PALUBA

   
Медведев:Могућ скори састанак око Нагорно-Карабаха


21/10/2008
ЈЕРЕВАН – Састанак председника Јерменије, Азербејџана и Русије посвећен решењу питања Нагорно Карабаха би „убрзо” могао да се одржи у Русији, рекао је руски председник Дмитриј Медведев.

„Надам се да ће састанак три председника бити одржан ускоро да се нађе решење проблема Нагорно Карабах). И надам се да ће се одржати у Русији”, рекао је Медведев на заједничкој конференцији за штампу са јерменским председником Сержом Саргсјаном у Јеревану.

Нагорно Карабах је сепаратистичка провинција у Азебејџану коју контролишу Јермени.
Саргсјан је рекао да је Јерменија спремна да настави преговоре на основу Мадридских принципа који „признају право народа Карабаха на самоопредељење”.

„Питање може да буде решено на бази компромиса и путем преговора”, рекао је Саргсјан.

Председник Азербјеџана Илхам Алијев је 13. октобра обећао да ће појачати изолацију Јерменије докл год она не одустане од „окупације” Нагорно Карабаха.

Како наводи агенција АФП, Русија у последње време врши притисак на Јерменију да деблокира ту ситуацију да би изашла из изолације.

Јерменски сепаратисти су преузели контролу над Нагорно Карабахом после оружаног сукоба почетком 90-их, у којем је убијено скоро 30.000 људи. Прекид ватре је потписан 1994. али Јерменија и Азербејџан не могу да постигну сагласност о статусу региона где долази до честих чарки.

Медведев је у Јеревану отворио Трг Русије којом приликом је позвао Јерменију да координира своју спољну политику с Москвом.

„Сигуран сам да су координиране акције на међународној сцени важан фактор за безбедност и за јачање наших позиција у Кавказу и у свету”, рекао је Медведев на церемонији отварања трга којој је присуствовао и Саргсјан.

Медведев је подвукао да је називање једног од својих главних тргова у Јеревану по Русији знак „поштовања према модерној и демократској Русији, њеном народу као и знак уважавања наших заједничких историјских корена и нашег секуларног пријатељства”.

Саргсјан је рекао да руско-јерменско пријатељство „никад није ослабило” и да тај трг треба да постане „симбол нашег пријатељства”.

Јереван се граничи с Турском на западу, с Азербејџаном на истоку и Грузијом на северу.

Турска, која има блиске везе с Азербејџаном, затворила је границу с Јерменијом 1993, после конфликта између Бакуа и Јеревана око Нагорно Карабаха.

Извор:Бета

Juče, 11. decembra vojni vrh Azerbejdžana je proveo kontinuirano zasedajući, a glavna tema na dnevnom redu su, po svemu sudeći, pritisci SAD na Tursku da normalizuje odnose sa Jermenijom, bez uslovljavanja rešavanjem pitanja Nagorno-Karabaha, teritorije koja pripada Azerbejdžanu, ali koja je već 15 godina praktično nezavisna država, pod jermenskom kontrolom. Uzimajući u obzir činjenicu da azerbejdžanski vojni budžet kontinuirano raste u poslednjih nekoliko godina, moguće je očekivati novi konflikt.

Četiri jermenska vojnika poginula u Nagorno-Karabahu

19.06.2010.

Četiri jermenska vojnika poginula su u sukobu koji je izbio u Nagorno-Karabahu,
separatističkoj većinskoj jermenskoj oblasti u Azerbejdžanu, saopšilo je danas
jermensko ministarstvo odbrane.

[attachment=1]

"Četiri vojnika vojske u Karabahu je sinoć ubijeno i četiri vojnika su povređena u sukobu sa naoružanom grupom" koja podržava nezavisnost Nagorno-Karabaha, navodi se u saopštenju ministarstva.

Nagorno-Karabah, gde živi većinski jermensko stanovništvo i koja je pod vojnom kontrolom Jermenije, proglasio je nezavisnost posle rata (1988-1994), u kojem je poginulo 30.000 ljudi.
Nezavisnost te oblasti u Azerbejdžanu međunarodna zajednica ne priznaje.

Odnosi Azerbejdzana i Jermenije su napeti zbog sukoba oko Nagorno-Karabaha. Na granici između dve zemlje i u oblastima u blizini Nagorno-Karabaha često dolazi do oružanih sukoba.



Foto: AFP
Izvor: Beta, AFP

 

Azerbejdžan otvoreno preti Jermeniji
 
BAKU, ANKARA - Azerbejdžan ne isključuje mogućnost vojne intervencije u rešavanju spora sa Jermenijom oko statusa provincije Nagorno-Karabah.

"Azerbejdžan zadržava pravo da oslobodi svoju okupiranu teritoriju", izjavio je potpredsednik parlamenta Azerbejdžana Zijafat Asgarov.

Na pitanje novinara da li je rat na dnevnom redu, on je ogovorio:"Vi ćete videti to veoma brzo", prenosi istanbulski list "Zaman".

U vreme raspada Sovjetskog saveza devedesetih godina provincija Nagorno Karabah, u kojoj su većinsko stanovništvo Jermeni, otcepila se od Azerbejdžana i proglasila nezavisnost. U oružanim sukobima tada je stradalo 30 hiljada ljudi. Ta pokrajina uživa podršku Jermenije.

Međunarodna zajednica preko tzv. Minske grupe (Rusija, SAD i Francuska) ni posle 15 godina nije uspela da nađe kompromis oko sporne provincije.

Baku kao da sada izdaje strpljenje i otvoreno najavljuje vojno rešenje tog problema, pogotovo što smatra da međunarodni posrednici nisu izvršili dovoljano jak pritisak na Jerevan da napusti, kako se navodi, okupirane teritorije Azerbejdžana.

Jermenija i Azerbejdžan su sklopili primirje 1994.godine, ali i pored toga u poslednje vreme su učestali oružani incidenti na granicama dve zemlje, što izaziva zabrinutost u regionu i međunarodnoj zajednici.


izvor : Politika

Pogled na ova događanja sa portala index (http://www.index.hr/)

-----------------

VELIKI rovovi, isprekidani tek osmatračnicama i puškarnicama, prostiru se dokle god seže pogled. "Digni glavu iz rova i upucat će te", kazao je mladi armenski vojnik reporteru Reutersa, dok pažljivo osmatra azerske položaje, udaljene nekih 400 metara.

Mjesto radnje - Gorski Karabah. Riječ je o velikom području na južnom Kavkazu, enklavi unutar Azerbejdžana u kojoj žive gotovo isključivo Armenci. Danas je Gorski Karabah de facto država unutar Azerbejdžana, iako je nitko iz međunarodne zajednice osim Armenije nije priznao. Svoju su "nezavisnost", odnosno potpunu kontrolu nad područjem Gorskog Karabaha, Armenci stekli u krvavom ratu početkom devedesetih u kojem je poginulo oko 30.000 ljudi. Danas postoji realna opasnost da rat ponovno bukne i da bude puno destruktivniji i dalekosežniji nego onaj s početka devedesetih.

Pitanje je dana kada će sukob eskalirati

Gorski Karabah proglasio je nezavisnost nakon raspada SSSR-a, ali je pritom okupirao još veće područje Azerbejdžana nego li mu "originalno pripada". Azerski političari danas sve češće izlaze u javnost s tezama kako će vratiti kontrolu nad svojim državnim teritorijem. Međutim, Gorski Karabah danas je zapravo jedna velika tvrđava na uzvišenom položaju, potpuno opkoljena rovovima i vojnim položajima.

Armenci i Azeri tako se već godinama svakodnevno gledaju preko nišana, a sporadične pucnjave nisu rijedak slučaj. Samo u lipnju u takvom je puškaranju poginulo devet osoba.  "U jednom trenutku izmjena vatre više neće biti ograničena samo na ručno oružje. Jedna strana će napasti drugu s teškom artiljerijom. Tad možemo imati scenarij u kojem druga strana uzvraća zračnim napadom, a onda kreće kaos", upozorio je u razgovoru za Reuters Rasim Musabayov, nezavisni zastupnik u azerbejdžanskom parlamentu.

[attachment=1]
Novi rat bio bi puno destruktivniji od onog iz devedesetih

Šanse da će se ijedna strana svjesno upustiti u otvoreni rat su ipak male. Iako azerski političari često govore da će vratiti kontrolu nad Gorskim Karabahom, očito je kako je u pitanju samo osvajanje politički poena igranjem na kartu nacionalizma. Azeri znaju da bi u slučaju rata morali opkoliti Gorski Karabah, odsjeći mali koridor prema Armeniji i zatim sporo napredovati prema gradovima. A topografija sugerira kako su branitelji na puno boljem položaju. Pritom postoji mogućnost da bi se i čitava Armenija uključila u sukob.

Iako je vojni proračun Azerbejdžana veći od ukupnog proračuna Armenije, međusobna mržnja je toliko jaka da bi obje strane sigurno išle do kraja. Za razliku od rata s početka devedesetih, ovo ne bi bilo lo-tech rat. I vjerojatno ne bi bio lokaliziran samo na područje Gorskog Karabaha, jer su politički ulozi danas veći.

Savezništva i regionalne implikacije

Ukoliko azerbejdžanski plinovodi i naftovodi bude ugroženi, kao i nuklearke u Armeniji, stvar bi mogla potpuno eskalirati. Zatim treba uzeti u obzir i regijska savezništva. Azerbejdžan ima potpisano savezništvo s Turskom, članicom NATO-a, što znači da su reperkusije bilo kakvog vojnog konflikta automatski veće. Turska je zatvorila svoju granicu s Armenijom, a animozitet ovih dviju država dobro je poznata stvar.

Armenci pak mu računati na potporu svoje "kršćanske braće" Rusa. Rusi u Armeniji imaju svoje baze, a "državnost" Gorskog Karabaha bitna im je i iz političkih razloga, jer je ta situacija slična onoj u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Iran je u prošlom ratu bio neutralan, ali u zadnje vrijeme su odnosi Teherana s Bakuom na iznimno visokoj razini.

"Ukoliko se napetosti nastave i eskaliraju, one neće biti limitirane na lokalni i regionalni okvir. Imat će velik geografski domet", kazao je samoprozvani predsjednik Gorskog Karabaha Bako Sahakyan. "Gorski Karabah je integralni dio Armenije. Obični ljudi to tako vide i shvaćaju. Učinit ćemo sve da sačuvamo naše zemlje", dodao je armenski nadbiskup Pargev Martitosyan.

Azeri nisu spremni za rat

Diplomati i analitičari smatraju kako je praktično nemoguće da Azeri efektivno vrate kontrolu nad Gorskim Karabahom. Ukoliko bi i došlo do rata, sve bi završilo dugotrajnom izmjenom vatre, ali bez velikog progresa. Isto smatraju i azerski vojni stručnjaci. "Mislim da naša vojska ima snage za ratovanje od mjesec li dva dana, ne više. Ukoliko se oduži, to će postati rat u kojem će morati sudjelovati cijelo društvo, a ne samo vojska. Mislim da društvo moje zemlje nije spremno na rat", kazao je Yusif Agayev za Reuters.

Tako će Gorski Karabah i dalje ostati mina na Kavkazu, čija bi eksplozija mogla destabilizirati čitavu regiju. Unatoč povremenom obostranom izljevu bijesa, čini se kako obje strane dobro da znaju da je ovaj status quo, iako nije idealan, daleko bolji totalnog rata.

Изгледа да (опет) расте температура на линији додира Јермена и Азербејџанаца...

Како јавља Раша Тудеј, намање четири азербејџанска и један војник снага Нагорно Карабаха је погинуло у окршајима протекле ноћи. Раније је Азербејџан саопштио да је осам његових војника погинуло у пограничним окршајима у последњих неколико дана. Јерменски медији су јавили да су у истим окршајима погинула и два јерменска војника.

Izgleda da se i ovde zakuvava....
--------------------------------------------

Najmanje 15 mrtvih u sukobima u otcepljenoj enklavi Azerbejdžana
Srna   02.08.2014.

Najmanje 15 ljudi poginulo je u sukobima azerbejdžanskih vojnika i jermenskih snaga koje kontrolišu region Nagorno-Karabah, otcepljenu enklavu Azerbejdžana, rekli su danas zvaničnici.

Ranije je javljeno da je u sukobima poslednjih dana poginulo najmanje 10 ljudi. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je danas da su poginula četiri njihova vojnika u sukobima na liniji razdvajanja Azerbejdžana i Nagorno-Karabaha. Pripadnici jermenskih snaga rekli su da je poginuo i jedan njihov vojnik. Azerbejdžan je saopštio juče da je poginulo osam njihovih vojnika, a jermenske snage rekle su da su poginula dva njihova pripadnika. Jermenija je okrivila Azerbejdžan za najnovije krvoproliće. "Takvo ponašanje snaga Azerbejdžana u suprotnosti je sa logikom dolaska do rešenja putem pregovora i moglo bi da vodi širim vojnim akcijama", navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Jermenije. Ovi sukobi ukazuju na opasnost od širenja nasilja na jugu Kavkaza, odakle se prebacuju nafta i gas iz regiona Kaspijskog mora u pravcu Evrope.

Izvor: www.blic.rs

http://www.advance.hr/vijesti/sukobi-u-nagorno-karabahu-sve-vise-eskaliraju-u-erevanu-diplomatske-tenzije-izmedu-rusije-i-sad-a-predsjednik-azerbejdzana-pristao-na-razgovor-s-armenskom-stranom-u-ruskom-sociju/

Oružani sukobi između Armenije i Azerbejdžana eskaliraju iz sata u sat. Jučer je azerbejdžansko Ministartsvo obrane potvrdilo da je točna informacija kako premještaju oklopno-mehanizirane postrojbe na liniju razdvajanja s armenskom enklavom Nagorno-Karabah, gdje je u protekla tri dana zabilježen najveći prekid primirja od kraja rata 1994.

Voditelj ureda za odnose s javnošću azerskog Ministarstva obrane, Vagif Dargyahly, rekao je "kako Azerbajdžan ima pravo da premješta vojnu opremu na svom teritoriju u bilo kojem smjeru".

"Mi nećemo tražiti dopuštenje, niti za premještanje naših postrojbi odgovarati bilo kome", rekao je Dargyahly.

Isto tako je azerbejdžansko Ministarstvo obrane potvrdilo da su njihove snage granatirale armensko selo Barekamavan, na sjeveroistočnom dijelu granice s Azerbejdžanom. To samo vodi u eskalaciju sukoba na bojišnici, ali znači i da se borbe iz Nagorno-Karabakha šire na granici između Armenije i Azerbajdžana.

Glasnogovonik Ministarstva obrane Armenije je jučer poslijepodne priopćio "kako su azerbajdžanske snage otvorile vatru iz oružja velikog kalibra oružja na armensko selo Barekamavan, koji se nalazi u blizini azerskog pograničnog naselja Kemerli u sjeveroistočnom dijelu granice, ali da je napad odbijen i da su armenski vojnici uzvratili vatru u smjeru položaja azerske vojske".

Azerbajdžanski mediji javljaju da su azerbajdžanske snage podigle borbene zrakoplove koji su cijeli dan letjeli iznad linije bojišnice.
Armenski izvori prema posljednjim podacima govore o 9 poginulih i 11 ranjenih, čime se broj ubijenih na obje strane popeo na više desetaka boraca, koliko nije poginulo tijelom cijele 2013. godine.

Armenia Today piše kako je Ministarstvo obrane Nagorno-Karabaha, armenske enklave koja je dio Azerbejdžana, ali od 1994. de facto samostalni politički entitet u sklopu Armenije, navodi "kako je, prema operativnim podacima vojske Nagorno-Karabaha, u razdoblju od 27. srpnja do 2. kolovoza azerska vojska na liniji razdvajanja prema armenskih položajima kontinuirano kršila primirje i pokušavala upasti s diverzantskim postrojbama, što je na vrijeme otkriveno i spriječeno".

Noćas oko ponoći je u pokušaju upada na armenski teritorij ubijen još jedan azerbejdžanski vojnik, a incident se dogodio u zoni sukoba u blizini mjesta Askeran. Naime, sinoć kasno su oružane snage Azerbejdžana, prema izvješću Ministarstva obrane Nagorno-Karabaha, "pokušale još jedan pokušaj upada sa svojom izviđačko-diverzantskom skupinom".

Prema ministru obrane Nagorno-Karabaha, "azerbejdžanski specijalci su naišli na organizirani otpor armenskih jedinica, a neprijatelj je odbijen na početne položaje, ostavljajući na bojištu jednog mrtvog vojnika".

Službeni Erevan poziva na hitnu uspostavu primirja, a glasnogovornik azerbajdžanskog Ministarstva vanjskih poslova, Elman Abdullayev, komentirao je izjavu američkog specijalnog izaslanika za Nagorno-Karabah, Jamesa Warlicka.

Naime, američki dužnosnik izrazio je "ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije nasilja na prvoj crti bojišnice", a Washington je pozvao svoje građane da se ne približavaju armensko-azerskoj granici i da budu u kontaktu s veleposlanstvom, kako bi u slučaju nužde bili evakuirani".

"S povećanjem napetosti između Armenije i Azerbajdžana, američko veleposlanstvo u Erevanu savjetuje američkim građanima da izbjegavaju putovanje u pogranično područje. Ovo područje također uključuje i dio autoceste između Erevana i Tbilisija", navodi se u priopćenju američkog veleposlanstva u Armeniji.


Glasnogovornik azerbajdžanskog Ministarstva vanjskih poslova, Elman Abdullayev, kritizira Washington "što nije pozvao Armeniju da povuče svoje oružane snage iz okupiranih teritorija Azerbajdžana i što stalno treba podsjećati da je status quo Nagorno-Karabaha neprihvatljiv i vrlo opasan".

Prema njegovim riječima, Azerbajdžan treba pošteno posredovanje.

"Činjenice su svima poznate. Zašto su međunarodni posrednici tako pasivni? Što armenske snage traže u našoj zemlji? Ne bi li one trebale biti u Armeniji? Ako posrednici u pregovorima misle na mir u svijetu, koji je razlog takvog njihovog stava", rekao je azerbajdžanski glasnogovornik Elman Abdullayev, referirajući se na zamrznuti sukob u Nagorno-Karabahu, kojeg, nakon 20 godina relativnog primirja, Baku – slučajno ili ne - želi riješiti baš u ovom trenutku.

OESS je pozvao Erevan i Baku na istovremeni prekid sukoba, a armenski premijer Høvik Abrahamyan je rekao da će se najvjerojatnije 8. ili 9. kolovoza armenski i azerbajdžanski predsjednici Serzh Sargsyan i Ilham Aliyev sastati u ruskom gadu Sočiju i pregovarati o eskalaciji sukoba u Nagorno-Karabahu.

Radio Slobodna Europa piše kako su Sjedinjene Američke Države i Rusija izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog najnovije eskalacije sukoba i kršenja primirja između Armenije i Azerbajdžana, te pozvali zaraćene strane da traže mirno rješenje za sukob u Nagorno-Karabahu.

"Ne može biti vojnog rješenje sukoba. Odmazda i daljnje nasilje će samo otežati mirno rješenje. Sjedinjene Države pozivaju predsjednike Armenije i Azerbajdžana na susret što je prije moguće, kako bi se nastavio dijalog o ključnim pitanjima. SAD su obećale da će i dalje aktivno sudjelovali u međunarodnim naporima za konačnu nagodbu po pitanju Karabaha", rekla je Marie Harf, glasnogovornica američkog State Departmenta.Rusko ministarstvo vanjskih poslova je također reagiralo na eskalaciju nasilja.

"Mi događaje posljednjih dana vidimo kao ozbiljnu povredu ugovora o primirju i ugrožavanje napora za postizanje političkog rješenja. Vjerujemo da je daljnja eskalacija nedopustiva. Pozivamo sve sukobljene strane da se odreknu uporabe sile i poduzmu hitne mjere kako bi se situacija stabilizirala", rekla je glasnogovornica ministarstva ruskog Ministarstva vanjskih poslova, M. V. Zaharova.

Ruski veleposlanik u Armeniji, Ivan Volynkin, u izjavama za armenski tisak je ponovio zabrinutost Moskve. Volynkin je rekao "kako smrtonosne borbe duž linije razdvajanja u Karabahu, posebno na armensko-azerbajdžanskoj granici lako mogu prerasti u sukob širih razmjera".

Optužbe o tome tko je prvi prekinuo primirje su uzajamne optužbe , a armenski premijer poziva Azerbajdžan da odluke koje donosi budu vođene "zdravim razumom".
Premijer Høvik Abrahamyan je pozvao Azerbajdžan za ublažavanje napetosti na liniji razdvajanja s Karabahom i duž armensko-azerbajdžanske granice.

"Pozivam Azerbajdžan za ublažavanje napetosti, jer je Armenija u mogućnosti odbiti neprijatelja. Mi ćemo odgovoriti na ubijanje naših vojnika. Dao Bog da naš neprijatelj nije vođen petrodolarima, nego zdravim razumom, ali kada netko ima više novca od razuma, tada stvari postaju puno opasnije", rekao je armenski premijer.

Isto tako treba vidjeti kontekst u kojem se nakon 20 godina "zamrznutog sukoba" događa ova nova eskalacija nasilja, koja prijeti da preraste u oružani sukob u cijeloj regiji. Sinoć kasno je, komentirajući poziv američkog State Departmenta da Armenija također nametne sankcije Rusiji, armenski ministar vanjskih poslova Edward Nalbandian poručio "kako armensko članstvo u Euroazijskoj ekonomskoj uniji nije nešto o čemu se može raspravljati i da Erevan ne razmišlja o sankcijama".

Naime, tijekom razgovora o krizi u Nagorno-Karabahu, američko veleposlanstvo u Armeniji je obavjestilo armensku vladu i poslovnu zajednicu o "strukturi rizika u suradnji s ruskim tvrtkama i pojedincima koji su na popisu sankcija Washingtona zbog ukrajinske krize".

Rusija je odmah priopćila kako Washington prijeti Armeniji i optužila američku vladu da provodi "prikrivene prijetnje toj zemlji".

"Izražavamo zabrinutost zbog američkih pokušaja da se komplicira rad ruskog poslovanja u Republici Armeniji. Sve ruske tvrtke prisutne u Armeniji, uključujući i VTB Armenija i Areksimbank banku, su pod njezinom jurisdikcijom, djeluju u okviru zakonodavstva u zemlji, zarađuju i plaćaju porez u Armeniji, te zapošljavaju znatan dio stanovništva. Pozivi na prekid kontakata s ruskim tvrtkama su licemjerne izjave američkih dužnosnika i Washingtona koji žele ugroziti razvoj armenskog gospodarstva", navodi se u priopćenju.

Međutim, armenski ministar vanjskih poslova Edward Nalbandian, je izjavio:

"Armensko članstvo u Euroazijskoj ekonomskoj uniji se temelji na interesu ekonomskog razvoja i strateških interesa države, što je nesumnjivo. Armenija će sigurno nastojati okončati proces članstva u Euroazijskoj ekonomskoj uniji i zasluženo preuzeti svoj dio odgovornosti unutar mehanizama za donošenje odluka u toj zajednici zemalja. To će Armeniji pružiti nove mogućnosti za poboljšanje konkurentnosti na glavnim izvoznim tržištima i povećati, produbiti i proširiti gospodarske veze s EEU, kao i potaknuti izravna ulaganja iz tih zemalja u armensko gospodarstvo."

Istog dana je ruska kompanija Rosneft najavila da će uložiti oko 400 milijuna dolara kako bi ponovno pokrenula armensku kemijsku industriju "Nairit".

Azerbajdžansko Ministarstvo vanjskih poslova također vrši pritisak na Armeniju i zatražilo je od međunarodne zajednice "da zbog prekida primirja i napada na azerbajdžansku vojsku nametne ekonomske sankcije agresoru Armeniji".
"Azerbajdžansko Ministarstvo vanjskih poslova navodi da je ignoriranje od strane Armenije rezolucije Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda kojom se osuđuje provedba politike etničkog čišćenja, protjerivanje više od milijun ljudi iz njihovih domova i počinjenje provokativnih akcija koje štete mirovnom procesu, osnova za međunarodnu zajednicu da agresoru Armeniji nametne ozbiljne sankcije. Najveća prijetnja mirovnom procesu je raspoređivanje oružanih snaga Armenije na okupiranim područjima Azerbajdžana. Dakle, oružane snage Armenije, prije svega, moraju napustiti okupirane teritorije Azerbajdžana. Što prije armenska strana bude svjesna toga, prije će se regija oporaviti i zavladati će mir, stabilnost i sigurnost", navodi se u priopćenju.

U svakom slučaju, pregovora između dvije strane će ipak biti, a armenski premijer Høvik Abrahamyan je potvrdio vijest da će se predsjednici Ilham Aliyev i Serzh Sargsyan sastati u Sočiju 8. ili 9. kolovoza, te dodao "kako se nada se da će na sastanku biti postignuti vrlo važni sporazumi".


Ovdje treba naglasiti da azerbajdžanski predsjednik Aliyev dobro zna da SAD i u njegovoj zemlji ima razgranatu mrežu prozapadnih nevladinih udruga, koje dugi niz godina pokušavaju potaknuti Obojenu revoluciju, što nije nikakva tajna. 2005. se na tome intenzivno radilo, uz svesrdnu pomoć američkog veleposlanstva u Bakuu, a tada su "oporbeni" aktivisti unaprijed prijetili kako će se u slučaju nepravilnosti na izborima Aliyev suočiti s revolucijom".

Iako desnica u Azerbajdžanu poziva na "svenarodni ustanak protiv armenskog okupatora", te optužuje predsjednika Aliyeva i vladu da "vode besmislene pregovore s Armencima", a mladež "kako ih više zanimaju mobiteli, društvene mreže i izlasci, umjesto da se pridruže vojsci i konačno oslobode okupirane teritorije", izgleda da Ilham Aliyev, osim poslovnih interesa, ipak jedino vjeruje turskom premijeru Erdoganu. Unatoč svim naporima Washingtona da destabilizira regiju, trebalo bi više pažnje posvetiti odnosima na relaciji Moskva-Ankara, jer u njemu leži ključ za rješenje vrlo neugodne krize u ovoj podijeljenoj regiji.

http://en.wikipedia.org/wiki/Azerbaijani_Armed_Forces

http://en.wikipedia.org/wiki/Armed_Forces_of_Armenia

http://en.wikipedia.org/wiki/Nagorno-Karabakh_Defense_Army

http://www.globalsecurity.org/military/world/war/nagorno-karabakh.htm

Putin posreduje oko Nagorno-Karabaha


06.08.2014

Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se ove nedelje u Sočiju s predsednicima Jermenije i Azerbejdžana, s namerom da umiri njihova strahovanja od šireg konflikta zbog učestalih okršaja oko sporne oblasti Nagorno-Karabaha.

Jermenski i azerbejdžanski predsednici Serž Sargsjan i Ilham Alijev očekuju se u Sočiju krajem nedelje, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prenosi Beta.

Azerbejdžanska vojska nedaleko od Nagorno-Karabaha
[attachment=1]

Iako će Putin svakog od njih primiti odvojeno, kada se svi nađu na istom mestu u isto vreme, razgovor o Nagorno-Karabahu biće neizbežan, ocenio je Lavrov u intervjuu za Itartas.

To će biti prvi sastanak jermenskog i azerbejdžanskog predsednika od kratkog susreta u martu na margini nuklearnog samita u Hagu, navodi agencija AFP.

"Razgovaraćemo sa našim partnerima iz Azerbejdžana i Jermenije o tome šta možemo učiniti da pomognemo da ojačamo poverenje i smanjimo rizik od sukoba", rekao je Lavrov.

Jermenija je ove nedelje saopštla da strahuje od rata s Azerbejdžanom zbog učestalih nedavnih okršaja oko Nagorno-Karabaha, otcepljene azerbejdžanske oblasti nastanjene Jermenima, u kojima je poginulo najmanje 18 vojnika na obe strane.

Ta oblast, s većinskim jermenskim stanovništvom, pripojena je Azerbejdžanu tokom sovjetske ere, a u ratu za kontrolu nad njom između 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a pobegle su stotine hiljada.

Primirje je potpisano 1994. godine, ali Baku i Jerevan nikad nisu postigli dogovor o statusu sporne oblasti. Nagorno-Karabah je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana i izvor je napetosti u regionu južnog Kavkaza, strateškoj zoni između Irana, Rusije i Turske.

RTS (http://www.rts.rs)

Ne bih voleo da dođe do zaoštravanja situacije, Azeri baš lepo napreduju u Kumboru, ako opet izbije rat, ode mas` u propas`.

Azerbejdžan srušio Armenski Mi-24.


http://www.bbc.com/

Азербејџан оборио јерменски хеликоптер



Азербејџанска војска оборила је јерменски војни хеликоптер у региону Нагорно-Карабаха око којег се споре две земље.

Прес служба Министарства одбране Азербејџана саопштила је да је оборен хеликоптер типа "ми-24", који припада "оружаним снагама Јерменије" и који је "покушао да нападне позиције Азербејџана", пренела је агенција РИА Новости.


Баку наводи да је хеликоптер оборен у области села Чеменли, Агдамског рејона Азербејџана и да је пао на територију коју контролишу азербејџанске снаге, преноси Танјуг.

Прес секретар Министарства одбране НКР Сенор Асратјан рекао је руској агенцији да је хеликоптер био на тренажном лету.

Према његовим речима, азербејџански војници "настављају интензивно да пуцају код места пада из оружја различитог калибра".

РИА Новости, истовремено, из Јеревана извештава да скупштина Јерменије данас није признала независност од Азербејџана отцепљене Аутономне Области Нагорно-Карабах, за шта је гласало само осам посланика, један је био уздржан, док остали посланици нису гласали.

Предлог закона поднела је опозициона посланичка група "Наслеђе", која у садашњем сазиву од 131 има четири посланика, иако је од првог уношења у скупштинску процедуру 2009. године он био висе пуста одбациван.

Одбијање признавања, посланици у скупштини образлажу тиме да не желе да нанесу штету преговарачком процесу о решавању конфликта.

Конфликт је почео у фебруару 1988. године, када је аутономна област насељена претежно Јерменима саопштила да иступа из азербејџанске совјетске републике, а септембра 1991. године проглашено је формирање "НКР".


Izvor: http://www.rts.rs/

Dobro su ga pogodili.


http://www.liveleak.com/view?i=df0_1415836496

Jermenske snage ubile još jednog azerbejdžanskog vojnika
Beta   14.03.2015.

Jermenske snage ubile su juče jednog azerbejdžanskog vojnika, tokom obnovljenog sukoba Jermenije i Azerbejdžana oko oblasti Nagorno-Karabah, saopštio je Baku.

To je za nedelju dana drugi put da su jermenske snage usmrtile azerbejdžanskog vojnika. "Jermenske snage prekršile su prekid vatre 13. marta. Ubijen je jedan azerbejdžanski vojnik", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana. Jermenija i Azerbejdžan decenijama se bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu. U poslednje vreme intenzivirani su sukobi dve strane koje se razmenjuju optužuju za napade u kojima je ove godine poginulo 18 ljudi na obe strane. U ratu za kontrolu nad Nagorno-Karabahom između 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo. Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana.

Izvor: www.blic.rs

Azerbejdžan koristio tenkove protiv pobunjenika u Nagorno-Karabahu
Beta-AFP   09.12.2015.

Azerbejdžanska vojska koristila je danas tenkove u napadu na pobunjenike u Nagorno-Karabahu, prvi put od sklapanja prmirja pre 20 godina, saopštile su pobunjeničke vlasti i dodale da je jedan njihov vojnik poginuo u tom sukobu.

[attachment=1]

"Azerbejdžan je prvi put od potpisivanja primirja 1994. godine, koristio tenkove na prvoj liniji fronta", saopštilo je Ministarstvo odbrane tog regiona i dodalo je na Nagorno-Karabh ispaljeno oko 1.500 raketa i granata."Jedan naš vojnik je poginuo u tom napadu", navodi se u saopštenju. Azerbejdžanske vlasti nisu pomenule upotrebu tenkova i oklopnih vozila već su zapretile da će "uništiti" položaje pobunjenika. Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu. U poslednje vreme intenzivirani su sukobi dve strane koje se međusobno optužuju za napade i u kojima je prošle godine poginulo nekoliko desetina ljudi.

Izvor: www.blic.rs

Čudno imenovanje pobunjenicima.

Počeo rat u Nagorno Karabahu, pogođen helikopter


 Planeta
09:22, 02.04.2016


Posle skoro 22 godine mira u Nagorno Karabahu ponovo su se sukobile jermenska i azerbejdžanska vojska.



Portparol Ministarstva Artsrun Hovhanisjan je za agenciju AP rekao da se borbe odvijaju duž čitave "kontrolne linije" koja razdvaja Nagorno-Karabah od ostatka Azerbejdžana. Hovhanisjan je u odvojenoj objavi na Fejsbuku naveo da su obe strane pretrpele gubitke, kao i da je pogođen jedan azerbejdžanski helikopter.

Zasad nema komentara na ovu vest od azerbejdžanskih vlasti. Nagorno-Karabah je pod kontrolom jermenske vojske i lokalnih snaga otkad je okočan rat na tom području 1994. godine. Višegodišnji pregovori pod pokroviteljstvom OEBS-a nisu rezultovali većim napretkom u razrešenju spora.

Tanjug,

Рат није почео још. То је прво. А друго - и до сада било је напада, пуцања итд. Сигуран сам, овај пут тамо неће бити ништа.

Slažem se da ne možemo još reći da je tamo počeo "rat", kao otvoreni oružani sukob velikih razmera, ali da je reč o veoma ozbiljnom incidentu, koji još traje i preti da se rasplamsa, svakako je tačno. Rusija u Jermeniji ima bazu, nešto aviona i određene, dobro opremljene efektive, pa će verovatno sprečiti eskalaciju. Čik da vidim da li će "Azeri" smeti da udare na Ruse. Verovatno neće.

ne virujem da ce Azeri napadati Ruse ali im u savezu sa Turskom kratkorocno mogu zakomplicirati stanje. ako do veceg sukoba i dodje vjerojatnije je da ce se Azeri ograniciti na Nagorni Karabah i Armence

@Perune. Ako krene sa "gruvanjem", Rusi će pružiti svaku potrebnu pomoć Armeniji i Karabahu. "Ograničavanje "samo"na Karabah i Armene" je zabluda. Armenija (Jermenija) jedini je saveznik Rusije u Zakavkazju i Rusija prosto ne može dopustiti veću štetu.

Дашашњи снимак.

http://www.youtube.com/watch?v=gW2MWl0Yf0A

http://www.youtube.com/watch?v=H0bcZm48ybQ

Oba MO Azerbejdžana i Jermenije izdali su saopštenja o početku vojnih dejstava u Nagorno Karabahu. Nema preciznih informacija o tome ko je prvi napao, uglavnom sa obe strane stižu optužujuće poruke.Azeri tvrde da njenu teritoriju gađaju minobacačima i krupnokalibarnim mitraljezima a Jermeni  kažu da ih napadaju artiljerijom, tenkovim i avijacijom.Pravih informacija iz Nagorno Karabaha još uvek nema.

Po izveštaju MO Jermenije dosadašnji učinak protiv Azera su uništena tri tenka, dve BL i dva helikoptera kao i desetine vojnika i oficira.
MO Azerbejdžana navodi da su oni uništili šest jermenskih tenkova, 15 artiljerijskih oruđa i da je ubijeno ili ranjeno preko 100 jermenskih vojnika i oficira

opširnije na tvzvezda.ru (http://tvzvezda.ru/news/vstrane_i_mire/content/201604021836-ncr7.htm)

https://www.youtube.com/watch?v=LafVHeK-e2s

https://www.youtube.com/watch?v=NqatFUgMFxM&list=PLOK4gzcNceKqnZ3K9XJaSahWAupct673x&index=7

https://www.youtube.com/watch?v=GLE1ohdFvbM&list=PLOK4gzcNceKqnZ3K9XJaSahWAupct673x&index=6

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/
02.04.2016.

Putin pozvao na hitni prekid vatre na granici Nagorno Karabaha

Ruski predsjednik Vladimir Putin pozvao je u subotu na hitni prekid vatre između Armenaca i Azerbajdžanaca na granici Nagorno Karabaha, objavio je glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov za ruske novinske agencije.

"Predsjednik Putin pozvao je dvije strane da hitno prekinu vatru i pokažu suzdržanost kako bi se izbjegle nove žrtve", rekao je Peskov nakon što je došlo do neuobičajeno intenzivnih borbi u noći na subotu između azerbajdžanskih i armenskih snaga na granici Nagorno Karabaha.

Po Armencima, Azerbajdžan je u petak navečer pokrenuo napad na granici Nagorno Karabaha s tenkovima, topništvom i helikopterima. Azerbajdžan kaže da je samo odgovorio na napad s armenske strane.

Armenija kaže da je u napadima poginuo jedan 12-ogodišnji dječak.

Nagorno Karabah je regija smještena u Azerbajdžanu a u vrijeme Sovjetskog Saveza bila je uglavnom naseljena Armencima. Počekom 90-tih armenski separatisti uspjeli su preuzeti kontrolu nad tim područjem u ratu u kojem je poginulo 30.000 ljudi. Rat je završen primirjem 1994.

Konflikt traje dugi niz godina i teško je poverovati da bi Azerbejdžan krenuo u neki ozbiljniji rat da bi povratio ''svoju'' teritoriju, koju su ''oteli'' jermeni.
Verovatno se ponovo desilo neko ozbiljnije puškaranje, ima mrtvih na obe strane, ali to ne znači da je počeo sveopšti ratni sukob.

Meni se čini da je sukob inicirala Turska preko Azerbejdžana, da pokaže Rusiji šta može da im uradi u komšiluku...

Sve u cilju daljeg zaoštravanja odnosa Turska - RF, zna se po čijem nalogu.

Azerbejdžan počeo sukob, Turska ih podržala

Predsednik Jermenije Serž Sargsjan rekao je u subotu da je u sukobima sa Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha poginulo 18 jermenskih vojnika, dok je 35 ranjeno. 


Turska podržala azerbejdžansku ofanzivu

- Prema informacijama koje posedujemo, 18 jermenskih vojnika poginulo je u sukobima sa vojskom Azerbejdžana, dok je 35 ranjeno - rekao je Sargsjan na sastanku Nacionalnog saveta bezbednosti.

On je rekao da je ovo najveći sukob u regionu od proglašenja primirja 1994. godine, dodajući da su sukobe inicirali vojnici Azerbejdžana.

- Zahvaljujući brzoj akciji jermenskih snaga uspeli smo ne samo da situaciju stavimo pod kontrolu, već i da nanesemo velike gubitke neprijatelju - rekao je predsednik Jermenije.

Turska podržala Azerbejdžan

Ministri odbrane Azerbejdžana i Turske u subotu su telefonom razgovarali o situaciji u zoni nagornokarabaškog sukoba. Ankara je izrazila podršku azerbejdžanskoj strani, saopštio je predstavnik azerbejdžanskog vojnog resora Vagif Djargahli.

- Ministar odbrane Azerbejdžana Zakir Gasanov i ministar odbrane Turske Ismet Jilmaz, kao i načelnik Generalštaba Hulusi Akar, obavili su telefonski razgovor i razmotrili novonastalu situaciju. Turska strana je izrazila podršku Azerbejdžanu - rekao je Djargahli.

U subotu su Jermenija i Azerbejdžan saopštili da se zaoštrila situacija u zoni nagornokarabaškog sukoba.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su napade počele Oružane snage Jermenije, dok Ministarstvo odbrane Jermenije navodi da je azerbejdžanska strana preduzela "ofanzivne akcije". Obe strane su saopštile da imaju gubitke.

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/562691/Azerbejdzan-poceo-sukob-Turska-ih-podrzala

Турска... стари крвник...

Мада, од оних августовских дана када је руска војска "реформисала" грузијску, Русија углавном држи све под контролом на Кавказу. Па мислим да неће дозволити да се ова збивања измакну контроли.

   U olimpijskoj godini sve je moguće! Vladimir Vladimirovič je već izdao saopštenje da nije dobro kada se magarci tuku jer to predskazuje kišu i to kišu šamara koje deli njegova vojska dok on mirno sa ostatkom sveta posmatra paljenje olimpijskog plamena i otvaranje igara, samo ovaj put u Riu...

sve zaracene strane se 20 godina pripremaju..turska otvoreno podrzava azere. sumnjam da ce rusi potpuno otvoreno stati na stranu armenije iako virujem da ce im dati svu mogucu potporu "ispod stola". vjerojatnije je da ce stiskati obe strane da odustanu od sukoba. bas me zanima oce li se pojaviti neka revolucija u azerbadjanu

Азербејџан је прогласио једнострани прекид ватре.

Иначе, Азербејџан би на својој страни имао само (можда) Турску, док је Јерменија члан ОДКБ. Тако да...

Српски медији већ јављају о око 30 жртава на обе стране!? Руски медији данас немају важних нових вести о сукобу, сем што је Путин још синоћ апеловао на обе стране да се уздрже од сукоба.

Prema današnjim novinama Azerbejdžan je prekinuo sva ratna dejstva.
Optužili su Jermene da još nisu obustavili pucnjavu - ali, mislim da tamo nema ničeg novog. Zaraćene strane su ostale na istim pozicijama, jedino je nekoliko nesretnika izgubilo život - nizašta!

