dobrovoljno vojsku - objašnjava Dragišić.

Vojna obuka i za civile

Osim obuke iz oblasti civilne zaštite i prve pomoći, ministar Vulin je nedavno najavio da bi novom stragegijom odbrane i vojna obuka mogla da bude obavezna za civile. To bi onda moglo da znači da bi svi građani morali da nauče da rukuju oružjem.

- Mi moramo da nađemo načine da ponovo u proces obuke uvedemo i one koji nisu pripadnici vojske. Nijedna vojska na svetu nije dovoljno brojna, i nijedna vojska na svetu nije dovoljno spremna za izazove koji su pred nama ukoliko nema podršku čitavog stanovništva i svih građana - naglasio je Vulin nedavno. Prema njegovim rečima, da bi to bilo moguće, mora da se razmišlja o načinima i mehanizmima kako da se vrati obučenost, da se vrate određene kursevi i tehnike po kojima bi se najšire stanovništvo ponovo obučavalo svim onim veštinama i "znanjima koja su potrebna da bi se branila zemlja". Podsećanja radi, nedavno su mnogi rezervisti bili iznenađeni kada im je na kućnu adresu stigao poziv da se jave na višednevnu vojnu obuku. Ostaje da se vidi da li će novom strategijom odbrane biti predviđeno da ta obuka postane obavezna i za one koji nisu služili vojsku, pa čak i za žene. Za sada u Ministarstvu odbrane ne mogu konkretno da odgovore na ovo pitanje.

Obuka rezervista, kako je sada:

Pozivi stižu svim muškarcima mlađim od 60 i ženama mlađim od 50 godina koji su služili vojsku pod oružjem
Pozivi se šalju 30 dana unapred, na kućnu adresu, na vrata
Izostanak može da se opravda osam dana po prijemu poziva
Obuka traje od jedan, tri ili 15 dana
Svim zaposlenima biće nadoknađena cela zarada tokom vežbe, a nezaposlenima 70 odsto od prosečne plate
Za neodazivanje sledi novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara ili dva meseca zatvora

Opravdani razlozi za izostanak sa vojne obuke:

Bolest
Briga o porodici koja zavisi od vas ili vaše zarade
Briga o trećem licu
Sportske obaveze i pripreme za velika takmičenja
Naučne obaveze
Obavljanje nekog posla važnog za državu

Izvor: www.blic.rs

Генерално идеја није лоша. Ја сматрам да увођење неких обавезних предмета у школе неће бити најбоље решење. Постојећи програми су ионако препуњени којечиме. Можда је боље организовати неке курсеве (прве помоћи, гашења пожара, орјентације и преживаљавања у природи и сл.) на крају школске године у трајању од 5-10 дана. На крају организовати испит и ономе ко положи, на пример прву помоћ, то признати код полагања возачког испита. Дакле, потребан је неки мотив да се људи тиме и позабаве.

Bravo Dzumba! Poenta je osmisliti program tako da mladici i devojke budu zainteresovani a ne da im to bude teret, smor brateeee itd.

Obuka samo za žene rezerviste
R. DRAGOVIĆ   08. avgust 2017.

Polemika u našoj javnosti povodom inicijative o uključivanju lepšeg pola u sistem odbrane. Vulin: Divim se hrabrosti onih koji smatraju da je Srbija jedina zemlja bez neprijatelja

[attachment=1]

OBUKA i uvežbavanje rezervnog sastava biće među prioritetima Vojske Srbije u sledećih nekoliko godina. "Drugi poziv", važna komponenta odbrane zemlje, više od deceniju je bio zapostavljen. U ovom krugu obveznika, kako se procenjuje, više je od milion građana, ali će na vojne vežbe biti pozivan samo manji deo rezervista. U prvom ešelonu biće vojnici koji su dobrovoljni odlužili vojni rok, među kojima približno petinu čine i - žene.

Mesto dama u sistemu vojne obuke izazvalo je veliku društvenu polemiku u čijem je središtu inicijativa Ministarstva odbrane da podigne nivo obučenosti rezervista. Plan vojnog vrha koji je izneo ministar odbrane Aleksandar Vulin, protumačen kao uvođenje vojne obaveze i za dame, izazvao je seriju ljutitih komentara žena u Srbiji.

Ministar Vulin pojašnjava, za "Novosti", da nije reč o vojnoj obuci civila, već rezervista koji su služili vojsku.

- U meri u kojoj procenimo šta su pretnje i izazovi biće predviđen i proces obuke - kaže Vulin. - Srbija decenijama nije obučila nikoga ni za jednu aktivnost, osim kroz služenje vojnog roka. Više ljudi je za vanredne situacije obučio Crveni krst nego bezbednosne strukture naše zemlje. A poplava, požara i nesreća biće više, a ne manje.

Vulin dodaje da se divi hrabrosti svih koji smatraju da je Srbija jedina zemlja na svetu koja nema neprijatelja, koja nema pretnji, niti kojoj treba obuka i priprema.

- Nemam tu hrabrost i daću sve od sebe da pripremim Srbiju da bude spremna i sigurna u sebe. Nadam se da će to biti moj najveći greh - kaže Vulin za "Novosti".

U Vojsci Srbije ukazuju da su obuka, vojna obaveza i služenje vojnog roka - različite kategorije koje se često mešaju u javnosti. U središtu poslednjih inicijativa nije služenje vojske, već neka vrsta uvođenja obuke stanovništva kroz proces obrazovanja i rad sa rezervistima.

Rezervni sastav čine vojni obveznici starosti od 19 do 60 godina života, a rezervista tokom godine u čizmama može da provede najviše 90 dana. Služenje vojnog roka u Srbiji pritom nije ukinuto, već obustavljeno, što znači da i oni koji moraju u uniformu imaju obavezu uvođenja u vojnu evidenciju i služenja u rezervnom sastavu.

Podizanje vojničke kondicije "drugog poziva" predviđena je Pregledom prioriteta obuke za period 2014-2019. godine. Ovaj vojni dokument temelj je redosleda pozivanja rezervista, saopštavanja ratnog rasporeda i odlazaka na vojne vežbe. On je skrojen prema svoti novca koji oružane snage mogu da izdvoje za obučavanje rezervnog sastava, što garantuje podmlađivanje komandnog kadra, ali i obučenost vojnika čije su specijalnosti bitne za odbranu zemlje.

IZRAELKE

ŽENE u stranim sistemima odbrane imaju različite uloge. U nizu država poput Švajcarske, Austrije ili skandinavskih zemalja obučene su za civilnu zaštitu. Na dame pod opasačem bez premca najviše računa Izrael. Žene tamo ne samo da prolaze pešadijsku vojnu obuku već imaju i obavezu služenja dvogodišnjeg vojnog roka. Vojnici ženskog pola regrutovani u specijalnim jedinicama uniformu nose čak tri godine i za to vreme obavljaju izuzetno složene zadatke.

ANKETA - DA LI JE ŽENAMA U SRBIJI POTREBNA NEKA VRSTA VOJNE OBUKE?

ANA DABOVIĆ, KOŠARKAŠICA:

- Svako znanje koje se stekne u životu je dobrodošlo. Nikome ne bi bilo naodmet da poznaje prvu pomoć, postupke u slučaju požara ili reagovanje u slučaju vazdušnog napada. Na dobrovoljnoj bazi bi čak i vojna obuka trebalo da bude dostupna ženama.

RADMILA ĐURIĆ, NOVINARKA:

- Nemam jasan stav o tome. Osnovni utisak mi je da su žene u Srbiji ovako ili onako oduvek bile na prvoj liniji fronta. Obično je to borba za život, egzistenciju, decu, ali nažalost, bilo je u prošlosti i prilika kada su učestvovale i u ratu.

ANA STANIĆ, PEVAČICA:

- Nametanje bilo čega u današnje vreme, pa i vojne obaveze ženama, teško da bi dalo dobre rezultate. "Moranje" je u aktuelnim uslovima neprihvatljivo. Na dobrovoljnoj bazi možda, pa ko hoće da služi vojsku - hoće.

NADA MACURA, LEKAR:

- Žena je u današnjem društvu preopterećena. Uvek sam za učenje svih veština, pa i vojnih. Važno je da važi isti princip i bez izuzetaka. Mislim da je uvođenje vojne obuke teško izvodljivo, ali civilna zaštita nam je svakako potrebnija.

Izvor: www.novosti.rs

У ТВ емисијама су вршили анкету жена поводом могуће обуке. Чуди ме наивност људи ... "за шта се ми то спремамо - јел `оће да нас гурну опет у рат, шта ли?" Шта ће нам то, немамо времена. Ко је овде луд?, итд.

Наравно, тежиште обуке треба да буде на знањима из цивилне заштите, не на класичној војној обуци. Још 1999. ме је чудило незнање и незаинтересованост људи за нешто што им можда може, иако "Не дај Боже", помоћи да спасу живот самима себи, помогну драгим својим у првом тренутку било какве несреће... Моја мајка је као ученица 1945-1949. пролазила тзв обуку за ПАЗ - противавионску заштиту. До краја дана својих знала је да, иако дрхтавим рукама, правилно завије газом, подвеже удлагу, да рукује првим завојем, итд. По мом дубоком уверењу та знања су корисна!

Какви смо то људи постали, Забога Милога!? Стид и срамота!

Sex and the city... :dosada

Nekada je u VII i VIII razredu osnovne škole postojao predmet Odbrana i zaštita. Tu se učilo kako se gase požari, kako se tretiraju rane, kako se sanira šteta od neke od nepogoda...

А кад је "Јоца Пушка" у првој години Средње ставио гас маску на лице, ми попадали од смеха.  Човек скиде маску... "ста је тсмесно, ко се тсмеје? Тсрам вас било!" Он јесте био мало луд, али и тај је предмет био потребан, тада. Забава. Следеће године, у 1. Београдској гимназији држао сам са другом Ацом  два часа предавање о авијацији и дејствима из ВаП. Аца Николић, и данас познати макетар, донео гомилу макета, ја се припремио из постојеће моје литературе... Професор Исаковић гледа бело и чуди се... откуда вама ти подаци... те баш лепо... те свака част. Остали слушају, диве се. Нигде нисмо погрешили, поменули смо друговима и Пјера Клостермана и Сабура Сакаи, и Дагласа Бадера, па чак и Марјана Јелена, Саву Пустињу... сејброве, тандерџете, Кореју, Вијетнам. Ја рас`о к`о квасац... мање због приче саме, а више што се моја прича допала баш Александри Будимир, најбољој цури у одељењу, капетанској кћери.

После смо ишли и у Бубањ поток... гађали из М-48, давали идеје о минама изненађења... где је 50% људи имало исту идеју о  минираном водокотлићу у клоњи. Расклапали смо и неки М-34 "шарац", који је имао све делове, лепо се расклапао,  а и шкљоцао.

Postoji i matematika od prvog osnovne do 4 srednje u svakoj skoli, ali ima i onih koji ne znaju koliko je 5x5... Srpski se isto uci u svakom razredu kroz celo skolovanje i onda vam dodje ucenik 4-og razreda gimnazije i kaze ''ne znam pisanu cirilicu, ceo zivot pisem latinicom''.

Prva pomoc se uci i kod polaganja vozackog ispita. Sta mislite da bi iko ljud koji su prosli tu obuku pokusao da pruzi pomoc nekome ko je preziveo saobracajnu nezgodu? Da li iko zna to da uradi kako treba?

Prema recima starijih koji su usmeno predanje preneli na nas mladje ONO i DSZ je bio tezak ''smor'' za vecinu ucenika ili studenata. Odbrana se izucavala od osnovne, preko srednje do fakulteta na kojem je najcesce bila predavana kao Odbrana 1 i Odbrana 2. Studentiobicno  nisu voleli te predmete. Ja, iako sam studirao nakon sto je to sve ukinuto imao sam predmet iz oblasti odbrane koji je bio fakultativan. Svi su me gledali sa cudjenjem sto sam ga odabrao. Ne bih ga pohadjao da me nije zanimao, a cak sam pisao i seminarski rad. Svi studenti koji su pohadjali nastavu iz tog predmeta kod mene na fakultetu su bili zainteresovani i nije bilo niskih ocena posto su svojom voljom prihvatili da izucavaju materiju.

Predmet je bio lisen prakticnog dela - nismo isli na streliste, nismo dizali satore, nismo vezbali ''atomski zdesna'' vec smo samo izucavali teoriju koja se sastojala iz:

- osnova strategije
- osnova geopolitike
- osnova taktike
- vojne istorije i istorije ratovanja
- pravnih aspekata odbrane Republike Srbije gde smo izmedju ostalog proucavali>

1. Zakon o odbrani
2. Zakon o vojsci
3. Strategiju odbrane
4. Strategiju nacionalne bezbednosti.

i jos neka pravna akta.

Da li sam imao koristi od svega ovoga? Jesam jer me je zanimalo, a i dolazio sam sa time u dodir. Druge ljude koje to nije interesovalo su se obicno toga klonili u praksi i gledali su nesto drugo.

Po mom misljenu ljude treba obuciti>

- kako da se orijentisu u prirodi
- kako da zapale vatru
- kako da preciste vodu ili nadju izvor pijace vode
- kako da obezbede hranu u prirodi
- kako da obezbede skloniste

Pored toga trebalo bi ljude slati na osnovnu obuku gde bi savladavali rukovanje>

- pistoljem M57 ili CZ 99
- automatskom puskom AK-47 ili zastava M-70
- nozem
- rucnom bombom.

Zasto?

Srbija je siromasna zemlja i tesko da moze da namakne pare za kvalitetnu obuku ljudstva koje bi u rezervi znalo da manipulise slozenim borbenim sistemima poput S-125, ANTPS 70, KUB, VBR M-77 i sl. Treba imati dosta ljudi na raspolaganju koji znaju da rukuju lakim pesadijskim naoruzanjem i da se snalaze u prirodi jer je to najjednostavnije izvesti sa datom kolicinom novca na raspolaganju.

Hteo bih isto i da kazem da ovde postoji pogresna percepcija o tome da li ljudi zele ili ne zele da sluze vojsku ili da obavljau neku drugu duznost bilo da je ona sa ili bez oruzja. Starije generacije prebacuju mladjima kako ne idu u armiju, a oni sami precutkuju da su tamo isli ne zato sto su hteli vec zato sto su morali. Veliki broj ljudi je na svaki moguci nacin gledao da izbegne vojnu obavezu i da se oslobodi sluzbe. Neki su bezali iz zemlje, drugi su vadili lazna opravdanja, a treci su se samoporevdjivali.

Moj pokojni otac mi je pricao kako je u svom garnizonu imao Siptara koji je jeo pesak da bi unistio digestivni trakt kako bi ga proglasili nesposobnim za sluzbu. Isti taj Siptar je oslobodjen vojske i vracen kuci na KiM. Pojedinci bi znali da se lazno prijavljuju kod oficira KOS-a i da pricaju kako im je rodbina partijski i moralno politicki nepodobna (lagali da su im braca ustase koje saradjuju sa emigracijom, pricali razne slicne gluposti itd.). Vadili su se i na ludilo, npr. Dalibor Andonov GRU, od kog nisu bolovali.

U ''moje vreme'' je vec nastupio sumrak i sve se pripremalo da se suspenduje obavezno sluzenje. Mom drugu je stigao poziv da ide na redovno odsluzenje. Nije znao sta da radi jer nit je bio bolesta, nit je studirao, nit je imao vezu. Na kraju je otisao u vojni otsek i rekao: ''Necu da idem.'' Zaposleni u otseku mu je rekao: ''Ne moras.'' Nekoliko meseci kasnije prestali su da stizu pozivi.

Kada ljudi krenu da mi govore: ''Ne moze mene niko da natera da ja radim ono sto necu'', ja im kazem: ''Ni ja nisam hteo da idem u skolu pa su me upisali da mi roditeli ne bi isli u zatvor, a ja u dom''. Da budem iskren mrzeo sam skolu od prvog razreda pa sve do danas. Uvek sam ucio ono sto je neko drugi govorio da treba da se uci, a ne sto ja hocu, morao sam protivno svojoj volji da sedi i po 7 casova u klupi bez obzira sto od toga nikada nista nisam imao jer ko moze da ima koncentraciju toliko dugo? Procitao sam gomilu knjiga u kojima sustinski nista ne pise, a sve to mi je uzelo ogromno vreme. Svako leto i svaku zimu sam prvodovio citauci lektiru, a na fakultetu citauci knjige i spremajuci ispit. Hiljade i hiljade strana. Dani, meseci, godine,... Isto ako ne i gore sranje od kasarne. Svako ko kaze da je fakultet ili srednja skola najbolji period zivota taj ili je isao sega-mega-nintendo trend ili je imao protekciju po pratijskoj, rodjackoj, korupcijoskoj ili nacionalnoj liniji. ''Radio sam i studirao'', ''isao sam na zurke'', ''ucim dve nedelje pred ispit''.. Mrs bre u picku materinu lazovsku!

Ja sam preko 20 godina proveo tamo gde nisam hteo. Drzeci knjigu i uceci ne zbog sebe vec zbog drugih jer ovde papir trpi sve. Zavrsi fakultet, zavrsi master, onda polazi jos ispita preko toga... Zasto? Zato sto je neko izmislio da trebaju sve te silne diplome, a ne zato sto ti treba ZNANJE. Licenca za ovo, strucni ispit za ono, daj pare, idi na kurs,... Gde  je tu kraj?

Kad sam bio dete imao sam plasticni pistolj na kuglice. Video otac dok sam bio u parku da promasujem i uzme pistolj da mi pokaze kako da gadjam. Kaze mi da moram zadnjim nisanom da ''hvatam musicu'', a da onda zadrzim dah. Sa obe ruke da drzim pistolj, a ne sa jednom. To sam kasnije primenjivao i na vazdusni pistolj. I gle cuda postadoh precizniji. Posle toga me je ucio da spremam krevet i kako da uvucem cebe u navlaku ili jorgan da namestim. Kada je izbila havarija onomad u vodovodu u jednom mestu u Srbiji gde je radnik na akumulacionom jezeru mesto hlora u vodu sipao masinsko ulje zvali su mog oca da im pomogne oko preciscavanja. Setio se svog nastavnika iz ShRO koji ih je ucio kako da preciste vodu i doveo ga tamo. Sve je bilo ubrzo reseno i vraceno u normalu.

Postojala je masa negativnih iskustava i stecenih znanja iz vojske, ali ja sam se fokusirao na neka pozitivna koja je moj otac preneo na mene. Iz JNA se neki nisu vratili zivi, neki su dosli sakati, a drugi poludeli. Kada to krenu da mi govore ja im kazem da sam na vratima svog fakulteta vidjao umrlice ljudi koji su izvrsili samoubistvo jer nisu mogli da poloze, a pare za dalje sutdije o svom trosku nisu imali. U mom kraju gde sam isao u osnovnu skolu jedan decak je ubio drugog iz dedinog pistolja u skolskom dvoristu u osmom razredu. Koja je razlika izmedju toga i vojnog poligona?

Ја сам изгледа и у школу ишао и Војску служио на некој другој планети... Марсу, Венери, неком сатурновом месецу, некој пиз** мате****. Можда је све то због оне срнетине са Бриона, лигања које се још мрдају док их грицкаш, или можда због вискија код Дражена Гуњаче у радио кабини. Можда због Пеђиног: "Држи курс... платићеш гориво"! Не знам.

Свако време носи своје бреме. Свако нека ради како хоће. Ја своје знам како ћу издурат`.

Кумборе, ти и ја смо из две различите епохе. Мада и у твоје ''време'' је било сличних ствари само што се то заташкавало, а највише је било присутно у унутрашњости.

Држава и систем обично убеђују народ да је школа место где деца треба да буду уместо на улици. Док сам ишао у школу тамо су деца по први пут долазила у додир са стварима са којима не би требало икад или барем не у том узрасту:

- ножеви и друго хладно оружје
- порнографија
- дрога
- насиље.

Моја основна школа, тачније њени ученици, су учествовали у масновним тучама против три основне школе. На обрачуне су се носиле флаше, боксери, ножеви, сатаре, палице, шипке, мачете и друга смртоносна средства. Никада нисам желео да учествујем у томе јер сам гледао како људи падају као покошени. За смртни случај сам вам већ испричао у претходном посту где је један 14-годишњак изгубио живот та ништа!

У средњој школи је било мање насиља јер се радило о гимназији мада је и ту било проблема са навијачким групама. Нпр. мој пријатељ је био мучки претучен два пута без разлога до те мере да је завршио на ВМА.

На факултету тога већ није било мада су тамо људи дизали руку на себе...

Војска је стигматизована од стране цивила због тога што се тамо исто дешавају слични испади где људи остају без главе, разума или неког екстремитета, али ако погледамо шта се дешавало по школама и ескурзијама онда се често запитамо каква је разлика? Данас је тога, барем код мене, мање, али опет знам за децу која краду да би продавала. То је последње што сам испратио јер више не знам никога млађег од 15 година. У новинама имате различите наслове и то је оно за шта људи успеју да сазнају, а шта је са оним што не могу?

Ако је неко изгубио 6 месеци или годину дана у касарни шта је тек онда урадио по разним основним, средњим, вишим школама и факултетима? Шта су људи тамо конкретно научили што би могли да примене?

 

Како уопште можеш да упоређујеш те ствари? Диплома спрема човека за професију којом намерава да се бави. Или мислиш да треба целој нацији поделити беле мантиле и кљешта, па да вадимо зубе једни другима? Иди негде на разговор за посао, па тражи да те запосле на основу војне књижице, пошто они у школама свакако ништа конкретно нису научили. Уосталом, пошто волиш војску, иди у министарство одбране и тражи да будеш командир вода, то су обично добијали они који ништа конкретно нису научили на војној академији.

Не спрема га диплома већ школа, искуство и живот. Наравно у Србији школе немају никакав ауторитет нити пружају практично знање. Само голу теорију за коју нико не зна чему служи.


Ја да имам капитал и предузеће никада не бих тражио од радника да приложи диплому већ бих га питао где је радио и шта зна да ради. Дао бих му да реши задатак из области којом се бави предузеће. Шта мислиш Фазане да ли сваки ималац возачке дозволе зна да вози? Ја знам за масу њих. Прошли ''обуку'' и не знају да управљају моторним возилом. Имају потврду, имају све, али нису способни да возе.


Не треба ти војна већ партијска књижица.


Мислим да бих то место, командир вода, препустио некоме ко има искуство без обзира да ли је завршио ВА КоВ у Београду, Вест поинт или Ворошилов. Ако зна да командује водом не би ме занимало да ли има формално образовање. Ја немам искуства у командовању и руковођењу војним јединицма и стога сматрам да не бих био добар командир вода.

Ух... Заиста немам намеру да настављам ову дискусију. Можда се нађе неко ко има више времена и стрпљења.

Ух бре, где ви одосте... хајде да се вратимо на служење војног рока...

O vo imja oca.  :krsta

Ovako landaranje nisam davno čuo. I ja sam dete 90tih ('91, tačnije). Nisam išao na te tzv. sega mega fakultete, završio sam medicinu. U medjuvremenu, radio sam kao freelancer, kao game designer za dve firme, barmen, ilustrator, prevodilac i još svašta ponešto. Štaviše, i pre nego što sam pošao na medicinu, imao sam otvorenu ponudu za posao, u Nemačkoj, za jedan studio, koju sam, jelte, odbio. A išlo se i po žurkama, nije da nije  ;D

Što se tiče protekcije, to ispada skroz, jer naravno da se nije imalo protekcije u skroz drugoj državi. A učilo se i (manje od) dve nedelje za ispit. Nije interna i javno zdravlje isto, prema svecu i tropar.

Stvar je u tome da nije fakultet za svakoga. To što si ubeđen da ti "treba papir" da bi bio "gospodin" je tvoj lični problem (mada možda i onog koji te je u to ubedio). Mogao si, recimo, da završiš kurs za CNC mašinistu/programera, te još dodatno da ispečeš zanat. I da imaš 1500 evra plate u Srbiji. Da ne pričam koliko u inostranstvu.


Ukratko, šta si tražio gole g*zice međ' pijanim Turcima?

Нема од тога ништа. Држава би морала да уложи доста новца да би могла да организује редовно служење поново. Пре свега ту војску треба обући, нахранити, сместити обезбедеити и обучити што би значило да би број формацијских места морао да се повећа и да се запосли још интенданата, да КОС врбује још људи, да се повећа број официра и подофицира који би вршили обуку регрута итд.

Шта би било са професионачним војницима који су већ у строју? Да ли би они били отуштени и да ли би на њихово место дошли припадници ВС на редовном одслужењу? Ако би их задржали трошкови би били још већи.

Буџет је пола милијарде. У то треба све спаковати и распоредити. Све се гледа кроз цифру. Ако је довољно висока онда може, ако није не може. Колики је био буџет ВЈ, а колики је сада...

А и то што политичари кажу у новинама - постоји и страни фактор. У сваку реформу у Србији западне земље су уложиле новац било да се ради о реформи правосуђа, војске, полиције, образовања, здравства и сл. Шта мислите да ће они да пристану да Србија ради противно њиховом плану и уложеном новцу?

Да ли у неком од кључних одкумената стоји да ће Србија да се врати на регрутни систем?

@Torpedo
Nije Dzumba to mislio kada je rekao da se vratimo na sluzenje vojnog roka vec je mislio da je to tema i da se vratimo na nju a ne da idemo od Kulina bana kako bi nesto dokazali.

Хвала Кузмо..., на то сам мислио. А Торпедо се ипак вратио теми :D

Србија ће у једном тренутку морати да реши питање попуњавања резервних бригада, јер људи који су служили војни рок старе. Најмлађи резервисти су данас стари 27 година. Поређења ради, у српској војсци сте са 38 постајали трећепозивац, а након 50 сте прелазили у последњу одбрану. Први позив је био од 21 до 31 године старости. Американци у резерву не примају старије од 35.

Може ли тих 8 бригада да се попуни људима који су добровољно служили?

Тако што се сви људи када напуне 30 година преводе у рез. састав служили или не служили војску. Народ је мислио да се отарасио обавезе и да нико неће моћи да их мобилише ако дође до избијања оружаног сукоба. Онда се поставило питање: ''Шта бива кад 35.000 професионалних припадника МО изгине?'' Е тад на ред ступау људи који нису служили војску.

@Torpedo

Tvoju poruku sam obrisao, a raspravu koja odavno nema veze sa temom mozes nastaviti putem privatnih poruka, mejla i drugih vidova komunikacije. Lepo sam skrenuo paznju da se prekine sa ovakvom diskusijom koja nema veze sa temom ili je ima veoma malo.

Yes sir...

Stvar je u tome što bi umesto klasičnog služenja vojnog roka mogla da se uvede obavezna vojnička obuka u trajanju od X meseci. Lepo se dođe u centar za obuku i tu se provede određeno vreme, recimo od 09 do 17 h svakoga radnog dana, gde se vrši potrebna obuka po planu i programu.

По моме мишљењу, општу војну обавезу - служење војног рока налик ранијем систему није потребно враћати, јер се Србија определила за професионалну војску. Међутим, по мени, неопходно је изнаћи начин да сви војно способни мушкарци прођу одређену основну војну обуку у руковању личним стрељачким ватреним оружјем и у основним тактичким радњама. Лица која поседују посебну стручност у појединим областима од одбрамбеног значаја морала би стећи основна знања ради мобилизације у случају неопходности одбране или у случају масовних несрећа. То се односи нарочито на мајсторе, инжењере, лекаре, летаче и спортисте појединих спортова, итд. Нарочито је важно проћи детаљнију обуку из цивилне заштите. Поједина знања и радње, а из цивилне заштите у потпуности, морала би се односити и на жене. Обука би могла бити у облику летњих кампова, вежби и зборова у редовним интервалима између 20 и 45 година живота.
Они који о томе одлучују требало би да проуче најновија искуства и поступке Швајцарске, делимично Израела и скандинавских земаља, нпр.

Могло би да се уради и следеће:

- ако људи већ не желе да служе под оружјем онда да се ангажују на неким другим пословима. Сведоци смо неопходности постојања система одбране од елементарних непогодан, а нарочито поплава. Држава би могла да обучи народ како да изађе на крај са таквим проблемом или са нечим сличним.

То што је Србија прешла на професионалну војску не значи да ће такво стање бити заувек. Као што смо некада били краљевина па социјалистичка република тако ни ово неће бити вечно. Увођење професионалне војске је правдано постојањем сложених система који захтвеају виши степен стручности за манипулацију, наводиле су се информационе технологије, савремени урђаји итд. Србија није значајно напредовала на том пољу тако да је такав аргумент депласиран. Ја разумем да смо прешли са Т-34 и Т-55 на армату и да кажемо: ''Добро, овим не може да упраља регрут већ посебно обучен војник/подофицир са искуством''. Или да смо са Л-17 прешли на Су-57 или било који други систем далеко сложенији од оног који тренутно имамо. Сваки човек може да савлада руковање пиштољем М57, пушком М70 и сл. наоружањем.

И опет ма шта год ми писали овде новац одређује шта ће и како ће бити...

Zaboravljate jednu bitnu stvar služenja vojske, a to je da se sinove odvoji od maminih sisa.

 :super :super :super

:klap :super ;D :klap

Meni se čini da to postaje sve više metafizičko pitanje stanja svesti našeg naroda uopšte, koje je izvan svake realnosti i genetskog iskustva .Svest o pripadnosti se izgubila u liberalizaciji svega i svačega a najviše u odnosu prema otadžbini. "Ako želiš da pobediš neprijatelja, vaspitavaj njegovu decu!" Sveopšte reforme društva u tranziciji postižu cilj zaboravnosti i letargije.Ova operacija će zaista uspeti kada pacjent bude umro! No, kaže Duško Radović... "Vodite računa. Kad nekome nešto praštate, vi mislite da je to samo za ono što je bilo, a on računa i na ono što će tek biti." ;)

Ovde namerno ne bih uplitao visoke moralne i etičke norme kosmopolitizma i filantropije, koje i treba da budu postulat vaspitanja i obrazovanja ličnosti.Ali se postavlja pitanje kako animirati mlade ljude u ovoj situaciji da zavole domovinu, ako ta ljubav podrazumeva prava i obaveze.Ovde prvenstveno mislim na patriotski odnos kroz odbranu i zaštitu. Ništa se ne može voleti na silu, ali zato neki treba ponovo da pročitaju ove stihove Ljubivoja Ršumovića...


Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom, majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

Ршум је то баш добро сажео. Не брани се отаџбина само пушком.

  Cak bih dodao da je puska poslednji nacin za odbranu... I kako smo videli manje efikasan od ostalih.

Већина анкетираних за служење војног рока
Аутор: Милан Галовић понедељак, 18.06.2018.

Убедљива већина грађана је за поновно увођење обавезе служења војног рока, показало је истраживање које је спровео Истраживачки центар за одбрану и безбедност из Београда. Према њиховим подацима, чак 74 одсто испитаника је за враћање ове обавезе и традиције, док је 26 одсто испитаника против.

Истраживање је, како је изјавила Јасмина Андрић из поменуте невладине организације, спроведено од јануара до маја ове године у 11 општина широм Србије. Њиме је обухваћено 1.117 испитаника. Истраживање је циљано спроведено међу различитим генерацијама. Занимљиво је да је подршка поновном увођењу обавезног служења војног рока највећа међу старијим генерацијама (испитаници старији од 60 година ову идеју подржавају у 79 одсто случајева) и најмлађим анкетираним грађанима (генерација старости од 18 до 29 година повратак обавезног служења војног рока подржава у већини од 76 одсто).

Према овим подацима и остале генерације у знатној већини, у сличним процентима, подржавају повратак ове обавезе, а међу ставовима мушкараца и жена нема већих разлика. Александар Живковић, државни секретар у Министарству одбране, подсетио је да је обавеза војног рока суспендована – не и укинута – 2011. године, што је назвао „одлуком претходног времена”, али да војни обвезници и даље имају две обавезе: увођење у војну евиденцију и служење у резервном саставу. Истовремено, уведена је могућност добровољног служења војног рока.

Живковић је рекао да је Министарство одбране формирало Сектор за цивилну одбрану и припрему одбране, као и да су недавно, као резервисти, први пут на једнодневну обуку позвани тридесетогодишњаци који нису служили војни рок. Осим тога, Министарству просвете, науке и технолошког развоја послати су предлози за увођење у наставу основних или средњих школа тема које се односе на безбедност грађана и земље.

Генерал-мајор у пензији Видосав Ковачевић назвао је укидање војног рока урушавањем традиције српског народа и борбеног духа. Он је подсетио да је традиционално неутрална Шведска објавила брошуру са саветима грађанима како да се понашају у случају рата, изразивши мишљење да и одбрамбене припреме треба јасно назвати припремама за рат, да нам се не би поновила ситуација с почетка деведесетих година прошлог века, када је ЈНА била неспремна за неочекивану врсту рата.

– Србију не може да одбрани 10.000 професионалних војника – био је јасан генерал Ковачевић, истакавши да је за одбрану земље неопходан велики резервни састав, који се ствара – обавезним служењем војног рока.

Izvor: www.politika.rs

зна ли неко какву врсту обуке су пролазили ти 30огодишњаци који нису служили војску?

Како спустити сандук са врха стока а не повредити људе око себе, вероватно.

Мислим да нико преко 30 година ко није служио војску до сада није позван на некакву обуку. Знам их доста, нико није добио позив. Део људи је позиван у војни одсек где им је нуђено да служе, а ради се о онима који су пунили 30. Ко није хтео тај је само евидентиран. Сви прелазе у резерву са 30 хтели то или не.

Можда је позиван у јединицу радне обавезе.

Мислим да није. Овог кога су звали нит је служио цивилно нит под оружјем. Такве генерације постоје и има их доста. Конкретно њему је нуђено да служи под оружјем. Још једног су звали да га евидентирају и само то. Једно време је међу мојим вршњацима кружила та прича и сви су се питали да ли ће морати ипак у војску. За ове који су служили цивилно знам да их нико није звао због распореда и евиденције након одслужења. Баш сам скоро видео једног.

Цивилно служење војног рока је будалаштина и са војском нема никакве везе.

Треба вратити редовно служење војног рока па макар то била само пешадијска обука, и то нека скраћена.

Naravno da je budalaština. To niko normalan i ne spori. Nekad mi se čini da je civilno služenje "izmišljeno" kada su nečiji sinovi došli na red da služe vojsku :)

Država mora da odluči šta hoće i šta želi. Posle ide ostalo, sagledavanje mogućnosti i modela služenja.

Основна пешадијска обука траје месец дана. Ако би се тада војник отпустио кући он не би био користан за војску пошто иста не би могла да га експлоатише у своје сврхе било у борбене или неборбене сврхе (утовар, истовар, чишћење итд.) Војсци су неопходни људи, радна снага, која треба да обавља неборбене задатке и да ради. Данас постоји проблем са недостатком људства које је раније чистило круг и радило сличне послове. Посао који је некада обављало њих 10 или 20 сада ради далеко мање војника. Исто важи и за друге послове. Раде је већ писао шта војници раде када ''не носе пушку'', а на то отпада добар део дана пошто се обука не може спроводити од ујутру до увече, било теоријска настава, било гађање јер је то ем скупо, а и контрапродуктивно да се неко скоро цео дан бави искључиво једном стварју.

По мом мишљењу држава мора да се одлучи да ли жели да се врати на ''стари систем'' или да задржи овај садашњи. И један и други захтевају паре. Поред тога остаје проблем мотивације самих војника: зашто уопште неко иде да служи добровољно и зашто се неко пријављује да буде професионални војник. На тим стварима треба радити како би се бројно стање побољшало.

Што се тиче анкете, као неко ко припада војноспособној генерацији и првопозивцима могу да кажем да иста садржи нетачне податке. Старији људи могу да причају шта желе, али ја знам шта мисле они који би први морали да иду на фронт. Само ћу вам рећи да мене који се бави овим темама 90% вршњака, а исто тако старијих и млађих, гледа као будалу. Исто су ме тако гледали када сам се бавио стручно овим стварима или када бих куповао књиге из области везано за војску или војну тематику. Можете да мислите какав став имају о служењу војног рока и ратовању уопште.

Osnovna pešadijska obuka mesec dana?

Osnovna obuka traje 45 dana.

Да. Тако ми је рекао један који се сада вратио са служења. Месец дана. Можда ја лажем, можда он. Ви знате боље...

Едит: Раде рек'о како ваља...

Vrtim nešto film, ali koliko znam - 45 dana traje. Martovac, na primer, u vojsku dodje 1. marta, obuku završava polovinom aprila. To je 45 dana.

Bwahhhhhh....i za šta je sposoban posle tih 45 dana? Da se igra s puškom i da zna da s ebaci na atomski z desna.

Po meni bi vojni rok trebalo da traje 5 meseci i 22 dana, kao u stara dobra vremena ;D , i to da se dolazi u kasarnu u 7 sabajle i 8 sati intenzivne obuke, posle tooga kući da mama leči žuljeve i upalu mišića.

Osnovna obuka traje 45 dana, što može da se skrati. Treba produžiti specijalističku individualnu i kolektivnu obuku.

Deovi osnovne obuke se svakako ponavljaju tokom specijalističke tako da tu može da se ućari malo vremena.

Model puštanja kući svakog dana posle obuke nije baš praktičan, pošto nema kasarni u svakom mestu odakle bi bili potencijalni regruti. A i ne bi im bilo loše da se malo naviknu da nisu jedini na svetu i da pored njih još neko živi na ovom dunjaluku.

Ја не спорим ништа ако ти тако кажеш. Моје мишљење је да не треба враћати војника након 45 или месец дана кући јер војска нема непосредну корист од њега: не ради за њу, нема експлоатације човека. Армија иначе служи да ради џабе неке ствари које би други тешко наплатили - прављење путева нпр., лечење људи, пружање превоза, помагање у ванредним ситуацијама итд. Војска је помагала народу приликом поплава, одрона, суша, земљотреса и сл. Војник на одслужењу војног рока мора да ради, нема шта да приговара, а мање кошта од радника. Нема прековремено и остале додатке.

Друга ствар која се намеће јесте питање одзива у случају рата или ванредне ситуцаије. Кроз ЈНА су прошле на стотине хиљада људи. Колико њих се одазвало 1991? Колико њих је кренуло у рат 1998 или 1999? То је већ озбиљан проблем за државу и војни систем јер се улажу паре и време у људе за које нико не може да потпише да ће сутра бити на располагању.

Ne vraća se nakon 45 ili mesec dana, nego nakon šest meseci.

Da taj tvoj nije bio mesec dana u Padinjaku pa kući prodaje foru da je bio na služenju vojnog roka? :)

Знам колико траје добровољно служење. Ја сам само одговарао на тврдњу и предлог Милоша Пантовића да је лоша идеја да људи седе месец дана и да се врате кући.

Овај мој друг није био у Падињаку. Звао ме је и на полагање заклетве, али ја нисам могао да дођем. Показао ми је фотографије. Нема спора да је служио.  :D

Основна обука је некада трајала 8 недеља, а кад сам рекао скраћена, мислио сам на неких 6 недеља. Колико би трајала та обука зависи и од опредељеног буџета, да ли има довољно новца за те намене и тако даље.

Можда нема ни довољно официра и подофицира да се баве том обуком.

А заиста треба то вратити, некад ми је мука од маминих маза.

Да, за тих 6 неђеља ће постати алфа и главе породице. (http://www.sherv.net/cm/emoticons/memes/troll-face-meme-smiley-emoticon.gif)

Koja je poenta u besplatnom služenju vojnog roka ( vojnička plata  ;D  )? Nema više socijalizma ,titoizma....zar ponovo Armija treba da  gradi puteve džabe,rinta koje kuda. Dug otadžbini se vraća životom ako ustreba ! Nije niko od nas dužan od rođenja državi i da radi besplatno....prošla su ta vremena  ;)

"Dug otadžbini se vraća životom ako ustreba!"

Upravo tako. Ali, da li je pametno da ljudi koji kreću da "vrate dug životom" sa sobom odvedu i nekoliko dušmana, ili samo treba da daju život, tek onako?

Ako je ovo drugo, onda neka ih pobiju na pragu, da ih ne oblače i ne prevoze do linije. :)

Mislim da su to politička i strateška pitanja.Ko pita običnu vojsku zašto i gde gine...

Ја мислим да је то једна од највећих вредности армије: да помаже свом народу било у рату било у миру. Да није било војске током поплава као и у другим приликама било би много горе по цивиле. Ангажовањем војске у миру гради се поверење између ње и цивила. Овако људи на армију гледају само као на неког ко дође по тебе да те одведе у рат. Маса људи не зна за то да војска мора да се ангажује и у мирнодопским ситуацијама где до изражаја долазе инжињеријске јединице, медицинска служба, интенданти, ауто јединице и др. логистика.

Колико пута је војска помагала са својим хеликоптерима да се превезу оболели или да се угаси пожар? Колико пута су откопавали и спашавали завејане? Доносили воду, храну, лекове?

Та времена су прошла за нас, али нису у другим државама...


Ја мислим да дуг треба вратити радом. Мртвих је било довољно.

Važi. I vi tako radom vraćate dug državi, vraćate... sunce sija, cveće cveta. Niste služili vojni rok, jer šta će to vama.  I krene rat, za koji se niste ni pitali da li će i kada će da krene. I šta onda?

Ништа. Буде онако како одлучи Америка.

Сунце не сија, пада киша. Цвеће не цвета, газе га кола и керови ору по парковима. Нисам служио војни рок јер сам потрошио преко 20 година на школовање, а када сам хтео да поднесем пријаву у војном отсеку сви су рекли ''која си ти будала''. Када крене рат они који су служили узму пасош и забегну на запад, склоне се на село или промене агрегатно стање. Део официра и подофицира измисле службени пут, дезертирају, ураде нешто треће само да не оду на фронт. Онај део који је служио и који буде мобилисан питање је да ли зна да састави и растави М70 и ко зна каква је њихова употреба вредност пошто нису позивани на вежбе у резерви.

А што се мене тиче ја ћу бити ту. Не идем нигде.

Zašto im onda ne ubrzate planove? Mislim, ako već nema druge varijante?

Svaki rad treba da se plati , jer jedan život na kraju ako ustreba, nema cenu. Pomoću u nevolji je humanost na delu .

Ја им не убрзавам. Ја сам дао све од себе да им успорим. Ничим нисам допринео да се нађемо у ситуацији у којој смо нити доприносим. Нисам крао, нисам издао, нисам шпијунирао. Нуђено ми је да будем у НВО - одбио. Нуђено ми да идем на запад - одбио. Нуђено ми да уђем у странку - одбио. Радим свој посао поштено. Никад нисам гласао за демократију или неки изотоп ДОС-а.

Питај ове ''алфа фрајере'', ''титове војнике и градисте'', ''праве мушкарце'' и друге духове ђе су били 1991? Служили војску, бацила држава паре на њихову обуку и када је дошло време да се исплате закључали се у комшијин подрум. Њих питај шта је њихова сврха постојања. Ђе им СФРЈ?

Треба, али и ја сам радио масу ствари џабе, а нисам био у строју и сада их исто радим или их радим испод цене.

Након свих ратова 90-тих и њихових исхода поставља се питање за шта су људи дали животе. Велики број њих се није вратио кући, а маса је остала саката и болесна. Њих више нико не помиње и нити се о томе говори. Барем да смо постигли повољнији резултат и да смо нешто боље доживели, али нисмо. Због тога људи и неће да иду у рат, а нарочито не сада.

Друга ствар о којој нико не говори јесте и стање ВС као и њена опремљеност. Чиме ми располажемо да се супротставимо неком ко је далеко јачи од нас? Шта можемо да постигнемо? Ко нам је пре свега непријатељ?

Дедер, торпедо извади детонатор да не експлодираш.

Можда је било тог скривања по подрумима, али једино у некој средини у којој је то могуће. А имало је и где није било скривања, па су људи обукли униформе и одазвали се позивима. Добро, то су они људи које најчешће називају неким пежоративним именима, а у ствари они су само поштовали закон који је тада био на снази.

А за мамине мазе, е па имало би користи да прођу ту основну обуку. Не би они постали нешто друго јер им се не би променила личност за тих неколико недеља, али би касније бар могли да саставе недељу дана без маме, тете и ујне, кифлица и ванилица, а можда би и добили неку врлину (да не буду с..................).

Чекај прво да ме лансирају из цеви...


Може где хоћеш. Ја могу да нестанем, а да се не померим. Најлакше је крити се у граду. И у селу може ако знаш како. Ко хоће да се сакрије тај ће се снаћи.


Војска обезбеђује сву храну и смештај. Обезбеђује гардеробу. Има чак и дезерт. Није ванилица, али ако погледамо СДО види се да није сув леба. Мој отац је говорио да је за њега војска била један од бољих периода јер није морао да брине о томе шта ће да једе и да обуче. Све други раде за тебе.

Е, а знаш шта је још битно - људи су бежали и беже у војску да не умру од глади. Немају шта да једу и раде. Тако да кифлица и ванилица нису баш оно што би неком недостајало.

Ако оћеш да неког натераш да се стара сам о себи истераш га на улицу. Нема крова над главом, нема хране, нема ништа. У војсци има три оброка дневно + маренда. Има где да преноћи и где да се окупа.

Едит: врлине се стичу пре пунолетства. Носе се из куће, из породице,...

Anketa da li treba vratiti redovno služenje vojnog roka?
To je neozbiljno.
Mladići su rekli šta misle kada im je data mogućnost izbora da li će "civilno" ili u uniformi.
A šta za "anketu" kažu oni koje to neće da kači, to je potpuno sporedna stvar.

Ukidanje jeste bila greška, ali sa druge strane, da se ne lažemo, samo služenje "redovno" je već ranije bilo dovedeno do apsurda.
Ja sam bio jednoj od tih poslednih generacija, šalili smo se kako bi smo impresionirali agresora vešinama čišćenja morkog čvora, kockanja kruga i uređenja mekog pojasa. Dana na terenu nismo imali, šator nismo videli, ispalili manje od borbenog kompleta na sterlištu, neki duvali odmah iza leđa starešinama a i ko je bio uhvaćen, na kraju nikom ništa, veza sve sređuje. Bili smo tu da formalno popunimo brojno stanje kako bi jedinica kao postojala, što znači dai radna mesta starešina imaju opravdanje. Od toga 'leba nije bilo. I kada kažem da je ukidanje bila greška, mislim da je trebalo napraviti nešto bolje i korisnije, ali realnost je da je vojska odraz društva i države.

Торпедо, изгледа да не размишљамо у истим оквирима.

Што се тиче избегавања позива, има каснијих последица такве одлуке али ме све то и не занима много.

Могуће је да ја грешим јер ту ситуацију посматрам из неког другог времена и другим очима, када је припрема за војни рок почињала у основној школи и настављала се у средњој школи, у срединама где су деца могла да се баве стрељаштвом чим порасту довољно да могу да нишане преко аутомата за мете у стрељани и где су старија деца могла да оду на падобрански курс, курс роњења и слично. Војни рок се надовезивао на то, и реално, на обуци сам научио само стројеви корак и стројеве радње. Остало сам већим делом знао.

Сада се деца "обучавају" на разним игрицама, и све што уз то следује, недостатак саосећања за друге и скоро потпуно отуђење.

И не слажем се са тобом, мислим да би тај војни рок дао више користи него што би направио штете. Ништа им не би фалило да мало потрче, поскоче, препешаче, испале по неки оквир, мало се испрљају и наједу пасуља. Можда стекну и неке добре навике за тих месец или два.

Нема потребе дискутовати о уметности сналажења. То нема везе са војском.

Нисмо у истом гасу.


Пракса је показала да нема. Ако ништа друго ти људи су преживели. На крају су БТ и ДШ аболирали све који су избегли служење. Шта на то да кажу они који су изгубили око, ногу, руку или живот?


На то можеш да идеш и данас, ал мораш да платиш. Ја сам тако о свом трошку ишао у стрељану и пуцао из М57, ЦЗ 99 и ČZ 75. Даш паре и севаш. Може свако ко има довољно пара и ЛК. Ја немам па тако више и не идем, али сам савладо руковање пиштољем о свом трошку. Није ми био потребан Тито или ОНО и ДСЗ. Истина нисам полагао испит за руковање, али сам толико пута пуцао да знам. У соби код бабе и деде у којој сам до скоро живео ми је стајала ђедова војна енциклопедија. Њу сам кренуо да читам када сам се описменио. Користио је сваки пут када сам писао неки рад или учио. Од основне школе па до мастер рада. Поред ње сам прочитао гомиле разних књига, а и сада их скидам, купујем и отимам - све о свом трошку. Идем на сајам, идем на аеромитинге, гледам емисије.

И шта сад?


И ја сам се обучавао и добро је. Обучавају се и припадници 204. авијацијске бригаде тачније 101. мештовите ескадриле на истим игрицама које сам и ја терао. Као нпр. Lock ON. Сада имаш DCS patch MiG-21. Радио га бивши пилот мађарског РВ-а.

Digitalna krila naše armije (https://www.sk.rs/2015/01/skpr01.html)


Ја сам трчао, скакао, пешачио, радио згибове и склекове као ненормалан у основној, средњој и на почетку факултета и то далеко више од неких који су касније постали професионални војници. И сад могу да се пењем уз конопац. Знам да пливам, знам да роним на дах, знам да скијам. И?


