PALUBA

Srednje škole uskoro bi mogle da dobiju predmet po ugledu na nekadašnju odbranu i zaštitu. Mladima nedostaju i osnovna znanja o značaju odbrane zemlje i oružanim snagama

ODBRANA zemlje mogla bi ponovo da se predaje kao predmet u srednjim školama u Srbiji. Za razliku od stare Odbrane i zaštite, vojna nastava biće prilagođena ulozi i zadacima Vojske Srbije. O kosturu novog predmeta uskoro će razgovarati prosvetne i vojne vlasti.

Ideja o obnovi srednjoškolskog predmeta u okviru koga bi deca učila osnove vojne nauke potekla je iz Ministarstva odbrane. U nacrtu izmena i dopuna Zakona o odbrani i vojsci, planirano je uvođenje nastave na kojoj bi stariji srednjoškolci dobili osnovna znanja o sistemu odbrane.

Osnovni razlog za razmišljanje o povratku odbrane i zaštite u srednje škole, kako objašnjavaju u Ministarstvu odbrane, jeste nedostatak čak i osnovnih znanja o vojnoj doktrini, ulozi vojske i značaju odbrane kod mladih.

- Nije reč o predvojničkoj obuci kakvu pamtimo iz vremena SFRJ - objašnjavaju u Ministarstvu. - Srbija danas ima profesionalnu vojsku koja je bazirana na obustavi služenja vojnog roka. Trenutno stasavaju mladi koji su lišeni znanja o odbrani zemlje. Zato se razmišlja o načinu na koji bi stariji srednjoškolci učili o vojsci i tako negovali vezu između oružanih snaga i naroda.

Slična vrsta predmeta, pod nazivom Odbrana i zaštita, u domaći školski sistem uvedena je krajem šezdesetih godina. Na ovim časovima đaci prve i druge godine učili su organizaciju JNA, osnove njene doktrine, spoljnopolitičko opredeljenje zemlje. Plan i program podrazumevao je i rukovanje puškom, bombom, pa čak i logorovanja. Sa raspadom SFRJ, početkom devedesetih godina, ovaj predmet je napustio učionice.

LOŠI KADROVI
PREDVOJNIČKA obuka, kao i nastava obuke i zaštite u školama i na fakultetima, imale su niz manjkavosti, zbog čega su često smatrane viškom u obrazovnom sistemu. - To treba izbeći po svaku cenu. Treba izvući pouke iz grešaka nekadašnje predvojničke obuke, koju su držala „rashodovana“ vojna lica. Loši oficiri postali su nastavnici, iako nisu bili osposobljeni za rad u školama. To je jedan od razloga što se ovaj praktični predmet pretvorio u najprostije bubanje.

Da novim generacijama nedostaju elementarna znanja o samozaštiti, i odbrani i oružju, smatra i prof. dr Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta i koautor Strategije obrazovanja do 2020. godine

- Svakako ne bi bilo loše da nove generacije dobiju osnovne informacije o ovoj oblasti - smatra Ivić. - Dobro bi bilo da se pripremom tog predmeta ne bavi samo vojska, već i stručnjaci za obrazovanje. Najgora varijanta jeste stvaranje još jednog predmeta koji će da se svodi na golo „bubanje“. Svrha može da se postigne samo jasnim ciljevima nastave i načina realizacije nastave, kako bi deca zaista naučila nešto što će im koristiti u životu.

Ivić smatra da osnove odbrane deca uče ne kao klasični predmet, nego kao neki vid vannastavne aktivnosti.

Sa ovakvim stavom se slaže i kontraadmiral u penziji Boško Antić, koji napominje da su predvojnička obuka i odbrana i zaštita po starom modelu danas - prevaziđene.

- To je odgovaralo vojsci kakva je bila JNA - ističe Antić. - O sistemu odbrane deca bi danas trebalo da uče u obliku koji odgovara vremenu, kao i karakteru naše vojske. Nastavu bi trebalo osavremeniti i učiniti je zanimljivom.

Izvor: novosti.rs (http://novosti.rs)

U principu trebalo bi da se vrati ovakav predmet ili da se teme izucavaju u okviru nekog drugog predmeta.

Pogotovu treba obraditi i to sto je vise moguce prvu pomoc i zastitu i reagovanje u slucaju elementarnih nepogoda i rata.

O odbrani bi bilo dovoljno informativno upoznati se sa sistemom odbarena u RS. Ko zeli vise moze dobrovoljno sluziti vojsku.
Sve vise od ovog nebi moglo da dobije podrsku kod gradjana.

То мора бити осмишљено тако да буде занимљиво и интересантно, да се на тим часовима нешто научи, посебно практичне ствари око пружања прве помоћи, сналажења у природи и невољи, па и о оружју (пре свега какве опасне последице могу проистећи из неопрезног руковања) и никако не сме да се оцењује. Ако то буде само још један предмет који се "мора" и још оцењује, ништа од тога.

Ključna reč je osmišljeno. Ako im budu čitali Ustav, Zakon o Vojsci ili Strategiju odbrane piši propalo. Predmet ima veliki potencijal (posebno u tom kontekstu elementarnih nepogoda, akcidenata...) a videćemo kakva će biti realizacija.

џумбо, ако се не оцењује ствар је још гора. предајем историју и грађанско, и лакше ми је 6 часова историје нег један грађанског.

по моме, требало би га ставити у прву, најдаље у другу годину. у трећој години одељења буквално подивљају, а у четвртој су матуранти и нико им не стаде на реп. џабе што су пунолетни и као "свесни". у првој години још се на њих може утицати.

из искуства говорим да би интересовање за овај предмет било око 40%. толики је, наиме, оквирни број деце које бар мало занима живот у природи, оружје, војска, полиција, прва помоћ, лов, риболов. још 10так % "штребера" би и то научило "јер се мора" и то је то... мада верујем да би демонстративна метода била добра ствар, нисам сигуран колико би школе биле опремљене за тако нешто.  ::)

е,да... обавезно бојево гађање ;D чисто да знају како то изгледа, да се не *урче са оружјем што је одавно постало "мода" >:(

п.с. адлер, устав се сигурно неће читати - већ постоји предмет устав и права грађана.

Ssekire, mislio sam na odredbe o odbrani zemlje.

Nisam siguran koliko bi bojevo gađanje bilo realno s obzirom na broj i razmeštaj garnizona. Jedino da školama podele puške a to bi onda bilo katastrofa. Eventualno neka saradnja sa streljačkim klubovima.

ма то ја наврћем на своју воденицу ;) пођем са децом па успут опалим и ја неки метак ;)

није проблем да школе имају пушке, имале су их и некада. проблем је ГДЕ изводити бојево гађање.

Iz učionice/kabineta po prolaznicima na ulici.  ;D Naslov lekcije: gađanje pokretnih meta.