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:598739-Azerbejdzan-proglasio-jednostrani-prekid-vate-u-Nagornom-Karabahu-Jermeni-tvrde-da-su-povratili-sve-pozicije

Rat u Nagorno-Karabahu: "Sezonsko pogoršanje" ili destabilizacija južnih granica Ruske Federacije?
piše: N.Babic
Nakon jučerašnjih borbi u Nagorno-Karabahu je azerbejdžanska vojska navodno potisnula armenske snage i utvrdila zauzete položaje, prenosi list Haqqin .
Na internetu je azerbejdžanska vojska objavila snimke i fotografije na kojima se vidi promjena situacija na liniji razgraničenja i zauzeta taktička uzvisina na kojoj vojska Azerbejdžana raspoređuje vojne jedinice, tenkove i opremu (VIDEO 1 / VIDEO 2 ).
Lokalni azerski mediji citiraju Associated Press i navode "kako su Armenci su izgubili više od stotinu mrtvih vojnika"
Sukob na liniji razdvajanja u Nagorno-Karabahu je i dalje u fokusu svjetske javnosti, a AP osim ljudskih gubitaka spominje i šest uništenih tenkova i 15 topničkih sustava na strani armenskih snaga. Armenija nije službeno potvrdila ovu vijest, ali je armenska vojska objavila fotografije gubitaka u ljudstvu azerbejdžanskih snaga na kojima se vide deseci tijela kako su nakon bitke ostali na samoj liniji razgraničenja ( FOTO).
Armenske snage su jučer u područje sukoba hitno prebacile višecijevne raketne sustave i artiljerijsku brigadu, što je potvrdilo armensko izdanje lista Times .
"U cilju jačanja armenskih oružanih snaga su prebačeni raketni sustavio i jedna artiljerijska brigada", prenosi list, a armenski mediji su potvrdili informacije o transferu oružja u Nagorno-Karabakh drugima, posebno zrakoplovstva (VIDEO ).
Armenski mediji su objavili vijest da je u napadu stradalo više od 200 azerbejdžanskih vojnika, te priložili nekoliko fotografija tijela ubijenih i uništene tehnike.
Francuski predsjednik Hollande i ruski predsjednik Putin su pozvali na prekid borbi, a američki državni tajnik John Kerry je razgovarao s armenskim predsjednikom Sargsjanom i azerbejdžanskim vođom Alijevom i rekao "kako SAD osuđuju neprijateljstva u Nagorno-Karabahu i pozvao da se izbjegne daljnja eskalacije".
John Kerry je istaknuo da vojno rješenje sukoba ne postoji, a zbog "nestabilne situacije" će strane odmah pokrenuti pregovore uz potporu "Skupine iz Minska OESS-a", koja obuhvaća Rusiju, Francuska i Sjedinjene Države.
Azerbejdžan i Turska
Azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev je izjavio "kako je neprijatelj je dobio adekvatan odgovor".
"Armenija je ponovo počinila provokaciju i napala položaje Azerbajdžana", to je u telefonskom razgovoru s turskim kolegom Recepom Tayyipom Erdoganom izjavio je predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev i napomenuo da su oružane snage Azerbajdžana "odbile napad, a neprijatelj je dobio odgovarajući odgovor".
Turski predsjednik je izrazio podršku i solidarnost Alijevu i istaknuo da će turski narod uvijek biti blizak narodu Azerbejdžana i izrazio je sućut zbog smrti azerskih vojnika koji su poginuli zbog "armenske provokacije".
Azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev se Erdoganu zahvalio za sućut i stalnu podršku koju Azerbejdžan ima od strane Turske u sukobu s Armenijom u Nagorno-Karabahu, te izrazio duboko poštovanje prema bratskom narodu Turske, prenosi azerski Haqqin .
Turski premijer Ahmet Davutoglu je čestitao Ilhamu Alijev na prvim pobjedama u Karabahu i izrazio sućut zbog poginulih azerbajdžanskih vojnika u sukobu. Premijer Turske je također izrazio potporu Azerbajdžanu i u budućnosti.
FOTO – Turski predsjednik Erdogan i azerbejdžanski predsjednik Alijev tijekom jednog od nedavnih susreta:
Napad Azerbejdžana ne bi bio moguć bez turske pomoći
Armenski analitičari tvrde da je očito kako Azerbejdžan bez pomoći Turske ne bi mogao poduzeti takve korake. Politolog Hranta Meliku-Šahnazarjan je za armenski Times
izjavio:
"Ovakve akcije su izazov za dvije armenske države, kao i zemlje koje posreduju u sukobu. Vrijeme je pomno odabrano, jer će naići na veliki odgovor međunarodne zajednice i to je jedan od glavnih ciljeva ovog ucjenjivačkog napada Azerbejdžana. Ove su radnje nedavno dogovorene na sastanku između Erdogana i Alijeva. Očito je da bez ozbiljne podrške Azerbajdžan ne bi mogao poduzeti ovakve korake. On zapravo pokušava pokrenuti opći rat."
Osvrćući se na sastanak Alijeva s turskim vodstvom, Hranta Meliku-Šahnazarjan je istaknuo "da Azerbejdžan kao da pokušava izbjeći izravnu odgovornost".
"Što treba biti odgovor armenske strane? Moramo se suprotstaviti utjecaju neprijatelja u ovom trenutku. Armenske oružane snage su na oprezu i moraju pravovremeno reagirati da osujete napad velikih razmjera. Naravno, potreban je i ozbiljan diplomatski rad našeg Ministarstva vanjskih poslova. Treba izvijestio da je Azerbajdžan rat obuzdati", rekao je Hranta Meliku-Shahnazarjan.
Situacija zaista prijeti da preraste u sukob širih razmjera, iako treba napomenuti da su "razmjene vatre" između dvije sukobljene strane u proteklih više od dvadeset godina postale tužna svakodnevica. No, ovo je prvi put da sukob eskalira iz sata u sat i da se šalju pojačanja u ljudstvu i vojnoj tehnici, koja uključuju višecijevne raketne sustave, tenkove zrakoplovstvo i jurišne helikoptere.
Turska gura Azerbajdžan u rat u Nagorno-Karabahu
Semjon Bagdasarov je jučer izjavio kako se u eskalaciji sukoba vidi "turski trag".
"Eskalaciju sukoba u Karabahu je trebalo očekivati ​​iz nekoliko razloga. Sjetimo se da je Azerbajdžan aktivno kupovao oružje u ​​susjednim zemljama, a vidljiv je i turski trag",
izjavio je direktor ruskog Centra za proučavanje Bliskog istoka i Središnje Azije, Semjon Bagdasarov.
"Baku je u posljednjih nekoliko mjeseci posjetilo gotovo cijelo vodstvo Turske i Erdogan je planirao letjeti nekoliko puta, ali to nije bilo nemoguće zbog terorističkih napada. Ovakvi incidenti su se događali i u prošlosti, ali se treba nadati da sve ovo ne preraste u rat velikih razmjera, iako, naravno, takva prijetnja postoji i potpuno je otkloniti je nemoguće", rekao je Bagdasarov.
"Osim toga, Turci su uključeni u sukob u Ukrajini i drugim zemaljama. No, ovaj put se borbe u zoni sukoba mogu završiti dovoljno brzo. Tijekom godina je vojska Nagorno-Karabaha uspostavila dovoljno snažnu tampon zonu, što joj je omogućilo da ojača sustav u dubini. Dakle, gubitak može biti takav da će se napadači brzo ohladiti. Ovaj put azerbejdžanska vojska može očekivati ​​mnogo više "iznenađenja", otprilike kao Izrael u agresiji u srpnju 2006. godine, kada je izgubio više od 120 vojnika i više od 40 oklopnih vozila", podsjetio je Semjon Bagdasarov.
O situaciji na bojištu, osim gore navedenih nekoliko fotografija i snimaka, je teško govoriti, jer i Azerbajdžan i Armenija iznose svoje podatke i međusobno se optužuju da je druga strana prva pokrenula napad.
Zanimljiva je poveznica s Turskom, jer su Baku i Ankara danas izdali zajedničko priopćenje da neće u obzir uzimati odluke i priopćenja Skupine iz Minska OESS-a, koja prati pregovarački proces o statusu Nagorno-Karabaha, jer "skupina ne nudi nikakva konkretna i trajna rješenja, a prije svega jer je preduvjet pregovora vraćanje okupiranih teritorija od strane Armenaca u ratu početkom '90-ih".
Turska se ovdje definitivno postavila kao zaštitnik Azerbejdžana, budući da su u noći 2. travnja 2016. ipak oružane snage Azerbajdžana bile te koje su započele veliku operaciju u svim smjerovima kontaktne linije između zaraćenih vojski u Nagorno-Karabahu.
Do sada je teško znati prave uzroke ove situacije, iako su iz cijelog svijeta jučer stranama u sukobu upućivani pozivi za "trenutni prekid vatre i suzdržavanje od eskalacije nasilja".
Odgovor Azerbajdžana na pozive Rusije, Francuske i Sjedinjenih Država je bio - šutnja. Nakon što su u Moskvi svoje mišljenje rekli Kremlj i rusko Ministarstvo vanjskih poslova, javnosti se obratio i ruski ministar obrane Sergej Šojgu, koji je tražio izravan kontakt s kolegama iz Armenije i Azerbejdžana. Tajnik Organizacije ugovora o zajedničkoj sigurnosti (ODBK), Nikolaj Bordjuža,
optužio je Baku za neodgovorne akcije i optužio Azerbajdžan za pogoršanje situacije.
Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov je održao hitne razgovore s ministrima vanjskih poslova Armenije i Azerbajdžana.
Reakcija u Nagorno-Karabaha i Armenije je bila predvidljiva. U Erevanu i Stepanakertu se održao hitan sastanak Vijeća sigurnosti. Armensko ministarstvo obrane je objavilo posebnu izjavu, ali je od azerbejdžanskog ministarstva vanjskih poslova stigla prijetnja da će Armenija "snositi punu odgovornost za trenutnu situaciju".
Tada izvori Nagorno-Karabaha prenose da, osim topništva, azerbejdžanska vojska koristi tenkove, borbene zrakoplove, bespilotne letjelice, pa čak i oružje poput višecijevnih bacača BM-21 "Grad".
Neki stručnjaci i analitičari u Eerevan i Stepanakertu oštro pogoršanje na frontu objašnjavaju mogućem pokušaju Sjedinjenih Država da se pozornica "borbe protiv terorizma" prebaci u regiju Kavkaza, na što se u više navrata upozoravalo u proteklih godinu dana, kada su otkrivene vojne aktivnosti Ankare ne samo u Azerbajdžanu, nego i u Gruziji.
Da bi se razumjelo što Turska i Azerbejdžan žele postići, uz moguće "tajno" sudjelovanje Washingtona, treba se vratiti na izjavu azerbajdžanskog Ministarstva vanjskih poslova od 2. travnja u kojoj se "traži povlačenje armenskih oružanih snaga s okupiranih teritorija" i da to treba biti prioritet u mirovnim pregovorima o statusu Karabaha.
To je linija koju će u okviru OESS-a podržati Sjedinjene Države i Turska, ali se zna da na taj zahtjev neće pristati vojne jedinice armenske strane.
Zašto je takav scenarij potreban Sjedinjenim Državama? To bi bio pun pogodak i protiv susjedne Rusije i Irana, koje Washington i dalje službeno smatra za svoje protivnike.
Međutim, sudeći po iznimno brzoj reakciji iz Moskve, plan "trojke" SAD-Turska-Azerbejdžan nije iznenadio Kremlj. Budući da su zauzeti antiterorističkim operacijama u Siriji, niti Rusiji, niti Iranu ne trebaju sukob u pozadini i strane vojske koje neće služiti američkim interesima. Vjerojatno će se uskoro Rusija i Iran otvoreno suprotstaviti pogoršanju situacije u Nagorno-Karabahu, jer bi im tamošnji sukob stvorio niz problema na sirijskom frontu.
Danas je Teheran prekinuo šutnju i progovorio o situaciji u Karabahu.
Iran je zabrinut zbog sukoba u Karabahu, te poziva Armeniju i Azerbejdžan na suzdržanost. Ovo je navedeno u izvješću Ministarstva vanjskih poslova Irana od strane Hosseina Ansaria Jaberia.
"Pozivamo naša dva sjeverna susjeda da pokažu suzdržanost i odustanu od kompliciranja situacije. Svjedoci smo pojavi radikalnih skupina u regiji i zaustaviti sukobe između Armenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu je od posebne važnosti", izjavio je Hossein Ansari Jaberi.
Turski predsjednik Erdogan to vrlo dobro zna, kao što zna da bi rat širih razmjera destabilizirao cijelu regiju. Međutim, što Turska u ovom trenutku ima za izgubiti? Gotovo ništa, a raspirivanjem sukoba u Nagorno-Karabahu šalje poruku Moskvi da ne pomaže sirijske, pogotovo ne turske Kurde, jer isto može očekivati na svojim granicama.
Možda će netko primijetiti da SAD i Azerbejdžan nisu bili u dobrim odnosima proteklih godina, kada je Alijev ugasio ured Radija Slobodna Europa u zemlji, novinarku Kadiju Ismailovu osudio na 7,5 godina zatvora i okomio se na nevladine udruge sponzorirane iz inozemstva, ali se čini da Obami to nimalo ne smeta. Naime, američki predsjednik je prije dva dana u Washingtonu na summitu o nuklearnoj sigurnosti primio Ilhama Alijeva i nijednom riječju nije spomenuo "građanske i političke slobode", što su ranije bile redovite optužbe američke administracije na račun Bakua. To je primijetila i sama Ismailova, koja je iz zatvora u Bakuu napisala otvoreno pismo pismo u kojem primjećuje ovu "anomaliju".
"Sukobi će se rasplamsati na svim kriznim južnim granicama Ruske Federacije"
"U Nagorno-Karabahu su se po prvi put od 1994. godine nastavile borbe na širokoj skali u kojima se koriste zrakoplovi, topništvo i tenkovi. Istovremeno, Baku i Erevan optužuju jedni druge za izazivanje sukoba. Ovo bi moglo značiti početak novog rata s Azerbejdžanom, koji bi ovaj put mogao igrati zajedno s Turskom, koja u posljednje vrijeme ne škrtari s obećanjima sve vrste pomoći u povratku Karabaha. Jučerašnji sukobi nisu
"sezonsko pogoršanje", kao što je slučaj u posljednjih nekoliko godina, nego nastavak sukoba u Karabahu zamrznutog prije više od 20 godina. Međutim, odmrzavanjem ovog sukoba može eksplodirati cijela regija", piše analitičar Mihail Moškin .
Ministarstvo obrane Azerbejdžana i dalje insistira da se vojska zemlje samo branila od armenske agresije i "odgovorila an napade u smjerovima Agdama, Tertera, Hojavenda i Fizulia".
Ima izvješća o prvim gubicima . Prema informacijama dobivenim od Ministarstva obrane Nagorno-Karabaha, na periferiji mjesta Levonarh su jedinice za specijalne namjene pronašle i uništile neprijateljske izviđačke i skupine za sabotažu".
Tajnik armenskog Ministarstva obrane, Arcrun Hovhannisjan, rekao da je na liniji kontakta istočno od brda Mrav oboren helikopter Mi-24/35 zračnih snaga Azerbejdžana. Armenska strana tvrdi da je drugi helikopter od azerbejdžanskog ratnog zrakoplovstva oboren jučer ujutro jugoistočno od položaja obrane Nagorno-Karabaha. Uništeno je i nekoliko tenkova i oborene dvije bespilotne letjelice.
Baku konstantno negira tvrdnje Erevana i Stepanakerta.
"Pojedinosti o navodnom oborenom helikopteru zrakoplovstva Azerbejdžana su apsolutna laž. Ovo je još jedna provokacija armenske strane", izjavu Ministarstva obrane Azerbejdžana prenosi portal Day.az i dodaje kako je azerbejdžanska vojska "ofenzivnim operacijama stavila van uporabe značajnu količinu vojne opreme i infrastrukture neprijatelja, koji je također pretrpio znatne gubitke".
Azerbejdžansko Ministarstvo obrane je govorilo o povratku kontrole nad nekoliko naselja i strateških uzvisina u Nagorno-Karabahu, dok druga strana tvrdi "kako vojska Karabaha ima punu kontrolu nad cijelim svojim teritorijem".
Rusija budno motri situaciju u zoni sukoba, jer situacija prijeti da se pretvori u rat poput onoga koji je trajao od 1992. do 1994. godine.
Unatoč oštrom padu azerbejdžanskog vojnog proračuna od gotovo 40%, rizik od novog rata se nije smanjio.
I prije trenutne eskalacije su službena izvješća gotovo tjedno prijavljivala gubitke  na liniji kontakta. U siječnju ove godine je azerbejdžanska vojska uvela tri nove postrojbe u zonu sukoba. Obje strane su redovito umanjivale ​​svoje gubitke i pretjerivale u tuđima, ali je situacija u Karabahu općenito opasna.
No, kako je rekao bivši ruski veleposlanik u Armeniji i doktor povijesnih znanosti Vladimir Stupišin, "Baku se nikada nije prestao nadati povratku Karabaha, što su više puta rekli i Hajdar Alijev i njegov sin Ilham".
Međutim, po njegovom mišljenju, "vojska samoproglašenog Nagorno-Karabaha ima vrlo snažnu motivaciju, jer štiti vlastite obitelji, žene i djecu, vlastitu zemlju".
I Vladimir Stupišin razlog za pogoršanje situacije vidi u politici Turske, koju Azerbejdžan smatra za najbližeg saveznika.
Turski premijer Ahmet Davutoglu ne samo da je jučer Alijevu čestitao na pobjedi, nego je u studenom izjavio "kako će Ankara učiniti sve napore da okupirana područja Azerbejdžana budu oslobođena".
"Izjave turske strane za vrijeme posjete Alijeva Turskoj imaju panturski karakter, jer se govorilo o potrebi oslobađanja Karabaha i bratstvu, a sadašnje akcije pokazuju da je Turska zainteresirana strana u sukobu. Mi ne isključujemo mogućnost da je Turska mogla potaknuti Azerbajdžan na ovakvu avanturu. Sam Azerbajdžan to nikada ne bi učinio, jer zna da bi to dovelo međunarodne izolacije", rekao je glasnogovornik predsjednika Nagorno-Karabaha, David Babajan.
S druge strane, šef azerbejdžanskog Ministarstva vanjskih poslova, Hikmet Hajijev, tvrdi "kako odgovornost za ovu situaciju pada na Armeniju kao agresorsku i okupatorsku zemlju".
Sukob može zapaliti cijelu regiju
Pogoršanje situacije može eskalirati u produženi sukobu između Armenije i Azerbejdžana, rekao je bivši zamjenik načelnika ruskog Glavnog stožera, umirovljeni general-pukovnik Valerij Manilov, koji smatra da "ako postoji jaka volja uključenih u sukob, može se povećati njegov opseg i sukob se može proširiti na cijelu regiju".
"Važno je razumjeti tko je htio eskalaciju sukoba. Rusija nije ravnodušna na ono što se događa na njenim granicama i ne može biti promatrač. Mora zauzeti stav o čemu god da se radi. No, u ovoj situaciji, po mom mišljenju, Rusija bi trebala zadržati niski profil, te aktivno poticati strane u sukobu na diplomatsko rješenje", rekao je general Manilov i podsjetio da je u armenskom gradu Gjumri ruska vojna baza.
Što se tiče kolektivnih snaga za brzo djelovanje Organizacije ugovora o zajedničkoj sigurnosti (ODBK), to je spor mehanizam. Ako se situacija ocijeni kao čin agresije, mehanizam ODBK se ne aktivira tako dugo dok se sve može riješiti na bilateralnoj osnovi.
"Ono što se sada događa u Nagorno-Karabahu treba gledati u okviru ukupne američke strategije stvaranja zone nestabilnosti oko ruskih južnih granica", istaknuo je Konstantin Sivkov, prvi potpredsjednik ruske Akademije geopolitičkih problema i doktor vojnih nauka.
Prema njegovim riječima, "budući da su pokušaji da se osigura uporište u Ukrajini i Siriji bili neuspješni, prostor za manevar se smanjuje, a Amerikanci su bili prisiljeni igrati po ruskim pravilima u Siriji".
"Na primjer, prošli tjedan se dogodio potaknuti incident na granici Tadžikistana i Kirgistana, ali su graničari dviju zemalja uspjeli spriječiti eskalaciju sukoba između stanovnika pograničnih sela. Sada svjedočimo obnavljanju sukoba u Nagorno-Karabahu", podsjeća Sivkov.
Prema njegovim riječima, cilj ove eskalacije je izazvati lanac sukoba koji će "iscrpiti Rusiju" i uspostava pojasa tinjajućih lokalnih ratova, koji će, zajedno s unutarnjih političkih provokacijama, uzrokovati napetosti i destabilizirati situaciju u Rusiji uoči jesenskih izbora za saziv Državne Dume.
Posljednje informacije iz Nagorno-Karabaha su da borbe i dalje traju, najviše na jugo-istoku i sjeveru samoproglašene republike. Jutros je azerbejdžanska vojska provela raketne i topničke napade i razmjestila oklopna vozila.
U isto vrijeme, i Stepanakert i Baku tvrde da imaju kontrolu nad situacijom.
Ministarstvo obrane Azerbejdžana je reklo da je protunapad na Nagorno-Karabah odgovor na provokacije armenske strane. Baku tvrdi da su azerbejdžanske snage zauzele nekoliko strateških uzvisina i naselja.
Počele žestoke

www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/rat-u-nagornokarabahu-sezonsko-pogorsanje-ili-destabilizacija-1352

http://www.youtube.com/watch?v=BhwvfhkHrFw

http://www.youtube.com/watch?v=e_QP-ICgkBY

Ako se ne varam, na drugom filmu je 2A36 Giatsint-B 152 mm top

Jeste Bozo,bas sam sad gledao kako dejstvuje,dosta brzo se puni i puca.
http://www.youtube.com/watch?v=TWuK3iSSZh0

Гиацинт - Зумбул (мо`ш мислити специфичног артиљеријског хумора!) је најсложеније артиљеријско оруђе касне совјетске ере. Користи посебну муницију, некомпатибилну са Д-20. Дужина цеви 57 калибара, али је комора мања од западних модела, па домет није много преко 30км, а Руси се нису замајавали са ERFB-BB, итд. Постављен је и на СХ шасију. Тек са појавом 2А65/2С19 МСТА/МСТА-С, Руска војска је добила бољи топ. "Зумбул" је компликован и скуп.

Иначе, данас Руси говоре о наставку артиљеријске размене ватре са обе стране. На линију раздвајања (фронта?) обе стране довлаче нове снаге. Иљхам Алијев урла о повратку Карабаха под власт Азербејџана. Ово не слути на добро. У дејству се виде највише хаубице Д-20 152мм.

Municija nekompatibilna? Barutna punjenja da, ali granate, zar nisu iste za oba sistema?
Zar nije granata 152 mm ista, posebno kod dvodelne municije?


Zanimljivo je automatiziranu "guranje" granate i čaure .. vidi se na 2:15

https://www.youtube.com/watch?v=YU343E0-IYs

Punjaci su opruzni, za metak i cahuru posebni.

Šta se događa na 0:28, u videu, šta se spaljuje i zašto?

Ministar Odbrane Azerbejdžana Zakir Gasanov izdao naređenje o upotrebi teške i raketne artiljrije u oblasti Khankendi i drugim "okupiranim reonima ukoliko jermenska strana  odmah ne prekine sva vojna dejstva po civilnom stanovništvu u tim oblastima.


Order of Minister of Defense to Armed Forces

Armenian armed forces targeting densely populated residential areas and civilians in order to retaliate heavy causalities along the frontline.
Acting inhumanly Armenian side provokes Azerbaijan to take counter measures despite the continuous warnings made by Ministry of Defense of the Republic of Azerbaijan to Armenian side.
Once again Azerbaijan calls Armenia to respect international law and norms and stop the use of lethal force against civilians.
Meanwhile, MOD states that Minster of Defense ordered to be ready to launch destructive strikes by all means of Armed Forces, including rocket artillery forces, to the Khankendi district and other occupied territories of Azerbaijan if the Armenian side does not immediately stop the use of force against civilian residential districts.

zvanični sajt MO Azerbejdžana  (http://www.mod.gov.az/index2.php?content=news/2016/20160404_beyanat)

zakuhava se

Lici mi na uredjaj za pravljenje dimne zavese.

Jermenska atiljerija u dejstvu - snimak sa bespilotne letelice.

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=DQNscspaDQk

Јуче су Азери наводно користили СВРЛ 300мм Смерч. Прете гађањем Степанакерта, ваљда престонице Карабаха.

Azerbajdžanska vojska u borbama protiv Armena upotrebljava i najnovije bespilotne letjelice IAI harop.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/
06.04.2016.

Azerbajdžan proti Armenski vojski uporablja brezpilotna letala-kamikaze

V GORSKEM KARABAHU POSNELI NAPAD Z BREZPILOTNIM LETALOM IAI HAROP

Videoposnetki iz Gorskega Karabaha so razkrili, da Azerbajdžanska vojska v spopadu z Armenci uporablja najnovejša brezpilotna letala-kamikaze harop, ki jih je razvila izraelska korporacija IAI (Israel Aerospace Industries).

Armensko obrambno ministrstvo je sporočilo, da je “samomorilsko” brezpilotno bojno letalo harop zadelo avtobus, ki je prevažal armenske vojake, in nato eksplodiralo. Napad se je zgodil minuli konec tedna na severni bojni črti Karabaha. V napadu je bilo ubitih najmanj pet vojakov.

IAI harop (ali IAI harpy 2) je brezpilotno bojno letalo (UCAV), ki ga je razvilo izraelsko podjetje Israel Aerospace Industries (IAI). Gre za bojno letalo, ki v cilje bne usmwerja izstrelkov ali bomb, temveč je razstrelivo nameščeno kar v letalniku. Zasnovan je tako, da v napadu prileti direktno v cilj in eksplodira (se samouniči). Haropa lahko v zrak izstrelijo tako iz kopenskih kot pomorskih lansirnih ramp, nato pa ga usmerjajo s pomočjo radijskih signalov. Izbiro cilja napada lahko določi operater ali sistem sam, ki si na podlagi oddajanja radijskih valov izbere cilj in se vanj zaleti ter eksplodira.

Izraelci so brezpilotno letalo-kamikazo harop razvili iz manjšega brezpilotnika tega tipa IAI harpy, ki pa je v zraku popolnoma avtonomen.

Brezpilotno bojno letalo IAI harop v dolžino meri 2,5 m in ima razpetino kril 3 m, v zraku je lahko neprekinjeno do 6 ur, do 1.000 km (dolet) daleč pa lahko prenese 23-kilogramsko bojno glavo. Izraelska brezpilotna letala-kamikaze harop imajo v oborožitvi poleg izraelske vojske tudi Indijci in Azerbajdžanci.

Pripravil: A. Knific, foto: IAI

https://www.youtube.com/watch?v=IpH0KfT_KjA

Prekid vatre se manje-više poštuje.

Obrat u Bakuu: Osim mira u Karabahu, Iran, Azerbajdžan i Rusija dogovorili koridor "Sjever-jug" koji izbacuje iz igre Tursku

piše: N.Babic

U "gašenju" sukoba u Nagorno-Karabahu je Moskva očito htjela biti ključan igrač, ali je veliki doprinos u smirivanju sukoba koji je prijetio da preraste u veliki rat između Azerbejdžana i Armenije dao i Iran. Rusija je morala reagirati, jer je riskirala gubitak većeg dijela svog utjecaja na Južnom Kavkazu, dok je Iranu nakon ukidanja sankcija najmanje bio potreban sukob na samim granicama Islamske Republike. Jedina strana zainteresirana za rat je bila Turska, zbog čega je Ankaru danas otvoreno
optužio i ruski premijer Dmitrij Medvedev.

Baku i Erevan su potvrdili informaciju da je uz posredovanje Rusije u Moskvi održan sastanku šefova Glavnih stožera Oružanih snaga Azerbajdžana i Armenije, gdje su stranke postigle sporazum o prekidu neprijateljstava na liniji razdvajanja u Karabahu.

Iako treba biti oprezan, jer su zoni sukoba s vremena na vrijeme strane u sukobu tradicionalno optužuju za kršenje primirja. Trenutno je situacija stabilna i kršenje primirja u ovoj fazi vjerojatno nije moguće.

Naravno, idealna opcija bi bila bi sporazum o mirnom rješenju, a onda iza kulisa raditi sve potrebno u tom smjeru. U isto vrijeme se ne može isključiti da je relativni mir u Karabahu samo predah u kojem će obje strane razmišljati o daljnjim vojnim i diplomatskim akcijama. No, "diplomatske akcije" opet znače pregovore između strana u sukobu i njihovih lobista, o kojima u velikoj mjeri ovise daljnje aktivnosti u zoni sukoba.

U međuvremenu se svakako može reći da je Rusija odlučila "smiriti" sukobljene strane ili, bolje rečeno, ne prepustiti tu ulogu drugim međunarodnim akterima. Ruski predsjednik Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru raspravljao o situaciji u Nagorno-Karabahu s armenskom stranom i predsjednikom Azerbejdžana. Ured Kremlja je priopćio "kako će Rusija obavljati i provoditi potrebne posredničke korake namijenjene normalizaciji situacije".

Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov je putovao u Azerbejdžan i susreo se s Ilhamom Alijevom. RIA Novosti prenose kako je šef ruske diplomacije uvjerio predsjednika Azerbajdžana u želju Moskve da "pomogne stranama u sukobu da postignu sporazum" i kako će Rusija "pomoći da se osigura njegova provedba".

"Važno je da smiriti situaciju", kratko je priopćio je Sergej Lavrov.

Osim toga, premijer Medvedev treba posjetiti Armeniju i Azerbejdžan.

S druge strane, Baku je prekjučer bio domaćin sastanka ministara vanjskih poslova Rusije, Irana i Azerbejdžana. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata, a ministri su raspravljali ne samo o pitanju sukoba u Karabahu, nego o važnom projektu koji može promijeniti geopolitičku sliku regije, vjerojatno na bolje.

Treba reći da ni Teheran nije odustao od svoje uloge u cijelom procesu koji je trajao niti dva dana. Iran graniči s područjem sukoba i nikako ne želi eskalaciju napetosti u regiji. Osim toga, ovaj je sastanak bio i jedan oblik pritiska na Tursku.

No, ulogu "glavnog igrača" je preuzela Rusiju, dok se "OESS Skupina iz Minska" za pitanje Nagorno-Karabaha susrela u Beču, gdje su predstavnici Rusije, Sjedinjenih Država i Francuske izravno pregovarali sa stranama u sukobu o de-eskalaciji krize.

Navodno je Rusija odlučila da ne podrži nijednu stranu u sukobu i nije htjela pokvariti odnose ni s Armenijom ni Azerbajdžanom. S ruske strane se sve fokusiralo na diplomatske napore kako se regionalni sukob ne bi pretvorio u geopolitički. U drugom slučaju bi se u sukob uključile "vanjske silama" koje bi oslabile ruski utjecaj na Južnom Kavkaza. Dakle, bilo je potrebno okončati rat u cilju jačanja pozicije Rusije.

Da to može učiniti samo Rusija, a ne zakulisni razgovori smatra i direktor Centra za političke studije "Atlas" Eliahan Šahinoglu, koji je istaknuo da su "turistička putovanja" supredsjedatelja u regiji završila.

"Azerbejdžan ne može čekati. Rusija doista može uspostaviti mir između Azerbajdžana i Armenije. Ali Kremlj mora urazumiti armenskog predsjednika Serža Sargsjana. Niti jedna druga zemlja u svijetu to ne može učiniti kao Rusija. Čak u Washington nema puno utjecaja na Južnom Kavkazu Sigurno ne kao Kremlj", za azerski list Haqin je izjavio Eliahan Šahinoglu.

On je također izrazio uvjerenje da će "svijet imati koristi od poštenog stava Rusije", te je predložio da se nakon rješavanja sukoba "Baku fokusira za ulazak u Carinsku i Euroazijsku ekonomsku uniju, što Moskva ionako želi".

U međuvremenu, nisu svi uvjerenja da je Rusija u potrazi za rješavanjem sukoba. Turski predsjednik Erdogan je optužio Rusiju "da gura Armeniju u rat protiv Azerbejdžana, samo kako bi mogla optužiti njegovu zemlju", što je bilo i za očekivati, s obzirom na situaciju u Siriji i pogoršanje rusko-turskih odnosa.

Turska vjerojatno nikada ne bi očekivala da će njen utjecaj na Azerbejdžan biti manji od ruskog. To je više nego dovoljan razlog da se narušiti mir u Južnom Kavkazu, a sve pod izgovorom pomaganja "bratskom narodu Azerbejdžana".

Skeptični u mirovnu ulogu Rusije su i mnogi zapadni stručnjaci, koji vjeruju da je Moskva zainteresirana dugotrajni rat u Karabahu, prije svega zbog ležišta azerbejdžanskog plina, te sadašnjih i budućih projekata na izvoz energenata u Europu koji bi zaobilazili Rusiju. Čak i određeni krugovi u Armeniji Rusiju gledaju poprijeko. Naime, dio armenskog vrha već duže vremena tvrdi "kako Moskva ne može biti mirovni posrednik, jer je prodaje smrtonosno oružje Azerbejdžanu, koje Baku potom koristi u borbi protiv Armenaca".

Ovakve optužbe uglavnom stižu od armenske oporbe, koja Rusiju inače ne smatra za saveznika Armenije i tvrdi "kako će se tragične posljedice ruske anti-armenske politike tek vidjeti".

U stvarnosti, imajući na umu geopolitičku važnost Južnog Kavkaza za Rusiju, kriza u Karabaha najteže pogađa ruske interese, jer se smatra da iza Armenije i Karabaha stoji Moskva, a iza Azerbajdžana - Ankara. Ako rat u Karabahu ne prestane, on će, izravno ili neizravno, uvući u sukob Rusiju i preko Turske i NATO. Ankara je prilično zadovoljna, jer rat u Karabahu znači otvaranje još jednog fronta protiv Rusije.

Sa stajališta razumne i pragmatične politike, Azerbajdžan bi trebao udružiti snage s Rusijom i spriječiti veliki rat u Karabahu, jer velikim sukobom u tom području Baku zapravo samo može imati velikih problema s prijevozom i prodajom nafte i plina, ali će time, kao tranzitna zemlja biti pogođena i Turska.

Osim Turske se treba brinuti i Europska unija, koja računa na uvoz plina iz Azerbajdžana, jer u ratu nitko ne može isključiti napade na tranzitnu infrastrukturu.

Ali zašto je Azerbejdžan počeo vojne aktivnosti, ako se uzme u obzir da od njih može imati više štete nego koristi? Možda je to bilo "posljednje upozorenje neprijatelju", kojeg se želi prisiliti na uvjete nagodbe oko sukoba. Također je moguće da je strah od rata bio namijenjen zbijanju redova azerbajdžanskog društva oko vlasti, što jednako vrijedi i za Armeniju.

Budući da obje zemlje imaju ozbiljne društveno-ekonomske i političke probleme, otvoreno nezadovoljstvo vlastima i planovi za smjenu političkog vrha se duže vrijeme potiču izvana. To bi značilo da je sukob bio varijanta odvraćanja pažnje stanovnika Armenije i Azerbajdžana na "vruće" teme. Ovaj se scenarij također ne može odbaciti.
Ipak, rat na duge staze Azerbejdžana protiv Armenije nikako ne odgovara Moskvi. No, očito diplomacija i suzdržanost nisu dovoljni, jer Erevan prijeti da će priznati neovisnost Karabaha, a od militantne retorike nije daleko ni Azerbejdžan.

Općenito se čini kako je eskalacija sukoba u Karabahu bila posljedica avanturističkih tendencija Erevana, Bakua i naravno – Turske. Moguće je da su u svemu ulogu imali i neki krugovi na Zapadu.

Nakon trilateralnog sastanka ministara vanjskih poslova Azerbejdžana, Rusije i Irana u Bakuu, azerbejdžanski ministar vanjskih poslova Elmar Mamedjarov ja za list Haqqin rekao "kako se radi na prijedlogu kojeg je Sergej Lavrov iznio sredinom prošle godine".

Što taj prijedlog sadrži, ministar Elmar Mamedjarov nije htio pojasniti, ali je dodao "kako Lavrova mir svakako više zanima od mnogih drugih partnera Azerbejdžana i Armenije".
Prema njegovim riječima, "sve stavke konačnog sporazuma već na stolu i treba ih samo uskladiti i dogovoriti, ali su stranke zapele oko formulacija".
Sergej Lavrov je također naglasio važnost sprečavanja izbijanja nasilja.

"Nemojte kao snajperisti gledati jedni na drugoga svaki dan i gledati lice čovjeka na drugoj strani. Živci to ne mogu podnijeti. Ono što se dogodilo 2. travnja je moglo završiti u krvoproliću", nakon dijela sastanka u Bakuu, posvećenog krizi u Karabahu, rekao je Sergej Lavrov, prenosi Rosbalt .
Koridor "Sjever - jug" će se natjecati sa Sueskim kanalom

U Bakuu su Ministri vanjskih poslova Rusije, Azerbejdžana i Irana, osim što su uložili velike napore u smirivanju sukoba u Karabahu, dogovorili novi trgovački put, veliki prometni projekt u kojem će sudjelovati tri zemlje i bit će dug više od sedam tisuća kilometara. Nevjerojatnim mega-projektom se žele spojiti St. Petersburg i Mumbai u Indiji.

To bi bila provedba dugo zamišljane ideje koja je postala moguća zbog ukidanja sankcija Iranu. Ovaj bi se plovni put trebao natjecati s pomorskom rutom kroz Sueski kanal.
Nakon razgovora ministara vanjskih poslova Azerbejdžana i Irana, Rusija je također pristala na početak razrade provedbe prometnog koridora "Sjever - jug", koji bi trebao uz zapadnu obalu Kaspijskog mora Rusije i Iran spajati preko Azerbejdžana, rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

Međutim druga, željeznička trasa, ide upravo preko zone sukoba u Južnom Kavkazu.

"Iranu je isplativije primati robu na sjeveru - bilo iz Kaspijskog mora ili željeznicom, jer većina populacije Irana živi na sjeveru", rekao je iranski ministar vanjskih poslova Javad Zarif.
"U radu će sudjelovati ministarstava prometa, koja imaju odgovore na tehnička i financijske parametre projekta. Koridor također uključuje interakciju između uobičajenih i konzularnih usluga, a to smo dogovorili danas", rekao je Sergej Lavrov.

"Vjerujemo da će ovi projekti ubrzati tranzit tereta. Mi smo razgovarali o najnovijim predmeta, "- rekao je, pak, iranski ministar vanjskih poslova Mohammad Javad Zarif. "Vjerujemo da je ova suradnja služi interesima naroda Irana, Azerbejdžana i Rusije - i, naravno, interesi u regiji", - dodao je šef iranskog ministarstva vanjskih poslova.

Prometni koridor iz Rusije u Iran preko Azerbajdžana je važan dio većeg projekta "Sjever - jug", čija je provedba odgođena zbog zapadnih sankcija Iranu, a nakon njihovih ukidanja je ovaj projekt je ponovno postao relevantan.

Prometni koridor iz St. Peterburga do Indije i luke Mumbai (Bombay) je dug 7,2 tisuća kilometara, a cilj mu je prijevoz robe iz Indije, Irana i drugih zemalja Perzijskog zaljeva na teritorij Rusije preko Kaspijskog mora i dalje ka sjevernoj i zapadnoj Europi.

Sada je protok roba iz Indije prema europskom dijelu Ruske Federacije teče pomorskim prometom do St. Petersburga i kroz Sueski kanal zaobilazi cijeli zapadni dio Europe. Zbog toga je procijenjeno vrijeme putovanja robe iz luke Mumbaiju do Moskve oko 40 dana. Novim putem - od Petrograda do Moskve, a zatim do ruskog grada Astrahana, Bakua u Azerbejdžanu i Bandar Abbasa, lučkog grada na jugu Irana u Perzijskom zaljevu, do Mumbaija – višestruko se skraćuje tranzit roba.

Prometni koridor uključuje korištenje pomorskog, željezničkog i cestovnog prometa i smanjenje potrebnog vremene za promet barem dva puta. Modernizacijom ruske željeznice se vjeruje da će put trajati najduže 14 dana.

Nova ruta eliminira potrebu za prijevozom robe kroz Sueski kanal, koji ne samo da je dalek, nego vrlo skup. Dovršetak izgradnje plana se predviđa 2017. Sporazum o ovom prometnom koridoru su Rusija, Indija i Iran potpisali 2000. godine i ratificirali 2002.

U veljači ove godine su se Ruske željeznice i Azerbajdžanske željeznice dogovorili da će u "Sjever - jug" privlačiti robne tokove s trase Indija - Iran - Azerbajdžan - Rusija i obrnuto.
"Osim morskog puta iz luke St. Petersburg, roba u Iran sada također prolazi i kroz luke Turkmenistana i Kazahstana, gdje su putevi pogodni za pošiljatelje i primatelje od Urala do Sibira. Također, postoji mogućnost prijevoza i cestom - preko Azerbejdžana", rekao je predsjednik uprave "Inženjerske tvrtke 2K" Ivan Andrievski.

"No, izravni željeznički prijevoz će smanjiti vrijeme putovanja, a izgledi za razvoj trgovinskih odnosa se povećavaju ne samo između Rusije i Irana, nego i među zemljama istočne Europe i Irana", dodao je Andrievski.

Da bi mogao teći put uz zapadnu obalu Kaspijskog jezera bilo je potrebno izgraditi novu liniju pruge od Rusije preko Azerbejdžana do Irana. Izgradnja željezničkog dijela koridora je završena 2015., a izgradnja autoceste je još u fazi projektiranja i ovaj je koridor, za sada, tipična nedovršena infrastruktura. Glavni cestovni pravac prolazi kroz teritorij Irana i planirano je da se cesta otvori 2015., ali je onda opet sve odgođeno za 2016.

Međutim, gradnja se nastavlja. Konkretno, 20. travnja ove godine se otvara željeznički most između Azerbejdžana i Irana, izjavio je u četvrtak ministar vanjskih poslova Azerbajdžana Elmar Mamedjarov. On je također potvrdio kako se do kraja 2016. godine planira dovršiti povezivanje željeznica Azerbejdžana i Irana.

"To je složen infrastrukturni projekt s puno tunela, mostova u teškim planinskim područjima. Dakle, očekuju se problemi s provedbom projekta. Međutim, poduzetnici kažu da je visok postotak dostupnosti rute, tako da možemo očekivati ​​da će cesta biti dovršena, i to u bliskoj budućnosti", rekao je Andrievski.

S ruske južne strane je regija Volga, sasvim adekvatan smjer za trgovinu s Iranom preko Azerbejdžana. S ekonomske točke gledišta, projekt se može provesti brzo i bez značajnijih troškova, jer je infrastruktura zapravo već izgrađena. Željeznica nije završena samo na području Irana, ali to nema vrijednosti za nas. Azerbajdžan je izgradio sve u posljednjih 15 godina.

U stvari, za početak otvaranja nove rute su preostali pregovori o logistici, carinskim pristojbama i drugim detaljima, a tri zemlje su se to odlučile što prije dovršiti, piše ruski Pogled .
Ovaj koridor, osim što povezuje Rusiju, Azerbejdžan i Iran, mogućom izgradnjom kanala od Kaspijskog mora do Perzijskog će se spojiti i sam sjever Europe s Indijskom oceanom.
Ideja o zatvaranju konkurentskog tjesnaca Bospor i Dardanele je rođena prije više od jednog stoljeća, ali je projekt otežan, ne samo zbog njegove tehničke složenosti, nego i iz geopolitičkih razloga. Turskoj i Sjedinjenim Državama se nikako neće svidjeti rezultat oživljavanja projekta "Sjever - jug".