1:0

Ухватило те ово првенство у фудбалу.

Ти мислиш да би редовно служење војног рока било нешто лоше и да је боље да се самостално увежбава пуцање из пиштоља и револвера. Да укинемо војску и да сви запашемо по две утоке, то је боље?

Свако има своје мишљење, али ће о томе пресудити неко други ко чак и није одавде.

Мрзим фудбал.


Не већ си ти први почео са тим шта знаш и шта можеш. Има и других који поседују ''вјештине''.


Пресуђује пракса. Шта се десило, шта се дешава као и шта ће се десити.

Ниси ти разумео шта сам ја написао, али то није ни толико битно.

Пресудиће ММФ. То ти је та пракса.

Дискусија је беспредметна.

Јесам. Прво си причао како је држава та која је људе од малих ногу спремала за борбу, а да сада то не ради. Мене неко није усмеравао па се занимам и губим време са овим док се други смеју и зајебавају. И опет на крају дођемо на исто. Оног кога интересује тај ће се занимати тиме. Људе то углавном не занима било да га има у школи или не. Данашње генерације занимају неке сасвим друге ствари и тако је како је. Држава се труди колико може од корупције, немаштине и непотизма да усмери децу на праве ствари, али иде тешко.


Или Америка. Они све одређују овде.


Није већ се не одвија онако како ти желиш. Ниси очекивао ово и зато је сада проблем. Не само ти већ и други.

Та бивша држава се у погледу безбедности понашала одговорније него ове садашње творевине. Нема потребе ширити расправу на корупцију и непотизам. И даље сматрам да би неки војни рок био користан друштву. Пример за то је, рецимо, Израел.

Мислим да од тог војног рока неће бити ништа. Баш због тога што би био користан.

То је просто, зваће последњу одбрану и трећепозивце.

Није спорно, али је питање какви су ефекти те политике били. Огромна средства су одлазила на пропаганду и обуку од најмлађих нараштаја до зрелих људи. а у кључном тренутку се све урушило.


Што да не? То је још једна ствар која мора да се узме у обзир јер битно утиче на развој државе и њеног друштва.


Једна од најбогатијих држава која има Америку иза себе... Тешко да ми можемо да се поредимо са њима. Да би имали јаку и опремљену војску као и услове да држимо већи број војника у строју морамо да имамо јаку привреду - паре. Морамо да имамо озбиљно и ефикасно правосуђе које ће да кажњава свако КД, да гони оне који урушавају привредни и друге системе како би то могло да се догоди. Наравно потребна је и свест народа о томе.


Већ дуже време се прича о томе и остаје само на причи... за сада.

пантовићу и торпедо

систем одбране није само војска. то је и полиција, цивилна заштита, црвени крст, васпитање. васпитање од малих ногу ствара свест о нечему. рецимо да у случају поплаве узмеш лопату, упалиш камион или трактор и одеш на опасно место да помогнеш. рецимо да локално јкп има три камиона и багер. обавиће они посао (можда), али ако поред њих дођу још три или пет приватник камиона, 20 трактора и још један багер много брже ће се на критично место доставити песак или земља и ојачати одбрана. у случају рата лакше је да подсетиш већ обученог човека, него да тек обучаваш новајлију. да растури и склопи м70 човека научиш за 15-20 ,имута, али да се креће по бојишту, косристи маске и још сто чуда не може тако брзо. а послати приученог на фронт је ипак мање опасно него послати потпуно необученог.

она држава јесте имала добар систем оодбране. јадац је био у томе што се он заснивао на одбрани од СПОЉЊЕГ непријатеља. да ћемо се покрвити између себе ником нормалном није падало на памет док није било касно.

Слажем се да се систем одбране састоји из више чинилаца и да васпитање знатно утиче на ефикасност система одбране.

Сматрам да би нека обука била корисна, а да ли ће се звати војни рок или некако другачије, није ни важно.

А Шведска, Швајцарска, Турска, Египат, каква је код њих ситуација?

Има. Уведено је изменама Закона о војној, радној и материјалној обавези, али има још тога што треба да се промени...

Француска планира увођење обавезног војног рока који би обухватао све шеснаестогодишњаке, и мушког и женског пола. Наведени су трошкови од 2 милијарде долара годишње.

Циљ обуке је побољшање друштвене кохезије. Обука би се спроводила у две фазе.

Током прве фазе у трајању од месец дана полазници би били кондиционирани да прихватају ауторитет државе и да верују у добробит учествовања у обављању дужности. Ова фаза је обавезна. Планирају да је спроводе похађањем курсева, друштвено-корисним радом и кроз упознавање рада полиције, ватрогасаца и војске.

Друга фаза је на добровољној основи, у трајању од 3 до 12 месеци у којој се полазници потичу да одаберу службу у безбедносно блиском окружењу, али се оставља могућност да се баве друштвено корисним радом.

Након незваничне објаве, 14 омладинских организација различите провенијенције је изнело примедбе, посебно захтевајући слободу избора. Уопште, предложени програм има половичну подршку.

Макрон је иначе избегао служење војног рока и не чуди што је овако нешто његова визија војске.

Трагикомично и скупо.

Лазански за Политику:


link (http://www.politika.rs/scc/clanak/406494/Srbija-je-jaca-kada-je-vojska-obavezna)

link (http://www.politika.rs/scc/clanak/406492/S-puskom-1-400-devojaka)

Још један чланак у Политици на исту тему, трећи у низу:


link (http://www.politika.rs/scc/clanak/406506/Vecina-za-obaveznu-vojsku)

[attachment=1]

Штета што нису дали резултате по градовима.

Штета што нису написали кога су интервјуисали...

link (http://www.politika.rs/scc/clanak/406500/Gusterska-balada-o-Pivki)

Четврти чланак објављен у истом дану у истом листу...

У праву си, не знамо како је урађено узорковање, да ли је било случајно (насумично) или циљано, да ли просто или систематски. За овакво истраживање је неопходан стратификован узорак, али чисто сумњам да су то урадили.

У сваком случају, занимљив чланак који ништа не значи.

Треба питати оне које планирају да уведу у строј. Нараштај од 16, 17 или 18 година који би за коју годину стасао за војску. ВС и МО немају ништа од тога ако се људи од 60+ година и домаћице залажу за служење војног рока јер та група људи неће носити пушку.

Све се своди на новац, односно на могућност да се финансира таква војска. Може да се израчуна колико кошта један војник дневно и онда се долази до могућности.

Анкета? Демократија нека, опет неки руљовлад. То треба струка да испита и да изађе и саопшти шта су закључили у свом проучавању. То је оптимизација.

Мука ми је од руљовлада, а сва глупље нешто питају.

Тачно. Треба обезбедити логистичку подршку за тако нешто. Те људе треба обући, нахранити, сместити, обучити, пратити, лечити,... Било би неопходно запослити још лица у ВС за стално који би се старали о томе, морали би да уложе паре у оспособљавање објеката, купити нову опрему итд.


Треба прво видети и дефинисати непријатеља кроз Стратегију одбране Републике Србије и у складу са тим и материјалним могућностима донети одлуку. Да ли се Србија спрема за фронтални сукоб са неком од држава или ће само да учествује у мировним мисијама?


Ово је само привид тога што ти помињеш. Србија не може да донесе овакву одлуку без одобрења или сагласности САД и ЕУ.

Види, кад сељак прави кокошињац он прво размисли како да спречи твора, мачку, кера и лисицу да уђу, а о вуку не размишља. О вуку размишља кад прави тор.

Прво се размотри ко је до сада нападао и како да се браниш од таквог непријатеља.

Какве мировне мисије? Чије?

Добро и како да се бранимо од НАТО-а? Он је најскорији био.

Није то толико тешко, они су се погубили по неким мочварама и шумама по Пољској и Литванији, па је питање да ли знају куда ће назад.  ;D

НАТО више нема капацитет да нападне као што је то урадио 1999. године.

Да л си озбиљан да НАТО нема капацитет да удари на Србију?

нато има капацитет да удари на србију, али ни изблиза као те '99. јадац је у томе што смо и ми мнооооого далеко од вј те '99.

Јесам.

Немају капацитет да дођу до консензуса око било чега.

Не постоји кохезија између НАТО чланица, планирају неке европске снаге, 9 држава ЕУ уместо НАТО пакта. Свађају се око финансирања, и тек ће да се расправљају.

Свет се променио и сада је тешко лагати као што су радили 90-их. Си-Ен-Ен је омогућио те ратове.

Интерес их води у рат, или боље речено пљачка.

Нису више у стању да мобилишу велику популацију која би кренула у рат за њихове интересе. Нема више таквих могућности. Нема више таквог страха који би употребили као 2001. године. И тај адут су испуцали.

Оно што су опљачкали у Либији није више тако сигурно. Нафтна постројења су угрожена. Како ће сад опет да бомбардују Либију?

Доживели су дебакл у Сирији и нису опљачкали ништа. Поражени су.

Ирак и Авганистан су посебна прича о неуспеху. Финансијски су се награбили али то су бројке, свет се одавно посматра само у ресурсима.

У Украјини су доживели другу срамоту.

На Пацифику не могу да изађу на крај са Кином.

Сувише би их коштало да нас нападну јер би то довело до убрзавања процеса који урушавају њихову хегемонију.


Ако сељак нема тор него само кокошињац, размишља само о јајарама, твор, лисица и томе слично.

Добро си приметио шта је главни предуслов за важне одлуке код нас. Предуслов може бити и композитни, састављен из компоненти.

Daleko, u kom pravcu?

А да нам само ускрате финансијску помоћ и уведу поново санкције? У УН не би прошло јер би Русија ставила вето, али ЕУ би нас се лако одрекла. Мислим да они и не мисле да у случају непоступања по њиховим налозима нас нападну (за шта имају капацитет) већ би нас само притисли са економске стране.

Све и да се не договоре сви да ударе као 1999. (када опет део земаља унутар НАТО и суседа није хтео да учествује у томе) нашло би се 5-10 држава које би нас напале: САД, В. Британија, Француска и мањи сателити који би пружали логистичку подршку. Опет, мислим да би радије, ако им економске мере не успеју, кренули на изазивање побуна и немира у самој земљи. Ту се не излажу директно, а праве хаос.

Мене брину неке друге ствари више од тога што се овде не служи војска од 2011. године обавезно. Недавно је објављен званични податак да у Србији има 36.000 људи мање сваке године, а да смо недавно пали испод броја од 7.000.000 становника. Старосна структура је неповољна, све је више старих и болесних, а млађих све мање и мање. Када изађете на улицу преовладавају људи од 40, 50 и више година. У градском превозу их је највише. Све ове чињенице су јако битне како са аспекта економије (будућа радна снага) тако и са аспекта одбране земље (мобилизација, регрутација).

Мислим да се неки проблеми неће решити само увођењем обавезног служења војног рока.

Kao prvo niko u našem okruženju nema kapaciteta, ni vojnog ni ekonomskog, volje a na kraju ni razloga da nas napadne. Veliki igrači opet nemaju nikakvu potrebu da se sa nama opet vojno obračunaju jer su na vreme postavili svoje pione koji, evo već 18 godina, malo, malo pa trče po direktivu šta treba da rade. Klince od 17-18-19 godina služenje vojske ič ne zanima, imaš možda 5% ložana, i većina pravi planove kako da ode iz ove vukojebine. Možemo mi ovde da raspravljamo do sutra, od redovnog vojnog roka nema ništa.

Ал опет је чудно зашто Политика објављује 4 чланка са истом тематиком у истом дану.

Ako sam dobro razumeo treba im obavezno služenje vojnog roka da podoficiri ne bi morali da kose travu i cepaju stražu ? Gde se to "narodna" armija u svetu pokazala kao dobro rešenje unazad 20-30 godina ? Koliko vidim u svim ratovima se raspala ili sama od sebe ili posle kratkih okršaja sa pro ili plaćeničkim armijama. Ja sam služio vojsku 90-ih i tada je većina smatrala vojsku robijom, danas je nezamislivo da teraš ove generacije da ti oni služe vojsku.

Na zapadu ko služi vojsku taj posle ima privilegije da se zaposli u državnom sektoru, za lečenje u državnom sektoru i još par stvari vezanih za državu. Čak i sa tim odziv je vrlo mali jer kod njih državni posao nije baš poželjan ali radi posao da privuče određen broj ljudi koji su motivisani da budu u vojsci. A mi očekujemo da se ljudi dobrovoljno jave da ih drugi maltretiraju i da na kraju jedino što dobiju za nagradu imaju raspored za rezervu i nova maltretiranja sa vojnim vežbama. Neverovatno koliko plitko idemo u razmišljanjima u tom pravcu. Ove nove generacije ne znaju ništa o tradiciji, ne gledaju TV uopšte, njima je važnije šta je tamo neki na youtube rekao nego šta se događa u Srbiji. I od njih se očekuju da kao patriote služe vojsku, smešno. Ja bi voleo da to uvedu čisto da im se smejem u facu kad krenu da ih pozivaju u vojsku. Na kraju biste vi u vojsci verovatno plaćali kaznu što je neko polomio nokat na obuci :)

Vreme ww2 i više milionskih armija je prošlost. Sa današnjim naoružanjem koje je napredno i sve više i više visoka tehnologija nama trebaju profesionalci koji su motiviasni da to rade i koji su sposobni da nauče da koriste tako napredna sredstva. Srbiji ne treba više od 20-30 hiljada pro vojnika i 100.000 rezervista, ako taj broj nije dovoljan za odbranu to znači da smo se upleli u rat koji ne možemo dobiti. Veći broj vojnika bi samo povećao broj mrtvih a ne bi nam doneo nikakvu prednost.

Ako je naša vojska sada nezadovoljna zamislite to nezadovoljstvo kada umesto sa pro vojnicima budu morali da se "vijaju" sa 50.000 civila na odsluženju za iste pare. Obzirom na troškove za tih 50.000 ljudi i novo ljudstvo koje bi se moralo uposliti verovatno bi im još i smanjili plate.

Odakle ćeš "nabrati" tih 100 000 rezerve?

Pa moraju se motivisati nekako, da li ovaj sistem koji zapad primenjuje ili da osmislimo nešto naše to je na vojsci i politici da odluče. Od teranja ljudi da budu rezerva nema ništa, pogledaj na šta je to ličilo u Iraku u oba rata, predavali su se posle par minuta borbe. Kod nas je tek bilo rasulo, dezertiralo se i šakom i kapom da ne nabrajam primere dalje.

Neka krenu sa manjim ciframa, pa dokle sredstva dozvole. za početak recimo 20k (20 generacija po 1000 godišnje) rezervista, ako to nismo sposobni da privučemo onda bolje da se ubijemo. Što kaže motorista ima još uvek ložiona kojima ne treba mnogo da se prijave za tako nešto a posle sa više novca u budžetu neka osmisle kako će privući ljude.

Očigledno nisi svestan o kojoj cifri govoriš. Niti o tome da je rezervista svake godine stariji za godinu dana i da ga je potrebno zameniti mladjim.
Kako god okreneš, svidelo se to tebi i ostalima ili ne, ako se želi dobro ovoj zemlji u smislu odbrane - moraju da vrate vojni rok. Ne radi se o tome da li neko žei da služi - već mora. To je jedna od obaveza čoveka, gradjanina, nazovi ga kako hoćeš: da misli o odbrani svoje zemlje i da učestvuje u njoj.

Nešto razmišljam, u bujici nazovi demokratije i liberalizma koju većina doživljava kao anarhiju. Svako uzima sebi za pravo da radi šta mu padne na pamet ili bar misli da može. Za jedan ispravan sistem ne treba izmišljati toplu vodu, već primeniti ono što već funkcioniše. Samo po džepu, kao u ZOBS-u. Uvesti obavezan vojni rok do 32 godine starosti kao u Švajcarskoj. Onaj ko neće da služi vojsku...mora da plaća vojni porez celog života. Onaj koji se odazove po zakonu, mora imati adekvatnu nadoknadu za ispunjnje obaveze. Da bi sve funcionisalo ,treba graditi vremenom takvu društvenu i ekonomsku klimu. Ali neka to bude cilj ka kom se stremi. Ako se od početka postave pravilni temelji sa jasnom vizijom za budućnost, takva"kuća" ima izgleda da se izgradi i "pokrije".

Moram da se korigujem jer davno nisam čitao o ovoj temi. Pre toga da vidimo kako stoje stvari u okružnju :

1. Bugarska

Active personnel   30,000
Reserve personnel   19,500

2. Rumunija

Active personnel   84,480
Reserve personnel   84,145

3. Mađarska

Active personnel   31,080
Reserve personnel   17,000

4. Hrvatska

The Croatian Army is an all-volunteer force numbering 7,514 active duty personnel and 193 civil servants and employees as of August 2016.[1] The Army can also call on 6,000 reserve personnel who serve up to 30 days every year.

5. BiH

Active personnel   9,200
Reserve personnel   4,600

6. CG

Active personnel   7.500
Reserve personnel   830 (Đe se delo junaštvo ? :) )

7. Albanija

Active personnel: 8,500
Reserve personnel: ~14,000

8. Makedonija

Active personnel   8,055
Reserve personnel   16,000

Obzirom na ove cifre mi bi trebali da se ugledamo na Bugarsku s tim što bi nam verovatno trebalo duplo više rezervista jer mi želimo da budemo neutralni. Recimo 30k pro vojske i 40k rezervista.

Ako je istina da imamo 700.000 ljudi u državnim firmama i ustanovama onda ne bi bilo nikakvih problema da ovih 40k ljudi dobije tamo posao ukoliko to žele.

@Rade Ako imaš 20 generacija po 2k rezervista svake godine ti 2k odlazi a dolazi ti novih 2k. Ali za tu cifru kao što rekoh moraju da se ljudi motivišu. Ne samo da se prijave nego i da služe sa voljom i da su spremni da uče i odazivaju se na vežbe. To više ne može na patriotizam.

Izneo si netačne podatke. Prelistaj Bele knjige odbrane za početak.

Ne znam na šta misliš, evo ti podatak od ove godine za Bugarsku : 33.150 vojnika a ono gore nije daleko od toga.

U reviji Obramba, maj 2018 bio interesantan članak "NEKAJ MISLI O KONCEPTU SV DO LETA 2030". U njemu lepo preračunano koliko vojske treba, koliko moderne tehnike, koliko tehnika (ne)može da zameni brojčanost.. Uglavnom nebitno na modernu tehniku, trebaš imati bazen rezervista.

А на чему ће та војска да се обучава и чиме ће резерва после да вежба?  Да ли имамо домаће капацитете да војску попунимо потребном техником? Ако немамо, где да се купи? И опет, колико то кошта?

Можемо ми да се забављамо и ћеретамо, али ово је посао за људе из струке који то морају темељно да ураде.

А на чему се обучава пешадинац, леба ти?

možeš li nam u kratkim crtama preneti brojke koje se tamo pominju. to bi bilo interesantno za ovu temu.

Реално.

И то је све што треба да науче? Који ће нам таква војска?

А остали родови? И они ће о десно раме?

Да би одбрана земље била потпуна и ефикасна, у Србији морају да се поправе и други системи поред система одбране. Војска, односно оружана сила, је последњи у низу одговора на претње и опасности са којима се једно друштво и једна држава суочавају.

Ovaj podatak je potpuno netočan. Gore navedeni broj aktivnih pripadnika vrijedi samo za kopnenu vojsku (HKoV), bez glavnog stožera (GS OS RH) i pristožernh postrojbi, ratne mornarice (HRM), ratnog zrakoplovstva (HRZ), zapovjedništva za potporu (ZzP), zapovjedništva specijalnih snaga (ZSS) i Hrvatskog vojnog učilišta (HVU).

Prema službenim podacima sa www.osrh.hr, OSRH su sredinom prošlog mjeseca imale 16.093 pripadnika, od kojih 14.641 djelatnih vojnih osoba (DVO) i 1452 državnih službenika i namještenika (DSiN).

Razvrstana pričuva broji do 20.000 pripadnika, a ustrojavanje je započelo 2014. godine, do kraja 2017. ustrojeno je šest pješačkih pukovnija, a ove godine se nastavlja ustrojavanje topničko-raketnih, pzo, inženjerijskih, logističkih i drugih pričuvnih postrojbi.

Minimum je obuka za VESt strelca - 11101.

Знам да је то минимум, али то и није нека посебна обука. Војник научи стројеве радње са пушком, расклапање, склапање и чишћење оружја и испали десетак метака. Све то може у две недеље, а и то је много.

Треба вратити ОНО и ДСЗ или нешто слично у основне и средње школе. И треба улагати у стрељаштво и падобранство као спорт на државном нивоу.

Nemaš pojma šta sadrži program obuke za VES 11101, iliti strelca.

Моја грешка, мислио сам на основну пешадијску обуку.

А остали ВЕС-ови? И опет, остали родови.

у рикверц, раде, у рикверц. и то знаш много боље од мене. почев од бројности људства, како активног тако и резервног, преко возног парка, артиљерије, оклопних возила, инжењеријских машина, ракетних система, мина, авијације, ратних резерви свега и свачега и да не набрајам даље.

није професионална војска лоша, али је ми немамо у довољном броју и зато мора да се врати војни рок. управо из горе поменутих разлога. поред стрелаца редовни војник/резервиста може да буде и минобацачлија, артиљерац, инжењерац, кувар... не чине војску само специјалци и техничко особље које мора у прсте да познаје авион или ракетне системе. а ни њих нема довољно.

A neee... sada vosjku čine samo specijalci, što namunjeniji, to bolji i lovci sedamnaeste generacije. Ko ih nema, ne treba da ima nikakvu vojsku, pošto mu spasa nema i svaki otpor je uzaludan.

Inače, svoju zemlju ne tza reba braniti, ko joj hebe mater, pošto tu žive samo deca bogataša i političara. U vojsku ne treba ići, pošto se tamo samo čiste krug i kancelarije, daje straža i sredjuju magacini. Ne uče se strani jezici, nema padobranske obuke za sve, nema ničeg.

:)

Hvala na ispravci. Jel imaš možda neke informacije o pričuvi na koji način je formirana i kako funkcioniše ?

Раде, нема потребе за карикирањем.

Не могу сви да прођу падобранску обуку, то је јасно. Ко хоће, то може и сам, није му потребна војска. (Бар је некада могло.) И не треба сви да буду специјалци, прво зато што не могу да буду, превасходно због способности, а друго зато што нису потребни у толиком броју.

Војска мора имати још неке врсте војника, осим стрелаца. Извиђаче, минобацачлије, рачуначе, полицајце, куваре и тако даље. Ту је и артиљерија, ПВО, веза, инжињерија и тако даље.

За све то треба више подофицира и официра у војсци. И то све кошта.

А ако нема пара, онда ништа.

Para ima. Pogledaj malo koliko se na sve strane rasipa para. Šakom i kapom.

То се другачије зове, зависно од члана.

Svega ima, samo volje nema.

А чије воље нема?

Eh, čije!? Pa šefove, a zna se ko je šef i kome ne odgovara jača Vojska Srbije.

А и ја свашта питам.

Изгледа да је читава навала са новинским чланцима друга члана део спиновања и манипулације.

Naravno. :(

Malo smo skrenuli s teme, ali kad si već pitao, imaš u ovoj temi: Pričuvni sastav Oružanih snaga Republike Hrvatske (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,24424.0.html) i na morh.hr: https://www.morh.hr/hr/karijera-u-morh-u/pricuva.html.

Naprotiv ovo je jeste tema jer je to alternativa obaveznom služenju roka. Sad sam iščitao rezervisti primaju novčanu naknadu i imaju socijalno bez obzira da li su zaposleni ili ne. Dakle ovo je praktično ništa mogla bi i Srbija tako da krene pa kad se stanje popravi ....

Па и Србија је предвидела ту могућност али још није започела реализација. А када ће не зна се...Невоља је што нема реалне визије војске за наредних 10-так година.

Колико сам пратио дискусију већина се слаже да је за редовно, али и за било какво друго службовање у војсци битна мотивација. Није довољна само законска обавеза. Мотивација је сада, рекао бих слаба или умерена, барем код већине. Иако је, према анкети чији су резултати скоро објављени, велика већина грађана за увођење обавезног служења војног рока, врло је упитно како би то изгледало када би се кренуло у реализацију. То ће бити као са овим мисијама у иностранству. Сви хоће док се добија солидна зарада и нема губитака. Чим неко погине заинтересованост ће спласнути само тако. Проблем мотивације имају чак и У САД јер се за професионалне војнике јављају људи са незавршеном средњом школом, нижег образовања који тешко или лоше рукују савременом техником, често са криминалном прошлошћу и тд. и сл..

Ако би се кренуло у реализацију обавезног служења војног рока (ако се активира тај члан закона) требало би то јако добро осмислити, организовати и поступно уводити. И у систем одбране (не само од ратних опасности) увезати (кроз обавезе и обуку), читаво друштво. Као што је већ неко навео пример Швајцарске, потребно је дати и стимулацију и дестимулацију, као и разне бенефите у вези са државном службом, порезима, правила, пензијом и др. и сл.  И наравно, за све то требају паре.

А што се тиче тога да професионална војска коси траву, одржава круг и сл... па то је и сада лако решиво. Предвидети паре за то и ангажовати услужне фирме. То је и било предвиђено код планирања професионалне војске, али је неко желео да на папиру има већу војску. Узгред, чишћењем круга и сличним занимацијама, осим повремено, не би требало да се бави ни војска на одслужењу војног рока. И они треба да спроводе обуку због које су и дошли у војску.

Mi već sada imamo predviđeno da 2.000 ljudi može da se prijavi za služenje vojnog roka. Jel se zna kakav je odziv i da li ti što se javljaju dolaze na besplatan obrok ili stvarno žele da služe ?

Колико би то коштало и повећало трошкове издржавања војске? На крају ће се испоставити да приватно обезбеђење треба да даје стражу место војника.

Ni to me ne bi čudilo, da se raspiše tender i da onda kasarne čuvaju naoružani penzioneri. :krsta

Najbolje resenje bi po meni bilo da se organizuje obavezna obuka u trajanju od 1,5-3 meseca - jun, jul, avgust za sve maturante oba pola.

Naravno ne samo u VS vec po zelji u recimo:

- VS
- Vatrogasno - spasilacku sluzbu
- Civilna zastia
- Gorska sluzba spasavanja
- Domovi zdravlja - obuka za pruzanje prve pomoci.

Mozda cak i kombinovati gore pomenutno. Trebalo bi malo poraditi na osmisljavanju, biti inovativan i verovatno bi se dobio solidan rezultat.
Obavezno za sve bi trebalo organizovati kracu terensku vezbicu gde bi svi ucestvovali.

Problem moze biti zbog kapaciteta jer godisnje ima oko 70.000 maturanta u Srbiji i ako se svi u isto vreme posalju na obuku tu bi bilo probla sa kapacitetima a sa druge strane koriscenjem ovog letnjeg termina najmanje bi se ometali buduci planovi maturanata vezanih za dalje skolovanje i zaposlenje.

Najveci problem bi bio finansiste prirode.

Druga opcija je da se tokom zadnje godine ili zadnje dve godine srednjoskolskog skolovanja ubaci predmet koji bi objedinjavao sve gore pomenuto i na kraju godine odrzati manju vezbu maturanta.

Мислим да је ова друга опција коју помињеш предвиђена неким пројектом који су радили МО и Министарство просвете.

А што да не. Из искуства послом којим се бавим они су најквалитетнији радници. Наравно, не мислим да је то најбоље решење, али томе прибегавају и богатије земље. Војска треба да чува само најважније објекте попут складишта оружја и муниције. Ипак, мој предлог се односио пре свега на послове одржавања круга и објеката. То одвлачи највећи део људи и средстава. За то треба ангажовати услужне фирме. Све ефикасне фирме тако раде, па би могла и требала војска.

Normalno da odvlači mnogo ljudi kada se kosi trava sa ašovom :) , bar je tako bilo u moje vreme. Profesionalac bi za jedan dan pokosio ono što četa uradi za isto vreme. Totalno debilno korišćenje ljudstva.

Ти мора да си по казни косио траву ашовом :D. Ја то нигде нисам видео ни чуо да се радило, осим ако се не ради о чишћењу траве око ивичњака. Мада, у војсци има свакојаких будалаштина, као и у НВО ;D, па је и то могуће...

Ja sam služio na topčideru. Tamo svaka četa ima svoju parcelu, mi smo dužili deo uz Topčiderku i tamo smo svake druge nedelje išli da "kosimo". Nije to bukvalno košenje bilo nego čisto da isečemo travu da se ne vidi sa ulice da je haos. To što smo mi tamo radili jedno 3-4 sata bi jedan čovek sa kosilicom odradio za jedan radni dan. Mnogo manji troškovi nego da teraš 80 ljudi da se zajebava.

Nije kazna, cela četa je to radila, obično umesto popodnevne nastave. Kasnije kao džomba smo imali manju parcelu pored spavaone i dve kose. Bio jedan, ako se dobro sećam iz Sjenice, čovek razbijao sa kosom i uživao to da radi tako da više nismo imali problema sa košenjem. Taj lik je bio sa mnom i kao gušter i da su samo pitali i dali mu kosu on bi to sam odradio za dan-dva. Ali onda bi neko morao da drži popodnevnu nastavu ? :)

Dobar deo prati ovo svetsko prvenstvo u fudbalu pa je verovatno neko primetio i vest kako su Japanci ocistili svlacionicu posle utakmice 1/8 finala koju su izgubili. Uz to je isla i informacija kako su i navijaci isto to uradili na tribinama. Domaci mediji su potom objavili zasto je to tako. Zato sto se jo u skoli mali Japancici uce da ono sto zaprljaju treba da ociste. Tako je normalno da ciste ucionice, hodnike, toalete... pri cemu se vodi racuna o uzrastu pa stariji rade zahtevnije stvari dok mladji rade lakse.
Za razliku od Japana u nasim skolama bi se tako nesto smatralo verovatno drustveno opasnim, protivustavnim, nelegalnim... Iako je to samo uklanjanje posledica svoga prisustva i vracanje u predjasnje stanje.

Mi smo nekada u skolama imali i tzv. radne subote koje su obicno bile organizovane akcije sredjivanja skolskog dvorista ali i drugih javnih povrsina. Danas to nema ali zato ima na tone smeca i postoji aposlutna nekultura postovanja zivotne sredine.

Mislim da bi od toga trebalo poceti jos od obdanista a zatim postepeno u skladu sa uzrastom usmeravati decu i ka ovim aktivnostima kao sto je vojna, vatrogasna i razna druga obuka koja se pominje.

Za početak treba decu od malena učiti da prava proizilaze iz obaveza i da što su ti veće obavez, veća su ti i prava. Posle toga im pričati da je čistoća pola zdravlja, kao što su nas nekada učili, i da je prljanje okloine nešto najružnije što mogu da urade. Posle par desetina generacija sve legne na svoje mesto.

Dzumba, veruj mi i ja sam " trsio" travu asovom vise puta. Visoku travu, onako od po' metra. U ceti smo imali par rucnih kosa, krive, tupe, ubi boze (nestrucna vojska koristi, pa se to bode u zemlju, udara u kamenje, a bilo je i onih koji su to namerno lomili) .Bila je velika muka krciti zbunje i kositi travu, ali secam se da smo imali izuzetnom coveka za komandira cete pa nam je davao slobodu da sami organizujemo rad i pauze, pa je to islo onako lagano. Pred kraj moje sluzbe, poslednjih par godina imali smo par kosacica i trimera, a bogami povremeno bi dosao traktor iz 333. inzinjerijskog da nam okosi velike povrsine, tipa stadion.Moja ceta i dalje nije imala nista od tih stvari, zaduzili su nekoliko vojnika za te alatke, i bio je veliki problem kada neka masina crkne, a nisu se gasile po ceo dan. Postoji cak i vic o tome...:)

Sada o temi.  Mozda bi bila dobra ideja da se umesto klasicne kasarske obuke u srednjim skolama uvedu dani (npr subote) gde bi zavisno od nastave instruktori dolazili u skole ili ucenici do kasarne na jednodnevnu obuku. Sto se tice samih resursa smestaja i ishrane, ovime bi se dosta ustedelo, makar za jedan deo obuke, onaj opsti. Ako se usvoji predlog zahtevam od ministra penziju  :komp

Većina za obavezi vojni rok: Zašto želimo da svaki mladić od 18 godina nosi pušku i protiv svoje volje
Nataša Latković  09.07.2018.

Nakon nepunih devet godina od ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, ta tema ponovo se našla na dnevnom redu. Prema istraživanjima, ali i anketi koju je sproveo "Blic", većina građana Srbije i dalje se zalaže za vraćanje vojne obaveze, iako danas imamo profesionalnu i efikasniju vojsku nego ranije. Povratak na staro podrazumevao bi i ogromne finansijske izdatke koji se mere stotinama miliona evra. I na kraju krajeva, zašto bi svaki mladić sa napunjenih 18 i protivno svojoj volji morao da nosi pušku?

Kada bi se sutra održao referendum o uvođenju obaveznog vojnog roka, pitanje je kakvi bi bili rezultati. Međutim, ono što su pokazala istraživanja, i te kako zabranjiva. Rezultati do kojih je došao Istraživački centar za odbranu i bezbednost pokazuju da se čak 74 odsto građana zalaže za to. Da je volja većine da svaki punoletni mladić ide u vojsku, pokazala je i anketa koju je "Blic" sproveo na svom sajtu, ali rezulati do kojih smo došli ipak nisu toliko ubedljivi. U ovom ispitivanju učestvovalo je 4.089 posetilaca naše internet stranice, a za uvođenje obaveznog vojnog roka izjasnilo se 56,5 odsto ispitanika.

Tradicija i vera u vojsku

Od toga 42 odsto anketiranih smatra da vojni rok treba da bude ograničen na šest meseci, a 37,6 odsto ima stav da služenje vojske treba da traje čak godinu dana. Najmanje je onih koji misle da regruti treba da prođu samo osnovnu obuku u trajanju od tri meseca. Takav stav ima 302 (14 odsto) ispitanika. Na pitanje zašto bi podržali uvođenje obaveznog vojnog roka, najviše ispitanika dalo je iracionalan odgovor. Čak 71 odsto njih odgovorilo je da svi treba da prođu vojnu obuku, mada nije jasno zašto. Da je to dobro za odbranu zemlje smatra 22,6 odsto ispitanika, iako ovaj odgovor i nema neko uporište u realnosti, jer se pokazalo da je profesionalna vojska efikasnija. Tri odsto anketiranih misli da vojsku treba služiti zbog tradicije, a dva odsto se pozitivno izjasnilo jer "veruje u vojsku".

Ko želi, može da ide u vojsku

Da nam obavezno služenje vojnog roka nije potrebno smatra 43,6 odsto građana, a na pitanje zašto imaju takav stav, najviše njih - 66,3 odsto odgovara da svako ko to želi može da služi vojsku, bez nametanja obaveze. Takođe, 19 odsto misli da za tim nema potrebe, jer već imamo profesionalnu vojsku. Da je to previzađen koncept odgovorilo 14,6 odsto ispitanika. Ovi odgovori su potpuno racionalni i njima se uglavnom rukovodila Vlada kada je krajem 2010. godine predložila Skupštini ukidanje obaveznog vojnog roka. Iako su traume iz ratova i tada bile sveže, a i danas su, to nije bio argument kada se odlučivalo da u vojsku ide samo onaj ko to želi.

Jedan vojnik bi koštao najmanje pola miliona dinara

Mada je jasno da povratka na staro nema, u vojnim krugovima se, iza leđa građanima Srbije, o tome i te kako razmišljalo. Zbog toga je prošle godine Generalštab Vojske Srbije napravio analizu troškovnika obaveznog služenja vojnog roka, koji je pokazao da bi samo jedan vojnik pešadije na šestomesečnom služenju vojske koštao vojni budžet najmanje 450.000 dinara. Cena obuke, hrane, smeštaja i ostalih troškova tenkista, artiljeraca ili pripadnika raketnih jedinica neuporedivo je veća i doseže i tri puta veći iznos.

Vojni vrh je, sabirajući izdatke za obuku, smeštaj, odeću i obuću, kao i amortizaciju opreme i naoružanja, zaključio da bi ponovno uvođenje obaveze služenja državi samo u prvoj godini koštao oko 70 milijardi dinara. Računica koju su napravile službe Generalštaba u obzir su uzele sve izdatke koje podrazumeva polugodišnji boravak u kasarni. Tada je zaključeno da višemilionski zbir ovih stavki najjači argument države da ovo pitanje još ne stavlja na dnevni red.

- Nije stvar samo hrane, obuće i odeće. Obuka je najveći trošak. Visina troškova zavisi da li se prolazi samo osnovna ili sofisticirana obuka, kao i koliko traje. cena može da varira i od specijalizacije. Na primer, cena jedne rakete na kojoj bi se vežbalo košta na hiljade evra. U ovom trenutku, uvođenje obaveznog vojnog roka je nerealno - navodi za "Blic" Aleksandar Radić, vojni analitičar.

Ministarstvo odbrane: Vojni rok nije ukinut, već zamrznut

Da je uvođenje obaveznog vojnog roka plan Ministarstva odbrane, predvođenog Aleksandrom Vulinom, ne bi mnogo iznenadila, jer smo neretko bili svedoci njegovih ratno-huškačkih izjava. Ipak, zatražili smo i zvaničan odgovor i stav, ali ga nismo dobili.

- To je bezbednosno, ali i političko pitanje na koje odgovor ne može da da Ministarstvo odbrane - kažu u Ministarstvu odbrane za "Blic". Iz kabineta Aleksandra Vulina takođe podsećaju da obavezno služenje vojnog roka nije ukinuto, već je samo zamrznuto i to počev od 1. januara 2011. godine.

- Ostala je obaveza uvođenja u vojnu evidenciju i obaveza služenja u rezervnom sastavu - piše u odgovoru "Blicu".

Izvor: www.blic.rs

bilo bi ekstra da baš Vulin ponovo uvede služenje. vrh bezobrazluka :)

Samo mi nije jasno kojom su matematikom došli do toga da ročni vojnik, pešadinac, košta najmanje pola miliona dinara?

Mislim onom istom po kojoj tanjir pasulja kosta preko 500 din. Zaboravio sam cenovnik u vs, ali cene su jace nego u resroranima.

Secam se kad sam bio mlad vodnik u VJ.
Dezurstvo. Komandant, notorni alkoholicar, ustao posle popodnevne dremke (spavao je u kasarni) i zove mene. Objasni mi kako na drvetu u dvoristu ima mnogo snega i da ce grane da popucaju pa da ja uzmem neku motku i da odozdo drmam grane da bi sneg pao dole.
Sta cu? Cuti i mlati.  :super

Vučić: Država razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka
L. G.  21.08.2018.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič izjavio je danas da država razmatra da od 2020/21 godine ponovo uvede obavezni vojni rok, u trajanju od tri ili šest meseci.

On je rekao da to zavisi od analiza Ministarstva odbrane i toga da li finansijska sredstva to budu dozvoljavala. Kako je precizirao, u zavisnosti od analiza i finansija, razmatra se mogućnost da on potraje tri do šest meseci, ali da nikakva odluka još nije doneta.

- Nije opcija godinu dana, mislim da je to predugo. Još uvek o svemu razmišljamo - kazao je Vučić. Vučić je pojasnio da se trenutno razmatraju svi aspekti tog eventulanog poteza, do koje godine i na koji način bi on bio sproveden. Kazao je i da bi oni koji vojsku završe, imali prednost pri zapošljavanju u javnoj službi.

- „Sve radimo da bi sačuvali mir, da preventivno možemo da delujemo protiv svakog ko bi pokušao da provede agresiju na nas - podvukao je Vučić. On se osvrnuo na kritike javnosti koje bi mogle da uslede posle takvog poteza i naveo da su one neminovne u svakom slučaju, bilo obaveznog vojnog roka ili ne. Rekao je da kada se pomene ponovno uvođenje, kažu "opet biste da ratujete", a do juče je bilo zašto nema vojnog roka.

- Dogovorite se sa sobom šta hoćete od države po pitanju vojske, Kosova i ekonomije i svega... Ne plašim se kampanje protiv služenja vojnog roka, narod je doboljno pametan da prepozna ko radi u njegovopm, a ko protiv njegovog interesa - rekao je Vučić, istakavši da su "do juče govorili da su nam deca postala slabići, jer nemaju vojnu obavezu".

Vojni kampovi i paravojska

Vučić je ponovio danas da nikakvih vojnih kampova ne može biti, niti vojnu obuku i kampove za obuku mogu organizovati nevladine ili druge organizacije, osim države. Povodom, sada već zatvorenog omladinsko-patriotskog kampa na Zlatiboru, Vučić je naveo da "ne spori čiste motive ni dece ni roditelja, ali da je tako nešto moguće organizovatri samo u skaldu sa zakonom i u organizaciji države".

- Ne možete da imate vojne kampove u organizaciji nevladinih organizacija. Ako ih imate u organizaciji nekog drugog, a ne države, onda je to paravojska - rekao je Vučić. On je poručio deci da uče, a da će imati u budućnosti i ono što se naziva predvojnička, odbranu i zaštitu na fakultetima, vojne škole, ako žele da idu u njih...

- Tako to rade organizovane države i ništa više od toga - istakao je on.

Izvor: www.blic.rs

Ако пешадијска обука траје три месеца, са војним роком од 3 месеца нећете имати обучену војску, него војску која се обучава. Мислим да је шест месеци минимум који има смисла. Економски је боље имати нпр. 10000 регрута на 6 месеци него 20000 на 3 месеца.

Најкраћа варијанта служења војног рока а да то не буде бацање пара је 6 месеци. По мом суду најбоља је варијанта од 12 месеци, а може да прође и од 9.

Obuka je zahtjevan proces. Obuka bez logistike ne ide. Logistika bez novca ne može. Ne možeš više strpati ni 30 vojnika u spavaonicu kao nekad Senti. Oni koji govore o vraćanju vojnog roka moraju dobro razmisliti kako to i provesti. A i djeca nisu kao nekad. Ne dižu se prije podne.

 Kao sto je ministar zastupao predsjednika, tako sad predsjednik zastupa ministra.
 Mora se uvesti obavezno sluzenje. Onima koji sluze mora se platiti u visini prosjecne plate i mora im se priznati radni staz. Kad se mora, nije tesko. :dosada

80-tak posto ljudi podržava služenje što znači da je popularno najavljivati tako nešto. Samim tim da oni ne znaju koliko bi to koštalo nego su se svi frljali nekim ciframa a na kraju ministar rekao da studija ne postoji, govori da oni nemaju nameru da to rade nego samo zamajavaju potencijalne birače.

Ја ценим да ће закључак бити да нема довољно новца за тако нешто и да ће се обука за одбрану и ванредне ситуације организовати на друге начине, од школа, преко наменских курсева и добровољних обука.

Đorđević je spominjao cifru od 600 miliona dolara ali je on pričao o svim troškovima koje treba pokriti u prvoj godini jer je vojska ostala bez velikog broja objekata a dosta objekata su zapušteni već godinama i treba ih renovirati. Tu su i troškovi nabakve opreme za to naglo povećanje broja vojnika. To nam u principu ne govori koliko bi posle početnih par godina bili fiksni troškovi svake godine.

Vučić danas odvali cifru od 130 miliona dolara godišnje za šestomesečno služenje vojnog roka. Obzirom da je ministar rekao da nije rađena studija ovo je verovatno cifra odvaljena samo da bude nešto prihvatljivo za široke narodne mase.

 ;D

[attachment=1]

Biracka patka. Imaju obicaj da sa vremena na vreme odvale nesto bombasticno za siroke narodne mase. Ako zele da prosire vojni sastav neka prvo dozvole svima koji zele da sluze dobrovoljno vojni rok da to i urade. U pitanju je manji broj ljudi koji bi finansijski bio mnogo prihvatljiviji.

Нисам сигуран одакле долазе те велике цифре. Ако је веровати подацима са интернета, ВС тренутно има око 28 хиљада људи.  Годишње за војну службу стасава око 42 хиљаде младића. Ако рачунамо да је 70% способно и нема приговор савести, долазимо до цифре од 30 хиљада људи. Ако служе по 6 месеци, то је 15 хиљада војника које треба издржавати. За толико би се смањио број професионалних војника и добровољаца. И за те професионалне војнике и добровољце је био потребан смештај, храна, одећа и здравствена заштита.

Оно што би било скупље је обука. Међутим не мислим да је у питању огромна разлика. Па и професионална војска је ваљда имала редовну обуку са бојевим гађањима.

Slažem se.

Uočava se kliše aktiviranja nekih tema koje u javnosti i našim tzv. medijima traju nedelju-dve, po pravilu na kraju bez konkretnog epiloga, a sve u cilju skretanja pažnje sa stvarnih problema.
Vidite koliko je pažnje izazvala jedna rečenica: "država razmatra vraćanje služenja vojnog roka"? Članci, reagovanja, polemike, komentari, diskusije na forumima...
Danima se samo o tome priča. A šta je ono beše bila tema pe toga? Reakcija oca Save sa Kosova i patrijarha Irineja o "razgraničenju" sa Kosovom.
A i to je takođe počelo na isti način: jedna izjava i onda burne reakcije....

I tako u krug.
Tu je i iznenađujući nivo podrške u javnosti onom dečjem kampu i negodovanje zbog zatvaranja, ismevanje ministra odbrane i ponovno otvaranje priče o služenju vojnog roka aktuelnog predsednika.

Ovih dana možemo da očekujemo novu "udicu", (a vraćanja obaveznog služenja vojnog roka neće biti, ta tema će se uskoro zaboraviti).

Маја Гојковић: Предлог о враћању војног рока у наредних годину или две пред посланицима
петак, 24.08.2018.

„Та тема је веома актуелна сада широм Европе и земље које су задржале војни рок размишљају да га продуже, а оне које су својевремено укинуле војни рок почеле су поново да размишљају да га уведу”, каже Гојковићева

ЧАЧАК – Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је данас да подржава предлог председника Србије Александра Вучића о враћању обавезног војног рока и најавила да би то питање могло да се нађе на дневном реду заседања Скупштине Србије у наредних годину до две. „То је добра идеја о којој се размишља и о којој ће се након релевантних процена, озбиљно разговарати и у Скупштини Србије за годину до две. Свакако ћу гласати за предлог ако буде дефинисан тако да се поново врати нека врста војне обавезе за млађе популације у Србији”, рекла је Маја Гојковић на конференцији за новинаре у Чачку. Она је казала да треба добро размотрити да ли би обавезни војни рок требало ограничити на три или шест месеци. „Та тема је веома актуелна сада широм Европе и земље које су задржале војни рок размишљају да га продуже, а оне које су својевремено укинуле војни рок почеле су поново да размишљају да га уведу. Другачије су околности у 21. веку у коме је присутан тероризам, као и велике природне непогоде за које становништво није припремљено”, рекла је Маја Гојковић.

Упитана да ли очекује ванредне парламентарне изборе у Србији, председница парламента је казала да су току припреме за почетак јесењег заседања Скупштине Србије, а да о изборима „нико за сада не прича, па чак ни опозиција”. Она је најавила да ће средином октобра широм Србије почети акција посвећена менталном здрављу младих под називом „Ниси сам”, додајући да ће Чачак бити први град у који ће караван стићи након промоције у Београду. „Желимо да отворено разговарамо с младима о проблемима са којима се суочавају у овим временима и како друштвена заједница може да помогне. Разговор о менталном здрављу свих нас, а посебно младих, велика је предрасуда и људи без неких отворених разговора не могу да се изборе с тим. Потребно их је охрабрити да кад имају неки унутрашњи немир и менталне проблеме, разговарају са струком”, рекла је Маја Гојковић.

Она је изразила очекивање да ће у тим разговорима поред стручних лица, попут психолога, психијатара и неуролога, учествовати и познате личности из локалних средина, и додала да очекује подршку Министарстава здравља за тај пројекат. Председница парламента је навела и да је у разговору с представницима локалне самоуправе у Чачку договорено да се у наредном периоду у том граду отворе два музеја - посвећени кошарци и рокенролу. (Бета)

Izvor: www.politika.rs

Prosta nezbiljnost...ocu piskim, necu piskim, ipak mi se piski...Kada bi Srbija mogla da dosledno prati zacrtan plan duze od godinu dve mozda bi napredovali. Kada smo vec usli u profesionalnu vojsku, bolje je da se njima posvete sredstva da budu bolje opremljeni i obuceni nego sada da se razmatra ponovno uvodjenje vojnog roka, sa zapustenom infrastrukturom koja treba da se obnovi, renovira, i sve ce to kostati opet sve x3...

U vreme kada profesionalni vojnici zahtevaju da do penzije rade u svojstvu profesionalnog vojnika, jedini način za podmladjivanje kadra je redovna vojska.

Наравно да је пуна професионализација активне војске једино право решење. Ипак, дошли смо у ситуацију када огромна већина младих нема најосновнија војна, па ни стројева знања. Не умеју да држе пушку, не умеју да пуцају, не знају да разликују јестиве од нејестивих биљака, пар најчешћих гљива, не умеју да упецају рибу, очисте воду у природи, оријентишу се у природи...
Омладина нема појма о поступцима цивилне заштите, како да поступе у случају пожара, земљотреса, поплаве. не знају да разапну шатор, направе приручно склониште, итд. Зато се кљукају информацијама о хранљивим хормонским и хемијским додацима, иду у теретану, набијају мишиће и тетовирају се.
Ја сам за враћање основне обуке у преживљавању, обуку из цивилне заштите, основа војне организације и рада са оружјем. За то је довољно 10 недеља обуке једнократно + недељу дана годишње обавезног логоровања до тридесете године, нпр. И сваки пут бојево гађање. Тежиште би, дакле морало бити на знањима цивилне заштите за већину, а за одабране и најспремније нешто више војних знања. Обука би морала бити кратка, али интензивна.

