Print Page - Podzemni bunkeri iz doba kraljevine u Banji koviljaci

Svasta covjek nadje lutajuci netom, interesantni ali jako zapusteni objekti.

---------------------------

Zapušteni bunkeri kraljevine

Za vrh države - Vojska Kraljevine Jugoslavije gradila je bunkere na padini Gučeva, a veruje se da je jedan bunker bio kraljev

Pored puta ispod „Tri česme", koji vodi iznad vila „Hercegovina" i „Dalmacija", u padini Gučeva vidi se nekoliko betonskih prilaza i ulaza, većinom bez vrata, ukopanih u brdo. To su bunkeri koje je sagradila Vojska Kraljevine Jugoslavije, a danas su zapušteni, prepušteni zubu vremena i ljudskom nemaru.

Koviljačke bunkere, pet sačuvanih i dva urušena, u blizini izvora „Tri česme" pokazuje nam Vladimir Vulović, prvi hroničar Banje Koviljače o kojoj je nedavno napisao monografiju „Kovilje". Ulazimo u bunkere, ali samo nekoliko metara. Dalje se ne može zbog preteće tame i prljavštine jer dostupne prostorije prolaznici koriste kao toalet.
Kvalitetno građeni

- Ulazi u bunkere nalaze se od hotela „Beograd" ka odmaralištu „Gučevo" i pretpostavlja se da su neki bili povezani. Gradila ih je Vojska Kraljevine Jugoslavije, a po debljini betonskih zidova vidi se da je rađeno kvalitetno, da objekat može da izdrži bombardovanje. Priča se da je jedan bunker bio kraljev i da je tu bila i mala kapelica. Ovaj objekat svedoči da je u to doba Koviljača, poznata i kao „kraljevska banja", bila bitna strateška tačka čim je izabrana da se tako nešto napravi ovde. Razmišljalo se da se bunkeri urede i daju na korišćenje gljivarskom udruženju iz Koviljače. Možda bi mogli biti turistička atrakcija, ali ih je potrebno prethodno istražiti i utvrditi u kakvom su stanju - kaže Vulović.

Meštanin Rajko Ćelić (87) učestvovao je u dopremanju materijala za gradnju bunkera. Pamti doba gradnje kao i boravak generala Dušana Simovića sa Štabom vrhovne komande i kompletnom vladom u Koviljači.

- To je pravljeno uoči Drugog svetskog rata, negde 1938, '39. i '40. Moj brat je bio rabadžija, dovlačio je šljunak za gradnju, a ja sam mu pomagao. Ulazio sam unutra, zidovi su bili debeli i pokriveni belim pločicama. Odozgo su betonske, armirane ploče, bila je i ventilacija, a na ulazima gvozdena vrata. Bunkeri su bili zaštita od bombardovanja iz vazduha. U prvom nizu, ispod „Tri česme", ukopani su preko puta vila „Hercegovina" i „Dalmacija" od kojih vode dva betonska mostića da kralj i njegova svita preko njih mogu brzo da se sklone u bunkere. Tu je u vreme gradnje bila gusta jelova šuma, pa su bunkeri bili teško uočljivi. To su bila skloništa za vrhovnu komandu Vojske Kraljevine Jugoslavije i odatle je komandovano kada je počeo Aprilski rat. Posle bombardovanja video sam generala Simovića koji je došao u Koviljaču - priča Rajko.

Prema njegovim rečima, dve-tri godine posle Drugog svetskog rata nova vlast je minirala i zarušila unutrašnjost tako da osim ulaza i prvih prostorija od bunkera nema ništa jer je sve zatrpano.

Bunkeri se nalaze na parceli koja pripada Direkciji za razvoj i upravljanje Banjom Koviljačom, ali oni nemaju papire da su i njihovo vlasništvo.

- Bilo je ideja da se bunkeri saniraju i daju na korišćenje nekim udruženjima građana, ali je potrebno uraditi projekat i prethodno sakupiti dokumentaciju. Pre dve godine su naši radnici očistili bunkere. Planiramo da postavimo vrata na bunkere da bismo sprečili ulaženje jer je nepoznato kakva je stabilnost objekta, pre svega krovne konstrukcije - kaže Zoran Đurić, direktor direkcije.
Pravljeni za sklonište

Istoričar Zoran Tošić kaže da se u aprilu 1941. u Koviljaču sklonio Štab vrhovne komande i kompletna vlada koja je tu održala poslednju sednicu. Pretpostavlja se da su bunkeri bili skloništa sa više prostorija ali se u njih ne ulazi zbog opasnosti od urušavanja. Kako tvrdi mr Danijela Milutinović, pravljenje bunkera započelo je 1929. i povezano je sa gradnjom mosta „Aleksandra Prvog Karađorđevića" u Malom Zvorniku.

- To je trebalo da bude kraljevo sklonište kao ona u Vrnjačkoj Banji i Ostrogu. Ima i priča da je bilo planirano da se bunkeri u Koviljači tunelom povežu sa kraljevim skloništem u Malom Zvorniku, ali to nije urađeno. Bunkeri su probijeni možda desetak metara u brdo, prvi deo je bio i sređen, ali su faktički samo započeti. Od njih, za sada, ne bi moglo nešto da se uradi jer je to velika investicija, ali bi mogli da budu prateći sadržaj ostale ponude Koviljače - kaže ona.

Sa Dedinja u Koviljaču

Knjige kažu da je general Dušan Simović, tada predsednik Vlade i načelnik Štaba vrhovne komande, na početku rata bio u Koviljači. Premeštanje štaba sa Dedinja u Banju Koviljaču počelo je 6. aprila, po ešelonima u 9.30, i završeno do 20 časova uveče. Po dolasku užeg štaba, izdat je proglas vrhovnog komandanta kralja Petra Drugog Karađorđevića o neprijateljskom napadu na državu i njene oružane snage, a u toku noći 6. i 7. aprila došao je i ostatak štaba vrhovne komande.

[attachment=1]

http://www.pressonline.rs

Jedna slicna slika sa panoramio.

[attachment=2]

poz.

PALUBA

Vojna istorija => Fortifikacija => Topic started by: Solaris on June 25, 2014, 04:42:25 pm