Iranski veleposlanik u Rusiji, Mehdi Sanai, na sastanku sa studentima Državnog sveučilišta u Sz. Petersburgu je rekao: "Da, to je pitanje o kojem raspravljamo."

Plovni put kanala iznosi oko 700 kilometara. Prema iranskim procjenama će za izgradnju biti potrebno najmanje 10 milijardi dolara, a ulaganja u kopneni dio puta koji povezuje sjeverozapad i jugozapad Irana se procjenjuju na oko 6 milijardi dolara.

Međutim, projekt se može isplatiti već u petoj godini korištenja. Ruski tranzitni prihodi mogu iznositi oko 1,4 milijardu dolara, a iranski oko 1,7 milijardi dolara već u trećoj ili četvrtoj godini od dana puštanja koridora, što se previđa 2020. ili koju godinu poslije.

Kanal ima i stratešku važnost za Rusiju, jer se otvara najkraći izlazak na bazen Indijskog oceana. U stvari, izravan pristup oceanu će dobiti sve zemlje koje imaju pristup Kaspijskom moru. Osim toga, zanimljivo je da će sjeverne i zapadne zemlje Europe moći koristiti vertikalni put vertikalni put od Arktika do Indijskog oceana.

Glavni protivnik ovog projekta je, naravno, bila i ostala Turska, jer koridor od Kaspijskog mora do Perzijskog zaljeva stvara izravnu konkurenciju turskim tjesnacima Bospor i Dardanele. Međutim, ovim je putem teretni transport do Indije preko Rusije upola kraći od tradicionalne rute preko Turske.

Rusko-iranski projekt je konkurencija i Sueskom kanalu, ali ga ne može zamijeniti u potpunosti, jer je još uvijek jednostavan za Europu, Bliski istok i Sjevernu Afriku.
"S tehničke točke gledišta, sadašnji Novi Sueski kanal je praktičniji za brodove, jer su Mediteran i Crveno more na istoj razini. Kaspijsko-perzijski kanal pak treba povezati s Kaspijskim morem, koje se nalazi oko 27-29 metara ispod razine mora, što će zahtijevati postavljanje cjelokupnog sustava hidrauličnih konstrukcija koje će nadzirati razinu vode i sprečavati poplave.

"Tjesnac između Kaspijskog mora i Perzijskog zaljeva Rusiji treba u većoj mjeri nego bilo kome drugome", rekao je Ivan Andrievski.

Geopolitički faktor

Na ideju izgradnje ovog kanala su došli ruski inženjera još na kraju 19. stoljeća. Zašto ona nikada nije provedena? Na prvom mjestu, iz geopolitičkih razloga. Tu su u igri bili odnosi Sovjetskog Saveza i Rusije s Turskom i Iranom, s jedne, te američki odnosi s Turskom i Iranom, s druge strane. U različitim razdobljima su se oni poboljšavali ili pogoršavali, a to je direktno utjecalo na razvoj projekta.

Po prvi puta se o projektu razgovaralo krajem 19 stoljeća.

"Prvi svjetski rat nije dopustio ponovno pokretanje ruskih-iranskih razgovora o projektu i nakon toga je došlo do normalizacije odnosa između Turske i Rusije, što je smanjilo potražnju za projektom. Sovjetski Savez je davao vojno-tehničku i ekonomsku pomoć Turskoj tijekom njegovog sukoba s Antantom i Grčkom od 1919. do 1923. godine. Zauzvrat je Ankara u rujnu 1924. godine osigurala da se Bospor i Dardaneli nikada neće koristiti protiv interesa Sovjetskog Saveza", rekao je ruski ekonomski stručnjak Aleksej Čičkin.
U 1930. su odnosi između Sovjetske Rusije i Irana počeli propadati, a nakon smrti turskog predsjednika Kemala Atatürka je isto bilo i s Ankarom. Iran i Turska su se onda zbližili s Velikom Britanijom, Francuskom i Njemačkom. Dakle, projekt kanal je napušten.

"Od travnja 1941. je Turska pod raznim izgovorima sprečavala prolaz kroz Bospor i Dardaneli sovjetskim plovilima s vojnim i drugim proizvodima za Jugoslaviju, koja je bila pod nacističkom okupacijom. Poznata je pronacistička politika Turske tijekom ruskog Velikog Domovinskog rata, posebno do 1944. godine. Sve to je ponovno aktualiziralo projekt kanala "Kaspijsko more - Perzijski zaljev".

Nakon rata, odnosi između Sovjetskog Saveza i Turske su bili loši, ali ni s Iranom nisu bili bolji. Utjecaj na Teheran su imali London, ali i Washington i od tada se Sjedinjene Države aktivno protive provedbi projekta kanala "Kaspijsko more - Perzijski zaljev".

No, sredinom 50-ih godina se Iran odlučio nastaviti politiku paritetne suradnje i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Sovjetskim Savezom. 60-tih godina je utemeljeno sovjetsko-iransko Povjerenstvo za izradu pitanju kanala. 1963. godine, tijekom posjeta Leonida Brežnjeva Teheranu, sporazum je potpisan i stvoren je pravni temelj za provedbu projekta. 1968. je Teheran posjetio premijer SSSR-a, Aleksej Kosigin, gdje je prikazao preliminarnu verziju kanala.

"U tim istim godinama su bili i česti susreti SAD-Iran, na kojima su Sjedinjene Države, izravno ili neizravno, govorile o šteti projekta na dugoročne interese Sjedinjenih Američkih Država i njenih NATO saveznika. Ovaj stav je podržala i Saudijska Arabija. Ali je Irak, s druge strane, podržao projekt, jer mu je osiguravao najkraći put do SSSR-a, što je doprinijelo normalizaciji odnosa između Moskve i Bagdada, što je 1975. kulminiralo s bilateralnim sporazumom "o prijateljstvu i dobrosusjedstvu", kaže Aleksej Čičkin.

SAD su za Iran tada bile važan kupac nafte i dobavljač vojne opreme, a Turska je 60-ih počela smanjivati stopu tranzita sovjetskog tereta kroz Bospor i Dardanele. Stoga, iako je projekt kanala išao naprijed, to je teklo vrlo sporo. Kasnih '70-ih je počeo unutarnji politički sukob u Iranu i on je bio izuzetno koristan za Iran i Sovjetski Savez, koji su se sve aktivne protivili SAD-u i NATO savezu", kaže Čičkin.

Nova faza projekta je počela sredinom '90-ih, kada su Rusija i Irana ponovno otvorili to pitanje. 1998. je utemeljena zajednička stručna skupina, a sljedeće godine je Vlada Islamske Republike službeno odobrila izmijenjene studije o izvedivosti. Međutim, sankcije protiv Irana ponovo pokopale projekt. Kao što primjećuje Čičkin, jedan od američkih skrivenih motiva za sankcije 1997. je bio i projekt kanala "Kaspijsko more -. Perzijski zaljev". Kazna je prijetila svim tvrtkama i zemljama koje su pomogle Iranu u ovom projektu.

Nije ni čudo da je kanal sada opet postao aktualan. Iran se oslobodio sankcija Zapada, a Rusija je zadržala prijateljske odnose s Teheranom. Odnosi Rusije i Turske prolaze kroz ozbiljnu krizu i ovo je pravo vrijeme za ambiciozan infrastrukturni projekt.

Naravno, postoje i velike prepreke, kao što su veliki i zahtjevni radovi zbog različite razine Kaspijskog mora i Perzijskog zaljeva. Osim toga, tijekom građevinskih radova je potrebno evakuirati veliki broj ljudi i platiti im znatnu naknadu. Konačno, kanal na iranskom teritoriju može izazvati i poplave i dovesti do češćih potresa u Iranu, gdje su oni ionako stalna prijetnja. Stotine kilometara dugog kanala neće ojačati betonski zidovi i zahtijevaju se nove vrste materijala i tehnologije. Kanal će čekati da se otvori dugi niz godina", kaže stručnjak Ivan Andrievski.

Upravo zbog ove prepreke se ide na opciju korištenja plovnog puta preko Kaspijskog mora i onda cestovnim koridorom preko Irana do Indije. Druga je trasa preko Južnog Kavkaza i Azerbejdžana, a slobodan prolaz roba je nemoguć sve dok je moguć sukob širih razmjera između Armenije i Azerbejdžana. Kao što je jedan od motiva Sjedinjenih Država u uvođenju sankcija Iranu bio spriječiti izgradnju kanala između Kaspijskog mora i Perzijskog zaljeva i puštanje u promet koridora "Sjever- jug", nema sumnje da je Turska još više zainteresirana da se ovaj projekt nikada ne ostvari.

Dakle, nakon sastanka ministara vanjskih poslova Azerbejdžana, Rusije i Irana u Bakuu 7. travnja, osim što je dogovoreno primirje u Nagorno-Karabahu, turski vrh ima još jedan razlog za zabrinutost.

http://www.altermainstreaminfo.com.hr/vijesti/obrat-u-bakuu-osim-mira-u-karabahu-1374

Зашто су Јермени супериорнији кад је Баку наоружан до зуба


18:49 06.04.2016


Замрзнути конфликт у Нагорно-Карабаху поново се распламсао прошлог викенда. Јерменске и азербејџанске трупе започеле су најтеже борбе од 1994. године, у којима је погинуло и рањено више десетина људи. Тренутно је на снази договор о прекиду ватре, али многи стручњаци упозоравају да би овај конфликт могао да ескалира и „прелије“ се у суседне земље.

Још раније је постало јасно да се Баку неће одрећи Нагарно-Карабаха, који је у рукама Јермена већ више од две деценије. Да председник Азербејџана Илхам Алијев није претио празном пушком, када је претходних година изјављивао да ће ту територију вратити „милом или силом“, говори и чињеница да је Баку вишегодишње примирје искористио за нагомилавање оружја. Захваљујући приходима од нафте и гаса, Азербејџан се, у међувремену, наоружао „до зуба“.

У извештају Стокхолмског међународног института за светска истраживања (СИПРИ) из фебруара ове године, Азербејџан је назван највећим увозником оружја у Европи. Према подацима Института, испоруке у Азербејџан повећале су се за 217 одсто у периоду од 2006. до 2015. године. У последњих неколико година Баку купује оружје и војну технику од Русије, Израела, Украјине, Белорусије, Турске и Јужне Африке.

Војни буџет Азербејџана је већи од државног буџета Јерменије. Баку је за војску издвојио више од 1,76 милијарди долара, а Јерменија свега 430 милиона долара.

Такође, војска Азербејџана далеко је бројнија од јерменске. Азербејџанска армија броји скоро 67.000 војника (пешадија — 56.850, морнарица — 2.200, ратно ваздухопловство — 7.900), док Јерменија има укупно 48.850 војника (пешадија — 45.850, авијација — 3.000).

Што се тиче војне технике и наоружања, Азербејџан је последњих година много уложио у модернизацију своје армије, док је већи део технике и оружја са којом ратује армија Нагорно-Карабаха застарела. То су углавном тенкови Т-72 и застарели Т-55, који су остали на тој територији после одласка совјетске војске са Закавказја или који су предати Јерменији.

Русија већ неколико година испоручује технику и оружје — оклопна возила, зенитне системе, пушке, артиљеријско оружје и противтенковске системе — пријатељској Јерменији у оквиру Организације за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ) и кредитирања. Али, питање је шта од тог наоружања заиста заврши у тој непризнатој републици.

Москва је дала Јерменији кредит за куповину руског оружја у износу од 200 милиона долара на 10 година, са грејс периодом до почетка 2018. године. Јереван је изразио жељу да купи вишеструке ракетне бацаче „смерч“, које Јерменија нема, док њен противник Азербејџан има 12 таквих система.

Говорило се и о томе да би озбиљна сума новца могла да оде на вишецевни ракетни систем „солнцепек“, који азербејџанска војска већ има — Русија је испоручила Бакуу шест комада овог система још 2013. године.

За договорени кредит Русија ће испоручити Јерменији мобилне ракетне системе „игла С“, противтенковске навођене ракете 9М113М, противтенковске гранате РПГ-26 и снајперске пушке Драгунова. Осим тога, у списку су још мотори за тенкове, уређаји за деминирање, аутомобилске дизалице, воки-токи итд. У кавкаску републику биће испоручени и „камази“ и „УАЗ-и“, а такође и оклопно возило „тигар“.

Све руско оружје које се испоручује намењено је искључиво јерменској војсци и по закону не може бити предато трећој страни.

Азербејџан је за разлику од Јерменије платежно способнији купац, па самим тим већ има бољу, савременију војну технику и наоружање. То су савремени тенкови Т-90СА, већ поменути вишеструки бацачи „смерч“, вишецевне ракетне системе ТОС, БМП-3, САУ „мста“, противтенковске ракете.

Познато је да обе зараћене стране имају совјетске вишецевне бацаче ракета „град“.

Али, упркос томе што су финансије, људство, наоружање и војна техника на страни Азербејџана, јерменска војска је досад била супериорнија.

Војни стручњаци наводе да је дух азербејџанских војника слаб, да Азербејџан нема богату ратну историју, озбиљне победе и хероје. Јермени, с друге стране, имају висок ниво борбене спремности и морално-психолошки су јачи.

Територијални спор између Јерменије и Азербејџана је почео 1988. године, у време Совјетског Савеза, када су се Јермени који су живели у провинцији Нагорно-Карабах, која је била у саставу Азербејџана, одвојили и 1991. прогласили независну државу — Републику Нагорно-Карабах. Азербејџан је после војних сукоба 1992-1994 изгубио контролу над том територијом, а Нагорно-Карабах је прогласио независност.

Баку, међутим, инсистира да Нагорно-Карабах, у којем више од 90 одсто становништва чине Јермени, остане у границама Азербејџана.

У кршењу примирја из 1994. зараћене стране се међусобно оптужују, а руски државни врх и челници ЕУ позивају на решавање ситуације дипломатским путем.

У Нагорно-Карабаху живи око 120 хиљада људи, а процењује се да њена армија броји између 20 и 30 хиљада војника. Та војска има велико искуство и одличну борбену спремност. Половина командног састава прошло је први карабашки рат.

Прошле суботе, када су почели напади, на ноге је подигнут и резервни састав, а у Јеревану и Степанакерту почели су да се окупљају и добровољци, укључујући и оне који су се борили деведесетих година.

Јерменија и Азербејџан постигли су јуче договор о прекиду ватре у Нагорно-Кабараху. Примирје је ступило на снагу у подне по локалном времену.

Раније је самопроглашена република добила наређење од политичког врха да прекине ватру.



Опширније: http://rs.sputniknews.com/svet/20160406/1104628789/Zasto-su-Jermeni-superiorniji-kad-je-Baku-naoruzan-do-zuba.html#ixzz45YBdYqC2

nije mi jasna ova stavka o usporedbi vojnog budjeta di govori da Azeri imaju veci vojni budjet od cilog Armenskog drzavnog budjeta. isto tako ne razumim onu stavku o ratnoj povijesti naroda, kakve to veze ima s icim danas. jedino sto je bitno je da su Armenci imali vise casnika od Azera u SSSR i da zbog toga sada imaju sposobnije vodstvo

Uništeni azerski tenk ....


[attachment=1]

[attachment=2]


I još jedan.


[attachment=3]

Stara priča o glavnom. Elementi ERO ("dinamičke zaštite") samo na čeonoj ploči, a i tu su izgleda prazni. Naravno da u tim uslovima T-72 opravdava nadimak "pečena guzica". Kupola odleće, BK u AP se pali, a posada dobija "raketni pogon" do najbliže oklopne pregrade, pri čemu najčešće samo vozač preživi, a i to retko, ako pogodi luk.

U ovom groznom scenariju kojega si naveo, što se događa s tijelima nesretne posade, da li ostaju kompaktna i izgorena ili se vaporiziraju ili nešto treće?
Naravno da ovisi i od slučaja do slučaja, ali pitam kako je to generalno.

Beloruski dobrovoljci u Karabahu.


[attachment=1]


Oboreni jermenski X55 UAV


[attachment=2]

pretpostavljam da ih ubije nadtlak eksplozije ako prezive plamen

Ima na početku filma Beli Tigar kako bi to trebalo da izgleda, samo mislim da je u stvarnosti jedno 100 puta gore.

https://www.youtube.com/watch?v=uoQ1jXmpIKc

Pogledao sam film na brzinu,od kog tenka su napravili ovaj tigar


[attachment=1][attachment=2]

U prvom trenutku sam pomislio da su modifikovali T-55 ili T-72, ali na kraju ispade da su koristili IS-2.

http://www.imfdb.org/wiki/White_Tiger_(Belyy_tigr),_The

Lici na Tigra P,nego nije mi jasno,onolika Rusija da nemaju ispravanog Tigra nego prave replike!

[attachment=1][attachment=2]

Gledao sam film, ali nisam obratio pažnju na samog "Belog tigra". Po hodnom delu bih rekao da su nabudžili neki T-72! U filmu se protiv tog tenka bore T-34/85, što bi bilo smešno. Rusi bi pre protiv njega poslali IS-2.

  Rusi su slali i T70 i T-26 na teske tenkove kada nisu imali sta drugo.

 Sto se tice ERO zastite, cisto sumnjam da bi PORS koji imaju Jermenci mogao da probije T72 glacis, a opet tamo svi trpaju ERO (valjda se najlakse tu stavlja).

Što duže bude trajao konflikt, dolazi do sve većeg većeg rizika od nove eskalacije, upozorava OSCE [Reuters]
Predsjednici Armenije i Azerbejdžana, Serž Sargasjan i Ilham Alijev, složili su se na sastanku u Beču o potrebi za punim prekidom vatre u području Nagorno-Karabaha , koje se bori za odcjepljenje.
Sastanku su prisustvovali šefovi diplomatija Ruske Federacije Sergej Lavrov, Sjedinjenih Američkih Država John Kerry, kao i državni sekretar za evropske poslove Francuske Harlem Desir, predstavnik Minsk grupe OSCE-a.
Na sastanku je ponovljeno opredjeljenje da konflikt ne može biti riješen vojnim putem, navodi se u saopćenju OSCE-a, dodajući da Minsk grupa insistira na značaju poštovanja sporazuma o primirju.
Predsjednici Armenije i Azerbejdžana izrazili su privrženost primirju i miroljubivom rješenju konflikta, prenosi Tanjug.
Da bi se smanjio rizik za dalje nasilje oni su dogovorili završetak, u što kraćem roku, mehanizma OSCE-a za istragu.
Predsjednici dvije države, kako je saopćeno poslije sastanka, dogovorili su i proširenje postojećeg ureda predstavnika predsjedavajućeg OSCE-a.
Također su dogovorili da nastave razmjenu podataka o nestalim licima pod okriljem Međunarodnog komiteta Crvenog križa.
Predsjednici su prihvatili i nastavak pregovora u junu, na mjestu koje će biti naknadno dogovoreno, a sa ciljem da se nastave pregovori o kompromisnom rješenju.
"Žestoke borbe na liniji kontakta prije šest sedmica pokazuju da dugogodišnji status quo nije održiv", rekao je uoči sastanka šef njemačke diplomatije i predsjedavajući OSCE-a Frank-Walter Steinmeier.
Rizik od rata
On je istakao da što duže bude trajao konflikt dolazi do sve većeg naoružavanja, a tako i do većeg rizika od nove eskalacije, pa i rata između dvije zemlje.
Proteklih godina je konflikt u vezi sa regijom Nagorno-Karabah bio među zamrznutim konfliktima.
Rat tokom 1990-tih je odnio više od 20.000 života,
 protjerano je milion ljudi i armenske trupe su okupirale teritoriju.
Pregovori u okviru takozvane Minsk grupe su stagnirali i međunarodni pregovarači su morali da gledaju kako je, uz pogoršanje situacije na terenu, došlo do smanjenja spremnosti na kompromis.
Sargasjan i Alijev su se posljednji put sreli augusta 2014. u Sočiju, a Rusija, kao regionalna sila na Kavkazu ponovo je pokrenula inicijativu da za pregovarački sto dovede dva predsjednika, ovaj put u Beč.
"Preko noći neće biti rješenja", ukazao je i Steinmeier.
Šef ruske diplomatije Lavrov kazao je poslije sastanka da je vidljiva želja dvije strane za kompromisom i istakao da je Rusija spremna da bude posrednik.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dogovoren-prekid-vatre-u-nagorno-karabahu

Novi sukobi u Nagorno Karabahu - Azerbejdžan optužio Jermeniju za napad, ima žrtva
Srna   25.02.2017.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su u toku oružani sukobi u oblasti Nagorno-Karabaha.

"Jermenske snage napale su noćas položaje Azerbejdžana na različitim delovima linije sukoba. Na strani Azerbejdžana ima žrtava", navodi se u saopštenju, prenosi agencija TAŠ. Jermensko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je noćas došlo do oružanih sukoba u Nagorno-Karabahu. "Iz dva pravca noćas je pokušan proboj na liniji sukoba", navodi se u saopštenju jermenskog Ministarstva i dodaje da na njihovoj strani nema žrtava. Planinski region Nagorno-Karabah je većinski jermenska enklava unutar Azerbejdžana, podseća TASS. Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je 1988. godine, kada je ovaj autonomni region zatražio odvajanje od Republike Azerbejdžan.

Izvor: www.blic.rs

Nova eskalacija na Gornjem Karabahu? Azerbajdžan tvrdi: "Armenske snage prekršile su sporazum o prekidu vatre čak 135 puta tijekom zadnjih 24 sata"


http://www.advance.hr/vijesti/nova-eskalacija-na-gornjem-karabahu-azerbejdzan-tvrdi-armenske-snage-prekrsile-su-sporazum-o-prekidu-vatre-cak-135-puta-tijekom-zadnjih-24-sata/

Po vestima, izgleda je Jermenija sledeća.Tante za kukuriku zbog Sirije a pred Mundijal u Rusiji  ;)

Русија просто не може допустити Азербејџану ескалацију сукоба, а не видим разлог што би Јерменија прва нападала.

Svi znaju da je Kavkaz ruski "meki trbuh" . Zato Rusi i igraju sa Turskom. Ako Azeri nemaju , barem trenutno, podršku Turaka zbog interesa u Siriji i dilu sa Rusima zbog Kurda. Zapadnoj demokratiji ostaje samo da "kuva" u Jermeniji i pokuša proleće kao u Gruziji...

Inauguracija Putina je 07. maja a proslava Dana Pobede je 09. maja....u to vreme se očekuje neka eskalacija koja je uvod pred Mundijal...šta će tada biti...videćemo...Istorija je učiteljica budućnosti. Svi znamo šta je počelo pred Olimpijadu u Sočiju!

не верујем. руси су се опекли у украјини и сад ако дође до нечега мислим да ће се лепо ушетати у јерменију као "мировне снаге". а и код грузије и сад у сирији се лепо види да се са русима не замеће кавга.

Јерменија је чланица ОДКБ. Нека закмече, и ето Руса.

А тамо иобнако већ имају базу. Могли би је "ојачати" преконоћ бројчано и технички. Руси се држе неутрално и позивају на мир. Серж Саргисјан је ионако сам поднео оставку. ВД премијера биће неки Карапетрјан, а расписаће се нови избори да се разбистри ситуација. За разлику од нпр. Украјине или Грузије, Јерменија нема куд. Да их Руси нису спасили не би Јермена "претекло". Ниједна од опција у садашњим демонстрацијама није против Руса.

Azerbejdžan se priprema za rat
Branko Vlahović   04. jul 2018.

Počeli vojni manevri u kojima učestvuje više od 20.000 vojnika koji vežbaju povratak okupiranih teritorija u Nagornom Karabahu

[attachment=1]

VOJNOM paradom u centru Bakua prošle nedelje, predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev je poslao poruku ne samo Jermeniji nego i celom svetu da je spreman da i ratom vrati teritorije koje smatra svojima a sada su pod kontrolom susedne države. Pokazivanje kupljenog moćnog oružja novinari su prokomentarisali "demonstracijom sile" sa kojom predsednik Alijev može da krene u rat protiv Jermenije. Nagorni Karabah se proglasio samostalnom republikom u septembru 1991. i u svim dosadašnjim ratovima je imao podršku svojih sunarodnjaka u Jermeniji.

Govoreći na vojnoj paradi predsednik Iljham Alijev je rekao da Azerbejdžan sada ima jaku armiju koja mora biti spremna da u svakom trenutku oslobodi okupiranie teritorije i uspostavi teritorijalnu celovitost. Godinama se vode pregovori o trajnom rešenju ali oni nisu urodili plodom pa je povremeno bilo i pucanja i žrtvi. Na paradi su pokazani razni helikopteri ruske proizvodnje ali i američki Bel-412, kao i Migovi-29 i SU-25. Pokazane su i bespilotne letilice, kao i PVO kompleksi. Milijarde dolara potrošene za kupovinu oružja Azerbejdžan je zaradio na prodaji gasa i nafte.

[attachment=2]

Interesantno je da novi premijer Jermenije Nikol Pašinjan smatra da je u Nahičevanskom rejonu situacija dosta stabilna bez obzira što Azerbejdžanci koncentrišu svoje snage. Premijer Pašanjin kao i predhodnici ponavlja da se Karabahski problem ne može rešiti vojno nego političkim kompromisom.

- Jermenija nikada neće početi prva rat, ali mora da bude spremna bilo kojem razvoju događaja - kazao je novi premijer Jermenije Pašanjin. Sa čime može da se brani Nagorni Karabah ili bolje rečeno Jermenija? Na paradi koja je bila 2016. u Jerevanu pokazano je rusko oružje i jedino što je bilo novo to su mnogohvaljeni raketni sistemi "Iskander" i višecevni bacači "Smerč". Vojni analitičari tvrde da je velikim kupovinama vojne tehnike sada Azerbejdžan superiorniji od Jermenije.Zbog toga bi u Jerevanu hteli da od Rusije kupe lovce SU-30 SM koji su sposobni da nanose visokoprecizne raketne udare po ciljevima na zemlji na daljini do 300 kilometara. Ali Jermenija je u teškoj finansijskoj situaciji i nema para da kupi 12 aviona SU-30SM jer oni koštaju najmanje 300 miliona dolara. U Moskvi će svakako razmisliti hoće li im prodati na kredit te avione Jerervan teško vraća i one koje je ranije uzeo. U Moskvi su zainteresovani da se sukob oko Nagornog Karabaha reši mirnim putem jer novi rat bi sigurno bio još krvaviji od predhodnog. Ali sada vojnički ojačali Azerbejdžan insistira na tome da mu se vrate pet rejona u kojima su do rata uglavnom živeli Azerbejdžanci.

MANEVRI SA 20.000 VOJNIKA

Od drugog do šestog jula Azerbejdžan održava velike vojne manevre u kojima će po informacijama Ministarstva odbrane učestvovati oko 20.000 vojnika, 120 tenkova i drugih oklopnih vozila kao i 30 avijona i helikoptera kao i oko 200 jedinica artiljerijskog oružja. Zadnjih godina Azerbejdžan je kupio mnogo oružja od Rusije, Turske, Češke, Izraela pa i SAD, a sada pregovara o novim nabavkama vojne tehnike iz Nemačke.

Ozvor: www.novosti.rs

Неће им Руси дати да ишта силом макну! Џаба евентуални "муњевити удар" и шта ти ја знам.

Naravno da neće, treba uzimati kajmak od prodaje oružja.

U Gjumriju ( bivšem Aleksandopolju) na zapadu Jermenije  je 102. vojna baza Zakavkaske ruske vojske , a Jerebuni avio baza ima najmanje 18 MiG-29 i 7-8"Krokodila". Šta imaju na Kaspiju...videli smo da su efektni. Mogu Azeri i Jermeni malo da "šenluče" , no veći sukobi bi automatski uticali na rusko-turske odnose ,a to bi u ovom trenutku bilo najzanimljivije Amerima  ;)

Tenzije na Kavkazu ne jenjavaju, ubijeno četiri vojnika


Zvaničnici Jermenije i Azerbejdžana su danas razmenili optužbe za juče započet artiljerijski sukob koji i danas traje na nestabilnoj međusobnoj granici.

Poginula su četiri azerbejdžanska vojnika, a ranjeno je nekoliko s obe strane.

Mevlut Čavušoglu, ministar spoljnih poslova Turske koja ima bliske veze s Azerbejdžanom, ponudio mu je danas podršku i osudio Jermeniju, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije koja ima bliske veze sa obe strane i ranije je pregovarala s njima u okviru OEBS-a, izrazilo je "ozbiljnu zabrinutost" zbog sukoba.

Mogućnost ponovnog posredovanja OEBS-a istakao je i visoki predstavik EU za Južni Kavkaz, Toivo Klar.



Eskalirao sukob na granici, raste broj žrtava na obe strane


Sukob jermenskih i azerbejdžanskih snaga eskalirao je, a Azerbejdžan je saopštio da je još sedmoro njihovih vojnika ubijeno, a Jermenija je izgubila dva vojnika

Razmirice na spornoj granici između dva naroda u južnom delu Kavkaza počele su u nedelju.

Novi gubici azerbejdžanskih snaga dovode do broja od 11 poginulih u poslednja dva dana, dok je Jermenija ranije prijavila petoro povređenih uz još dva poginula vojnika danas.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=13&nav_category=78&nav_id=1706510)
izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=14&nav_category=78&nav_id=1706811)

"Osuđujem napade na bratski Azerbejdžan"


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan smatra da je Jermenija odgovorna za eskalaciju situacije na granici sa Azerbejdžanom, prenosi Sputnjik.

On je optužio Jerevan za provokacije s namerom da stvori novo žarište u regionu.

"Odlučno osuđujem napade Jermenije na bratski Azerbejdžan. Veoma smo zabrinuti zbog sistematskih napada Jermenije. To je smišljeni napad, a njegov cilj je provokacija kako bi se stvorilo novo žarište u regionu i blokirao proces normalizacije problema Nagorno-Karabaha", rekao je Erdogan novinarima.

Turski predsednik je Azerbejdžanu obećao podršku protiv "bilo kakvih napada".

Sukobi na granici izbili su u nedelju. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana izvestilo je da ima gubitaka na obe strane, dok su u Jerevanu saopštili da je Azerbejdžan nastavio granatiranje jermenskih položaja i u ponedeljak ujutru.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=14&nav_category=78&nav_id=1706961)

Već tri dana zaredom na granici artiljerija gađa sa obe strane
Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve
utorak, 14. 07. 2020.

NA granici Jermenije i Azerbejdžana tri dana zaredom povremeno grmi artiljerija. Jermeni tvrde da su u utorak u ranim satima gađali azerbejdžanski tenk koji se približio granici. Na drugoj strani u Ministarstvu odbrane Azerbedžana kažu da jermenska vojska gađa sela u Tovuzskom reonu ali na sreću niko nije poginuo.

U Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, priznali su da su im u nedelju poginula tri vojnika a u Jerevanu ne saopštavaju ništa o svojim gubicima. Najintenzivnija razmena artiljerijske vatre bila je u nedelju 12. maja ali je nastavljena i u ponedeljak. Pucalo se u Tovuzskom rejonu Azerbedžana i Tavuškoj oblasti na severoistoku Jermenije. Kao i mnogo puta do sada, obe strane su optuživale jedna drugu da su prve počele. Jermeni tvrde da je grupa azerbejdžanskih vojnika sa vozilom "vaz" pokušala da pređe granicu. Posle upozorenja vojnici su ostavili automobil i vratili se na svoju teritoriju.

Ali, posle jednog sata Azerbejdžanci su otvorili artiljerijsku vatru i pokušali su da zauzmu jedno utvrđenje jermenske vojske. U nedeljnom okršaju su poginula tri azerbejdžanska vojnika a dvoje su ranjeni i nalaze se u bolnici. Jermeni tvrde da su lakše ranjena dva njihova policajca.

Analitičari objašnjavaju da je u obe zemlje napregnuta situacija zbog epidemije korona virusa od koje je veliku štetu imala privreda. U Jerevanu se osim toga vodi borba za vlast i klimaju se fotelje najviših rukovodioca. Zbog toga analitičari tvrde da ovakvim sukobima vlasti skreću pažnju sa dnevne politike na teritorijalne probleme.

Neprijateljstvo između Azerbejdžana i Jermenije tinja od 1988. kada je u februaru autonomna oblast Nagorni Karabah objavila da izlazi iz sastava Azerbejdžana. U toku rata 1992. do 1994. Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagornim Karabahom i još sedam rejona koji su bili u njegovom susedstvu. Pregovori o mirnom rešenju se vode od 1992, ali tzv. Minska grupa u kojoj su Rusija, SAD i Francuska do sada nije mogla da reši problem.Jermeni ne žele da se vrate u sastav Azerbejdžana a u Bakuu poručuju da će kad-tad vratiti teritorije ako treba i silom.

Iz Moskve poručuju rukovodstvima u Bakuu i Jerevanu da prestanu sa vatrom i pregovorima dođu do kompromisa. Rusija je u delikatnoj situaciji jer želi da ima dobre donose sa obe sukobljene zemlje. Jermenija je članica Organizacije zemalja kolektivne bezbednosti u kojoj su pored nje Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan, pa bi napad na nju trebao da znači da će je članice te organizacije kolektivno braniti.Naravno da članicama ODKB nije u interesu da ratuju sa Azerbejdžanom.

U Bakuu kažu da Jermeni ne žele da idu na nikakav kompromis već samo hoće da "legalizuju okupaciju" Nagornog Karabaha i još sedam rejona koji su bili teritorija Azerbedžana. Zbog toga u Bakuu i ne skrivaju da žele da oslobode od okupacije svoje teritorije.

U Jermeniji Rusi imaju svoju veliku vojnu bazu. Interesantno da Azerbejdžan vodi nezavisnu politiku i nije zainteresovan za ulazak u NATO niti u bilo koji vojni savez. Rusija se zalaže za etapno rešenje problema. Jermeni bi trebali da deblokiraju transportne i ekonomske veze sa regionima koji su bili Azerbejdžanski. Ali na te apele se u Jerevanu ne osvrću.

POGINUO AZERBEJDžANSKI GENERAL

Ministarstvo Azerbejdžana potvrdilo je pogibiju svog generala Polada Gašimova i pukovnika Iljgara Mirzojeva.Oni su u utorak u toku noći nastradali od jermenske artiljerijske vatre. General Gašimov je bio načelnik Trećeg korpusa azerbejdžanske armije. U Bakuu tvrde da su njihovi protivnici Jermeni imali velike gubitke u "živoj sili i tehnici". Zamenik ministra odbrane Azerbejdžana Kerim Velijev izjavio je da je od 12. jula do sada poginulo oko sto jermenskih vojnika. U Jerevanu te podatke negiraju.

SPREMNI ZA RATOVANjE

Azerbejdžan je zadnjih desetak godina uložio veliki novac uz kupovinu savremenog oružja i tehnike iz Rusije kao i Turske.Naoružali su se i Jermeni tako da bi novi rat bio veliko krvoproliće. Svojevremeno su Jermeni bili bolje naoružani ali više nije tako. Poslednjih godina Jermeni su nabavili mnogohvaljene raketne sisteme "Iskander", zatim avione SU-30, PVO sisteme "Tor".

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/UG26vplJPQ8

Nastavljaju se sukobi: Azerbejdžan uništio jermenski vojni objekat


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su uništeni vojni objekat i vojna tehnika oružanih snaga Јermenije u pravcu granice u okolini Tovuza.

- Tokom borbenih dejstava u pravcu Tovuske oblasti naše jedinice su 14. jula preciznom vatrom uništile još jedan vojni objekat oružanih snaga Јermenije – uporište čete - saopštio je šef pres-službe, pukovnik Vagif Dargjadžli.

Dargjahli je takođe dodao da je "kao rezultat kaznenih mjera preduzetih kako bi se presjekla borbena aktivnost neprijatelja, precizna vatra azerbejdžanskih jedinica uništila borbenu tehniku jermenskih oružanih snaga".

Azerbejdžansko Ministarstvo objavilo je video-snimak operacije na svom sajtu.


https://youtu.be/G3-eqATKdz4


Oružani sukobi koji su počeli 12. jula na jermensko-azerbejdžanskoj granici nastavljaju se treći dan zaredom u graničnim regionima - Tovuskom i Tavuškom, koji se takođe graniče sa Gruzijom i nalaze se nekoliko stotina kilometara od nepriznatog Nagorno-Karabaha, gdje je situacija trenutno mirna.

Prema informacijama Bakua, do sada je poginulo 11 azerbejdžanskih vojnika, uključujući generala. Јermenska strana je saopštila da su poginula dva oficira, dva vojnika i da je petoro ranjeno.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pozvao je ranije Baku i Јerevan na momentalni prekid vatre i da pokažu suzdržanost imajući u vidu preuzete obaveze.

Istovremeno, predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan smatra da je Јermenija odgovorna za eskalaciju situacije na granici sa Azerbejdžanom i optužio Јerevan za provokacije s namjerom da stvori novo žarište u regionu.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=393066)

Ljudi izašli na ulice, traže rat protiv Jermenije


Hiljade ljudi protestovalo je u Azerbejdžanu pozivajući na rat nakon poslednjih sukoba sa susednom Jermenijom.

Demonstranti su sinoć marširali Bakuom, zahtevajući od vlade da rasporedi vojsku a neki su čak ušli u nacionalni parlament.

Demonstranti su se okupili na trgu u Bakuu mašući zastavom Azerbejdžana i pozivajući na mobilizaciju vojske kako bi se preuzela sporna teritorija Nagorno-Karabah, prenosi danas Bi-Bi-Si (BBC). Mala grupa je ušla u Parlament i navodno razbila prozore i lustere pre nego što su ih bezbednosne snage isterale a policija je koristila vodeni top i suzavac kako bi rasterala masu ispred zgrade.

Ovo je poslednjih godina najveće javno okupljanje u Azerbejdžanu a medijski izveštaji pominju brojku od oko 30.000 ljudi.

U poslednjem sukobu poginulo je 16 ljudi a eskalacija se dogodila za vikend kada su u borbama učestvovali tenkovi i artiljerija.

Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi dugo pokušava da posreduje u sukobu, dok MINSK grupa (Francuska, Rusija i SAD) pokušava da napravi primirje.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_category=78&nav_id=1707361)

Predsednik Azerbejdžana: Nema potrebe za mobilizacijom


Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio da u toj zemlji trenutno ne postoji potreba za mobilizacijom zbog ekskalacije tenzija na granici sa Jermenijom.

"Želeo bih da još jednom naglasim da trenutno nema potrebe za tim. Nema potrebe za mobilizacijom", rekao je Alijev, dodajući da će vlada učiniti sve što je moguće da podrži svoju vojsku, prenosi TAS S.

U sukobima snaga Jermenije i Azerbejdžana u utorak korišćeni su dronovi i teško artiljerijsko oružje, a sa obe strane je poginulo 16 osoba, uključujući azerbejdžanskog generala. Sukob na osetljivoj jermensko-azerbejdžanskoj granici izbio je u nedelju.

Azerbejdžan je saopštio da je poginulo 11 vojnika te zemlje i jedan civil tokom tri dana sukoba, dok je Jermenija saopštila da su u utorak ubijena četiri njena vojnika.

Zamenik azerbejdžanskog ministra odbrane Kerim Velijev je, međutim, izjavio u utorak da je tokom dvodnevnih borbi azerbejdžanska vojska "eliminisala do 100 neprijateljskih vojnika", kao i veliku količinu teškog naoružanja i motornih vozila.

Dodao je da je uništen i jedan broj "važnih objekata".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=16&nav_category=78&nav_id=1707433)

https://youtu.be/ABuVZegCV14

https://youtu.be/uBxbFWFGKno

Nemiri na jermensko-azerbejdžanskoj granici: Granatiranje se nastavlja


Portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šuša Stepanjan saopštila je da su nastavljeni sukobi na granici Јermenije i Azerbejdžana, kao i da su jermenske jedinice presjekle pokušaj probijanja neprijatelja.

- Noću, u 2.40 po moskovskom (1.40 po srednjoevropskom) vremenu, vojnici oružanih snaga Јermenije koji su se nalazili na prvoj liniji primjetili su kretanje neprijatelja. Јermenske jedinice presjekle su pokušaj diverzionog probijanja. Neprijatelj je, pretrpevši gubitke, nakon žestoke borbe odbijen - napisala je Stepanjanova na Fejsbuku.

Ona je na Fejsbuku objavila fotografije i video-snimke napada azerbejdžanske vojske na jermensko selo Ajgepar, koje se nalazi na granici sa Azerbejdžanom.


[attachment=1]


[attachment=2]


Prema njenim rečima, jermenske jedinice su počele da granatiraju sela Ajgepar i Movses tokom noći, koristeći haubicu D-30.

- Granatiranje i dalje traje. Јedinice oružanih snaga Јermenije neutralizuju provokacije oružanih snaga Azerbejdžana - rekla je ona i istakla da jermenska strana nema gubitke nakon nastavka sukoba na granici sa Azerbejdžanom.

Oružani sukobi koji su počeli 12. jula na jermensko-azerbejdžanskoj granici nastavljaju se četvrti dan zaredom u graničnim regionima - Tovuskom i Tavuškom, koji se takođe graniče sa Gruzijom i nalaze se nekoliko stotina kilometara od nepriznatog Nagorno-Karabaha, gdej je situacija trenutno mirna.

Brojne zemlje i međunarodne organizacije pokazale su zabrinutost zbog sukoba Azerbejdžana i Јermenije i pozvale strane na dijalog. S tim u vezi, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pozvao je ranije Baku i Јerevan na momentalni prekid vatre i da pokažu suzdržanost imajući u vidu preuzete obaveze.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=393241)

https://youtu.be/v32pGUDsbOQ

https://youtu.be/3RN5rKy1x1w

четвртак, 16.07.2020.
Биљана Митриновић
Рат на Кавказу ремети односе Кремља и Анкаре

После обнове сукоба између Јерменије и Азербејџана, у Бакуу најављују да ће мобилисати војску

Рат између Јерменије и Азербејџана, један од најкомпликованијих светских територијалних сукоба, с дугом историјом, по свему судећи ће бити обновљен. У недељу је избио сукоб на граничној линији између две земље, у области Товуз, и на обе стране има погинулих и рањених. У Бакуу, престоници Азербејџана, у уторак су уследиле велике демонстрације у знак подршке војсци. Неколико хиљада младих демонстраната кретало се централним улицама престонице узвикујући патриотске пароле и носећи националне заставе и транспаренте на којима је писало „Карабах је наш”, „Слава војсци”, „Војска напред”, а медији јављају да је главни командант најавио мобилизацију.