Kumbore, ako iz ovoga izuzmemo vatrenu obuku, nisu ni mene za 7 godina nista od toga ucili (pardon i orijentaciju). Znaci, problem je u kvalitetu i programu obuke. Jednom smo cak davali predlog da u saradnji sa crvenim krstom napravimo vezbu, "prva pomoc i evakuacija kod zrtava zemljotresa", imao sam kontakte u Crvenom Krstu, ljudi su bili voljni da pomognu, medjutim komandant je to glatko odbio.

 @Rade, PRV ne treba niti sme da radi u VS do penzije. Nigde u svetu nije tako, pa zasto bi bilo kod nas. Medjutim, evo sada se raspisuje konkurs za prijem cuvara u novom zatvoru u Pancevu. Umesto sto je SNS primio (kunkurs nije gotov, ali je to negde javna tajna) 200 svojih clanova, mogao je da primi 200 PRV sa 40+ godina. Mislim da je to adekvatna nagrada za usluge pruzene drzavi.

Очигледно се у професионализацију ушли без довољно промишљања шта она носи и које услове треба обезбедити, почевши од обуке, зарада па до трајања уговора и начина изласка из војске. Тадашњи министар наредио из партијско-политичких разлога а војска спровела "професионализацију" на брзину, иако је било другачијих мишљења. Не у смислу да не треба , него о брзини и начину реализације. Нажалост ни нова власт није размотрила питање квалитета обуке и статуса професионалних припадника. Војска је постала место социјалног збрињавања и тако се све актуелне политичке гарнитуре у МО и односе према том питању.

Наравно да нити може нити сме да се војнику (мислим на оне до чина млађег водника) дозволити да у војсци остану дуже од своје 30-32. године, односни не више од 3 трогодишња уговора а да не постане подофицир. И ту треба бити "немилосрдан". Сваке године би "отишло" око 1000-1500 људи и сваке године би дошло толико младих. Војску, ону у трупи морају да чине млади људи. Једино та војска може бити добра војска.

Свакако да треба осмислити начин "изласка" из војске и њиховог социјалног збрињавања што би требао бити један од главних задатака МО. За све већ постоје разна искуства других земаља и само их треба прилагодити нама. Један од тих "модела" је приоритет запошљавања бивших припадника војске у друге државне службе, у складу са образовањем и способностима. А посебно у службе које је поменуо Тихи.

Такође, сматрам да је један од начина социјалног збрињавања професионалних војника школовање, док су у војсци, за разна цивилна занимања, укључујући и факултетско образовање под повољним материјалним условима, па чак и да трошкове школовања сноси војска (наравно, уз одговарајуће уговоре). Високошколско образовање постаје све скупље и недоступне многима. Зашто војска не би подржала своје војнике у напору да се школују. Наравно, морала би се радити селкација а кандидати такође немилосрдно "везати" уговорима. При том им не би обавезно нудила и да остану у војсци, већ супротно да иду из ње кад стекну више или високо образовање а да задржи само најбоље и најспособније (и оне који хоће да остану). Истине ради, код нас оваквом начину школовања не иде на руку непостојање школовања на даљину (а посебно због скепсе многих према квалитету тог начина учења) јер је тешко обезбедити да војник из Бујановца похађа наставу у Нишу.

Такође, зависно од материјалних услова треба предвидети отпремнине за све професионалне припаднике војске у складу са дужином рада у војсци и чином који имају. У војсци САД оне су један од мотива да се остане дуже. Код њих сви професионални припадници станују у војним службеним становима (различити су услови у разним гарнизонима, нису то никакави "супер" станови, али јесу пристојни) по врло приступачним ценама. Али, зато не постоји "коначно решавање стамбеног питања", већ постоји отпремнина, која након 30 година службе у војсци износи више десетина хиљада долара. Ко оде раније отпремнина је мала, али довољна да се човек снађе. Услов да се добије је тзв. часни отпуст. Такође, професионални припадници војске не плаћају (или плаћају умањено) порезе на зараде и сл. и тд.

Дакле, има много начина да се питање професионалне војске реши ако се то питање озбиљно размотри и томе приступи. Исто то важи и за служење војног рика, односно организовање обуке за грађане (и мушкарце и жене) сличне оној коју предлаже Кумбор.

Švedska je uvela ponovno služenje vojnog roka. Ali je njena vlada obrazložila zašto to radi. Naša vlada o tome priča samo da pokupi jeftine političke poene. Ne znaju ni cenu a razlog je "pa narod hoće", neozbiljna vlast = neozbiljna država. Narod hoće i nemački standard pa to ne znaju da nam daju.

Obrazlozila? Pa ne bih bas rekao. I ovde su popustili prod pritiskom da se vrati sluzenje vojnog roka, ali uz spinovanje price da je to zbog navodnog "neprijatelja sa istoka", i ako taj "neprijatelj" Svedsku u istoriji nikad prvi nije napao, nego samo obrnuto. I tu su se samo skupljali jeftini politicka poeni. Mislis da su naveli da svako ko sluzi vojni rok mesecno dobije 500e,a na kraju jos dodatnih 4000? To na kraju ispadne 10.000 evra po vojniku, a ovamo se nema para za zdravsto, penzionere, skole itd.

Da se razumemo, daleko od toga da sam protiv sluzenja vojnog roka, ali primer koji si naveo je u krajnjem slucaju glup.

Koliko para - toliko muzike!
Vojska je veoma skupa igračka. Verujem, da oni koji su svojevremeno najavili profesionalnu vojsku nisu imali predstavu koliko profesionalna vojska košta!
Sada najavljuju delimičan prelazak na stari sistem i regrutaciju omladine u vojsku -- a verujem da ponovo nemaju pojma koliko će ih to koštati.

Osim toga, najave ''nadležnih'' da će se vojni rok služiti 3 do 6 meseci su zaista besmislene: pitam se šta za to vreme mladići mogu naučiti o oružju, oružnim sistemima, organizaciji vojske, da bi kasnije bili upotrebljivi vojnici.
Po nekom logičnom sledu regrutacija i ročna služba podrazumeva i rezervni sastav koji se kontinualno uvežbava, kroz pozivanja na vojne vežbe, kurseve i sl. Im li Srbija dovoljno para za to?

Ja sam baš protiv služenja vojnog roka ali ono što sam napisao nema veze sa tim nego sa odnosom vlade prema tom pitanju. Ukratko nemaju oni nameru da to rade nego vas zamajavaju sa ovim da ne biste pitali šta je "razgraničenje".

A Švedska vlada je postupila kao odgovorna vlada. Kandidovala je pitanje, obrazložila ga i donela zakon i na sledećim izborima će "platiti ili naplatiti cenu" shodno tome kako to bude primljeno u javnosti. To što se tebi ne sviđa razlog uopšte ne znači da je to glup primer nego nešto drugo. Švedska jeste ugrožena kao i svi ostali susedi Rusije, jer smo videli na primeru Ukrajine da Rusija ne poštuje ni šta je potpisala a kamoli šta nije. Svaka odgovorna država koja je u neposrednoj blizini Rusije mora da se priprema za najgori scenario jer kad taj scenario bude izvesan (slažem se da danas nije) biće kasno.

Kod nas se ne zna ni zašto se priča o vraćanju vojnog roka, šta je razlog toga i šta su ciljevi. Predsednik odvali "jedni kažu da hoće, drugi da neće služenje. pa dogovorite se bogamu pa mi javite šta hoćete". Dakle totoalno neozbiljno. Mi u principu ne možemo ni da kudimo ni da pordžavamo tu temu jer ne znamo šta se time želi postići i šta su razlozi. Svako od nas misli da zna razloge i ciljeve ali to su samo naša razmišljanja.

Мислим да су оба модела добра, ако се правилно имплементирају. Професионална војска не може да функционише без активне резерве. Државе које се сада двоуме око враћања војног рока имају проблем са активном резервом. То је проблем и у Србији. Како обезбедити 50 хиљада резервиста (мислим да се говори о том броју) старости до 38 година који ће се редовно увежбавати? Сви би радо копирали амерички модел, али за њега је потребан амерички буџет. Наравно, неке ствари могу да се копирају, али за то је потребна извесна количина патриотизма у друштву. Када ћемо у Београду доживети да се нпр. на стадиону Партизана, на почетку утакмице, позову преко разгласа сва активна и пензионисана војна лица, да их цео стадион поздрави и захвали се за њихову службу? Так након тога може да дође предност при упису факултета или код запошљавања. Може ли у Србији послодавац да огласи да предост имају бивша војна лица, а да га не туже за дискриминацију?

Враћањем војног рока од шест месеци, годишње би добили око 30 хиљада регрута. Могли би да задржимо исто бројно стање, а да 15 хиљада професионалаца заменимо регрутима. Тамо где су спавали професионалци спавали би регрути; оно што су јели професионалци, јели би регрути. Ако је професионална војска имала редовну обуку и увежбавање, онда ни трошкови обуке не би били толико већи.

Оно што би враћање војног рока обезбедило је неких 300 хиљада потенцијалних резервиста, који би могли бити база из које би се организовало нешто слично активној резерви.

Оно што не би требало да се догоди је да се војска ангажује као бесплатна радна снага. Тога је нажалост некада било јако пуно.

Nisam rekao da mi se ne svidja razlog, nego da je navedeni razlog laz i prica za mase. Razlog zbog cega je ponovo uvedeno sluzenje vojnog roka je taj sto jednostavno nema dovoljno onih koji hoce dobrovoljno da sluze vojsku, a da posle nastave kao VPO. Svedskim oruzanim snagama je na godisnjem nivou potrebno 4.000 regruta, kako bi popunili sva potrebna mesta u organizaciji. To je procena "Rekryteringsmyndigheten" (Agencija koja je zaduzena za regrutaciju). Izmedju 2011-2015 godine, se u proseku prijavljivalo 29.268 kandidata. Od tih kandidata su 11.244 pozvani na testove, a od tih 11.244 su jedino 2.502 regrutovani i zapoceli tromesecnu obuku. Nakon zavrsetka obuke je cilj Oruzanih snaga Svedske da na svakih deset regruta, barem osmoro ostane u vojsci i odsluzi svih sest godina po ugovoru. To se nije desilo. SvD (Svenska Dagbladet) su izvrsili istrazivanje (https://www.svd.se/sju-av-tio-soldater-hoppar-av), i dosli do podataka da od svih koji zapocnu obuku, samo 23% regruta ostane u vojsci do kraja ugovora. E to ti je glavni razlog zasto je Svedska ponovo uvela sluzenje vojnog roka, a ne neke price o baba rogi Rusiji koja ce da okupira Baltik i celu Skandinaviju.

Svedska vlada jeste kandidovala pitanje, i prosla kroz celu proceduru usvojenja predloga, ali na laznim osnovama i obmanom naroda. Ne znam za tebe, ali meni to nije odlika jedne odgovorne vlade.

Pa tebi nije zato što ti smatraš Rusiju anđelom koja nikog ne ugrožava. Samo mi nije jasno zašto si rekao da je primer glup kada je jedan od razloga baš nedostatak ljudi na služenju i kasnije rezervnom sastavu ? Upravo ono što većina i ovde govori i zbog čega traži služenje.

A ovako lepo si mogao da pričaš o švedskom problemu upravo zato što je njihova vlada bila odgovorna i dala ti sve potrebne informacije za jednu kritiku ili nekom drugom pohvalu tog zakona. Kod nas nemaš te podatke, mi ne znamo zašto nam treba služenje vojnog roka, niti šta je cilj toga. Vlada o tome ne priča. Primera radi kada SNS "uzdanica za vojna pitanja" Lazanski kaže da je služenje potrebno "da bi se kvalitetnije čistile kasarne" onda ti je jasno da  je to naklapanje i spinovanje a ne ozbiljna tema o kojoj ova vlada razmišlja.

@Lovac
 6 meseci malo za uvezbavanje vojnika? Pa obuka ni u JNA nije trajala vise od 6 meseci.

@fazan
 I profesionalna vojska se koristila kao besplatna radna snaga, i to uglavnom na ustrb obuke. To je zapravo najveci problem zasto vojska nema dobar kadar. Oni koji su spremni i zeljni da budu vojnici ne zele da budu komunalci, i to ih demotivise. Oni, koji su vojsku shvatili kao uhlebljenje, cute i rade sta god jer znaju da za bolje i nisu, a bogami nisu ni za vojsku...

 Zapravo, benefit redovne vojske je drugi. PRV, kada mu je dosta svega on podnese zahtev za otkaz i ode. Tako kada je prva brigada prreuzela duznost u KZB otislo je vise stotina PRV i imali su veliki problem da iznesu zadatak do kraja. Kod redovne vojske toga nema. Oni su tu do kraja vojnog roka.

Moje misljenje o Rusiji je nebitno. To sto ne uzimam zdravo za gotovo sve sto se servira u medijima je druga stvar, ali za to je potrebna sposobnost analiziranja i jedne i druge strane price, pa shodno tome doci to pravog zakljucka. Koliko vidim, ti drugu stranu price odmah odbacujes, i spinovanjem pokusavas da zaobidjes nezgodna pitanja, ali to je samo na tvoju stetu (generalno, ne samo u ovoj temi).

Ako ti nije jasno zasto je primer glup, sad cu ti objasniti. Ti si naveo da je Svedska vlada obrazlozila zasto je potrebno ponovo uvesti sluzenje vojnog roka. Primer je glup jer si time hteo da kazes da je to odlika odgovorne vlade, kontra vlade u Srbiji. Medjutim, u njihovom obrazlozenju nigde nije bilo price o nedostatku ljudstva, nego je jedini razlog bio pretnja Rusije. Zasto? Zato sto narod jednostavno nece u vojnike. Em zbog izuzetno niske plate, em iz drugih, pa pomalo i pacifistickih, razloga. Da su to naveli kao jedan od razloga, glasanje ne bi proslo, jer bi se to protumacilo kao da teraju ljude u vojsku, jer ne mogu popuniti redove na dobrovoljnoj bazi.

Drugo, nije Svedska vlada dala sve te informacije, nego razlicite agencije koje su tu da kontrolisu sta vlada radi, i druge agencije koje redovno prate statistiku. To je sve javno dostupno, i vlada nema ama bas nikakve veze s tim.

Za situaciju u Srbiji imas ostale clanove. Ja sam se ukljucio u temu iskljucivo zato sto si naveo Svedsku kao neki dobar primer, a ziveci u Svedskoj znam da to nije istina.

Da li razlozima za uvođenje vojnog roka u Švedskoj treba dodati i nemoć policije da kontroliše "no go" zone u velikim gradovima. Predlog je da i vojska uzme učešća i zaštiti građane.To je naravno tabu tema zbog ukupne politike prema emigrantima ( migrantima ) i njihovoj (ne) integraciji u švedski društveni sistem. Mejnstrim mediji naravno forsiraju priču o babarogi da bi se prikrili unutrašnji problemi i razlozi izdavanja priručnika za odbranu u slučaju rata.

Taj predlog je predlozen na raspravi Skupstine 17. januara ove godine, od strane Svedskih demokrata. Medjutim, vojska nema mandat da pomogne policiji s tim stvarima, nego iskljucivo ako su u pitanju teroristicki zlocini. Naravno, niko ih nece oznaciti kao takve, jer onda pada u vodu cela prica o navodnoj uspesnoj integraciji i asimilaciji stranaca u tim "no-go" zonama.

@srbin1

E pa apsolutno si netačno onda obavešten o Švedskoj. Glavni razlog je što od 2010. kada su ukinuli služenje nemaju dovoljno ljudi na služenju. 2016. je vlada (ministar odbrane) pokrenula javnu debatu o tome i prošle godine donela zakon koji je ove godine krenuo da se primenjuje. Rusija je samo jedan od razloga a ne glavni kako ti ovde pokušavaš to da dočaraš. Potpuno neozbiljno moram primetiti, jer ja to i nisam pominjao u svom prvom postu ali si ti odma stao u zaštitu Rusije iz samo tebi poznatih razloga jel ja čim nešto kažem to je da opljujem Rusiju. Meni Rusija ovde i nije bila tema, nego odnos naše vlade prema ovom pitanju i poređenje sa tim slučajem koji je skorašnji a i pominjan je od strane "tetkinog sina".

Nije tacno. Predlog je dosao iz Liberalne partije, konkretnije od Allan Widman sa jos sestoro kolega iz iste partije (Motion 2016/17:1090) (https://www.riksdagen.se/sv/dokument-lagar/dokument/motion/varnplikt_H4021090). Tacno je da se u predlogu spominje nedostatak ljudstva, ali se kao glavni razlog ipak navodi situacija u Baltickom moru i Ruska pretnja (krsenje vazdusnog prostora itd.). Medjutim, kada je to proslo dve komisije i preslo u debatu u Skupstini, prvi deo predloga (onaj o ljudstvu) nigde nema da se vidi, nego svi govore o pretnji sa Istoka, zbog cega je i predlog dobio tako veliku podrsku (241 za, 40 ne). Ne znam gde ti dobijas svoje informacije, ali ovo su zvanicni podatci iz Skupstine. Mozda centrala nija azurirana?



Da se vratimo na pocetak. Ti su u svom prvom postu naveo Svedsku vladu kao primer "kako to treba da se radi". E, ja sam na to reagovao, jer znam da ti je primer los, kao sto sam ti "docarao" vise puta. Potom si naveo da je Svedska vlada postupila odgovorno, time sto je obrazlozila pitanje, za razliku od vlasti u Srbiji. Ni tu nisi u pravu, jer je glavni razlog pitanja izostavljen iz javne rasprave. To je klasican primer obmane. Rusiju sam spomenuo jer je to bio zvanicni razlog zasto je pitanje uopste razmatrano, a ne da bih stao u odranu Rusije, kako ti kazes.

Hehehe, ko kiša oko Kragujevca.

On ga je predložio zato što ga je podržao a njegova stranka je bila na vlasti 2010 kad je ukinuto služenje. Inače čovek je predsedavajući komiteta za odbranu i član komiteta za ustavnost tako da je potpuno normalno da ga on predloži parlamentu. Politički odlična odluka vlade, mada malo vučićevska, jer se zaklanja iza opozicije u slučaju problema u budućnosti.

Evo ti novinski članci iz 2016 gde ministar odbrane najavljuje zakonv :

I hope that we are going to find a path to a more stable, robust and functional means of recruitment,” the defence minister, Peter Hultqvist, said.

https://www.theguardian.com/world/2016/sep/28/sweden-bring-back-conscription-2018
https://www.businessinsider.com/afp-sweden-to-reintroduce-military-service-2016-9

ili ovo :

The foreign minister told a meeting of senior politicians and military chiefs, attending the annual Sälen Society and Defense conference, that the government needs to examine all viable options to resolve present and future manpower needs and recruitment challenges faced by the Swedish armed forces.   

https://www.defensenews.com/home/2016/01/14/swedish-government-examines-return-of-conscription/

Na linku sto sam prethodno postavio, imas ceo transkript debate u Riksdagen pa sedi i citaj. Informacije iz prve ruke (originalni, zvanicni dokumenti) imaju veci kredibilitet od informacija iz trece ruke, tj. inostranih novina koje svoje informacije dobijaju od tumacenja izvora iz druge ruke, koji opet tumace izvor iz prve ruke na svoj nacin. Ali ako vec hoces, evo kako su clanci inostranih novina o sluzenju vojnok roka, ispraceni u Svedskoj:

https://www.expressen.se/nyheter/sveriges-varnplikt-blev-en-varldsnyhet/ (https://www.expressen.se/nyheter/sveriges-varnplikt-blev-en-varldsnyhet/)

Ali, otisli smo od kljucnog pitanja, i zasto je uopste zapoceta ova diskusija. Naveo si Svedsku vladu kao primer odgovorne vlade, a ja tvrdim suprotno. Kada se desila aneksija Krima? 2014. godine. Otkada Svedske oruzane snage imaju problem da popune radna mesta? Od 2011. godine (ako uzmemo u obzir samo godine nakon ukidanja sluzenja vojnog roka). "Politicko-bezbednosna situacija u Svedskom okruzenju" je iskoriscena kao paravan da se popune redovi u vojsci, prosto receno, jer dobrovoljno skoro niko nije hteo da ide, sto mozes videti po sledecim brojkama:

2011: 2 947 novozaposlenih vonika
2012: 2 685
2013: 2 028
2014: 1 300
itd...

Izvor (https://www.forsvarsmakten.se/sv/om-myndigheten/dokument/arsredovisningar/), imas za svaku godinu pojedinacno.

Moja poenta je da nema svrhe navesti Svedsku kao primer, jer ni Svedska vlada nije "cistih ruku".

Ne beži sa teme. Transkript sa skupštinskog zasedanja je potpuno nebitna stvar i pokušavaš sad da spinovanjem pobegneš od teme. Da ne pričam da nudiš dokaz koji samo ti možeš da pročitaš. Predlog je vladajuće koalicije a ko je predao papir na pisarnici je potpuno nebitno osim kada bez argumenta pokušavaš da opovrgneš ono što su svi svetski mediji preneli. Pa valjda bi citirali tog Alana da je od njega krenulo.

Za ovo ostalo. Ako promeniš zakon 2010. pa nećeš  valjda sledeće godine da ga menjaš odma ako pokaže negativne trendove. To je odlika neozbiljnih vlada. Svakom zakonu treba dati bar 4-5 godina da se pokaže na delu a ne menjati ga kao gaće. Shodno tome i mi smo pravili izmene u našem zakonu 2016. pa ova priča postaje još neozbiljnija jer valjda i tom zakonu treba dati koju godinu više da vidimo da li su izmene iz 2016. dobre ili ne. Ili je ova vlada odlučila da se popiša po samoj sebi pa posle 2 godine da prizna da su opet zajebali stvar ?

Ја стварно не знам шта је овоме ''srbin1''. Умјесто да вјерује медијима, он се ухватио скупштинског стенограма који је потпуно нетачан, ирелевантан и крајње небитан. И шта он зна о збивањима у Шведској, он само живи тамо читав живот.

Ako je tebi ZVANICNI transkript rasprave u skupstini, o ovoj temi, irelevantan i nebitan, a mediji su ti kao poverljiv izvor, onda stvarno ne znam zasto se uopste raspravljam s tobom. Pa mi smo u sestom razredu osnovne skole ucili da se sve sto pise u medijima ne uzima zdravo za gotovo, nego da ako hoces da proveris podatke, ides do samog izvora, a to je u ovom slucaju rasprava u skupstini, transkript debate, zvanicne beleske predloga i njene analize, itd. A sto se tice jezika, da li sam ja kriv sto u Svedskoj pisu na svedskom? Ja sam ti naveo gde mozes da nadjes izvorne dokaze, a ti lepo ukljuci Google Translate pa procitaj, nije toliko tesko.

Da si ti urednik nekih svetskih medija, da li bi citirao nekog nebitnog lika koji je samo pokrenuo to u skupstini, ili bi citirao ministra odbrane koji je na kraju glavni da se to sprovede? Mislim, nije tesko povezati tacke, jedino ako bas neces da vidis celu sliku.


E, ovde je sustinski problem sto ti mislis da je Svedska vlada ozbiljna. Da zivis ovde, da si upucen u desavanja otkad su ovi sadasnji na vlastima, ne bi tako razmisljao. Toliko su neracionalnih odluka doneli, da se o tome mogu knjige pisati. Ali, kao sto si sam prethodno naveo, nisu ONI ukinuli sluzenje vojnog roka, nego vlada pre njih (i to pre dva mandata).

Eto Raso, i kako ja sada da glasam kad ocigledno nisam upucen u to sta se ovde desava? Jedino da citam neke novine pa da mi one kazu za koga da dam svoj glas... ::)

директоре,

не знам шта си по струци, али ја као историчар ти кажем да си лупио ко маче с тавана и остао жив. транскрипт скупштинске расправе небитан и ирелевантан?!?  :krsta :krsta :krsta

Znači izvor informacije o najavi zakona iz 2016. od strane ministra odbrane je skupštinska sednica iz 2017. godine na kojoj se kao podnosioc zakona pominje predsedavajući komiteta odbrane ? Bravo, bravo majstore. Vrhunska demagogija. A čini mi se da neko treba da te obavesti da je 2016. bila pre 2017. i da na toj sednici nije mogao biti prezentovan ni zakon ni ideja nego samo rasprava o već gotovom predlogu zakona. Jel ti uopšte znaš kako funkcioniše skupština i šta ona radi ? Nije valjda da i to treba da vam se objašnjava. Jel znate kako se u normalnim zemljama najavljuju zakoni, kako teče javna rasprava i šta se onda radi kada to dođe u skupštinu ?

Samim tim što nisi znao da je glavni razlog nedostatak regruta za ovaj zakon mi je objasnio koliko si upućen u temu, tako da džaba ti što živiš u Švedskoj što reče Rašo.

A najveći biser je što ti sad daješ novu teoriju o svetskoj zaveri protiv gosn Alan-a. Eto svi svetski mediji su se udružili da ministru odbrane Švedske pripišu poene za zakon. Svetska zavera protiv liberala Švedske. Čak i deca u 6. razredu škole uče o tome. Bože mili, šta sve neću čuti ovde. A sve to samo zato što si imao neodoljivu želju da nešto o čemu veze nemaš nazoveš "glupim" jer ti se učinilo da sam je poklopio Ruse.

поклопио си ти рођо самог себе и то много пута до сада. иста школа ко и милићка  ;D

Kad nema argumenata, idemo na vređanje. Moram da priznam da sam od tebe više očekivao.

само закључак из приложеног...

Predlog je prvi put predlozen 10. septembra 2016. godine. Tada nije bila rasprava nego samo predlog, uz svu dokumentaciju, koju, ponavljam, mozes da procitas na vec navedenom linku. Prva rasprava je bila 8. decembra iste godine, a potom i 18. maja 2017. godine. Ministar odbrane je samo najavio moguci zakon, ali nikako nije mogao da konstantuje da ce on zapravo biti usvojen, jer se to nije ni znalo (javno) do 18. maja 2017. godine. Isto tako nije ni mogao da stoprocentno kaze kako ce predlog izgledati, zbog sledecih razloga.

Predlog je, nakon sto su ga predlozili Allan Widman i co., prvo pripremljen u komisiji 10. novembra 2016. godine, potom izmenjem 1. decembra 2016. godine, i nakon toga je usvojena (ne u skupstini, nego samo predlog nacrta) zadnja verzija 5. decembra 2016. godine. Taj predlog nije prosao. Zbog toga je sastavljen novi predlog, od istih ljudi, 6. marta 2017. godine, izmenjen 4. maja 2017 godine, a usvojen 10. maja 2017. godine. E, ta verzija predloga je na kraju usvojena u skupstini 18. maja 2017. godine.

Izjava ministra odbrane, tj. ta jedna recenica, nema veze sa opstom raspravom koja se vodila u skupstini i na cijoj je osnovi usvojen zakon. Zato sam ti i naveo transkripte, da procitas celu pricu, a ne jednu jedinu recenicu ministra koji tada nije mogao da zna kako ce na kraju predlog izgledati.


Ako opet procitas sta sam sve napisao, videces da sam bas rekao da je to glavni razlog zakona, ALI da u javnosti, u javnim raspravama, to nije bio slucaj, zbog vec navedenih razloga. Zbog toga se forsirala prica kako je to ustvari zbog pretnje Rusije, jer je narod tako lakse prihvatio novo uvodjenje sluzenje vojnog roka, cak i ako je interesovanje za Vojsku na izuzetno malom nivou. Ne znam sta ti tu nije jasno?


Citas li ti sta pises? O kakvoj zaveri govoris, i kakvu sam ja zaveru spomenuo? Ja sam ti skrenuo paznju na to da izjava ministra odbrane u novinama, ima vecu tezinu od izjave jednog nebitnog lika u jednom komitetu, i da na kraju krajeva, ministar snosi odgovornost a ne onaj koji je predlozio zakon skupstini.

Što se tiče teksta ja ne znam Švedski tako da dalje od naslova ništa nisam razumeo. Odgovoram isključivo na ono što ti ovde pišeš. Sada već uvodiš treću verziju događaja odkad si pokrenuo temu. Sad je 2016. a dokument ima jasan datum 2017. Interesantno da ti nije palo na pamet da prevedeš tekst na kom baziraš sve svoje tvrdnje. Nije čak ni dugačak. Kao da je Švedski svetski jezik ili bar jedan od jezika koji dosta ljudi na ovim prostorima govori.

A evo ti i dokument vladajuće koalicije u kojoj se ne pominje ni gosn Alan ni Liberali :

https://www.government.se/globalassets/government/dokument/forsvarsdepartementet/sweden_defence_policy_2016_to_2020

There are, however, challenges in the recruitment and retention of personnel, which
means that there is a continuous need for reform. The recruitment and retention of
personnel should be analysed furthered. A study will be commissioned to suggest a
sustainable manning system serving the needs of the Swedish total defence. This study
shall include an analysis of the Danish and Norwegian systems, combining both a
voluntary as well as a conscript system.

U analizi vlade su opisane sve reforme do 2020 među kojima je i ova vezana za služenje. Gosn Alan se verovatno uključio u priču kasnije po službenoj dužnosti jer je predsedavajući komiteta za odbranu Švedske. Evo ko je osmisilio reforme :

It is vital that Sweden’s defence and security policy rests on a broad political consensus.
To that extent, the Social Democratic Party, the Moderate Party, the Green Party, the
Centre Party and the Christian Democrats have agreed on a bill to parliament on the
Swedish Defence covering the years 2016 to 2020.

Dokument nosi datum 2015-06-01.

Влада Србије није ни покренула питање активирања члана закона о обавезном служењу војног рока. Та тема још у домену прича и размишљања и резултатима једне, ко зна како спроведене анкете. Новинари постављају питања полазећи од тога да је то готова ствар, а политичари неприпремљено причају како причају (углавном глупости). Надам се да влада неће ни излазити са предлогом а да претходно добро не израчуна све користи и све негативне последице овакве одлуке.

Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao nedopustivi diletantizam u svojoj "računici" o ceni uvođenja obaveznog vojnog roka, "linearno se poigravajući sa brojevima, a reč je o ljudima i o državi".

"Vučić tvrdi da je za jedan dan sam izračunao koliko košta uvođenje vojnog roka, a za tu računicu je prethodno Ministarstvu odbrane dao šest meseci", rekao je Ponoš nedeljniku "Vreme".

Ponoš, koji je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, je naveo da problem u vezi sa vojnim rokom nije od juče i da je začet kada je profesionalizacija izvedena "prebrzo i kuso", ali umesto da se stvari popravljaju, usledilo je šest godina naprednjačke vlasti tokom kojih je pokazana nedopustiva indolencija prema vojsci.

"Za šest godina nisu bili u stanju da postave bar jednog sposobnog ministra odbrane. Promenili su ih šest, među njima je bio i Vučić", rekao je Ponoš.

Ponoš je, povodom najava o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, u pisanoj izjavi naveo da se vlast bavi računicom koliko bi to koštalo, ali da javnost nije čula objašnjenje zašto je to potrebno - zbog popune mirnodopske vojske, zbog generisanja ratne vojske ili zbog promenjenog bezbednosnog ili tehnološkog konteksta.

"Kako se ovaj režim odnosi prema odbrani vidi se i iz činjenice da Vojska Srbije već godinu i po nema zamenika načelnika Genaralštaba i komandanta Združene operativne komande, nema ni zamenika komandanta Združene operativne komande, nema ni načelnike četiri od sedam glavnih uprava Generalštaba, Vojno-obaveštajna agencija godinama nema direktora, a ni Vojnomedicinska akademija nema načelnika", naveo je Ponoš.

Opširnije i snimak celog gostovanja :

http://rs.n1info.com/a416265/Vesti/Zdravko-Ponos-o-ponovnom-uvodjenju-vojnog-roka.html

Служење војног рока, спас за Србију
уторак, 16.10.2018.

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење војног рока. Професионална војска коју имамо у данашњим условима и датој ситуацији ни приближно није довољна да брани и одржава ред у земљи.

Страшне голготе и страдања наш народ доживљавао је кроз векове, па je насушна потреба да имамо јаку и организовану војску коју би чинили професионални војници и регрути, што чини хомогену целину савремене војске у држави. Недавно су двојица наших генерала у пензији изјавила, a то је „Политика” писала, да нас у случају напада неће бранити ни НАТО ни било ко други. Ми сами морамо да се бранимо, a то можемо само ако имамо јаку војску. Српска традиција је да војник служи војску, то је обавеза и велика част.

Дан одласка у војску славио се, јер се током служења војног рока стиче знање и култура, постаје се добар домаћин, човек цењен у друштву и радо виђен као отац породице. Народ то тражи ради безбедности, а и наши генерали Милосав Симовић, командант копнене војске, и Милан Мојсиловић су за то да би обавезно требало служити војску. На другој страни, министар одбране истиче како ми имамо јаку и жилаву војску, што је тачно, али је немамо довољно. Биће јака ако осим професионалаца будемо имали и кадровску војску. По општој процени и шест месеци на обавезном служењу у војсци било би довољно да се у обуци стекне основно знање.

Нико не зна и не може да предвиди шта носи дан а шта ноћ, да ли ће неко да нас нападне. Војска је та која би требало да буде спремна за одбрану у ратним условима. Изненађења су могућа, довољан је доказ бомбардовање 1999. године за које многи нису знали, па се главом без обзира од страха бежало на све стране. Познате су ми ратне тешкоће и зато као непосредни учесник ратних збивања предлажем да се уведе обавезно служење у војсци

Добривоје Михајловић
дипл. правник, виши рез. официр

Izvor: www.politika.rs

Војни рок који је трајао годину дана или мало више, стварно је могао утицати на изградњу личности, као вероватно прво трајније одвајање од породице. Данас су захтеви војске другачији, нема ни потребе ни могућности за тако дугим војним роком. Нека основна,а потом за поједине и специјалистичка обука по ВЕСу је неопходна. Ја сам практично стекао поморачка знања на нивоу трећег степена средње бродарске, уз далеко више праксе него теорије, што је уствари добро. Требало је после војске да искористим то и завршим ванредно још средњу бродарску до краја, имао бих многе повластице, али сам већ имао уписан Правни факултет.

Samo da su "novinari" još i objasnili u članku koji je to Norveški model.  ::)

--------------------------------------------------------------------------------

Vojni rok po norveškom modelu?
V. N.   04. jul 2019.

Inicijativa za jačanje oružanih snaga: Portal Balkanska bezbednosna mreža piše da bi trebalo da se razmotri mogućnost obnove služenja vojnog roka i popune rezerve po modelu iz Skandinavije

SRBIJA bi trebalo da razmotri mogućnost obnove služenja vojnog roka, jer je aktuelni koncept profesionalne vojske ne obezbeđuje popunu rezerve, ali i aktivnih jedinica. Najbolji model za to je onaj koji se primenjuje u Norveškoj, piše portal Balkanska bezbednosna mreža (BBM). Uvođenjem profesionalne vojske 2011. godine zanemarena je pasivna rezerva, aktivna rezerva nikada nije formirana, a zbog smanjenog interesovanja za vojni poziv dovedeno je u pitanje i normalno funkcionisanje aktivnih jedinica.

"O popuni rezervnog sastava nije se mnogo mislilo i sada smo došli u situaciju da je prosečan srpski rezervista 10-15 godina stariji nego njegov ekvivalent od pre pola veka i gotovo bez ikakvog kontakta sa vojskom", smatraju autori BBM.

Izvor: www.novosti.rs

Па онај по ком у буџету има пара...

Mislim da treba uvesti ponovo vojni rok ili početi proizvodnju higijenskih uložaka za momke, počeće da dobijaju.

Регрутују све (и мушко и женско), а онда око 1/7 оде на обуку која траје 6-12 месеци. Не терају оне који неће, него оне који хоће и који су способни.

Па, генерално, тако је сада и код нас. На добровољно служење војног рока иде ко жели. Други је питање капацитета које војска сада има да прихвати више добровољаца и питање трошкова за одржавање те војске.

У Србији се уписују у војну евиденцију, у Норвешкој се обави регрутни преглед. Мислим да је основна разлика у томе што Норвежани, у случају потребе, могу да повећају број оних који служе војни рок. У Србији то није могуће без промене закона, увођења ратног стања или слично. Са друге стране, између Норвешке и Србије нема никакве сличности, тако да је идеја да се примени систем војне обавезе који постоји у једној од најбогатијих земаља Запада помало чудна. Да оставимо по страни чланство у НАТО и геополитичку позицију земље.

Закон се лако промени ако постоји политичка воља. За остало се потпуно слажем.

Evo celokupnog teksta o Norveskom hibridnom sistemu. Imaju dosta interesantna resenja.

Norveški hibridni model: spoj profesionalne i ročne vojske
 
Izvor: https://www.balkansec.net/post/norve%C5%A1ki-hibridni-model-spoj-profesionalne-i-ro%C4%8Dne-vojske

Autor: Potpukovnik Egil Daltvejt, izaslanik odbrane Kraljevine Norveške

Datum: 11. 07. 2019.


Potpukovnik Egil Daltvej

Kao vojni ataše Kraljevine Norveške sa pažnjom pratim javnu debatu o pitanju služenja vojnog roka koju je načelnik generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović pokrenuo prošle jeseni. O ovoj temi i ugledanju na norveški model nedavno je pisala Balkanska bezbednosna mreža.

Pitanje vojnog roka veoma je važno za bilo koju državu a posebno za male zemlje kakva je Norveška ili Srbija. U javnoj debati je primetna podela na pobornike ročne i profesionalne vojske. Iskustvo iz Norveške pokazuje da hibridno rešenje koje zajedno čine profesionalni vojnici i oni na služenju vojnog roka može da budu dobar model za malu zemlju.

U Norveškoj je tradicija služenja vojnog roka duža od hiljadu godina. Najbolji primer toga bili su vikinški lejdanzi. Svaka lokalna zajednica imala je obavezu da čuva i oprema ratni brod. Oni su se nalazili u zajednicima koje su o tim brodovima brinule, opremale ga i održavale njegovo oružje za upotrebu u kriznim situacijama. Takva plovila su bila neophodna ljudima kada bi ih kralj pozvao u službu. Ljudi koji su upravljali brodovima nisu bili profesionalni vojnici. Kralj je ipak imao manju jedinicu profesionalnih vojnika na svom posedu.

Kada je norveška vojska formirana 1628. ovaj model je sačuvan. U garnizonima u najvećim gradovima bili su pukovi profesionalne vojske. U seoskim sredinama postojala je obaveza da četiri domaćinstva daju po jednog vojnika sa punom opremom. To je značilo da je u slučaju kriza kralj mogao da okupi relativno veliku vojsku. Godine 1779. uvedeno je obavezno služenje vojnog roka za sve muškarce.

To je potvrđeno ustavom iz 1814 i trajalo je sve do 2015. kada je donet zakon o univerzalnom služenju vojnog roka za muškarce i žene. Danas je svaki građanin ili građanka Norveške dužan da služi svojoj zemlji do 19 meseci.


Selekcija za služenje roka

Svaki mladi norveški državljanin ili državljanka prolazi kroz test program u dve faze. Prva je onlajn i pruža vojsci sve potrebne informacije o individui. Druga je poziv u regrutni centar. Tamo svaki kandidat prolazi kroz testove fizičke spremnosti, zdravstveni i psihički pregled. Sa svakim kandidatom razgovaraju iskusni oficiri i podoficiri koji procenjuju motivisanost i prikladnost svakog kandidata.

Selekcija izgleda ovako: svako ko ima fizičku spremnost iznad proseka i nema ozbiljne zdravstvene probleme se i dalje smatra kandidatom. Ako test mentalne sposobnosti pokaže da ima natprosečne vrednosti, on ili ona je i dalje kandidat. Na kraju se procenjuje koliko je snažna motivisanost i prikladnost za služenje vojske. Ukratko, vojska bira samo one osobe sa natprosečnim fizičkim i mentalnim sposobnostima kao i odgovarajućom motivacijom. Na taj način se obezbeđuje da samo "krem" mlađe populacije služi vojsku.

Danas Norveške oružane snage koriste samo 15% muškaraca i žena u regrutnom uzrastu što je velika razlika u odnosu na osamdesete godine prošlog veka kada su služili gotovo svi muškarci a žene dobrovoljno. U to vreme vojni rok je smatran teretom a sklonosti i motivisanost su se uveliko razlikovali.

Kada je vojni rok postao nešto što kroz šta će proći samo manji broj izabranih osoba mlade osobe to nisu doživele kao nepravdu. To je, naprotiv, stvorilo takmičarsku atmosferu. Mnogi mladi Norvežani vežbaju duže vremena kako bi uspešno savladali testove fizičke spremnosti na regrutaciji. Postoje čak i onlajn forumi gde razmenjuju iskustva o tome kako odgovoriti na pitanja oficira regrutnog centra i kako proći test mentalne sposobnosti.

Promenio se i pogled društva prema služenju vojnog roka. Poslodavci često biraju ljude koji su služili vojsku. To potvrđuje i razgovor koji sam vodio sa jednim privatnikom koji me je zvao pre više godina i interesovao se za jednog od mojih nekadašnjih vojnika. Rekao mi je da ne postoji bolji način da dođe do zaposlenog koji je zdrav, fizički spreman, inteligentan i motivisan.

Kako je organizovan sistem vojne obaveze?

Vojna obaveza prema našem zakonu važi od 18 do 44 godine starosti. Uobičajeno je da mlada osoba služi vojni rok sa 19 godina i to se smatra početkom vojne obaveze. Prema odluci skupštine vojnik rok može da traje maksimalno 19 meseci. Dužina trajanja roka je fleksibilna i zavisi od potreba vojske. Sada je to 6, 12 i 18 meseci. Kraći rok od 6 ili 12 meseci važi u jedinicama manjeg prioriteta. Nakon služenja roka sve ove individue postaju deo nacionalne garde i dolaze na godišnju obuku sve do 44. godine života.

U operativnim jedinicama uobičajena dužina roka je 16 meseci. Prva dva meseca su isti za celu vojsku i reč je o osnovnoj vojnoj obuci. Potom sledi dva meseca specijalističke obuke. Zatim se vojnici prebacuju u jedinice gde služe godinu dana. Jedinica menjaju pedeset posto vojnika na služenju vojnog roka na svakih šest meseci i tako obezbeđuju da deo čine osobe sa iskustvom. U tim jedinicama od 20 do 40 procenata je popunjeno oficirima, podoficirima i profesionalnim vojnicima.

Šta država radi sa vojnicima nakon služenja roka

Komandni oficir u svakoj jedinici ima dužnost da izabere vojnike koji imaju potencijala za nastavak službe u oružanim snagama i da ih ohrabre da ostanu u službi. Oni treba da prepoznaju vojnike koji bi bili dobri oficiri, podoficiri i profesionalni vojnici. Ovaj pristup se pokazao kao veoma uspešan. Najmanje 75% kadeta na vojnoj, pomorskoj ili vazduhoplovnoj akademiji služili su vojni rok.

To znači da oni imaju osnovna znanja o vojnoj profesiji i kako izgleda biti na dnu vojne hijerarhije. Nakon završetka vojnog roka veliki broj vojnika se međusobno takmiči kako bi postali oficiri, podoficiri ili profesionalni vojnici.

Profesionalne jedinice na taj način dobijaju vojnike koji su služili minimalno 6 a uglavnom od 12 do 18 meseci. To u praksi znači da je pad u efikasnosti jedinice manji u odnosu na jedinice u kojima služe vojnici koji su prošli samo osnovnu vojnu obuku. Drugi benefit jeste što tokom služenja roka vojnici stvaraju jasan stav prema vojnoj službi i znaju šta ih očekuje ukoliko se opredele za profesionalnu službu.

Svako ko nije izabran za nastavak službe prelazi u rezervu. Vojnici koji su služili rok 16 meseci prebacuju se u jedinice najviše pripravnosti. Oni će u biti rezervisti u tim jedinicama šest godina. U tom vremenskom intervalu imaće dve do tri nedelje obuke svake godine. Vojnici koji kraće služe rok prebacuju se u nacionalnu gardu. Oni će postati deo lokalnih teritorijalnih snaga nacionalne garde koja se obučava svake godine po sedam dana sve do 44. godine života.

Zašto Norveška nema samo profesionalnu ili ročnu vojsku?

Norveška je mala zemlja sa nešto više od 5 miliona stanovnika i teritorijom od 324.000 kvadratnih kilometata i akvatorijom od oko dva miliona kvadratnih kilometara. Naša geopolitička lokacija je specifična. Iako su nam ekonomske prilike vrlo povoljne mi ne možemo sebi da priuštimo dovoljno profesionalnih jedinica za sve potrebe nacionalne odbrane.

Jedinice sačinjene od profesionalnih vojnika neophodne su u savremenom okruženju gde oružani sukob može da se dogodi u veoma kratkom roku. Sastavi sačinjeni od ročnih vojnika imaju gotovo isto vreme gotovosti kao profesionalne ali manje koštaju. Profesionalne jedinice su predvodnici u razvoju znanja i sposobnosti oružanih snaga.

U slučaju velikih kriza mobilizacijske jedinice i nacionalna garda daju neophodan kvantitet i dubinske potrebe vojsci. Bez njih bi jedinice višeg prioriteta morale da se bave sa mnogo više zadataka.

Održavanje ročne vojske obezbeđuje jaču povezanost naroda i države. Mnogi ljudi u Norveškoj veruju da će narod razumeti važnost vojne službe dokle god dovoljan broj muškaraca i žena služe rok. Pored toga, na taj način uče i da sloboda naše nacije nije besplatna. Tu svest je važno održati u današnje vreme kada generacija koja je iskusila nacističku okupaciju više nije među nama.

Postoje velike razlike ali i i sličnosti između Norveške i Srbije. Obe države imaju male populacije u odnosu na veličinu teritorije. Obe imaju izazovne (ali i veoma drugačije) geopolitičke pozicije i obe se suočavaju sa izazovom visokih cena savremenih vojnih tehnologija.

Zbog toga bi elementi hibridne organizacije Norveških oružanih snaga sastavljenih od profesionalnih i ročnih vojnika mogli da budu od koristi vašem načelniku generalštaba u razmatranjima o budućnosti vojnog roka u Srbiji.

Овај модел је врло интересантан, али, колико сам схватио почива на развијеној свести и потреби да се служи у војсци. Код нас је у последњих 30-так година развијена свест да се избегне, не само служење војног рока него и било какве обавезе према држави (порез и сл.).

За почетак код нас треба позвати све који желе да служе војни рок (добровољце), уз селекцију какав и сада постоји, укључујући и ово норвешко исксуство. Наравно, дужина дужина служења војног рока мора бити дужа (као што је и у Норвешкој), а људима који служе треба признати радни стаж (и то не на основицу минималца, већ као за средњу стручну спрему, од на пример 400 евра). Зависно од тога како ово буде текло, размислити о проширењу обавезе слично као у Норвешкој. И свакако треба обезбедити средства за обуку резерве и то у трајању од најмање 20-30 дана сваке године. Без тога увођење служење војног рока опет неће имати смисла. Резерву и јединице треба разврстати на начин сличан оном како је то урадила Српска војска.

Mislim da se ne mogu uporediti Norveška i SR.
Norveška ima malo stanovnika, ali je ogromno velika zemlja, pri tom potpuno nepristupačna, osim po glavnim komunikacijama. Praktično neosvojiva. A pri tom bogata jer raspolaže velikim prirodnim resursima.

U slučaju nekog ozbiljnog sukoba (što je praktično neverovatno - osim ako ih napadnu vanzemaljci), cela vojska bi im se transformisala u dobro organizovanu gerilu, koja se skriva u neprohodnim krševitim planinama i fjordovima. I tako nešto niko ne bi mogao osvojiti i pokoriti. Osim, ako se ne bi ponovo pojavio neki Kvisling.

Sa druge strane, bitna je motivisanost stanovništva za odbranu zemlje od strane agresije.
Ako bi napravili anketu i uporedili motivisanost mladih ljudi u Sr i N za služenje vojske i odbranu svoje države, sigurno bi dobili vrlo različite rezultate. A sve je to odraz dešavanja u poslednjim vekovima. Norvežani su malo ratovali, a naša omladina je neprstano ginula vekovima, pod napadima osvajača - što turci, štu austrijanci, što švabe, i na kraju demokrate celog sveta, svi se okomiše na nas.

Ako analiziramo prethodni tekst i malo razmislimo o tome šta se o njemu pripoveda, postavlja se pitanje: gde je bila odlučnost norvežana za odbranu zemlje u toku 2. sv rata. Jednostavno su se predali fašistima, čim su se Hitlerove trupe pojavile, i nastavili su živeti svojim životom, uživajući u svom svakodnevnom blagostanju. Samo je mali broj gerilaca u nepristupačnim krajevima zemlje imao vezu i sarađivao sa saveznicima.
I ako uporedimo broj žrtava koje je Sr imala u ratovima u poslednjih stotinak godina sa brojem N žrtava, jasno je ko se više borio i ko je više ginuo za otadžbinu. Nebitno, kakav je geografski položaj zemlje. I nebitno da li su imali redovno služenje vojnog roka.

Tako da ne treba Norveški potpukovnik da nam drži nastavu o tome kako se brani domovina.

Ako te napadne ceo demokratski svet, istovremeno sa preko 1000 aviona - džabe ti sva nauka, i džabe ti u tom slučaju redovno služenje vojnog roka!
Doduše, mi 1999. nismo imali redovno služenje, pa ipak nas nisu smeli napasti pešadijom. Bili su svesni, da smo težak zalogaj, iako nismo toliko organizovani i brdoviti kao N.

Наравно да је у то време било обавезно служење војног рока...вероватно си се погрешно изразио.

На основу члана 60а Закона о одбрани („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09, 88/09 – др. закон, 104/09 – др. закон, 10/15 и 36/18), а у вези са чланом 79а став 2. Закона о војној, радној и материјалној обавези („Службени гласник РС”, бр. 88/09, 95/10 и 36/18) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),






Овом уредбом уређује се начин обучавања грађана и категорије грађана које за потребе одбране земље обучава Министарство одбране.

 


Категорије грађана које, у складу са законом, за потребе одбране земље обучава Министарство одбране су:

1) лица у резервном саставу која нису одслужила војни рок;

2) лица у резервном саставу која су одслужила војни рок са оружјем, а није им одређен распоред у резервном саставу;

3) жене војни обвезници.

Лица у резервном саставу која нису одслужила војни рок су грађани који су са навршених 30 година живота решењима надлежних територијалних органа Министарства одбране преведени у резервни састав.

Лица у резервном саставу која су одслужила војни рок са оружјем, а није им одређен распоред у резервном саставу су грађани који немају распоред у јединицама Војске Србије, цивилној заштити и другим снагама одбране.

Жене војни обвезници су жене које се воде у војној евиденцији.

 


Обучавање грађана за потребе одбране земље је процес извођења теоријске и практичне наставе, која је намењена за стицање знања, вештина, увежбавање радњи и поступака, стварање навика и развијање свести, способности и особина грађана од којих зависи успешно извршавање додељених задатака.

 


Теоријска настава, као начин обучавања грађана за потребе одбране земље, обухвата следеће садржаје:

1) место и улога система одбране у друштву и систему националне безбедности;

2) основне одредбе међународног хуманитарног права и Правила употребе Војске Србије;

3) опасности од војних и невојних безбедносних изазова, ризика и претњи;

4) развијање и неговање безбедносне културе, војничке традиције и моралних норми, као значајних компонената укупних припрема за одбрану и спровођење одбране земље.

 


Практична настава, као начин обучавања грађана за потребе одбране земље, изводи се показним вежбама и практичним увежбавањем:

1) стројевих радњи и поступака;

2) радњи и поступака руковања, употребе и одржавања наоружања и војне опреме;

3) тактичких радњи и поступака за успешно самостално и групно вођење борбе;

4) поступака отклањања или ублажавања последица проистеклих из опасности од војних и невојних безбедносних изазова, ризика и претњи;

5) радњи и поступака пружања самопомоћи и прве помоћи повређеним и настрадалим лицима;

6) радњи и поступака заштите животне средине и заштите од пожара.

 

Обучавање грађана за потребе одбране земље спроводи се кроз: основну обуку, специјалистичку обуку и друге облике обуке.

Основна обука намењена је стицању војничких вештина и овладавању радњама и поступцима потребним за извршавање индивидуалних и колективних задатака.

Специјалистичка обука намењена је стицању специјалистичких знања и вештина за одређену војноевиденциону специјалност, ради оспособљавања за самостално обављање формацијске дужности.

Други облици обуке намењени су унапређењу постојећих и усвајању нових знања, вештина и навика за извршавање задатака и дужности.

 


Основна обука се изводи у центрима за основну обуку Војске Србије у трајању од најдуже 25 дана у току календарске године.

Специјалистичка обука се изводи у центрима за специјалистичку обуку и јединицама Војске Србије у наредној години у односу на време завршетка основне обуке у трајању од најдуже 25 дана у току календарске године.

Други облици обуке се изводе у надлежним командама, јединицама и установама Војске Србије у трајању од најдуже 20 дана у току календарске године.

 


Основној и специјалистичкој обуци подлежу лица у резервном саставу која нису одслужила војни рок и жене војни обвезници.

Другим облицима обуке подлежу лица у резервном саставу која су одслужила војни рок са оружјем, а није им одређен распоред у резервном саставу и жене војни обвезници.

 


Пре позивања на обуку, грађани из члана 2. став. 1 ове уредбе упућују се, у складу са законом, на лекарске и друге прегледе и психолошка испитивања.

Позивање на обуку грађана из члана 2. став 1. ове уредбе врши се у складу са законом.

 


Грађанину из члана 2. став 1. ове уредбе позваном на обуку за потребе одбране земље коју спроводи Министарство одбране, обука се прекида, односно одлаже на његов захтев у складу са законом.

 


Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Уредба о обучавању грађана за одбрану земље („Службени лист СРЈ”, бр. 36/94 и 44/94 – исправка).

 


Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Vraća se služenje vojske?


Na konferenciji za novinare, koju je držao sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, Vučić je najavio dodatnu reformu vojske. Vraća se vojni rok?

Iako u jednoj rečenici koju je srpski predsednik Vučić izgovorio na konferenciji za medije o potrebi dodatne reforme vojske nije izražena suština tog procesa, donekle je moguće skicirati u kom pravcu će ići taj proces, smatraju vojni stručnjaci. Oni ne isključuju ni mogućnost ponovnog uvođenja vojne obaveze.

Na konferenciji za novinare, koju je držao sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, Vučić je najavio dodatnu reformu vojske, istovremeno napominjući da će Srbija stati sa kupovinom oružja. Umesto toga, srpski predsednik najavio je da će naša zemlja "na pametan način razvijati kompletan sistem odbrane", podsetio je Sputnjik.

Vojska Srbije ima tri misije i sedam zadataka, čije menjanje nije predviđeno u novom predlogu Strategije odbrane iz ove godine.

"Reforma vojske, izgleda, neće ići pravcem izmena njenih misija i zadataka, već će se, po svemu sudeći, odnositi na neki od elemenata njene sposobnosti i činilaca koji utiču na njihovu izgrađenost“, smatra general u penziji Božidar Forca.

Za generala u penziji i direktora Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitra Kovača nastavak reforme nezamisliv je bez dodatnog ulaganja u pojedine sisteme naoružanja, pre svega strategijskih sistema protivvazduhoplovne odbrane, kao što je sistem S400. Nabavka takvih sistema potrebna je, prema Kovačevom mišljenju, ukoliko Srbija želi da ostane bezbedna u narednom periodu, u ovakvom okruženju i sa ovakvim bezbednosnim izazovima.

"Što se tiče samih reformi bez dodatnih ulaganja, kako je to iskazano, mislim da se taj deo reforme prvenstveno odnosi na promenu organizacionih rešenja, strukture pojedinih jedinica, u skladu sa bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama koji su aktuelni danas i koji će biti aktuelni u bliskoj budućnosti. Pre svega, to se odnosi na povećanje mobilnosti snaga i brzine reagovanja", objašnjava Kovač.

Slično razmišlja i Forca - u organizacionom smislu, Vojska Srbije mogla bi da bude reformisana tako što će biti formirane brzo pokretne jedinice na nivou brigada, a nije nemoguće da bude uveden i sistem vojnih baza.

"To ne bi bio sistem baza kao što ga imaju zapadne zemlje - da se jedinice lociraju u bazama, nego je moguće ukrupnjavanje garnizona u okviru jednog od njih, kako bi se pojeftinile snage u smislu korišćenja resursa i drugih infrastrukturnih kapaciteta. Znači, manje brojno stanje, brzo pokretne snage, sa lokacijom u bazama. To bi, možda, u perspektivi, bila modernizacija vojske", smatra Forca.


Moguće je i uvođenje vojnog roka

Oba Sputnjikova sagovornika smatraju da je moguće i ponovno uvođenje vojnog roka, o čemu, prema Forcinim rečima, razmišljaju čak i neke članice NATO.

"Razlozi zbog kojih je vojska profesionalna nisu samo u tome što je skupa ili jeftina. Pre svega, niko nije hteo da ide u vojsku. Kada je vojska postala profesionalna, ona je u početku bila izvor zarade mladim generacijama, jer nije bilo posla. Sada posla ima, svi odlaze. U tom smislu, profesionalna vojska nije više atraktivna za mlade i, sa tog aspekta posmatrano, moguće je očekivati uvođenje vojne obaveze. Drugo, nama je dobar deo generacija izvan obuke za odbranu", navodi on.

Za Kovača ponovno uvođenje vojnog roka centralno je pitanje sa kojim će naša zemlja morati da se pozabavi u narednom periodu. Radi se o narednoj strategijskoj odluci koju će država morati da donese, ukoliko želi da očuva vojnu neutralnost, jer postojeća profesionalna vojska ne garantuje bezbednost države.

"Mi moramo priznati da, što se tiče ratnog sastava, imamo staru vojsku. Radi se o kadrovima koji su vojni rok služili davno. Sledi obnova podmlatka ratne vojske. Nema ni jedne ozbiljne države koja je proglasila vojnu neutralnost, a da nema služenje vojnog roka i da nema dodatne forme obuke stanovništva", ističe on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=05&nav_category=12&nav_id=1626664)

субота, 10.10.2020.

Отворити расправу о поновном увођењу војног рока

Председник Демократске странке Србије (ДСС) Милош Јовановић изјавио је данас да би требало у друштву отворити јавну расправу о поновном увођењу обавезног војног рока у Војску Србије.

Он је, коментаришући вежбу „Садејство 2020” која је данас одржана, рекао да се видело да су се капацитети Војске Србије, њена ватрена моћ и способност маневра, несумњиво повећали, преноси Танјуг. Према његовим речима, а како је саопштио ДСС, од највећег је значаја да се улагања у Војску Србије и њено опремање наставе, јер, наводи, држава никада не може да буде на губитку када улаже у систем одбране, баш као и када улаже у здравство или културу.

„Обавезно служење војног рока могло би се показати вишеструко корисним, како за јачање одбрамбене способности земље и учвршћивања везе између војске и народа, тако и због јачања осећаја грађанске и националне дужности”, оценио је лидер ДСС-а. Он је закључио да је за сваки демократски поредак јачање осећања дужности важно јер се њиме уједно јача и осећање за права, које поред дужности, има сваки грађанин једне земље.

Izvor: www.politika.rs

Stefanović: Ozbiljno se razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka
INFO 01.01.2021.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je večeras da se ozbiljno razmišlja o vraćanju služenja vojnog roka, ali da odluka o tome neće biti brzopleto doneta, jer je "važno da se čuju svi argumenti".

"Hoćemo da u jednoj širokoj javnoj raspravi, u razgovoru sa građanima i strukom donesemo odluku koja će garantovati da Vojska Srbije ima urednu popunu, da ima rezervu. Pažljivo osluškujemo sve argumente", rekao je Stefanović za TV Prva. On je dodao da bi se sa redovnim služenjem vojnog roka smanjila potreba za angažovanjem profesionalnih vojnika, ali i da treba razmišljati gde bi vojnici bili smešteni i kakvu bi obuku imali.
 
"Nažalost, do 2012. godine resursi, poput kasarni, regrutnih centara i centara za obuku su desetkovani, zato moramo da razmišljamo ozbiljno gde će vojnici biti smešteni, kakvu će obuku i opremu da imaju i da država i Vojska imaju korist od toga", rekao je Stefanović. Ponovio je da se ozbiljno razmišlja o tome, ali da će odluka biti doneta onda kada bude bila zrela i kada se čuju svi argumenti u konsultaciji sa svim učesnicima procesa, pre svega sa Vojskom i Generalštabom.

Izvor: www.021.rs

"Imam još veću želju da vojni rok bude ponovo obavezan"
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 2.01.2021.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović kaže da ima još veću želju da podrži ideju o obaveznom služenju vojnog roka.

Kako navodi, taj stav zastupa kada vidi koji su se sve kvazi stručnjaci sjatili da napadnu ideju jake i snažne vojske.

"Tema razmatranja mogućnosti vraćanja obaveznog vojnog roka u Srbiji, na svetlost dana je isterala sve one koji su to momentalno napali nultim argumentima, a očigledno sa jednom jedinom željom - da Srbija ima slabu vojsku", rekao je Stefanović za Tanjug. Smatra da Srbija mora da ima snažnu vojsku, kao garant stabilnosti države, vojsku koja će biti ponos i dika svoje zemlje.

"Vojsku koja ima i koja je zaslužila podršku države, a koju nažalost nije uvek imala. Želim i boriću se svom snagom za to", kaže ministar. Naveo je da nikada nije rekao da je doneta odluka o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka, već da se ta mogućnost detaljno razmatra, argumentovano i pažljivo, poštujući mišljenje građana i struke.

"Ali, valjda se samozvani marketinški i politikološki stručnjaci u vojsku i politiku odbrane razumeju bolje od vojnih generala koji su život posvetili odbrani otadžbine. I baš kada vidim koji su se sve kvazi-stručnjaci sjatili da napadnu ideju jake i snazne vojske, imam jos veću želju da podržim ideju o obaveznom služenju vojnog roka", rekao je Stefanović. Poručuo je da je Vojska Srbije stub odbrane zemlje i da zaslužuje najbolje.

"Zato nikada neću dozvoliti da se bilo ko ikada više zalaže da Vojska Srbije ne bude jaka, snažna, moderna, dobro opremljena i dobro plaćena", zaključio je ministar Stefanović.

Izvor: www.b92.net

Opet se razmišlja o vraćanju obaveznog vojnog roka, nejasno koliko bi to koštalo


Ministar odbrane Nebojša Stefanović potvrdio je da se temeljno razmatra ideja o uvođenju služenja redovnog vojnog roka, ali da je laž da se zbog toga planira otpuštanje profesionalnih vojnika. Nekadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac tvrdi da postoji ozbiljan problem sa ljudstvom, zbog sve manjeg odziva za dobrovoljno služenje Vojske. Nejasno je koliko bi državu koštalo vraćanje obaveznog vojnog roka.

Opet smo u stroju i opet komanda ne glasi ni „mirno“, ni „na mestu voljno“ – opet se po ko zna koji put u poslednjoj deceniji samo razmišlja o vraćanju obaveznog vojnog roka. Jedino je sigurno, tvrdi ministar, da eventualni povratak regruta neće značiti povlačenje profesionalaca.

„Spekulacije koje su se pojavile u javnosti da postoji ideja da se otpusti više hiljada profesionalaca iz Vojske Srbije, a povodom ideje o razmatranju uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, apsolutna su laž. Želimo jaku, snažnu, opremljenu i dobro plaćenu Vojsku“, naveo je ministar.

I dok Vojni sindikat navodi da je u poslednjih nekoliko godina zbog nezadovoljstva više od pet hiljada profesionalaca napustilo Vojsku, aktuelni ministar najavljuje i zapošljavanje novih vojnika i veće plate. A ministar u čujem mandatu se odustalo od obaveznog odlaska u vojsku poručuje da priča o vraćanju vojnog roka više nije stvar marketinga i dodvoravanja građanima.

„Očigledno da se Ministarstvo odbrane tj. Vojska Srbije nalazi u jednom ozbiljnom problemu, čak je i ministar Stefanović to naveo, a to je da je popuna jedinica i sastava u izuzetno niskom nivou – mali odziv građana za dobrovoljno služenje vojnog roka, kao i problemi pri upisu na akademiju i ponavljanje konkursa govore o tome da je ugled vojske znatno niži i pored nabavka opreme koja je u međuvremenu stigla“, ocenjuje Dragan Šutanovac.

Ako ne vratimo obavezni vojni rok, nećemo ni imati vojsku 2025, poručuju iz Pokreta Dveri.

„Na žalost, ja sam svesna da to u ovom trenutku nije moguće zbog logističkih i materijalnih problema i žao mi je što je to dnevno politička tema, a ne predmet javne široke sveobuhvatne nacionalne rasprave. Mi do 10 hiljada pripadnika rezervnog vojnog sastava gubimo svake godine zbog starosne granice, a taj se broj godišnje popunjava sa 200 do 300 devojaka i mladića koji dobrovoljno služe vojsku“, kaže Marija Janjušević iz Dveri.

Jednu od najvećih prepreka povratku regrutne vojske predstavljao bi, između ostalih, i Ustav koji garantuje prigovor savesti. Međutim, svi se ipak prvo pitaju: A koliko je ta operacija realna sa finansijskog aspekta?

„Ne bih spekulisao o tome kolika bi bila cena vraćanja obaveznog vojnog roka s obzirom da još nema precizne analize tj. elaborata koji se prema nekim informacijama već uveliko radi u Ministarstvu odbrane. Paušalne izjave iz prethodnog perioda glasile su od 50 miliona do skoro 700 miliona evra, a i jedna i druga cifra deluju kao nerealne“, smatra vojno politički analitičar Vlade Janjušević.

Nedavno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku otkrilo je da više od 70 odsto građana podržava vraćanje vojnog roka – ne zbog pretnji ili da bi se nadomestio broj profesionalnih vojnika, već da bi se mladi disciplinovali i poštovala tradicija, stoji u objašnjenju.

izvor (https://rs.n1info.com/vesti/opet-se-razmislja-o-vracanju-obaveznog-vojnog-roka-nejasno-koliko-bi-to-kostalo/)

понедељак, 04.01.2021.
Радо иде Србин у војнике...

Већина грађана Београда сматрају да је враћање обавезног рока добра идеја, јер сматрају да то доприноси већој стабилности земље, али и учењу младих дисциплини.

У Танјуговој анкети на питање да ли су за враћање обавезне редовног служења војног рока у Србији, као идеју која ће се, како је изјавио министар Небојша Стефановић детаљно разматрати, један старији господин каже да је то одлична идеја, те да треба да се врати обавезни војни рок ако не у двогодишњем трајању, макар 18 месеци и да ће то научити младе исправним вредностима. Други суграђанин кога смо срели у Кнез Михајловој каже да је начелно за реализацију такве идеје, али да умногоме зависи колико ће временски трајати та војна обавеза, преноси Танјуг. Он сматра да је најбоље да војни рок траје не дуже од три месеца. Млађи дечко каже да је против такве идеје, али не образлаже зашто, док је други како каже, апсолутно да за враћање војног рока. За једног београђанина је таква идеја у реду, али за њега је питање колико ће то финансијски коштати.

„Јесам за враћање војног рока. Имамо децу, имамо младе, зашто да не, само је веома битно колико ће нас то коштати”, објашњава он.

Друга два господина кажу да су такође за враћање војног рока, те да они имају искуство с тим и да би било добро и за младе да то то искусе. Млађи суграђанин кога смо срели у шетњи са девојком рекао је да не подржава једну такву идеју, али да нема времена да размишља и објашњава свој став, док је други који је журио да се врати на посао, када је чуо питање вратио се и рекао - да, те додао да је у свом одговору рекао све. За крај један брачни пар је са одушевљењем саслушао питање и једногласно рекао да су за враћање обавезног војног рока у Србији.

Izvor: www.politika.rs

Stefanović: Nije doneta odluka o služenju vojnog roka
VESTI Autor:FoNet 05. jan. 2021

Ministar odbrane Nebojša Stefanović istakao je da je tema redovnog služenja vojnog roka važna za Srbiju, ali da nikakva odluka još nije doneta jer je namera države da se o tome raspravlja zrelo i ozbiljno u stručnim krugovima i da građani daju svoje mišljenje.

Predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i Ministarstvo čine sve kako bi vojnik bio dobro opremljen, plaćen i osetio da ima podršku svoje države, navodi se u pisanoj izjavi Stefanovića. Redovno služenje vojnog roka podiglo je dosta bure u javnosti i dosta ljudi polemiše o tome, ali mi smatramo da treba da se povede stručna rasprava, dodao je Stefanović i napomenuo da lično podržava tu ideju, jer smatra da će na takav način vojska biti jača i efikasnija.

Tu je važno razdvojiti profesionalne vojnike, čiji broj ne da se neće smanjivati već naprotiv nameravamo da ga povećamo, i redovno služenje vojnog roka, gde će mladi imati priliku da svojoj otadžbini pruže podršku i pokažu da mogu da budu njeni vojnici. Time radimo aktivno na stvaranju rezervnog sastava, rekao je Stefanović. On je podsetio da se rezervni sastav može stvoriti samo iz redovnog služenja vojnog roka i da je to ono što nedostaje u proteklih deset godina. Važno je reći da takva odluka nije doneta, jer mi hoćemo da o tome raspravljamo zrelo i ozbiljno u stručnim krugovima i hoćemo da o tome i građani, kroz Narodnu skupštinu, daju svoje mišljenje, rekao je Stefanović.

Izvor: www.n1info.com

уторак, 05.01.2021.
М. Г.

Служење војске потребно и због стварања резервног састава

Министар одбране Небојша Стефановић истакао је да је тема редовног служења војног рока важна за нашу земљу и да је намера државе да се о њој расправља зрело и озбиљно у стручним круговима и да, наравно, грађани Србије дају своје мишљење.

„Редовно служење војног рока подигло је доста буре у јавности и доста људи полемише о томе, али ми сматрамо да треба да се поведе стручна расправа. Лично подржавам ову идеју, јер сматрам да ће на такав начин и наша војска бити јача и ефикаснија. Ту је важно раздвојити професионалне војнике, чији број не да се неће смањивати већ напротив намеравамо да га повећамо, и редовно служење војног рока, где ће млади имати прилику да на овај начин својој отаџбини пруже подршку и покажу да могу да буду њени војници. Тиме радимо активно на стварању резервног састава“, рекао је Стефановић.  Он је подсетио да се резервни састав може створити само из редовног служења војног рока и да је то оно што нам недостаје у претходних десет година.

„Оно што јесте важно да таква одлука није донета, јер ми хоћемо да о томе расправљамо зрело и озбиљно у стручним круговима и хоћемо да о томе и грађани Србије кроз Народну скупштину дају своје мишљење“, рекао је Стефановић, саопштило је Министарство одбране.

Izvor: www.politika.rs

"Ministar je ozbiljan"; Vojska obavezna sledeće godine?


General-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović kaže za RTS da osipanje rezervnog kadra više od bilo čega drugog utiče na potrebu obnove služenja vojnog roka.

Miladinović koji je i predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, kazao je da se ne prijavljuje dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje, kao i da nažalost postoji "osipanje" kod profesionalnih vojnika.

Miladinović je u Beogradskoj hronici rekao da su se od vremena kada je zamrznuto služenje vojnog roka desile neke promene na međunarodnom planu i naveo članstvo Severne Makedonije i Crne Gore u NATO-u, siutaciju u BiH oko Republike Srpske i situaciju da rukovodstvo u Prištini ne priznaje međunarodne ugovore koje su potpisali.

"Ali sve to ne bi bitno uticalo na potrebu obnavljanje služenje vojnog roka, koliko utiče osipanje rezervnog kadra. Mi svake godine praktično gubimo dve generacije - jedna generacija koja nije upućena, a druga koja je prestarela.

Za ovih deset godina izgubili smo 10 generacija koje nisu otišle na služenje, oko 30.000 godišnje, a istovremeno izgubili smo 10 generacija ljudi koji su prestali da budu vojni obveznici", objašnjava Miladinović.

Što se tiče mogućnosti dobrovoljnog služenja, navodi da se ne prijavljuje dovoljno ljudi.

"Ne prijavljuje se dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje vojnog roka u odnosu na predviđen broj", navodi Miladinović i ocenjuje kao apsurd to što se u anketama pokazuje zainteresovanost.

Kada je reč o profesionalnim vojnicima, dodaje general, relativno su malo plaćeni, pa i tu postoji postoji određena nezainteresovanost.

"Nažalost, ima i osipanja, pre svega zbog uslova života - novčanih primanja i obaveza koje treba da izvrše", kaže Miladinović i ističe da je zainteresovanost na jugu Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti veća nego u Beogradu. "Slobodnih mesta u kasarnama već ima"

Ističe da se o vojsci i troškovima vezanim za nju mora razmišljati dugoročno. "Novac koji se ulaže u vojsku, neko će reći 'bačen u bunar', ali vojska nije za danas ili sutra već za narednih 15 ili 20 godina", naglašava Miladinović.

Saglasan je da je cifra od 50 miliona evra nešto što je realno da bi se stvorili uslovi za služenje vojnog roka, ali ističe da pouzdano zna da u kasarnama u Somboru, Požarevcu, Valjevu, Leskovcu i Vranju ima slobodnih mesta zbog nepopunjenosti mesta za vojnike po ugovoru i vojnike na dobrovoljnom služenju.

"U početku možemo da popunimo ta formacijska mesta u navedenim kasarnama", smatra Miladinović i podseća da se ne radi o početku već o odmrzavanju služenja vojnog roka.

Što se tiče prigovora savesti, Miladinović smatra da je broj ljudi koji se na to poziva zanemarljiv.

Ocenjuje da bi bilo sasvim dovoljno da služenje roka traje od tri do šest meseci, i ističe da bi ispod tri meseca bilo beznačajno, jer ništa ne može da se nauči za to vreme.

Upitan koliko je ozbiljna ova priča i da li novi ministar odbrane podržava ponovno uvođenje vojnog roka i da li Ministarstvo radi na izradi elaborata, Miladinović ističe da je povodom Dana vojnih veterana 4. decembra bio na prijemu kod sadašnjeg ministra Stefanovića i da su razgovarali na tu temu.

"Tvrdim otvoreno da ministar Stefanović jeste za obnavljanje vojnog roka i u tom smislu se vrše odgovarajuće pripreme", navodi Miladinović i ukazuje da nema potrebe za nekim velikim promenama i inovacijama, samo bi se povećalo brojno stanje, što bi bio veći garant mira.


"Obnova služenja vojnog roka moguća već sledeće godine"

"Ove godine bi Skupština morala da donese odluku o odmrzavanju i pošto je budžet već usvojen, pretpostavljam da nema dovoljno sredstava za veći broj vojnika, ali ako se ove godine zakonski reguliše, iduće godine bi moglo da se pristupi obnavljanju služenja vojnog roka", zaključio je Miladinović.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=14&nav_category=12&nav_id=1795115)

Ovaj Norveški model gde i devojke i momci služe zajedno je po meni najbolji.  Ali bi kod nas moralo da se povede računa i o tome da svi kad im stigne poziv  (ili kada slute da će stići ) upisuju Fakultete i postaju "večni  studenti " da bi izbegli služenje.  Sada kada se može treba da se preduhitri i to, pa da se obaveže prvo služenje vojnog roka  (od 6 meseci, a još bolje godinu dana ) PRE  upisa na fakultet,  to jest da to bude uslov za upis na fakultet! Tako ubiješ tri muve jednim udarcem . Imaš i momke i devojke na jednom mestu u uzrastu od 18-19 godina, to će u konačnom rezultatu povećati natalitet, obučiš ih za korišćenje oružija i oruđa i što je naj važnije FIZIČKI ih razviješ  (jer su deca strašno postala debela i lenja u poslednjih 20-30 godina i izrastaju u nesposobne ljude u fizičkom smislu) i prenebregneš da oni "zavrću " domovinu kao što su radili ranije.  Postoji i ono pravo na služenje bez oružija, ali ne sme se dozvoliti da oni koji se tako izjasne služe u Pošti i umesto da budu u vojsci oni rade kao poštari!  Možeš ti druže da služiš bez oružija  ( da ne pucaš,bacaš bombu ili voziš tenk) ali ne možeš da izostaješ sa teorijske nastave i da radiš zgibove.  Znači i sa prigovorom savesti ti si u kasarni godinu dana zajedno sa drugima i radiš sve isto što i oni  ,učiš ,sklapaš, rasklapaš, ali kada oni imaju gađanje ti imaš dodatnu fizičku aktivnost.  To je pravi i jedini dobar model za nas.  U ratu oni koji su imali prigovor savesti biće u logistici.  A po onom starom modelu svi su izbegavali služenje na 101 način . Sad tome treba doskočiti, a ne biti glup ponovo.

Sve je to divno i krasno, ali od toge nema ništa. Nema love da se ponovo uvodi vojni rok.

@MOTORISTA
https://youtu.be/AwCDMCfFE4s

Aha...litl tumorou!  (https://www.cheesebuerger.de/images/midi/frech/a080.gif)

Jedini način na koji bi moglo to da se izvede a da ne košta brdo novca je da postoji obuka od 9 do 17 svakog radnog dana i pravac kući na spavanje.

среда, 13.01.2021.

О увођењу обавезног служења војног рока

Ових дана поново смо могли чути и прочитати изјаве министра одбране о потреби поновног увођења обавезног служења војног рока у Војсци Србије. И председник Србије приликом посете самохраној мајци деветоро деце Јованки Ђурић у Лаћарку говорио је о потреби увођења обавезног служења војног рока.

Србији би највише одговарао мешовити систем попуне људством у одбрамбеноим систему државе. За формацијска места која захтевају високу стручност и специфичну обуку држава треба да обезбеди буџетска средства за професионалне војнике, а сва остала фрмацијска места би се попуњавала кроз обавезно служење војног рока.

Мешовити систем попуне постоји у Немачкој, а обавезно служење војног рока у Швајцарској, Русији, Аустрији, Данској, Шведској, Финској, Норвешкој, Турској, Кипру, Грчкој, Украјини, Белорусији и Молдавији. Обавезан војни рок је у Израелу за мушкарце три године, а за жене две. У јануару прошле године и бивши министар одбране Александар Вулин спомињао је поновно увођење обавезног служења војног рока. Није се конкретно изјашњавао јер је то  по њему, озбиљна политичка и економска одлука у којој мора да учествује цело друштво.

Садашњи министар одбране Небојша Стефановић изјавио је да лично подржава идеју обавезног војног рока, јер сматра да ће на тај начин наша војска бити јача и ефикаснија. Овде долазимо и до приче још једног бившег министра одбране Драгана Шутановца који је својевремено тврдио да се укидањем обавезног војног рока иде професионалној, јачој и ефикаснијој војсци Србије. Време је показало ко је у праву, јер да се то питање озбиљно анализирало, о њему расправљало стручно и компетентно не сада би било потребе да се поново разматра. Пре доношења одлуке о обавезном служењу војног рока треба свестрано анализирати све последице које су настале због одлуке о укидању те обавезе и ко је одговоран за такво стање.

Прошло је десет година и верујем да су последице најизраженије у области занављања и попуне ратних јединица. Ту се поставља и питање колико су тачне евидентиране оцене оперативних способности војске до сада. Мислим да то најбоље знају и осећају њени припадници који радећи даноноћно покушавају да надокнаде мирнодопску непопуњеност, па и неадекватну обученост понуђеног професионалног кадра. Олаке оцене о потреби увођења обавезног служења војног рока показују и непознавање законске и друге регулативе из домена одбране земље.

Већина грађана који се изјашњавају за увођење војног рока размишљају о војсци као животној школи, али већина њих не подлеже тој обавези. Такође се поставља питање да ли би  подршка обавезном  служењу војног рока у пракси могла доследно реализовати. Стиче се утисак да се размишљање о враћању војног рока разматра као одговор на један од горућих проблема са којима се војска бори, а то је одлив кадра свих профила. У новинама сам прочитао да је из војске отишло неколико хиљада људи свих профила, а посебно професионалних војника. Војници одлазе незадовољни условима и обимом обавеза, висином примања и шансама за напредовање. Интересантно је и то да те кадрове не можемо наћи на бироу за запошљавање, јер се они морају обучавати и производити за потребе Војске Србије.

Драган Паскаш,
генерал у пензији

Izvor: www.politika.rs

Проблем попуне професионалним војницима константно постоји од када је поечтком 90-тих почело масовније увођење професионалних војника (војника по уговору) у војску. Проблем се огелдао у неадекватним квалитетну оних који се пријављују (и силом прилика примају) и нејаднакој територијалној дистрибуцији кандидата (највише их је са југа Србије, најмање из београда и Војводине). Такође, од самог почека је био проблем ниских примања, плата, статуса и напредовања. Зато је сигурно одлука о брзом (у пракси пребрзом) увођењу професионалне војске, која је тада такође прошла без стручне и јавне расправе, била погрешна. И тада су министра упозоравали генерали да то није добро. Али... ту смо где смо.

Оно што је налошије у читавој причи са професионалном војском јесте то што нису сагледани сви аспекти тог посла, нити су на прави начин решавани касније. А све, најчешће са образложењем "нема пара". А пара, као што и председник Србије каже, има.

По мом суду проблем са напредовањем није решаван кроз способност (манифестовану кроз стручно оспосбљавање и комисијско вредновање-оцењивање, односно полагање испита). Такође, по мом суди врло лоше решење (изнуђено наводним или тадашњим недостатком пара) јесте то да су војници по уговору претворени у локалце, уместо у праве државне професионалне војнике. "Уговорац" је уговором "везан" за конкретан гарнизона из кога га само ратом можеш преместити другде. Чак је проблем кад и сам жели да пређе. Тако је остало и када је уведена одлука и потпуном преласку на професионалну војку. У војскама где је професионални војник традиција он иде, након завршетка обук,е по потреби службе а не у место рођења и живљења. Исто тако, војни позив није чиновнички где је радно време од 7-15 или 9-17, већ си војник 24 часа, сваког дана у години. То се морало и мора решити кроз смештај (који, ако би га војници плаћали, мора бити симболичан) и адекватну накнаду (плату), нешто слично тзв. армијском додатку који је имала бивша ЈНА. Тај додатак не би искључивао посебне наканде код конкретног ангажовања (днвенице, накнада ангажовања у ратној зони и сл.). Наравно, ту треба узети у обзир и неке бенефите које би професионални војник могао остварити ако жели и заслужи: ванредно школовање о трошку државе, припрема за одлазак из војске-престанак професионалне каријере, отпремнина и сл. Ја станове не бих додељивао никоме у закуп, већ искљућиво као службене али бих зато онима који одлазе у пензију обезбедио пристојне отпремнине да могу купити барем просечан двособан стан.

Када је у питању обавезно служење војног рока не треба на пречац и брзо донети одлуку. Узети у обзир све позитивне и негативне чиниоце који могу утицати на тако нешто. Наравно, јавна и стручна расправа, али системски вођена, не (или барем не само као тренутно) преко јавних иступа политичара. Посебно треба узети у обзор ово што је написао генерал Паскаш, а то је да се позитивно за увођење војног рока највише изјашњавају они које то неће директно погодити. Ако се и уведе обавезно служење војног рока треба предвидети и како "казнити" оне који из разних разлога то не буду желели. Не мислим на затворске и директне прекршајне (новчане) казне, али мислим на пореске олакшице или пенале за оне који не служе војску, ограничење запошљавања у државним и јавним службама и сл, као што то има Швајцарска и др. Дакле, погледати како то други раде па то прилагодити нашим условима.

Можда је најбоље почетно решење да се повећа контигент оних који желе да добровољно служе војни рок. То не би био проблем уз одређени маркетинг, ако заиста постоји опредељење младих да служе војни рок (како то неки истраживачи јавног мњења истичу). На основу тога ће се стварно видети какво је опредељење младих да служе војни рок и да ли то има смисла.

На крају да напоменем и то да, ако се обавезни војни рок уведе, ти војници не смеју да буду физичка радна снага професионалним јединицама у виду, курира, кафе куварица, чистача зграда и прозора,  баштовани и сл. Они могу и требају да обављају уобичајене војничке задатке, наравно и да уређују и чисте просторије где бораве (укључујући и круг), али не и да се баве оним што није посао војника. Нека држава плати баштоване и оне који ће одржавати хигијену и простор где бораве и живе професионални војници.

Bojim se da će upravo biti to što si naveo.

Проблем попуне војних јединица професионалцима и добровољцима, а посебно проблем попуне резервног састава, је више-мање универзалан проблем. Све државе имају проблема. Шведска је ради тога поново увела војни рок, Немачка се спрема.  И Америка има проблема, без обзира на све погодности које ветерани добијају.

Последње генерације које су служиле војни рок прелазе у трећепозивце, активна резерва није заживела - Србија ће за 5-10 година остати без резервиста. Наравно, ако се нешто не промени.

Какво год решење да се донесе, не треба га доносити брзоплето. Потребно је направити истраживање међу онима које би таква одлука погодила - да ли желе да служе војни рок или не. (Те анкете у којима питају пензионере и жене окачите мачку о реп.) Треба бити свесан и тога да су данас могућности за избегавање војног рока неупоредиво веће него пре 20 или 30 година. То значи да се и кривичне пријаве и патроле војне полиције могу окачити мачку о реп. Моћи ћете само да посматрате егзодус младих и апсолутно ништа нећете моћи да урадите.

Какав год модел да се усвоји, он ће добити или изгубити пре свега на пропагандном пољу. Ако је пропаганда лоша - не помажу паре.

Са финансијске стране, војник који служи 12 месеци је јефтинији од двојице која служе по 6 месеци. Ако не постоји потреба да се цела генерација обучи, онда је боље позвати пола генерације, на годину дана. Американци и Британци су имали лутрију. Могуће је на основу жреба позвати само оне који су рођени на парни или непарни датум.

Учешће жена у војним јединицама је питање родне равноправности. Наравно да требају да служе војни рок, ако се он уведе.

Цивилно служење војног рока је и даље служење. Ако ти савест не дозвољава да носиш оружје и униформу - не би требало да те спречава да чистиш круг касарне.

Zašto je bolje imati obavezan vojni rok? Ministar objasnio


Uvođenje obaveznog služenja vojnog roka ojačaće Vojsku Srbije i u kadrovskom smislu, izjavio je danas ministar odbrane Nebojša Stefanović.

Kako navodi,vojska nisu samo mašine i oprema koju nabavljamo, već pre svega školovani i obučeni ljudi.

Ističe da se već neko vreme vodi široka javna rasprava o uvođenju služenja vojnog roka, koja, podseća, postoji kao ustavna kategorija, ali je suspendovana 2011. godine.

"Važno je da smo započeli široku javnu raspravu o uvođenju obaveznog vojnog roka u kojoj učestvuju profesionalci iz Generalštaba, ljudi iz sveta politike, društvenih delatnosti, ali i oni koji se u to ne razumeju", rekao je Stefanović za TV Pink i dodao da je svačije mišljenje važno.

Ističe da će konačnu odluku na kraju doneti Narodna Skupština i građani.

Stefanović kaže da je on lično za uvođenje vojnog roka i da podržava tu ideju.

O tome koliko će vojni rok trajati, Stefanović navodi da će to odlučiti struka na osnovu svoje procene koliko će regrutima biti potrebno da steknu osnovna vojnička znanja, te da će od toga zavisiti da li će trajati četiri ili šest meseci.

Inicijalna ideja uvođenja vojnog roka je, kaže, jačanje kadrovskih kapaciteta Vojske Srbije i stvaranje rezervi, jer je, ističe, jaka vojska - jaka Srbija.

Jaka vojska je, navodi, i jedan od važnih faktora odvraćanja od svakog potencijalnog napada.

Drugi razlog je, navodi, upoznavanje regruta sa onim što vojska poseduje.

A treći razlog jeste pružanje pomoći građanima u slučaju vanrednih situacijama, jer, naglašva, vojska ne služi samo za rat.

Stefanović ističe i da uvođenje obaveznog vojnog roka ne znači ukidanje profesionalnih vojnika, već će se i njihov broj povećavati.

Istakao je i da će Srbija nastaviti da modernizuje i oprema svoju vojsku, ali da je želja država da ima i kvalitetan kadar.

Stefanović je podsetio da će ove godine pripadnici Vojske Srbije dobiti i veće plate, najpre, vojnici, a onda oficiri i podoficiri.

Naglasio je da modernizacijom vojske Srbija nikome nije pretnja u regionu, kao što to pojedini iz regiona tvrde, i istakao da se nada da će svi imati model vođenja politike kao Srbija, a to je regionalni mir i stablinost, uz ekonomsko jačanje.

"Želimo sa komšijama najbolje odnose, želimo da i oni ekonomski jačaju, jer ćemo i mi time biti jači", rekao je Stefanović.

On je kazao i da se u Novom Sadu razmatra izgradnja nove velike i moderne kasarne, kao i nove vojne bolnice, kako bi svi pripadnici jedinica Vojske Srbije koji se nalaze na nekoliko lokacija u tom gradu bili skoncentrisani na jednom mestu.

Time bi ostale kasarne bile prepuštene Gradu za dalji nastavak privrednog razvoja.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=17&nav_category=12&nav_id=1796524)

Ако се већ води јавна расправа, како то каже министра, надам се да ће и ова наша мишљења узети у обзир... 8). Ипак, рекао бих да је та јавна расправа (ако је већ како рече почела) стихијна, са покушајем да се преко истакнутих политичара наметне њихово мишљење, без да се узме у обзир и она друга и потом објективном анализом дође до оптималног решења.

недеља, 24.01.2021.
Дарко Пејовић

ИНТЕРВЈУ: проф. др РАДОСЛАВ ГАЋИНОВИЋ, научни саветник у Институту за политичке студије

Војска је и оружана сила дипломатије

Нужно је да имамо обучену и бројну резервну армију, јер безбедносни изазови никада неће мимоићи простор на коме се налази Србија

Обавезни војни рок је значајна институција модерне државе јер се на тај начин стварају обучени кадрови за попуну професионалне војске која мора да постоји и опстане у Републици Србији. Нужно је да имамо обучену и бројну резервну армију јер безбедносни изазови никада неће мимоићи простор на коме се налази наша земља, каже проф. др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду. Саговорник „Политике” је аутор великог броја студија и монографија о безбедности и тероризму, као и капиталних издања „Млада Босна” и „Насиље над Србима у 20. веку”. Главни је уредник научног часописа „Политика националне безбедности”, чије су странице отворене за савремена промишљања о утицају политике на изградњу и функционисање система безбедности модерних држава.

Недвосмислено заговарате укидање суспензије обавезног служења војног рока, која је у Србији проглашена пре 10 година. Какве би користи од тога имали будући регрути, а какве друштво у целини?

Млади момци би, служећи војни рок, стицали радне навике, брже би сазревали, стицали нова пријатељства. Служећи у војним јединицама развијали би осећај поштовања према светлим примерима из наше ратне прошлости, посебно са почетка 20. века. Добробит за друштво огледала би се у томе што би економски оживели делови земље где би се градиле касарне, нарочито у пограничним подручјима где имамо проблем с исељавањем становништва. А што је најважније, значајно ће се подићи укупна борбена готовост и спремност оружаних снага. Наравно, Србија мора дефинисати витални национални интерес, затим непрекидно радити на изграђивању стратегије одвраћања и узвраћања. Што више обучених војника било би томе важном задатку значајан допринос.

Где је место војске у одбрани од тероризма?

Основни носилац борбе против тероризма је полиција. Војска се употребљава једино у ситуацијама када тероризам прерасте у масовни вид насиља – у герилу. Или, ако су терористи употребили нуклеарно или хемијско-биолошко оружје, као у случају талачких ситуација већих размера.

Колико је Србија изложена претњама које су сродне тероризму, попут идеолошког, националистичког и верског екстремизма, који имају јака упоришта у нашем окружењу?

Наша земља је континуирано изложена притисцима моћних западних држава и неких наднационалних организација, што се огледа и у нереаговању ни на једну претњу националној безбедности Србије. Штавише, много тога има њихову прећутну подршку. Срби више од једног века чекају своје место под сунцем, трпимо насиље и добијамо само лажна обећања. Угрожени смо и од НАТО „пазитеља” и од наводне помоћи лажних пријатеља, а и од зла домаћега. Све то иде у прилог нарастању и бруталном насиљу албанског тероризма на Балкану, рестаурацији и институционализацији усташких идеја у Хрватској и тоталној ортодоксној верској индоктринацији муслимана у Босни и Херцеговини.

На попису безбедносних изазова такође се налазе и насилни протести, субверзивне акције, ширење дезинформација, страха и панике...

То су велики проблеми за сваку државу. Полиција и службе безбедности су главни носиоци борбе против ових врста угрожавања. Сматрам да се мора ажурирати Кривични законик Републике Србије и да морају одговарати сви подстрекачи политички мотивисаног насиља, које угрожава функционисање државе и безбедност грађана. Специфичан вид субверзивног деловања су и заговарање одрицања од Косова и Метохије и противљење постојању Републике Српске, која је, по мом мишљењу, највећа тековина српског народа у 20. веку. Поједини медији, чак и с националном фреквенцијом, протежирају заговорнике таквих ставова. С друге стране, има медија који, пружајући простор некомпетентним појединцима, доводе у заблуду део јавног мњења. То је нарочито опасно у кризним ситуацијама као што је тренутна пандемија или масовна вакцинација, која нам предстоји. Свим тим покушајима дестабилизације и подривања безбедности ваља дати адекватан и правовремен одговор, тим пре што нас вероватно чекају и већа искушења.

Када помињемо искушења која нас очекују, многи сматрају да ће промена власти у САД донети Србији нове-старе безбедносне ризике.

Све указује да нас чека бурно пролеће. Нова америчка администрација, по мом мишљењу, неће бити на страни права и правде, него ће ићи трагом политике која је Србији отела 10.887 квадратних километара територије. Сведоци смо да Харадинај сада најављује да ће уколико освоји власт на Космету организовати референдум за уједињење с Албанијом. У разради те идеје није усамљен. А Европа ћути пред реториком која призива „велику Албанију”, што задире у суверенитет, поред Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке.

Стиче се утисак да је ЕУ сувише заокупљена својим невољама да би се бавила проблемима изван својих граница, а чини се и да за проширење има све мање ентузијазма?

Сматрам да Србија никада неће постати чланица Европске уније јер нам се за приступање, између осталих, постављају два услова које не можемо да прихватимо. Први је да успоставимо пуне дипломатске односе са земљама у свом окружењу, што би значило да признамо Косово као независну државу. А нема говора о томе да признамо Косово и Метохију по принципу да они добију све, а ми ништа. Други неприхватљив услов је да се дистанцирамо од својих највећих пријатеља, Русије и Кине.

Да ли сматрате да би ваљало размислити о ревидирању опредељења за придруживање Европској унији?

Моје мишљење је да Србија мора да остане војно и политички неутрална, отворена за све међународне економске интеграције. Да независно од ЕУ или било кога дограђујемо наш правни систем, демократске односе, одбрану. Да имамо јаку војску – дипломатија постиже боље резултате ако иза себе има јаку оружану силу. То је брана притисцима, претњама, гомилању оружаних снага на нашим границама. Срећна околност је што се 1999. бар у овом периоду не може поновити. Прошла су времена када је Русија била на коленима, а Кина далеко.

Izvor: www.politika.rs

Vučić: Otvorićemo raspravu o obaveznom vojnom roku


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je u epidemiji koronavirusa preminulo 19 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane i izrazio saučešće.

"Radili smo mnogo toga na unapređenju borbene gotovosti, na kupovini najsavremenijeg naoružanja", rekao je on sumirajući rad Vojske Srbije i Ministrstva odbrane u 2020. godini.

Dodao je da je u uslovima koji nisu laki zadovoljan radom i angažmanom naših ljudi.

"Naša vojska je faktor stabilnosti, bezbednosti i faktor odvraćanja svakoga ko bi hteo našu zemlju da napadne. Biće još ulaganja u naš sistem", rekao je on.

Dodao je da će biti otvorena široka rasprava o uvođenju obaveznog vojnog roka te da to pitanje ima dobre i loše strane.

"Neka od loših strana je što to košta preko 8 milijardi. A dobre su što ćete popuniti garnizona mesta koja su danas prazna", rekao je on.

U nekoliko mesta će se napraviti nove jedinice u Priboju, Loznici i više drugih mesta tokom ove godine, najavio je Vučić.

"Nemamo problem sa profesionalnim vojnicima kao što smo imali prošle godine", rekao je on i napomenuo da je problem što se njima nude veće plate na drugim mestima.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=01&dd=28&nav_category=11&nav_id=1802100)

Улога служења војног рока у развоју српске стратешке културе

Срђан Старчевић, Срђан Благојевић

Општа обавеза служења војног рока у Србији уведена је у другој половини 19. века, са националном стајаћом војском. Ова обавеза имала је важну улогу у развоју српске стратешке културе у младој нововековној српској држави, али и у подстицању српске војне и политичке елите да чује „шапат”“ српског друштвеног карактера и разуме оне структуре националне културе које су значајне, а можда и детерминишуће, за оно се што данас означава појмом стратешка култура. Њен развој у Србији разматран је кроз анализу деловања два различито усмерена, али комплементарна струјања, од којих је једно означено као елитистичко, а друго као структуралистичко. Без обзира на евидентне разлике, оба струјања су значајна за формирање српске војне доктрине, у освит 20. века, пред историјску буру балканских ратова и Првог светског рата.

Обавеза служења војног рока задржана је до ступања на снагу Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, коју је донела Народна скупштина у децембру 2010. године. Имајући у виду да је Република Србија донела одлуку да буде војно неутрална, преиспитивање одлуке о обустави обавезе служења војног рока логична је последица овог избора. Одлука о војној неутралности не захтева само да други субјекти међународних односа поштују такву одлуку једне државе, него и њено поштовање унутар саме државе. То значи да држава која претендује на неутралност не одустаје од одбране сопствених вредности, нити их предаје другима на милост и/или чување, већ заснива (или чува) способност кредибилне одбране свог идентитета и својих вредности.