У најтежем артиљеријском сукобу у последњих неколико година, Азербејџан је потврдио смрт 16 војника, међу којима су и два висока официра. И на јерменској страни има погинулих, а званично је потврђена смрт четворице војника, мада у Бакуу тврде да је на непријатељској страни око 100 војника изгубило живот. Док Баку оптужује Јереван да је прекршио примирје, друга страна је оптужила Азербејџан да је он започео гранатирање и покренуо сајбер-напад на веб-сајтове јерменске владе. Они су упозорили да ће влада у Бакуу због тога сносити одговорност, уз „непредвидиве последице”.

Нагорно-Карабах је територија чију независност су 1991. прогласили Јермени, који су ту већински народ, али коју, позивајући се на међународно право, Азербејџан сматра својом државом. Власти Азербејџана су током каснијег војног сукоба изгубиле контролу над Нагорно-Карабахом, а од 1992. године воде се преговори о мирном решавању сукоба у оквиру Минске групе ОЕБС-а, у којој Азербејџан инсистира на очувању свог територијалног интегритета, а Јерменија брани интересе непризнате републике, пошто Нагорно-Карабах није страна у преговорима.

Током рата почетком деведесетих година прошлог века погинуло је 20.000 људи и расељено неколико стотина хиљада, а сукоби се периодично обнављају. Али, сукоби на овим просторима Кавказа сежу много дубље у историју и – као и у многим компликованим територијалним споровима – свака страна се позива на период током којег је та територија припадала њима, а ратовима је мењала владаре. Независност Нагорно-Карабаха признале су једино Абхазија, Јужна Осетија и Придњестровље, територије које су се такође издвојиле из матичних држава. Распад Совјетског Савеза довео је до цепања бивших република и незадовољства дела народа, углавном руског, који није хтео да прати прозападни курс нових држава.

Кроз овај сукоб, који је почео 1988, преламају се интереси и значајних светских и регионалних сила. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган сматра да је Јерменија одговорна за кршење примирја на граници с Азербејџаном и оптужио је Јереван за провокације с намером да створи ново жариште у региону. Ердоган је обећао Азербејџану подршку против „било каквих напада”, јер Турска има дубоке етничке и културне корене с Азербејџаном.

Русија, САД и Француска, копредседавајуће ОЕБС-овом групом која посредује у постизању споразума у конфликту око Нагорно-Карабаха, осудиле су нову ескалацију насиља. Озбиљну забринутост због сукоба две државе изразио је и представник Кремља Дмитриј Песков, а представник генералног секретара УН Антонија Гутереса позвао је на тренутну обуставу ватре и деескалацију сукоба. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је у телефонским консултацијама с колегама из Јеревана и Бакууа позвао на моментални прекид ватре и суздржаност, имајући у виду преузете обавезе.

Обе стране у овом рату су изузетно осетљиве на изјаве и новинске написе, па је и амбасадор Украјине у Јеревану Иван Кулеба у понедељак позван у Министарство спољних послова због тога што је захтевао да Јерменија поштује територијални интегритет Азебејџана. Јeрменско Министарство спољних послова је украјинском дипломати, како је саопштено, изнело чињенице о кршењу примирја с азербејџанске стране и циљаном гранатирању цивилне инфраструктуре и цивила у јерменским пограничним селима. У тим гранатирањима је оштећен и „Гаспромовов” гасовод на територије Јерменије, па је прекинут доток гаса. Међутим, Кијев у овом сукобу види властиту позицију у односу на Донбас и на страни је оних бивших совјетских република које бране своје границе од 1991. године.

Што се тиче Русије, тренутно су односи Москве бољи с Бакууом него с Јереваном, иако је Јерменија чланица Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Након „плишане револуције” у Јерменији, на место председника је дошао Никол Пашињан, склонији Западу, а у међувремену се догодило повлачење генералног секретара при ОДКБ-у Јурија Хачатурова и хапшење бившег председника Роберта Кочаријана. Али, руска војна база се и даље налази у Јерменији.

Азербејџански амбасадор у Москви Полад Булбул отворено је упозорио да ће Баку тражити повратак Нагорно-Карабаха под суверенитет Азербејџана, а сукоб је назвао провокацијом Јерменије, чија је сврха да увуче Русију и ОДКБ у сукоб и створи ново жариште напетости које ће забринути Русију и утицати на њене односе с Турском.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/bbwUI-s0h_E

Haos na ulicama Londona: Opšta tuča Jermena i Azerbejdžanaca


Oko 150 Azerbejdžanaca organizovalo je protest ispred ambasade Jermenije u Londonu, a malo kasnije su se pojavili i predstavnici jermenske dijaspore.

Nakon toga je došlo do sukoba dve strane, saopštila je ambasada Azerbejdžana.

Azerbejdžanci koji žive u Londonu nosili su zastave svoje zemlje, a okupili su se kako bi osudili dejstva vojske Jermenije na granici sa Azerbejdžanom. ​Demonstranti su uzvikivali parole kojim su isticali da je Karabah Azerbejdžanski.

Ambasada Azerbejdžana je naglasila da su Jermeni pokušali da izazovu provokacije, ali da u tome nisu uspeli, jer su Azerbejdžanci pokazali „suzdržanost“. Međutim, snimci prikazuju da sukob ipak nije izbegnut.

​Podsetimo, ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rešio da se pozabavi situacijom između Jermenije i Azerbejdžana kako bi se izbegla eskalacija. Ministar odbrane Turske je nedavno izjavio da Ankara može pružiti Azerbejdžanu vojnu pomoć.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_category=78&nav_id=1708175)

https://youtu.be/ENV1bkAG7B8

Turci postaju mirodjija gde god to mogu. Cenim da ce im se obiti  glavu.

Šojgu i Hasanov o sukobima Jermenije i Azerbejdžana


Ministri odbrane Rusije i Azerbejdžana Sergej Šojgu i Zakir Hasanov razgovarali su telefonom o situaciji u južnom Kavkazu.

U tom delu su izbili sukobi između azerbejdžanskih i jermenskih snaga.

"Tokom razmene mišljenja, oni su razgovarali o stvarima u vezi sa opštom situacijom u južnom Kavkazu", navodi rusko Ministarstvo odbrane.

Šojgu i Hasanov su, takođe, razgovarali o bilateralnim pitanjima, prvenstveno o pripremama za VI Međunarodne vojne igre 2020, koje bi trebalo da počnu u avgustu ove godine.

"Pored toga, general vojske Sergej Šojgu informisao je svog kolegu o proveri borbene gotovosti, koja je pokrenuta prema naređenju glavnog komandata ruskih oružanih snaga", navodi se u saopštenju.

Telefonski poziv održan je na inicijativu Azerbejdžana, prenosi TAS S.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=18&nav_category=78&nav_id=1708393)

https://youtu.be/k2RxuG1UMMM

https://youtu.be/atC-S5uNN-A

Zbog konflikta koji bukti Putin i Erdogan na korak da postanu neprijatelji: To će se samo jednom od njih obiti o glavu
M.V.A. 22.07.2020.

Najsmrtonosnije borbe poslednjih godina između Azerbejdžana i Jermenije prete da postanu novo žarište sve većeg suparništva između Rusije i Turske, budući da tobožnji partneri najavljuju podršku suprotstavljenim stranama u strateški značajnom i nestabilnom području.

Otkako su 12. jula počeli najžešći sukobi između dve bivše sovjetske republike posle 2016. poginulo je više od 12 osoba, pri čemu obe strane optužuju onu drugu za napad. Osim posledica na samom poprištu, dramatična ekskalacija preti da rasturi klimavo partnerstvo između ruskog predsednika Vladimira Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, ocenjuju posmatrači. Niz novijih vojnih sukoba – od Sirije do Libije – nedavno je okrenulo dvojicu lidera jednog protiv drugog, stavljajući na proveru njihovu odlučnost da održe složeno partnerstvo zasnovano na zajedničkoj podozrivosti prema Zapadu, ali i ekonomskim vezama. Nakon izbijanja nasilja na Kavkazu sredinom jula, Turska je izrazila podršku muslimanskom savezniku Azerbejdžanu, s kojim je spajaju jezičke i etničke veze i ponudila Bakuu da im stavi na raspolaganje novo oružje. Erdogan je obećao da će se „suprotstaviti svakom napadu“ na Azerbejdžan, koji snabdeva Tursku jeftinim prirodnim gasom.

S druge strane, Moskva je prošle nedelje naredila održavanje velike vojne vežbe na jugozapadu Rusije, pri čemu ministarstvo odbrane odbacuje tvrdnje da one imaju za cilj da rasplamsaju sukob između Jermenije i Azerbejdžana. Moskva je pozvala na prekid vatre, te saopštila da je spremna da preuzme ulogu posrednika između dve strane. Kavkaski susedi zaratili su devedesetih godina zbog azerbejdžanskog otpadničkog regiona Nagorno-Karabah. Rusija obmema stranama prodaje oružje u vrednosti koja se meri milijardama dolara, što je poslednjih godina prouzrokovalo trku naoružanja. Saopštenje Azerbejdžana prošle nedelje da njegov raketni sistem može da pogodi nuklearnu elektranu iz sovjetske ere u Jermeniji postaklo je strahovanja da bi sukob mogao da izmakne kontroli.

Za razliku od dosadašnjih borbi, najnoviji sukobi, uključujući i žestoke napade dronovima, tenkovima i artiljerijom, odvijaju se na 300 kilometara od Nagorno-Karabaha duž međunarodno priznate granice i blizu naftovoda i gasovoda u Kaspijskom moru, kao i železničke pruge koji snabdevaju svetsko tržište preko Turske. Erdogan je uputio prikrivenu kritiku na račun moguće uloge Rusije u sukobu , govoreći o ofanzivi „izvan kalibra Jermenije“.

- Ovo je rusko zadnje dvorište, a sukob između između Jermenije i Azerbejdžana nastavlja se unutar parametara koje je odredila Rusija – izjavio je Ozgur Unluhirsardžikli, turski direktor nemačke Maršalove fondacije - Turska najnovije sukobe vidi kao poruku Rusije, ali zna da je veoma rizično da se ovde sukobi s Rusijom, čak i preko posrednika. Iako je Turska izrazila čvrstu podršku Azerbejdžanu, nikada nije razmatrala mogućnost direktne intervencije.

Azerbejdžan, koji je bogatiji i vojno nadmoćniji od Jermenije, uzdržavao se od eskalacije sukoba proteklih godina, zato što zna da Jermenija uživa prećutnu podršku Rusije, koja tamo ima vojnu bazu. Sada Azerbejdžan radi na tome da unapredi odnose s Moskvom, u nadi da će im pomoći da reše spor oko Nagorno-Karabaha, pošto Zapad u tome nije uspeo. Neki misle da je rasplamsavanje nasilja na Kavkazu posledica promene odnosa u drugim zonama sukoba.

Erdogan je prošlog meseca izjavio da bi Turska mogla da okrene novi list u odnosima sa SAD, jer su se njihovi interesi u Libiji i Siriji približili. Ova vest nije pozitivno primljena u Moskvi, koja podržava sirijskog predsednika Bašara al-Asada i posredovala je u nizu prekida vatre sa Turskom. U Libiji ruski plaćenici, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Francuskom, pružaju podršku pobunjeničkom komandantu Kalifi Haftaru, čije je napredovanje osujećeno kada se Turska uključila u građanski rat u januaru i preokrenula situaciju u koristi međunarodno priznate vlade u Tripoliju.

- Glavna dinamika konkurentske saradnje između Turske i Rusije jeste u tome što se obe osećaju prezrenim od strane Zapada – smatra Unluhisardžikli - Sada kada je Turska sarađuje sa SAD, taj savez počinje da se raspada. Ovoga puta Rusija je odgovorila na Kavkazu.

Nastojanja Turske da se uključi u sukob mogla bi da joj se obiju o glavu, smatra Ričard Giragosijan, direktor Centra za regionalne studije iz Jerevana. Stavljanje na stranu Azerbejdžana moglo bi ponovo da gurne u zagrljaj Rusije mladu jermensku vladu, koja je došla na vlast posle narodne pobune 2018. i koja je pokušavala da se distancira od Moskve.

- Opasnost vojnog saveza Turske sa Azerbejdžanom sastoji se u tome što bi on doveo Jermeniju u preveliku zavisnost od Rusije – ocenjuje Giragosijan - To bi moglo da omogući Rusiji da pošalje mirovne trupe u zonu sukoba, gde nije bilo ruskog vojnog prisustva. Jermenija, Azerbejdžan i Turska svi su bili protiv prisustva ruskih snaga.

Izvor: www.blic.rs

Putin: Situacija na granici Jermenija-Azerbejdžan osetljiva


Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je situaciju koja se odvija na granici Jermenije i Azerbejdžana veoma osetljivom za Rusiju.

"Za nas je to vrlo osetljivo - situacija na granici između Jermenije i Azerbejdžana", rekao je Putin tokom sastanka sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, preneo je TASS.

Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, tokom sastanka razgovarano je o odnosima Rusije sa zemljama ZND, uključujući Azerbejdžan i Jermeniju, uglavnom u svetlu nastavka eskalacije na granici ovih republika.

Situacija na azerbejdžansko-jermenskoj granici eskalirala je 12. jula.

Azerbejdžan je izvestio o pokušaju jermenskih oružanih snaga da napadnu položaje azerbejdžanske vojske koristeći artiljeriju, dok je Jerevan izvestio da se granična situacija pogoršala posle pokušaja proboja azerbejdžanskih snaga.

Baku je saopštio da je 12 azerbejdžanskih vojnika ubijeno od početka sukoba, dok je Jerevan naveo da je u sukobima ubijeno pet vojnika, a ranjeno još devet.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=24&nav_category=78&nav_id=1710658)

субота, 25.07.2020.
Амбасадор Јерменије о оружју из Србије: Сарадња у области војне индустрије није јавна

Сарадња у области војне индустрије није јавна, изјавио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) амбасадор Јерменије у Чешкој Асхот Ховакимиан у чијој су надлежности дипломатски односи са Србијом, одговарајући на питање да ли је та земља купила наоружање од Србије и ако јесте - када и од које компаније.

„Као и друге државе чланице Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), о испуњавању наших међународних обавеза, ми своје колеге о сарадњи у области војне индустрије извештавамо кроз наше годишње извештаје који круже кроз Уједињене Нације и ОЕБС”, навео је амбасадор Јерменије у писаној изјави за РСЕ, преноси Бета.

Власти Азербејџана су 20. јула објавиле да је Србија, преко територије Грузије, Јерменији испоручила минобацаче и муницију који су, како се тврди, коришћени током сукоба који је 12. јула избио на азербејџанско-јерменској граници.

Министарство спољних послова Азербејџана је због тога позвало на разговор отправницу послова Амбасаде Србије Даницу Веиновић, од које је, по речима заменика министра спољних послова Калафа Калафова, „затражено објашњење” и да Србија истражи овај случај.

Дан раније, 19. јула, наводе о продаји оружја Јерменији преко Грузије, објавио је интернет портал Haqqin.az, близак властима Азербејџана.

Упитан да прокоментарише те наводе, амбасадор Јерменије је подвукао да је „Јерменија пуноправна чланица међународне заједнице, посвећена својим међународним обавезама”.

„Јерменији нису наметнуте никакве рестрикције у смислу међународне сарадње у области војне индсутрије и у том смислу, увек смо поступали на транспарентан начин и заслужено смо стекли репутацију поузданог партнера”, изјавио је амбасадор.

Јерменија је у Србији представљена кроз конзулат, а дипломатска сарадња са Србијом је у надлежности амбасаде те земље у Чешкој.

Izvor: www.politika.rs

"Neke 'Treće sile' su zainteresovane za destabilizaciju situacije u Rusiji"


Premijer Jermenije Nikola Pašinjan izjavio je da su incidenti koji su se poslednjih dana odigrali u Rusiji, uperen je na destabilizaciju situacije u toj zemlji.

U Incidentima su učestvovali doseljenici iz Jermenije i Azerbejdžana.

Kako je rekao, za destabilizaciju Ruske Federacije su zainteresovane neke "treće sile", prenosi Sputnjik.

Istovremeno, Pašinjan je izrazio uverenje da Rusija ima na raspolaganju dovoljno sredstava i mogućnosti da ne dozvoli dalju eskalaciju situacije.

"Naši sunarodnici ne bi trebalo da padnu na te provokacije, oni moraju da shvate da je destabilizacija situacije u Rusiji u interesu nekim trećim silama, koji su ujedno i ekspanzionističke i antijermenski nastrojene, to ne smemo dozvoliti", istakao je.

Podsetimo, naoružani doseljenici iz Jermenije organizovali su napad u moskovskom restoranu "1001 noć" koji pripada državljaninu Azerbejdžana, a u toku iste noći, Azerbejdžanci su zaustavljali automobile sa jermenskim tablicama i tukli vlasnike.

Povodom toga oglasila se i ambasada Jermenije u Moskvi saopštivši da azerbejdžanska strana na ovaj način „pokušava da prebaci napetu situaciju sa jermensko-azerbejdžanske granice na teritoriju Rusije i stvori sukob između zajednice dva naroda“.

Jermenska ambasada je saopštila da su postupci azerbejdžanske strane "namerni".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_category=78&nav_id=1710978)

Putin i Erdogan razgovarali o vojnim sukobima na granici Jermenije i Azerbejdžana


Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan razgovarali su telefonom o inteziviranim vojnim skuobima na granici Jermenije i Azerbejdžana.

Kako je saopštio Kremlj, izražena je spremnost da se koordinišu napori za stabilizaciju situacije u regionu, naveo je Kremlj, preneo je Rojters.

Putin je izjavio prošle sedmice da je situacija između Azerbejdžana i Jermenije veoma osetljivo pitanje za Rusiju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=27&nav_category=78&nav_id=1711739)

Turci prete Jermenima, situacija na granici eskalirala - poginuo azerbejdžanski vojnik
Novosti online utorak, 22. 09. 2020.

TURSKO Ministarstvo odbrane izdalo je juče upozorenje jermenskim vlastima, nakon ubistva azerbejdžanskog vojnika na granici.

U tvitu putem svog službenog naloga, tursko Ministarstvo odbrane pozvalo je jermenske vlasti da odmah prestanu da se „igraju vatrom“, prenosi Al Masdar.

- Jermenija, koja je ilegalno okupirala Nagorno-Karabah, sada je prekršila prekid vatre u oblasti Tovuz i herojski azerbejdžanski vojnik je ubijen - saopštilo je ministarstvo. Tursko ministarstvo je takođe izrazilo saučešće "svoj azerbejdžanskoj braći i sestrama", uz upozorenje Jerevanu da "mora odmah da prestane da se igra vatrom!“

Juče je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo da je situacija na jermensko-azerbejdžanskoj granici napeta i da su te tenzije dovele do ubistva azerbejdžanskog vojnika.

- Kao rezultat još jedne provokacije neprijatelja u Tovuzu na jermensko-azerbejdžanskoj granici, ubijen je narednik azerbejdžanske vojske Iljhan Alioglu Mamadov.

Izvor: www.novosti.rs

Uništeni helikopteri i tenkovi, oglasio se premijer - na ivici opšteg rata u Karabahu
Novosti online/Đ. M. nedelja, 27. 09. 2020.

JERMENSKA vojska oborila je dva helikoptera i tri bespilotne letelice azerbejdžanskih oružanih snaga u Nagorno-Karabahu, izjavila je portparolka jermenskog ministarstva odbrane Šušan Stepanijan.

Prema njenim rečima, nepriznata republika Nagorno Karabah je bila izložena vazdušnim i raketnim udarima sa azerbejdžanske strane, piše RIA Novosti. Stepanijan je dodala da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i tehnici, uključujući tri tenka. Ova informacija još nije potvrđena sa od strane nadležnih u Azerbejdžanu.

Jermenski premijer Nikol Pašinijan je izjavio da je Azerbejdžan započeo ofanzivu u pravcu Nagorno Karabaha.

- Odbrambene snage se uspešno suprotstavljaju ofanzivi. Situacija se nepredvidivo razvija, pa će informacije će biti objavljivane po potrebi - napisao je na Fejsbuku.

O granatiranju iz Azerbejdžana izjavio je i pres-sekretar predsednika Nagorno-Karabaha Vahram Pogosijan. Prema njegovim rečima, granatirani su civili, uključujući i glavni grad nepriznate republike, Stepanakert. Sa druge strane, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana tvrdi da su oružane snage Jermenije otvorile vatru na sela u regionima Terter, Agdam, Fizuli i Džebrail. Prema informacijama ministarstva, među civilnim stanovništvom ima ubijenih i ranjenih. Azerbejdžanske snage su otpočele kaznenu operaciju, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Iz Bakua su objavili i da je navodno uništeno 12 jermenskih protivavionskih sistema.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/HRgoCO-1ySA

Snimak uništenja dva Azerbejdžanska tenka. Na žalost ne zna se kada je i gde nastao.

https://youtu.be/53Liy14cd1w

Propali su rusko-turski pregovori (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,14792.msg549581.html#msg549581) oko Sirije, pa sad Erdogan diže ulog.

Znači biće veselo.

Rusi imaju trenutno tu u blizini velike vojne vežbe, toplo bih im savetovao da malo skrenu na dole ako bude trebalo, kad su već u kancelariji  :)

Ič ne sumnjam da će tako i biti ukoliko se Azerbejdžanci i Turci malo više usqrče. A i bio bi i red da ih opet postave na mesto.

Proglašeno ratno stanje


Jermenski premijer Nikol Pašinjan je rekao da su oružane snage Azerbejdžana pokrenule ofanzivu u pravcu Nagorno-Karabah.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je saopštilo da je Jermenija počela intenzivno granatiranje položaja azerbejdžanske vojske i naselja, zbog čega su oružane snage ove zemlje odlučile da otpočnu kontra-ofanzivu duž cele linije fronta.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je na fejsbuku napisao da je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu u pravcu regiona Nagorno-Karabah i da odbrana situaciju uspešno drži pod kontrolom.

Vlasti u regionu Nagorno-Karabah uvele su ratno zakonodavstvo zbog eskalacije sukoba sa Azerbejdžanom, prenosi TAS.

Jermenski mediji su preneli da je predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Artjunjan u Stepanakertu saopštio da je uvedeno ratno zakonodavstvo.

"Počeli smo sa mobilizacijom svih građana starijih od 18 godina. U zemlji je proglašeno ratno stanje", rekao je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738599)

Јermenija proglasila ratno stanje


Vlada Јermenije proglasila je ratno stanje zbog eskalacije situacije u Nagorno-Karabahu.

Objavljena je i opšta mobilizacija.

- Odlukom Vlade u Republici Јermeniji proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Odluka stupa na snagu od momenta objavljivanja. Svi da se jave u svoje vojne odseke.

Za domovinu, za pobedu - napisao je na Fejsbuku premijer Nikol Pašinjan.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=402848)

Azerbejdžanci su kanda zaboravili šta je bilo prošlog puta?

Na Al Jazeera su rekli da je to aktuelan snimak.

Pominju i izveštaje da su prethodnih dana rusi sa An-124 dopremili novo naoružanje jermenima.

"Odmah obustaviti vatru"


Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je uključene u konflikt u Nagorno-Karabahu da odmah obustave vatru i počne pregovore o stabilizaciji situacije.

Ministarstvo je u saopštenju istaklo da je u tom regionu došlo do naglog pogoršanja situacije, prenosi TAS S.

U regionu Nagorno-Karabaha jutros je došlo do nove eskalacije.

Jermenija je saopštila da je Azerbejdžan započeo ofanzivu u pravcu Nagorno-Karabaha, dok u Bakuu navode da samo preduzimaju recipročne mere protiv akcija Jermenije u toj oblasti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738642)

https://youtu.be/RmxocXZbTjY

Na ovom Tviter nalogu ima snima još uništenih Azerbejdžanskih tenkova i oklopnih vozila.

https://twitter.com/BabakTaghvaee1/status/1310141421257723904


Napad na Azerbiejdžansku kolonu.

https://youtu.be/scadQEwZSRo

Azerbejdžanski tenkovi pod vatrom.

https://youtu.be/_U4ix_YLJEM

Snimak bombardovanja Jermenskog naselja u NK.

https://youtu.be/XH2s1Rs1F9M

"Odgovorićemo"


Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je, povodom situacije u Nagorno-Karabahu, da ima poginulih i ranjenih među civilnim stanovništvom i vojnicima.

"Jermenske snage su jutros počele da pucaju na položaje vojske Azerbejdžana i naselja u raznim pravcima duž linije razdvajanja. Vatra je otvarana iz različitog oružja, uključujući ono velikog kalibra. To je još jedna vojna provokacija Jermenije“, rekao je Alijev.

Kako je istakao, Azerbejdžan neće ostati nem na delovanje Jermenije, prenosi Sputnjik.

"Trenutno su u toku napadi na položaje protivnika, uništena je vojna tehnika“, rekao je Alijev.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738652)

Premijer Jermenije: Agresija planirana ranije


Premijer Jermenije Nikol Pašinjan kaže da su trenutna borbena dejstva od strane Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, koje naziva provokacijom, planirana ranije.

"Nedavne agresivne izjave azerbejdžanskog rukovodstva, sveobuhvatne zajedničke vojne vežbe s Turskom, kao i neprihvatanje predloga OEBS za sprovođenje monitoringa jasno ukazuju na to da je agresija planirana ranije i da je reč o velikoj provokaciji protiv mira i bezbednosti u regionu“, napisao je premijer na Tviteru.

U regionu Nagorno-Karabaha jutros je došlo do nove eskalacije, zbog čega je u nepriznatoj Republici Nagorno-Karabah proglašeno ratno stanje i mobilizacija.

Nakon toga istu odluku donela je i jermenska vlada.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738657)

https://youtu.be/U9uLxOXTXmQ

https://youtu.be/7ngL0xyBBqc

https://youtu.be/7cTsyj4fGro

https://youtu.be/pp-ouRFfnNY

Turska: Jermenija mora odmah da prekine neprijateljstvo


Turska je saopštila da Jermenija mora odmah da prekine neprijateljstvo prema Azerbejdžanu koje će "region baciti u vatru".

Turski ministar odbrane Hulusi Akar je istakao da je najveća prepreka miru i stabilnosti na Kavkazu neprijateljski stav Jermenije. Akar je rekao da ova država mora odmah da prekine neprijateljstvo prema Azerbejdžanu koje će "region baciti u vatru". On je Jermeniju osudio zbog, kako navodi, provokacija prema Azerbejdžanu.

Turski ministar je rekao da će Ankara podržati Baku "svim sredstvima", prenosi Rojters.

Vlada Jermenije i predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah proglasili su danas ratno stanje i opštu mobilizaciju zbog eskalacije sukoba u regionu.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana izdalo je saopštenje u kojem je prijavilo intenzivne sukobe za važne položaje u Nagorno-Karabahu duž cele linije fronta.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738673)

Lavrov: Rusija spremna da posreduje


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je u razgovoru sa jermenskim kolegom da je Moskva spremna da posreduje u cilju stabilizacije situacije.

"Lavrov je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog nastavka borbenih dejstava velikih razmera i informacija o poginulima i ranjenima", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Navedeno je da je u razgovoru naglašena potreba za što skorijim prekidom vatre.

Takođe se dodaje da će „Rusija, zajedno sa ostalim kopredsednicima Minske grupe OEBS-a, nastaviti da preduzima napore na posredovanju čiji je cilj stabilizacija situacije.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738681)

Javnost Jermenije i Azerbejdžana mesecima pripremana za rat u Nagorno Karabahu


Tenzije oko Nagorno-Karabaha su još tokom leta podizane i javnost Azerbejdžana i Jermenije pripremana je da mora doći do rata za tu oblast, objašnjava za RTS bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić. Prema njegovim rečima, najnovija eskalacija sukoba može zahvatiti ceo region i može doći do frontalnih sukoba Jermenije i Azerbejdžana uz nesumnjiv uticaj spoljnih faktora.

Nagorno Karabah je već 30 godina zamrznuti konflikt, a nijedan sukob ne može večno trajati, komentariše bivši ambasador Srbije u Belorusiji i poznavalac prilika na postsovjetskom prostoru Srećko Đukić najnoviju eskalaciju sukoba u Nagarno-Karabahu.

Kako ističe, unutrašnja javnost je pripremana da mora doći do rata za Nagorno Karabah, koji formalno pravno pripada Azerbejdžanu, a nalazi se pod kontrolom Jerevana.

"Azerbejdžan je jedna od najbogatijih zemalja na postsovjetskom prostranstvu, naftno gasna zemlja, koja je ogromna sredstva uložila u nabavku naoružanja", napominje Srećko Đukić.

Međutim, ni Jermenija nije sedela skrštenih ruku.

"Ona je zahvaljujući savezu sa Rusijom dobila mnogo oružja po povoljnim cenama, tako da potencijala za rat što se tiče oružja ima i na jednoj i na drugoj strani, a i mržnje takođe", ističe Đukić i dodaje da su svi pokušaji Moskve, glavnog posrednika između Bakua i Jerevana, da diplomatskim putem dođe do rešenja ostali bez uspeha.


Turska otvoreno stala na stranu Azerbejdžana

Pošto je posrednička uloga Moskve iscrpljena, a tapkanje u mestu decenijama ne zadovoljava ni jednu ni drugu stranu, u sukob su se uključili drugi vanregionalni faktori.

"Turska je do sada vešto izbegavala uplitanje u taj sukob zbog loših odnosa sa Jermenijom, ali i zbog toga što je osuđena za genocid nad Jermenima, ali kako do obnove diplomatskih odnosa dveju zemlje nije došlo, čini se da je zvanična Ankara otvoreno stala na stranu Azerbejdžana i da to može biti potpora Bakuu za ovaj rat", kaže Srećko Đukić.

Prema rečima nekadašnjeg diplomate, najnovija eskalacija sukoba može zahvatiti ceo region i može doći do frontalnih sukoba Jermenije i Azerbejdžana uz nesumljiv uticaj spoljnih faktora.

"Videćemo koliko će Moskva to uspeti da iskontroliše, ali nisam siguran da će Evropska unija i SAD ostati po strani," zaključuje Đukić.

izvor (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4092696/nagorno-karabah-sukob-eskalacija-srecko-djukic.html)

EU pozvala je na hitan prekid vojnih aktivnosti


EU pozvala je na hitan prekid vojnih aktivnosti i bezuslovni povratak pregovorima u Nagorno-Karabahu.

- Vojna akcija mora da se zaustavi pod hitno, kako bi se izbegla dalja eskalacija. Trenutni i bezuslovni povratak pregovorima je jedni put naprijed - poručio je predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel.


Papa Franja apelovao za pregovore

Papa Franja apelovao je danas da Јermenija i Azerbejdžan riješe svoje razlike pregovorima nakon sukoba oko otcijepljenog regiona Nagorno-Karabah.

Papa je rekao da je zabrinut zbog izvještaja o novim sukobima, u kojima izvori obje strane navode da ima ljudskih gubitaka.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=402873)

Desetine ranjenih tokom granatiranja od strane Azerbejdžana
Veliki gubici azerbejdžanskih snaga


 Kancelarija zaštitnika ljudskih prava nepriznate Nagorno-Karabaške republike saopštila je o desetinama ranjenih tokom granatiranja od strane Azerbejdžana.

- Prema ažuriranim podacima, sva veća i mnoga manja naselja, uključujući gradove Stepanakert, Askeran, Martakert, Martuni, Hadrut i Šuši, bili su izloženi napadima dronova i artiljerijskom granatiranju. Samo u Stepanakertu ranjeno je više od 10 osoba, uključujući djecu i žene - navodi se u saopštenju kancelarije objavljenoj na Fejsbuku.


Azerbejdžan izgubio 4 helikoptera, 15 bespilotnih letelica i 10 tenkova i borbenih vozila

Za nekoliko sati ratnih dejstava u Karabahu oružane snage Azerbejdžana izgubile su četiri helikoptera, oko 15 bespilotnih letelica, uključujući udarne, 10 tenkova i borbenih vozila pejšadije, saopštila je pres-služba Armije odbrane Karabaha.



[attachment=1]



izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=402873)

Ostaci azerbejdžanskog Mi-8.



[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]

Radić o sukobu Azerbejdžana i Jermenije: Temeljno isplaniran napad


Najnoviji sukob Azerbejdžana i Jermenije ukazuje na to da je u pitanju temeljno isplaniran napad, rekao je za N1 vojni analitičar Aleksandar Radić.

"Moglo bi se reći da je ambicija Azerbejdžana ozbiljnija, možda ne agresija sa radikalnim ciljem da zauzmu teritorije, ali angažovanje sredstava u ovom obimu ukazuje da je reč ipak o temeljito pripremanom napadu, a ne o slučajnom incidentu", ocenio je Radić.


izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a654316/Radic-o-sukobu-Azerbejdzana-i-Jermenije.html)

Azerbejdžanski dronovi napadaju Jermensku haubičku bateriju:

https://youtu.be/Ekl2zucC-ws

Uništavanje Jermenskih PVO sistema OSA:

https://youtu.be/S9IMCdI_Jlg

Obaranje Azerske BPL:

https://youtu.be/ixd9grfZHYc

Premijer Jermenije Pašinjan upozorio - Zločinci će dobiti odgovor
Novosti online nedelja, 27. 09. 2020.

PREMIJER Jermenije Nikol Pašinjan obratio se građanima povodom najnovijeg razvoja događaja u Nagorno-Karabahu.

On je upozorio da bi bi eskalacija u Nagorno-Karabahu mogla da se prelije izvan regiona i ugrozi međunarodnu bezbednost. Pozvao je međunarodne organizacije da iskoriste sve poluge uticaja kako bi zaustavili Tursku od potencijalnog mešanja u sukob. To bi, kako je rekao, definitivno destabilizovalo situaciju u regionu.

- Odlično razumemo da azerbejdžanski režim može da počne sa zločinačkim delovanjem prema granicama Jermenije  i pribegne provokacijama što bi izazvalo nestabilnost u celom regionu. Zločinačko ponašanje će dobiti dostojan odgovor - rekao je Pašinjan. On je rekao da je to rat koji je objavljen jermenskom narodu, njegovoj slobodi i nezavisnosti. Pozvao je zemlje kopredsedavajuće Minske grupe OEBS da ne dozvole širenje konflikta i prelivanje izvan regiona.

- Mi smo spremni za taj rat jer smo svesni da mržnja koja se promoviše u Azerbejdžanu protiv Jermena nije mogla da dovede do drugih rezultata, nego do rata - poručio je Pašinjan.

Izvor: www.novosti.rs

U sukobima poginulo 16 Jermena, ranjeno više od 100
Tanjug nedelja, 27. 09. 2020.

REGION Nagorno-Karabah saopštio je danas da je u jutrošnjim sukobima sa snagama Azerbejdžana poginulo 16 njegovih vojnika i da je ranjeno više od 100.

Sukobi su jutros izbili između jermenskih i azerbejdžanskih snaga oko Nagorno-Karabaha, oblasti u kojoj većinu čine Jermeni, a koja je proglasila otcepljenje od Azerbejdžana 90-tih godina. Tokom dana vlada Jermenije proglasila je ratno stanje i opštu mobilizaciju zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu, a isto je učinio i Azerbejdžan, prenosi Rojters. Prethodno je predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Artjunjan proglasio ratno stanje i mobilizaciju svih građana starijih od 18 godina. Jermenija i Azerbejdžan dugo su u sukobu zbog otcepljenog azerbajdžanskog većinskogi jermenskog regiona Nagorno-Karabaha, a granični sukobi pojačali su se proteklih meseci.

Izvor: www.novosti.rs

Zemlja zalivena krvlju od prvih godina Sovjetskog saveza do danas
S. S. R. nedelja, 27. 09. 2020.

PREDSEDNIK grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Jermenijom, Aleksandar Čotrić govori za „Novosti“ o istorijatu sukoba ove zemlje sa Jermenijom, koji je jutros ponovo buknuo i postao svetska vest broj jedan.

Oblast Nagorno-Karabah na Kavkazu, u kojoj je jutros oko sedam časova obnovljen zamrznuti ratni sukob između Jermena i Azerbejdžanaca, predmet je spora između dva naroda i dve države skoro čitav jedan vek. Za Jermeniju, reč je o nezavisnoj Nagornokarabaškoj Republici Arcah, koja je proglašena 1991. godine, a Azerbejdžan tu teritoriju smatra integralnim delom sopstvene države i nastoji da je povrati političkim, ali i vojnim sredstvima.

Nagorno-Karabah nalazi se u graničnom pojasu između dve države na prostoru od oko jedanaest i po hiljada kvadratnih kilometara i u njemu živi nešto manje od sto pedeset hiljada ljudi. Koreni konflikta oko ove planinske oblasti sežu u 1923. godinu kada su je sovjetske komunističke vlasti poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njoj živelo 96 posto Jermena. To i nije bio toliki problem do početka raspada SSSR-a, kada je postalo izvesno da će nastati nezavisne države. Jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha želelo je da ostane uz maticu, što je potvrđeno i referendumom, a Azerbejdžan je nastojao da ukine autonomiju i potpuno ovlada područjem (slično srpskom pitanju u Krajini, odnosno Hrvatskoj).

Izbio je krvav i dugotrajan rat koji je vođen od 1988. do 1994. godine, kada u Biškeku (Kirgistan), uz posredovanje Rusije, sklopljen mirovni ugovor. Azerbejdžan je od tada više puta pokušavao vojnim putem da povrati svoju vlast, ali zbog žilavog otpora jermenskog stanovništva i pomoći Jermenije, to nije uspevao. Jermenija insistira na pravu stanovništva Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje, uz postojanje kopnene veze sa maticom, kao i na poštovanju autoriteta Minske grupe.

Jermenija ima oko tri miliona stanovnika koji pripadaju jermenskoj apostolskoj crkvi (ova država je 301. godine postala prva država koja je priznala hrišćansku veru), a nad njenim stanovništvom od 1915-1923. godine izvršeni su strašni pogromi u Otomanskoj imperiji u kojima je ubijeno više od milion i po ljudi. Azerbejdžan je ekonomski snažniji, jer raspolaže gasom i naftom, ima skoro tri puta više stanovnika od Jermenije i dobija ogromnu pomoć od etnički i istorijski bliske Turske. Ni Jermenija, ni Azerbejdžan nisu priznali takozvanu nezavisnost Kosova, a sa obe zemlje Srbija ima dobre političke i ekonomske odnose.

U najnovijem ratnom sukobu još uvek nije jasno da li je reč o čarkama i provokacijama, kakvih je bilo mnogo u prethodnim godinama, ili je Azerbejdžan rešen da totalnim ratom zauzme Nagorno-Karabah. Sada je, međutim, najvažnije da što pre utihne oružje i da se obe strane vrate pregovorima i traženju diplomatskog i političkog rešenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.

Izvor: www.novosti.rs

Ово дефинитивно није пушкарање на граници.

Азербејџан је пет пута већи од Јерменије, богатији, и уз то има отворену подршку Турске. Извесно је да ће Јерменија морати да се укључи у сукоб (Нагорно-карабах има свега 150 хиљада становника), али је јако битно спречити да се Турска војно укључи на страни Азербејџана и нападне Јерменију.

Јерменска дијаспора је веома активна у Америци. Процењује се да их 1,5-2 милиона, а око пола милиона се изјашњавају као етнички Јермени. Скоро 40% тих етничких Јермена су факултетски образовани, а 60% код куће прича јерменски језик (а не енглески). Ради се о веома јакој заједници. Америка као држава не признаје независност Нагорно-Карабаха, али је осам савезних држава донело декларације којим признају Нагорнокарабашку Републику и захтева од председника и конгреса да је признају. са друге стране, Азербејџан има нафту, која се нафтоводом преко Грузије и Турске, транспортује од каспијског до Средоземног мора.

Не треба занемарити ни то да се све ово догађа уочи америчких избора.

Jermenija je u ODKB...opet će se rešenje tražiti na liniji Moskva - Ankara

https://youtu.be/ZnofVdnGiKs

Ово је објава коју је Ким Кардашијан поделила са својих 179 милиона пратилаца у јулу, када се није пуцало:


Ово је Ким, у друштву својих пријатеља, Иванке и Џареда:


А ово је Ким у друштву Иванкиног тате:

Razbijena Azerska kolona.

https://youtu.be/BzGK-2vtv2s

"Nagorno-Karabah" ili "Republika Arcah" je samoproglašena država na južnom Kavkazu, sa Jermenskom većinom, koju Azerbejdžan smatra svojom teritorijom, što formalno-pravno i jeste.

Ta "državica" ima svega 11458 km2 i oko 150 000 stanovnika, ali s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi, mnogo ulaže u odbranu. Naravno, susedna Jermenija je veliki saveznik i prijatelj.

Dok se iščekuju dalje vesti iz regiona, evo jedan kratak film o PVO sistemima "vojske Republike Arcah", gde vidimo sisteme poput 2K11 "Krug", 2K12 "Kub", 9K33 "Osa-AK" i radare P-18. Pored ovoga, zna se da PVO sistem "Republike Arcah" poseduje i radare P-19, lake prenosne raketne sisteme "Strela-2" i "Igla" i sredstva protivavionske artiljerije....

https://www.youtube.com/watch?v=q-nlWnJWgQo

недеља, 27.09.2020.

Иран позива на прекид сукоба, нуди помоћ

ТЕХЕРАН – Иран је позвао Јерменију и Азербејџан на хитан прекид сукоба око Нагорно Карабаха, рекао је портпарол иранског министарства спољних послова Саед Катибзадех и изразио спремност Техерана да помогне у успостављању примирја, преноси Танјуг.

„Иран пажљиво прати конфликт са забринутошћу и позива на хитно окончање конфликта и почетак разговора између две земље”, рекао је Катибзадех. Он је казао да је Техеран спреман да употреби све своје капацитете да помогне како би почели разговори између две стране, преноси Ројтерс. И Јерменија и Азербејџан прогласили су ратно стање после сукоба у којем су обе стране претрпеле губитике.

Izvor: www.politika.rs

Šta je neposredni povod za današnji sukob?

Ubijeno oko 200 azerbejdžanskih vojnika! Gubici i na jermenskoj strani - borbe se nastavljaju
Novosti onlajn nedelja, 27. 09. 2020.

PREDSTAVNIK Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan izjavio je da je azerbejdžanska vojska u sukobima u Nagorno-Karabahu pretrpela velike gubitke – ubijeno je oko 200 vojnika, uništeno oko 30 jedinica vojne tehnike i oko 20 bespilotnih letelica.

Prema njegovim rečima, situacija na terenu je kao i ranije, sukobi se nastavljaju na severu i jugu teritorije.