Терет последица одлуке је тим тежи што се не рачуна на војне савезе. Неутралне земље у Европи своју способност кредибилне одбране углавном заснивају на концепту тоталне одбране, али он подразумева и велики број грађана обучених за војне задатке и задатке цивилне заштите , што призива обавезу служења војног рока. Истовремено, служење војног рока је и најбољи начин да грађани разумеју тежину одлуке о војној неутралности, али и да је прихвате као властити слободан избор и део колективног идентитета. Тиме обавеза служења војног рока (п)остаје важна упоришна тачка државе у активном обликовању стратешке културе.

Потпун текст објављен у часопису Војно Дело можете преузети овде (http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clanci/vojnodelo416/vd-416-2020-72-4-08-Starcevic.pdf)

28.01.2021

Министар Стефановић: Подржавам служење војске, одлука још није донета

Министар одбране Небојша Стефановић изјавио је данас у Скупштини да се залаже за поновно увођење обавезног војног рока, да ће о томе бити поведена озбиљна расправа, а верује да ће поново бити уведено служење војске.

"Подржавам ту идеју, одлука није донета, видећемо све факторе. Мада искрено мислим да ће то бити и да би то био корак напред за безбедност наше земље", рекао је Стефановић одговарајући на питање посланика ЈС Драгана Марковића да ли ће бити уведен обавезан војни рок или су то, како је рекао, само празне приче. Стефановић је рекао да се ради о томе да се "одмрзне" оно што је "замрзнуто" 2011. године по питању служења војног рока, али да то не значи да ће наша земља одустати од професионалне војске и да ће бити мање професионалних војника. Када је реч о поновном увођењу војног рока, Стефановић каже:

"То би биле четири генерације са око 2.500 људи по генерацији, дакле око 10.000 војника годишње".

Наводи да та тема мора да се сагледа из много углова, финансијских и по питању потреба војске и одбране земље. Стефановић је рекао да ће се у каснијој фази расправе, стручним круговима и Генералштабу препустити да размотре модалитета и како би то могло да буде урађено. Каже да је данас разговарано са председником Србије Александром Вучићем о томе колико би коштало поновно увођење редовног војног рока, као и да је председник имао корисне предлоге.

"Професионални систем војске остаје, али данас имамо ситуацију да нам је важно да појачавамо снагу наше војске и да младе војнике учимо војничким вештинама које могу да им буду важне и касније у животу", навео је Стефановић. Истиче да је то важно и да би се научили ти млади људи како изледа понос наше земље, да науче патриотску традицију и историју наше земљле, као и да слушају химну сваког данa. И да науче нешто што је врло важно и за будућност, а то је наравно и како се користи оружје и сложени борбени системи, навео је Стефановић.

"Исто је важно, сматрам да смо изгубили у класама које смо изгубили неслужећи војску, а то је активна резерва. Активна резерва је до 65 година старости, али не дај Боже да сутра морамо да зовемо у резервисте неког од 65 година. Зато морамо да сваке године уводимо нове генерације у резерву, а како када нису служили војску и не знају како изгледа пушка", истакао је министар. Стефановић каже да људи имају право на приговор савести за оружје, али да могу онда да обављају друге ствари у војсци.

Izvor: www.mod.gov.rs

(Ne)rado Srbin ide u vojnike: Vojni rok ponovo tema – populizam ili potreba?
VESTI Autor: Nenad Nešić 29. jan. 2021

Posle sastanka vojnog vrha, predsednik Srbije i ministar odbrane još jednom su pokrenuli pitanje obaveznog služenja vojnog roka, ali bez konačne odluke. Nebojša Stefanović je, kako kaže, za, i to, objašnjava, zbog jačanja snage vojske, patriotskog duha i vaspitanja mladih. Nekadašnji ministar odbrane Boris Tadić odgovara: čist populizam, jedina prava vojska je profesionalna vojska.

Čizma glavu čuva, a vojnička čizma joj već neko vreme komanduje zabunu. Zamrznuta 2011. obaveza služenja vojnog roka, po ko zna koji put vadi se iz frižidera, tek tako.

„Pa o tome ćemo da razgovaramo, o tome ćemo da otvorimo široku raspravu u javnosti u narednim godinama ili mesecima kako hoćete“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ministru nisu potrebni ni meseci, ni godine. On hoće. Stefanović objašnjava: pod jedan: vraćanje obaveznog vojnog roka nikako ne znači povlačenje profesionalaca, pod dva: prigovor savesti je odluka manjine i pod tri: državi je važno da jača patriotski duh.

„Hoćemo da učimo naše mlade ljude i kako izgleda ponos i dika naše zemlje, što jeste naša vojska, da nauče nešto o istoriji naše vojske, o našoj patriotskoj tradiciji, da slušaju himnu naše zemlje svakoga dana, da se vrati disciplina, ali i da nauče nešto što je vrlo važno i za budućnost kako se koristi oružje“, rekao je ministar odbrane Nebojša Stefanović.

„To što priča sadašnji ministar odbrane je čist populizam i potpuna besmislica, ali nije prvi put da vlasti u Srbiji neguju ono što možda i većina u tom trenutku očekuje“, smatra bivši ministar odbrane i lider SDS Boris Tadić. Nekadašnji ministar odbrane objašnjava da vojska u kojoj građani služe rok, gotovo da više ne postoji nigde u svetu.

„Većinom su se zemlje opredelile za profesionalizaciju vojske, jer su takve vojske jeftinije, a mora se voditi računa o budžetu i efektivnij,e imaju viši stepen korisnog dejstva“, rekao je Tadić.

A kod smo kod cene, predsednik države za odmrzavanje obaveznog vojnog roka ima jasnu računicu.

„To samo u objektima i obezbeđivanju hrane košta preko osam milijardi, računajte samo 70 miliona evra, pa na to i primanja za vojnike, ako je 20 hiljada, onda je to još 1.5 1.6…1,2 milijarde, ako date 30 hiljada onda je to 1,8-1,9 milijardi“, kaže Vučić. Predsednik je najavio da će se novac ove godine, ipak i pre svega, trošiti na elektronsko ratovanje – kupovinu bespilotnih letelica i radarskih sistema, a obećao je i povećanje plate zaposlenima u vojsci.

Izvor: www.n1info.com

тадић је очигледно јео бунике, кад овако прича. ако једна гарантовано неутрална швајцарска има редован војни рок, грчка, турска, израел да не помињемо, северњаци исто размишљају о поновном увођењу, што ми треба да будемо "паметни" па да држимо 10ак хиљада војника као довољно. није довољно, и тога су свесни сви. немој да треба, ако затреба неће се регрут обучити за три сата.  популизам је ово што он ради.

у принципу, највећи проблем су паре. погрешно су распоређене.

Искрено се надам да ће се, мимо традиционалне српске методе ”наврат-нанос”, овој теми приступити озбиљно.

Kako stvari stoje ipak će biti navrat-nanos.

тја... исто као што је и укинуто. ::) само што ће сад требати много више и времена и пара да се све успостави да функционише како-тако.

Ovo su svi detalji moguće obuke, a jedno pitanje se nameće kao ključno
R. DRAGOVIĆ 30. 01. 2021.

VOJNI rok, ukoliko država donese odluku da odmrzne obavezu služenja vojske obustavljenu 2011. godine, trajaće najkraće tri, a najduže osam meseci. Mladići bi za vreme provedeno u kasarnama primali određenu naknadu, a uživali bi i druge privilegije, poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi. Sve to ne isključuje profesionalni sastav koji bi i ubuduće bio okosnica oružanih snaga.

Ovo je "kostur" analiza na kojima već mesecima radi vrh Vojske Srbije povodom sve glasnijih zahteva da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka. U fokusu vojnih stratega je više scenarija, različitog trajanja, obima i cene. Odlukom da mladići ponovo idu u stroj, oružane snage bi trajno rešile pitanje popune jedinica i obučenosti rezervnog sastava, a država bi podigla spremnost građana za odbranu. Sa druge strane, ponovno uvođenje "ročne" vojske koštalo bi državu između 50 i 100 milijardi dinara godišnje.

Da je vraćanje obaveznog vojnog roka tema kojom se država već bavi potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz jasnu naznaku da će o ovom pitanju biti otvoren i širi društveni dijalog. Vučić je izneo i skicu troškova ovog poduhvata:

- Samo za obezbeđivanje hrane trebalo bi izdvojiti oko osam milijardi dinara, odnosno 70 miliona evra. Ukoliko bude određeno da regrutima sleduje i naknada, to će dodatno koštati između 1,2 i 1,8 milijardi dinara. To su loše strane ove inicijative. Dobre su, između ostalih, i što bi otvaranjem kasarni i vraćanjem vojske oživela prazna i zamrla mesta u Srbiji.

Prema saznanjima "Novosti", vojni vrh nije saglasan oko trajanja eventualnog vojnog roka - Generalštab, na bazi svog iskustva, zalaže se za period od šest do osam meseci, dok su u Ministarstvu odbrane bliži kraćoj verziji - od tri do četiri meseca. Zagovornici ponovnog slanja regruta pod opasač u prilog ovoj inicijativi navode da bi vojska time bila jača i brojnija, što nije bez značaja s obzirom na bezbednosne izazove koji postoje u svetu. Oni upozoravaju da će vrlo brzo doći vreme kada će Srbija ostati bez odbrane, jer se rezervni sastav godinama topi.

Prosta računica pokazuje da je od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, Srbija izgubila oko 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji. Prema podacima Kluba generala i admirala, od 2003. do 2010. u kasarne je upućeno oko 190.000 regruta, što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta, za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka. Stanje rezervnog sastava, zbog toga, umanjeno je za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za više od 350.000 ljudi.

- Profesionalna vojska je skupa, a omogućava delimičnu popunu samo po mirnodopskoj, ne i po ratnoj formaciji - podseća Milomir Miladinović iz Kluba generala i admirala. - Kombinovani sistem koji uključuje i vojnike na služenju vojnog roka neuporedivo je bolji. Idealno je da trećinu sastava čine profesionalci, a ostatak regruti.

Nekadašnji načelnik Vojne akademije penzionisani general Vidosav Kovačević pozdravlja svaku inicijativu za odmrzavanje obaveze služenja vojnog roka i naglašava da je to nacionalno, odbrambeno, a ne ekonomsko pitanje:

- Koliko bi koštalo budžet pitanje je neuporedivo manjeg značaja spram pozitivnih efekata koji bi bili postignuti. Nedopustivo je da zbog jedne pogrešne odluke iz 2011. skoro pola miliona mladih ljudi, u punoj životnoj snazi, nije obučeno da brani sebe, svoju porodicu i svoju državu.

Metla ili puška

PRIGOVOR savesti kao model za odbijanje služenja vojske i nošenja oružja ustavna je kategorija i svakako će imati svoje mesto i u budućim konceptima vojnog roka. Postoji, međutim, i ideja da služenje otadžbini uz prigovor savesti bude najmanje dva puta duže od vojnog roka i da se obavlja u - komunalnim preduzećima.

U trećini Evrope verni državi

OD 40 država u Evropi koje imaju oružane snage, u 14 postoji vojni rok. Na ovom spisku je večno neutralna Švajcarska, zatim Danska, Švedska, kao i Grčka koja je u okviru jačanja oružanih snaga prošle nedelje donela odluku da vojnu obavezu produži sa devet na dvanaest meseci. Većina armija najsnažnijih država na svetu bira kombinovani model, koji uključuje profesionalni, ali i regrutni sastav. Poslednjih godina u Evropi je sve više inicijativa za ponovno uvođenje služenja vojske, čak i u državama koje su od ovog modela odavno odustale.

Stefanović: Služenje otadžbini nije razonoda

MINISTAR odbrane Nebojša Stefanović rekao je juče da Dragan Đilas i njegovi saradnici pokušavaju da obezvrede Vojsku Srbije, kao i da čine sve da ideju o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka obezvrede i obesmisle. Stefanović je u saopštenju naveo i da idu čak dotle da kažu da je uvođenje vojnog roka populističko i nepotrebno, kao i da se vojni rok služi iz razonode.

- Nikada neću dozvoliti da se neko poigrava sa Vojskom Srbije. Služenje vojnog roka i služenje svojoj otadžbini nije razonoda. To je svetinja i ponos - poručio je Stefanović i ponovio da država još nije donela odluku o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, ali da je on lično podržava.

Izvor: www.novosti.rs

Колико ја уочавам из ове расправе би свакако требало одстранити све актуелне "позиционе" и "опозиционе" политичаре. Заправо, могли би учествовати у томе ако се строго држе теме. Мада, знам да је то немогуће јер је политика, боље речено политиканство свеприсутно...

Što se tiče profesionalne vojske, našao sam video o platama u svim vidovima OS SAD:

https://youtu.be/GG_oxffuplU

https://youtu.be/ojyZyLWqpfA

недеља, 07.02.2021.
Милан Галовић

Одлука о обавезном војном року до октобра

Израчунали смо да би за 10.000 регрута редовно служење војног рока годишње коштало укупно око осам милијарди динара

За нас је, као државу, важно да имамо младе људе који ће познавати војску и који ће знати како се брани земља. Постоји доста разлога због којих би они могли да буду мотивисани и задовољни служењем војног рока и да то не буде, како неки кажу, губљење времена већ корисно време, а да буду од користи и својој земљи, систему одбране и грађанима, каже у разговору за „Политику” Небојша Стефановић, потпредседник владе и министар одбране. Он се јасно изјаснио да је за поновно увођење војног рока и тиме практично отворио друштвени дијалог o овoj теми.

Како ће изгледати јавна расправа о могућем поновном увођењу обавезног служења војног рока?

Јавна расправа се суштински већ води, и у стручним круговима и у јавности, можда само недостаје формализација те расправе у парламенту, што зависи од Народне скупштине. У наредним месецима очекујем да ће Генералштаб имати коначне ставове, као најозбиљнија стручна институција ове земље позвана да да мишљење о овом питању. Тада ћемо имати и формулисан став како желимо да војни рок изгледа, односно шта војска види као најбољи модел редовног служења, и колико би прецизно од разматраних од четири до девет месеци требало да траје. Очекујем, угрубо, да негде до септембра или октобра имамо одлуку државе да ли жели „одмрзавање” обавезе служења војног рока. До тада ћемо наравно имати све детаље како би војни рок изгледао. Постоје различита мишљења о томе, али са истим циљем ‒ да војска буде ефикаснија, да можемо да рачунамо на јачи састав, да сви задаци који буду стављени пред војску у наредном периоду могу да се изврше са довољним бројем људи и да један део људи вратимо у резервни састав. Ми током минулих десетак година нисмо десет генерација увели у резервни састав. Ти људи не могу бити упућени на било какав задатак, јер нису завршили ни основну обуку и немају никакво знање о војсци. Плус изгубили смо десет генерација које су старије од 65 година и које нису више у резервном саставу. То су неки од приоритета који ће утицати и на дефинисање и на дужину војног рока, али је ту још много параметара, почев од цене. Израчунали смо да би за 10.000 регрута редовно служење војног рока годишње коштало укупно око осам милијарди динара (униформе, храна, гориво, грејање, смештај, превоз...). Додатна цена би биле плате, уколико би се донела одлука да их регрути примају, и то би било још око 1,2 до 1,8 милијарди, у зависности да ли би биле 20.000 или 30.000 динара.

Да ли би био прихватљив модел који користе неке скандинавске земље, да се сви регрути уводе у евиденцију, а држава позива само неке од њих да служе војску?

Не, определили би се за то да сви који стичу законски основ и могу бити упућени на одслужење војног рока буду позивани. То је модел о ком разговарамо и за који мислим да би био најкориснији. Фактички би се сви који испуњавају услове позивали на одслужење војног рока, након што напуне 18. година. Наравно, постојала би могућност да се служење војног рока одложи због школовања или неког другог оправданог разлога. Такође, постојала би и могућност позивања на приговор савести, што постоји у уставу. Разматрамо и да ли би такве регруте упућивали у јединице на дужности које не подразумевају ношење оружја у можда дужем временском трајању од осталих регрута, или да војни рок служе у неким другим институцијама под другим условима. Дакле, то су све модели који постоје у Европи и у свету и ми разматрамо које су добре праксе. Војна обавеза би важила за мушкарце, док ће жене моћи и даље да служе војни рок добровољно, као што то могу и сада.

Осим традиције, шта је суштински разлог за враћање обавезе служења војног рока?

Традиција је важан елемент, али не и пресудан. За нас је, као државу, важно да имамо младе људе који ће познавати војску и који ће знати како се брани земља. Мислим да је важно и то што ће знања стечена у војсци моћи да користе и у животу ван војске. Рецимо, војници на одслужењу војног рока могу, чак и ако немају возачку дозволу Б, полагати за Ц категорију, чиме стичу аутоматски и Б категорију, и мислим да је то свакако значајна уштеда за њих, јер не морају сами да издвајају тај новац. Такође, могу да се оспособе за куваре, да науче да користе системе везе, да буду механичари и стичу друге праксе и искуства... Да прођу обуке у нашим јединицама, укључујући и специјалне, као и да служе у информатичким и научним четама, где би дали допринос систему одбране. И укупно постоји доста разлога због којих би млади људи могли да буду мотивисани и задовољни служењем војног рока и да то не буде, како неки кажу, губљење времена већ корисно време, а да буду од користи и својој земљи, систему одбране и грађанима. Имаћемо јачи резервни састав, а неки од њих сигурно ће пожелети и да остваре каријеру у војсци.

Колики је напор система одбране да се обезбеди довољан број професионалних војника?

Велики. То је било далеко лакше када је Србија била економски слаба. Повремено можемо чути од неких пензионисаних војних старешина како су лако попуњавали јединице у време када је просечна плата у Србији била око 300 евра, незапосленост око 26 одсто, те је једини сигуран посао могао да се нађе тамо где је био стално отворен конкурс, попут војске, без обзира на ниске плате. Данас привреда Србије јача, просечна плата у земљи је око 512 евра и имате могућности да нађете посао у различитим секторима. Илустрације ради, тренутно радимо на успостављању пешадијског батаљона у касарни у Лозници, где ми градоначелник каже да постоје две нове фабрике у којима је просечна плата 50.000 динара. Дакле, војска мора да стигне ту плату да би се неко определио да ради тежак посао професионалног војника. И то су све изазови са којима се суочавамо. Захвалан сам председнику Александру Вучићу што је имао слуха на тему плата, то сам му изнео чим смо обавили анализу шта је хитно потребно да се уради у систему одбране. То је нешто без чега нема напретка. Побољшање стандарда запослених и наставак опремања и модернизације војске су најзначајније циљеви, које сам поставио себи као приоритет у овом ресору. Изузетно сам задовољан што су плате нашим припадницима повећане, упркос свим искушењима и проблемима које је донела пандемија ковида 19. Ишли смо на нелинеарно повећање од 9,2 до 17,6 одсто за све припаднике ВС и МО. Највише повећање иде војницима, па онда подофицирима и на крају официрима. Хоћемо да људи у ВС и МО виде да њихова држава брине о њима.

Колика ће бити плата професионалних војника после најављених повећања?

У марту, када укупно повећање ступи, десетар са десетак година стажа ће имати 56.500 динара, што је скоро седам хиљада динара више него у децембру. И наравно није довољно, тако да ћемо и у овој години наставити да радимо на повећањима. Наш циљ да војник кад тек почне да ради има минимално 50.000 динара, а водник, као први подофицирски чин, да нема мање од 60.000 динара.

Које ће бити прве вежбе после шестомесечног мораторијума?

Одлука о мораторијуму на вежбе истиче 8. марта и прецизне договоре имаће тек по његовом истицању. У међувремену, разговарамо са свима, али вежбе још нису заказане. И страни партнери су свакако опрезни због ковида и од развоја ситуације са пандемијом ће наравно зависити даљи планови. Као неки значајнији термини за сада се помињу они у другој половини године. Фокусирани смо на вежбу „Платинасти вук” у бази „Југ”, у септембру или октобру, вежбу „Партнерство за мир”, која ће бити одржана на нашој територији, а добили смо позив и за трилатералну вежбу „Словенско братство” за крај септембра. Имаћемо и неколико билатералних вежби на нашој територији, које су у процесу договарања, али као што рекох, све зависи од ситуације са пандемијом ковида. Вежбаћемо са свима који то желе, јер је Србија војно неутрална, немамо никав проблем да имамо вежбе и са Русима, Американцима, државама ЕУ, Кином, НАТО, ОДКБ... Свима онима који ће помоћи да наша војска има бољу интероперабилност. Наш додатни фокус је, наравно, на земљама ЕУ зато што са њима имамо и велики број мисија и у Африци и на Блиском истоку, а размишљамо и о појачању мисије на Кипру. Ове мисије су изузетно важне за нас и да би наши војници стекли искуства и да би били компатибилни са јединицама ЕУ. Очекујем динамичну годину, али реално због ковида ће вероватно тек наредна бити са међународним вежбама у пуном замаху. Иначе највише волим када наши партнери из света дођу у Србију, јер овде на таквим вежбама можемо да ангажујемо највећи број припадника наших јединица, за које је то изузетно искуство.

Да ли ће, како је најављено, бити постављен радар на Златибору?

Радимо на постављању и те радарске тачке и на модернизацији радара који су у саставу војске, али разматрамо и шта би било потребно од нових. Наша жеља је и да вратимо радарску тачку на Копаонику, али ту постоје наравно проблеми који нису лако решиви. То међутим остаје стратешки циљ наше војске. Разговарао сам о томе и са командантом Кфора генерал мајорем Франком Федерићијем и командантом Здружених снага НАТО у Напуљу, адмиралом Робертом Бурком. Видећемо шта је став НАТО-а, пошто се та тачка на Копаонику налази у Копненој зони безбедности, која је и у надлежности команданта Кфора.

Због чега сте се заложили за интензивнију сарадњу ВС и Кфора?

Желим да увек имамо могућност брзе и директне комуникације, јер је Кфор ту да обезбеди стабилност на КиМ. Када дође до подизања тензија у нашој јужној покрајини веома је важно да Кфор предузме све кораке да се те тензије спусте и да заштити српско становништво, пошто албанско нико ни не угрожава. Тражио сам да Кфор пружи безбедност српском становништву и верујем да Федерићи разуме позицију српског народа. Такође, постоји могућност интензивирања заједничких патрола у циљу и побољшавања међусобног поверења и веће безбедности. Наиме, постоји проблем дивље сече шума у КЗБ, где су наоружани Албанци отварали и ватру, тако да мислим да би управо те учесталије заједничке патроле дуж административне линије смањиле ту врсту опасности. Сем тога, Такође, познато је да део држава учествује и у покушају трансформације тзв. КБС у тзв. војску и сматрамо да ту НАТО мора да има значајнију улогу и да спречи такву врсту деловања која није у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Кфор би управо ту могао да има значајнију улогу и да утиче да такве снаге не улазе на север КиМ без сагласности и не уносе страх међу српско становништво, спроводећи застрашивања Срба. Ту су наравно и могућности сарадње у заједничком супротстављању тероризму, с обзиром на повратак бораца са сиријског ратишта на КиМ, јер је међународни интерес спречити стварање терористичких ћелија.

Izvor: www.politika.rs

понедељак, 08.02.2021.
Биљана Баковић

СПС: Да и жене могу у војску

Социјалистичка партија Србије (СПС) се апсолутно залаже за увођење обавезног војног рока. Србија је одувек имала јаку војску и она је један од кључних темеља очувања националног идентитета и државног суверенитета, а увек је била институција којој су грађани највише веровали. Мишљења смо да треба покренути широке јавне расправе релевантних друштвених чинилаца о овој важној теми, али и пажљиво чути ставове и мишљења наших грађана.

Свакако препуштамо Министарству одбране РС да донесе одлуку о том питању, узимајући у обзир безбедносне изазове, ризике и претње у региону, као и економску ситуацију у земљи. СПС посебну пажњу жели да скрене на чињеницу да су припаднице ВС учествовале у бројним међународним мисијама у којима су биле и одликоване, и зато се залажемо да уведемо новину, да наше грађанке имају могућност служења војног рока.

СДПС: По норвешком моделу

Као земља у различитим државним облицима, имали смо два модела служења војног рока: обавезни и професионални. Први се показао као превазиђен и прескуп, а други недоречен, са проблемом који се односио на попуну активног, али и резервног састава. Добро је да имамо дебату о овој теми, и сматрамо да одлуку треба да донесемо на основу економских могућности и одбрамбених потреба, са више прагматизма, а мање емоција. Данас у свега 14 европских земаља имамо обавезан војни рок, јер је интенција ка професионализацији оружаних снага, а моћ једне земље више се мери снагом економије него њене војске, указују у Социјалдемократској партији Србије (СДПС).

Зато ми предлажемо да наставимо рад на унапређењу постојећег система професионалне војске, што подразумева даље улагање у побољшање животног стандарда и услова рада њених припадника, повећање примања и решавање стамбеног питања припадника војске, али и инвестиције у војну инфраструктуру. Такође сматрамо да младим људима треба оставити могућност избора да ли ће обући униформу или не. С тим, да онима који се одлуче за служење војног рока треба дати различите подстицаје, као рецимо у Норвешкој, где млади имају одређене привилегије након служења, у виду помоћи током школовања или приликом запошљавања у државним службама. На тај начин ћемо подстаћи више младих људи да се пријаве за служење војног рока.

СПАС: Немамо ништа против

Нисмо ту тему до сада посебно обрађивали, али ако дође неки предлог те врсте, са јасним аргументима и анализом, од неке стране, размотрићемо га. У суштини немамо ништа против враћања војног рока уколико је процена да ће безбедност и готовост државе бити на вишем нивоу. Наравно, много ствари је ту битно уклопити, ако се обавезни војни рок враћа. Од дужине трајања, преко буџета који треба да се обезбеди, простора, итд. Није то тако једноставна одлука. Свакако смо спремни о томе да разговарамо, кажу у Српском патриотском савезу (СПАС).

ДСС: Војни рок минимум шест месеци

Апсолутно је потребно вратити обавезно служење војног рока јер се тиме, на првом месту, знатно јача одбрамбена способност земље као и могућност одбране националних интереса уз истовремено очување мира. Војни рок би морао да траје минимум шест месеци, а за одређене специјалности и дуже. За појединце који би уложили приговор савести, свакако би се обезбедила могућност служења без оружја, што у униформи за потребе логистике, што цивилно у одређеним и јасно дефинисаним институцијама и организацијама које служе јавном интересу, каже Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије (ДСС).

ЛСВ: Прескупо и неадекватно безбедносним изазовима

Враћање обавезног војног рока није прихватљиво јер је прескупо и неадекватно безбедносним изазовима. Војсци треба нова концепција одбране заснована на стратегији сукоба ниског интензитета карактеристичног за ратовање у несразмеру бројности и опремљености између сукобљених страна. Велики број непрофесионалних и неопремљених војника, мобинг, непотизам и понижавајући услови рада још више ће резултирати напуштањем војне службе и избегавањем војног рока одласком у иностранство. А услов свих услова мора бити решавање питања убиства двојице гардиста на Топчидеру 2004. године. Само тако би започео процес враћања поверења у војску, каже Велимир Ковачевић, председник Стручног савета за одбрану и безбедност Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ).

Izvor: www.politika.rs

понедељак, 08.02.2021.
Маријана Авакумовић

Подстрек економији или бацање новца

Обавезни војни рок није толико велики трошак за државу, али мишљења економиста су подељена да ли нам је потребан и какву корист имамо

За државу не би требало да буде проблем да храни војнике и плаћа им накнаде за време одслужења војног рока, јер прерасподелом у буџету за то увек могу да се пронађу паре, сложни су економисти. Али су њихова мишљења подељена да ли нам такав трошак треба и какву економску корист има сваки град у коме постоји касарна. Трошак од око 70 милиона евра за издржавање 10.000 војника није много велики, јер трошимо милијарде евра за разне ствари, каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета. Он сматра да увођење обавезног војног рока може Србији да донесе економску, али и друштвену корист.

Као неко ко је служио редовно војни рок у Сомбору, каже да су мештани добро живели од издавања станова родбини која је долазила у посету војницима, локални ресторани и продавнице, које су снабдевале касарну, такође су имали користи. Наша некадашња војска није била неко ко је само трошио новац, каже Савић. Пре тридесет или четрдесет година није било ниједне велике акције коју војска није подржавала у смислу спашавања људи, изградње мостова (јер су имали јаку грађевинску оперативу), а многи пасивни делови Србије су имали какав такав излаз у свет захваљујући војсци.

‒ Војска је заиста била школа живота. Из ње излазе мало другачији и васпитанији људи него што у војску дођу, са много више знања и социјалне укључености у колектив ‒ наглашава Савић.

Као професор је уочио да студенти који су долазили на факултет после одслуженог војног рока, када су куцали на било која врата, чиновника или професора, сачекали би најпре да им се каже слободно, па потом улазили у просторију. Осим васпитања, многи су стицали корисна знања, наглашава професор Економског факултета. Према његовим речима, млади људи који су долазили из пасивних крајева су научили доста практичних послова. Многи су у војсци положили возачки испит, па су касније релативно лако налазили посао. Студенти медицине су одлазили у војне гарнизоне, дежурали са искусним војним лекарима, учили и стицали искуство.

‒ То је ипак био уређен систем који је имао одређене мане, али је био најуређенији систем који смо имали ‒ каже Савић и додаје да има много разлога због којих треба размишљати о поновном увођењу војног рока, не улазећи у оне безбедоносне. Према његовим речима, у градовима у којима би оживеле касарне била би подстакнута потрошња, јер касарне троше доста за исхрану, одржавање. Шивење постељине и војних униформи би донео посао текстилној индустрији. Са тим што ће повратак младих људи у касарне наметнути и трошак обнове тих зграда јер су многе девастиране, а неке су чак промениле намену.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, са тим се не слаже. Он сматра да би Србија требало да укине војску, а да оне који су се затекли у војсци на хуман начин пензионише и испрати.

‒ Међународни односи су такви да о у сукобима у којима би војска имала шта да ради, не одлучујемо ми него велике силе. Тако да мислим да је финансирање војске бацање пара, а посебно је штетно и бесмислено наоружавати војску, што се дешава током последње три или четири године. Чини ми се купујемо опрему за војску и полицију више него што би морало. Полиција је потребна и без ње ниједна земља не може опстати. Србија са војском нема шта да ради на међународној позорници ‒ уверава Маџар.

Ипак за ову годину држава је за војску определила 36 милијарди динара, што је три пута више него за полицију. Фискални савет је кроз своје анализе више пута указивао да трошимо много пара на наоружавање, а то нам је, сматра, беспотребно. Србија за капиталне расходе у војсци и полицији издваја 0,7 одсто БДП-а, земље централне и источне Европе 0,3 одсто БДП-а. Уопште га не импресионира, како каже, то што би дошло до повећања промета зато што би оживеле касарне, војницима у посету дошли родбина и пријатељи који би у тим градовима плаћали преноћиште и храну.

‒ То нису активности које стварају доходак. То су активности које троше доходак. Наш проблем никада није био са недовољном потрошњом и тражњом, него смо се увек суочавали са проблемом недовољне производње, ограничених капацитета и мале ефикасности у тим производним системима. Тако да мислим да је идеја о увођењу војног рока лоша ‒ каже Маџар. Он скреће пажњу да у власти постоје неки сектори који су за то заинтересовани и који у томе виде могућност своје промоције, али то што је добро за њих није добро за друштво.

‒ У питању су појединачни интереси који не би требало да буду задовољени, јер је друштвена штета од таквог једног задовољавања већа од користи коју тај појединачни чинилац оствари кроз те и сличне акције ‒ истиче професор Економског факултета у пензији. Србија је са свих страна окружена државама чланицама НАТО-а (осим БиХ) и са суседима немамо спорења.

‒ Активарање тог оружја и његова употреба би подразумевала спор са НАТО-ом, јер једно од правила НАТО-а јесте да сукоб било које чланице са било ким значи и сукоб са самим НАТО-ом. Не би требало да ратујемо са НАТО-ом. Већ смо то искусили и уверили се да је то једна неугодна ствар ‒ закључује Маџар.

Горан Николић, виши научни сарадник Института за европске студије, сматра да се од увођења обавезног војног рока не може очекивати економска корист јер ту нема никакве новостворене вредности осим повећане безбедности земље, што је шира импликација од економске.

‒ Увођење војног рока је ствар политичке одлуке и то је пре свега политичко и друштвено питање. Економске користи су само те које се односе на јачање поверења у државу, зато што под војском може снажније да одвраћа потенцијалне непријатеље ‒ каже Николић. Према Николићевој оцени, издвајање и од чак 100 милиона евра за смештај, храну, грејање и превоз 10.000 војника годишње, није велики издатак за државу. То је 0,2 одсто БДП-а, мада су наши остали издаци за одбрану доста високи. Он наводи да европске земље за одбрану у просеку издвајају око 1,5 одсто БДП-а.

Izvor: www.politika.rs

Повећање потрошње доводи до повећања производње, без обзира на то шта уважени професор Маџар тврди. Проблем ограничених капацитета и мале продуктивности је резултат ограниченог тржишта (ако оставимо по страни политичке утицаје којих је свакако било). Производња за војску повећава потрошњу и осигурава упошљавање одређених капацитета. Да банализирам, ако фабрика конзерви добије сигурног купца (војску) за милион конзерви годишње, то јој омогућује да инвестира у модернизацију и повећање продуктивности.

Тврдње о укидању војске, којим проф. Маџар излази из своје стручне области, не бих да коментаришем. Само бих подсетио да су и Швајцарска и Аустрија окружене НАТО пактом.

Иначе, није сваки сукоб са чланицом НАТО и сукоб са целим НАТО пактом. Напад на чланицу пакта је напад на пакт, под условом да чланица затражи помоћ. Ово што Француска ради у последње време, инсистирањем на војним снагама ЕУ, је управо резултат сумње у спремност НАТО да у сваком тренутку брани сваку чланицу.

Ako se vrati služenje vojske ova generacija ide prva
IZVOR: BETA UTORAK, 9.02.2021.

Beograd -- Vojni rok, ukoliko država odluči da vrati obavezno služenje vojske, mogao bi da traje najkraće četiri a najduže devet meseci.

Prvi regruti mogli bi da budu mladići rođeni najranije 2004. godine, pišu danas Večernje novosti. Po navodima lista, regruti bi primali mesečnu platu u iznosu od 20.000 do 30.000 dinara. Novosti navode i da se razmišlja o uvodjenju niza pogodnosti za regrute, od prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi do mogućnosti polaganja vozačkog ispita, informatičkih kurseva i zanatskih obuka tokom služenja vojnog roka.

Izvor: www.b92.net

среда, 10.02.2021.
Др Бојан Димитријевић

Како смо укинули обавезни војни рок

Нове демократске власти су остале доследне да суспендују служење војног рока 2010, што је била политичка одлука више усмерена ка анимирању гласачког тела. Лично, као неко ко је био делом укључен у тај процес, сматрам се одговорним за ту, по мом мишљењу, проблематичну одлуку

Служење војног рока у Србији има дугу традицију, још од стварања стајаће активне војске крајем 19. века. Одлазак у војску је био део живота и у миру и у рату и својеврстан осећај обавезе и припадности држави Србији. О томе сведоче брзе и успешне мобилизације 1912‒1914, када је створен и велики број прекобројних пукова који су били део Српске војске. Служење „у кадру” настављено је и за време Краљевине СХС ‒ Југославије, али су вишенационални састав и различити погледи на служење „краљеве” војске могли да буду наговештај трагичних догађаја у Другом светском рату.

У Југословенској (народној) армији служење војног рока од првих година после Другог светског рата имало је улогу својеврсне школе за стварање „новог човека”, како је 1945. у свом програмском тексту у „Борби” навео Милован Ђилас. У тој „армији новог човека”, регрути са свих страна Југославије су деценијама добијали различита знања и образовања: од описмењивања, преко привикавања на живот у колективу до освајања различитих специфичних знања, од којих је добијање возачке дозволе било посебно престижно.

Како је највећи део младих војника служио у другој републици, то је имало и интегративни карактер за стварање новог (идеолошког) југословенства. Служење војног рока је било део одрастања, школовања и својеврсне потврде мушкости, неопходне посебно у руралним крајевима. Војник, мамин или татин син, одједном је губио позицију центра универзума своје породице, и постајао један од многих и једнаких у великим војничким колективима. Избегавање служења војног рока се сматрало скоро па нечасним у свим крајевима Југославије.

Систем редовног служења војног рока је почео да се ломи у току рата 1991‒1992, најпре напуштањем регрута словеначке, хрватске, муслиманске, албанске и македонске народности. Они нису више препознавали ЈНА као сопствену војску већ су почели да је сматрају агресорском. Потом су и српски регрути све ређе долазили на одслужење војног рока. Рат без јасног циља (са српске стране) и жртве међу војницима, учинили су да се створи први талас избеглих од војне обавезе. Они су из Србије нашли уточиште у иностранству. Све до амнестије десетак година касније, њихов број је достигао неколико десетина хиљада.

Нове демократске власти су се марта 2003. сусреле са низом проблема око попуне јединица и служења војног рока. Велики број регрута из урбаних средина у овој фази се опредељивао за „цивилно” служење у разним установама, које се често сводило на фарсу и бескорисност. Мањи број људи, поготово из руралних крајева наставио је да служи војни рок на традиционалан начин. Међународна ситуација је била повољна, није било више назнаке рата, што је учинило да се регрутни контингент поново стабилизује. План тадашњег руководства Министарства одбране и Републике Србије, био је да се постепеном интеграцијом са НАТО и очекиваним пријемом у ову организацију иде према потпуној професионализацији војске. Србија је примљена у НАТО-ов програм Партнерство за мир, а САД, Велика Британија, Норвешка и Холандија постале су највећи партнери у војној сарадњи.

Све ово је обећавало успешну интеграцију Војске Србије у НАТО. Према плановима Министарства одбране и Генералштаба, до укидања војног рока би дошло у периоду после 2010, али уз предуслов (који касније није помињан) да Србија буде део НАТО и тако у оквиру ове алијансе планира своју и заједничку одбрану. План професионализације укључивао је и стварање резерве: активне и пасивне, која би била позивана у годишњим терминима у јединице и тако обезбеђивала попуну ратне војске. Преломни тренутак је био једнострано проглашење косовске независности 2008, које је утицало на обустављање сарадње са значајним делом партнера у НАТО. Проглашење војне неутралности Србије је само допринело даљем отклону од интеграција, али је служило и као изговор за одсуство озбиљнијег рада на реформи војске. Тако је професионализација почела да се креће у погрешном смеру. Стварање и редовно позивање резерве је у потпуности запостављено.

Демократске власти су остале доследне да суспендују служење војног рока 2010, што је била политичка одлука више усмерена ка анимирању гласачког тела, а не ка адекватном решавању попуне и функционисања војске за наредне деценије и нове безбедносне изазове. Лично, као неко ко је био делом укључен у тај процес, сматрам се одговорним за ту, по мом мишљењу, проблематичну одлуку. У наредној деценији професионални војници, уместо да се баве својим оспособљавањем, обуком или мировним операцијама, у добром делу бавили су се чувањем и одржавањем празних касарни, стражарским дужностима, а уместо резервиста упућивани су на санирање поплава и других елементарних непогода. Све то је водило да у току протекле деценије војску напушта по више стотина професионалних војника годишње, незадовољних сопственим статусом.

Враћање служења војног рока је неопходно ради стабилизације попуне Војске Србије. Али реч је о тешкој политичкој одлуци која може да утиче на афинитете млађег гласачког тела. Такође, то је и захтеван посао да се обезбеди адекватан смештај и услови за боравак војника. Они данас у цивилству имају далеко боље услове за живот него њихови дедови и очеви који су били „у Титовој армији”. Враћање војног рока мора да прати и адекватна финансијска анализа, а понајпре редефиниција у доктринарним документима Републике Србије, који морају да објасне којим безбедносним изазовима се оправдава враћање српских регрута у касарне.

Izvor: www.politika.rs

Морам овде мало да коригујем Бојана Димитријеваића у вези НАТО и професионализације. Наиме, идеју професионализације војске, односно престанак обавезног служења војног рока Генералштаб ВЈ, односно ДЗ СЦГ није повезивао првенствено за приступањем НАТО. Та идеја (професионализација) је постојала и раније и о њој се расправљало у средином 90-тих, па и после 1999. године (до тзв. демократских промена). Суштина је била у томе да ка томе треба ићи постепено, јер је све време (уз одређене повремен осцилације) одзив за професионалну војну службу (говорим о војницима по уговору) био слаб, односно мањи од потреба, посебно у економски "јачим" срединама (Београд, Војводина, већи урбани центри). Као и сада највише кандидата је било са југа Србије, док си их у Београду и економски јачим регионима Војводине (Нови Сад, Суботица) могао избројати на прсте једне руке. И касније, након "демократских промена" став Генералштаба је био се могао осликати у речи "поступност": прво специјалне јединице, војна полиција, извиђачи и све оно где је кандидата ипак било довољно, а потом технички захтевнији родови и службе (на пример, В и ПВО) где је обука захтевнија, дужа и где је потребно да ти људи остану дуже. Такође, један од главних захтева (уједно и ограничења у професионализацији) јесу била плате, зараде тих војника. Идеја је била да најнижа плата буде у нивоу просечне плате у држави, плус разни додаци. То, као ни сада није никад обезбеђено.

Као што се зна, политички део тадашњег МО, пре свих сам министар Шутановац, су напрасно и без много дискусије одлучили да се иде у потпуну професионализацију што је и тада доводило до проблема попуне (нема довољни или су кандидати неадекватни).

Да напоменем и то да тадашњи Генералштаб није имао ништа против да се иде ка НАТО-у, односно да се следе тадашњи државни интереси, али је исказиво скептицизам по том питању како због познатој става јавног мњења, али и због једног арогантног, потцењивачког и рекао бих крајње непрофесионалног понашања представника НАТО (углавном официра из Велике Британије) који су водили канцеларију НАТО.

Ministar Stefanović o služenju vojnog roka - Potrebna nam je snažna vojska
tanjug 12. 02. 2021.

MINISTAR odbrane Nebojša Stefanović istakao je da je Srbija na putu vojne neutralnosti, što zahteva snažnu vojsku koja mora da se bavi i zaštitom civilnog stanovništva i druge operacije za koje nužno nije potrebno oružje.

On je za RTS rekao da je strategija odbrane između 2004. i 2012. godine bila ka integraciji vojske u NATO i da je svedena na petinu svoje prethodne veličine. Ukazujući da, iako su vojno neutralne, i Švajcarska i Austrija primaju regrute na redovno služenje vojnog roka. Prema njegovim rečima, kad nismo imali snažnu vojsku u istoriji, civili su mnogo više stradali. On je istakao da se uvođenjem redovnog vojnog roka ne ukida profesionalni kadar. Stefanović je naveo i primer Nemačke, gde se u Bundestagu upravo raspravlja o vraćanju redovnog vojnog roka. Dodao je da profesionalci iz vojske treba da kažu koje su potrebe vojske, kako je vide u budućnosti, koju ulogu treba da ispuni regrutna vojska, koliko nam treba novih i kakva treba da bude modernizacija postojećih kasarni.

- Razmatramo da li ćemo za to imati dovoljno novca, a regruti bi imali platu koja ne bi bila simbolična. Oni koji prođu kroz služenje roka osećaju da su nešto pružili svoji zemlji i stekli bi veštine koje će im koristiti u civilnom životu, kao što je, recimo, vožnja kamiona. Oni koji su medicinske struke mogu da služe na VMA i da im se to računa u staž - navodi Stefanović. Srbiji se, kaže, dogodilo to da je postala ekonomski mnogo moćnija, pa se zato i planira podizanje plata za vojnike.

- Pored toga hoćemo da zadržimo ljude u vojsci - kaže Stefanović.

Izvor: www.novosti.rs

ЧЕТВРТАК, 11. ФЕБ 2021.
ИЗВОР: РТС

Треба ли Србији редовни војни рок

После дест година од укидања редовог војног рока, према најавама надлежних и истраживaња јавног мњења, чини се да никада нисмо били ближи враћању војне обавезе за младиће. Хоће ли 2004. годиште добити своју војну пошту и да ли ће десет хиљада младића у Србији поново добијати препознатљиве модроплаве коверте војног одсека.

Министар одбране Небојша Стефанoвић каже за РТС да је стратегија одбране између 2004. и 2012. године била ка интеграцији војске у НАТО и да је сведена на петину своје претходне величине.

https://youtu.be/jFlI14f6mdU

Указујући да, иако су војно неутралне, и Швајцарска и Аустрија примају регруте на редовно служење војног рока.

"Србија је на путу војне неутралности што захтева снажну војску која мора да бави и заштитом цивилног становништва и друге операције за које нужно није потребно оружје", наглашава Стефановић. Према његовим речима, кад нисмо имали снажну војску у историји, цивили су много више страдали.

Генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић наглашава да би се ратна компоненета испунила потребан је редован војни рок у којем би се градила у наредних пет до десет година. Сматра да су безбедносни изазови Србије знатно већи него што нпр. имају Данска и Финска које имају редован војни рок. Наглашава да се сада попуњава веома мали број формацијских места, јер је, према њеоговим речима за десет година изгубљено 500.000 резервиста, што неким људством мора да се попуни.  Како је указао, сваке секунде се на свету за одбрану троши 50 милијарди долара.

Игњатијевић: Масовна регрутација неће решити масовни одлив кадрова

Са друге стране, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Марија Игњатијевић сматра да враћање редовног војног рока није потребно будући да се, како каже, Србија не суочава са безбедносним изазовима који захтевају масовну регрутацију. Као други разлог наводи то што редовни рок не решава проблем одлива кадрова. Регрути на би били у стању да замене професионалце који су отишли пошто су се они годинама специјализовали и обучавали унутар војске (информатичари, тенкисти, лекари), наводи Игњатијевићева.

На изнесене примедбе, Стефановић се враћа на пример Швајцарске којој, како напомиње, свакако не прети никакава непосредна опасност, а ко не жели да служи, плаћа порез од три одсто укупних личних примања. "Ако земља дође у непосредну опасност, може да се ослони само на сопствени народ", сматра Стефановић. Истиче да се увођењем редовног војног рока на укида професинални кадар. Наводи и пример Немачке где се у Бундестагу управо расправља о враћању редовног војног рока. Стефановић додаје да професионалци из војске треба да кажу које су потребе војске, како је виде у будућности, коју улогу треба да испуни регрутна војска, колико нам треба нових и каква треба да буде модернизација постојећих касарни.

"Разматрамо да ли ћемо за то имати довољно новца, а регрути би  имали плату која не би била симболична. Они који прођу кроз служење рока осећају да су нешто пружили своји земљи и стекли би вештине које ћи им користити у цивилном животу као што је рецимо вожња камиона. Они који су медицинске струке могу да служе на ВМА и да ми се то рачуна у стаж", наводи Стефановић.

Игњатијевићева уместо редовног рока предлаже концепт активне резерве која иде упоредо са професионалним саставом војске. Како је објаснила, они који би се одлучили за ту могућност, потписивали би се уговор са обавезом од 45 дана годишњег служења у војсци.

Министар: Нема препрека за грађане КиМ да служе војску

Стефановић је навео да не постоји препрека за оне грађане са КиМ који желе да служе војни рок.

"Они имају право да одслуже војни рок. Можда није реално да данас разговарамо о обуци која би се дешавала на територији наше покрајине, али не постоји препрека да они буду позвани да одслуће војни рок на територији централне Србије. Разматрамо шта би био најефикаснији модел којим се не подрива чињеница да је КиМ део Србије, али уважавамо и међународне прописе пошто постоје ствари које морамо да схватимо као реалност", казао је Стефановић. Србији се, каже, догодило то да је постала економски много моћнија. Зато се и иде у подизање плата за војнике.

"Поред тога хоћемо да задржимо људе у војсци", каже Стефановић.

Генерал Миладиновић наводи да је економски моменат важан, и да зато у урбаним срединама нема одзива за професионалне војнике, односно војнике по уговору. Проблем је, додаје, код професионалних војника да се регулише да одређена занимања људи остану до краја служења војног рока.

Izvor: www.rts.rs

Radić: Ozbiljno se radi na vraćanju obaveznog vojnog roka
EMISIJE Autor: Jelena Jelovac 15. Feb. 2021

Država je ozbiljna u nastojanjima da vrati obavezno služenje vojnog roka i to je, pre svega, jedna politička odluka, rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić u Među nama na televiziji Nova S.

Radić smatra da ovo nije samo jedna od mnogih priča, već mu se čini da država zaista radi na tome da odmrzne služenje vojnog roka.

“To je ideja koja je pre svega došla iz političkih krugova. Mislim da se ozbiljno misli o tome i da se ide ka tome i to što je navedeno u planu rada Vlade da se do avgusta donesu ne samo izmene zakona, nego i novi dokument koji ranije nije postojao, a koji definiše civilno služenje. Pre toga Skupština treba da donese odluku i mislim da su to vrlo jasni signali da postoji politička odluka da se ide na odmrzavanje mehanizma pozivanja na obavezno služenje vojnog roka”, kaže Radić.

Jovanka Nikolić je majka dečaka koji je 2004. godište, inače prve generacije koja bi prema planovima trebalo da se vrati u vojsku i smatra da je država imala mnogo važnijih pitanja kojima je trebalo da se pozabavi od vražanja vojnog roka.

“Moje mišljenje kao majke dečaka od 16 godina, kao pravnice i dugogodišnje borkinje za ljudska prava, znate na šta sam prvo pomislila? Svom sinu sam prvo pevala pesme od Himne Svetom Savi, do Vostani Serbie, Marš na Drinu i pesama narodnooslobodilačke borbe i veoma razvijala taj patriotski duh. Pomislila sam prvo na to kada su se naši bliži i dalji preci borili za očuvanje suvereniteta ove države i naroda i građana, kako onda mi treba u 21. veku da se borimo zaaovaj narod i ove građane da bolje žive. Sigurno ne takvim odlukama, već onim koje će doneti mnogo jaču komunalnu infrastrukturu u glavnom gradu Beogradu i ostalim gradovima, sanitarnim deponijama, čvorovima po školama i boljom edukacijom”, rekla je Nikolić.

https://youtu.be/kgBXtvUtB3I

Izvor: www.nova.rs

Класична замена теза.

Ako malo oslusnete mladi svet, potpuna je apatija prema vojsci, zapravo niko ne zeli da je sluzi. I nema tog zakona koji bi "naterao" mlade da sluze vojsku, pre bih rekao da bi podstkao jos veci odliv stanovnistva iz Srbije.
Profesionalizacija je bila prilican promasaj, u smislu da nije isnpunila ono sto su trebali biti glavni ciljevi, pa samim tim i nije bilo vecih benefita. Uradjena je traljavo, resavala se " u hodu" cesto preko ledja profesionalnih vojnika. Sada zelimo da se vratimo na ono pre profesionalizacije, umesto da se nakon ove distance gde su svi promasaji uoceni, isprave stvari i zavrsi profesionalicazija kako treba. Postoji dobrovoljno sluzenje, i to je to. Ja nista vise od toga ne bih dirao.

Mislim da se ovde niko i ne zanosi da će sva mladež rado ići u vojsku. Nikada i nisu. Zato se i naziva obavezom.

Можда због година, које су самлеле и испљунуле све досадно, мучно и тешко што је било, ја бих тако радо чуо још бар једном ..._, ..._, ..._, Припреми брод за борбу и пловљење. Онда укључи вебасто, па упути ГМ, упути жиро, па, на вез, па онај маневар за излаз из линије ПЧ на Варгероли. Нпр., мада ћу негде сигурно погрешити: лива напред, десна крмом полагано, кормило  десно 5, у средину, обе крмом полагано, па онда полако напред према лукобрану, обе напред 1/2, па после лукобрана у зависности од објекта вожње. И онда возити, возити, док има горива.

Пре 30-40 година, држава је поседовала солидне механизме присиле. Данас тога више нема, односно млади имају пуно већу могућност да избегну служење војног рока. Од одласка у иностранство (оно почиње већ у бившим републикама), преко двојног држављанства, па на даље.

Опет се иде на врат на нос. Боље је три године расправљати па донети правилну одлуку, него након годину дана схватити да смо погрешили, па онда покушавати да се промене ствари. Када се једном направи лош имиџ, далеко је теже поправљати га. Бојим се да политичари (и позиција и опозиција) наступају са већ утврђеним ставовима и сада иду на то како да продају своје идеје јавности, водећи рачуна о расположењу бирачког тела. При томе заборављају да војни рок неће служити бирачко тело, него млади.

Ја бих разговарао са младима, пробао да нађем нешто што би њих мотивисало да служе војску. При томе циљна група не би требали да буду млади са југа Србије, него они од Новог Сада до Београда, којих највише има. Шта је то што би младе из великих градова мотивисало да иду у војску?

Pare i zgodne devojke od 18 do 20 godina.  Ne bi izlazili iz kasarne ni kad bi imali dopust ako imaju žensko društvo u kasarni.  A keš je već obećan u izjavama zvaničnika  (ministra) . Ne baš 30 000 dinara ali ne manje od 20 000 dinara mesečno . Valjda je to dovoljan motiv?   :)

Онда, попут Израела, треба увести војни рок и за жене - да се војсци дигне... морал  ;D

1. Vojni rok kraći od 9 meseci je glupost. I to je nategnuto, jer nije cilj samo obučiti vojnika, već ga kao obučenog imati na raspolaganju za slučaj potrebe. Idealno je 12 meseci. Obuka 6 meseci i 6 meseci "borbene gotovosti" u jedinici.

2. Vojnička plata služi tome da vojnik kupi neophodne stvari za ličnu higijenu, pojede i popije nešto u kantini. Kakve crne desetine hiljada dinara?! Za navedene potrebe, dovoljno je par hiljada dinara mesečno.

3. Uvođenje obaveznog vojnog roka za žene je takođe glupost. Mnogo razloga je za to, a jedan od njih je da svako ko je služio vojni rok zamisli šta bi se dešavalo da je u paviljonu bilo i devojaka. U slučaju rata još i gore, jer većina žena ne može da izvuče ranjenog muškarca sa položaja ili recimo ravnopravno obavlja poslove kao član posade tenka, itd.

Da ne pominjem da zbog osobenosti anatomije žena ne može biti pilot nadzvučnog borbenog aviona. Tu bi sise letele po celom kokpitu. I koji bi uložak izdržao ubrzanje ili usporenje od 9G u "onim danima".

Ne znam da li se šališ, ali govorimo o vojnicima na redovnom služenju vojnog roka, a ne o profesionalnom sastavu.

Vojni piloti školovanje završavaju kao oficiri, a selekcija je rigorozna. Kada žena kandidat prođe selekciju i uspešno završi školovanje, ostaje samo pitanje privrženosti pozivu koji je odabrala i odricanja koje taj poziv nosi sa sobom. Tu pre svega mislim na rađanje. Ja ne znam kako je to regulisano kod nas, ali školovanje jednog pilota košta mnogo. Verovatno najveća stavka koja se izdvaja za školovanje u vojsci. Po završetku školovanja pilot se dalje tokom karijere usavršava za obavljanje svih borbenih zadataka. Ako se to prekine odlaskom na trudničko bolovanje, ispada se iz trenaže, formacijsko mesto ostaje upražnjeno, a to dalje utiče i na borbenu gotovost jedinice. Pilota ne može da zameni svako, već samo drugi pilot. Bogatije i veće države verovatno mogu kvantitetom da kompenzuju takve slučajeve, ali zemlja veličine Srbije teško, odnosno nikako.

Situacije nije mnogo drugačija ako govorimo i o tenkovskoj posadi, po pitanju žena vojnika. U slučaju da se vojni rok uvede i za žene, broj devojaka u tenkovskim posadama bi bio ne mali. Zbog rodne ravnopravnosti i ostalih gluposti koje nisu u skladu sa zakonima prirode. Tročlana posada je i onako fizički napregnuta poslovima oko tenka, a žena bi samo dodatno otežala stvari, a u nekim slučajevima i znatno umanjila sposobnost posade. Pa na tenku retko šta ima da se podigne lakše od 10 kg. Zatvarač topa je teži od jedne prosečno građene devojke. Sa njim i pojedini muškarci imaju problema. Mitraljez NSV kada se skine sa postolja ima 25 kg. Poklopac transmisije, akumulatori, borbeni komplet topa, članci gusenice itd. itd.

Са становишта борбене готовости јединица и трошкова си апсолутно у праву. Постоје неки други проблеми:
- Годишње стаса 40,000 младих мушкараца, способно је 30,000 - а теби треба само 10,000. Како ћеш да одабереш кога ћеш да позовеш? Американци и Британци су то решавали лутријом, нисам сигуран како би јавност у Србији реаговала на то и ко би могао да је убеди да лутрија није намештена, све да организујеш јавно извлачлење као да се извлачи премија за лото?
- ”Стајаћа” војска би била спремнија, али би имао мањи број становника који су прошли какву-такву обуку и које би могао да мобилишеш у случају рата.

- Та ”војничка плата” је могла да функционише у ЈНА, са пакетима који су стизали од куће и парама које су слали родитељи. Од тог времена нас дели 40 година.


- Ако жене могу да служе у израелској армији и америчким маринцима, не видим разлога зашто не би могле да служе и у Војсци Србије. И у Израелу и у Америци спавају у истим павиљонима, служе у истим јединицама.
- Наравно да се гледа да се за сваког војника нађе нешто што одговара његовим способностима, па тако и за жене.

Да не би било забуне, она девојка на фотографији је војник - а не манекенка у униформи. Више фотографија са женама у тенковским јединицама израелске армије можете видети на http://www.china.org.cn/photos/2013-03/08/content_28174958_4.htm.

U diskusiji o ženama u borbenim jedinicama je bio postavljen video o izveštaju izraelskog generala pred parlamentarnom komisijom o vrednosti ženskih jedinica i žena u borbenim jedinicama gde je on do detalja objasnio šta se dešava i da su žene lošije od muškaraca te da se to zataškava. Tom prilikom je par feministkinja u toj komisiji histerisalo na njega, ali je on ostao da i dalje tvrdi da je to istina. Naravno taj video je skinut sa Jutjuba. Zato ima ovaj video o ženam u marincima.

https://youtu.be/lxpC_MQjzx4

То о чему причају није никаква тајна. Мушкарци су генерално издржљивији и јачи. То не значи да жене не могу да обављају одређене борбене задатке довољно успешно. Неке ствари се и прилагођавају. Постоје политички, морални и психолошки разлози за увођење жена у јединице.

Rado ide Srbin u vojnike: Hoće li Jokić nositi uniformu i "učiti da uključi veš mašinu"?
IZVOR: B92, DRAGANA PLAZINIĆ SUBOTA, 27.02.2021.

Jedni misle da je odlična odluka, drugi da je pogrešna, treći "znaju" kako bi trebalo da izgleda, ali ravnodušnih na moguće uvođenje obaveznog vojnog roka nema.

Prošla je decenija otkako je ukinuta obaveza služenja vojnog roka, a za ovih deset godina ta tema nikad nije prestala da bude aktuelna. Međutim, nakon što se oglasio predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić čini se da vraćanje obaveznog vojnog roka nije više samo ideja već i izvesna realnost.

Javnost, tako,već uveliko priča o tome koja bi generacija bila prva koja bi ponovo obukla uniformu. Prvi regruti, deluje, mogli bi da budu mladići rođeni 2004. godine. Priča je, i za sada je sve u domenu priča, da bi vojni rok mogao da traje najmanje četiri meseca.

"U zamenu" za vojnu službu budućim regrutima predviđaju se i moguće povlastice - od prednosti kod zapošljavanja u državnoj službi do mogućnosti polaganja vozačkog ispita, informatičkih kurseva i zanatskih obuka. Pogodnosti, ipak, nisu novost.

Vojska se već isplati

Prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva odbrane, već postoje benefiti koje imaju lica koja dobrovoljno odsluže vojni rok sa oružjem. Za početak - mogućnost zaposlenja u Vojsci Srbije u svojstvu profesionalnog vojnika i aktivne rezerve, kao i mogućnost zaposlenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pored toga postoji i mogućnost zaposlenja u kazneno-popravnim zavodima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, Od koristi za dobrovoljce navodi se i mogućnost zaposlenja u agencijama za fizičko-tehničko obezbeđenje. Takođe, za one koji se odluče da dobrovoljno služne vojni rok u Srbiji obezbeđena su i novčana primanja i to u iznosu oko 17.000 dinara mesečno.

Šta kažu iz vlasti?

Među prvim zvaničnicima koji su komentarisali mogućnost uvođenja vojnog roka bio je predsednik i komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić.

"Smatramo da bismo uvođenjem vojnog roka imali muškarce koji će biti pre svega odgovorniji. Naravno, to bi bilo veoma važno i za potrebe naše vojske, a istovremeno bismo mogli da podignemo naše pogranične centre koji nam demografski umiru", izjavio je predsednik ranije.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović ističe da podržava ideju uvođenja obaveznog vojnog roka jer će to znatno ojačati našu vojsku i naglasio je da on lično podržava ovu ideju.

"Lično podržavam ovu ideju, jer smatram da će na takav način i naša vojska biti jača i efikasnija. Tu je važno razdvojiti profesionalne vojnike, čiji broj ne da se neće smanjivati već naprotiv nameravamo da ga povećamo, i redovno služenje vojnog roka, gde će mladi imati priliku da na ovaj način svojoj otadžbini pruže podršku i pokažu da mogu da budu njeni vojnici i naravno da pojačaju naše jedinice, tamo gde je to potrebno", rekao je ministar Stefanović.

Zašto je ukinuto?

Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i bivši ministar odbrane, kaže za B92.net da je proces profesionalizacije Vojske Srbije pokrenut na osnovu višegodišnjih procena "po kojima je profesionalna vojska u svakom segmentu svoga rada sposobnija da odgovori savremenim izazovima, rizicima i pretnjama nego regrutni sastav".

"Suspenzija daje mogućnost brzog vraćanja na regrutno organizovanje ukoliko postoji opravdana potreba tj ukoliko je Srbija vojno ugrožena te je neophodno pripremiti građane za ratno stanje", navodi Šutanovac.

Zašto je ponovo aktuelno?

Vraćanje ili uvođenje vojnog roka u Evropi u poslednjih nekoliko godina bilo je u vezi sa procenom pretnje koja dolazi spolja. Kako se u poslednjih godinu dana pitanje normalizacije odnosa i kompromis sa Prištinom sve više potencira mnogi smatraju da je upravo to glavni razlog za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Međutim, govori se i o nedostatku zaposlenih vojnika u Srbiji. Iako brojevi u istraživanjima nevladinih organizacija pokazuju da je broj onih koji bi služili vojni rok veliki - podaci o dobrovoljcima to ne potvrđuju.

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović istakao je ranije da je Srbija na putu vojne neutralnosti - što zahteva snažnu vojsku, ta vojska mora da se bavi i zaštitom civilnog stanovništva i drugim operacijama za koje nužno nije potrebno oružje. Govoreći o tome on je ukazao da iako su vojno neutralne, i Švajcarska i Austrija primaju regrute na redovno služenje vojnog roka.

"Razmatramo da li ćemo za to imati dovoljno novca, a regruti bi imali platu koja ne bi bila simbolična. Oni koji prođu kroz služenje roka osećaju da su nešto pružili svojoj zemlji i stekli bi veštine koje će im koristiti u civilnom životu, kao što je, recimo, vožnja kamiona. Oni koji su medicinske struke mogu da služe na VMA i da im se to računa u staž", naveo je Stefanović sredinom februara za RTS.

Izbegavanje?

Kako je i ranije postojao "trend" izbegavanja služenja vojnog roka, Dragan Šutanovac kaže da se i zbog toga pristupilo analiziranju postupka vraćanja obaveznog vojnog roka.

"Imali smo veliki procenat mladih ljudi, od kojih je deo napustio Srbiju, koji nisu želeli da služe vojni rok. Dolazili smo u situaciju da pogranična policija privodi vojne obveznike koji godinama žive van zemlje a sa porodicama su se uputili u Srbiju na godišnji odmor", navodi Šutanovac i kaže da "samo na momenat treba zamisliti kako pogranična policija vodi u pritvor Nikolu Jokića koji se nakon toga upućuje na odlsuženje vojnog roka ili u zatvor".

Šta kaže B92.net anketa, a šta komentari?

Inače, od ukupnog broja čitalaca koji su glasali u nedavnoj anketi na našem sajtu više je onih koji nisu za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. U komentarima je ovakva situacija pojašnjena. Čini se da dominiraju liberalni razlozi - nije problem služenje vojnog roka, već je problem da to bude obavezno. Kako kažu čitaoci B92.net - "ko hoće može i sad da suži". I to je glavni motiv koji se nalazi u većini odgovora. Sudeći po komentarima, pojedini građani misle da im služenje vojnog roka nije donelo ništa dobro. Dok je nekima to bilo samo gubljenje vremena, drugi ne nose lepe uspomene iz tog perioda. Brojni su oni koji bi "zaštitili" svoje dete od toga.

"Da, ali..." jedan je od najčešćih odgovora kod onih koji smatraju da je ovo dobra ideja. Komentatori se uglavnom slažu kako bi to trebalo da izgleda, i koliko bi vojni rok trebalo da traje:

- da to bude prava Srpska Vojska, moderno, edukativno i dobro organizovano vreme provedeno u učenju, vežbanju, testiranju, a ne u čišćenju i blejanju

- kratka obuka, jedan teren. Tri do četiri meseca je sasvim dovoljno, ne duže;

- ne duži od 4 meseca

- i devojke i momci, od 3-6 meseci, ne duže

- 6 meseci sasvim dovoljno. I mogućnost da se ide kući za vikend. Ne svaki, naravno

- dovoljno je 6 meseci, ali prave i dobre obuke

Sa druge strane, brojni su i oni koje u vojsci vide vasputnu ulogu. Nije mali broj onih koji misle da bi vojska "prevaspitala" mlade, koji u vojsci vide rešenje za nedisciplinu, kao i onih koji misle da se tako postaje čovek. Jedan komentar izazvao je najviše pažnje - "previše je muškaraca koji ne znaju da uključe veš mašinu". Ipak, da li bi to u vojsci naučili kada bi bio obavezan vojni rok - nije poznato.

Izvor: www.b92.net

https://youtu.be/nP05d8AZzeM

Da li znate koliko bi mladića otišlo u vojsku i u rat za Srbiju?
IZVOR: BETA PONEDELJAK, 1.03.2021.

Beograd -- Uvođenje obaveznog vojnog roka podržava skoro tri četvrtine mladića u Srbiji, a skoro 40 odsto njih bi dobrovoljno otišlo u rat zbog Srbije.

To su pokazali rezultati istraživanja agencije "Haus od vin" koje je preneo današnji Blic. Vraćanju obaveze služenja vojnog roka protivi se oko 24 odsto ispitanika, dok nešto više od tri odsto mladića od 17 do 30 godina nema stav o toj temi. Među onima koji podržavaju obavezno služenje vojnog roka, 80 odsto navelo je da bi služilo s oružjem u kasarni. Istraživanje je pokazalo i da vraćanje te obaveze podržava oko 80 odsto ispitanika iz Šumadije i Zapadne Srbije, oko 75 odsto sa juga i istoka Srbije, dok je najmanji procenat zabeležen u Beogradu, gde iznosi nešto više od 69 odsto.

Podsetimo, prošla je decenija otkako je ukinuta obaveza služenja vojnog roka, a za ovih deset godina ta tema nikad nije prestala da bude aktuelna. Međutim, nakon što se oglasio predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić, čini se da vraćanje obaveznog vojnog roka nije više samo ideja, već i izvesna realnost. Takođe, podsećamo i na anketu koju smo sproveli na B92.net, a u kojoj je, od ukupnog broja čitalaca koji su glasali, više onih koji nisu za uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. U komentarima je ovakva situacija pojašnjena.

Izvor: www.b92.net

занимљиво да бљуц износи такве податке, мада је, по мојим "истраживањима", међу омладином управо такав проценат. око 3/4 су за. говорим за моје ученике, наравно. многи су служили и добровољно, а имам и уговораца.

Da li mlad Srbin rado ide u vojnike? Ovo pitanje postavljeno je muškarcima od 17 do 30 godina, a ubedljiva većina dala je isti, iznenađujući odgovor
Marko Tašković 01.03.2021.

Rado idu mladi u vojnike, naziv je i rezultat najnovijeg istraživanja agencije "Haus of vin" prema kojem čak 72,5 odsto ispitanika od 17 do 30 godina podržava uvođenje obaveznog vojnog roka. Skoro 40 odsto njih bi dobrovoljno otišlo i u rat.

Da više od 70 odsto stanovnika Srbije podržava uvođenje obaveznog vojnog roka opšte je poznato već godinama, ali da bi gotovo isto toliki procenat mladih obukao maslinastozelenu uniformu - to je već prvorazredno iznenađenje. Štaviše, takvi rezultati istraživanja stižu u godini kada državni vrh sve glasnije najavljuje vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Istraživanje koje je sprovedeno od 15. do 22. februara pokazalo je da se tek svaki četvrti mladić u Srbiji protivi obaveznoj vojsci dok svega 3,2 procenta nema stav. Studija je obuhvatila samo muškarce, i to u životnoj dobi kada se ide u vojsku.

Jake simpatije

Programski direktor agencije "Haus of vin" dr Bogdan Stojanović iznenađen je rezultatima istraživanja.

- Anketa je opšte postavljena. Verovatno bi manje mladih bilo za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka da smo im postavili dodatna pitanja kao, na primer, da li bi se na šest meseci odrekli mobilnih telefona i društvenih mreža. Na stranu to, istraživanje je pokazalo da su sentiment i simpatije prema vojsci kod mladih i dalje jaki - apostrofira Stojanović za "Blic".

Zanimljivo da bi više od 80 odsto mladih koji podržavaju obaveznu vojsku otišlo u kasarnu i služilo sa oružjem.

- To ukazuje da ubedljiva većina mladih i dalje ima simpatije prema tradicionalnoj vojsci i uniformi. S druge strane, iako toliki procenat ispitanika podržava obavezno služenje vojnog roka, najveći broj njih smatra da bi služba trebalo da traje do šest meseci - objašnjava naš sagovornik.

Valja napomenuti da bi 39,3 mladih koji su za obaveznu vojsku dobrovoljno otišlo u rat zbog Srbije, dok bi 23,7 odsto spremno čekalo da ga otadžbina pozove. Najveću ljubav prema uniformi gaje stanovnici u centralnoj Srbiji.

Vučić: Vagamo

Govoreći o ovo temi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sredinom januara da država vaga da li nam je potrebno uvođenje vojnog roka.

- Vagamo. Ima tu stvari i za i protiv. To će biti vojni rok od četiri, pet, šest meseci, i o tome vagamo, neće trajati godinu dana. Stvari koje su za: time ćemo podići neka mesta širom Srbije, demografske centre. U tim mestima bismo podizali kasarne, gde bi svaka vrsta aktivnosti doprinela daljem razvoju tih mesta, a taj potez bi znatno unapredio i borbenu gotovost - rekao je Vučić. Uvođenje obaveznog vojnog roka bi, s druge strane, ukazuje, stvorilo veće troškove za državu.

- Razgovaraćemo pre donošenja bilo kakve odluke, jer to ima i svoje dobre i loše strane. Država bi morala svakog dana da obezbedi četiri obroka za vojnike, da plati mazut ili gas, kao i sve druge troškove - od regrutacije do otpusta iz vojske. Samo obezbeđivanje hrane koštalo bi oko osam milijardi dinara, ili oko 70 miliona evra, a kada se obezbede i primanja za vojnike treba dodati još 1,2 do 1,8 milijardi dinara - rekao je Vučić. On je dodao da zna da će uvek biti i onih koji se protive obaveznoj vojsci.

Istorijske ličnosti bolje znaju oni što su protiv vojske

Istraživanje “Haus of vina” donelo je još jedno iznenađenje pošto se pokazalo da srpske istorijske ličnosti bolje poznaju mladi koji ne žele da služenje vojnog roka bude obavezno.

- Možda oni imaju više informacija, dok nacionalno opredeljeni ispitanici nisu toliko informisani - smatra dr Bogdan Stojanović, programski direktor agencije “Haus of vin”.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

[attachment=7]

[attachment=8]

Izvor: www.blic.rs

Jako prosto. Obrazovani ljudi razumeju da bi ih vojni rok unazadio za period služenja vojske. To vreme bi mogli da korisno upotrebe za dalje studije. Takodje nesto bolje razumeju konotaciju vojske jer razmišljaju nesto više svojom glavom.

Ко оће да иде на "згодне девојке", тај не иде у касарну нити то тамо тражи.

Мотив младих људи који иду у војску нису жене, нити их тиме треба мамити. Има довољно људи које занима оружије, војни позив, униформа и адреналин. Људи који се пријављују добровољно да служе то раде из неколико разлога:

1. моћност запослења у ВС или МО;
2. интерењовање за наоружање и војну опрему;
3. жеља за доказивањем;
4. част, понос и традиција.

Од људи које ја знам, нико није ишао у војску да би се тамо оженио/удао или да би се проводио. У Србији постоји доста младих који желе да служе и којима жене не падају на памет у свему овоме. Те људе треба убацити у систем одбране, дати им могућност да се образују, да се доказују, међусобно надмећу и такмиче. Они имају јак мотив и жељу и све то треба искористити јер ту не треба присила, претња, додатно наговарање и др. методи. Сами долазе и траже и ти људи треба да имају шансу.

Ово остало нек иде по журкама и кафићима.

занимљиво да су дали комплетан преглед анкете.

Тачно.

Не можеш да упоређујеш оне који се пријављују добровољно и оне који би били позвани по слову закона. То су две потпуно различите групе. Тих који се добровољно пријављују очигледно нема довољно да се попуне 4 професионалне бригаде. И то не у једној генерацији, него у више од 10 генерација.

Служење војног рока би била законска обавеза за 40.000 младића у свакој генерацији. Нису сви способни, али хајде нека их буде 75% - то је опет 30.000. Од њих 30.000, неких 10.000 живи у Београду и Новом Саду. Тамо где је, по тој анкети, интерес испод 70%.

Ја бих волео да видим анкету која би била ограничена на младе од 18 до 24 године. Они старији могу да одговоре шта год хоће, нико их неће звати. Они са 17 имају времена да се предомисле.

Времена су другачија. Када су се, након априлског рата, први војници који су избегли заробљавање вратили у село - жене су их јуриле да им обуку кецеље. Деведесетих смо имали мобилизацију какву смо имали, али још увек су биле затворене границе и патроле војне полиције које су могле да приводе. Данас имамо проблем да задржимо младе у земљи, а границе су веома меке. При томе је развијена и култура индивидуализма, које раније није било.

Маркетиншким речником, ”циљна група” би требали да буду ови који знају ко су били Александар Ранковић и војвода Мишић. Треба направити систем који ће њима бити привлачан, тако да не виде војни рок као нешто што ће их уназадити и бити изгубљено време.

http://https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=4101244213227385&id=100000255394482&sfnsn=mo (http://https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=4101244213227385&id=100000255394482&sfnsn=mo)

Ako link radi super....:)

 ;D ;D ;D

Ne radi. :P

Mojsilović: Obavezni vojni rok dugoročno rešenje u uslovima vojne neutralnosti
VESTI Autor: Beta, Politika 25. apr. 2021

Načelnik Generalštaba (GŠ) Vojske Srbije (VS) general Milan Mojsilović izjavio je da on "lično smatra, a to je i stav GŠ VS, da je u uslovima vojne neutralnosti obaveza služenja vojnog roka sa oružjem dugoročno rešenje koje će zadovoljiti potrebe mirnodopske i ratne vojske".

„Naravno, odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka nije isključivo vojno pitanje i za njeno donošenje je potreban širi društveni konsenzus“, rekao je Mojsilić u intervjuu za list Politika. Prema njegovim rečima, „primenom principa dobrovoljnosti deo ukupnog regrutnog potencijala nije osposobljen za odbranu zemlje, pa se podmlađivanje i adekvatna popuna rezervnog sastava nameću kao imperativ u podizanju odbrambenih sposobnosti VS“.

„U skladu sa dosadašnjim opredeljenjima i konceptom popune jedinica VS, bez obzira na to da li će se doneti odluka o nastavku obaveznog služenja vojnog roka ili ne, profesionalni vojnici će i dalje biti ključni oslonac komandi i jedinica u izvršvanju misija i zadataka VS“, naveo je Mojsilović. Kako je objasnio, „ukoliko se donese odluka o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka, model popune VS biće kombinovan“.

Izvor: www.n1info.com

Ministar odbrane objavio koliko bi Srbiju koštao obavezni vojni rok


Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je da bi Srbiju povratak obaveznog vojnog roka na godišnjem nivou koštao osam milijardi dinara.

„Tu spada sve  — obuka, hrana, uniforme... Novca imamo jer je država mnogo snažnija i bolje stoji nego ranije. Bilo je i povećanja plata ove godine, pokazali smo da cenimo vojnike“, rekao je Stefanović, gostujući na TV Prva.

Najskuplje za svaku državu je da ne bude bezbedna i sigurna, istakao je Stefanović.

„Čuli ste juče dobre vesti o gradnji brze pruge. To možete samo u sigurnoj zemlji, a mi kao vojno neutralna zemlja hoćemo da imamo jaku vojsku“, rekao je Stefanović.

Na pitanje šta će biti ako nekom stigne poziv za služenje vojnog roka, a zaposlen je, Stefanović je odgovorio da će država naći zakonski okvir za to jer neko ko ode da služi svojoj zemlji ne može zbog toga da dobije otkaz.

Stefanović je rekao da Srbija hoće da nastavi sa nabavkom oružanja, ali na način koji kaže Generalštab, po njihovim procenama. On je naveo da se nastavlja sa opremanjem PVO i ratnog vazduhoplovstva.

„Da naše pešadijske jedince stavimo u oklopne transportere, da se voze u našim vozilima, da se oslone na našu industriju, ali hoćemo i da kupujemo savremene sisteme“, naglasio je ministar odbrane.

Stefanović je napomenuo da država danas dobro ekonomski stoji i da je zato moguće povećavati plate vojnicima, preneo je B92.

„Hoćemo da kažemo vojnicima — opredelili ste se da čuvate zemlju, vi morate da budete poštovani i plaćeni“, kazao je Stefanović.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/politika/202104271125204572-ministar-odbrane-objavio-koliko-bi-srbiju-kostao-obavezni-vojni-rok/)

А по којим проценама је оружје куповано до сада? Или то министра не уме да се "одрази"... 8)

Кајзер Вилхелм је "пројектовао" сјајне бојне бродове, Стаљин такође. Можда и Вучића занима оружје, па је лобирао за одређене "играчке", не водећи рачуна да ли је баш то оно што је најпотребније "крајњем кориснику".

Ауууу, а шта сам ја тек "испројектовао" за све ове године, са све динамиком набавке.

Plata 200 evra i slobodni vikendi, velika prednost prilikom zapošljavanja? Kako bi moglo da izgleda služenje vojnog roka
AUTOR: Alo.rs/Mondo/I.L. 29.04.2021.

U javnosti se sve više govori o uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji. Prema sadašnjem modelu koji piprema Generalštab Vojske Srbije, prvi vojnici biće primljeni u kasarne tokom leta sledeće godine i služiće vojsku šest meseci.

Generali i pukovnici govorili su za MONDO detalje o tome kako će vojska funkcionisati, da li bi vojnici primali novčanu naknadu, ko bi mogao da se "izvuče" od služenja, koliko bi to morao da plati, kakva bi bila vojnička hrana, higijenske navike, kazne za dezertere...

SVAKOM VOJNIKU 200 EVRA MESEČNO?

General-potpukovnik u penziji i predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović kaže da će oni koji služe vojsku moći da računaju na određene benefite, a to su novčana naknada i prednost prilikom zapošljavanja.

"Sigurno bi se plaćala određena naknada u visini od nekih 200 evra. Sve manje ili više od toga ne bi imalo smisla, jer to nije posao koji se plaća, već služenje roka. Vojnici bi se obučavali za različite poslove, naročito za one koji nam danas nedostaju, a to su zanatski poslovi, vozači, kuvari, pekari, mehaničari. Svi bi imali vežbe sa oružjem, ali bi imali svoje zanimanje u vojsci. Oni koji se školuju za lekare i inženjere mogli bi da rade i obučavaju se u toj oblasti, u državnim i privatnim firmama, pa da im se to uz vežbe računa kao vojni rok. Svi oni imali bi prednost pri zapošljavanju u u državnim i privatnim firmama nakon vojske", kaže Miladinović.

BEZ BORANIJE, SVAKI VIKENED KUĆI, TOPLA VODA I TUŠIRANJE?

Svesni smo da vojska ne može da bude ista kao nekada i da neke stvari moraju da se prilagode današnjici, kaže MIladinović.

"Današnja deca su drugačija i mnogo toga se promenilo. Zato će sigurno biti uvedeno vikend odustvo, da mogu da odu kući za vikend i praznik. Hrana će biti drugačija i biće prilagođena današnjici. Ne možemo da očekujemo boraniju i grašak, od čega se i ranije uvek pola bacalo, već nešto što je kalorijski prilagođeno vojsci i što je isplativo. Zatim, tuširanje ne bi bilo jednom nedeljno kao nekada, već svakodnevno, uz toplu vodu, koja je već uvedena u nekim kasarnama",objašnjava pukovnik za MONDO.

PRIGOVORA SAVESTI ĆE BITI ZBOG RATOVA

General major dr Luka Kastratović kaže za MONDO da bi neki od razloga za potencijalno odbnijanje služenja vojnog roka najpre mogli da budu prigovor savesti ili zdravstveni razlozi.

"Prigovor svesti je zagarantovan ustavom. Vojnici će gotovo sigurno imati pravo na prigovor savesti prema kojem ne žele da nose i upotrebljavaju oružje. Ranije je broj mladića koji su se pozivali na to bio jako mali. Sada će prigovora savesti možda biti više s obzirom na iskustva, ratove i probleme koji su se dešavali na ovom podneblju. Ipak, sadašnje interesovanje za vojsku kod mladih ljudi prema svim istraživanjima je jako veliko i to me raduje", kaže major Kastratović za MONDO.

ODBIJAJU VOJSKU I NOSE PUŠKU U LOV, ŽENE ĆE SVE NADOKNADITI

Prema rečima pukovnika MIladinovića, treba da omogućimo da svih 20.000 mladića koliko ih prosečno ima u jednoj generaciji služi vojsku. Žene koje se prijave sigurno će nadoknaditi broj muškaraca koji odbije, kaže on.

"Dešavalo se da oni koji ne žele da nose oružje služe vojsku i daju svoj doprinos na drugim pozicijama, bez nošenja "puške na ramenu". Ranije je bila mogućnost da oni koji se prijave za vojsku, a školuju se za lekare, inženjere daju doprinos u drugoj sferi, odnosno da ne budu u armiji. Važno je da ne bude zloupotreba i izigravanja ovog zakona, iako su to prethodnih decenija bili samo pojedinačni slučajevi. Naime, dešavalo se da se oni koji idu u lov, strleljanu i upotrebljavaju oružje za različite svrhe, izjasne da ne žele obuku u vojci ili imaju prigovor savesti na nošenje oružja".

SVAKO KO ODBIJE, DAJE PROSEČNU PLATU?

Oni koji odbiju služenje, pozovu se na prigovor savesti, pa čak imaju i neku bolest i zdravstveni problem koji sprečava služenje, moraće da plate određenu naknadu, smatra Miladinović.

"Svi bi trebali da daju naknadu kako ne bi bilo neravnopravnosti i upiranja prstom, da jedni plaćaju a drugi su oslobođeni. Visina prosečne plate koja bi se mesečno plaćala državi zbog izbegavanja služenja vojske je uvedena u Švajcarskoj. Očekujem da u Srbiji postoji nešto slično. To plaćanje bi trajalo šest meseci, ako bi rok trajao toliko", kaže naš sagovornik.

KO POBEGNE ZBOG LJUBAVI, NADOKNADIĆE DOSLUŽENJEM?

Ranije je bila praksa da oni koji dezertiraju ili se ne vrate se u kasarnu dogovorenog dana, sve to nadoknade dodatnim danima u vojsci i produžavanjem roka.

"To će i sada biti tako. Svako ko izbegava vojsku, ne dolazi u kasarnu sa odsustva na vreme, pobegne zbog posla, ljubavi i slično, nadoknadiće to dodatnim danima u vojsci nakon roka i biće upućen na dosluženje", smatra pukovnik.

VOJSKA U LOZNICI, PRIBOJU I PIROTU?

Podsetimo, vest da Generalštab Vojske Srbije priprema model služenja vojnog roka podelila je javnost u Srbiji. Obavezni vojni rok je ukinut pre deset godina, a i dalje su jaki argumenti i za i protiv - od toga da Srbija nije vojno ugrožena i da nisu potrebne dodatne obuke, pa do toga da baš kao vojno neutralna zemlja moramo da se uzdamo u svoje snage i, u skladu s tim, vojno obučimo stanovništvo. Takođe, prema ovom modelu, vojni rok ne bi bio vezan za mesto stanovanja regruta, već za vojnu specijalnost. A ukoliko parlament odmrzne obavezu služenja vojnog roka, kasarne i prateća infrastruktura širom Srbije biće obnovljeni. Poznato je, pišu mediji, da se vojska vraća u Loznicu, Priboj i Pirot, kao i da će biti osnovani i novi garnizoni.

VOJNI ROK BEZ ORUŽJA DVOSTRUKO DUŽI?

Vojni rok trajao bi 6 meseci, a prva generacija regruta, njih oko 3.000, krenula bi na obuku u junu 2022. . Po toj odluci pojedinici bi bili isključeni iz vojne obuke i ne bi trebalo da nose oružje, ali bi morali da borave u kolektivu i da nose uniforme. Oni koji bi se odlučili da služe vojni rok bez oružja, u kasarni bi boravili dvostruko duže, a budući i vojni rok neće biti vezan za mesto stanovanja regruta, već za vojnu specijalnost. Uvažavaće se niz novih okolnosti, među kojima najviše školska sprema, od koje će zavisiti upućivanje u rod vojske i raspored u jedinicama.

Standarni uređenja prostorija će takođe biti stroži, te će u jednoj prostoriji za odmor može da spava najviše 10 osoba. Sve to će uslediti nakon obnova kasarni, komandi i prateće infrastrukture, a procena Ministarstva odbrane je da će održavanje vojne obaveze koštati godišnje oko osam milijardi dinara.

"Ja podržavam redovno služenje vojnog roka, mislim da je dobro za stvaranje ličnosti i za obučavanje mladih ljudi vojničkim veštinama, ali odluku o tome neće doneti Ministarstvo odbrane već Skupština Srbije koja je 2010. godine i suspendovala, odnosno zamrzla redovno služenje",rekao je nedavno ministar odbrane Nebojša Stefanović.

Izvor: www.alo.rs

Ovo su najvažniji razlozi da se ponovo uvede obavezno služenje vojske
Novosti online 02. 05. 2021.

DA je mogućnost da Narodna skupština „odmrzne“ obavezu služenja vojske sve izvesnija govore informacije da Generalštab Vojske Srbije priprema model služenja vojnog roka kojim je planirano da on traje do šest meseci.

Sagovornici Sputnjika su ovim povodom jednoglasni i kažu – bilo je krajnje vreme, a razloga je, kako navode – puno. Kako je već objavljeno, Ministarstvo odbrane će do oktobra ovaj model uputiti Vladi Srbije i predsedniku Republike, a ukoliko se srpski parlament o tome pozitivno izjasni, prva generacija od 3.000 regruta ući će u kasarne širom Srbije u junu 2022. godine. Oni će se, navodi list, pridružiti profesionalnom sastavu, koji će i ubuduće biti okosnica oružanih snaga Srbije.

VRAĆA LI SE U SRBIJU OBAVEZA SLUŽENJA VOJSKE

Penzonisani general-major Vojske Srbije Vidosav Kovačević, bivši načelnik Vojne Akademije Vojske Srbije podržava inicijativu da se vrati služenje redovnog vojnog roka i veruje da je struka ta kojoj treba prepustiti odluku.

- Mi smo pogrešili i prepisali neku pogrešnu matricu iz Evrope o profesinalnoj vojsci, a ovo je ipak Srbija gde tradicija postoji stotinama godina i gde „rado Srbin ide u vojnike" Takođe, mladi ljudi iz časopisa „Odbrana i bezbednost“ radili su istraživanje po kome je 67 posto građana Srbije podržalo tu ideju. Po mom mišljenju, šest meseci za služenje vojnog roka je malo, mislim da je ipak do godinu dana period u kome nešto najbolje može da se uradi. Naravno, sve to mora da se prilagodi nekim novim uslovima, vremenima, mladim ljudima - smatra Kovačević. Kako kaže, postoje razni modaliteti i danas sve to može drugačije da se organizuje, kroz neke kurseve od po tri meseca za preživljavanje u prirodi, pešadijsku i padobransku obuku, vožnju motornih vozila.

- Danas imate do 500.000, možda i do milion ljudi za ovih deset godina koji su neobučeni za odbranu zemlje. Dakle, ako mi sada krenemo sa tom obukom mladih ljudi, imali bismo sposobne i obučene ljude. Naravno da ne želimo rat, ali ako do njega dođe, imali bismo sposobne i obučene ljude što je u takvim situacijama najvažnije - kategoričan je Kovačević.

DUGOROČNO REŠENJE ZA VOJNU NEUTRALNOST

Pukovnik u penziji Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona na Košarama, u razgovoru za Sputnjik osvrće se na izjavu načelnika Generalštaba VS generala Milana Mojsilovića.

- On je rekao jednu ključnu rečenicu, a to je da je u uslovima vojne neutralnosti jedino dugoročno rešenje vraćanje redovnog služenja vojnog roka. Ima puno razloga za to da u Srbiji postoji kombinovani model kojim je povezan i profesionalni sastav i redovno služenje vojnog roka. Time bismo, pre svega, relaksirali profesionalni sastav vojske koji bi se onda isključivo bavio borbenim zadacima. Profesionalni sastav vojske trenutno iscrpljujemo jer oni izvršavaju zadatke i u kopnenoj zoni bezbednosti, i u mirovnim misijama, imaju redovne zadatke i tako dalje. Takođe, sa služenjem vojnog roka imali bismo i bazu za profesionalnu vojsku, za aktivnu rezervu i pasivnu rezervu - objašnjava Šljivančanin. On je mišljenja i da Srbija ima veliki izazov, rizik i pretnju kada je reč o stanju na prostoru Kosova i Metohije.

- Imamo deo naše teritorije koji je pod okupacijom posle proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova 2008. godine, a mi se nalazimo u takvom okruženju i situacija na Balkanu je takva da za tri ili četiri meseca situacija može da eskalira. Vojska za borbena dejstva se ne stvara za mesec dana, pa je povratak redovnog služenja vojnog roka ključan i za mirnodopske uslove i za eventualna ratna dejstva - kategoričan je sagovornik Sputnjika.

Prema novom konceptu, budući vojni rok neće biti vezan za mesto stanovanja regruta, već za vojnu specijalnost, takozvani „ves“, pišu Novosti. Mladići starosti od 18 do 26 godina, bili bi upućivani na tromesečnu obuku u centre za obuku, posle čega bi još toliko živeli vojničkim životom u jedinicama.

ODBRANA ZEMLJE DOBRA INVESTICIJA, KOLIKO GOD DA KOŠTA

Odmrzavanje vojne obaveze, prema računici Ministarstva odbrane, godišnje će koštati oko osam milijardi dinara. Na pitanje da li je taj novac dovoljan i ima li Srbija potrebnu infrastrukturu i finansijska sredstva za ponovno organizovanje redovnog služenja vojnog roka, Kovačević kaže da ima razumevanja za brigu o finansijskom momentu, ali da je odbrana zemlje ipak – odbrana zemlje.

- Kroz ovo se spašavaju i ljudski životi ako dođe do nekih tragedija ili incidenata. Oni mogu biti ekološki, ili poput ovog virusa sada. Kada imate obučene ljude, onda ste zaštićeni i to, po mom mišljenju, nema cenu. Pa pogledajte koliko ima promašenih ulaganja, zašto se ne bi ulagalo u odbranu zemlje? Ja mislim da je to dobra investicija, koliko god da košta - ocenjuje Kovačević.

I Duško Šljivančanin ukazuje na značaj učešća vojske u vanrednim situacijama.

- Kada su bile velike poplave 2014. godine ja sam bio komandant garnizona Požarevac. Tada su angažovali vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka i mi smo tada odbranili termoelektranu Kostolac - kaže Šljivančanin.

MOTIVACIJA ZA BUDUĆE REGRUTE

Država, kako se navodi, traži i način da regrutima obezbedi niz pogodnosti koje će pratiti boravak u kasarni, poput prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi, kao i o novčanoj nadoknadi, a planira se i da svaki regrut tokom nošenja uniforme dobije priliku za polaganje vozačkog ispita, informatičke kurseve i zanatske i druge obuke. Vidosav Kovačević takođe smatra da je potrebno osmisliti neke modelemotivacije budućih regruta.

- Ja sam bio načelnik Vojne akademije 2005. godine kada se iz građanstva javio 21 kandidat, a kada sam četiri godine kasnije otišao u penziju, na prijem u Vojnu akademiju javilo se 1.300 kandidata. U međuvremenu smo toj deci obezbedili jednu diplomu, drugu diplomu, dakle i akademske i diplome oficira, kao i informatičku pismenost, znanje engleskog jezika po NATO standardima, i sve smo to medijski dobro predstavili. Tako će i ovde biti ako to deci lepo objasnite o čemu se radi. Sigurno će svi proći obuku u vožnji, informatičke pismenosti, pa zašto da nemaju prednost i kod upisa na fakultet, ili bar ulazak na neki bazen - poručuje Kovačević.

Duško Šljivančanin je uveren da bi povratak redovnog vojnog roka bio izuzetno značajan za privredu i građane.

- Primera radi imate „vesove“ kao što su rukovaoci inžinjerijskih mašina. Kada vi nekoga za to obučite vi ste mu dali hleb u ruke. Kada u vojsci nekoga obučite da bude kuvar, pekar, konobar, vozač motornih vozila, date mu sertifikat - dali ste mu hleb. Mnogo je poslova koje vojnik u toku služenja vojnog roka može naučiti od čega će kasnije imati koristi i on i privreda - ukazuje Šljivančanin.

Radni model ne isključuje prigovor savesti, s tim što se radi na reorganizaciji starog sistema civilnog služenja vojske. Vojni rok bez oružja, po novom, trajaće dvostruko duže i služiće se, takođe, u kasarnama. Po prigovoru savesti biće isključeno nošenje oružja i vojna obuka, ali ne i boravak u kolektivu, nošenje uniforme, vojnička disciplina i slično.

Izvor: www.novosti.rs

Ma kako da ne, i za astronauta će da završe...

Čovek priča, izmedju ostalog, o polaganju vozačkog ispita kao da se to završava za jedno poslepodne. Prvo i osnovno, da li vojska ima kapacitete da obezbedi vozila za regrute gde bi oni polagali vozački ispit. Nema. Da li u planu i programu ima vremena za obuku i polaganje ispita? Nema. Ali, pričajte usta, da ne budete pusta.

Kažu ko odbije morati će platiti, od čega će platiti oni koji nemaju nikakva primanja, taj dio mi je nejasan  ::)

Nisu mi baš jasni kako će to da izvedu. Mislim da je to jedno obično "bloboćkanje".

@Rade

A onda imamo i puno omladine šta ne rade nigdje a zarađuju fine pare i imaju uhodan posao, ako pak takvi i plate globu hoće li država pitati odakle im pare ili prolazi priča posudio mi Teća iz Švajcarske?

Nešto ne vidjam tu omlatinu koja mladi silne pare a nigde ne radi.

Obavezni vojni rok se sigurno ne vraća do sredine sledeće godine, a posle...
Ivana Mastlović Jasnić 03.05.2021.

Služenje obaveznog vojnog roka neće biti vraćeno 2022. godine zato što je to nedovoljno vremena da se pripremi sve neophodno za eventualno vraćanje vojnika u kasarne, saznaje nezvanično „Blic“.

Kako izvor našeg lista iz vojnih struktura kaže, o vraćanju obaveznog vojnog roka, kao i o modelu eventualnog služenja, tek se razgovara.

- Iako je ova tema veoma zanimljiva u javnosti i o njoj se mnogo govori, nije se odmaklo daleko Generalštab razmatra različite modele i trebalo bi s njima da upozna predsednika Republike i Vladu Srbije u narednim mesecima – navodi sagovornik našeg lista. Spekulacije, da bi već sredinom naredne godine vojnici mogli da se vrate na služenje vojnog roka u uniformi, međutim, nisu najrealnije.

- Mi tu odluku nećemo doneti do kraja ove godine, pa samim tim ne deluje realno da polovinom sledeće godine počne služenje vojnog roka – navodi naš sagovornik. Inače, vraćanje obaveznog služenja vojnog roka aktuelna je tema već mesecima od kako je ministar odbrane krajem prošle godine otvorio široku javnu raspravu o tome.

Stefanović: Neće to biti kao 1969...

Ministar odbrane Nebojša Stefanović je prošle nedelje istakao da ukoliko obavezno služenje vojnog roka bude vraćemo to neće biti „služenje kao 1969. godine sa četkom i krpom u ruci već da će se mladi obučavati vojničkim veštinama“.

-Ja podržavam redovno služenje vojnog roka, mislim da je dobro za stvaranje ličnosti i za obučavanje mladih ljudi vojničkim veštinama, ali odluku o tome neće doneti Ministarstvo odbrane već Skupština Srbije koja je 2010. godine i suspendovala, odnosno zamrzla redovno služenje - rekao je Stefanović. Ministar odbrane je naglasio da bi vojni rok mogao da traje od tri do devet meseci, ali da je realno da se služi četiri ili šest meseci.

-Generalštab je bliži da bude šest (meseci) da se neko obuči i bar dva meseca provede u jedinicama - rekao je Stefanović i dodao da će „onima koji ne žele da nose vatreno oružje biti to omogućeno“, i da će se baviti drugim poslovima u kasarni. Kako je rekao, procenjuje se da bi uvodjenje obaveznog vojnog roka godišnje koštalo oko osam milijardi dinara i dodao da država „ima sredstva za to“.