- Borbe se i dalje vode, protivnik je pretrpeo velike gubitke, oko 200 vojnika je ubijeno, oko 30 oklopnih vozila uništeno i oko 20 bespilotnih letelica oboreno - precizirao je. Što se tiče jermenske strane, Ovanisjan kaže još uvek bilans nije u potpunosti precizan – od oko 100 ranjnih nekoliko desetina je prebačeno u Jerevan na lečenje, dok su ostali smešteni u lokalnim bolnicama. Prethodno je Ministarstvo odbrane nepriznate države Nagorno-Karabah saopštilo da je tokom sukoba sa snagama Azerbejdžana poginulo 17 jermenskih vojnika, dok je preko 100 ranjeno.

Izvor: www.novosti.rs

apaljivi region i svetske sile - Ko je na čijoj strani u okršaju oko Nagorno-Karabaha, ko igra dvostruku igru i čega se najviše plaši EU
I.Z.K. 27.09.2020.

Jermenija i Azerbejdžan klize ka pravom ratu. Obe države su proglasile ratno stanje i, za sada, nijedna ne popušta u optužbama da je upravo rival kriv za novu eskalaciju. Brojni svetski lideri pozvali su na obustavu vatre i na mir, a svet sa zebnjom prati dalja dešavanja. I to sa dobrim razlogom. Sukob u ovom spornom regionu, iako naizgled lokalan, može da uvuče u sebe i svetske sile i da ima oapsne posledice.

Dve države se već dugo spore oko regiona Nagorno-Karabah koji je u sastavu Azerbejdžana, ali u kom pretežno žive Jermeni. Rat dve države okončan je 1994. godine. Više od 20 godina sporazum o prekidu vatre je na staklenim nogama, uz simbolično prisustvo šest posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Posmatrači su raspoređeni kao podrška procesu iz Minska, naporu koji je predvodio OEBS za rešavanje sukoba, a kojim kopredsedavaju Francuska, Rusija i Sjedinjene Države. Međutim, s vremena na vreme dve strane se ponovo sukobljavaju.

Trka u naoružanju

Protekle decenije smo bili svedoci dramatične trke u naoružanju između Azerbejdžana i Jermenije. Ohrabren dobrim izvozom nafte i gasa, Azerbejdžan je povećao svoje vojne izdatke više od dvadeset puta između 2004. i 2014. Predsednik Azerbejdžana Ilham Aliiev pohvalio se da je budžet za odbranu za 2014. dvostruko veći od ukupnog državnog budžeta Jermenije. Najznačajnije nabavke naoružanja dolazile su iz Rusije.

Jermenija, tradicionalni ruski saveznik, pokušala je da održi korak, uprkos tome što je ekonomski stisnuta zbog nedostatka razvoja i zatvorenih granica sa Turskom i Azerbejdžanom. Ali etničke jermenske snage zadržale su kontrolu nad strateškim pozicijama u i oko Nagorno-Karabaha, što im je dalo snažnu prednost i učinilo ukupnu neravnotežu manje akutnom.

Ruska dvostruka igra

Rusija, koja ima vojnu bazu u Jermeniji, Jerevan smatra strateškim partnerom u regionu. Jermenija je Rusiji blizak partner u u vazdušnoj odbrani i drugim vojnim aranžmanima, koji uključuju obavezu Rusije da brani međunarodnu granicu Jermenije, ako je potrebno. Rusija već ima značajno vojno prisustvo u Jermeniji. Konkretno, sukob oko Nagorno-Karabaha i služi kao koristan izgovor da se hiljade vojnika zadrže u Jermeniji. Rusija je ipak, izbegla da se ovog puta stavi na bilo čiju stranu. Kremlj je osudio sukob i pozvao na mir, ali je, čini se, ostao neutralan.

Međutim, sukobi u Nagorno-Karabahu, možda i idu na ruku Rusiji i iz drugih razloga. Sa ekonomske strane gledano, ona ima dobiti od ratovanja jer, po svemu sudeći prodaje oružje i Azerbejdžanu i Jermeniji. Navodno je Azerbejdžanu slala oružje po višoj ceni, da bi efikasno subvencionisala jeftinije isporuke Jermeniji.

Turska uvek uz Azerbejdžan

Jedan od razloga zašto je Moskva uzdržana mogao bi da bude i taj jer ne želi da se sukobljava sa Turskom koja je, očekivano, osudila Jermeniju i stala na stranu svoj saveznika Azerbejdžana. Turski predsednik Redžep Erdogan je najavio da će se solidarnost Ankare sa Bakuom nastaviti.

"Jeremenija, koja je ponovo napala Azerbejdžan, pokazala je još jednom da je najveća pretnja miru u regionu", rekao je Erdogan.

Rusija i Turska su poslednjih godina imale klimav odnos koji je išao od krajnje prijateljskog do žestokih reči, pa i ivice direktnih okršaja zbog sukobljenih interesa u Siriji i Libiji, na primer. Ranije ove godine su upravo zbog jednog manjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana, letele varnice. Ukoliko bi Jermenija, kao što je njen premijer najavio, zaista odlučila da prizna nezavisnost Nagorno-Karabaha, odnosno Republike Arcah, kako je Jermeni zovu, eskalacija bi bila gotovo neizbežna, a Rusija i Turska bi ponovo mogle da se nađu na suprotnim stranama.

Iran kao posrednik?

Iran je pozvao na trenutno okončanje neprijateljstava Jermenije i Azerbejdžana nakon sukoba dvije zemlje, te istakao spremnost da pomogne u uspostavljanju prekida vatre. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Said Katibzadeh rekao je da je Teheran spreman da iskoristi sve svoje kapacitete da pomogne u pokretanju pregovora dve strane. Iran je zvanično neutralan i nastojao je da igra ulogu posrednika, najviše 1992. godine. U svojim službenim izjavama Iran poziva na mirno rešenje i uzdržavanje tokom okršaja. Iako su iranski zvaničnici više puta potvrdili svoju podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana, trude se da imaju dobre odnose i sa Jermenijom. Tako je Iran devedesetih bio važan saveznik Jermenije, suprostavljajući se tako Turskoj.

Uspavana Amerika

Iako su SAD jedna od država posmatrača koje bi trebalo da održavaju mir u regionu, njena reakcija na nove sukobe se još čeka. Čak i u incidentu iz jula 2020, kada su se Jermenija i Azerbejdžan sukobile oko granice, nije bilo značajnije reakcije Sjedinjenih Država. Vlada Sjedinjenih Država još uvek nema zvaničnu politiku prema regionu Južnog Kavkaza, uprkos činjenici da će jedan mandat republičke vlade uskoro biti završen. SAD su sada previše obuzete unutrašnjim pitanjima, a pre svega predsedničkim izborima na kojima se njen predsednik Donald Tramp bori za novi mandat protiv Džoa Bajdena. Takve stvari otvaraju put drugim silama poput Rusije i Turske da popune vakuum.

Sukob na evropskom tlu

Evropska unija takođe pokušava da smiri strasti. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenjuje da su poslednji izveštaji iz zone konflikta u Nagorno-Karabahu "ozbiljno zabrinjavajući".

- Vojna akcija mora da se zaustavi pod hitno, kako bi se izbegla dalja eskalacija. Trenutni i bezuslovni povratak pregovorima je jedni put napred -poručio je Mišel. EU pokušava da ostane neutralna. Obe države su povezane sa njom preko sporazuma o partnerstvu. Nijedna država EU nije priznala nezavisnost Nagorno-Karabaha, iako njegovo stanovništvo u najvećoj meri čine etnički Jermeni. Ukoliko bi EU podržala jednu od strana, navukla bi na sebe gnev druge a sa njom i nekog od moćnijih saveznika.

Opasnost po cevovode

Ali, nije samo to u pitanju već, veliku ulogu ovde igra i gas. Za Evropu su stabilnost i sigurnost na Južnom Kavkazu važni iz energetskih razloga. Cevovod Baku-Tbilisi-Džejhan i cevovod Južni Kavkaz - oba izuzetno značačajna za evropske energetske potrebe - prolaze u krugu od nekoliko kilometara od Nagorno-Karabaha. Svako veće izbijanje rata odmah bi i cevovodu predstavljao pretnju. U vreme kada Evropa pokušava da se odmakne od ruske energije, stabilnost i rad ovih cevovoda je od vitalnog značaja. Za nekoliko godina Južni gasni koridor delovaće kroz isti region. Kada započne transport gasa sa Kaspijskog mora u Evropu, zauvek će promeniti energetsku mapu regiona. A kako to ne bi odgovaralo Rusiji, čini se da ona ima još razloga zbog kojih joj sukob na Kavkazu ide na ruku.

Jasno je dakle da novi sukob na evropskom tlu može da bude samo još jedan problem za EU, naročito dok se bori sa unutrašnjim previranjima, pandemijom korone, Bregzitom, itd. Čini se da je u situaciji sa Nagorno-Karabahom potrebno više od uobičajenih poziva na deeskalaciju sukoba. Radi se o izuzetno zapaljivom regionu u kojem bi rat mogao da umeša i druge države.

Izvor: www.blic.rs

Stara taktiko još daje rezultate-udariš prvog i poslednog pa onda redom  :udri udrii

Као што сам најавио...


Ким Кардашиан:
https://twitter.com/KimKardashian/status/1310278058130247681 (https://twitter.com/KimKardashian/status/1310278058130247681)

Јерменски кокус у америчком Конгресу:
https://anca.org/armenian-caucus/ (https://anca.org/armenian-caucus/)

Јерменски лоби:
https://cqrcengage.com/anca/app/write-a-letter?2&engagementId=509436 (https://cqrcengage.com/anca/app/write-a-letter?2&engagementId=509436)

Мало фотографија које круже Америком:


Ко год је решио да нападне Јермене уочи америчких избора је идиот. Азербејџан је већ изгубио рат, само још неко треба да им јави.

Fazan, molim te da postavljaš fotografije po pravilniku.

Kako je Nagorno-Karabah postao bure baruta
I.Z.K. 27.09.2020.

Novi smrtonosni sukob desio se u zapaljivom regionu Nagorno-Karabah. Jermenija i Azerbejdžan jedan drugog optužuju da je prvi počeo.

Novi sukobi predstavljaju prvi veći konflikt od 2016. između dva suseda zbog oblasti koja se nalazi u sklopu Azerbejdžana, ali je uglavnom naseljena Jermenima. Dve strane su upletene u spor još od pada Sovjetskog Saveza, a ranije ove godine su imali druge sukobe oko granice. Iako se već vekovima oko ovog regiona sukobljavaju hrišćanski i muslimanski narodi, sukobi u Nagorno Karabahu imaju koren u odlukama koje je još u vreme SSSR, doneo Josif Staljin i Kavkaski Biro (Kavbiro) za vreme sovjetizacije Zakavkazja.

Staljin je bio vršilac dužnosti komesara za nacionalnosti Sovjetskog Saveza tokom ranih 1920-ih, ogranka vlade pod kojim je stvoren Kavbiro. Posle ruske revolucije 1917. godine, teritorija Karabah je postala deo Zakavkaske demokratske federativne republike, ali se to ubrzo rastvorilo u zasebne jermenske, azerbejdžanske i gruzijske države. Tokom naredne dve godine (1918–1920), došlo je do niza kratkih ratova između Jermenije i Azerbejdžana u nekoliko regiona, uključujući Karabah. U julu 1918. godine, prva jermenska skupština Nagorno-Karabaha proglasila je region samoupravom i stvorila Nacionalni savet i vladu. Kasnije su osmanske trupe ušle u Karabah, naišavši na oružani otpor Jermena.

Posle poraza Osmanskog carstva u Prvom svetskom ratu, britanske trupe okupirale su Karabah. Britanska komanda privremeno je potvrdila Hosrov-bega Sultanova (kojeg je imenovala azerbejdžanska vlada) za generalnog guvernera Karabaha i Zangezura, do konačne odluke Pariske mirovne konferencije. Odluci su se usprotivili Karabaški Jermeni. U februaru 1920. godine, Nacionalni savet Karabaha preliminarno je pristao na azerbejdžansku jurisdikciju, dok su Jermeni na drugim mestima u Karabahu nastavili gerilske borbe, nikada ne prihvatajući sporazum. Sam sporazum ubrzo je poništila Deveta skupština Karabaha, koja je u aprilu proglasila uniju sa Jermenijom.

Dogovor sa Turskom

U aprilu 1920, dok je azerbejdžanska vojska bila zauzeta u Karabahu boreći se sa lokalnim jermenskim snagama, Azerbejdžan su preuzeli boljševici. 10. avgusta 1920, Jermenija je potpisala preliminarni sporazum sa boljševicima, pristajući na privremenu boljševičku okupaciju ovih područja dok se ne postigne konačno rešenje. Sledeće godine 1921. Jermeniju i Gruziju takođe su zauzeli boljševici koji su, da bi privukli javnu podršku, obećali da će dodeliti Karabah Jermeniji, zajedno sa regionima Nahčivanom i Zangezurom.

Međutim, Sovjetski Savez je takođe imao dalekosežne planove u vezi sa Turskom, nadajući se da će je privući kao saveznika ako učini ustupak muslimanskom Azerbejdžanu. Zato je Sovjetski Savez pristao na podelu pod kojom će Zangezur pasti pod kontrolu Jermenije, dok će Karabah i Nahčivan biti pod kontrolom Azerbejdžana. Veruje se da bi boljševici ostavili Karabah u sastavu Jermenije, da nije bilo Turske. Kao rezultat, Autonomna oblast Nagorno-Karabah je postao deo Azerbejdžana u SSSR 7. jula 1923.

Eskalacija u rat

Međutim, Jermenija i Azerbejdžan su se i dalje svađali oko teritorije. Veliki sukob dve strane je započeo 1988. godine, kada su Karabaški Jermeni zahtevali da se Karabah prebaci iz sovjetskog Azerbejdžana u sovjetsku Jermeniju. Sukob je početkom 90-ih eskalirao u rat punih razmera. Prekid vatre, koji je potpisan 1994. godine, uglavnom je stavio tačku na sukob u celom obimu, međutim, mirovni pregovori posredovani od Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država propali su 2010. godine.

Azerbejdžan je ponovio pretnje da će silom vratiti kontrolu nad regionom. Iako je region proglasio nezavisnost, u velikoj meri se oslanja na jermensku podršku i Jermenija je uvek govorila da će vojno braniti teritoriju. Poslednji put su se sukobili 2016. godine kada je poginulo ukupno 30 vojnika - 12 azerbejdžanskih i 18 jermenskih.

Izvor: www.blic.rs

Predsednik Nagorno-Karabaha potvrdio - Ankara zvanično umešala prste!
Novosti onlajn nedelja, 27. 09. 2020.

PREDSEDNIK nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Arutjunjan izjavio je da je azerbejdžanska vojska prilikom napada koristila turske avione F-16 koji su se već mesec dana nalazili u Azerbejdžanu za potrebe vojnih vežbi.

Kako je kazao, samim tim Azerbejdžan tokom napada na Nagorno-Karabah koristi najsavremenije naoružanje kojim raspolaže turska vojska. Arutjunjan je takođe naveo i da je tokom napada desetine jermenskih vojnika poginuli, a pored toga, poginuli su i civili.

- Desetine vojnika je poginulo, na desetine je ranjeno. Povređeni su i civili, a i među građanima ima ubijenih - rekao je predsednik tokom obraćanja javnosti.

Što se tiče situacije na terenu, Arutjunjan je konstatovao da su pojedini položaji izgubljeni i to uglavnom na južnom krilu i u pravcu grada Tališ.

Izvor: www.novosti.rs

SAD osudile eskalaciju nasilja između Azerbejdžana i Jermenije
Tanjug 28.09.2020.

SAD su večeras osudile eskalaciju nasilja između Azerbejdžana i Jermenije u sukobu oko Nagorno-Karabaha, i pozvale obe strane da trenutno obustave neprijateljstva.

Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo da trenutno prekinu s nasiljem, kao i s retorikom ili postupcima koji bi dodatno produbili tenzije, preneo je Rojters. U saopštenju se dodaje i da bi bilo kakvo mešanje drugih zemalja u eskalirajuće nasilje neće biti od pomoći.

Izvor: www.blic.rs

Kontranapad Jermena: Zarobljeno 11 vojnih vozila, povraćen deo teritorije
Novosti online nedelja, 27. 09. 2020.

U KONTRANAPADU Jermena povraćen deo teritorije, zarobljeno 11 vozila.

https://youtu.be/i4h8yahmxVc

Azerbejdžan je prema podacima čelnika Nagorno Karabaha izgubio najmanje – 5 helikoptera, 27 dronova, 13 tenkova i transportera i dva inžinjerska vozila. Čelnik Nagorno Karabaha ističe da su neprijatelji pretrpeli velike gubitke, da su stotine su izbačene iz stroja.

Jermenske snage su ranije tokom dana izgubile neke položaje u Nagorno Karabahu. Upotrebljene su desetine oklopnih jedinica.

Izvor: www.novosti.rs

Poređenje vojnih snaga, i još nekih parametara, urađeno pre mesec dana.

https://youtu.be/uuZ0-qng8WE

Izveštaj Southfronta oo pre 5 dana o prebacivanju Sirijaca u Azerbejdžan.

https://youtu.be/FHBj3bKYl18

Jermenija: Oko 200 azerbejdžanskih vojnika ubijeno, sukobi se nastavljaju


Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan izjavio je da je azerbejdžanska vojska u sukobima u Nagorno-Karabahu pretrpela velike gubitke – ubijeno je oko 200 vojnika, uništeno oko 30 jedinica vojne tehnike i oko 20 bespilotnih letelica.

Prema njegovim rečima, situacija na terenu je kao i ranije, sukobi se nastavljaju na severu i jugu teritorije.

„Borbe se i dalje vode, protivnik je pretrpeo velike gubitke, oko 200 vojnika je ubijeno, oko 30 oklopnih vozila uništeno i oko 20 bespilotnih letelica oboreno“, precizirao je.
Što se tiče jermenske strane, Ovanisjan kaže još uvek bilans nije u potpunosti precizan – od oko 100 ranjnih nekoliko desetina je prebačeno u Jerevan na lečenje, dok su ostali smešteni u lokalnim bolnicama.

Prethodno je Ministarstvo odbrane nepriznate države Nagorno-Karabah saopštilo da je tokom sukoba sa snagama Azerbejdžana poginulo 17 jermenskih vojnika, dok je preko 100 ranjeno.


Azerbejdžan uveo ratno stanje u nekoliko regiona države

Parlament Azerbejdžana doneo je odluku da uvede ratno stanje u nekoliko gradova i regiona države, prenose mediji.


Jermenija razmatra mogućnost priznavanja nezavisnosti Nagorno-Karbaha

Jermenija razmatra mogućnost priznavanja nezavisnosti Nagorno-Karbaha, izjavio je premijer te zemlje Nikol Pašinjan.

Kako je rekao, to pitanje je neophodno veoma ozbiljno razmotriti i sprovesti javnu debatu. Takođe je rekao i da je trenutno prerano govoriti o konkretnoj situaciji u Nagorno-Karabahu.

„Naša vojska kaže da je situacija napeta, ali je rano davati precizniju prognozu situacije“, rekao je.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan pozvao je telefonom ruskog lidera Vladimira Putina, saopšteno je iz Kremlja.

Tokom razgovora lideri su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog situacije u Nagorno-Karabahu.

Ocenili su i da je neophodno preduzeti sve napore kako se situacija ne bi izmakla kontroli, što podrazumeva obustavu svih borbenih dejstava.


Narogno-Karabah: U sukobima poginulo 17 jermenskih vojnika, preko 100 ranjeno

Ministarstvo odbrane nepriznate države Nagorno-Karabah saopštilo je da je tokom sukoba sa snagama Azerbejdžana poginulo 17 jermenskih vojnika, dok je preko 100 ranjeno.

Zamenika ministra odbrane Artur Sarkisjan nije precizirao da li se radi o vojnim licima ili o civilima.

Prethodno je saopšteno da su i Jermenija i Azerbejdžan uvele ratno stanje zbog sukoba na teritoriji Nagorno-Karabaha.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009271123468839-jermenija-proglasila-ratno-stanje/)

Премијер Јерменије: Пред нашом војском је само један задатак – да победи
27.09.2020.

Премијер Јерменије Никол Пашињан састао се са руководством оружаних снага те земље и том приликом изјавио да пред њима стоји само један задатак – да победе.

„Наше оружане снаге имају само један задатак, а то је да победе. Цео јерменски народ, као и увео, је уз војску“, рекао је он. Током састанка војно руководство упознало је Пашињана са тренутном ситуацијом на терену, као и на одлуке које је јерменска војска донела како би обуздала напад азербејџанских снага.

Истовремено, огласио се и председник непризнатог Нагорно-Карабаха Араик Арутјуњан који је рекао да је преко 10.000 добровољаца изразило жељу да се прикључи борбама. Према његовим речима, тренутно помоћ добровољаца није неопходна, будући да је војска у сарадњи са резервистима у стању да се избори са свим задацима.

Izvor: www.sputniknews.com

Premijer Jermenije: Pred našom vojskom je samo jedan zadatak – da pobedi


Premijer Jermenije Nikol Pašinjan sastao se sa rukovodstvom oružanih snaga te zemlje i tom prilikom izjavio da pred njima stoji samo jedan zadatak – da pobede.

„Naše oružane snage imaju samo jedan zadatak, a to je da pobede. Ceo jermenski narod, kao i uveo, je uz vojsku“, rekao je on.
Tokom sastanka vojno rukovodstvo upoznalo je Pašinjana sa trenutnom situacijom na terenu, kao i na odluke koje je jermenska vojska donela kako bi obuzdala napad azerbejdžanskih snaga.

Istovremeno, oglasio se i predsednik nepriznatog Nagorno-Karabaha Araik Arutjunjan koji je rekao da je preko 10.000 dobrovoljaca izrazilo želju da se priključi borbama.

Prema njegovim rečima, trenutno pomoć dobrovoljaca nije neophodna, budući da je vojska u saradnji sa rezervistima u stanju da se izbori sa svim zadacima.


Iran je pozvao Jermeniju i Azerbejdžan na hitan prekid sukoba oko Nagorno-Karabaha

Iran je pozvao Jermeniju i Azerbejdžan na hitan prekid sukoba oko Nagorno-Karabaha, rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Saed Katibzadeh i izrazio spremnost Teherana da pomogne u uspostavljanju primirja.
Iran pažljivo prati konflikt sa zabrinutošću i poziva na hitno okončanje konflikta i početak razgovore između dve zemlje, rekao je Katibzadeh.

On je kazao da je Teheran spreman da upotrebi sve svoje kapacitete da pomogne kako bi počeli razgovori između dve strane, prenosi Rojters.


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao namomentalnu obustavu borbenih dejstava

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je Jerevan i Baku da momentalno obustave borbena dejstva i da se vrate za pregovarački sto.

On je osudio primenu sile i izrazio žaljenje što među stradalima ima i civila.

Gutereš je najavio i da će se uskoro čuti i sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom, kao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009271123468839-jermenija-proglasila-ratno-stanje/)

Predsednik Nagorno-Karabaha: Turski avioni učestvovali u napadu


Predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Arutjunjan izjavio je da je azerbejdžanska vojska prilikom napada koristila turske avione F-16 koji su se već mesec dana nalazili u Azerbejdžanu za potrebe vojnih vežbi.

Kako je kazao, samim tim Azerbejdžan tokom napada na Nagorno-Karabah koristi najsavremenije naoružanje kojim raspolaže turska vojska.

Arutjunjan je takođe naveo i da je tokom napada desetine jermenskih vojnika poginulo, a pored toga, poginuli su i civili.

„Desetine vojnika je poginulo, na desetine je ranjeno. Povređeni su i civili, a i među građanima ima ubijenih“, rekao je predsednik tokom obraćanja javnosti.

Što se tiče situacije na terenu, Arutjunjan je konstatovao da su pojedini položaji izgubljeni i to uglavnom na južnom krilu i u pravcu grada Tališ.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009271123468839-jermenija-proglasila-ratno-stanje/)

Opet Tramp "spasava": Rešićemo to


Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD pokušati da zaustave nasilje koje je buknulo u nedelju između Jermenije i Azerbejdžana.

"Veoma pomno gledamo na to. Imamo puno dobrih odnosa u tom regionu. Videćemo da li to možemo da zaustavimo", rekao je Tramp u nedelju uveče na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.



Sirijski borci umešani u sukob?


Jermensko Ministarstvo odbrane saopštilo je večeras da proverava izveštaje o tome da se borci iz Sirije navodno bore na strani Azerbejdžana u sukobu sa snagama samoproglašene autonomne oblasti Nagorno Karabaha s većinskim jermenskim stanovništvom.

Kako prenosi Rojters, Hikmet Hajijev, spoljnopolitički saradnik azerbejdžanskog predsednika, odbacio je takve navode koje je iznela Sirijska opservatorija za ljudska prava, nevladina organizacija sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Hajijev je rekao da su takvi izveštaji "besmislica".


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738876)
izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738809)

"Ratno stanje ne znači mobilizaciju"


Proglašavanje ratnog stanja u Azerbejdžanu ne podrazumeva mobilizaciju širom zemlje, kaže portparol azerbejdžanske državne službe za mobilizaciju i regrutaciju.

On je objasnio da je proglašeno ratno stanje u Azerbejdžanu, ali da nije objavljena opšta mobilizacija, prenosi TASS.

"Ako bude potrebno, prema trenutnim zakonima, rezervisti će biti pozvani da učestvuju u merama za osiguravanje odbrane i bezbednosti zemlje", rekao je on.


"Jermenske snage ubile petočlanu porodicu"

Pet članova iste porodice ubijeno je u granatiranju jermenskih snaga, saopštilo je Generalno tužilaštvo Azerbejdžana.

Najavljeno je pokretanje krivičnog postupka protiv Jermenije zbog smrti civila, prenosi Raša Tudej.

"Stanovnik sela Gashalti i četiri člana njegove porodice ubijeni su u granatiranju od strane jermenskih oružanih snaga“, izjavili su tužioci.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738853)
izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1738773)

Borbena dejstva u Nagorno-KarabahuNagorno-Karabah dan posle: Borbe se nastavljaju


Borbe u Nagorno-Karabahu trajale su i tokom noći, a nastavile su se i jutros. Vlasti nepriznate republike Nagorno-Karabah kažu da su uspeli da povrate položaje koje su prethodno izgubili. Obe strane tvrde da su nanele nove gubitke protivniku.

„Tokom noći su nastavljena intenzivna borbena dejstva na južnom, jugo-istočnom i severnom pravcu linije fronta. Jedinice vojske Karabaha su tokom kontranapada nanele velike gubitke protivniku u živoj sili i vojnoj tehnici“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane nepriznate republike Karabah.

Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan opovrgao je saopštenja azerbejdžanske strane o velikim gubicima jermenskih snaga u Karabahu.

Ministarstvo odbrane Karabaha izvestilo je o 31 poginulom iako su se u medijima pojavili izveštaji, uz pozivanje na azerbejdžansko Ministarstvo odbrane, o tome da na jermenskoj strani navodno ima na stotine poginulih.

„Tokom noći nastavljene su borbe a naše oružane snage su ostvarile zavidne uspehe. Situacija nije mirna, borbe se nastavljaju i na nekim tačkama se vode praktično artiljerijski dueli. Informacije azerbejdžanske strane o gubicima naše vojske ne odgovaraju stvarnosti“, napisao je Ovanisjan.

Jermenska strana navodi i da je Azerbejdžan koristio tešku artiljeriju i da su od ranog jutra krenuli u napad.

Iz Bakua, pak, tvrde da jermenske snage napadaju grad Terter.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Јерменија је чланица Организације Уговора о колективној безбедности (CSTO), заједно са Русијом, Белорусијом, Казахстаном, Киргистаном и Таџикистаном. Све док се борбе воде око Нагорно-Карабаха и Јерменија није директно угрожена, Русија може да буде неутрална. Оног тренутка када дође до угрожавања Јерменије, Русија мора да се укључи. Уколико то не би урадила, потпуно би изгубила кредибилит и поставило би се питање сврхе CSTO.

Колективне снаге за брзу реакцију (Collective Rapid Reaction Force) имају у свом саставу две ваздушно-десантне дивизије и две самосталне ваздушно-десантне бригаде.

Јерменија нема излаз на море, али азербејџанско море је Каспијско језеро. Једина веза са отвореним морем је кроз Русију, преко Волге и Неве. Нисам сигуран да су ти пловни путеви уопште отворени за међународни саобраћај. У том смислу је Србија више поморска земља него што је то Азербејџан.

Што се тиче ваздухопловства, Јерменија има само 4 Су-30, али ту зе налази и ескадрила са 18 руских Миг-29. Азербејџан има 12 Миг-29 и 5 Миг-21 (ако још увек лете). Оно што се у видео не помиње је азербејцанска инвестиција у беспилотне летелице.

Broje se mrtvi; UN traže hitnu obustavu vatre


U regionu Nagorno-Karabaha u toku su žestoke borbe jermenske i azerbejdžanske vojske. U obe zemlje proglašeno je ratno stanje.

Poginulo je 17 jermenskih vojnika, a ranjeno više od 100. Ujedinjene nacije pozvale su obe strane da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima. Trenutni prekid sukoba traže Moskva, Vašington i Brisel, dok Ankara optužuje Jermeniju i najavljuje punu podršku Azerbejdžanu, prenosi RTS.

Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da su u Nagorno-Karabahu u sukobima sa Azerbejdžanom ubijena 32 Jermena. Ministarstvo je prethodno objavilo imena 16 poginulih vojnika i uputila saučešće porodicama poginulih.

Vlasti regiona Nagorno-Karabah potvrdile su danas da je 15 vojnika ubijeno.

Obe strane su u toj oblasti rasporedile teško naoružanje, saopštilo je jermensko Ministarstvo odbrane. Portparol tog Ministarstva Artsrun Ovanisjan napisao je na svom Fejsbuku da su se borbe nastavile i tokom noći i da su oružane snage Jermenije ostvarile značajan uspeh, ali da prekida vatre nije bilo, prenosi Tass.

Sa druge strane, Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske snage jutros gađale grad Terter u Azerbejdžanu, u blizini regiona Nagorno-Karabah i upozorile da će biti preduzete recipročne mere.

Iz kancelarije azerbejdžanskog tužilaštva juče je saopšteno da je petoro članova jedne porodice stradalo u granatiranju sa strane Jermenije, prenosi Rojters.


Grčka spremna da doprinese deeskalaciji u Nagorno Karabahu

Grčka je osudila stradanje stanovništva u Nagorno-Karabahu i izrazila spremnost da pomogne u smanjenju tenzija između Jermenije i Azerbejdžana.

Šef diplomatije Grčke Nikos Dendijas razgovarao je telefonom sa jermenskim kolegom Zograbom Mnacakanijanijem.

Grčka je ranije izrazila zabrinutost zbog nove eskalacije neprijateljstava između Jermenije i Azerbejdžana i pozvala na suzdržanost, momentalni prekid neprijateljstava i povratak za pregovarački sto.


Guteres: Hitno obustavite borbe

Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je azerbejdžanske i jermenske snage da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, saopštio je njegov portparol Štefan Dižarik.

Kako je naveo, Guteres poziva strane da "hitno obustave borbe, smanje tenzije i vrate se suštinskim pregovorima bez odlaganja".

Trenutni prekid sukoba traže Moskva, Vašington i Brisel. Najvažnije je da utihne oružje, da se obe strane vrate pregovorima i traže diplomatsko i političko rešenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738892)

Munjeviti noćni kontranapad Jermena: Armija Nagorno-Karabaha povratila izgubljene položaje, naneli gubitke neprijatelju
Novosti online ponedeljak, 28. 09. 2020.

MINISTAR odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah objavilo je da su preko noći povraćeni izgubljeni položaji na liniji fronta.

- Tokom noći su nastavljena intenzivne operacije u južnom, jugoistočnom i severnom delu linije fronta. Jedinice odbrambene vojske (armija Nagorno-Karabaha) su tokom kontranapada nanele velike gubitke neprijatelju - navodi se u saopštenju koje prenosi RIA Novosti.

Zvanično je najmanje 16 vojnika i nekoliko civila poginulo u nažešćim sukobima između Jermenije i Azerbejdžana od 2016. godine, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost na južnom Kavkazu, koji predstavlja koridor za cevovode kroz koje nafta i gas stižu do svetskih tržišta. Sukobi između dve bivše sovjetske republike izbili su juče ujutru oko Nagorno-Karabaha, koji je proglasio otcepljenje od Azerbejdžana 90-tih godina.

Vlada Jermenije proglasila je ratno stanje i opštu mobilizaciju zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu, a isto je učinio i Azerbejdžan.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/7whmMhUOH9o

Azerbejdžanski dronovi ...



https://youtu.be/mNIb55B8lBg

Kontradiktorne tvrdnje o poginulima
Blic 28.09.2020.

Oružane snage Jermenije su prvog dana kontraofanzive azerbejdžanske vojske pretprele velike gubitke – ima preko 550 poginulih i ranjenih, saopštilo je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane. Jermenska strana navodi da je tokom noći poginulo još 15 vojnika i da u jermenskim redovima poginulih ima ukupno 31.

Istovremeno, predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan izjavio je da je azerbejdžanska vojska pretrpela velike gubitke i da je ubijeno oko 200 azerbejdžanskih vojnika, ali druga strana se nije oglašavala povodom ovih navoda.

Ovaj region je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga kontrolišu etnički Jermeni. Kada se odvojio 1990. godine, poginule su hiljade ljudi. Azerbejdžanski predsjednik Ilham Alijev izjavio je da je uveren da će država povratiti kontrolu nad tom oblašću. U delovima Azerbejdžana je zbog nasilja proglašeno ratno stanje, kao i u Jermeniji i Nagorno-Karabahu.

Izvor: www.blic.rs

Baku objavio snimak uništavanja jermenskih tenkova


Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane objavilo je na Jutjubu video-snimak napada na jermenske tenkove u Nagorno-Karabahu.

„Još dva tenka oružanih snaga Jermenije uništila je paljba naših jedinica“, navodi se u opisu videa.

U Nagorno-Karabahu juče su izbili novi sukobi, a Baku i Jerevan se međusobno optužuju za pokretanje borbenih dejstava. Takođe, značajno se razliku i podaci dve strane o broju poginulih i ranjenih u protivničkim redovima.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123474356-baku-objavio-snimak-unistavanja-jermenskih-tenkovavideo/)

https://youtu.be/VUxpHGl4SHI

Jerevan: Azerbejdžanska vojska nastavlja sa artiljerijskom paljbom


Predstavnik za medije jermenskog Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan je na brifingu za novinare optužio Azerbejdžan da su nastavili sa artiljerijskom vatrom po naseljima u regionu Nagorno-Karabaha.

„Upravo sada u toku je artiljerijski napad na grad Martakert“, naveo je on, dodajući da se civilno stanovništvo za sada ne evakuiše.

On je izneo i nove podatke o broju ranjenih među pripadnicima snaga nepriznate republike Nagorno-Karabah  – 200. Jedan broj ranjenih prebačen je u bolnice u Jerevanu, dodao je on.

S druge strane, Državno tužilaštvo Azerbejdžana iznelo je podatke o broju ranjenih civila. Prema njihovim navodima taj broj je dostigao 26.

Borbe su nastavljene i tokom noći i jutros.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123474477-jerevan-azerbejdzanska-vojska-nastavlja-sa-artiljerijskom-paljbom/)

https://youtu.be/ynN3sXMWETY

30 godina konflikta: "To se nije desilo od devedesetih"


Artiljerija, helikopteri, mobilizacija… Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje dok traju žestoke borbe za Nagorno-Karabah.

To bi mogla da bude najjača eskalacija od rata za sporni region devedesetih godina, prenosi Dojče vele.

U centru Jerevana se skupljaju ljudi spremni da idu na front, prenosi dopisnik DW sa lica mesta. U nedelju je premijer te zemlje Nikol Pašinjan objavio da su oborena dva azerbejdžanska vojna helikoptera i tri bespilotne letelice, kao i da su uništena tri tenka.

Nije bilo moguće nezavisno utvrditi da li je to delovala jermenska armija ili pobunjenici u samoproglašenoj Republici Nagorno-Karabah, oblasti koja se zvanično nalazi u Azerbejdžanu, ali je pod kontrolom tamošnjih Jermena.

Tokom noći i u ponedeljak nastavljena je razmena artiljerijske vatre. Prema zvaničnicima obe zemlje i izvorima iz redova pobunjenika, u dva dana je stradalo najmanje 46 osoba, među kojima ima i civila.


"Na ivici totalnog rata“

Prema pobunjenicima, azerbejdžanska vojska je bombardovala region u nedelju ujutru, posebno glavni grad oblasti Stepanakret. "Tako nešto se nije desilo od devedesetih“, kaže dopisnica nemačkog javnog servisa ARD Silvija Šteber za DW.

Ministarstvo odbrane u Bakuu je pak saopštilo da je u pitanu "kontra-ofanziva kako bi se zaustavili jermenske vojne aktivnosti i osigurala bezbednost stanovništva“.

U obe zemlje je proglašeno ratno stanje i počela je mobilizacija. "Na ivici smo totalnog rata u Južnom Kavkazu koji bi mogao da ima nepredvidive posledice“, napisao je premijer Pašinjan na Tviteru. "Spremni smo za taj rat.“

Novinarka Šteber kaže da Rusija i Turska, podržavajući Jermeniju odnosno Azerbejdžan, raspiruju konflikt dve bivše sovjetske republike. „Rukovodstvo Azerbejdžana možda ima više motivacije da sukob eskalira jer ima snažnu podršku Turske. Sa druge strane, uvoz ruskog oružja u Jermeniju znači da će se sukob verovatno nastaviti“, navodi ona.

"Tenzije traju godinama“, kaže Šteber. "Obe strane su u lošoj ekonomskoj i političkoj situaciji i obe vlasti pokušavaju da okupe narod iza sebe. Koriste svaki povod da skrenu pažnju sa domaćih problema.“

Nemački šef diplomatije Hajko Mas pozvao je obe strane da „odmah prekinu borbena dejstva i posebno granatiranje sela i gradova“.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738980)

Jedan snimak sa Azerbejdžanske strane.

https://youtu.be/qfeRdzbfp98

Azerbejdžan proglasio delimičnu mobilizaciju
Jermenija bi mogla da traži nabavku oružja od Rusije"


Azerbejdžan proglasio delimičnu mobilizaciju. Pozvan je odrežen broj vojnih rezervista, prenele su agencije. "Azerbejdžasnki predsednik Ilham Alijev potpisao jeukaz o delimičnoj mobilizaciji", saopšteno je iz njegovog kabineta.

Broj civilnih žrtava u sukobima porastao je za poslednja 24 sata na 26, izjavio je glavni azerbejdžanski tužilac za Sputnjik internešenel. "Jermenija je nastavila napade na civile, huće, infrastrukturne projekte, bolnice, škole, vrtiće, kršeći Ženevsku konvenciju. Namerno se za napad biraju gusto naseljena područja", rečeno je iz kancelarije azerbejdžanskog državnog tužioca.

Na desetine tela azerbejdžanskih vojnika završilo je na teritoriji pod kontrolom jermenskih snaga nakon oslobađanja ranije izgubljenih položaja na liniji fronta, rekla je u ponedeljak portparolka ministarstva odbrane Šušan Stepanjan.

"Kao rezultat oslobađanja niza ranije izgubljenih položaja od strane jedinica odbrambene vojske Arcaha, nekoliko desetina tela neprijateljskih vojnika završilo je na jermenskoj strani - napisala je Stepanjan na Fejsbuku.

Oglasilo se jermensko ministarstvo odbrane, koje je na svoj Tviter nalog postavilo snimak napada teškom artiljerijom na njihovu teritoriju. "Naša strana nije pretrpela pvelike posledice", stoji između ostalog u opisu snimka.

Iz Jermenije je jutros saopšteno da bi mogli od Rusije da zatraže nabavku oružja, ukoliko za to bude bilopotrebe, ali je takođe istaknuto i da za sada nema govora o zahtevu da se Rusija umeša u rešavanje sukoba.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738956)

Prema izveštajima i snimcima Jermena, Azeri su u borbu ubacili i VBR TOS-1.

https://youtu.be/1mp1mgAjYsI

Ambasador Jermenije u Moskvi: Džihadisti iz Sirije ratuju u Karabahu


Armenijski ambasador u Rusiji Vardan Toganijan pozvao je OEBS da hitno reaguje zbog situacije u Nagorno Karabahu.

Ambasador Jermenije u Moskvi izjavio da džihadisti iz Sirije ratuju u Karabahu. On je za RIA Novosti rekao da džihadisti, koje je Turska prebacila iz Sirije u Azerbejdžan, već učestvuju u ratnim dejstvima u Nagorno-Karabahu. "Prema našim informacijama, Turska je nedavno rasporedila 4.000 militanata iz Sirije u Azerbejdžan. Oni već učestvuju u borbama... Obučeni su u terorističkim kampovima i prebacuju ih na front", rekao je ambasador Vardan Toganijan.

Iran zatražio od Jermenije i Azerbejdžana da se angažuju kako bi došlo do prestanka vatre. Iranski ministar spoljnih poslova telefonski je razgovarao sa zaraćenim stranama kojima je iskazao zabrinutost zbog tenzija u regionu Nagorno Karabaha i izrazio spremnost iranske strane za posredovanjem. "Iran je spreman da uloži sve svoje kapacitete da bi se došlo do mira i stišavanja tenzija", saopštio je Zarif.

Zvanični Peking izražava nadu da će se sukobljen strane uzdržati od daljih sukoba i uložiti naporekako bi se situacija smirila.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738956)

Kim KardašijanKim Kardašijan o sukobima u Nagorno-Karabahu: Ima poruku i za Tursku


Američka rijaliti zvezda Kim Kardašijan, čija je porodica poreklom iz Jermenije, oglasila se povodom sukoba u Nagorno-Karabahu i pozvala Azerbejdžan da obustavi „ofanzivnu upotrebu sile“ protiv jermenskog naroda.

Kim Kardašijan je, u seriji tvitova, pozvala i Vašington da obustavi vojnu pomoć Bakuu.

​Supruga repera Kanje Vesta imala je poruku i za Tursku, kojoj je poručila da „prekine da šalje oružje i borce“ u zonu sukoba u znak podrške azerbejdžanskoj strani.

Kim Kardašijan je, takođe, pozvala međunarodnu zajednicu da preduzme „političke i diplomatske mere kako bi se sprečila nepotrebna eskalacija i tragedija“.

​„Jermenija je žrtva ničim izazvanim napadima Azerbejdžana“, smatra Kim Kardašijan, navodeći da napade prati i „predvidljiva kampanja dezinformacija“.