Mojsilović: Obaveza dugoročno rešenje

I načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je da on "lično smatra, a to je i stav generalštaba, da je u uslovima vojne neutralnosti obaveza služenja vojnog roka sa oružjem dugoročno rešenje koje će zadovoljiti potrebe mirnodopske i ratne vojske.

Podsećanja radi, prema poslednjem istraživanju koje je pre dva meseca objavila agencija “Haus of vin” čak 72,5 odsto ispitanika od 17 do 30 godina podržava uvođenje obaveznog vojnog roka. Zanimljivo da bi, prema tom istraživanju, više od 80 odsto mladih koji podržavaju “obaveznu vojsku” otišlo u kasarnu i služilo sa oružjem. I to nije sve, studija je pokazala da 39,3 mladih koji su za obaveznu vojsku dobrovoljno otišlo u rat zbog Srbije dok bi 23,7 odsto spremno čekalo da ga otadžbina pozove. Vojni analitičar Vlade Radulović ističe da u poslednjih deset godina u Srbiji vlada slično raspoloženje prema vojsci.

- U protekloj deceniji bilo je nekoliko različitih istraživanja i uglavnom se raspoloženje građana prema vraćanju obaveznog vojnog roka kretala između 70 i 75 odsto. Tako da rezultati i ove najnovije studije ne čude – kaže Radulović. Kako kaže, razmatranje vraćanja obaveznog vojnog roka nije nova tema u Srbiji.

- Ta ideja postoji zbog održivosti vojske u dugoročnom periodu. Svakako se traže modaliteti kako bi taj obavezni vojni rok mogao da izgleda. Sigurno je da se to ne može uvesti preko noći i da je potrebno nekoliko godina da se to izvede. Moje mišljenje je da bi najefikasniji bio hibridni model vojnog roka koji bi trajao dva puta po 15 dana gde bi se prolazila osnovna obuka – smatra Radulović.

Vojsci se i dalje najviše veruje

Prem aposlednjem istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, vojska je i dalje institucija bezbednosti kojoj se najviše veruje u Srbiji što je potvrdilo 65 odsto anketiranih. Takođe, toliko ispitanika smatra da u vojsci ima najmanje korupcije.

Izvor: www.blic.rs

Ovo što se može pročitati, što bi trebalo da je neki opis kako bi trebalo da izgleda vojni rok I obaveze je čista glupost. Još je gore od svega što je do sada bilo. A I ne čudi me. Onaj ko je dozvolio da javni izvršitelji za dug od 500 dinara "uteruju" dug od 5500 dinara  (500 za dug, a 5000 za njih I ne nisam preterao DOSLOVNO sam napisao kako rade ),od njega se ni ne može očekivati ništa bolje ni pametnije ni po pitanju vojnog roka.  Samo smišljaju još jedan način da ili otmu ljudima novac koji nemaju ili da im uvale da crnče ko robovi za 20 000.  Ja podržavam vojni rok i uvođenje istog, ali ovo što sam pročitao ne podržavam jer je idiotluk.  Sirotinja da crkne ili da služi, a "budžin" sin može kako hoće ali vojsku da služi neće.  Kapacitetno I nadasve naPrdno ispred svog vremena.

Obavezni vojni rok – da ili ne: Šta misle mladi, šta sociolozi a šta radi država
VESTI Autor: Vanja Đurić 03. maj. 2021

"Plata" od 200 evra, obuka za tražene zanate, odsustvo za vikend i tuširanje svaki dan i to toplom vodom. Tako bi, prema nagađanjima medija, mogao da izgleda obavezan vojni rok koji Vlada Srbije planira ponovo da uvede, najverovatnije od sledeće godine. Za muškarce bi trajao šest meseci, mogle bi da ga služe i žene, ali do tri meseca. Za odbijanje bi se plaćala kazna. Odluku o vraćanju vojnog roka Skupština Srbije mogla bi da donese na jesen, a šta kažu oni koje to direktno pogađa.

Iako sukobe u Jugoslaviji ne pamti, jer je rođen u godini kada su se rasplamsavali, Nikola Mladenović siguran je da današnjoj Srbiji, sa takvom istorijom, vojni rok ne treba: „A drugo, kao što znamo, njemu ovih dana teže neki desniji režimi i to je neka ideja i ako ćemo se voditi ka tim državama kojoj neki od nas ne teže svakako…“

Slično kao Nikola, misli i dvadesetdvogodišnja Maša Trifković. Ideja da bi i žene morale stati u vojne redove ni malo joj se ne dopada. „Mislim da mi možemo drugačije da provodimo vreme i da se nadograđujemo u nekom drugom smislu, a ne tako što ćemo ići u vojsku“, naglašava.

Ako pitate petnaestogodišnjaka Nikolu Babića, on bi se i sam, dobrovoljno javio da služi otadžbini. Posle srednje medicinske škole, sebe vidi i na Vojnoj akademiji. „Treba da se uvedu neke radne navike i generalno sad su svi onako bucmastiji, prijalo bi ljudima da se bave aktivnostima nekim, upoznaju se nova društva, ljudi za “u budućnost”. I malo da se osamostali čovek. Iskreno, znači“, navodi on.

Dokaza za to da vojska prevaspitava i da od mladića pravi disciplinovane muškarce, zapravo nema, siguran je sociolog Dario Hajrić. To je samo patrijarhalni mit, kaže on.

„Treba podsetiti da su ovde ranije generacije prošle kroz to. I da smo, uprkos tome, devedesetih imali sto hiljada mrtvih, konc logore, zločine… Je li to ta ljudskost koja se uči u vojsci? Ako jeste, zaista nam to nije potrebno. Ako nije, kako to vojna disciplina nije sprečila“, pita Hajrić.

Za „časove ljudskosti i discipline“ izdvajaćemo godišnje oko osam milijardi dinara, procenio je ministar vojni Nebojša Stefanović. Taj novac, sociolog Hajrić bi uložio u školstvo kako bi, na primer, ovim i drugim mladim ljudima bilo besplatno. Ili bi tu budžetsku liniju preusmerio za lečenje dece.

Vojni analitičar Aleksandar Radić je mišljenja, s druge strane, da su pare najmanji od problema koje imamo kada je reč o obaveznom vojnom roku. „Stvarni problemi su kako da država pokaže autoritet pred mladom generacijom, kako obezbediti stvarnu podršku, kako pripremiti vojsku za obnavljanje sistema obuke, srediti strukturu“, nabraja. Za to je potrebno mnogo vremena, pameti i volje, a ne novca, podvlači Radić.

A potrebno i važno je pitati šta o tome misle oni kojih se direktno tiče, dodaje sociolog Hajrić. Za širu javnu raspravu, kako ju je najavljivao ministar Stefanović, javnost zapravo ne zna, pa Hajrić misli da je to već rešena stvar.

Rešena je, očigledno, i za Generalštab, koji prema pisanjima medija uveliko priprema planove i kasarne za nove regrute.

Izvor: www.n1info.com

Kada se ovako čitaju novine, može čovek svašta da pomisli.
1. Vojnici se tuširaju hladnom vodom.
2. Mora brdo zakona da se menja.
3. Vojsku će služiti samo logistički vesovi (pekari, obućari, krojači i td)
4. Vojska vaspitava ono što su roditelji propustili da vaspitaju.

Debelo se greši...

1. Kao i uvek, tuširanja i kupanja su toplom vodom. Ko je služio vojsku - zna.
2. Mora da se ukine odluka o zamrzavanju redovnog služenja vojnog roka.
3. Vojska ima potrebe za svim VEStima, tako da ko bude pao u logističke vesti možda i nauči neki zanat - rodovci teško.
4. Ono što gospoda roditelji nisu uspeli da vaspitaju za 20 godina, nemoj da se zavaravaju da će ispraviti u kasarni za 6 meseci.

Jedino su tačno primetili ovo oko funkcionisanja rodne ravnopravnosti.

недеља, 23.05.2021.

Стефановић: Одлуку о војном року донети до октобра

Потпредседник Владе Србије и министар одбране Небојша Стефановић изјавио је данас да је поновно увођење обавезног војног рока сложено питање, али да је доста тога урађено, почев од различитих анализа до расправе која се увелико води у најширој јавности.

Како је саопштило Министарство одбране, он је рекао и да лично сматра да одлуку треба донети најкасније до октобра.

„То је тема која је сложена и тема у којој имате много фактора на које треба обратити пажњу, од тога какви су наши капацитети за обуку, у каквом су стању касарне у којима бисмо спроводили обуку, колико то кошта, до тога какве су потребе Војске и шта је то што смо као земља за ових десетак година изгубили, а изгубили смо пуно”, нагласио је министар, пренео је Танјуг. Додао је да је ту, између осталих, и питање активне резерве, јер они који никад нису служили војску не могу бити ни њени резервисти.

„Доста тога је већ урађено, почев од многих анализа, али смо свакако желели да у то укључимо и најширу јавност. Као што видите, ова тема врло често је у јавности и о њој се изјашњавају и државне структуре и невладин сектор и различити стручњаци, али и сви људи који било да имају мишљење о томе, неку врсту примедби или предлога за начин како мисле да би то требало да се уради”, рекао је Стефановић. Према његовим речима, и сам модел служења је једна од ствари која се још увек разматра.

„Поновићу опет, да људи не би то схватали погрешно, служење војске неће бити да ви одете тамо да будете чистачи круга касарне, наравно да ћете одржавати хигијену, али ће кључна ствар доласка у војску бити да научите војничке вештине”, истакао је Стефановић. Како је навео, знања и вештине које ће савладати у војсци младим људима свакако ће бити од помоћи и касније у животу и за време служења војног рока свакако неће радити ништа бесмислено, нити ће то време бити протраћено.

„Доћи ће да уче војничке вештине и доћи ће да помогну својој земљи и својој војсци примењујући те вештине. То су укратко кључне ствари које данас разматрамо о тој теми. Свој лични став сам већ више пута износио, што наравно не значи да је било каква одлука донета”, рекао је Стефановић.

Izvor: www.politika.rs

Ministar otkrio koliko će trajati vojni rok ako se vrati obavezno služenje vojske


Ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je danas da ne može da zna unapred da li će se na državnom nivou doneti odluka o obaveznom služenju vojnog roka, ali očekuje da će sve biti jasno do kraja godine.

"Ne mogu sada da kažem da li smo bliži vraćanju obaveznog vojnog roka. Moramo sve temeljno da pripremimo pre nego što se odluka donese, jer su kasarne bile devastirane. U toku su rasprave na ovu temu, a ukoliko bude obaveznog roka, mislim da smo najbliži modelu od šest meseci. To neće biti 'idite u vojsku da čistite kasarne', već će biti pravo služenje vojske", izjavio je Stefanović za TV Prva.

On je naglasio da Srbija jača vojsku, ali ne da bi nekome nešto pokazivala, niti da bi ugrožavala nekoga iz regiona.

"Srbija želi da pokaže samo da nije nikakva meta ili plen, i da njeni građani nisu zaštićeni. Jer, kada god je Srbija imala jaka vojsku, niko je nije dirao. Ovo je defanzivna stvar, stvar odvraćanja protivnika. Uostalom, kada je Srbija vodila osvajačke ratove? Nikada. Samo smo branili svoj narod. Uvek smo spremni, ali dao bog da nikad ne zatreba", naglasio je Stefanović.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210913/ministar-otkrio-koliko-ce-trajati-vojni-rok-ako-se-vrati-obavezno-sluzenje-vojske-1129776641.html)

Stefanović: Radimo na uvođenju obaveznog vojnog roka – realna potreba vojske
VESTI Autor: Beta 16. sep. 2021

Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je u Nišu da se radi na ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji, ali da ne može da kaže da će takva odluka biti doneta u ovoj godini, jer je "mnogo aspekata na koje mora da se računa".

„Na svemu tome radimo i to je realna potreba vojske, potrebno nam je još vojnika. Naš Generalštab je dao svoje mišljenje o tome zbog čega smatraju da nam je potrebno redovno služenje vojnog roka“, izjavio je Stefanović. On je kazao da je namera da se počne ozbiljna rasprava kako odluka o obaveznom služenju vojnog roka ne bi bila paušalno doneta. Prema njegovim rečima, Ministarstvo priprema normativna, zakonska rešenja i podzakonske akte. Istovremeno se sa Generalštabom razmatra, ukoliko se odluči u tom smeru, da li ima dovoljno kasarni, da li su spremni objekti za smeštaj vojnika i da li ima dovoljno ljudi za njihovu obuku.

„Ne želim da mladi ljudi doživljavaju da dolaze u vojsku da bi očistili parče piste ili kosili travu. Nama oni trebaju u vojsci da bi naučili vojničke veštine. Da bi naša zemlja imala vojnike i rezerviste“, izjavio je Stefanović. Kako je kazao, razgovara se o različitim modelima obaveznog služenja vojnog roka, a radi se i na tome da se poveća broj vojnika na dobrovoljnom služenju. Stefanović je podsetio da je odluka o obaveznom služenju vojnog roka nije ukinuta već zamrznuta i da još postoji kao zakonska norma.

On je sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem i ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Entonijem Godfrijem obišao učesnike bilateralne taktičke vežbe Vojske Srbije i Oružanih snaga SAD pod nazivom „Nebeski most 21“ na aerodromu „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ u Nišu.

Izvor: www.n1info.com

Sere Stefanović kao foka. Neće im pasti kruna s glave, ako očiste svoj deo kruga. Kao što postoje obaveze oko redarstva WC-a, hodnika, umivaonika, spavaone, tako postoji i uređivanje svog dela kruga kasarne ili drugog objekta. A, vojničke veštine se uče za vreme radnog vremena oficira i podoficira.

Anketa: Dve trećine građana Srbije za vraćanje vojnog roka


Skoro dve trećine građana Srbije, odnosno 64,9 odsto ispitanih, podržava ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najveći broj ispitanika (63,81 odsto) ocenio je da je Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani (RVPVO) neophodna modernizacija, a 25,22 odsto to smatra za Kopnenu vojsku.

Da je RVPVO napravio najviše pomaka u modernizaciji u poslednjih pet godina smatra 47,35 odsto učesnika ankete, a 24,14 odsto smatra da nijedan vid Vojske Srbije u tom periodu nije modernizovan.

Dve trećine ispitanih, odnosno 66,4 odsto, smatra da koncept militarizacije nije prevaziđen u 21. veku, 61,81 odsto smatra da je potrebno povećati mirnodopsko brojno stanje Vojske Srbije, dok 67,3 odsto misli daje potrebno povećati i rezervni sastav.

Vojnu neutralnost Srbije podržava 68,7 ispitanika, dok je 18,4 odsto protiv.

Vojnu neutralnost Srbije podržava 68,7 odsto ispitanih građana, dok 18,04 ima suprotan stav. Da neutralnost nije dugoročno rešenje smatra 41,97 odsto učesnika ankete, više od polovine smatra da Srbija ne bi trebalo da bude članica nekog vojnog saveza, dok 32,6 odsto smatra suprotno, preneo je Tanjug pisanje „Blica“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210918/anketa-dve-trecine-gradjana-srbije-za-vracanje-vojnog-roka-1129922512.html)

По мом суду кључно је какаво је расположење међу онима који их се непосредно тиче поновно активирање обавезе служења војног рока. Шта кажу они који ће војни рок и служити?

Oni su uglavnom protiv.

Зар ти ниси поставио резултате анкете из фебруара ове године, која показује супротно: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=23255.msg567674#msg567674 ?

Иначе, слажем се са Џумбом да је кључно расположење међу онима који ће служити војни рок. Само бих додао, да је потребно задржати позитиван однос и када прве генерације  изађу из касарни.

Jesam, ali to je anketa a one se često rade po porudžbini ovoga ili onoga te su i rezultati onakvi kakve naručioc želi ili priželjkuje. Pitaj klince iz svog okruženja koliko bi njih otišlo u vojsku.

Koga boli patka kakvo je raspoloženje regruta. Ako se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, to će biti zakonska obaveza.

Uvek je bilo onih kojima nije bio merak da idu u vojsku, ali su pod silom zakona ipak morali to da odrade. Kukaju, plaču do zakletve, pa se kasnije uklope u kolektiv. Oni najekstremniji posete vojnički pritvor, pa stave prst na čelo da li im se glupiranje isplati.

Rado Srbin ide u vojnike, dva ga tuku a trojica vuku.

Iz karantina u kasarnu: Kako će na mlade Srbe uticati obavezni vojni rok


Iskustvo kliničke prakse pokazalo je da je za mlade ljude, njihov emotivno i socijalno određenje, veoma važno bilo služenja vojnog roka. U okolnostima kada stasava „karantin" generacija, osećaj pripadnosti naciji presudan je za očuvanje mentalnog zdravlja, kaže psiholog Aleksandra Janković.

Ideja o vraćanju vojnog roka konfrontirala je stručnu i laičku javnost- dok jedni vide mogućnost da se Srbija vrati na pozicije koje je na strateškom planu izgubila u prethodnim decenijama drugi u ovoj ideji prepoznaju zagovaranje ratnih impulsa na Balkanu. Šta o tome kaže psihologija - jesmo li vraćanjem vojnog roka bliže ili dalje od negovanja vrednosti koje garantuju mentalno zdravlje?


Suočavanje sa životom onakvim kakav on jeste

Služenje vojnog roka, kaže u razgovoru za Sputnjik Aleksandra Janković, bila je jedna od retkih prilika da se mladi suoče sa drugačijom socijalnom situacijom i ljudima koji žive bitno drugačije. Ukratko, to je način, kaže naša sagovornica, suočavanja sa životom onakvim kakvim on zaista jeste a ne kako se često čini.

„Mladi ljudi su u velikoj meri uljuljkani, pošteđeni obaveza čime na neki način postaju neuki - emotivno i socijalno nezreli, uprkos tome što završavaju škole i što se njihov intelekt razvija. Vraćanje vojnog roka omogućio bi da se stečena znanja i veštine primene u realnom životu“.

Ovaj raskorak između intelektualne s jedne, i socijalne i emotivne inteligencije s druge strane, najuočljiviji je, ukazuje naša sagovornica, kod karantin generacije.

„Veliki broj mladih ljudi poseduje mnoštvo informacija koje stiče onlajn, a ne u živoj komunikaciji. Nema pravog odmeravanja. Posledica je evidentno nesnalaženje u raznim socijalnim situacijama. Zatvoreni u svojim okvirima, ovi mladi ljudi gube šansu da upoznaju nove ljude, druga viđenja i savladaju tehnike koje su im bile od koristi. Za njih posebno, uvođenje vojnog roka bilo bi veoma korisno i predstavljalo šansu da napreduju na ličnom putu“.

Na pitanje, da li je vraćanje teme vojnog roka u javni diskurs način da se skine stigma sa nacionalog određenja, te koliko je za pojedinca važan osećaj pripadnosti naciji i lojalnosti državi, Aleksandar Janković odgovara da su te stvari u neraskidivoj vezi.

„Veliki broj Srba nije hteo ni smeo da se izjašnjava nacionalno zato što je to u nekom periodu bilo nepopularno i tumačeno kao šovinizam. Međutim, ako osoba ne negujete pripadnost svom narodu, ona gubi kapacitet da razume druge ljude, druge narode, druge vere. Ako vas odmalena uče da ste srpskog roda i da živite u Srbiji, to podrazumeva se da ćete naučiti i vrednosti koje su nam preci ostavili i koje su perfektne, daleko iznad onih koje nudi EU ili svetska zajednica. Naša istorija je bogata i taj kvalitet treba da se uvaži“.


Kako je devalvirana slika srpskog ratnika

Psihologija, smatra, podržava ideju da se pojedinac diči svetlom prošlošću i prihvata njene vrednosti. Jedna od njih je, smatra i mužestven pristup stvarnosti- termin preuzet iz crkvene terminologije - koga Jankovićeva ocenjuje kao odličan jer upućuje da bi mladići trebalo da budu muškarci. Usamljenost, po njenom mišljenju, rezultat je činjenice da nije razvijena ideja pripadnosti široj grupi, zajednici, konačno naciji. Parafrazirajući reči patrijarha Porfirija da ne možemo biti svetski ako nismo svoji, ona zaključuje da tek kada naučimo da volimo i budemo odgovorni prema svojoj naciji bićemo spremni da sa ljubavlju i tolerancijom prihvatimo druge.

„Ideja srpskog viteza, ratnika koji je veoma dobro znao da braneći svoju zemlju brani istinu i pravdu bila je devalvirana i svodila se na to da su ljudi gledali da svoju decu oslobode pritiska vojske i uskrate ih za nešto važno. Veliki broj ljudi koji je bio rezervisan prema vojsci posle odsluženog vojnog roka, rado se sećao tog perioda. Danas kada deca idu u školu online, nema pravog odmeravanja. Mladi odrastaju u vakuumu u kojem sve je upakovano tako da oni komuniciraju samo sa istomišljenicima. Na taj način se ne izlazi iz vlastitog egocentrizma, jer da bi ste vi zaista upoznali sebe morate se ogledati u drugima, imati ideju pripadnosti“.

Iskustvo, tvrdi naša sagovornica, govori u prilog opravdanosti vraćanja vojnog roka koji je nekada bio pokazatelj razvoja mlade osobe, ali i okidač da se neki latentni devijantni poremećaji pokažu.

„Mnogi mladi ljudi koji nisu pokazivali znakove psihičkih poremećaja u toku služenja vojske suočavali su sa problemima koji su ukazivali da razvoj te osobe nije najbolji. Nekada je bilo sramota da muškarac kaže da nije služio vojsku jer bi usledilo pitanje- zašto. Neka ponašanja i neki poremećaji ostanu neprimećeni sve dok osoba ne dođe u drugu sredinu gde nema prezaštićenosti. Tada nastupaju problemi“.

Vojni rok, uverena je, ne treba da isključuje žene koje, u istoj meri kao i muškarci, moraju da nauče kako bi trebalo da se snađu u svim, pa i u ekstremnim situacijama.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210919/iz-karantina-u-kasarnu-kako-ce-na-mlade-srbe-uticati-obavezni-vojni-rok--1129903136.html)

Onda će se od 100 regruta njih 50 izjasniti da neće da služe sa oružjem i opet nije dobro.


A g-đi kliničkom psihologu neko treba da objasni da je ovo 21. vek i da je to što ona priča važilo pre 30-40 godina. Vremena se menjaju pa tako mora da se menja i način na koji bi se služio vojni rok.

Odlično. Onda bez oružja duplo duži vojni rok. I šta misle oni koji će bez oružja, da lelemudaju po ceo dan? E pa neće moći, ima da radi kičma trans, da im izađe na nos to glupiranje.


Ako će služenje vojnog roka biti vraćeno, onda to mora biti ozbiljna stvar sa kojom nema zajebancije. U suprotnom, bolje da ne započinju celu priču i prave sprdnju oko toga.

Bez oružja i jeste duplo duži vojni rok s tim što ne možeš da ga nateraš da cima i vuklja. Ti koji nisu želeli da nose oružje su bili raspoređeni po bolnicama, vrtićima...

To sa vrtićima i bolnicama je glupost najveća. Ako toga ponovo bude, džaba su krečili.

Nije ni potrebno nekoga terati, već će sam da se slomi i opameti. Onaj ko se pravi pametan i neće da radi, biva prijavljen na raport kod komandira čete. Tada ima dve mogućnosi. Ili će da radi ono što mu se naredi ili će da završi u vojničkom pritvoru. Ako izabere ovo drugo, produžava mu se vojni rok onoliko dana koliko je proveo u pritvoru (psihički jedna od najgorih kazni), a druga stvar je da se u pritvoru nije izležavalo, nego se radilo udarnički (čišćenje kruga i sve ostalo što naredi dežurni oficir).

Србија није изоловано острво. То сламање о коме говориш може да подстакне велики број младих да напусте земљу, неки вероватно и заувек. Једини начин да ово профункционише како треба је да се млади мотивишу, али и да пропаганда уради своје.

Ускраћивање права на приговор савести је легитиман разлог за добијање азила у великом броју земаља.

Довољно је да ставе да је услов за запошљавање у јавним предузећима и у фирмама за ФТО одслужен војни рок под оружјем.

Војни рок ће бити дефинитивно краћи него што је био пре. Уз то, можда баш краћи за маторија годишта која нису на време регулисала служење војног рока. А то, што ће неко ићи у иностранство, срећан му пут. Није баш да је служење војног рока разлог за бежање из земље.

Sve zavisi kako su vaspitani kod kuće. Ako su vaspitani u libelarno-lezbejsko-pederskom maniru, onda će im bekstvo iz zemlje biti prva i jedina opcija.


Kako misliš da odu, ako pre toga nisu ispunili zakonsku obavezu? To onda nije "idenje" već bekstvo iz zemlje, što je krivično delo. Zakonom predviđene sankcije za to delo moraju da postoje. Što kaže Rade, takvima srećan put.

Opet ponavljam, služenje vojnog roka je ozbiljna stvar, zakonska obaveza, nije zajebancija.

Још боље, потребно је увести да се у дражавну и локалну самоуправу, као и јавна предузеће не може запослити нико ко није служио војни рок са оружјем, као у Швајцарској.

Ипак, ја сам скептик око увођења обавезног служења војног рока јер ће то код нас постати предмет политичког обрачунавања. Код нас је опозиција увек против онога што предлаже позиција и обрнуто. Зато ће се то користити као предмет политичке борбе, за на пример за добијање наклоности бирача. Једни це "славити" свој "париотизам" други "бригу за демократске тековине и права грађана". На крају ће стварни безбедносни интерес бити споредан.

Осим тога, добар индикатор стварне жеље и воље за служењем војног рока је одзив за добровољно служење војног рока. На почетку је ту требала чак и веза да би се "упало" у добровољце. Сад је одзив слаб...Потпуно је запостављена пропаганда која би поправила то стање. Ценим да бои ту понајпре требало поарадити пре доношења одлуке о обавезном служењу војног рока.

Такође, војни рок од 6 месеци је кратак за било какаво побошљање борбене готовости оперативне војске. Таман би војници завршили обуку и онда одоше кући. Једино би се добило, а и то у ограниченом обиму (јер припремљености нема без редовног, барем годишљенг кондицирања, чега данас уопште нема) на припремљености резервног састава.

Još samo da se uvede streljanje ko neće da služi vojsku sa oružjem i milina. Sila samo stvara kontraefekat.

Treba da se radi na edukaciji zbog čega je potrebno i poželjno služiti vojsku, kao i objasniti ljudima koje pogodnosti to donosi njima lično.

Da li je predmet "Odbrana i zaštita" vraćena u školske klupe? Čitao sam, mislim na Palubi, da se planira uvođenje predmeta "Osnovi sistema odbrabne" i da će biti fakultativnog tipa (što nije dobro) u Srednjim školama.

Србија већ данас има ситуацију да велики број младих одлази из земље, и без обавезног војног рока. Мрзи ме да тражим, али било је доста истраживања на ту тему. Држава има негативан природни прираштај. Не бих у таквој ситуацији никоме рекао ”срећан ти пут”. Оштар став у односу на служење војног рока може само да буде додатни мотив за одлазак из земље.

Ово није ни 1970. ни 1980. Претње затвором и упозоравање да се ради о кривичном делу нису ни деведесетих уродиле плодом. Границе се прелазе са личним картама, а послови се налазе лакше зато што сви имају проблем са радном снагом. Колико младих у Србији задовољава критерије других земаља за двојно држављанство?

Сложио бих се са Џумбом по питању пропаганде, мислим да је без добре пропаганде цела идеја осуђена на пропаст. Додао бих да је нужна и темељна припрема, превише је ствари у Србији рађено наврат-нанос.

Мотивација као што је могућност запошљавања је добра идеја. Да ли би се, при запошљавању у државној администрацији, цивилно служење могло дискриминисати у односу на служење војног рока под оружјем - то је друго питање. Једино ако би се у опис радних обавеза унеле и обавезе које се односе на рад у ратним условима, нпр. физичко обезбеђење радног простора.

Ја бих применио израелски систем и довео и девојке у касарне. Израелци то јако лепо користе у пропагандне сврхе.

Питање дужине служења војног рока је такође битно. Три месеца интензивне обуке су вероватно довољна за пешадију, али не и за друге родове. Можда би се припадници других родова могли регрутовати као добровољци-професионалци који би након основне обуке ишли на нпр. 3 месеца специјалистичке обуке, па онда остали у војсци још пола године. Тако би пешадија остајала 3 месеца након обуке, а остали родови 6 месеци.

Неко је поменуо да војска нема услова да се бави полагањем возачких испита. Можда се то може ограничити на војнике који иду на специјалистичку обуку. Остали можда могу да прођу део обуке која би им била призната. Оно што војска може да уради је да организује вечерње курсеве из разних области, који би могли бити признати у наставку образовања.

 U srednjim školama ima premet " Osnovi sistema odbrane " . Fakultativnog je karaktera. Npr. U Zrenjaninu su dve godine pre Korone išli u kasarnu . Godinu pre je dolazio neko iz Vojnog odseka i držao predavanje ( vrlo nekvalitetno ) Govorim o Srednjoj Poljoprivrednoj školi.

Враћено је , али је програм више информативан. Урађен је приручник за настванике у коме је "сажвакано" шта треба рећи. Наставу треба да држи разредни старешина а да му помогне неко из Војних одсека или наки резервни официр. Са делом резервних официра који су требали да учествују у настваном процесу одржан је инструктаж, али их слабо зову.

Zato treba ponovo da se uvede PPZ u VII i VIII razredu OŠ a onda i Odbrana u srednjoj školi.

То и јесте идеја. Проблем је где "наћи" часове за то. Број часова (оптерећење ученика) је ионако превелики. Смањивати фонд других предмета значи остављати неке без посла,а опет ти "вишкови" нису способни да изводе нову наставу. Зато се сада ова обука у средњим школама изводи у време часа разредног старешине (један час месечно). Ваљало би организовати (што је и предвиђено) посету касрани и ТТ збор, али је опет питање када (у које време јер за то није довољан један час) а посебно шта радити тамо где нема касрани (што је чест случај). Долазак војске и опреме због једног часа у неку школу је крајње нерационалан потез.

Ukinuti one dve gluposti, veronauku i građansko, a muzičko i likovno spojiti u jedan predmet koji bi se zvao umetnsot.

E kad se setim Odbrane i zaštite iz srednje škole. Tada još nisam ni sanjao da ću jednog dana raditi u Vojsci.
Imao jednog drugara u razredu, otac mu bio oficir (major, potpukovnik....).
I pita njega nastavnik jednom prilikom: Možeš li nam reći više o oklopnom vozu? A drugar će: Pa...oklopni voz je oklopljen i on kada ide ruši sve pred sobom! Pita ga nastavnik: Baš sve? I kuće i sve? Odgovara on: Sve! I kuće i sve što mu se nađe na putu!
Drugom prilikom ga je pitao za karakteristike srednjeg tenka. On je počeo sa: glavna karakteristika srednjeg tenka jeste da je težak!  ;D ;D ;D

I tako se mi ismejašmo s njim i uz njega...
A predmet je bio sasvim dobar, nastavnik je bio malo "stara škola" i "konzervativan" ali ok. Gađali smo iz vazdušne puške, išli par puta na TT zborove u kasarnu na Voždovac, mislim i na Banjicu jednom i tako....Sad se ne sećam da li je to bilo organizovano subotom? Ipak je trajalo par sati...

Sve u svemu, ja bih vratio predmet u srednju školu kao obavezan. 2 časa sedmično je dovoljno. Naravno, može se zvati drugačije...Osnove odbrane zemlje ili tako nekako....

I naravno, vratio bih obavezu služenja vojnog roka od 6-9 meseci....

Oprosti, ali veronauka po meni nikako ne može da bude glupost, a i predmet veronauke je fakultativnog tipa, tako da koga ne zanima i ne mora ići na istu.
Ok, da ne idemo dalje u off, samo sam hteo da iznesem lični stav u vezi veronauke.

Generalno u srpskom obrazovnju se uče nepotrebne stvari, i to zahteva tmeljnu refeormu obrazovnog sistema.
Čak i mi, starije generacije, smo učili u školi iz matematike, fizike, hemije... stvari koje nam nikada nisu zatrebale u životu.

Kod uvođenja obaveznog služenja vojnog roka treba imati u vidu da za to treba i novca.

Izvor isečka analize: https://bezbednost.org

Kako god, lično sam za narodnu vojsku pored profesionalaca.

Деца су преоптерећена предметима, али количина знања коју износе из средњих школа је све мања. Што се тиче Одбране и заштите, или како би већ назвали нови предмет, мислим да би било боље организовати целодневну наставу једном месечно и одвести децу у касарне.

I jedan moj lični stav. Srbija je sekularna država i mesto za izučavanje veronauke je crkva a ne škola. To što je ona fakultativnog tipa i što koga ne zanima ne mora da ide na nju ne pije vodu zato što si prinuđen da biraš između veronauke i građanskog. Dakle ili jedno ili drugo.

Što se tiče koštanja ponovnog uvođenja vojnog roka verovatno se misli i na kasarne i svu ostalu infrastrukturu potrebnu za izdržavanje nekoliko stotina ljudi. Možda je bolje da to bude kao radno vreme, kao što sam već pisao, od 9 do 17, a posle kući. Tako bi se ostvarila velika ušteda.

A da vratimo i Marksizam, kao u "dobra" stara vremena ... mislim, nije da nam nije potrebno još više "korisnih idiota" no što ih imamo sada ...

Ko je pominjao Marksizam?

Pa vidim da vam samo Marks fali pored PPZ i ONO za koje vidim da se predlažu ovde.

Pa k'o rekoh kad je bal, nek je bal vampira  ;D


Još samo Titu da iskopate, sve će biti na mestu.

Mešaš PPZ i DSZ! ;D

Prva pomoć i zaštita bila dobra stvar, korisna.

Ne, ne .. mislio sam na dva predmeta, PPZ (Prva pomoć i zaštita) je jedan predmet, drugi je ONO i DSZ (Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita)

Vidim da neke ovde hvata nostalgija, zato i pominjem da vam samo Marks fali i onda imate kompletiranu "nuklearnu trijadu" za dobrobit i prosperitet srpskog naroda.

Samo sam reagovao na pridev "glupost", a da li treba da bude zastupljen predmet u školama ili ne, i pored toga što je Srbija sekularna država, nisam baš siguran.
U staroj velikog Jugi predmet veronauke je bio zastupljen u skoro svim republikama sem u Srbiji.
I u VS, hvala Bogu, da napokon imamo i versku službu.
Uvođenje verske službe i vojnog sveštenstva u VS ima za zadatak da ojača duhovne i moralne vrednosti kod pripadnika, te negovanje vojničkih vrlina, patriotizma i tradicije... dakle ništa loše, i isto je na principu dobrovoljnosti.

Pa valjda je bolje da deca nauče ili bar probaju da pucaju iz vazdušne puške, da makar znaju šta je to tenk, top, bomba i slično, nego da uče kako se "princ zaljubio u drugog princa"?  ;)
Ali što kaže Rambo Amadeus: "sve su to produkti kapitalizma..."!  :klap :klap

Građani Srbije su za vraćanje vojnog roka, i to većinom žene. A vi?
IZVOR: B92 PONEDELJAK, 20.09.2021.

Polovina građana nije za to da Srbija bude član bilo kog vojnog saveza, pokazalo je istraživanje koje Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

U istraživanjima je učestvovalo dve trećine muškaraca i jedna trećina žena, a najviše njih bilo je staro od 18 do 25 godina. Jednako je važna i obrazovna struktura, koja pokazuje da su 602 ispitanika, odnosno 60,02%, u procesu ili su završila neku od visokoškolskih ustanova, a posle njih najveći procentualni udeo zauzimaju ispitanici sa srednjoškolskim obrazovanjem (38,48%).

Prema dobijenim rezultatima, vojni rok nije služilo 77,16% ispitanika, a njegovo ponovno uvođenje bilo bi podržano od strane 64,90% građana. Zanimljivo je da ovaj predlog podržava gotovo tri četvrtine žena, odnosno 72,30%. Takođe, 82,97% ispitanika koji su već služili vojni rok podržava ovu ideju, a dodatno je interesanta činjenica da, iako 92,43% ispitanika mlađih od 25 godina nije
služilo vojni rok, njih čak 73,75% smatra da bi usvajanusvajanje ove inicijative bilo od posebnog značaja.

Na tragu pitanja o ulaganjima u rodove, građani u više od polovine slučajeva (51,05%) podržavaju i trend povećanih izdvajanja za naoružanje. Tome u prilog govori i činjenica da čak dve trećine ispitanika, odnosno 66,40% smatra da koncept militarizacije (održavanje visokog nivoa Prvenstveno, građani u 61,81% slučajeva veruju da je neophodno povećati brojno stanje mirnodopske vojske. Takođe, podržavaju i povećanje broja vojnika u rezervnom sastavu (67,30%).

Istraživanje je ukazalo i na nedovoljnu informisanost i nerazlikovanje koncepta aktivne i pasivne rezerve. U prilog tome govori podatak da se 44,87 % ispitanika izjasnilo da nije upoznato sa postojanjem aktivnog i pasivnog rezervnog sastava. Kada je reč o aktivnoj rezervi, 53,34% učesnika smatra da je neophodno unaprediti ovo polje, dok 38,09% njih uopšte nije upućeno u aktuelni koncept. Polovina ispitanika (50,44%) ne smatra da bi Republika Srbija trebalo da bude članica bilo koje vojne alijanse. U skladu sa tim, 39,78% građana veruje da politika vojne neutralnosti ima pozitivan uticaj na proces modernizacije.

Sa druge strane, u slučaju priključivanja nekom vojnom savezu, 48,35% građana veruje da bi se to pozitivno odrazilo na dalji proces modernizacije naoružanja
i vojne opreme, kao i da bi imalo pozitivan uticaj na bezbednost građana (33,90%). Kada se osvrnemo na rezultate dobijene tokom ispitivanja javnog mnjenja, u potpunosti je jasno da građani Republike Srbije nisu u dovoljnoj meri informisani o dešavanjima u Vojsci Srbije. Značajno je naglasiti da među građanima ipak postoji bazični konsenzus po pitanju podrške procesu modernizacije naoružanja i vojne opreme, ali i po pitanju ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka.

[attachment=1]

Izvor: www.b92.net

23.11.2021.

Трибина на Правном факултету о увођењу обавезног војног рока

Студентски парламент Правног факултета организовао је данас трибину на тему „Увођење обавезног служења војног рока“, на којој је говорила помоћник министра одбране за људске ресурсе Катарина Томашевић.

О теми која привлачи велику пажњу јавности, студентима реномиране високошколске институције говорили су и начелник Управе за обавезе одбране Сектора за људске ресурсе Министарства одбране пуковник Драган Котарлић, начелник Одељења за војну, радну и материјалну обавезу пуковник Саша Петровић, као и предавачи с Правног факултета проф. др Бојан Милисављевић и доцент др Милош Јовановић.

Представљајући нове, унапређене мере на којима је Министарство одбране радило у претходном периоду, како би обезбедило боље услове за имплементацију евентуалног враћања обавезног служења војног рока, Катарина Томашевић је истакла да је реч о великом и захтевном, и за државу веома значајном послу, на коме се у министарству интензивно ради.

- За нас у Министарству одбране нема дилеме да је редовно служење војног рока нешто што треба да се врати. Ми ћемо и даље да радимо на свим важним активностима у том правцу, и трудићемо се да учинимо све да будемо спремни када држава донесе одлуку. Морамо да водимо рачуна, да попунимо Војску Србије, пре свега због безбедносног окружења, али и због свих других ствари због којих војска постоји - рекла је помоћник министра одбране за људске ресурсе Катарина Томашевић и подсетила да је Војска Србије ту и током елементарних непогода, да гради путеве и у свему подржи грађане ове земље.

Начелник Управе за обавезе одбране Сектора за људске ресурсе Министарства одбране пуковник Драган Котарлић је, након осврта на 11 година добровољног служења војног рока, присутнима је предочио о чему се у систему одбране размишља током анализе поновног увођења војног рока, и представио гантограм активности, припремљен у Министарству одбране, чији је циљ стварање оптималних услова за спровођење такве одлуке.

- У Министарству одбране припремамо се као да ће државно руководство донети одлуку о поновном увођењу обавезног војног рока. Формирана је радна група на челу с министром одбране, и месечно се доставља информација о свему што је урађено, као и о свим проблемима и варијантама које се разматрају, а стварање услова за наставак обавезног служења војног рока један је од тежишних задатака Министарства одбране за 2021. годину, а не сумњам да ће бити и наредне године – истакао је пуковник Котарлић.

Он је потврдио да је у току припрема логистичке подршке, анализа свих аспеката и трошкова, и да Војска чини све да буде спремна, али да коначна одлука о модалитетима враћања обавезног војног рока још није донета.

Izvor: www.mod.gov.rs

Школа је постала сама себи циљ. Боље је да је нема.

03.12.2021.

Одржана трибина о увођењу обавезног војног рока на Факултету безбедности

На Факултету безбедности, данас је организована трибина на тему „Увођење обавезног служења војног рока“, на којој је говорила помоћник министра одбране за људске ресурсе Катарина Томашевић.

О све актуелнијој теми, студентима угледне високошколске институције Београдског универзитета говорио је и начелник Управе за обавезе одбране пуковник Драган Котарлић, док је начелник Одељења за војну, радну и материјалну обавезу пуковник Саша Петровић, представио искуства других армија у овој важној области.

Помоћница министра Катарина Томашевић у својој уводној речи истакла је да је реч о веома битној теми, којом се, у ишчекивању одлуке државе, у Министарству одбране озбиљно баве, али да је веома важно чути различита мишљења, па и то шта о обавезном служењу војног рока мисле студенти и млади људи.

С обзиром да је, „док се не одлучи другачије“, тренутно на снази модел добровољног служења војног рока, а „држава непрекидно води рачуна о одбрани земље и попуни Војске“, помоћница министра је, баш као и недавно на Трибини на Правном факултету, подсетила на низ мера чији је циљ популаризација актуелног, добровољног служења.

Истакла је да је реч о веома значајним новинама које у великој мери унапређују модел али и читаву процедуру пријема, која је сада убрзана и поједностављена. Уведен је јединствен процес селекције кандидата, а новчана примања су од овог месеца знатно увећана, па ће, примера ради, војник на добровољном служењу, уместо 20.969, од децембра имати месечну плату 34.766 динара.

- Значајно смо унапредили и начин пријављивања кандидата и прилагодили га младим људима, који сад то могу урадити, осим у надлежним центрима Министарства одбране, и у 1.500 експозитура Поште Србије као и посредством е-управе - рекла је помоћница министра која је изразила оптимистичка очекивања од ефеката нових мера.

Начелник Управе за обавезе одбране је, након осврта на 11 година добровољног служења војног рока, присутнима предочио о чему се у систему одбране размишља током анализе поновног увођења војног рока, и представио гантограм активности, припремљен у Министарству одбране, чији је циљ стварање оптималних услова за спровођење такве одлуке.

- Он, као кључне елементе, подразумева нормативне, организационе и кадровске предуслове, материјално опремање, инфраструктурно уређење, логистичку подршку, трошкове, и друге елементе - рекао је пуковник Котарлић и додао да су за израду гантограма, осим сопствених, коришћена и искуства страних оружаних снага, али да концепт садржи и актуелне идеје надлежних из Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије.

- На нивоу министарства, формирана је и радна група за стварање услова за наставак обавезе служења обавезног војног рока, која редовно заседа и месечно извештава министра одбране о току процеса који је сврстан у тежишне задатке у овој и наредној години.

Пуковник Котарлић рекао је и да се у Министарству одбране припремају  као да ће државно руководство донети одлуку о поновном увођењу обавезног војног рока, а као најзначајније теме које се разматрају навео је трајање служења, број упутних рокова и величину контингената, али и инфраструктурно уређење касарни, приговор савести и дилему да ли будуће регруте прво упућивати у центре за обуку или одмах у јединице.

Својеврсни домаћин скупа, шеф катедре за одбрамбене и стратешке студије Факултета безбедности проф. др Зоран Јефтић, закључио је трибину изразивши задовољство због сарадње те високошколске установе и Министарства одбране, али и оптимизмом кад је реч о ефектима мера унапређења услова за добровољно служење војног рока, које је назвао „револуционарним помаком“ чије ефекте очекује већ у првом наредном упутном року.

Izvor: www.mod.gov.rs

Stefanović za vikend obaveštava Vučića o modelima redovnog služenja vojske
VESTI Autor: Beta 08. dec. 2021

Ministar odbrane Nebojša Stefanović najavio je danas da će tokom vikenda obavestiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića o realno mogućim modelima za eventualno donošenje odluke o ponovnom uspostavljanju sistema redovnog služenja vojnog roka.

Stefanović je danas održao sastanak sa članovima Radne grupe za stvaranje uslova za aktiviranje redovnog služenja vojnog roka, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Na sastanku su razmatrani različiti modeli redovnog služenja vojnog roka, osmišljeni po ugledu na modele koji postoje u evropskim zemljama i analizirane dosadašnje mere i aktivnosti.

Nadležne organizacione jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije podnele su Stefanoviću izveštaje o stanju infrastrukturnih objekata, kapacitetima Komande za obuku, kao i logističkim i normativnim preduslovima potrebnim za ponovno aktiviranje redovnog vojnog roka.

Izvor. www.n1info.com

08.12.2021.

Састанак Радне групе за стварање услова за активирање редовног служења војног рока

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић одржао је данас састанак са члановима Радне групе за стварање услова за активирање редовног служења војног рока.

На састанку су разматрани различити модели редовног служења војног рока, осмишљени по угледу на моделе који постоје у европским земљама, и анализиране досадашње мере и активности које су предузете по овом питању. 

Надлежне организационе јединице Министарства одбране и Војске Србије поднеле су министру Стефановићу извештаје о стању инфраструктурних објеката, капацитетима Команде за обуку, као и логистичким и нормативним предусловима потребним за поновно активирање редовног војног рока.

Министар Стефановић истакао  је да ће током викенда обавестити председника Републике Србије Александра Вучића о реално могућим моделима за евентуално доношење одлуке о поновном успостављању система редовног служења војног рока.

Izvor: www.mod.gov.rs

Ministarstvo odbrane završava plan za obavezno služenje vojnog roka
R. DRAGOVIĆ 10. 12. 2021.

MINISTARSTVO odbrane pripremilo je nekoliko modela služenja obaveznog vojnog roka, koji će do ponedeljka biti predstavljeni predsedniku Republike. Ovi planovi biće aktivirani ukoliko država reši da ukine postojeću odluku iz 2010. godine kojom je služenje vojnog roka - zamrznuto.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović trebalo bi tokom vikenda da upozna šefa države sa svim modelima eventualnog budućeg obaveznog služenja vojnog roka, koji su svi izrađeni po ugledu na evropske države čije armije poznaju ovaj koncept. Iako agenda rada na ovom pitanju nije saopštena, konačni plan vraćanja vojne obaveze trebalo bi da bude usvojen do proleća 2022. godine. To ne znači da će regruti odmah u kasarne, nego samo da će država biti spremna i za ovu mogućnost.

U slučaju da politička volja bude da se obavezni vojni rok "odmrzne", prva generacija mladića mogla bi da krene u kasarne već u junu ili septembru sledeće godine.

Prema saznanjima "Novosti", predsedniku Aleksandru Vučiću biće predstavljeno više različitih varijanti. Ključne razlike su u trajanju vojnog roka, broju uputnih rokova tokom kalendarske godine, ali i ukupnog broja kontingenta buduće stajaće vojske. Na definitivnu odluku čeka i pitanje prigovora savesti, kao i dileme da li će regruti ići prvo u centre za obuku ili pravo u jedinice. U Ministarstvu odbrane objašnjavaju da ubrzanje priprema za odmrzavanje vojnog roka ne znači i da je "kocka bačena", ali priznaju da je ovaj zadatak jedan od prioriteta za sledeću godinu.

- Mi radimo kao da će državno rukovodstvo doneti odluku da odmrzne obavezno služenje vojnog roka, iako zasad nema konkretnih pokazatelja. Formirana je radna grupa čiji je zadatak da radi na stvaranju uslova, a njeni članovi detaljno su analizirali stanje kasarni, infrastukture, logističkih mogućnosti i finansija. Istovremeno, uspostavljen je i dijalog sa mladima, kako bi se na osnovu i njihovih stavova došlo do završne forme vojnog roka - objašnjavaju u ministarstvu.

Jedna od radnih verzija budućeg služenja vojske podrazumeva šestomesečno služenje, u okviru koga bi u kasarne išlo najmanje 3.000 regruta po uputnom roku. Takođe, prigovor savesti bi bio zadržan, s tim što bi u tom slučaju "vojnikovanje" bez oružja trajalo dvostruko duže i isključivo u ustanovama Vojske Srbije.

POSAO ZA MLADE INŽENJERE
VOJNOTEHNIČKI institut, prestižna vojno-naučna ustanova, jača je od juče za 41 mladog stručnjaka. Rešenja o prijemu u stalni radni odnos, na ceremoniji u Beogradu, uručio im je ministar odbrane Nebojša Stefanović.

- Građani imaju najveće poverenje u vojsku. Ponosan sam i na to što ćete moći da se uverite i kroz svoj rad koliko smo uspeli da napredujemo i vojsku opremimo sredstvima domaće proizvodnje - poručio je ministar.

Izvor: www.novosti.rs

Vojni rok šest meseci
DRUŠTVO Autor: Fonet 10. dec. 2021

Jedna od radnih verzija modela za obavezno služenje vojnog roka predviđa šestomesečno služenje u okviru koga bi u kasarne išlo najmanje 3.000 regruta, objavile su danas "Večernje novosti".

Nekoliko modela služenja vojnog roka biće tokom vikenda predstavljeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, navodi list, uz ocenu da će ti planovi biti aktivirani ukoliko država ukine postojeću odluku iz 2010. o zamrzavanju služenja vojnog roka.

„Ministar odbrane Nebojša Stefanović trebalo bi tokom vikenda da šefa države upozna sa svim modelima eventualnog služenja vojnog roka, koji su svi izrađeni po ugledu na evropske države čije armije imaju ovaj koncept“, saznaju „Novosti“.

Dodaju da bi, ukoliko se obavezni vojni rok „odmrzne“, sledeća generacija regruta mogla da krene u kasarne u junu ili septembru sledeće godine.

Izvor: www.nova.rs

Šest meseci je sviranje qrcu. Vojnik taman završi obuku (ne samo osnovnu, već i specijalističku za svoj VES) i ide kući.


Devet meseci je minimum, godinu dana optimum. Vojnik nakon završene obuke treba da bude borbeno upotrebljiv, dok se ne obuči naredna generacija vojnika. To je tih 6+3 ili 6+6 meseci.



Ovo gore napisano se odnosi na ozbiljne VES-ove, a ne na neke VES-ove za hvatanje krivine i plandovanje tokom celog vojnog roka. Njima je sve jedno, pošto imaju samo osnovnu pešadijsku obuku koja traje oko tri meseca, a posle lelemudaju do kraja vojnog roka.

Zato sam ja i digao ruke od bilo kakvog komentarisanja na ovu temu. Prosto i jednostavno već znam da od svega nema ništa. Tokom poslednjih godinu dana  (možda i duže) nije napisan ni usvojen NIJEDAN valjani zakon. Sve što je usvajano na kraju je ili povlačeno ili ga je Ustavni Sud obrisao jer se kosi sa Ustavom.  I pošto Ustavni Sud briše zakone  (primer zakon o finansijskoj podršci http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/80-102733/saopstenje-sa-6-sednice-ustavnog-suda-odrzane-15-aprila-2021-godine-kojom-je-predsedavala-snezana-markovic-predsednica-ustavnog-suda) ,atak ide ka tome da se sada promeni i Ustav. 

Mislilo se da će to što nikoga iz opozicije nema u skupštini da ubrza Srbiju  (da budem precizan ja sam tako mislio) ,međutim definitivno je jasno da od svega nema ništa.  Zakon o obaveznom vojnom roku će biti nakazan do krajnje granice neukusa u bilo kojoj verziji da uđe u Skupštinu i napraviće samo još više problema umesto da reši bar neke.  To je moj konačan odgovor, što bi rekli u nekim kvizovima. 

Vučić o obaveznom vojnom roku: "Narod je za, ali ima tu mnogo problema"
Blic 12.12.2021.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da još nema odluke o obaveznom služenju vojnog roka jer u vezi s tim postoji mnogo problema.

Vučić je u Nišu rekao da je većina naroda za takvu odluku, ocenivši da bi to za vojsku bilo spasonosno, ali da ima problema.

„Od kog godišta da to važi – ako kažemo da bi to bilo od 1994. ili 1995. godište, mi ne možemo da prihvatimo 35.000 ili 20.000 ljudi, mi možemo da prihvatimo do 10.000 ljudi, a onda je pitanje koga da oslobodite“, rekao je Vučić. On je naveo kako se razmatra dodatno povećanje plata za dobrovoljno služenje vojnog roka da bi se privuklo još 5.000 vojnika na godišnjem nivou, što Vojska Srbije mora da ima. Minimalno je da Vojska godišnje dobija još 5.000 vojnika, da bi se popunila sva mesta, rekao je Vučić.

Izvor: www.blic.rs

Dačić: Referendumom odlučivati i o vojnom roku i kovid propusnicama
VESTI Autor: Beta 16. dec. 2021

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da smatra da instituciju referenduma treba proširiti i na društvena i politička pitanja poput vraćanja obaveznog vojnog roka ili uvođenja kovid propusnica.

„Mi sada pričamo da treba uvesti obavezni vojni rok. Hajde da pitamo malo majke šta misle o tome. Ja sam išao u vojsku, sve je to u redu. Hoćemo li antikovid propusnice ili nećemo, što ne raspišemo referendum“, kazao je Dačić za TV Hepi.

Izvor: www.n1info.com

Dačić od socijaliste postao Švajcarac....'Đes bio do sad s referendumima?  ;)

Dačić..... TV Hepi.... ne bih da komentarišem.

Ovako bi izgledalo obavezno služenje vojske u Srbiji: Poziv stiže svima, u kasarni ste 3-6 meseci, posle imate posebne beneficije, ali i dalje postoje tri ključna pitanja
A. Latas 19.12.2021.

Redovno služenje vojnog roka u Srbiji, nakon tačno deceniju pauze, ne bi trebalo da traje duže od šest meseci, a svake godine imali bi od 5.000 do 10.000 novih regruta čija primanja više ne bi bila „simbolična“.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je prošle nedelje da još nema odluke o obaveznom služenju vojnog roka jer u vezi s tim postoji mnogo problema, iako je većina naroda za takvu odluku, te da bi to za vojsku bilo spasonosno. Po istraživanjima, čak 70 odsto stanovnika ove zemlje je za vraćanje obaveznog služenja vojske. Zvaničnici za sada planiraju povratak vojnog roka, ali sa odlukom ne žele da srljaju. Jesen sledeće godine trebalo bi da nam donese veliku javnu debatu na ovu temu.

- Od kog godišta da to važi – ako kažemo da bi to bilo od 1994. ili 1995. godište, mi ne možemo da prihvatimo 35.000 ili 20.000 ljudi, mi možemo da prihvatimo do 10.000 ljudi, a onda je pitanje koga da oslobodite - rekao je Vučić. Dodao je i kako se razmatra novo povećanje plata za dobrovoljno služenje vojnog roka da bi se privuklo još 5.000 vojnika na godišnjem nivou.

Ključna pitanja prilikom donošenja odluke o vraćanju vojnog roka biće: 1. troškovi, 2. obnova infrastrukture i obnavljanje kasarni za vojnike 3. trajanje vojnog roka, broj regruta i pitanje prigovora savesti. Razmatra se i ideja da se za početak, u prvoj klasi vojnika, obavezni voni rok služi oko 2500 regruta, dok bi dužina trajanja obuke trebala bi biti od četiri do šest meseci. Ono što je izvesno je da obaveznog vojnog roka kakvog smo nekada poznavali, kada su svi muškarci koji napune 18 godina dobijali poziv za vojsku, više neće biti.

Najbliži smo "hibridnom" modelu

Kako kaže Vlade Radulović za “Blic”, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, radna grupa za vraćanje obaveznog služenja vojske, razmatra koji model primeniti, ali dodaje da smo najbliži “hibridnom” modelu koje imaju pojedine skandinavske zemlje, poput Norveške.

- U ovom trenutku odmrzavanje vojnog roka u uniformi pod oružjem u kasarni u formatu kakav je bio ranije, nije realno održiv, pre svega zbog naših potreba, kapaciteta, logistike, finansija, prigovora savesti i tako dalje. Regrutna evidencija nikada nije prekinuta i ideja je da vidimo koji je to broj vojnika na služenju optimalan za nas. Da li govorimo o 5.000 ili 10.000 koji su za naše uslove mislim idealna brojka. Da se pozovu svi regruti koji su sposobni za služenje vojnog roka, te na osnovu određenih karakteristika, motivisanosti, zdravstvenih sposobnosti i drugih faktora, selekcijom dođe to tih četri, pet ili više hiljada koji će služiti vojni rok. Tako je u Norveškoj, svi dobiju poziv, ali u finalnu fazu stigne oko 12 odsto regruta – rekao je Radulović, koji smatra da bi hibridni model bio i najbolji.

Prednost pri zapošljavanju, veća plata

Ono što bi nakon toga moralo da prati ovu priču su dodaje određene beneficije, poput one da vojnici posle imaju prednost pri zapošljavanju. Plan je i da vojnička plata bude mnogo veća u odnosu na ranije godine, odnosno da više ne bude simbolična, nego nešto veća od minimalne zarade u Srbiji. Radulović navodi i primer Švajcarske, koja ima drugačije „hibridno“ rešenje. Ukoliko Švajcarac ne želi da ide u vojsku, ne mora, ali je obavezan da od svoje godišnje zarade izdvaja dodatan porez od tri odsto do svoje 37 godine života.

Jedna od najvećih prepreka za vraćanje vojnog roka su finansije, kako i kako svim regrutima obezbediti smeštaj i adekvatnu opremu. „Resursi poput kasarni, regrutnih centara i centara za obuku su desetkovani, zato moramo da razmišljamo ozbiljno gde će vojnici biti smešteni i kakvu će opremu i obuku da imaju“ izjavio je ranije Nebojša Stefanović, ministar odbrane. Jedan od njegovih prethodnika Zoran Đorđević, procenio je pre četiri godine da bi nas novi regruti koštali oko 600 miliona evra godišnje. Vučić je tu cifru ipak značajno smanjio. Ako bi vojni rok trajao tri meseca, godišnje bi nas kako predsednik računa koštao 90 miliona evra, u drugoj varijanti od šest meseci, konačna cifra ne bi prelazila 130 miliona evra.

Ne više od 9 meseci

- Kada pričamo o ciframa ne treba silaziti ispod 100 miliona evra godišnje sa minimalnim povećanjem vojnika, što je za nas značajna suma. Kako se broj vojnika povećava, cifa može biti samo veća. Što se tiče trajanja, imamo trenutno nekoliko škola razmišljanja, da to bude ubrzana, intezivna obuka od tri meseca, da traje šest meseci, a neki zagovaraju čak i devet. Niko ne razmislja više od toga. Smatram da bi najbolja obuka bila do šest meseci, ukoliko se dobro uklopi i koncipira. Mislim da smo najbliži tome da traje tri meseca. Još uvek je rano pričati o datumima, sačekajmo da prođu priče oko ustava i izbora, pre jeseni je teško bilo šta spekulisati – kazao je Radulović.

Jedno od pitanja koje se nameće i koje bi trebalo da prođe široku javnu debatu je i prigovor savesti. Većina evropskih država onima koji imaju prigovor savesti i odbijaju služenje vojnog roka iz političkih, verskih, filozofskih, moralnih ili bilo kojih drugih razloga savesti, obezbežuje alternativu u služenju vojnog roka u vidu civilne služne ili vojne službe bez oružja.

Izvor. www.blic.rs

Оно што је јако добро је да се не срља са доношењем одлука. Осврнуо бих се на пар ствари:

Дужина војног рока

Да ли је циљ само да се оспособи резервни састав, или да се у сваком тренутку у јединицама налази одређени број потпуно обучених војника?
Што се тиче дужине обуке, нека ме исправе бивше старешине ЈНА, али мислим да је трајала 5-6 месеци. Модерно наоружање и опрема нису једноставнији него пре 30 година. Другим речима, за 6 месеци може да се обучи резервни састав. Ако би хтели да имамо потпуно обучене војнике под оружјем, онда би војни рок од 9 месеци за 10 хиљада војника осигурао 2500 потпуно обучених и физички спремних војника, под условом да регрути долазе свака 3 месеца (по 2500).

Избор регрута
Мислим да је добра идеја да се избор врши на основу мотивације и способности. Статистички, у Србији у свакој генерацији стаса 80 хиљада младића и девојака. Ако се на одслужење позове 10 хиљада, то је 12,5%. На одслужење војног рока би могли одлазити, потпуно равноправно, и младићи и девојке. (Можда вреди напоменути да су у Великој Бротанији и САД проблем са већим бројем обвезника решавали лутријом.)

Војничка плата

Јако је добро да се размишља о томе да војници добију неке нормалне плате, а не симболичне. Са друге стране, ако се понуди износ који је тек мало већи од минималца, онда ће за војску бити мотивисани само они који би у цивилном животу радили за минималац. Ако ме сећање служи, резервисти су добијали надокнаду у висини њихових примања у цивилству. Ако би регрути могли да добију плате на нивоу оних које би добијали у цивилству, мислим да би и образованији били заинтересовани. За оне који нису запослени, може да се нађе просек за њихову професију.

Бенефиције

Предност при запошљавању не може да буде једина бенефиција, јер држава може да контролише само запошљавање у државној служби. Оно што држава може да уради је да пореским олакшицама награди послодавце који запошљавају оне који су служили војску. Прелазак из војничког у цивилни живот може захтевати прилагођавање, држава може да ослободи послодавце плаћања доприноса за те запослене, у периоду од годину дана.
Војници на одслужењу војног рока требају да добију радни стаж за време проведено у униформама - и то бенефицирани ради стаж. Нпр. 9 месеци се рачуна као годину дана или 15 месеци. Ако професионални припадници војске имају право на бенефицирани радни стаж - онда то право треба да важи и за регруте.

Подршка јавности

Лепо је да 70% становништва подржава враћање војног рока, али је далеко битније утврдити каква је подршка међу онима који би били позвани да одслужење.

Стимулација локалних заједница

Најекономичније би било организовати велике касарне, са по 2000-3000 људи. Са друге стране, било би корисно, тамо где је то могуће, организовати мање гарнизоне. Ти гарнизони у мањим местима и на слабије развијеним подручјима би подржали локалну економију. 500 припадника војске је 500 радних места.

Fazan@, предлажем те за министра одбране :D. Шалу на страну али размишљања и предлози су ти, по мом суду, потпуно исправни и на месту. Потпуно их подржавам. Мислим да би радна група (ако ово неко прати) требала имати у виду овај твој предлог.

Додао бих још једну ствар, а то је питање конфора војника (смештаја) током служења војног рока. Сматрам да су вишекреветне собе (па чак и са креветима на спрат) прихватљиве у центрима за обуку. Ипак, требало би обезбедити купатила и санитарне човорве вишег квалитета (на пример на сваком спрату већи број тушева и WC кабина, према стандарду за такав смештај) него они који су били у старим касарнама. У оперативним јединицама би то требале бити далеко конфорније собе са 3-6 војника у спаваоници са полухотеским смештајем. Објекти не морају бити зидани већ могу бити и монтажни, каквих има на тржишту али да нуде бољи комфор.То вероватно кошта, како изградња(монтажа) или адаптација постојећих објеката и одржавање, али у моралном смислу пуно значи. На тај начин би се подигао квалитет смештаја и осталим припадницима војске који бораве у касранама.

Колико сам видео по интернету Русија је на сличан начин значајано, за врло кратак период подигла квалитет смештаја својих војника.

Драго ми је да делимо мишљење  :)

Кревети на спрат нису смак света, има их и по Америци. Само их не треба набити као сардине, са простором ширине касете између њих.


Санитарни чворови и тушеви са топлом водом су јако битни. Ја бих додао и редовно прање веша и униформи.

Мени је тешко да анализирам те ствари, зато што не живим у Србији. Колико често се млади туширају? Колико често мењају чарапе и пресвлаче веш? Не може се од њих очекивати да се туширају и пресвлаче веш једном седмично, а чарапе перу ручно, у умивоаницима. Наравно да све то кошта, али далеко више кошта ако се прва генерација врати из касарни са поруком ”спасавај се ко може”. Исто се односи и на исхрану.

Монтажни објекти су сасвим у реду, могуће је да су јефтинији него реновирање постојећих касарни. 

Ја бих се вратио на потребу да се разговара са генерацијама које ће служити војску, а не да се нагађа, или да се примењују мерила од пре 40 година.

Kакво је твоје мишљење у погледу дужине војног рока?

Моје мишљење је да је апсолутни минимум за дужину служења војног рока 9 месеци. Основна знања и вештине војник ће савладати за око 3 месеца у настваном (обучном) центру. После тога би требао да се укључи у опертаивну јединицу где би се кроз текућу обуку (вежбе) "уиграо" као члан тима, посаде, одељења, вода. То би било око 3 месеца. После тога, наредна три месеца би био (као и јединица у којој је) оперативно оспосбљен да учествује у задациме те јединице у којој је (батаљона, бригаде): да иде на задатке и копнену зону безбедности и сл.

Ово што сам написао није ништа ново. То је стари концепт ЈНА који у принципу није никад заживео као такав, барем не до краја. Дакле, прве три месеца индивидулана обука и обука до нивао одељења (послуге); наредна три месеца обука на новоу вода-чете, и три месеца на новао батаљона- бригаде (где се уствари вежбају целе чете и батаљони).

Војнике који одслуже војни рок требало би "врбовати" да се пријаве у тзв. активну резерву и то док су "свежи" и да у тој активној резерви проведу наредних 3-6 година. Наравно уз одговарајућу надокнаду њима и њиховим послодавцима.

U kom uzrasnom dobu ih pozivati? Šta je sa prigovorom savesti? Prihvatiti odststvo zbog fakulteta ili ne? Jesu li sve nacionalne manjine pogodne za služenje u kopnenoj zoni bezbednosti  (po Ustavu jesu ali po pravilu službe ? I šta ako im se nešto uskrati? )? Šta sa osobama koje imaju delikvensko ponašanje  (danas deca piju i puše smešne cigare do 16.godine ) koje nije "detektovano " do trenutka prijema u kasarne?

Ovo da služe i momci i devojke podržavam jer to bi trebalo da bude i u korist zdravlja i u korist produženja nacije,a imam i pitanje uz to, da li dozvoliti i muškarcima i ženama da služe sa dugom kosom  (ravnopravnost polova )? Da li zbog trudnoće može biti prekinut vojni rok pa nastavljen kasnije  (ili trajni prekid )? Da li pozivati oba partnera istovremeno  (a deca kod bake i deke na selo ) na odsluženje ili samo jednog? 

Smisliću još neko pitanje iduće godine sigurno  do tad pozdrav i srećna nova 2022.svima na forumu koji pročitaju ovo ;).

Manje vina, manje vina...

Vraća se služenje vojnog roka?
IZVOR: B92, PRVA TV SREDA, 26.01.2022.

Svim mladićima rođenim između 1. januara i 31. decembra 2004. godine upućen je opšti poziv za upis u vojnu evidenciju.

O činovima vojnika, desetara, potpukovnika ili pukovnika ove godine najviše razmišljaju mladići koji će tokom godine postati punoletni. Potpukovnik Zoran Filipović kaže da je reč o redovnoj proceduri.

"Uvođenje u vojnu evidenciju je u toku i traje do kraja februara meseca tekuće godine. A nakon toga za lica koja se nisu uvela u evidenciju, sledi pozivanje pojedinačnim pozivom i to će biti realizovano u aprilu mesecu i dalje tokom godine. Ponavljam, to je zakonom propisana obaveza i nipošto ne znači za pozivanje vojnog roka", kazao je.

Inače, uvođenje u vojnu evidenciju definisano je Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Mladići koji žive u inostranstvu mogu se prijaviti u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u zemlji u kojoj borave. Ministarstvo odbrane pozvalo je danas sve zainteresovane mladiće i devojke rođene između 1. januara 1992. i 31. decembra 2003. godine da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem. Kako je saopšteno, prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka i vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire moguće je podneti u svim filijalama Pošte Srbije, na portalu e-Uprave kao i u centrima Ministarstva odbrane – nekadašnjim vojnim odsecima.

Pored pojednostavljene procedure prijavljivanja, buduće vojnike očekuje mesečna naknada u iznosu od oko 38.000 dinara kao i mogućnost da, posle odsluženog vojnog roka, odmah postanu profesionalni pripadnici Vojske Srbije. Detaljne informacije u vezi sa uslovima i postupkom prijavljivanja za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije u 2022. godini zainteresovani kandidati mogu da dobiju u centrima Ministarstva odbrane u svojim opštinama i na sajtu Ministarstva odbrane.

Izvor: www.b92.net

Novinari B92 ponovo zatečeni uvodjenjem u vojnu evidenciju i odmah im se prividja katabaza... Godinu za godinom...

Српско (и не само српско) новинарство је дотакло дно са таблоизацијом и бомбастичним насловима. Међутим, након оволико година више нисам сигуран да ли су у питању грешке.

Nije dostojno da iznesem tačno ono što mislim pa ću skratiti.  Od vojnog roka nema ništa. To je "marketing". Postoji jedna scena u seriji Moj Rođak sa Sela dok su na slavi kod Maleševića gde jedan čiča kaže "Milošević je bio junak",a pukovnik Vranić mu odgovori "Pa nije baš". Isti čovek koji je "izmislio" vraćanje vojnog roka je udario zadnji ekser u mogućnost vraćanja vojnog roka samo godinu ranije. Nekada je u svakom gradu postojao (uglavnom u zgradi policije ) vojni odsek.  Sada postoji samo u određenim regionalnim centrima  (na pet gradova jedan). Za uvođenje vojnog roka stanje bi moralo da bude obrnuto  (da se dostupnost vojske pribižava/uvećava, a ne smanjuje ).  Ovako pouzdano znamo da je obećanje vojnog roka LAŽ. Egzibicija da bi se prigrabio neki glas.  Između ostalog vlasnička struktura B92 je takva da je kroz MTS državnim novcem uz drugara Kopernikusa isti priveden finansiranju iz budžeta RS.

Čisto da naglasim da je prva objava na ovoj temi iz 2014.godine. Ako je još dve nedelje do prve odluke na ovu temu onda.... ;)
Samo se pitam da li će to biti vojni kurs ili vojni rok?  A pre mi se čini da će biti kurs  (kao i kurs za pilote ili kurs za rezerne oficire ).



Izvor : Politika

Ако сам добро разумео председника Вучића тај војни рок би трајао 90 дана. Као што рече "Паклени Вук" да ли би то уопште био војни рок или неки курс?.

Ја ценим да би објективна анализа "цена-корист" показала да је то нерационалан потез, односно да ће цена (трошак) бити већи од користи.  Војска ће можда имати већу могућност за попуну резервних јединица, али неће имати обучене и оспособљене додатне јединице. Војници који ће одслужити овај "војни рок" неће бити значајно "обученији" него што су и до сада били,  без неке накнадне ( и то што пре)  и озбиљније обуке после распоређивања у ратне јединице. Дакле, морају се увежбати јединице, да би биле употребљиве. Ако се већ уводи војни рок, онда треба прописати и обавезу служења у резревном саставу и дефинисати број и дужину трајања бављења (обуке) резервиста у ратним јединицама, као што је на пример Швајцарска то прописала. По мом суду није поента увођења војног рока у томе што ће ислужени војници видети нека модерна оружја, научити да рукују пушком, имати пар гађања, знати да напарве кревет и моћи да пружају прву помоћ себи и другима, већ да имамо више обучених и одмах употребљивих јединица за различите задатке, од борбених до задатака пружања помоћи цивилном становништву код удеса, катастрофа и елементраних непогода.

5000 регрута који би служили 9 месеци је вредније, а јефтиније, него 15000 регрута који би служили 3 месеца. То су знали и Британци и Американци, зато су овај проблем решавали лутријом и строжијим условима при регрутацији.

За три месеца можда можеш да обучиш људе (основна пешадијска обука) и мало им поправиш физичку кондицију, али то је све. Немаш војску која је спремна за употребу. Да не говоримо о некој специјалистичкој обуци.

Можда постоје политички разлози за масовну регрутацију са кратким војним роком, али у економском смислу то је штета, а верујем и у професионалном.

Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji: Ovo su razlozi, a evo i koliko bi trajala vojska

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević rekao je danas da inicijativa za reaktiviranjem obaveznog služenja vojnog roka nije pokrenuta kako bi se Srbija spremala za ratove i sukobe, već da će to biti od koristi za društvo, kao i za pojedince koji će vojni rok služiti.

- Mislimo da je ovo nešto što je od koristi za celu državu, za celo društvo, a koristiće i tim momcima koji će sutra služiti vojni rok. Oni će se bolje osećati i biti korisniji članovi društva, cele zajednice i ponos cele otadžbine i njihovih porodica - rekao je Vučević u izjavi za medije povodom inicijative Generalštaba Vojske Srbije i predloga predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću da se ponovo uvede obaveze služenja vojnog roka.

Vučević je dodao da je predloženo da služenje vojnog roka traje četiri meseca.

- Mislim da je značajan momenat da posle 13 godina Srbija ponovo odlučuje o tome da li treba reaktivirati obavezno služenje vojnog roka. U značajno kraćem vremenskom intervalu nego što je to bilo ranije - rekao je Vučević.

Vučević je ocenio da bi kroz vojnu obuku od četiri meseca bilo moguće dobiti obučenog vojnika.

- Ministarstvo odbrane prati sve stvari koje karakterišu današnje vojske u svetu, Evropi, našem okruženju i naravno prati savremenu vojnu opremu. Drugačiji moderni načini obuke dozvoljavaju da se u kraćem vremenskom intervalu regruti obuče i budu sposobni za obavljanje vojničkih dužnosti - rekao je Vučević.

On je dodao i da je danas moguće obučiti vojnika u daleko kraćem vremenskom intervalu nego ranije.

- Naš predlog je da i oni koji završe osnovnu obuku, imaju periodično tzv. kondicioniranje kao pripadnici rezervnog sastava, kako bi naravno održali nivo njihove obučenosti, koji se odnosi na savremeno naoružanje i vojnu opremu - rekao je Vučević i dodao da će profesionalni sastav Vojske Srbije ostati kao nosilac ključnih aktivnosti.

Vučević je rekao da će se Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane spremati za implementaciju, ukoliko se donese odluka za reaktiviranjem.

- Nama je potrebno određeno vreme da se infrastruktura pokrene, da kasarne budu pripremljene, da regrutni centri opet rade u tom nivou. Potrebno je da imamo novo regrutovanje rezervnog sastava, bolju popunjenost, obučenost - naglasio je Vučević.

Trajalo bi do četiri meseca

U cilju podizanja odbrambenih sposobnosti Vojske Srbije, kroz podmlađivanje i unapređenje popune i obučenosti aktivnog i rezervnog sastava, Generalštab Vojske Srbije kao najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu pokrenuo je inicijativu i predložio predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, u trajanju do četiri meseca, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

- Predlog Generalštaba Vojske Srbije dolazi nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske Srbije, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje - naveli su u Ministarstvu odbrane.

Vučević je istakao da su Vojska i Ministarstvo spremni da u vrlo kratkom roku prošire kasarne, centre za obuku, kako bi bile spremne za prijem regruta. Naglasio je da odluka o reaktiviranju obaveznog služenja vojnog roka nije moguća bez formiranja nove vlade i Skupštine.

- Nama je potreban i stav i mišljenje predsednika Republike kao vrhovnog komandanta, a konačna odluka je na Narodnoj skupštini, odnosno Vladi Srbije - objasnio je Vučević.

Ministar je podsetio da su neke zemlje Evrope razgovaraju o vraćanju služenja vojnog roka, a da su neke već vratile.

- Nemačka uveliko raspravlja o vraćanju vojnog roka. Njihov ministar odbrane je najavio čak datume kada bi trebali da vrate vojni rok. Skandinavske, nordijske države imaju obavezni vojni rok. Austrija i Grčka imaju vojni rok. Samo odlučuju koliko ljudi regrutuju godišnje - rekao je Vučević. Vučević je naglasio da da je jaka vojska najveći garant mira i slobode.

- Srbija pobeđuje u miru, Srbija se razvija u miru. Mi se spremamo za EXPO, spremamo se za velike infrastrukturne projekte. Niko se ne sprema za sukobe, ali svakako razmišljamo o bezbednosti i odbrani svoje države, jer kad ne bismo to radili i ne bismo o tome razmišljali, ponašali bismo se neodgovorno - naglasio je Vučević.

Vučević je ocenio da troškovi uvođenja obaveznog vojnog roka nisu ni mali, ali ni veliki i da je Srbija može da ih iznese.


Izvor (https://www.novosti.rs/vesti/politika/1319387/vracanje-obaveznog-vojnog-roka-srbiji-ovo-razlozi-evo-koliko-trajala-vojska)

Kazaće neko ko očekuje da pročita ozbiljno mišljenje na ovu temu "evo ga ovaj neozbiljni ,opet zajebava" ako zapišem da je novinar koji je ovo napisao pogodio u centar mete sa naslovom . "Koliko bi trajala vojska",a ne "koliko bi trajao vojni rok " ::) ???

(Post Scriptum - Kurti je pre par dana "pustio istu buvu" o uvođenju"vojnog roka" na Kosovu i Metohiji).

За ових годину и по дана колико пратим оно што се дешава у Украјини, али и сада у Израелу, морам признати да сам добрим делом променио мишљење када је у питању враћање обавезног служење војног рока. Више је него очигледно да ратну војску није могуће попуњавати резервним саставом само од оних који су добровољно служили војни рок. Можда би ових 4 месеца била довољна за неку основну обуку, ако иза тога буде следило и стално кондицирање, не само оних који ће добити распоред у ратним јединицама, него и оних који су без ратног распореда. Примећујем у изјави министра да се о тако нечему размишља.

Враћање обавезног служења војног рока мора да претходни добра припрема Војске (односно смештаја, исхране, опремања, обучавања и сл.), али и добро и модерно осмишљена пропагандна кампања. Такође, не знам како ће бити са онима који би хтели да "цивилно служе војни рок", али би тако нешто требало свести заиста на минимум минимума, односно све оне који из разних разлога не могу или не желе да држе оружје треба ангажовати у војним јединицама за неборбене послове, од санитета, логистике (па и чишћења круга и прања прозора, ако то нема ко да ради), преко пропаганде и информисања до информатичке (ИТ) подршке. Свакако је добар ИТ стручњак кориснији за сајбер ратовање него да држи пушку у рову. Е, ту је сад проблем са нашим навикама да тражимо везе, протекције и угуравамо у те "стручњаке" и оне који то нису.

У сваком случају надам се да је МО све то добро проценило и осмислило.

Konačno, hvala Bogu!

Pozdravljam od srca ovaj predlog.

Ја ћу само поставити једно реторичко питање.

Када је суспендовано обавезно служење војног рока политичари су се утркивали ко ће од њих пре оправдати тај поступка. Зашто сада политичари ћуте и истурају војску као предлагача? Зар не смеју да изађу пред народ и кажу так`а и так`а ствар. Да парафразирам Илију Чворовића: "јесте, крив сам јео сам говна и тражио да се укине војни рок, сад видим да смо испали будале"

Политичари воле да се заклоне иза струке, посебно кад је нешто потенцијално непопуларно.

Ја бих се сложио са Џумбом, ратови у Украјини и Израелу су показали да мала професионална и добровољачка војска није довољна. Баш као што се показало да мале количине софистициране војне опреме нису довољне.

Што се тиче цивилног служења војног рока, мислим да треба јасно дефинисати шта је приговор савести. Ако не можеш да носиш оружјеи полажеш војничку заклетву - можеш да служиш у ватрогасној чети, дежураш као пожарни, гулиш кромпир у кухињи, чистиш и поспремаш. Ако ти вера не дозвољава да облачиш војничку униформу, можеш да добијеш радно одело.

Да се ја питам, обухватио би служењем војног рока и девојке. Ако ништа друго, нека врте дупетом у униформи и постављају снимке на интернет  ;D Мушкарци инстинктивно покушавају да буду бољи док их жене посматрају.

Држава може да подржи цео план пореским олакшицама за послодавце који запосле оне који су служили војску и сличним иницијативама. Да се не дешава оно што се дешавало, да не служи војни рок ради приговора савести - а онда тражи (и добије) дозволу за оружје  ;D

У сваком случају, ово се мора пропагандно јако добро припремити и ништа се не треба препустити случају. Цела идеја може да успе или да пропадне у прва четири месеца. При томе треба рачунати на ”пријатељску” организовану пропаганду која ће учинити све да ово пропадне и пре него што почне.

 

To bi značilo da neko preuzme odgovornost za svoje postupke a to se na ovim prostorima retko dešava, u slučaju političara ego manijaka skoro nikad.


Mislim da je ukidanje vojnog roka bilo greška ali isto tako mislim da je koncept vojnog roka koji je postojao pre ukidanja bio neadekvatan i neprilagođen.
Dodao bih da vojska ne služi samo za ratovanje već i za suočavanje sa posledicama elementarnih nepogoda u šta bi trebalo da bide uključen i aktivni i rezervni sastav.

Znate li koliko treba novca sada vratiti obavezno služenje vojnog roka?
Ni ranije nisam bio za ukidanje obaveznog služenja vojnog roka, jer sam se pitao ko će činiti profesionalnu vojsku za 10-15 godina.
I evo sada smo tu gde jesmo.
Uvek sam bio za to, ono što dobro radi ne treba menjati. Sada vratiti sve na staro, i ideološki i materijalno, na doba iz JNA je skoro nemoguća misija.
Zna se kako je bilo u vreme JNA, obavezno služenje vojnog roka niko nije mogao biti oslobođen, jedino ako nije bio sposoban za istu što je naročito u ruralnim krajevima Jugoslavije bila sramota.
U nekm krajevima mladić nije mogao da se oženi ako nije služio vojni rok.
To je bio životni ispit zrelosti.
Verovatno znate zašto recimo fudbaleri nisu mogli da potpišu ugovor za strane klubove pre navršetka svoje 27 godine.

Evo dva naučna rada na temu vojnog roka u Srbiji objavljena pod kraj 2023.godine. Dakle "friška" ,"tek izvađena iz furune" pa pravo na sto. Rad koji potpisuju Anđelija Đukić i Dejan Vuletić nam daje "spoznaju" da mi u stvari imamo već usvojen koncept "totalne odbrane", čak imamo i usvojene zakone,koje oni navode u svom radu ,ali koji se ne sprovode (očigledno) u delo. Što je najlepše to su uglavnom zakoni koje su (što bi "kameleoni" rekli) "usvojili žuti". Dakle i ovde očigledno važi pravilo "pre i posle mene niko" ili što bi Palestinac rekao na temi o tenku M-84 "kako dođu neki novi partizani oni kreću ponovo od nule".

Spominje se koncept civilne odbrane kao vid totalne odbrane. A to je paradoks nad paradoksima jer zakon imamo aktivan ,a javnost jedino zna za "civilnu odbranu"(ili kako god da se zove) kao organizaciju (fantomsku) na KiM koju je u isto vreme kada je ovaj rad objavljen Kurti proglasio za terorističku organizaciju (mož' misliti),dok takav vid organizacije ne postoji u ostatku Srbije (a to je paradoks)!

U radu citiraju i druge zakone vezane za koncert totalne odbrane i to upoređuju sa sličnim konceptima u Švedskoj i Švajcarskoj.

Rad se nalazi na ovom linku i klikom na slova dobićete mali PDF fajl na svoj uređaj  (https://internationalproblems.rs/wp-content/uploads/MP/2023/4/MP-2023-4-article-3.pdf).

U drugom radu obrađena je ista tema od strane autora Starčevića i Blagojevića ,i taj rad možete preuzeti i pročitati klikom ovde  (https://aseestant.ceon.rs/index.php/spm/article/download/44254/23047).

Oba rada su na Srpskom ,ali su preoširna da bi ih preneo u celosti na forum.

Ја бих поставио два питања:

1) Да ли је попуњеност активног састава ВС добровољцима и професионалним војницима на задовољавајућем нивоу? Који је проценат попуњености јединица и која је просечна старост војника на уговор?

2) Који је проценат попуњености (на списковима) 8 бригада резервног састава и која је просечна старост резервиста у њима?

Најмлађи припадници последње генерације која је служила војску (2011.) има данас најмање 31 годину стрости. У војсци Краљевине Србије већ би сви били преведени у други позив. Ко ће да попуни ту резерву за 4-5 година?

Можемо до судњег дана да упиремо прстом која је политичка гарнитура шта урадила (или пропустила да уради), ко је крив, а ко није.

Може ли Србија да обезбеди попуњеност постојећих једниница? Да ли би, и са постојећим јединицама, имали довољно велику војску за ситуацију у којој се свет налази и према којој (бојим се) клизи? Ако може и ако је све то довољно - супер! Што би рекли сељаци, ”нахрани свиње и ништа не дирај”. Ако није - онда нешто треба да се мења.

Мислим да нико нема илузије о повратку на ЈНА. То је прошло време и ако ме неко пита, било је пуно разних лудости и нелогичности. Данашњи свет је пуно другачији. Међутим, ако једна Немачка и Шведска размишљају о поновном увођењу војног рока, онда то показује да нешто у постојећем систему више не штима. Нису млади у Србији ништа мање размажени од оних у Шведској и Немачкој.

Треба се окренути будућности и гледати напред. Можда би требало питати те младе који би ишли у војску, шта они мисле. Какву би војску желели? Шта је то што би их привукло? Да ли су спремни, ако не желе војску, да плаћају веће порезе, да плате за професионалну војску буду довољно атрактивне? Да ли су спремни на то да се војска попуни робијашима и азилантима?  Ако се не задобије подршка код тих генерација - ”џабе смо кречили”.

Odgovori na ta dva pitanja teško da će biti javno dostupni. Poenta zašto sam postavio ova dva rada je sledeća:
Mi na forumu (ili uopšte gledano na Internetu,  a i u životu) razmatramo "modele koji odgovaruju Srbiji".
Dok sa druge strane Generalštab i Vojska u celosti traže samo jedno da se ukine uredba i da se ne menja ništa.

Zašto? Zato što,  ako bi išli na promenu sistema , morali bi da menjamo i zakone i Ustav (ponovo ) , zato traže minimum , minimuma , a to je da ukinu uredbu.

Političari sa treće strane odbijaju da ukinu uredbu jer bi se "sve vratilo na stanje koje su žuti definisali"( a to njih mnogo boli i Kuzmar je zabo u centralu svojim komentarom gore) .

Toliko je jednostavno , a ipak komplikovano. 

То сигурно није тачно. Из искуства знам како систем у ГШ функционише и знам да је предлог не само написан већ и прилично детаљно образложен. Чак претпостављам да су направљени (у глобалу) и неки модалитети са проценом ("у грубо) трошкова. Осим наведеног и у обраћању министра јасне су назнаке око тога да се у концепту служења војног рока нешто (у односу на раније) мора променити, од смештаја и нивоа стандарда у касарнама до отсуства и слободног времена (за које је мислим да у 3-4 месеца мора бити минимално, тек колико је потребно да се човек мапо опусти и одмори).

Такође, потребна су и наставна и друга средства, као и полигони за обуку. Ако ће се све свести на Пасуљанске ливаде (у принципу голу ледину), евентуално "Пескове", неће бити добро. Не мислим да се све може и мора одједном (јер за ово што пишем треба времена) морају постојати озбиљни полигони за симулацију борбе у насељеном месту, у утврђеној отпорној тачки четног и/или батаљонског типа са свим финесама фортификације и запречавања, борбу против БПЛ али и коришћење истих али и противтерористички полигон и др. Наравно, тако нешто неће требати свим војницима, али ће користити пре свега постојећим професионалним јединицама.

Око постојећег стања мислим да је свима јасно да је оно незадовољавајуће када су у питању кадрови. Старост професионалних војника (не подофицира и официра) је релативно велика и готово сигурно прелази 30 година. Оно што карактерише америчку и руску професионалну војску јесте старост војника - сви су врло млади. тако треба бити и код нас. Кад нас је нажалост већина релативно стара. Већ смо писали и дискутовали пуно о томе. Ту нешто мора врло озбиљно да се промени. Није све у високим платама. Можеш ти дати високу плати некоме а да он не знам или нема мотивацију та то ради. То је пре свега начин "вођења" војника ка подофицирским дужностима и шта и како са онима који неће бити подофицири, односно како их заменити. И на крају потребно је строго, али најстроже, увести правило напредовања по способностима и да онај ко не напредује (на пример од војника ка подофициру) не може остати војсци. Размислити и и поновном враћању статуса (војни службеник) што би отприлике одговарало "ворент официру" у америчкој војсци, односно лицима који нису каријерни официри, већ обављају посао условно речено техничке природе (на пример биће пилот, само пилот, не и командир, хеликоптера до пензије) и нису "покретни" за прекоманде (каријеру). Не мора баш овако, али нешто у том смеру. 

За оне који нису знали: могућих 10 ствари који чекају младе људе на служењу војног рока

Министар Вучевић је најавио могућност повратка обавезног служења војног рока у Србији.

Милош Вучевић, министар одбране, најавио је јутрос да се покреће иницијатива да се укине одлука о суспензији обавезног служења војног рока.

Другим речима, после много, много времена, у Србију се, вероватно, враћа обавезно служење војног рока.

За сада се размишља о четири месеца обавезног служења војске, и за то време би будући регрути могли да науче разне ствари: како да користе оружје, како да учествују у раду и активностима јединице, да се специјализују за одређену врсту војних активности, итд.

Овим поводом, Телеграф свим будућим регрутима поклања списак од 10 ствари које чекају младе војнике на служењу војног рока.

1. Рад, ред и дисциплина

Можда звучи отрцано, али у војсци ћете научити да радите. Стварно да радите. Да будете одговорни сами према себи и према другима. Да намештате кревет "под линију". Да чистите за собом, да будете уредни, свеже обријани, пријатног, незапуштеног изгледа. Можда вама ово сад из ове перспективе изгледа као нешто "безвезе" и као "атак на слободу", али верујте, није тако. У Војсци ћете тек освојити своју слободу. Јер слобода није нечије право да ради шта год хоће, ма колико глупо то било, него је слобода обавеза човека да поступа у складу са умом. Ако не верујете, прочитајте шта филозофи кажу о слободи.

2. Физичка спремност и здравље

Један круг од 400 метара сваког јутра, склекови, згибови, прелажење терена с препрекама, "гуштеров лет", војничке вежбе, физички рад... Чули сте за оно "рад је створио човека"? Е па јесте тако, рад на себи, свом телу, свом духу, својим навикама. Можда ће ово бити шок за већину, која је навикла да се развлачи у кревету до 11 пре подне, али нема успеха без труда. И запамтите, ма колико проклињали час кад сте дошли у војску, у првих пар недеља, на крају ћете бити задовољни учињеним. Војска је ваш најбољи лични тренер, фитнес гуру, нутрициониста... А све за џ. И још нешто, ако сте паметни, задржаћете навике из војске за цео живот. И уместо у 60, умрећете у 90. години.

3. Руковање оружјем

Хоће ли бити рата док смо живи? Надајмо се да неће, али видите и сами шта се дешава по свету. Некад је била обавеза и дужност мушкарца да зна да користи оружје и да брани свој народ и границе своје државе, ако затреба. Исто је и данас, само што све мање мушкараца зна да користи оружје. Е овде ћете научити како да га користите. Како да склопите и расклопите пушку, како да је одржавате, да је чувате од оштећења. Како да расклопите и монтирате шатор. Како да користите друго оружје, како да сачувате живу главу у случају оружаног сукоба. Војници највише од свих мрзе ратове, али ако неко нападне, треба знати како остати жив и како сачувати животе оних које волите.

4. Прибор за ситне поправке

Ово ће вероватно да шокира и многе "мушкарчине" које од војске очекују само пушке, копање ровова и јутарњу гимнастику. У војсци вам дају један пакетић, а у њему све што мислите да нећете добити у војсци: иглу, конац, огледалце, чешаљ. Да, нема маме или бабе да вас зашије, овде сте сами себи препуштени. И не, није "женска ствар" ушивање, него људска ствар. Шимпанзе не знају да се ушију, ми људи знамо. Зато они живе у жбуњу и на крошњама, а ми у кућама и становима. Огледалце и чешаљ да будете уредни, јер сваког јутра на смотри гледаће вам да ли сте свеже обријани, да ли имате рупе на униформи, да ли сте крмељиви итд. Верујте, биће вам потребно у животу.

5. Другарства до гроба

Чули сте за ово, вероватно. А жива је истина. Док "патите" на плус 40 заједно са оним поред вас, док он држи ашов, а ви лопату, док пијете пиво увече у кантини, после смртно напорног дана, док премештате балване са позиције А на позицију Б, међу вама се ствара пријатељство, али оно старо, исконско, које не постоји на ТикТоку, на Твитеру, на Стеаму, на Фејсбуку. За младића поред себе бисте све урадили, и он за вас, можете му све рећи, и он вама, ту нема трунке зависти, интереса, интриге... Само чиста љубав, људска, другарска, права. А у свету у којем живимо, има ли шта драгоценије од људи на које увек можете рачунати?

6. Патриотизам

Истрошена реч? Јесте, али само ако не размишљамо довољно о околностима под којима смо дошли на овај свет, и околностима под којима је настала држава у којој живимо. Да не звучи као јефтина пропаганда, али много крви је проливено, много људи се жртвовало да бисмо ми данас могли да играмо Сони Плејстешн и путујемо сваког лета у Грчку. И да, генерално, не бисмо ни постојали, а камоли живели овако лепо и угодно (боље од буквално 100% људи у историји), да неко (а реч је о милионима људи, наших рођака и предака) није пролио крв за нас. Е ово ћете да схватите у војсци, ако нисте досад. И схватићете да није реч ни о каквим "националистичким наклапањима", него о суровој реалности живота на планети Земљи.

7. Живот на отвореном и ментално здравље

Е да, овде ћете се коначно надисати ваздуха. Нема кауча, нема кревета, нема ТВ, нема Нетфлиxа, нема ленчарења. Открићете да постоји и зелена боја, и плава боја, а не само нијансе сиве. Удисаћете пуним плућима, ходаћете, користићете своје тело онако како га треба користити, и онако каквог га је еволуција направила да будемо доминантни као врста. Да су наши аскурђели лежали по цео дан и блејали у мале екране, нико од нас не би постојао.

8. Девојке

Ово нисте очекивали? Да, девојке воле згодне младиће, ментално здраве младиће, младиће који умеју да ушију дугме... Па воле и младиће који су патриоти (није то никаква срамота, верујте, ма шта чули од некога), воле и момке који знају шта је дисциплина, који су вредни... Све чему вас војска буде научила, биће вам адут у будућем суочавању са припадницама лепшег пола. А знате да је то добра ствар.

9. Част

Заборављена реч, чији смисао ћете упознати у војсци, ако нисте досад. Част вам у једном моменту неће дозволити да неко други ради уместо вас, част ће вам у једном приговорити кад видите да неко малтретира слабијег од себе, част ће вам бити да неког частите пивом у кантити, али и да вас неко части. Част ће вам бити да поздрављате заставу, да добијете на крају уверење да сте научили нешто у војсци и постали боље човек, част ће вам бити што сте служили војни рок. Не верујете? Видећете.

10. Испраћај

Е и ово вас чека. Некад је то био много битан догађај. Окупи се родбина, пријатељи, девојке, друштво из школе... Како то изгледа? Као свадба, само нема младе. И репертоар музике је за нијансу другачији. Али лепо је, леп један обичај који треба да се врати међу људе. Афирмација и прослава здравља једног младог мушкарца, потврда здравља друштва у којем живимо. Неко мисли да ово није тачно? Каква грешка.

Izvor (https://www.dnevnik.rs/drustvo/za-one-koji-nisu-znali-mogucih-10-stvari-koji-cekaju-mlade-lude-na-sluzenu-vojnog-roka-04?utm_source=ShareMedia&utm_medium=widget&utm_campaign=razmena%2bprometa)

Леп текст. Све су тачке добро обрађене. Ја ону "десету" не подржавам. То је пре свега било помодарство и доказивање пред комшилуком, па и такмичење са другима у окружењу. Прављење од испраћаја пијанке и лумперајке, у шта се то често претварало је непотребно, па и штетно.

Slažem se sa tobom.

Inače, kad je ukinuto služenje vojnog roka, u modu je "ušlo" slavljenje punoletstva deteta. Kod mene u Mislođinu neki su imali i po više stotina gostiju, pa su slavili u restoranu dva dana: prvi dan rodbina i bliži prijatelji, drugi dan dalji prijatelji i komšije.

Мислим да је потребна промена парадигме (https://sr.wikipedia.org/wiki/Промена_парадигме).

Како је Израел постигао да већ дуже од 50 година има војни рок од 3 године (2 за жене) којим је обухваћено 75% младих? Не говорим о парама, него о томе да неко ко има 18 или 19 година одлази на 3 године? У Србији (и многим другим земљама) се средњошколци спремају за пријемне испите на факултетима. У Израелу се спремају за регрутацију, у камповима који трају по неколико недеља.

Како су постигли да им млади из дијаспоре (рођени у иностранству, одрасли у иностранству, живе у иностранству) долазе у Израел да проведу 2 или 3 године у војсци? Није битно у којем проценту - али долазе.

Како су постигли да се на позив за мобилизацију одазивају људи који годинама живе у иностранству, а који оставе све и о свом трошку дођу у Израел?

Да ли сте видели неку бежанију из Израела, када је запуцало?

Иронија је да су Срби и Србија били инспирација за развој ционистичких идеја. Током балканских ратова и 1. св. рата, хиљаде наших исељеника се о свом трошку враћало (бродовима, по више седмица) да се пријаве у Српску војску. Имамо дугу историју ратовања, дужу него многи други народи. Не ради се, значи, о нечему што немамо у себи. Шта је онда проблем? Да ли смо заборавили како изгледа када немамо своју државу?