​„Azerbejdžan, sem u slučaju ratne propagande, blokira društvene mreže“, tvrdi Kim Kardašijan.


izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123474546-kim-kardasijan-o-sukobima-u-nagorno-karabahu-ima-poruku-i-za-tursku/)

Prva noć u prestonici Karabaha: Civili u skloništima, bez sirene za vazdušni napad


U Nagorno-Karabahu obnovljeni su sukobi i borbe od juče ujutro praktično ne prestaju. Stanovnici Stepanakerta, prestonice tog regiona, prvu noć proveli su u skloništima. Ipak, sirena za vazdušnu opasnost nije bilo.

„Tokom noći u Stepanakertu, gde su aktuelne mere zatamnjenja i u gradu skoro da nema osvetljenog prozora, radila je samo prodavnica vojnog naoružanja i opreme“, navodi dopisnik Sputnjik Jermenija.


[attachment=1]


Vlasnik objašnjava da je prodavnica otvorena dvadeset četiri sata, ne samo zbog toga što je njegova roba sada neophodna, već zato što se radnja nalazi ispod stambene zgrade i u slučaju napada ljudi se mogu tu sakriti.

Prva ratna noć u glavnom gradu Karabaha je prošla bez sirena. Do kasno u noć se u gradu čula kanonada iz pravca Askerana, linije fronta koja je najbliža Stepanakertu.

Sredinom noći se sve stišalo.

Podsetimo, 27. septembra su naselja i vojni delovi u Karabahu podvrgnuti intenzivnom artiljerijskom napadu sa azerbejdžanske strane. Zatim su tenkovske jedinice prešle u ofanzivu u severnom, južnom i jugoistočnom pravcu.

Trenutno se nastavljaju borbena dejstva protivnika.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123474214-prva-noc-u-prestonici-karabaha-civili-u-sklonistima-bez-sirene-za-vazdusni-napad/)

Azerbejdžanska bespilotna letelica oborena kod jermenskog grada


Jermenska strana objavila je video-snimak na kojem se vidi oborena bespilotna letelica azerbejdžanskih oružanih snaga.

Kako se navodi, reč je o dronu turske proizvodnje "Bajraktar“ čije su ostaci bili rasuti po polju. Lokalno stanovništvo je sakupilo ostatke.

Dron je oboren juče kod jermenskog grada Vardenis, prenosi Sputnjik.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738990)



https://youtu.be/fMrWEjeHNL8

Azerbejdžan negira da je Turska poslala avione i džihadiste iz Sirije kao ispomoć


Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev negirao da je Turska poslala vojnike iz Sirije u Azerbejdžan kao ispomoć u sukobu sa jermenskom vojskom u Nagorno-Karabahu.

Ambasador Jermenije u Rusiji izjavio je ranije da je Turska poslala oko 4.000 boraca iz severne Sirije u Azerbejdžan kako bi pomogli Azerbejdžanu u borbama, prenosi Rojters.

"Glasine o raspoređivanju vojnika iz Sirije u Azerbejdžan su još jedna provokacija jermenske strane i potpuna besmislica", rekao je savetnik predsednika Hikmet Gadžijev.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738994)

Makron zabrinut zbog sukoba u regionu Nagorno Karabahu


Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio zabrinutost zbog sukoba u regionu Nagorno Karabah, tokom razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim. Iz kancelarije Alijeva je saopšteno da je azerbejdžanski predsednik francuskom kolegi preneo da njegova zemlja sprovodi kontraofanzivu, kao odgovor na napad Jermenije, kao i da je na Jermeniji da odluči kako će taj sukob okončati.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1738956)

Dejstva po azerbejdžanskim trupama ...



https://youtu.be/pK7hw17cH5E

Dejstva po jermenskim trupama ...



https://youtu.be/sfjpsSVdC3U

Prvi komentar Kremlja o Nagorno-Karabahu: Momentalno obustaviti borbena dejstva


Pozivamo na momentalni prekid vatre u Nagorno-Karabahu i da se čitav proces prebaci u političko-diplomatske tokove, rekao je danas novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Nastavljamo da pomno pratimo situaciju u regionu, smatramo da borbena dejstva treba odmah da budu obustavljena a proces regulisanja konflikta kao takvog, kao i posledica najnovije eskalacije, prebačen u političko-diplomatske tokove“, rekao je Peskov.
On je dodao da je situacija na liniji razdvajanja u Nagorno-Karabahu povod za veliku zabrinutost Moskve i mnogih drugih zemalja.

„Od prvog časa kad je došlo do eskalacije ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je bio u kontaktu s kolegama i u Jerevanu i u Bakuu. Pored toga na inicijativu jermenske strane predsednik Rusije Vladimir Putin je juče razgovarao s premijerom Jermenije“, dodao je Peskov.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202009281123475219-prvi-komentar-kremlja-o-nagorno-karabahu-momentalno-obustaviti-borbena-dejstva/)

Turska — ključni igrač u sukobu Azerbejdžana i Jermenije


Posle celodnevnih oružanih sukoba između snaga Jermenije i Azerbejdžana, još uvek je teško utvrditi razmere razaranja ili mogući broj žrtava, kažu analitičari i upozoravaju da su naredni dani ključni za sprečavanje da se sukob rasplamsa.

U razgovoru za Sputnjik, analitičar Dušan Proroković, dobar poznavalac prilika na Kavkazu, kaže da je u ovom trenutku nemoguće predvideti u kom pravcu bi konflikt Jermenije i Azerbejdžana mogao da ode, niti kakve su moguće posledice.

„Sporadični sukobi snaga Jermenije i Azerbejdžana izbijali su i prethodnih godina, samo ne u ovom obimu. Taj spor ima duboke istorijske korene, još iz vremena raspada SSSR-a, što znači da ni ogromni sovjetski državni aparat nije mogao da ga drži pod potpunom kontrolom. Dakle, konfliktni potencijal je ogroman, a opšta mobilizacija u obe države nije dobar znak. Ja se nadam da će međunarodni faktori pokušati da izazovu deeskalaciju, ali takođe napominjem da mi iz bivše Jugoslavije dobro znamo da se u ovakvim situacijama ništa ne može prognozirati na kratak rok“, kaže Proroković.

Podsetimo, jermenske vlasti uvele su vanredno stanje i objavile opštu mobilizaciju, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i predsednik Putin pozvali su Jerevan i Baku da prekinu vatru, obustave vojna dejstva i smesta počnu pregovore.

Jermenski Premijer Pašinjan je apelovao na međunarodne organizacije da iskoriste poluge uticaja i zaustave mešanje Turske. Na pitanje kakve su moguće međunarodne posledice ovog konflikta, pre svega po Evropu, Proroković kaže da je Kavkaz „evropska terasa“, i da dugo niko nije vodio računa o tom regionu, pogotovo u EU.

„Mislim da sve što se dešava mnogo više brine SAD, i naravno Rusiju i Tursku. Brisel je imao neke inicijative u regionu i u teoriji želi da se proširi na Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan, ali ovo će pokazati u kojoj meri EU nije u stanju da kontroliše situaciju na sopstvenoj periferiji. SAD i Rusija su već pozvali na smirivanje situacije, ali u ovom sukobu mnogo toga zavisi od reakcije Ankare“, objašnjava naš sagovornik.
Turski predsednik Erdogan smatra da je Jermenija „prepreka miru“ i poručio da bezrezervno podržava Azerbejdžan, podseća Proroković i konstatuje da je ključ daljeg razvoja ovog konflikta u najbukvalnijem smislu u Erdoganovim rukama.

„Azerbejdžan je od osamostaljenja strateški partner Ankare – u trgovini, privredi, politici, kulturi, ali i po vojnim pitanjima. Erdogan ih podržava, ali treba da vidimo da li će Turska biti medijator u rešavanju konflikta, ili nešto drugo, Ako se Ankara zaista vojno umeša, Jermenija će preispitati svoje članstvo u ODKB, i to može da ozbiljno naruši odnose Ankare i Moskve“, kaže Proroković

I SAD su osudile eskalaciju nasilja na jugu Kavkaza i pozvale sve strane da odmah prekinu sukobe. Stejt department poručuje da se mora prekinuti svaka retorika ili akcija koja pogoršava tenzije, podseća Proroković, koga smo zamolili da za Sputnjik pojasni i ulogu Vašingtona u najnovijem sukobu.

„Amerikancima naravno odgovara da se Turska aktivnije uključi u sukobe, jer bi rezultat verovatno bilo pogoršanje njenih odnosa s Rusijom. Međutim, ako se Turska ne umeša, ovo će biti jedan klasičan lokalni konflikt bez većih posledica po regionalnu bezbednost. Zato su sve oči uprte u Ankaru, i tako će biti i narednih dana“, zaključuje Dušan Proroković.

izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202009281123475027-turska--kljucni-igrac-u-sukobu-azerbejdzana-i-jermenije/)

„Uvek smo se ponosno branili, i sada ćemo!“ Poznati Jermeni u svetu podižu glas


Sukob koji se rasplamsao u Nagorno-Karabahu u nedelju glavna je svetska tema, a na društvenim mrežama oglasile su se mnoge uspešne popularne ličnosti jermenskog porekla koje su osudile nasilje.

Najpoznatiji  jermenski  fudbaler i kapiten reprezentacije Jermenije Henrih Mhitarjan koji je igrao za Arsenal, Mančester junajted i Borusiju Dortmund uputio je apel povodom sukoba koji su se rasplamsali u Nagorno-Karabahu.

„Probudio sam se jutros uz vesti o velikom napadu azerbejdžanske vojske na Nagorno-Karabah (de fakto nezavisnu državu naseljenu Jermenima) i civilnim ciljevima u Stepanakertu i okolnim oblastima. Pozivam međunarodnu zajednicu da hitno reaguje i pomogne da se zaustave vojne akcije protiv regionalnog mira i bezbednosti", naveo je on na Tviteru.

"Imamo neotuđivo pravo da živimo u svojoj domovini bez egzistencijalnih pretnji. Naša deca imaju pravo da žive u miru, a ne da se sakrivaju u skloništima. Uvek ću biti uz svoju naciju", dodao je.

Levron Aronjan, jermenski šahovski velemajstor i svetski prvak u brzopoteznom šahu, takođe, se oglasio o ovim sukobima.

On je na Tviteru napisao: „Kada sam bio mali, moj deda mi je rekao da su moji preci došli iz Karabaha. Ja sam svoj prvi veliki turnir osvojio u prelepom gradu Stepanakertu. Mi smo ljudi koji su se kroz istoriju uvek ponosno branili. I ovog puta ćemo. Znam to“.

Serdž Tankijan, frontmen grupe „Sistem of daun“, jermenskog je porekla i reagovao je na aktuelna dešavanja u Nagorno-Karabahu.

On je na Instagramu objavio pesmu „Artsakh Song“ uz koju je napisao:  „Pošto se Jermenija i Arcah brane od agresije korumpirane vlasti naftnih oligarha Azerbejdžana, setio sam se pesme „Artsakh Song“. koju sam napisao i objavio 2016. posle agresije Azerbejdžana. Naša kultura je uspela da sačuva našu naciju hiljadama godina“.

I američka rijaliti zvezda Kim Kardašijan, čija je porodica poreklom iz Jermenije, reagovala je povodom sukoba u Nagorno-Karabahu i pozvala Azerbejdžan da obustavi „ofanzivnu upotrebu sile“ protiv jermenskog naroda.

Jermeni, raseljeni širom sveta, veoma su uspešni u oblastima kojima se bave i ostavili su dubok trag u istoriji. Među najpoznatijima su francuski šansonjer jermenskog porekla Šarl Aznavur, virtuoz na violini libansko-jermenskog porekla Ara Malikian, američki teniser jermenskog porekla Andre Agasi...

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?&nav_category=78)

Rusija: Momentalno prestanite
Evropski komesar: Pozivam sve strane da zaštite živote civila


Zvanična Moskva zatražila od Jermenije i Azerbejdžana hitnu obustavu vatre.

"Pozivamo sve aktere, i unutrašnje, kao i spoljašnje, da pokažu maksimalnu uzdržanost i na terenu i u međusobnoj komunikaciji. Neophodna je maksimalna opreznost kako bi se postigao momentalan prekid vatre i vraćanje za pregovarački sto", naveo je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko.

Evropski komesar zadužen za krizne situacije Janez Lenarčič pozvao je sukobljene strane da zaštite civile. "Pozivam sve strane u Nagorno Karabh konfliktu da učine sve što je u njihovoj moći da zaštite živote civila, sačuvaju infrastrukturne projekte u skladu sa njihovom obavezom poštovanja međunarodnog humanitarnog prava", napisao je Lenarčič na Tviteru.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739063)

EU: Učiniti sve da se izbegne novi rat


Evropska unija pozvala je sukobljene strane u Nagorno-Karabahu da učine sve da bi se sprečio novi rat i, kako je saopštio portparol Unije Peter Stano, izbeglo strano mešanje.

Stano je rekao da eskalacija u Nagorno-Karabahu predstavlja ozbiljnu opasnost po regionalnu stabilnost.

EU je, takođe, pozvala sve regionalne sile da pomognu da se oružani sukob zaustavi.


Berlin: Situacija u Nagorno-Karabahu veoma opasna, prekinuti sukobe

Nemačka vlada je ocenila da je situacija u Nagorno-Karabahu veoma opasna i pozvala Jermeniju i Azerbejdžan da neodložno prekinu borbene operacije, koristeći mehanizme Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Nemačka poziva dve strane da obnove pregovore, izjavio je portparol vlade u Berlinu Štefen Zajbert, ukazujući na Minsku grupu OEBS-a.

Istovremeno, portparolka nemačkog Ministarstva spoljnih poslova je navela da je Berlin, preko svojih ambasada, u kontaktu sa obe strane.

izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Šef azerbejdžanske diplomatije odbacuje tvrdnje Jerevana: Ne angažujemo plaćenike


Šef azerbejdžanske diplomatije Džejhun Bajramov odbacio je kao neutemeljene tvrdnje Jerevana o tome da se Azerbejdžan bavi angažovanjem plaćenika.

„Optužbe Jermenije o tome da Azerbejdžan angažuje plaćenike su apsolutno neosnovani. U isto vreme znamo da su ambasador Jermenije u Iraku i generalni konzul Jermenije u Idlibu (Sirija) bili vrlo aktivni u privlačenju boraca na jermensku stranu“, rekao je ministar.

On je takođe rekao da nema govora o turskom mešanju u konflikt sa Jermenijom.

„Nema nikakvog mešanja Turske. Ako govorimo o vojno-tehničkoj saradnji između Turske i Azerbejdžana onda treba reći da Azerbejdžan ima takvu saradnju sa nizom zemalja i u velikoj meri i sa Rusijom. Ako pogledate, naoružanje koje danas koristi vojska Azerbejdžana je u velikoj meri rusko“, rekao je on.

Ranije danas ambasador Jermenije u Rusiji Vardan Toganjan izjavio je da Turska prebacuje borce iz Sirije u Nagorno-Karabah. Kako kaže, te grupe već učestvuju u borbama u tom regionu.

„Prema našim informacijama u poslednje vreme Turska je iz Sirije u Azerbejdžan prebacila oko 4.000 boraca“, rekao je ambasador.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123475571-sef-azerbejdzanske-diplomatije-odbacuje-tvrdnje-jerevana-ne-angazujemo-placenike/)

Posledice azerbejdžanskog dejstva po civilnim ciljevima ...



https://youtu.be/Vp5CB_85Ky4

Erdogan: Došlo je vreme da se okonča jermenska okupacija teritorije Azerbejdžana


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je došlo vreme da se „okonča jermenska okupacija azerbejdžanskih zemalja“.

„Došlo je vreme da se okonča jermenska okupacija, vreme je da se svedu računi, inače će Jermenija i dalje postupati samovoljno. Ona mora da napusti okupirane zemlje. Svi znaju da su to azerbejdžanske zemlje“, rekao je Erdogan tokom obraćanja u Istanbulu.

On je takođe optužio Minsku grupu OEBS-a da je nesposobna da reši problem Nagorno-Karabaha.

„Nisu uspeli da reše taj problem za 30 godina. I učinili su sve kako se to ne bi rešilo. Sada nas poučavaju, a ponekad i prete. Pitaju nas ima li u Nagorno-Karabahu turskih vojnika? Da li Turska isporučuje oružje? Oni koji to pitaju su poslali hiljade kamiona sa oružjem na sever Sirije“, rekao je Erdogan, imajući u vidu američku podršku Snagama samooodbrane sirijskih Kurda, koje Turska smatra terorističkom organizacijom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123475780-erdogan-doslo-je-vreme-da-se-okonca-jermenska-okupacija-teritorije-azerbejdzana/)

Jermenija optužila Tursku za pružanje vojne podrške Azerbejdžanu;
Ankara: Jermenija da zaustavi napade, vrati najamnike


Jermenija je optužila Tursku za pružanje direktne vojne podrške Azerbajdžanu u rasplamsavanju borbi dviju bivših sovjetskih republika zbog teritorije Nagorno-Karabah, preenosi agencija Rojters.

Jermensko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je da je Turska bila "direktno prisutna na terenu". Naveli su i da turski vojni stručnjaci "ratuju rame uz rame" sa Azerbejdžanom, za koji je takođe rekao da koristi tursko oružje, uključujući dronove i ratne avione.

Azerbajdžan je demnatovao optužbe. Za sada nema reakcije iz Turske.

Zvanična Turska je saopštila da Jermenija "mora zaustaviti okupaciju azerbejdžanskih zemalja i poslati natrag plaćenike i teroriste koje je dovela iz inostranstva radi stabilnosti u regiji Nagorno-Karabah".

"Jermenija mora odmah zaustaviti napade, vratiti najamnike i teroriste koje je dovezla iz inostranstva i povući se iz azerbejdžanskih zemalja", rekao je turski ministar obrane Hulusi Akar, dodajući da su primirje i mir potrebni.

Turska je saopštila da će podržati Azerbejdžan u sukobima.

Azerbejdžan preduzima kontraofanzivne mjere na osnovu prava na samoodbranu i u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova.

Kako se navodi, oružane snage će kontramjere sprovesti "da bi spriječile novu vojnu agresiju Jermenije i obezbijedile sigurnost civila i gusto naseljenih stambenih područja".

Prema podacima ministarstva odbrane, kako se navodi u saopštenju, ima izvještaja o žrtvama i pričinjena je šteta na civilnim objektima i infrastrukturi.

izvor (https://www.vijesti.me/svijet/globus/472919/un-poziva-na-hitno-obustavljanje-borbi-u-regionu-nagorno-karabah)

Izetbegović uz Azerbejdžan: Napadnuti su i imaju pravo da se brane


Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović kaže da jermenska strana snosi punu odgovornost za izbijanje sukoba u Azerbejdžanu.

Izetbegović, kako piše Klix.ba, time je direktno podržao Azerbejdžan u sukobu u regiji Nagorno-Karabah. Na prekid sukoba koji besni između Jermenije i Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabaha pozvale su UN, Moskva, Vašington i Brisel, dok Ankara optužuje Jermeniju i najavljuje punu podršku Azerbejdžanu

"Duboko smo zabrinuti zbog situacije u Azerbejdžanu, nakon artiljerijskih napada jermenskih snaga. Po međunarodnom pravu regija Nagorno-Karabah pripada teritoriji Azerbejdžana, te objavljivanje rata od strane Jermenije predstavlja ponovnu vojnu agresiju koja se ne sme tolerisati, naročito nakon što je meta jermenskih napada bilo i civilno stanovništvo", navodi Izetbegović.

Prema njegovim rečima, scene iz Azerbejdžana po svemu podsećaju na iskustvo Bosne i Hercegovine, kada je bila izložena brutalnoj vojnoj agresiji s ciljem proterivanja stanovništva i komadanja njene teritorije.

"Azerbejdžan ima puno pravo da brani svoj teritorijalni integritet, kao i obavezu da ne dopusti ponavljanje masovnih zločina nad svojim civilnim stanovništvom koje su tokom devedesetih izvršile armenske snage, protjeravši brojne izbjeglice i spriječivši ih kasnije da se vrate svojim domovima. Tela međunarodne zajednice, prije svega OSCE koji ima mandat po ovom pitanju,su dužna da reaguju na temelju rezolucija Vijeća sigurnosti UN-a kojima je jasno naloženo povlačenje okupatorskih armenskih snaga sa teritorije Azerbejdžana", ističe Izetbegović.

Na kraju zaključuje da svako ohrabrivanje armenskih nelegalnih postupaka, kroz neodlučan ili neutralan stav međunarodne zajednice, ide u prilog daljoj eskalaciji sukoba.

"Zato je važno da se precizno i odlučno pruži podrška vlastima Azerbejdžana po ovom pitanju", zaključio je Izetbegović.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=167&nav_id=1739135)

Vlasti Karabaha: Danas poginulo 28 vojnika


Ministarstvo odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah saopštilo je da je danas na liniji razdvajanja poginulo 28 njihovih vojnika.

Na sajtu Ministarstva navedena su imena poginulih.

Rano jutros je bilo saopšteno da je od izbijanja eskalacije broj poginulih dostigao 31.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Dejstvo azerbejdžanske artiljerije ...



https://youtu.be/NPTFAjPac0I

Bure baruta eksplodiralo ― velike sile budno prate


U nepriznatoj republici Nagorno-Karabahu od nedelje besni rat. I dok jermenska i azerbejdžanska strana prete i optužuju jedna drugu za eskalaciju sukoba, ostatak sveta s budnom pažnjom posmatra bure baruta koje je ponovo eksplodiralo. Sa svih strana stižu pozivi za hitan prekid vatre, ali postoje i oni koju su već odlučili na čijoj su strani.

U Nagorno-Karabahu u nedelju ujutru došlo je do nove eskalacije. Jermenske snage oborile su dva azerbejdžanska helikoptera i tri bespilotne letelice, izjavila je portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan. Ta oblast, dodala je, našla se pod vazdušnom i artiljerijskom vatrom azerbejdžanskih snaga.

Jermenija i Nagorno Karabah proglasili su vanredno stanje i mobilizaciju muškaraca.

Azerbejdžan, čije su vlasti takođe proglasile vanredno stanje, tvrdi da su vojne snage te države reagovale na granatiranje sa jermenske strane. Saopšteno je i da se nakon vojne akcije, pod kontrolom te države nalazi sedam sela sa područja Nagorno Karabaha. Vlasti tog područja odbacile su navode azerbejdžanskih vlasti.

Rusija je, ubrzo pošto je došlo do oružanog sukoba, pozvala strane uključene u konflikt u Nagorno-Karabahu da momentalno obustave vatru.

„Pozivamo strane da odmak obustave vatru i da počnu pregovore u cilju stabilizacije situacije“, naglašeno je u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je u razgovoru sa jermenskim kolegom da je Moskva spremna da posreduje u cilju stabilizacije situacije. U razgovoru je istaknuta potreba za što skorijim prekidom vatre, a dodato je da će „Rusija, zajedno sa ostalim kopredsednicima Minske grupe OEBS-a, nastaviti da preduzima napore na posredovanju čiji je cilj stabilizacija situacije“.


Turska izabrala stranu

I Turska je reagovala promptno zahtevajući prekid vatre, ali je optužila Jermeniju za „neprijateljski stav“ i zatražila od nje da „odmah prekine neprijateljstvo prema Azerbejdžanu koje će region baciti u vatru“.

Turske vlasti podržale su vojnu akciju Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, izjavio je zvanični predstavnik turskog predsednika Ibrahim Kalin.

Zbog toga Ankara u ovom sukobu podržava zvanični Baku, dodao je on.


„Pomno pratimo, videćemo da li to možemo da zaustavimo“

SAD su osudile eskalaciju nasilja između Azerbejdžana i Jermenije u sukobu oko Nagorno-Karabaha. Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo da trenutno prekinu s nasiljem, kao i s retorikom ili postupcima koji bi dodatno produbili tenzije.

Amerika je naglasila i da bi bilo kakvo mešanje drugih zemalja u eskalirajuće nasilje neće biti od pomoći.

Nešto kasnije, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD pokušati da zaustave nasilje koje je buknulo u nedelju između Jermenije i Azerbejdžana.

„Veoma pomno gledamo na to. Imamo puno dobrih odnosa u tom regionu. Videćemo da li to možemo da zaustavimo", rekao je Tramp.
Oglasila se i EU
EU je pozvala na hitan prekid vatre, a Žosep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, oglasio se na Tviteru.

„Razgovarao sam sa ministrima Jermenije i Azerbejdžana i naglasio značaj trenutnog prekida vatre. Sukob se ne može rešiti vojno. Jedini put napred je povratak za pregovarački sto bez preduslova pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) - u Minsku“, napisao je on.


Zabrinuti i Pariz i Atina

Zvanični Pariz zabrinut je zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu i traži prekid vatre, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

„Francuska je duboko zabrinuta zbog sukoba u Nagorno-Karabahu i informacija o žrtvama, pretežno među civilnim stanovništvom. Francuska poziva da se odmah obustave borbena dejstva i obnovi dijalog“, navodi se u saopštenju.

Francuska je, inače, kopredsedavajuća u Minskoj grupi OEBS zaduženoj za normalizaciju situacije u tom regionu.

Grčka je, takođe, osudila stradanje stanovništva u Nagorno-Karabahu i izrazila spremnost da pomogne u smanjenju tenzija između Jermenije i Azerbejdžana.

Zvanična Atina je izrazila zabrinutost zbog nove eskalacije neprijateljstava između Jermenije i Azerbejdžana i pozvala na suzdržanost, momentalni prekid neprijateljstava i povratak za pregovarački sto.

Šef diplomatije Grčke Nikos Dendijas razgovarao je telefonom sa jermenskim kolegom Zograbom Mnacakanijanijem.


UN poziva na povratak pregovorima

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je sve strane u Nagorno-Karabahu da momentalno obustave borbe i da se bez odlaganja vrate smislenim pregovorima.

Međunarodni Crveni krst izrazio je zabrinutost zbog sukoba i saopštio je da ima civilnih žrtava na obe strane i pozvao sukobljene da poštuju osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava kada je reč o zaštiti civila i osnovne infrastrukture.

„Ostajemo posvećeni da pomažemo i podržavamo one koji su pogođeni ovom eskalacijom, kao i da delujemo kao neutralan posrednik", saopšteno je iz Međunarodnog Crvenog krsta.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123474620-bure-baruta-eksplodiralo-velike-sile-budno-prate-/)

Savet federacije Rusije poziva svetske sile da se ne mešaju u sukob u Nagorno-Karabahu


Predsednica Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko pozvala je sve „odgovorne svetske sile“ da se uzdrže od mešanja u sukob u Nagorno-Karabahu, a takođe je pozvala sukobljene strane na momentalni prekid vatre.

„Pozivamo sve odgovorne svetske sile da se uzdrže od bilo kog oblika mešanja u taj sukob, pridržavajući se stava međunarodne zajednice o bezuslovnom prioritetu prekida borbenih dejstava i povratka pregovaračkom procesu u formatu Minske grupe OEBS-a“, navodi se u saopštenju Matvijenkove.

Istovremeno, ona je pozvala sve strane sukoba u Nagorno-Karabahu na momentalni prekid vatre.

„Situacija je krajnje opasna, preti da eskalira u vojni sukob između Azerbejdžana i Jermenije, koje su podjednako bliske i prijateljske zemlje za Rusiju i druge članice Zajednice nezavisnih država“, istakla je Matvijenkova.

Ona je istakla da taj sukob nema i ne može imati rešenje vojnim putem.

„S tim u vezi, želela bih pre svega da pozovem strane da odmah prekinu sa vatrom. Bilo kakva eskalacija samo će značiti nove žrtve, uključujući i civile, koje ne mogu da se opravdaju nikakvim političkim motivima“, poručila je ona.

Prema njenim rečima, Rusija će pružiti svu moguću pomoć da se situacija u Nagorno-Karabahu reši mirnim putem.

„U svojstvu kopredsedavajuće Minske grupe OEBS-a Rusija je naravno spremna da i u ovim teškim danima pruži svu moguću pomoć Azerbejdžanu i Jermeniji u pronalaženju načina za mirno rešavanje spornih pitanja“, istakla je predsednica Saveta federacije.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202009281123476236-savet-federacije-rusije-poziva-svetske-sile-da-se-ne-mesaju-u-sukob-u-nagorno-karabahu/)

Minsk: Spremni smo da podržimo dijalog


Belorusija je spremna da učini sve da podstakne dijalog Jermenije i Azerbejdžana i pomogne u iznalaženju rešenja za sukob u Nagorno-Karabahu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

„Ne samo što pozivamo, već i iskreno molimo Azerbejdžan i Jermeniju, koje su naši važni partneri, da obustave borbene operacije i pronađu način ka mirnom rešenju, uključujući i putem Minsk grupe OEBS-a. Spremni smo da podstaknemo dijalog u tom ili nekom drugom formatu koji smatraju prikladnim“, navelo je u saopštenju belorusko ministarstvo.

Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije je istaklo da je sada najvažnije „što je pre moguće prekinuti krvoproliće“ i sačuvati ljudske živote.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Jermenski crkveni poglavar: Nagorno-Karabah je bio i uvek će biti naš


Međunarodna zajednica se ne može ćutke i ravnodušno odnositi prema ekspanzionističkoj politici Turske, čiji je rezultat eskalacija u Nagorno-Karabahu, rekao je katolikos Velikog doma Kilikije Aram I u obraćanju jermenskom narodu.

„Neka Azerbejdžan zna da ratuje protiv celog jermenskog naroda, koji je postao ujedinjena vojska. Neka Azerbejdžan zna da vojnim napadima neće slomiti volju i borbeni duh našeg naroda. Neka Azerbejdžanci znaju da je Nagorno-Karabah, po cenu krvi i molitava našeg naroda – naš i uvek će biti naš“, rekao je Aram I.

On je istakao da bi međunarodna zajednica od sada trebalo da zna za tursku podršku Azerbejdžanu kada je reč o eskalaciji u Nagorno-Karabahu. Prema njegovim rečima, Turska je ekonomskim, političkim i vojnim postupcima unela nestabilnost u arapski svet, a sada to isto pokušava u Južnom Kavkazu.

Aram I je pozvao sve Jermene da se ujedine.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009281123476328-jermenski-crkveni-poglavar-nagorno-karabah-je-bio-i-uvek-ce-biti-nas/)

https://youtu.be/kMs6PRFOF0w

Još snimaka uništene azerbejdžanske tehnike ...



https://youtu.be/d-M-ENIe4js

Dejstva azerbejdžanskih dronova ...



https://youtu.be/AuyzR4gJRwE

„Jermeni bili prinuđeni da se povuku“: Azerbejdžanska vojska u kontranapadu


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je video na kome je prikazano kako njihove Oružane snage uzvraćaju vatru artiljerijskim jedinicama Oružanih snaga Jermenije na potezu Agdere na kontakt-liniji u Nagorno-Karabahu.

„Izveden je kontranapad na artiljerijske jedinice oružanih snaga Jermenije na potezu Agdere, koje su pucale na naša naselja. Neprijateljske jedinice, koje su pretrpele velike gubitke usled preciznog gađanja naše artiljerije, bile su prinuđene da napuste svoje položaje i da se povuku. Treba napomenuti da su te artiljerijske jedinice deo petog planinskog streljačkog puka jermenske vojske“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Azerbejdžana.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009281123476548--jermeni-bili-prinudjeni-da-se-povuku-azerbejdzanska-vojska-u-kontranapadu-video/)

Đukić: Rat neće rešiti konflikt oko Nagorno Karabaha, rešenje - Minska grupa


Karijerni diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da rat i najžešći sukobi koji su se rasplamsali u tri decenije dugoj istoriji konflikta između Azerbejdžana i Jermenije neće biti rešeni oružjem, već aktiviranjem mehanizma Minske grupe. On istiće da je u celoj priči dobrodošlo i učešće UN.

Na pitanje šta se desilo pa se ovaj zamrznuti konflikt koji traje 30 godina rasplamsao, Đukić za N1 kaže:

"Da, ovo je najveći oružani konflikt između Azerbejdžana i Jermenije od 1994. godine, kada je u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, potpisan sporazum o prekidu rata", rekao je Đukić i dodao da od tada, punih 26 godina, nije bilo ovako žestokih obračuna na liniji razdvajanja, ali da je bilo "sporadičnih".

"Ovo je pokušaj da se taj zamrznuti konflikt reši oružanim putem, a on je toliko dubok, toliko složen i komplikovan da ga nije moguće rešiti 'blic krigom'", kaže poznati diplomata.

On je ukazao na činjenicu da je Nagorno Karabah mala teritorija od svega 11.000 kvadratnih kilometara, i da bi se na osnovu toga ona mogla u jednoj vojnoj operaciji lako savladati - pod uslovom da druga strana nije jednakih mogućnosti kao i prva strana, kao u ovom slučaju.

Na pitanje šta je baš u ovom trenutku izazvalo sukobe, Đukić kaže da se Jermenija nalazi u "složenom geopolitičkom mestu", da ona nema diplomatske odnose sa Azerbejdžanom i Turskom, kao i da je Turska za vreme Otomanske imperije izvršila genocid nad jermenskim narodom.

"U genocidu za vreme Otomanske imperije stradalo je milion i po Jermena, oni su proterani i čine okosnicu dijaspore u svetu", rekao je Đukić i dodao ako ih je tri miliona u Jermeniji, ih ima ih još toliko razasutih po svetu.

Ističe i da je Jermenija sve uložila u svoju armiju, da ima malu armiju od 45.000 vojnika, a Azerbejdžan - tri puta veću, kao i da je godišnji vojni budžet Jermenije pola milijarde dolara, a Azerbejdžana 2,5 milijardi.

Objasnio je i da je, kada je Nagorno Karabah izašao iz Azerbejdžana, ta teritorija u statusu samoproglašene republike koju podržava Jermenija, a da se ona formalno - pravno smatra teritorijom Azerbejdžana.

Đukić je podsetio da je Azerbejdžan učestvovao u svim međunarodnim naporima da se dođe do rešenja konflikta, ali da uvek za sebe ostavlja mogućnost da vojnim putem reši to pitanje.

"Odlaganje tog pitanja ne ide na ruku Azerbejdžanu i mora da napomene to međunarodnoj zajednici", objasnio je Đukić.

Upitan ko će u rešenju konflikta posredovati i ko će imati ključnu ulogu, kaže:

"Pa, tu postoji međunarodni mehanizam od 1992. godine kada je OEBS pokušao da organizuje međunarodnu konferenciju, ali saziv konferencije nije uspeo. Međutim, OEBS je formirao Minsku grupu u kojoj su SAD, Rusija i Francuska i one su kopredsednici te radne grupe, a u nju naravno ulaze i zaraćene strane - Azerbejdžan i Jermenija. Verujem da će se sad taj mehanizam aktivirati jer nema efikasnijeg mehanizma od toga za rešenje konflikta. Vidimo da su se tri kopredsednika izjasnila za deeskalaciju sukoba, možda je tu Moskva i najviše aktivna, jer to pitanje zadire najviše u interese Rusije, koja ima dobre odnose i sa Bakuuom i sa Jerevanom (a i oružje prodaje jednima i drugima)", rekao je Đukić.

"Videli smo reakcije Moskve, Kremlja, Vašingtona, Brisela...Taj mehanizam će sigurno stupiti u dejstvo, a tu je i UN uvek dobrodošla", rekao je Đukić.

Đukić je ocenio da Srbiji ne može da služi na čast što je, "što legalno, što nelegalno" uzvozila oruže u zonu konflikta, i pored odluke OEBS-a da se u tu zonu ne izvozi oružje."To ne može da nam služi na čast, imajući u vidu bliske prijateljske odnose sa obe zemlje, imajući u vidu da obe zemlje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, imajući u vidu činjenicu da Nagorno Karabah nije priznala ni jedna zemlja pa čak ni Jerevan".

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a654634/Rat-Jermenija-Azerbejdzan-Nagorno-Karabah-Srecko-Djukic.html)

Jermenija potvrdila: Turska podržava Azerbejdžan avionima F-16


Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan izjavio je da Turska podržava Azerbejdžan avionima F-16, ali i bespilotnim letelicama.

„Turska, članica NATO-a, u potpunosti podržava Azerbejdžan i to svojim bespilotnim letelicama, savetnicima, plaćenicima, kao i lovcima F-16“, pojasnio je on nastupajući na konferenciji o sajber bezbednosti „Sajbersek 2020“.

On je takođe rekao i da se Jermenija svakodnevno bori sa sajber napadima koji dolaze ne samo iz Azerbejdžana, već i iz Turske.

„Sve dosadašnje virtuelne pretnje se materijalizuju“, zaključio je Sarkisjan.



Nagorno-Karabah: U tenkovsoj borbi uništeno 10 azerbejdžanskih oklopnih vozila


Ministarstvo odbrane nepriznate republike Nagorno-Karabah saopštilo je da su jedinice vojske Nagorno-Karabaha uništile 10 oklopnih vozila azerbejdžanskih oružanih snaga u tenkovskoj borbi.

„Na jugoističkom pravcu linije razdvajanja neprijatelj je pokrenuo tenkovski napad, ali, suočivši se sa žestokim otporom jedinica odbrambene vojske Karabaha, izgubio je u tenkovskoj borbi 10 jedinica oklopnih vozila“, navedeno je u saopštenju na sajtu Ministarstva i dodato da se borbena dejstva nastavljaju.


izvor/ (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Snimak uništavanja Azerskih tenkova:

https://youtu.be/g-hl3J0DdsA

Borbe traju, Rusija poziva na smirivanje strasti: Erdogan doliva ulje na vatru


Borbe u Nagorno-Karabahu trajale su i tokom noći, a nastavile su se i danas. Vlasti nepriznate republike Nagorno-Karabah kažu da su uspeli da povrate položaje koje su prethodno izgubili. Obe strane tvrde da su nanele nove gubitke protivniku. Oglasio se i Erdogan koji je rekao da je došlo vreme da se okonča jermenska okupacija azerbejdžanskih zemalja.

„Tokom noći su nastavljena intenzivna borbena dejstva na južnom, jugo-istočnom i severnom pravcu linije fronta. Jedinice vojske Karabaha su tokom kontranapada nanele velike gubitke protivniku u živoj sili i vojnoj tehnici“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane nepriznate republike Karabah.

Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan opovrgao je saopštenja azerbejdžanske strane o velikim gubicima jermenskih snaga u Karabahu.

Ministarstvo odbrane Karabaha izvestilo je o 31 poginulom iako su se u medijima pojavili izveštaji, uz pozivanje na azerbejdžansko Ministarstvo odbrane, o tome da na jermenskoj strani navodno ima na stotine poginulih.

„Tokom noći nastavljene su borbe a naše oružane snage su ostvarile zavidne uspehe. Situacija nije mirna, borbe se nastavljaju i na nekim tačkama se vode praktično artiljerijski dueli. Informacije azerbejdžanske strane o gubicima naše vojske ne odgovaraju stvarnosti“, napisao je Ovanisjan.

Jermenska strana navodi i da je Azerbejdžan koristio tešku artiljeriju i da su od ranog jutra krenuli u napad. Iz Bakua pak tvrde da jermenske snage napadaju grad Terter.

U međuvremenu oglasio se i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan koji je izjavio da je došlo vreme da se „okonča jermenska okupacija azerbejdžanskih zemalja“.

On je takođe optužio Minsku grupu OEBS-a da je nesposobna da reši problem Nagorno-Karabaha.

Nakon toga oglasila se Moskva, a članica Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Jelena Panjina kaže da izjava turskog predsednika samo doliva ulje na vatru u ionako komplikovanoj situaciji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Rusija: Erdogan samo doliva ulje na vatru


Izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da je vreme da se okonča jermenska okupacija teritorije Azerbejdžana samo doliva ulje na vatru ionako komplikovanoj situaciji, izjavila je član Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Jelena Panjina.

Prema njenom mišljenju, takve izjave su izuzetno opasne.

„Erdogan pokušava da učvrsti svoj imidž 'moći', međutim, ne može da ne shvati da novi rat između Jermenije i Azerbejdžana nije povoljan ni za koga, uključujući Tursku. Zar mu je malo protoka migranata iz Sirije, za čiju pojavu je u velikoj meri on sam kriv?“, rekla je poslanica.

Panjina je istakla da umesto pokušaja da se zaustavi krvoproliće, takve izjave „samo dolivaju ulje na vatru, gurajući strane na brzoplete akcije“.

Ranije je Erdogan izjavio da je došlo vreme da se „okonča jermenska okupacija azerbejdžanskih zemalja“. On je takođe optužio Minsku grupu OEBS-a da je nesposobna da reši problem Nagorno-Karabaha.


Borbena dejstva na granicama sa Jermenijom se više ne vode

Borbena dejstva na granicama sa Jermenijom se više ne vode, izjavio je predstavnik Ministarstva odbrane te zemlje Arcrun Ovanisjan.

„Nakon granatiranja Vardeniskog regiona na granici Jermenije borbena dejstva su obustavljena u tom području“, pojasnio je.

Istovremeno, Ovanisjan je konstatovao da se u svakom trenutku  u proseku na lečenju nalazi oko 120 vojnika koji su povređeni ili ranjeni u sukobima



Azerbejdžan: Imamo odgovor ako Jermenija upotrebi „Iskander“


Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov izjavio je za Sputnjik da Oružane snage Azerbejdžana imaju adekvatan odgovor na moguću primenu sistema „Iskander“ od strane Jermenije u sukobu.

„Nažalost, od jermenske strane se svašta može očekivati. Teško mi je da sa vojne tačke gledišta komentarišem kakav će biti odgovor. Siguran sam da Oružane snage Azerbejdžana imaju adekvatan odgovor“, rekao je azerbejdžanski ministar.

Prema njegovim rečima, za poslednja 24 časa Jermenija je ispalila više od 1.200 granata na azerbejdžanska naselja.

„Ne govorim o vojnim objektima“, naglasio je Bajramov.

On je ranije saopštio da nema govora o turskom mešanju u konflikt sa Jermenijom. Ranije danas ambasador Jermenije u Rusiji Vardan Toganjan izjavio je da Turska prebacuje borce iz Sirije u Nagorno-Karabah. Kako kaže, te grupe već učestvuju u borbama u tom regionu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202009281123477085-rusija-o-izjavi-turskog-predsednika-erdogan-samo-doliva-ulje-na-vatru-/)
izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)
izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009281123476688-azerbejdzan-ravnomerno-cemo-odgovoriti-ako-jermenija-upotrebi-iskander/)

Šefik Džaferović: Osuđujem jermenski napad


Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović uputio je pismo predsedniku Azerbajdžana Ilhamu Alijevu u kojem je osudio jermenski artiljerijski napad.

Taj napad, kako dodaje, doveo je do eskalacije sukoba u azerbejdžankom regionu oblasti Nagorno Karabah s većinskim jermenskim stanovništvom. Džaferović, preneo je hercegovački portal Dnevnij, ističe da BiH poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Azerbejdžan, s kojom ima izuzetno dobre prijateljske odnose.

On je, navodi se, izrazio nadu da će se oružani sukobi, koji predstavljaju pretnju miru u celom regionu, što pre zaustaviti, te da će se pregovorima doći do mirnog rešenja u skladu s relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=167&nav_id=1739232)

Rat između Azerbejdžana i Jermenije podelio svet; Ko je u pravu?


Već dva dana besni rat između Azerbejdžana i Jermenije. I dok vojnici i civili ginu na obe strane, zvaničnici dve zemlje prebacuju odgovornost jedni na druge.

Svet ni u ovom sukobu nije ostao jedinstven. Pojedine države otvoreno pokazuju na čijoj su strani, druge apeluju na smirivanje sukoba, mnoge se nisu ni oglasile...

Među prvima je reagovala Rusija saopštenjem Ministarstva spoljnih poslova u kome se poziva da “strane uključene u konflikt u Nagorno-Karabahu odmah obustave vatru i počne pregovore o stabilizaciji situacije.”

Oglasio se ovim povodom i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je još jednom u ime zvanične Moskve zatražio “hitno zaustavljanje borbene akcije u zoni sukoba.”

"Nastavljamo da pratimo situaciju veoma pažljivo. Verujemo da borbene akcije moraju da se odmah zaustave i uspostavi proces rešavanja problema, kao i da se posledice nedavnog pogoršanja situacije prebace u političku i diplomatsku sferu", rekao je Peskov, i dodao da je Rusija "uvek zauzimala neutralnu poziciju".

Jedna od zemalja koje nisu skrivale koju stranu podržavaju je Turska koja je saopštila da "Jermenija mora odmah da prekine neprijateljstvo prema Azerbejdžanu koje će region baciti u vatru". Turski ministar odbrane Hulusi Akar je istakao da je najveća prepreka miru i stabilnosti na Kavkazu neprijateljski stav Jermenije. On je Jermeniju osudio zbog, kako navodi, provokacija prema Azerbejdžanu. Turski ministar je rekao da će Ankara podržati Baku "svim sredstvima". Turski stav pocrtao je još jednom i predsednik zemlje Redžep Tajip Erdogan. On naime smatra da je Jermenija prepreka miru i poručio da će Turska nastaviti da podržava Azerbejdžan u sukobu oko Nagorno Karabaha.

Erdogan je danas na Tviteru pozvao Jermene da ustanu protiv lidera koji ih, kako kaže, "vuku u katastrofu" i najavio da će se solidarnost Ankare sa Bakuom nastaviti.

"Jeremenija, koja je ponovo napala Azerbejdžan, pokazala je još jednom da je najveća pretnja miru u regionu", rekao je Erdogan i pozvao "ceo svet da stane uz Azerbejdžan u njegovoj borbi protiv invazije i brutalnosti".

Povodom oružanih sukoba koji traju od juče oglasila se i Francuska koja je pozvala Jermeniju i Azerbejdžan da prekinu međusobna neprijateljstva. "Francuska je izuzetno zabrinuta zbog te konfrontacije", izjavila je portparolka francuskog ministarstva inostranih poslova Francuske Agnes bon der Mil, čija zemlja, zajedno sa SAD i Rusijom, predsedava Minskom grupom, posrednikom između Jermenije i Azerbejdžana.

I Iran je apelovao na zaraćene strane da hitno prekinu sukobe oko Nagorno Karabaha. "Iran pažljivo prati konflikt sa zabrinutošću i poziva na hitno okončanje konflikta i početak razgovore između dve zemlje", rekao je Katibzadeh. On je kazao da je Teheran spreman da upotrebi sve svoje kapacitete da pomogne kako bi počeli razgovori između dve strane.

U ime Ujedinjenih nacija oglasio se Generalni sekretar te organizacije Antonio Gutereš koji je apelovao da se Azerbejdžan i Jermenija vrate pregovorima. Osuda eskalacije nasilja stigla je i iz SAD. Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo da trenutno prekinu s nasiljem, kao i s retorikom ili postupcima koji bi dodatno produbili tenzije, preneo je Rojters. Da će Amerika pokušati da zaustavi nasilje koje je buknulo u nedelju između Jermenije i Azerbejdžana najavio je predsednik Donald Tramp.

"Veoma pomno gledamo na to. Imamo puno dobrih odnosa u tom regionu. Videćemo da li to možemo da zaustavimo", rekao je on.

Sa Balkana takođe stižu reakcije.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović uputio je pismo predsedniku Azerbajdžana Ilhamu Alijevu u kojem je osudio jermenski artiljerijski napad koji je doveo do eskalacije sukoba u azerbejdžankom regionu oblasti Nagorno Karabah s većinskim jermenskim stanovništvom. Džaferović, preneo je hercegovački portal Dnevnij, naveo je da BiH poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Azerbejdžan, s kojom ima izuzetno dobre prijateljske odnose. Oglasio se i lider SDA Bakir Izetbegović koji je rekao da jermenska strana snosi punu odgovornost za izbijanje sukoba u Azerbejdžanu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739261)

https://youtu.be/4fVSjz5EYXU

Da li su na strani Azerbejdžana borci iz Sirije?


Turska je poslala svoje saveznike u Siriji da podrže Azerbejdžan u sukobu sa susednom Jermenijom, izjavili su danas ambasador Jermenije u Moskvi, kao i dva sirijska pobunjenika.

Ambasador Jermenije u Moskvi Vardan Toganjan rekao je da je Turska poslala oko 4.000 boraca iz severnog dela Sirije u Azerbejdžan i da se oni tamo bore, što je negirao pomoćnik predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, preneo je Rojters.

Jermenija je, takođe, navela da se turski vojni stručnjaci bore zajedno sa Azerbejdžancima u Nagorno-Karabahu, otcepljenom regionu u Azerbejdžanu s većinskim jermenskim stanovništvom i da je Turska obezbedila dronove i ratne avione.

Azerbejdžan negira te izveštaje. Turska, takođe, nije komentarisala izveštaje, mada su visoki zvaničnici, uključujući predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, obećali podršku Bakuu.

Dvojica boraca iz pobunjeničkih grupa koje podržava Turska u sevrnim delovima Sirije, koje su pod turskom kontrolom, rekli su da su raspoređeni u Azerbejdžanu u koordinaciji sa Ankarom.

Oni su odbili da budu imenovani zbog osetljivosti pitanja.

"Nisam želeo da idem, ali nemam novca. Život je veoma težak i siromašan", rekao je borac za koji se borio u Siriji za grupu Ahrar al-Šam, koju je podržala Turska.

Obojica su rekli da im njihovi komandanti iz sirijskih brigada rekli da će zarađivati oko 1.500 dolara mesečno, što je velika plata za Siriju, gde su ekonomija i valuta propale.

izvor (https://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739279)

Jermenija hitno traži reakciju Evropskog suda za ljudska prava


Jermenija se hitno obratila Evropskom sudu za ljudska prava da traži privremene mere protiv Azerbejdžana gde traju borbe u oblasti Nagorno-Karabah, navodi Sud.

Portparolka Suda navela je da su danas dobili od Jermenije zahtev za preduzimanje privremenih mera i da se zahtev razmatra.

Sud, koji je pravno krilo Saveta evrope sa sedištem u Strazburu, pozvan je da deluje prema članu 39 svojih propisa koji mu dozvoljava da preduzme hitne mere kada postoji neposredan rizik od nepopravljive štete.

"Jeremnska vlada traži od Suda da naloži azerbejdžanskoj vladi da prekine vojne napade na civilno stanovništvo na celoj liniji kontakta Jermenskih oružanih snaga i Nagorno-Karabaha, da prekinu slepe napade i da prekinu da ciljaju civilno stanovništvo, civilnu imovinu i naselja", naveo je Sud u saopštenju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739270)

"Ako Baku iskoristi turske F-16 avione - Jerevan će 'Iskandere'" (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739310)

Ambasador Jermenije u Rusiji Vardan Toganjan izjavio je da će Jerevan upotrebiti "Iskandere" (https://en.wikipedia.org/wiki/9K720_Iskander) ukoliko Baku bude u napadima upotrebio turske lovce F-16.

Kako je rekao, za obaranje turskih bespilotnih letelica trenutno na raspolaganju ima dovoljno protivvazduhoplovnih sistema, prenosi Sputnjik.

Istovremeno, Toganjan je odbacio kao netačnu informaciju da Jerevan radi na formiranju humanitarnih koridora iz Nagorno-Karabaha rekavši da za tako nečim još uvek nema potrebe.
„Budući da Azerbejdžan prvi put nakon 1992. godine bombarduje Stepanakert, reči je bilo o tome da civili moraju da se sklanjaju u skloništa i podrume. Međutim, niko nije ni reč spomenuo o evakuaciji građana iz glavnog grada Nagorno-Karabaha“, pojasnio je.

Ambasador je dodao da granica između Jermenije i Nagorno-Karabaha funkcioniše normalno, ljudi se kreću bez ikakvih poteškoća, a odvija se i kamionski saobraćaj.

Izvor: B92 (http://www.b92.net)

понедељак, 28.09.2020.

Погледајте годишта жртава у јерменској војсци и обуставите бесмислени покољ

Број жртава међу јерменским војницима износи 59. С тим у вези, главна уредница међународне информативне агенције „Русија севодња” Маргарита Симоњан скренула је пажњу на датуме рођења погинулих војника и позвала да се „обустави бесмислени покољ”, пренсои Спутњик.

Она је на својој Телеграм станици објавила нови списак погинулих у непризнатој републици Нагорно-Карабах и позвала да се обустави насиље.

„Погледајте датуме рођења. Нека неко заустави овај бесмислени покољ”, написала је она као коментар на вест Спутњика Јерменија да је већина војника 2000. годишта и млађе. У Нагорно – Карабаху јуче су избили нови сукоби, а Баку и Јереван се међусобно оптужују за покретање борбених дејстава. Такође, значајно се разлику и подаци две стране о броју погинулих и рањених у противничким редовима. Борбе су настављене и данас. Према најновијим подацима одбрамбене војске Нагорно-Карабаха, од почетка ратних дејстава погинуло је 59 војника и два цивила (бака и унука), а више од 200 људи је рањено, наводи Спутњик.

Тонојан и Хартјуњан посетили војни командни центар

Јерменски министар одбране Давид Тонојан и председник непризнате републике Нагорно-Карабах Араик Хартјуњан посетили су данас војни борбени командни центар како би видели каква је ситуација дуж линије контакта, јавља ТАСС. Портпаролка јерменског министарства одбране је на Фејсбуку написала да су се Тонојан и Хартјуњан посетили војни борбени командни центар како би видели каква је ситуација дуж линије контакта између Нагорно-Карабаха и Азербејџана. Министар одбране Нагорно-Карабаха Џалал Артјуњан наводи да је ситуација дуж линије контакта под контролом, преноси Танјуг.

Ситуација у Нагорно-Карабаху ескалирала је у недељу, када је Азербејџан саопштио да је Јерменија извршила напад на његове војне положаје.

Јерменија је, међутим, рекла да је азербејџанска војска извела офанзиву у правцу Нагорно-Карабаха и да је у овом региону гранатирала низ насеља, укључујући и административни центар Степанакерт. Обе стране су пријавиле жртве, укључујући и цивилне, и прогласиле ратно стање и општу мобилизацију. Сукоб између Бакууа и Јеревана почео фебруара 1988. године, када је аутономни регион Нагорно-Карабах прогласио отцепљење од Азербејџана.

Током сукоба између 1992. и 1994. године, Азербејџан је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона. Од 1992. године одржавају се преговори о мирном решењу сукоба у оквиру ОСЦЕ Минск групе, којом председавају Русија, САД и Француска.

Izvor: www.politika.rs

Azeri kmeče da Jermeni koriste srpske rakete za BM-21 produženog dometa.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Список на загинати ерменски војници објавен од страна на Азбербежаните или некаде се убиени 85 ерменски војници.

https://vk.com/az_patriots

[attachment=1]

Републикански сенатор Андреас Борџеас (https://borgeas.cssrc.us) (Andreas Borgeas) позива председника и конгрес да предузму казнене мере против Турске и Азербејџана:

Мазел Тов  ;D ;D ;D

Чланови канадског парламента осуђују азербејџански напад на Јермене:

Jermenija dan nakon proglašenja ratnog stanja: Situacija u prestonici mirna


Dan nakon proglašenja ratnog stanja u Jermeniji, uvedenog zbog eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu, situacija u Jerevanu je mirna, prenosi dopisnik Sputnjika.

U gradu nema naznaka „ratnog doba“. Prodavnice, kafići, restorani i bioskopi rade. Na trgovima i u parkovima ima mnogo prolaznika.

Pored ratnog stanja, u zemlji je uveden i karantin zbog pandemije  virusa korona. Sve u svemu, napetost u gradu se ne oseća, iako su neki sagovornici agencije izrazili zabrinutost zbog budućnosti zemlje, kaže dopisnik Sputnjika.

„Ničega se ne plašimo, nikakve panike nema. Verujemo u uspeh“, rekao je za Sputnjik jedan stanovnik Jerevana.

S druge strane, sagovornica agencije, koja radi u bankarskom sektoru, izjavila je da je zabrinuta.

„Bojim se da će Jermenija postati Sirija i nadam se da će se borbena dejstva uskoro okončati“, rekla je ona i naglasila da je posebno brinu delovanja Turske, koja, prema njenim rečima, „odavno sve ignoriše i koja je poverovala da joj je sve dopušteno“.

Iako je u zemlji proglašena mobilizacija, mnogi ne čekaju poziv i sami ili u grupama odlaze u Nagorno-Karabah. Iako Ministarstvo odbrane pozdravlja dobrovoljački pokret, savetuje da se te akcije koordinišu sa vojnim komesarijatima.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123478238-jermenija-dan-nakon-proglasenja-ratnog-stanja-situacija-u-prestonici-mirna/)

Za dva dana borbe poginulo 84 pripadnika vojske Nagorno-Karabaha


Borbe u Nagorno-Karabahu nastavile su se danas. Vlasti nepriznate republike Nagorno-Karabah kažu da su uspeli da povrate položaje koje su prethodno izgubili. Obe strane tvrde da su nanele nove gubitke protivniku. Međutim, u večernjim satima, prema navodima jermenskog Minsitarstva odbrane, Azerbejdžan je pokrenuo novu veliku operaciju.

„Tokom prošle noći su nastavljena intenzivna borbena dejstva na južnom, jugo-istočnom i severnom pravcu linije fronta. Jedinice vojske Karabaha su tokom kontranapada nanele velike gubitke protivniku u živoj sili i vojnoj tehnici“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane nepriznate republike Karabah.

Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan opovrgao je saopštenja azerbejdžanske strane o velikim gubicima jermenskih snaga u Karabahu.

Ministarstvo odbrane Karabaha izvestilo je o 31 poginulom iako su se u medijima pojavili izveštaji, uz pozivanje na azerbejdžansko Ministarstvo odbrane, o tome da na jermenskoj strani navodno ima na stotine poginulih.

„Tokom noći nastavljene su borbe a naše oružane snage su ostvarile zavidne uspehe. Situacija nije mirna, borbe se nastavljaju i na nekim tačkama se vode praktično artiljerijski dueli. Informacije azerbejdžanske strane o gubicima naše vojske ne odgovaraju stvarnosti“, napisao je Ovanisjan.

Jermenska strana navodi i da je Azerbejdžan koristio tešku artiljeriju i da su od ranog jutra krenuli u napad. Iz Bakua pak tvrde da jermenske snage napadaju grad Terter.

Istovrmeno, ambasador Jermenije u Rusiji Vardan Toganjan izjavio je da će Jerevan upotrebiti „Iskandere“ ukoliko Baku bude u napadima upotrebio turske lovce F-16.

Kako je rekao, za obaranje turskih bespilotnih letelica trenutno na raspolaganju ima dovoljno protivvazduhoplovnih sistema.

U međuvremenu oglasio se i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan koji je izjavio da je došlo vreme da se „okonča jermenska okupacija azerbejdžanskih zemalja“.

On je takođe optužio Minsku grupu OEBS-a da je nesposobna da reši problem Nagorno-Karabaha.

Nakon toga oglasila se Moskva, a članica Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Jelena Panjina kaže da izjava turskog predsednika samo doliva ulje na vatru u ionako komplikovanoj situaciji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009281123473458-nagorno-karabah-dan-posle-borbe-se-nastavljaju/)

Pašinjan pozvao Merkelovu da obuzda politiku Turske u regionu


Jermenski premijer Nikol Pašinjan je  tokom telefonskog razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pozvao da „obuzda agresivnu politiku Turske“ u regionu, saopštila je pres-služba njegove vlade.

Dve strane razgovarale su o eskalaciji sukoba u Karabahu.

„Pašinjan je naveo da od početka julskih događaja (pogoršanje situacije na jermensko-azerbejdžanskoj granici) Turska pokazuje neviđenu aktivnost u regionu. On je pozvao nemačku kancelarku da uloži sve napore za zaustavljanje agresivnog i destruktivnog ponašanja Turske i spreči njeno učešće u regionu“, navodi se u saopštenju pres-službe.

Merkelova je izrazila „duboku zabrinutost“ zbog nastale situacije. Kancelarka je naglasila da ne postoji alternativa mirnom rešavanju problema Karabaha, a takođe je rekla da je potrebno vratiti se u mirovni proces u okviru Minske grupe OEBS-a.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123479674-pasinjan-pozvao-merkelovu-da-obuzda-politiku-turske-u-regionu/)

Baku: Nastavljene intenzivne borbe u Karabahu


Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo je o žestokim borbama na kontakt liniji u Karabahu.

„U noći između 28. i 29. septembra nastavljene su intenzivne borbe celom dužinom fronta. Jermenske oružane snage više puta su pokušavale da izvrše kontranapad kako bi povratile izgubljene položaje u pravcima Fuzuli-Džabrail i Agder-Terter. Jedinice azerbejdžanske armije raspoređene u tim pravcima uspešno su se odbranile i trenutno presekle sve pokušaje neprijatelja“, saopštila je pres-služba Ministarstva.

U saopštenju se dodaje da je tokom noćnih borbi mešovita kolona oklopnih i običnih vozila protivnika, koja je napredovala iz Madagiza u pravcu Agdere i artiljerijska baterija koja pruža vatrenu podršku za njeno kretanje, uništene vazduhoplovnim sredstvima ratnog vazduhoplovstva i azerbejdžanskih trupa raspoređenim u ovom pravcu. Artiljerijskom vatrom uništeni su jedan tenk, jedno vozilo i do 10 neprijateljskih vojnika koji su ujutru pokušali da napreduju u pravcu fronta Fuzuli-Džabrail.

„Intenzivne borbe se nastavljaju. Protivnik je bio primoran da se povuče, pretrpevši velike gubitke“, ističe se u saopštenju.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je 27. septembra saopštilo da su oružane snage Jermenije grantirale naselja na kontakt liniji u Karabahu. Prema tim podacima ima civilnih i vojnih žrtava. Kako je navelo jermensko Ministarstvo odbrane, Karabah je „bio izložen vazdušnim i raketnim napadima“.

U Jerevanu su izjavili da je Baku „krenuo u ofanzivu“ u pravcu Karabaha. U nepriznatoj republici Nagorno-Karabah saopšteno je da su mirna naselja u Karabahu, uključujući glavni grad Stepanakert, bila podvrgnuta artiljerijskom granatiranju, a vlasti su pozvale stanovništvo da se sakrije. Kasnije je u Karabahu proglašeno vanredno stanje i mobilizacija.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123479923-baku-nastavljene-intenzivne-borbe-u-karabahu/)

Jermenija: Azerbejdžan se sprema za novi napad na Karabah


Portparol Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan saopštio je da se azerbejdžanske oružane snage pripremaju za novi napad u Karabahu.
„Neprijatelj je započeo pojačana artiljerijska dejstva i sprema se za novi napad“, napisao je Ovanisjan na Fejsbuku.

Sa svoje strane, portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan saopštila je da su uništena azerbejdžanska oklopna vozila tokom jutarnje bitke na liniji dodira u Karabahu.

„Nastavljaju se borbe različitog intenziteta praćene artiljerijskim dejstvima neprijatelja. U nekoliko pravaca kontakt linije, jermenske jedinice odbile su napade azerbejdžanskih oružanih snaga, prelazeći u nekim oblastima kontranapad i nanoseći neprijatelju štetu u ljudstvu i tehnici. Od ranog jutra na južnom pravcu bilo je pogođena napadačka kolona neprijateljskih oklopnih vozila“, napisala je Stepanjanova na Fejsbuku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480010-jermenija-azerbejdzan-se-sprema-za-novi-napad-na-karabah/)

U pitanju je "rat" iza rata?
Iza svega krije sukob na relaciji Rusija - Turska


Kako odmiče sukom između Azerbejdžana i jermenije, u oblasti Nagorno Karabah, sve više postaje jasno da se iza svega krije sukob na relaciji Rusija - Turska.

Podsetimo, Rusija ima odbrambeni savez s Jermenijom, a Truska podržava svoju etničku zajednicu u Azerbejdžanu, piše Rojters. U regionu Nagorno-Karabaha, koji se nalati u Azerbejdžanu većina stanovništva su zapravo Jermeni.

Intenzivni oružani sukobi između azerbejdžanskih i jermenskih snaga nastavljeni su i tokom noći u planinskoj oblasti Nagorno Karabah.

Za sada niko ne može reći sa sigurnošću ko je prvi počeo u poslednjem sukobu dve države oko spornog regiona, jer na tom tlu zapravo tinja sukob već više decenija. Takođe, niko neće javno reći da se iza svega krije "rat" dva lidera, onog turskog i onog ruskog. Ali, polako postaje očigledno da, ako sukob eskalira, to će Tursku i Rusiju staviti u veoma ozbiljnu poziciju, a samim tim i ostatak sveta.

Azerbejdžan tvrdi da je napadnurt i u razgovorima predsednika te zemlje sa svetskim liderima ističe se da njihovi napadi teškom artiljerijom zapravo kontraofanziva, odnosno da je Jerevan taj koji je započeo najnoviji rat i da se upravo ta zemlja mora upitati kako će se sve ovo sada okončati.

S druge strane, jermenski premijer Nikol Pašinjan tvrdi da iza svega stoji Turska. Kako su prenele agencije, on je imao telefonske razgovore sa generalnim sekretarom UN ANtonijom Guterešom, kao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Navodno je razgovor sa Guterešom inicirao sam prvi čovek UN, bar tako tvrdi jermenska vlada. "Nikol Pašinjan je podvukao da za razliku od eskalacije proteklih godina, sadašnju karakteriše vrlo aktivna i pristrasna pozicija Turske i njeno direktno destabilizujuće prisustvo u akcijama Azerbejdžana", navodi se u saopštenju, prenosi Tass.

Šef UN je razgovarao i sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim, pozivajući na trenutni prekid vatre u Nagorno-Karabahu.

Portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik izvjavio je da ta organizacija ne može samostalno da verifikuje istinitost ove tvrdnje da se Turska meša u sukob oko Nagorno-Karabaha i poziva da odobri pristup posmatračkoj misiji OEBS-a zoni sukoba.

Međutim, Pašinjan je razgovarao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel koju je pozvao "obuzda agresivnu politiku Turske" u regionu.

Baku je 27. septembra saopštio da je Jermenija granatirala položaje azerbejdžanske vojske, a Jerevan je pak tvrdio da su azerbejdžanske oružane snage krenule u ofanzivu prema Nagorno-Karabahu, granatirajući regionalna naselja, uključujući i glavni grad Stepanakert. Obe strane prijavile su žrtve, uključujući civilne žrtve. I Jermenija i Azerbejdžan proglasili su vanredno stanje i mobilizaciju trupa.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=78&nav_id=1739504)

Vojska Nagorno-Karabaha oborila avion azerbejdžanskih snaga?


Vojska Nagorno-Karabaha oborila je avion azerbejdžanskih snaga, saopštio je portparol predsednika te nepriznate republike Vagram Pogosjan.

Kako je precizirao, prema informacijama kojima raspolaže vojska, reč je o letelici An-2.

„Danas sa sigurnošću možemo reći da smo uspeli da oborimo avion protivnika i to u području Martuni“, istakao je.

Azerbejdžanska strana je, međutim, odbacila navode o obaranju aviona kao netačne, prenosi "Sputnjik".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739444)

DW: Totalni rat na Kavkazu?


Artiljerija, helikopteri, mobilizacija… Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje dok traju žestoke borbe za Nagorno-Karabah.

To bi moglo da bude najveće pojačanje sukoba od rata za sporni region devedesetih godina, piše "Dojče vele".

U centru Jerevana se skupljaju ljudi spremni da idu na front, prenosi dopisnik DW sa mesta zbivanja. U nedelju je premijer te zemlje Nikol Pašinjan objavio da su oborena dva azerbejdžanska vojna helikoptera i tri bespilotne letelice, kao i da su uništena tri tenka.

Nije bilo moguće nezavisno utvrditi da li je to delovala jermenska armija ili pobunjenici u samoproglašenoj Republici Nagorno-Karabah, oblasti koja se zvanično nalazi u Azerbejdžanu, ali je pod kontrolom tamošnjih Jermena.

Tokom noći i u ponedeljak nastavljena je razmena artiljerijske vatre. Prema zvaničnicima obe zemlje i izvorima među pobunjenicima, u dva dana je stradalo najmanje 46 osoba, među kojima ima i civila.


"Na ivici totalnog rata“

Prema pobunjenicima, azerbejdžanska vojska je bombardovala region u nedelju ujutru, posebno glavni grad oblasti Stepanakret. „Tako nešto se nije desilo od devedesetih“, kaže dopisnica nemačkog javnog servisa ARD Silvija Šteber za DW.

Ministarstvo odbrane u Bakuu je pak saopštilo da je u pitanu „kontraofanziva kako bi se zaustavili jermenske vojne aktivnosti i osigurala bezbednost stanovništva“.

U obe zemlje je proglašeno ratno stanje i počela je mobilizacija. „Na ivici smo totalnog rata u Južnom Kavkazu koji bi mogao da ima nepredvidive posledice“, napisao je premijer Pašinjan na Tviteru. „Spremni smo za taj rat.“

Novinarka Šteber kaže da Rusija i Turska, podržavajući Jermeniju odnosno Azerbejdžan, raspiruju konflikt dve bivše sovjetske republike. „Rukovodstvo Azerbejdžana možda ima više motivacije da sukob eskalira jer ima snažnu podršku Turske. Sa druge strane, uvoz ruskog oružja u Jermeniju znači da će se sukob verovatno nastaviti“, navodi ona.

"Tenzije traju godinama“, kaže Silvija Šteber. „Obe strane su u lošoj ekonomskoj i političkoj situaciji i obe vlasti pokušavaju da okupe narod iza sebe. Koriste svaki povod da skrenu pažnju sa domaćih problema.“

Nemački šef diplomatije Hajko Mas pozvao je obe strane da „odmah prekinu borbena dejstva i posebno granatiranje sela i gradova“.


Tri decenije sukoba

Dve kavkaske države su bezmalo trideset godina u konfliktu oko Nagorno-Karabaha, oblasti koju mahom naseljavaju Jermeni, ali koja je u sovjetska vremena pripojena Azerbejdžanu. Početkom devedesetih su jermenski pobunjenici preuzeli faktičku kontrolu, nakon rata u kojem je stradalo 30.000 ljudi.

Nagorno-Karabah je još 1991. proglasio nezavisnost, ali ne uživa međunarodno priznanje. Azerbejdžan, bivša sovjetska republika sa islamskim predznakom, traži povratak kontrole nad oblašću koju naseljavaju pravoslavni Jermeni.

Poslednje mesece obeležile su međusobne optužbe za napade na sela u oblasti razgraničenja. U julu je u sukobu, koji nije imao veze sa ovim regionom, na granici stradalo dvanaest vojnika.

Poslednji veliki sukob odigrao se 2016. kada je stradalo preko stotinu ljudi. Poslednja velika inicijativa da se posreduje u mirovnim pregovorima između Jerevana i Bakua pokrenuta je 2010. godine i neslavno je propala.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=28&nav_category=78&nav_id=1739365)

U sukobu Jermenije i Azerbejdžana stradala iranska sela


Tokom sukoba između Jermenije i Azerbejdžana nekoliko raketa istovremeno je palo u iransku provinciju Ardabil, saopštila je Iranska državna televizija i radio.

Kako prenosi REN TV, rakete su pale na teritoriju pograničnih sela.

Novinari su objavili snimke iz sela Asnaduz i iz pograničnog sela u šahrestanu Hoda Afarin na kojima se vide posledice obračuna dve zemlje, koji se iznenada odrazio i na Iran.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480025-u-sukobu-jermenije-i-azerbejdzana-stradala-iranska-sela-video/)

Uz pomoć Google Translate ...





https://youtu.be/n1Q2Il5dxeA

Armija Azerbejdžana nastavlja ofanzivu


Armija Azerbejdžana nastavlja ofanzivu za oslobađanje grada Fuzuli na liniji dodira, saopštilo je Ministarstvo odbrane zemlje.

„Ofanziva azerbejdžanske vojske za oslobađanje grada Fuzuli se nastavlja. Od 7 do 8 časova naše herojske trupe uništile su još četiri tenka jermenskih snaga u pravcu fronta Fuzuli-Džabrail. Trenutno se nastavljaju borbena dejstva“, navodi se u saopštenju pres-službe Ministarstva odbrane.


Baku: Vojska nije izgubila ni pedalj oslobođenih teritorija u Karabahu

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana navodi da nijedna od prethodno zauzetih teritorija u Karabahu nije izgubljena, a izveštaji jermenske strane s tim u vezi predstavljaju dezinformacije.

„Ni jedan pedalj oslobođenih teritorija nije izgubljen. Jermenska strana nastavlja da širi provokacione informacije. Izveštaji da je navodno jermenska vojska vratila deo teritorije koje je azerbejdžanska vojska oslobodila su dezinformacije. Saopštavamo da nijedan deo teritorija koje smo mi oslobodili nije izgubljen. Trenutno Azerbejdžanska vojska sprovodi operaciju suzbijanja neprijateljskog otpora“, izjavio je za Sputnjik načelnik pres-službe Ministarstva odbrane pukovnik Vagif Dargahli.


Jerevan demantuje saopštenja o granatiranju sa teritorije zemlje

Jermensko Ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je izjavu Bakua o granatiranju azerbejdžanskog regiona Daškasan sa teritorije Jermenije

„Oštro demantujemo optužbe azerbejdžanskog Ministarstva odbrane na račun Jermenije da je azerbejdžanski rejon Daškasan granatiran sa teritorije jermenskog regiona Vardenis. Ova dezinformacija i apsolutna laž ima za cilj pripremu terena za širenje geografije borbenih dejstava, uključujući agresiju na Republiku Jermeniju“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova na Fejsbuku.

Ranije je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane izjavilo da se sa teritorije jermenskog regiona Vardenis navodno vrši artiljerijsko granatiranje na azerbejdžanski rejon Daškasan.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

Jermenija: Moguće zaključivanje vojno-političkog saveza sa Karabahom


Lider vladajuće frakcije jermenskog parlamenta Moj korak Lilit Makunc saopštila je da se u Jerevanu razmatra mogućnost zaključenja vojno-političkog saveza sa Karabahom.

„U trenutnoj situaciji, paralelno sa događajima koji se odvijaju aktivno se razgovara o našim mogućim srazmernim koracima, konkretno, o zaključivanju vojno-političkog saveza sa Arcahom (Nagorno-Karabah)“, napisala je Makuncova na Fejsbuku.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je 27. septembra saopštilo da su oružane snage Jermenije grantirale naselja na kontakt liniji u Karabahu. Prema tim podacima ima civilnih i vojnih žrtava. Kako je navelo jermensko Ministarstvo odbrane, Karabah je „bio izložen vazdušnim i raketnim napadima“.

U Jerevanu su izjavili da je Baku „krenuo u ofanzivu“ u pravcu Karabaha. U nepriznatoj republici Nagorno-Karabah saopšteno je da su mirna naselja, uključujući glavni grad Stepanakert, bila podvrgnuta artiljerijskom granatiranju, a vlasti su pozvale stanovništvo da se sakrije. Kasnije je u Karabahu proglašeno vanredno stanje i mobilizacija.

U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, najavljena opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.

Niz država, uključujući Rusiju i Francusku, pozvale su strane da na uzdržanost. Turska je objavila da će pružiti Azerbejdžanu svu potrebnu podršku u kontekstu novog zaoštravanja situacije u Nagorno-Karabahu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480405-jermenija-moguce-zakljucivanje-vojno-politickog-saveza-sa-karabahom/)

SB UN danas o Nagorno Karabahu


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće danas hitnu sednicu povodom sukoba u oblasti Nagorno-Karabah, javila je agencija Frans pres, pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore.

Diplomatski izvori su rekli da će sednica biti održana na zahtev evropskih zemalja, objavio je AFP na svom Tviter nalogu.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3539339/uzivo-zestoke-borbe-u-nagorno-karabahu-oboren-avion-azerbejdzana-pasinjan-pozvao-merkelovu-da-obuzda-agresivnu-politiku-turske)

Dok besne krvave borbe sve oči su uprte u Putina i Erdogana


U spornom regionu Nagorno-Karabah na jugu Kavkaza izbile su žestoke borbe između Azerbejdžana i Jermenije i preti opasnost od rata koji bi lako mogao da uključi vojne sile Rusiju i Tursku.

Dve strane su se u nedelju uzajamno optuživale za izazivanje borbi u jutarnjim satima koje prema tvrdnjama Bakua i Jerevana i dalje traju.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage „oko šest ujutro započele provokacije teškim naoružanjem na širokom području".

Kako se navodi, „gubitaka je bilo i među civilnim stanovništvom, i među oružanim snagama“. Ubrzo potom je predsednik Ilham Alijev na državnoj televiziji zapretio osvetom zbog prolivanja „krvi mučenika“ i proglasio ratno stanje.

S druge strane, jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan da je „započeo raketni i vazdušni napad na Republiku Arcah (Nagorno-Karabah), teritoriju koja pripada Azerbejdžanu, ali koja je proglasila nezavisnost.

U saopštenju za štampu, jermenska ambasada u Nemačkoj teško je optužila Azerbejdžan za težak humanitarni zločin, jer je navodno namerno bombardovala „civilna naselja, škole i vrtiće“, pri čemu su „korišćeni tenkovi, artiljerija, dronovi, rakete i avioni“, prenosi "Bild".

U prepodnevnim časovima vlada u Jerevanu, prestonici Jermenije, proglasila je ratno stanje: „Za otadžbinu, za pobedu“, poručio je Pašinjan.

Projermenski „predsednik“ Nagorno-Karabaha Araik Arutjunjan takođe je proglasio ratno stanje nad regionom, koji međunarodna zajednica ne priznaje, i najavio opštu mobilizaciju svih stanovnika sposobnih za borbu, dakle onih od 18 godina naviše. Ostatku stanovništva je poručio da se skloni na sigurno.

"Objavili ste nam rat? Rat ćete i dobiti!", izjavio je Arutjunjan u vojnoj uniformi pred kamerama.

Prema rečima očevidaca, u glavnom gradu Nagorno-Karabaha Stepanakertu od 50.000 stanovnika oštećene su brojne kuće, a najmanje jedna žena i dete su ubijeni, saopštili su jermenski aktivisti za ljudska prava, prenosi Blic. Vlada u Azerbejdžanu saopštila je da je poginulo više civila.


Azerbejdžan koristi turske dronove?

Ministarstvo odbrane u Bakuu objavilo je u nedelju po podne snimke sopstvenih napada na jermenske položaje u Nagorno-Karabahu. Na njima se vidi kako dronovi napadaju sovjetske protivraketne sisteme tipa „9K33Osa“, koji očigledno nisu primetili kako se približavaju.

Posmatrači su odmah primetili da vrsta snimka i siluete raketa neverovatno liče na turske borbene dronove tipa „Bajraktar TB2“. Osim toga, kanal blizak turskoj vojsci bio je jedan od prvih na Tviteru koji je proširio pomenuti snimak, prenosi „Bild“.

Azerbejdžan je u junu saopštio da namerava da kupi nekoliko desetina „TB2“ od Turske, koje ona već uspešno koristi u Siriji i Libiji, a sada je turski oružani sistem očigledno našao primenu u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana. Zet predsednika Erdogana je jedan od ljudi koji su razvili „TB2“, piše "Bild".


Umešale se Rusija i Turska

Rusija, koja podržava Jermeniju, i Turska, koja podržava Azerbejdžan, odmah su se umešale u sukob.

Rusija je pozvala na neodložan prekid vatre u regionu. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom s jermenskim kolegom Sohrabom Mnazakanjanom, ali je Rusija takođe naglasila da Jermenija ima pravo da se brani.

Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je „ozbiljnu zabrinutost zbog obnove vojnog sukoba velikih razmera“ i pozvao na zaustavljanje neprijateljstava u telefonskom pozivu sa Pašinjanom, navodi se u saopštenju Kremlja.

S druge strane, Turska se, bez ustručavanja, stavila na stranu Azerbejdžana.

"Kao i uvek, turska nacija svim raspoloživim sredstvima podržava azerbejdžansku braću i sestre", napisao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na Tviteru i optužio Jermeniju da dovodi region u opasnost.

Dan kasnije Erdogan je rekao da je došlo vreme da jermenija "okonča okupaciju teritorije Azerbejdžana".

Sada preti opasnost od posredničkog rata između Turske i Rusije na Kavkazu, ocenjuje „Bild“.

Rusija i Turska su malo-malo na suprotnim stranama u naizgled regionalnim sukobima. One podržavaju suparničke strane u Siriji i LIbiji, zbog čega su više puta bile na ivici direktnog okršaja.

Sukob ima potencijal da se uvuče u Rusiju i Tursku, stvarajući nove geostrateške tenzije između njih, prenosi Blic. Rusija ima pakt o uzajamnoj odbrani sa Jermenijom i vojnu bazu u republici, dok je Azerbejdžan prošlog meseca bio domaćin velikih zajedničkih vojnih vežbi sa turskim snagama.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3539319/odnosi-rusije-i-turske-na-testu-zbog-sukoba-u-nagorno-karabahu-dok-besne-krvave-borbe-sve-oci-su-uprte-u-putina-i-erdogana-video)

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jedinice Oružanih snaga zemlje preciznom paljbom uništile dva tenka jermenske vojske.



https://youtu.be/5icFXNECziM

Uz pomoć Google Translate ... ne garantujem za potpunu tačnost prevoda.  :)





https://youtu.be/hejuzmQ7tI4

Ako je BiH stala uz Azerbejdžan, kakav će stav zauzeti Srbija?


Nakon što se BiH izjavom Bakira Izetbegovića praktično stavila na stranu Azerbejdžana, postavlja se pitanje kakvu ulogu će zauzeti Srbija.

Slično pitanje pred našu zemlju je postavljeno i kada su se EU, ali i SAD jasno odgradile od predsednika Belorusije zbog, kako se tvrdi, neregularnog reizbora na mesto šefa države.

I u tom slučaju. kao i u ovom najnovijem sukobu koji je svetska vest broj jedan, na jednoj strani se pominje Rusija, a na drugoj "ostatak sveta".

Dilemu je razrešio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je objasnio da azerbejdžansko-jermenski sukob može da nam bude upozorenje kako je malo potrebno da se raspali neki rat tamo gde to tinja godinama.

Prema njegovim rečima, "situacija je dosta komplikovana" s obzirom na to da je u pitanju "tinjajući sukob" zbog kojeg je još pre oko dvadesetak godina formirana tzv. "Minska grupa" koja, kako navodi, kao što se vidi ništa nije uradila za to vreme.

On je u emisiji "Ćirilica" na Hepi tv rekao da su za Srbiju i Azerbejdžan i Jermenija prijateljske zemlje i u obema je, kaže, boravio kao predsedavajući OEBS.

"Naš interes je da se taj sukob što pre obustavi, ali to je lako reći", kaže Dačić, uz napomenu da je Turska "zainteresovana" za Azerbejdžan, a da je Rusija neutralna.

Ne isključuje, međutim, mogućnost širenja sukoba. "Rusija se drži neutralno, ali Azerbejdžan je uvek optuživao Rusiju da je na strani Jermenije, gde žive pravoslavci", rekao je Dačić.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=11&nav_id=1739510)

Guardian donosi tekst o sirijskim džihadistima koji se spremaju put Azerbejdžana u turskoj režiji ...





Ostatak teksta na :

https://www.theguardian.com/world/2020/sep/28/syrian-rebel-fighters-prepare-to-deploy-to-azerbaijan-in-sign-of-turkeys-ambition

https://youtu.be/1Nnl4d242tU

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane: Potpuno uništen jermenski pešadijski puk, likvidiran pukovnik


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je da je potpuno uništen treći mehanizovani pešadijski puk „Martuni“ jermenskih oružanih snaga smeštenih u rejonu Hodžavend.

„U napadu je neprijatelj pretrpeo velike gubitke, tehnika je uništena, puk je potpuno razbijen. Komanda neprijateljske vojske tražila je od svih da dostave sredstva za evakuacija poginulih i ranjenih“, izjavio je za Sputnjik portparol pres-službe azerbejdžanskog Ministarstva odbrane Vagif Dargahli.

On je dodao da je u Karabahu takođe likvidiran pukovnik jermenske vojske Karen Babajan.

„Kao rezultat kaznenih mera azerbejdžanske vojske likvidiran je načelnik artiljerije smeštene u pravcu privremeno okupiranog regiona Džabrail 18. Mehanizovane pešadijske divizije jermenske armije pukovnik Karen Babajan“, rekao je pukovnik Dargahli.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

https://youtu.be/JLQmPHu_opU

Novi demanti Jerevana: Azerbejdžanske snage nisu uništile jermenski puk


Portparol jermenskog Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan demantovao je informacije da su azerbejdžanske Oružane snage uništile vojnu jedinicu u gradu Martuni u Karabahu.

„To nije tačno. Samo predstavljanje informacija o potpunom uništavanju vojne jedinice ukazuje na nizak nivo znanja. Ništa takvo se nije desilo“, rekao je Ovanisjan.

On je, takođe, demantovao informacije da je poginuo visoki jermenski oficir.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

Jerevan: Azerbejdžanska vojska gađala deo jermenske teritorije


Oružane snage Azerbejdžana gađale su vojnu jedinicu u jermenskom gradu Vardenis, izjavila je portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjan.

„Oružane snage Azerbejdžana pucale su na vojnu jedinicu u Vardenisu, a takođe primenile avijaciju protiv ovih položaja. Ovoj operaciji neprijatelja prethodile su dezinformacije azerbejdžanskog Ministarstva odbrane da su, navodno, Oružane snage Jermenije iz rejona Vardenis granatirale rejon Daškasan u Azerbejdžanu“, napisala je Stepanjanova na Fejsbuku.

Prema njenim rečima, tako je „faktički, neprijatelj pokušao da pripremi teren za opravdanje svojih daljih dejstava“. „Očekujte oštar odgovor“, istakla je Stepanjanova.

Portparol Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan, sa svoje strane, izjavio je da Oružane snage Azerbejdžana tokom napada na jermenski Vardenis nisu gađale samo vojne jedinice, nego i civile.

„Azerbejdžanske bespilotne letelice i avijacija gađale su civilno stanovništvo u Vardenisu, objavili smo video zapaljenog autobusa. Takođe su gađali odbrambene položaje. Srećom, nema žrtava“, rekao je Ovanisjan.

Ovanisjan je rekao da će azerbejdžanskoj strani biti oštro odgovoreno.

„Protivnik je primenio vazdušnu tehniku u pravcu vojnih jedinica. Trenutno nema gubitaka. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, čekajte oštar odgovor“, rekao je Ovanisjan.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480659-jerevan-azerbejdzanska-vojska-gadjala-deo-jermenske-teritorije/)

Azerbejdžanski vojnici panično beže: Jermenska vojska objavila novi snimak


Ministarstvo odbrane Jermenije objavilo je novi snimak na kome se vidi kako azerbejdžanski vojnici panično beže, pokušavajući da izbegnu granatiranje jermenskih oružanih snaga.

Nešto ranije, portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan prenela je da azerbejdžanske oružane snage gađaju vojne jedinice koje se nalaze na teritoriji regiona Vardenis u Jermeniji.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009291123480608-azerbejdzanski-vojnici-panicno-beze-jermenska-vojska-objavila-novi-snimak-video/)

Jermenija tvrdi da je oborila azerbejdžanski helikopter


Tokom borbi u Nagorno-Karabahu jermenske oružane snage oborile su azerbejdžanski helikopter, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan.

„Naši su upravo oborili helikopter. Verovatno helikoptere“, napisao je Ovanisjan na svojoj Fejsbuk stranici.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)


...


Ujedno, Sputnjik prenosi da je Jermenija zapretila da će upotrebiti "oružje širokog dometa" u Karabahu.

Potvrda prethodne najave ...


...


Jermenija zapretila da će upotrebiti oružje velikog dometa u Karabahu


Jermensko Ministarstvo odbrane može biti primorano da tokom eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu primeni oružje velikog dometa, saopšila je portparolka Ministarstva Šušan Stepanjan.

„Miistarstvo odbrane upozorava da su jermenske oružane snage primorane da upotrebe vatreno oružje i vojnu tehniku velikog dometa za uništavanje ljudstva, pokretne i nepokretne imovine, vojne tehnike na velikim površinama“, napisala je Stepanjanova na Fejsbuku.

Prema njenim rečima, to je uslovljeno činjenicom da azerbejdžanske snage koriste teške raketne lansere, artiljeriju krupnog kalibra i sisteme „Smerč“.

„To menja logiku i razmere borbenih dejstava, podižući ih na novi nivo“, istakla je ona.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

[attachment=1]

https://youtu.be/iMciN6K3r_s



Ovaj video je ispraćen sa ovom vešću ...



Jermenija tvrdi da je oborila azerbejdžanski helikopter


Tokom borbi u Nagorno-Karabahu jermenske oružane snage oborile su azerbejdžanski helikopter, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan.

„Naši su upravo oborili helikopter. Verovatno helikoptere“, napisao je Ovanisjan na svojoj Fejsbuk stranici.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

Raste broj civilnoh žrtava


Od početka vojnih operacija u Nagorno-Karabahu stradala su četiri civila, prenosi Sputnjik Jermenija, pozivajući se na jermenskog ombudsmana Armana Tatojana.

„Među poginulima je žena i dete i starija osoba“, istakao je ombudsman.

Prema njegovim rečima, to potvrđuje da Azerbejdžan gađa civilne objekte. Tatojan je istakao da među desetinama ranjenih takođe ima dece, žena i starijih osoba.

Sa druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana saopštava da je u napadu jermenskih oružanih snaga u Nagorno-Karabahu poginulo deset civila, među kojima i dva učenika, dok je 30 ranjeno.

„Oružane snage Jermenije su 27. septembra, grubo kršeći režim prekida vatre, pribegle agresiji. Kršeći norme i principe međunarodnog prava, otvorena je vatra na civile.

Poginulo je 10 civila, još 30 je ranjeno. Među poginulima su i dva učenika“, izjavila je portparolka Ministarstva Lejla Abdulajeva.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

Oglasila se Merkelova


Nemačka kancelarka Angela Merkel apelovala je danas na "trenutni prekid vatre" u Nagorno-Karabahu, gde se i danas vode žestoke borbe izmedju azerbejdžanskih snaga i jermenskih separatista.Angela Merkel je imala odvojene telefonske razgovore sa liderima Azerbejdžana i Jermenije.

"Kancelarka je naglasila hitnost trenutnog prekida vatre i povratka za pregovarački sto", navodi se u saopštenju njene kancelarije.


Stradale stotine vojnika... ali na drugoj strani

Žrtve se prebrojavaju na društvenim mrežama, gde dve strane takođe "ratuju". Tako, Azerbejdžan tvrdi da je Jermenija u napadima izgubila 550 pripadnika vojske, dok Jermenija tvrdi da je to laž i da je stradala "nekolicina". Oni pak dodaju da je Azerbejdžan izgubio na stotine vojnika.


Azerbejdžan zatvorio sve aerodrome

Jermenija i sporna oblast Nagorno Karabah proglasili su stanje ratne opasnosti i izdali poziv za opštu mobilizaciju, dok je Azerbejdžan pozvao na delimičnu mobilizaciju. Takođe, Azerbejdžan je zatvorio sve aerodrome i zabranio letove, osim one za Tursku.


Građani BiH da se vrate iz ratnih područja

"Preporuka za građane Bosne i Hercegovine, koji se trenutno nalaze u regijama zahvaćenim ratnim dejstvima, je da iste odmah napuste", naveli su iz Ministarstva vanjskih poslova BiH.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=78&nav_id=1739561)

Novi snimci uništene azerske tehnike koje su objavili Jermeni ...





https://youtu.be/gobXqY84XBQ

Vučić o sukobu u Nagorno-Karabahu: To su naši bratski narodi


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je povodom eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu da Srbija želi mir između sukobljenih strana - Jermenije i Azerbejdžana.

„Mi želimo mir. To su nama dva bratska i prijateljska naroda i želimo da to stane i iako nekad kao floskula zvuči da mir nema alternativu, stvarno je tako“, poručio je Vučić na konferenciji za novinare prilikom obilaska  gradilišta Beograd na vodi.

On je naglasio da u toj oblasti nema srpskog oružja, kako su mediji ranije pisali, već da je Srbija samo municijom snabdevala obe zemlje.


Vučić: Ne ubijaju se srpskim oružjem

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je pisanje regionalnih medija da se u sukobu u Nagorno Karabahu "ubijaju" srpskim oružjem.

"Naslušao sam se gluposti raznih, kako se ubijaju srpskim oružjem. Nema tamo srpskog oružja", rekao je Vučić.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/politika/202009291123481335-vucic-o-sukobu-u-nagorno-karabahu-to-su-nasi-bratski-narodi/)
izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=78&nav_id=1739561)

Baku: Uništili smo jermensku osmatračnicu


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je u Nagorno-Karabahu uništeno komandno mesto i osmatračnica Oružanih snaga Jermenije.

„Uništeno je komandno mesto i osmatračnica trećeg bataljona prvog puka jermenske vojske smeštena u pravcu naselja Hadrut rejona Hodžavend“, izjavio je za Sputnjik načelnik pres-službe azerbejdžanskog Ministarstva odbrane pukovnik Vagif Dargahli.

Osim toga, portparol je demantovao informacije jermenske strane o obaranju dva helikoptera ratnog vazduhoplovstva Azerbejdžana.

„Danas tokom operacija azerbejdžanska armija nije koristila helikoptere“, precizirao je portparol Ministarstva odbrane.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

https://youtu.be/ECTxvDaZuZE

 Svi ostali na sav glas reklamiraju svoju municiju i oruzije, umesto da iskoristi priliku i izjavi da je Srpska municija kvalitetan proizvod i da nije cudno sto se koristi sirom sveta on se pravda.   :zid

Kompletnija vest od prethodnih na tu temu ...



Vučić: Ne ubijaju se srpskim oružjem


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je pisanje regionalnih medija da se u sukobu u Nagorno Karabahu "ubijaju" srpskim oružjem.

"Naslušao sam se gluposti raznih, kako se ubijaju srpskim oružjem. Nema tamo srpskog oružja", rekao je Vučić.

On je odgovarajući na pitanja novinara, nakon obilaska gradilišta Beograd na vodi, rekao da Srbija jeste nekada izvozila oružje u taj deo sveta, ali da nije reč o oružju koje se sada koristi u sukobu koji pomno prati ceo svet.

Tenkovi, avioni, bespilotne letelice...ništa od toga nije naše, rekao je predsednik Srbije i upitao da li to znači da bi ako nas neko napadne, a mi se branimo, bili krivi Rusi, Amerikanci ili Francuzi od kojih kupujemo oružje.

"Mi im želimo mir, to su dva naša bratska naroda", rekao je Vučić i istakao da "mir nema alternativu" nije samo floskula. "Nadamo se da će smoći snage da izađu iz sukoba", zaključio je.

Podetimo, neki regionalni mediji preneli su da vest da jemenska vojska koristi rakete srpske proizvodnje za gađanje naselja u regiji Fizuli.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=11&nav_id=1739619)

Turska spremna da podrži Azerbejdžan i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom


Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je da je Turska spremna da podrži Azerbejdžan i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom.

„Za ovaj problem postoji samo jedno rešenje. Jermenija mora napustiti teritoriju Azerbejdžana. Ako se to ne dogodi, problem neće biti rešen. Spremni smo da pružimo podršku Azerbejdžanu i za pregovaračkim stolom i na bojnom polju“, naglasio je Čavušoglu, prenosi agencija Anadolija.

Prema njegovim rečima, svetska zajednica greši stavljajući Azerbejdžan i Jermeniju u istu ravan u svom sukobu.

„Celom svetu govorimo: Azerbejdžan i Jermenija nisu isto. Svi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i Gruzije. Ali Azerbejdžan je izjednačen sa Jermenijom, koja je okupirala njegove zemlje. A to je neprihvatljivo“, rekao je turski ministar nakon posete ambasadi Azerbejdžana u Ankari.

Zamenik lidera vladajuće Partije pravde i razvoja Numan Kurtulmuš, koji je takođe posetio azerbejdžansku diplomatsku misiju u Ankari, izjavio je da Turska probleme Azerbejdžana doživljava kao svoje.

„Jermenija se bavi provokacijama. Napade na Azerbejdžan smatramo napadom na Tursku. Učinićemo sve da pomognemo bratskom Azerbejdžanu. Na kraju krajeva, on će pobediti u svojoj borbi“, istakao je Kurtulmuš.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123481885-turska-spremna-da-podrzi-azerbejdzan-i-na-bojnom-polju-i-za-pregovarackim-stolom/)

https://youtu.be/eMONRHd5HPc

https://youtu.be/I0Pq-976SC0

Ambasador Azerbejdžana: Baku ne angažuje plaćenike u sukobu sa Jermenijom


Ambasador Azerbejdžana u Rusiji Polad Bulbuloglu izjavio je da su lažne informacije o tome da Baku angažuje plaćenike u sukobu u Nagorno-Karabahu, između ostalog i turske.

„Svi ti razgovori da se tamo nalaze turski plaćenici – u potpunosti su lažni. Našoj vojsci nisu danas potrebni ni plaćenici, niti bilo kakve dodatne snage“, rekao je ambasador, prenosi radio „Komsomoljska pravda“.

Prema njegovim rečima, ukoliko jermenska vojska napusti Nagorno-Karabah, niko je neće napadati.

„Neka odu sa tih teritorija – niko ih neće napadati. Po Ustavu Ujedinjenih nacija imamo pravo na samoodbranu, imamo pravo na oslobađanje svojih teritorija“, istakao je ambasador.

Prema njegovim rečima, ono što se trenutno dešava između Bakua i Jerevena, Azerbejdžan smatra „oslobađanjem okupiranih teritorija“.

On je dodao da nijedna azerbejdžanska bomba nije pala na teritoriju Jermenije.

Bubuloglu je naglasio da se trenutno između Azerbejdžana i Jermenije ne vode nikakvi mirovni pregovori ili procesi o Nagorno-Karabahu.

„Sadašnje rukovodstvo Jermenije, na čelu sa premijerom gospodinom Pašinjanom, daje apsolutno apsurdne izjave o pregovaračkom procesu, čime ga bukvalno uništavaju. Danas nema nikakvih mirovnih procesa, mirovnih pregovora“, naglasio je azerbejdžanski ambasador.

Prema njegovim rečima, koren sukoba se krije u „jermenskoj okupaciji 20 odsto teritorije Azerbejdžana“ i dok se to pitanje ne reši nastaviće se rat.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009291123481960-ambasador-azerbejdzana-baku-ne-angazuje-placenike-u-sukobu-sa-jermenijom/)

Ruska duma poziva Jermeniju i Azerbejdžan da se vrate pregovorima i prekinu vatru


Državna duma Rusije usvojila je na plenarnom zasedanju zajedničko saopštenje o situaciji u Nagorno-Karabahu u kome ruski parlamentarci pozivaju sukobljene strane da se vrate pregovorima. Takođe su izrazili spremnost da budu posrednici u stabilizaciji situacije.

„Državna duma saopštava da je neophodan momentalni prekid vatre, sprečavanje eskalacije konfrontacije u regionu i ističe da ne postoji alternativa rešavanju situacije mirnim putem. Poslanici Državne dume pozivaju strane da se što pre vrate pregovaračkom procesu i spremni su da pruže posredničku pomoć u stabilizaciji situacije“, precizirano je u saopštenju.

Ruski poslanici su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog naglog zaoštravanja situacije u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, koja je dovela do brojnih ljudskih žrtava, i odlučno osuđuju primenu sile sa obe strane.

Saopštenje Državne dume biće prosleđeno predsedniku Rusije, vladi Rusije, parlamentima Azerbejdžana i Jermenije, kopredsedavajućim Minske grupe OEBS-a, Interparlamentarnoj uniji, Parlamentarnoj skupštini ODKB, Interparlamentarnoj skupštini zemalja-učesnica Zajednice nezavisnih država, Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope  i Parlamentarnoj skupštini OEBS.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202009291123481680-ruska-duma-poziva-jermeniju-i-azerbejdzan-da-se-vrate-pregovorima-i-prekinu-vatru/)

Snimak oborenog azerskog drona ...





https://youtu.be/u9Ob0ejO4ck

Francuska inicijativa za rešavanje sukoba


Francuska najavljuje da će inicirati razgovore u okviru OEBS Minsk grupe koju predvode Rusija, Francuska i SAD s ciljem posredovanja u sukobu Nagorno Karabahu.

Od kako je pre dva dana počela ova najnovija oružana konfrontacija, prijavljene su desetine poginulih i stotine ranjenih.

"U predstojećim danima ćemo pokrenuti koordinisane razgovore u okviru Minsk grupe i pokušati da razjasnimo šta je izazvalo najnoviju eskalaciju, ko je odgovoran za to i kako da pronadjemo izlaz iz otvorenog sukoba", izjavio je danas jedan zvaničnik Jelisejske palate, preneo je Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=78&nav_id=1739663)

Jermenija: Poginuo civil u granatiranju koje su izvele azerbejdžanske snage


Jedan civil poginuo je u granatiranju jermenskog Vardenisa na granici sa Azerbejdžanom, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Jermenije.

„Oružane snage Azerbejdžana izvele su napad na vojnu i civilnu infrastrukturu rejona Vardenis, čija meta je bilo civilno stanovništvo, usled čega je poginuo jedan civil“, navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuku Ministarstva.

Ministarstvo smatra da Azerbejdžan, „ignorišući pozive međunarodne zajednice o okončanju ratnih dejstava, uz aktivnu podršku Turske, proširuje zonu borbenih dejstava, uključujući u nju i teritoriju Jermenije. Jermenija i Arcah (Karabah) daće srazmeran odgovor na pokušaje Azerbejdžana da ugrozi mir i bezbednost u regionu“, ističe se u saopštenju ministarstva.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123482128-jermenija-poginuo-civil-u-granatiranju-azerbejdzanskih-snaga/)

[attachment=1]

Kremlj poziva Tursku da „ne doliva ulje na vatru“ u Nagorno-Karabahu


Sve izjave o vojnoj podršci Jermeniji ili Azerbejdžanu dolivaju ulje na vatru u sukobu između ovih zemalja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Kremlj, pre svega, polazi od potrebe za što skorijim prekidom vatre i borbenih dejstava. Sve izjave o bilo kakvoj vojnoj podršci ili vojnim aktivnostima nedvosmisleno dolivaju ulje na vatru. Mi smo kategorički protiv toga i ne slažemo se sa takvom postavkom problema“, odgovorio Peskov na pitanje da li Kremlj razmatra mogućnost vojne podrške Jermeniji, na primer, preko ODKB-a.

Zaoštravanje sukoba u Nagorno-Karabahu je tema za duboku analizu i raspravu u okviru Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti, dodao je Peskov.

„Trenutna situacija, trenutna borbena dejstva na liniji dodira teme su za duboku analizu u okviru organizacije i, naravno, za moguću diskusiju u organizaciji. Što se ostalog tiče, uzdržaću se od bilo kakvih komentara, samo na osnovu toga što je ovo izuzetno osetljivo pitanje gde svi treba da budu apsolutno oprezni“, precizirao je portparol.

Peskov je dodao i da je Rusija u stalnom kontaktu sa Azerbejdžanom, Jermenijom i Turskom u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu.

„Prikupljamo sve informacije o onome šta se dešava na liniji dodira. Pažljivo pratimo sve novosti, analiziramo situaciju i koristimo to znanje za formiranje našeg budućeg stava, određivanja daljih koraka zajedno sa našim partnerima u grupi OEBS-a“, objasnio je Peskov novinarima.

Rusija poziva partnerske zemlje, uključujući Tursku, da pomognu da se sukob između Jermenije i Azerbejdžana vrati u političko-diplomatske tokove, dodao je Peskov.

„Pozivamo sve zemlje, posebno naše partnere kao što je Turska, da učine sve kako bi ubedili suprotstavljene strane da prekinu vatru i vrate se na mirno rešenje ovog dugotrajnog sukoba političkim i diplomatskim sredstvima“, istakao je Peskov.

U utorak je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio da je Turska spremna da podrži Azerbejdžan i za pregovaračkim stolom i na bojnom polju.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202009291123482351-kremlj-poziva-tursku-na-ne-doliva-ulje-na-vatru-u-nagorno-karabahu/)

https://youtu.be/ePO2XDjIbHc

https://youtu.be/SFmT19tWmTw

Baku preti uništavanjem jermenskih S-300


Oružane snage Azerbejdžana uništiće protivvazdušne raketne sisteme S-300 jermenskih Oružanih snaga koji se kreću ka Karabahu, izjavio je portparol Ministarstva odbrane zemlje pukovnik Vagif Dargahli.

„Prema našim obaveštajnim podacima, protivvazdušni raketni sistemi S-300 koji pokrivaju vazdušni prostor Jerevana povučeni su sa borbene dužnosti i kreću se prema okupiranim teritorijama (Nagorno-Karabahu). Izjavljujemo da ih čeka sudbina uništene vojne tehnike jermenske vojske u Nagorno-Karabahu. Poslednje borbe još jednom pokazuju da je mit o nepobedivosti jermenske vojske neosnovan“, rekao je Dargahli.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

https://youtu.be/qCO7XhonKgk

Visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele UN pozvale na prekid borbenih dejstava u Karabahu


Visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele izrazila je zabrinutost zbog zaoštravanja situacije u Nagorno-Karabahu i pozvala na hitno okončanje borbenih dejstava.

„Zabrinuta sam zbog nastavka borbenih dejstava duž kontakt linije u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu i pozivam na njihovo hitno okončanje“, navodi se u izjavi Bašeleove.

​Takođe je izrazila zabrinutost zbog izveštaja o poginulim i ranjenim civilima, oštećenju civilne imovine i infrastrukture. Osim toga, Bašeleova je pozvala sve strane da se pridržavaju humanitarnog prava, a posebno da osiguraju zaštitu civila i onih koji ne učestvuju u borbama.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123482835-un-pozvale-na-prekid-borbenih-dejstava-u-karabahu/)

Azerska artiljerija ...





https://youtu.be/7Pd6HSuebtI

Artsakh PVO pogađa Azerski Orbiter-1K ...





https://youtu.be/v1HBZYGICvg

Тешко је овде проценити која је страна прва почела и која страна сада "боље" (у војном смислу) стоји, односно која је претрпела мање губитака.

На основу снимака рекао бих да су Азербејџанци били припремљени за напад па бих закључио да су, ако већ нису сами први почели, оно испровоцирали другу страну да она започене прва. Кренули су у копнени напад са најмање два оклопно-механизована батаљона (укључујући и пешадију). Вероватно су и имали неког почетног успеха у том нападу. Коликог и да ли су га одржали тешко је рећи.

Азербејџанска страна је доста ефикасно користила БПЛ, како за  извиђање и обележавање циљева тако и за дејство (наоружане БПЛ), уништивши, осим оклопних возила и најмање два елемента неких ПВО система (на снимцима који су овде постављени види се где погађају барем два радарска уређаја који мени личе на КУБ а могуће је и "Панцир").

Јерменска страна је ефикасно користила вођене противоклопне системе, а изгледа да су и минска поља имала улогу у заустављању азербејџанског напада. Успели су да оборе и неколико БПЛ, док се за хеликоптере то не може баш потврдити.

Azerbejdžan: Jermenska strana od početka konflikta usmrtila 11 civila, a ranila 33


Jermenska strana je artiljerijskim gađanjem po teritoriji Azerbejdžana od početka konflikta usmrtila 11 civila, a ranila 33, saopšteno je iz azerbejdžanskog Generalnog tužilaštva.

Azerbejdžan optužuje jermensku stranu da se granatiranje škola, stambenih objekata, bolnica, vrtića i administrativnih objekata i dalje nastavlja.

Pored toga, navodi se u saopštenju, tokom granatiranja jermenske strane oštećeno je 65 stambenih objekata, kao i pet drugih civilnih zdanja.

Iz Tužilaštva dodaju da je upravo iz tog razloga azerbejdžanska vojska i pokrenula veliku vojnu kontraofanzivu duž celog fronta.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

Jezivi prizori u Nagorno-Karabahu


Posledice eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu vide se na svakom koraku u gradovima te nepriznate države. Oružana borba Jermenije i Azerbejdžana ušla je u treći dan a jezivi prizori zabeleženi okom kamere obilaze svet.

Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je u nedelju, a Baku i Jerevan se međusobno optužuju za početak borbenih dejstava.

U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, objavljena je opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.

Trećeg dana borbe, obe strane prijavljuju gubitke, a među stradalima osim vojnika, ima i civila.

Ministarstvo odbrane Jermenije objavilo je fotografije razorenog grada Stepanakert.


[attachment=1]


[attachment=2]


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123483332-jezivi-prizori-u-nagorno-karabahu-foto/)

Turski lovac F-16 oborio jermenski avion Su-25

Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je turski lovac F-16 oborio jermenski avion Su-25.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123483902-turski-lovac-f-16-oborio-jermenski-avion-su-25/)

Miloša Bikovića proglasili jermenskim plaćenikom?


Glumac Miloš Biković uvučen je u jermensko-azerbejdžanski sukob, na šta je i sam reagovao na društvenim mrežama.

Turski sajt Derindusunce.org je na svom nalogu na Tviteru objavio fotografiju Bikovića sa snimanja filma u srpskoj uniformi.

Tekst koji je pratio sliku je: "Srpski plaćenik Aleksa Đurić viđen je u Jermeniji... Vagner nije daleko".

Desetine korisnika Tvitera iz Srbije oglasilo se na toj objavi, pokušavajući da objasne da je reč o lažnoj vesti i da je na fotografiji srpski glumac Miloš Biković, a ne Đurić, kako se tvrdi.

Reagovao je i sam Biković emotikonom koji označava zbunjenost i kratkim komentarom: "wtf".


[attachment=1]


izvor (https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_id=1739725)

Turski lovac F-16 oborio jermenski avion Su-25, pilot poginuo


Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je turski lovac F-16 oborio jermenski avion Su-25.

Kako se navodi, incident se dogodio u vazdušnom prostoru Jermenije, a prilikom obaranja jurišnog lovca jermenski pilot je poginuo.

Prema informacijama kojima raspolaže jermensko Ministarstvo, turski lovac je poleteo sa aerodroma iz grada Gjandža u svrsi odbrane azerbejdžanske avijacije i dronova koji su gađali naseljena mesta Vardenic, Mec Masrik i Sotk u Jermeniji.

U isto vreme, paralelno sa jermenskim PVO snagama, na nebu je delovala i jermenska avijacija, međutim turski lovac uspeo je da obori jedan jermenski avion.

Iz Ministarstva odbrane takođe navode i da je turski avion zašao u vazdušni prostor Jermenije i to na oko 60 kilometara od granice sa Azerbejdžanom, na visini od 8.200 metara.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123483902-turski-lovac-f-16-oborio-jermenski-avion-su-25/)

Turska spremna da pomogne Azerbejdžanu da "povrati svoje okupirane teritorije"


Turska je rešena da pomogne Azerbejdžanu da "povrati svoje okupirane teritorije" u Nagorno-Karabahu, rekao je danas predstavnik turskog predsedništva.

"Turska će biti u potpunosti angažovana u pružanju pomoći Azerbejdžanu da povrati svoje okupirane teritorije i odbrani svoja prava i interese prema međunarodnom pravu", rekao je direktor komunikacija turskog predsedništva Fahretin Altun.

Navodeći da Azerbejdžan samo hoće da osigura bezbednost civilnih populacija kod linije fronta i da oslobodi svoje okupirane teritorije on je ocenio da svet ne može da dozvoli da se "u ime takozvanog principa neutralnosti na isti nivo stavljaju agresor i oštećena strana".

Turska smatra da Jermenija okupira Nagorno-Karabah preko separatista neprijateljskim prema Bakuu koji su u toj oblasti proglasili republiku 1991. godine posle raspada Sovjetskog Saveza.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je ranije pozvao na kraj jermenske "okupacije" Nagorno-Karabaha da bi se prekinuli sukobi u kojima se suprotstavljaju separatisti koje podržava Jermenija sa azerbejdžanskim snagama.

Izjava iz turskog predsedništva usledila je neposredno pošto je Kremlj pozvao Ankaru da se uzdrži od "dolivanja ulja na vatru" i da radi na uspostavljanju mira u Nagorno-Karabahu, gde je u borbama od nedelje poginulo skoro 100 ljudi.

Evropska unija juče je ocenila situaciju u Nagorno-Karabahu "jako zabrinjavajućom" i svako mešanje u tom regionu "neprihvatljivim".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=29&nav_category=78&nav_id=1739852)

https://youtu.be/33YW2sA7LL0

https://youtu.be/xy1c3CQouA4

Ankara demantuje!


Predstavnik turskog predsednika Fahretin Altun negirao je danas da je turski lovac oborio avion jermenskog Rantnog vazduhoplovstva u vazdušnom prostrou te zemlje. Tu vest demantovalo je i azerbejdžansko ministarstvo odbrane, prenosi Sputnjik.

Prema pisanju lokalnih medija pilot jermenskog Su-25 je stradao.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3539719/opasno-jermenija-tusrki-lovac-f-16-oborio-jermenski-avion-su-25)

Još jedan snimak ...





https://youtu.be/-kxfVhkxihk

Ivanjek analizira ...



https://youtu.be/jacOhj4k7HI

Pitanje pomoći ODKB-z može biti pokrenuto


Jermenija se nije obraćala ODKB-z za pomoć, međutim nakon obaranja jermenskog lovca, to pitanje može biti pokrenuto, izjavio je jermenski ambasador u Rusiji Vardan Togonjan.

„Uskoro ćemo izaći sa zvaničnim stavom po tom pitanju. Ta mogućnost je otvorena, trenutno se o tome vode razgovori“, rekao je on.

Podsetimo, Jermenija je članica ODKB-a, dok je Turska članica NATO-a.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123480105-iz-minuta-u-minut-nastavak-zestokih-borbi-u-nagorno-karabahu/)

https://youtu.be/YPj7wau-L30

https://youtu.be/g1gTadj4DQo

Analiza by Duran ...



https://youtu.be/t8sBl28H_B0

Surov teren, nigde drveta. Do sada smo videli da se i netrude maskirati. Rovovi su im pod spagu, kao iz uzbenika. Daju utisak da se nemisle kretati. Skoro idealne mete za dronove i avijaciju. Ko ce vladati nebom je pitanje.

https://youtu.be/0TOBLzdrEp0

Baš tako. Imate juče ili prekjuče ovde na temi sam postavio jednu vežbu PVO jedinice "vojske Republike Arcah". I tu se stvarno vidi ovo što ste veoma dobro primetili, "školski" primer vatrenog položaja sistema PVO, sa veoma vidnim sredstvima, bez mreža i drugih maskirnih elemenata poput granja, stabljika i drugo u skladu sa vegetacijom okoline. Takođe, zakloni su inžinjerijski besprekorno urađeni, ali takođe ne maskirani i vide se "s Marsa".
Sećam se kako smo mi 99-te (mada je na žalost bilo i negativnih primera) maskirali sredstva sa mrežama (koliko smo i kada ih imali) ali i sa okolnim granama, stabljikama, lišćem. Rezervisti kosili travu i bacali je po obodima inžinjerijskog zaklona da se ne vidi iz vazduha jer odskače od okoline.
Svaka 2-3 dana je potrebno (ako ste još na istom položaju) obavezno zanoviti maskiranje, pogotovo ako je proleće, jer granje i trava iščupani brzi žute i opet postaju demaskirajući faktor i slično.
Ako je teren previše mekan i vide se tragovi gusenica ili točkova sredstava, na osnovu čega se može zaključiti da je to "neka vojna kolona prošla" i pratiti ih tako iz vazduha, potrebno je izvršiti "presek" na barem par stotina metara od položaja i sakriti tragove. To je najteži deo posla, ali ako neprijatelj ima potpunu prevlast u VaP-u, to ti je ono što moraš raditi. Šta drugo rezervisti da rade kod PVO sistema? (budimo realni).

I na kraju...ako vas ipak pronađu i počnu dejstvo, potrebno je odmah aktivirati dimne kutije. Imali smo ih tokom 99-te. Lično nisam upotrebio niti jednu (nije bilo potrebe), ali to je odlično sredstvo da se vizuelno spreči nadgledanje i da se ljudstvo može pomeriti sa položaja, a i tehnika tamo gde je to moguće u veoma kratkom vremenu.....

Malo zbrda-zdola, ali mislim da je jasno...i što je najvažnije - iskustveno.

https://youtu.be/2iJqe7AbU5Q

https://youtu.be/uGnqu7wvfwE

Турска јесте чланица НАТО, али не може да се позове на члан 5 уколико она није нападнута. Ако се ратна дејства пренесу на територију Јерменије, онда она може да захтева помоћ ОДБК (CSTO).

Сасвим је друго питање на који начин би ОДБК могао да помогне, јер Јерменија не граничи ни са једном другом чланицом. Не верујем да би Грузија дозволила прелет своје територије. У том случају, једина могућа копнена веза би била преко Ирана, а до Ирана преко Каспијског језера. Осим ако не би напали Азербејџан директно.

Predsednik Azerbejdžana: Turska nam samo pruža moralnu podršku


Turska nije strana u konfliktu jer za tako nečim nema nikakve potrebe, već Azerbejdžanu pruža čisto moralnu podršku, izjavio je azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev.

Kako je rekao, ne postoji nijedan dokaz da je Turska na bilo koji način umešana u konflikt u Nagorno-Karabahu.

„Zahvalni smo turskom rukovodstvu za solidarnost i pordršku. Svi navodi o tome da je Turska navodno strana u konfliktu, koje plasira jermenska strana, predstavljaju provokaciju. Sve je to fejk njuz“, rekao je on.

Štaviše, naglasio je Alijev, Turska igra stabilizujuću ulogu u regionu.

„Turska je naša bratska zemlja, naš saveznik. Od samog početka, nakon što je svetska javnost saznala da je Jermenija napala Azerbejdžan, Turska je izrazila neverovatnu podršku Azerbejdžanu iz ugla međunarodnog prava“, dodao je.

On je prokomentarisao i optužbe Jerevana da je turski lovac F-16 oborio jermenski Su-25 rekavši da zvanični Baku ne raspolaže bilo kakvom informacijom vezano za taj incident.

„Takva informacija nije potvrđena, turski avioni F-16 ne učestvuju u borbenim dejstvima“, naveo je.

Alijev je takođe rekao i da je situacija u Nagorno-Karabahu napeta, ali da je odgovor Bakua na agresiju – adekvatan.

„Morali smo da pružimo adekvatan odgovor agresoru i da zaštitimo svoj narod, svoju zemlju“, zaključio je.

Govoreći o mogućnosti pregovora sa Jermenijom, Alijev je rekao da je to trenutno nemoguće uzimajući u obzir poziciju aktuelnog rukovodstva te zemlje.

Nešto ranije su i turske vlasti i Ministarstvo odbrane Azerbejdžana demantovale informaciju zvaničnog Jerevana da je turski lovac F-16 oborio jermenski jurišni lovac Su-25. Kako je prethodno saopštilo jermensko Ministarstvo odbrane, prilikom obaranja jermenskog aviona pilot je poginuo.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123484911-predsednik-azerbejdzana-turska-nije-strana-u-konfliktu-samo-nam-pruza-moralnu-podrsku/)

Jermenski premijer: Primorajte Tursku da ode iz Južnog Kavkaza


Zvanični Jerevan poziva svetsku javnost da osude agresivna dejstva Bakua i Ankare u Nagorno-Karabahu i primoraju Tursku da napusti Južni Kavkaz, izjavio je premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

Kako je rekao, vojno prisustvo Turske na teritoriji Južnog Kavkaza neće doneti ničeg dobrog.

Istovremeno, Pašinjan je optužio Tursku da je ta zemlja faktički uvučena u konflikt u Nagorno-Karabahu, kao i da se turski vojni instruktori i visoki vojni zvaničnici trenutno nalaze u azerbejdžanskim štabovima.

Govoreći o napadima Azerbejdžana, jermenski premijer je rekao da ta zemlja do sada nije uspela da ostvari nikakav uspeh u Karabahu, te je izrazio nadu da će takav razvoj događaja uspeti da ubedi Baku da vojno rešenje za konflikt u ovom regionu ne postoji.

Takođe je rekao i da su potezi Jerevana u Karabahu samo odgovor na agresiju Azerbejdžana.

„Mi sve ovo doživljavamo kao rat koji je objavljen jermenskom narodu, mi smo prinuđeni da iskoristimo pravo na samoodbranu“, naglasio je on.

Govoreći o navodima jermenskog Ministarstva odbrane da je turski lovac F-16 oborio jermenski avion Su-25, Pašinjan je rekao da je to činjenica, kao i da je činjenica da su turski avioni uključeni u konflikt u Nagorno-Karabahu.

„Turska samo traži povod da se u još većoj meri uključi u konflikt, da dovuče vojsku u Nahičevanj, u azerbejdžansku enklavu na granici Turske, Jermenije i Irana. Čak imamo i pojedine informacije da je tamo delimično već razmeštena turska vojska“, zaključio je.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009291123484999-jermenski-premijer-primorajte-tursku-da-ode-iz-juznog-kavkaza/)

Da, izgleda da Azeri obilato koriste bpl koje su uzeli od Turske. Zajedno sa performansama iz Libije to je prilično dobra reklama za njih.

Rat na Kavkazu može da dovede do nuklearne katastrofe: Ako Azerbejdžan ostvari svoju pretnju, sledi novi Černobilj
I.Z.K. 29.09.2020.

Žestok sukob u Nagorno-Karabahu bi mogao da dovede i do nuklearne katastrofe. Naime, jedna od potencijalnih meta eventualnog azerbejdžanskog napada na Jermeniju mogla bi da bude nuklearna elektrana.

https://youtu.be/NDtH-ojNTSc

U danima pre početka sukoba u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabahu, jermenske vlasti su ponovile da su dobile ozbiljne pretnje od Azerbejdžana. Pretnje Azerbejdžana da će pogoditi nuklearnu elektranu Metsamor nisu ništa drugo nego zločin protiv čovečnosti i na to bi trebalo da stigne odgovarajući odgovor međunarodne zajednice, rekao je jermenski ministar teritorijalne uprave i infrastrukture Suren Papikijan u obraćanju 64. godišnjem redovnom zasedanju Generalne konferencije IAEA 21. septembra. Jermenija će nastaviti da sprovodi sve napore da spreči takve pretnje u budućnosti, rekao je on tada.

- U ovim teškim uslovima borbe protiv korona virusa, Jermenija se suočila sa izuzetno opasnim i bez presedana izazovom za bezbednost naše zemlje i celog regiona. Govorim o stvarnoj pretnji raketnim udarom na nuklearnu elektranu Metsamor, koju je izrazio predstavnik susedne države Jermenije - rekao je Suren Papikjan. Prema njegovim rečima, Azerbejdžan je rekao da bi cilj takvog udara bio "nanošenje katastrofalne štete Jermeniji i njenom narodu".

- Prvi put se suočavamo sa situacijom kada stvarna pretnja za bezbednost nuklearke ne dolazi od terorističke organizacije, već od države preko njenog zvaničnog predstavnika. Štaviše, država koja se predstavlja pred međunarodnu zajednicu kao njen odgovorni član i punopravni je subjekt međunarodnih odnosa. Kako se ispostavilo, naše međunarodno pravo i njegovi alati nisu u potpunosti uzeli u obzir pojavu takvih pretnji. Nažalost, do danas međunarodna zajednica nema efikasne mehanizme ograničavanja za sprečavanje potencijalnih pretnji po bezbednost nuklearnih elektrana od strane država i nedostaju joj alati za efikasno reagovanje na pretnje koje su već upućene - izjavio je ministar Papikijan, a preneli jermenski mediji.

Pretnje Azerbejdžana usledile su u vreme letošnjeg sukoba dve države oko granica. U tom sukobu je poginulo ukupno 16 osoba. Jerevan i Baku rutinski prete i optužuju jedan drugog za vojne provokacije u kojima su nastradale desetine ljudi poslednjih godina, od kojih su mnogi civili, a nijedna strana nije spremna da se prva povuče. Međutim, pretnja koja uključuje raketni napad na sovjetsku nuklearku - potez koji bi mogao masovno da poveća broj poginulih i pokrene katastrofu nakon Černobiljskoj u regionu i šire - iznenadio je mnoge ljude, piše "Radio Slobodna Evropa".

- Jermenska strana ne sme da zaboravi da nam najsavremeniji raketni sistemi naše vojske omogućavaju precizan udar na nuklearku Metsamor, što bi moglo dovesti do velike katastrofe za Jermeniju - rekao je portparol azerbejdžanskog Ministarstva odbrane Vagif Dargali 16. jula, nekoliko sati nakon što su neprijateljstva nastavljena nakon jednodnevnog zatišja.

Bilo je spekulacija da je jermenska strana prvo nagovestila da bi mogla nekako da pogodi civilni cilj - poput brane Mingačevir - ali nije bilo dokaza da je bilo koji zvaničnik napravio takvu pretnju. Sada, više od dva meseca kasnije, ponovo se strahuje od toga da bi sukob na Kavkazu mogao da eskalira u toj meri da Azerbejdžan ispuni svoju pretnju.

Izvor: www.blic.rs

Azerbejdžanci u bekstvu, povraćene teritorije na jugu i severo-istoku
Novosti online utorak, 29. 09. 2020.

ZAMENK komandanta Atsaške odbrambene armije (Nagorno-Karabah) Artur Sargsjan izjavio je da su njihove jedinice uspele da povrate pozicije koje su izgubile na severo-istočnom i južnom pravcu.

https://youtu.be/xudpor0Dhag

Ministarstvo odbrane je objavilo i snimak napadnute kolone i vozila u plamenu azerbejdžanskih trupa.

Izvor: www.novosti.rs

Turska i Azerbejdžan zajedno ratuju protiv Nagorno-Karabaha
Novosti online ponedeljak, 28. 09. 2020.

VLADA Jermenije objavila je video snimak koji daje čvrste dokaze da su Azerbejdžan i Turska planirali i izvode apad na Nagorno-Karabah.

https://youtu.be/kgxwqMj_b70

Kako na vojne tako i na civilne ciljeve. To savezništvo obnovljeno je posle ravno 100 godina od kada su poslednji put Azerbejdžanci i Turci ratovali zajedno. Tokom dana pojavilo se više dokaza od uglednih novinskih kuća, poput Rojtersa i Gardijana, da su plaćenici iz Sirije (SNA), koje kontroliše Ankara, pošli, a prema nekim izvorima već i učestvuju u sukobima.

Izvor: www.novosti.rs

Premijer Jermenije: Za konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojnog rešenja
Tanjug 30.09.2020.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da za konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojnog rešenja.

Pašinjan je za televiziju Rosija 1 rekao da bi za spor oko te teritorije, koja je 1990-ih godina proglasila nezavisnost od Azerbejdžana i u kojoj su Jermeni većinski narod, rešenje trebalo tražiti pregovorima pod okriljem kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a. On je, međutim, dodao da je za takve pregovore potrebna ''odgovarajuća atmosfera'', prenosi jermenska novinska agencija Armen pres.

- Što se nas tiče, pregovori treba da se nastave sa tačke sa koje su počeli. To je format kopredsedavajućih Minske grupe - rekao je Pašinjan, ali je dodao da je o pregovorima teško govoriti u trenutku kada su u toku vojne operacije. Zato pre svega treba zaustaviti nasilje, poručio je.

- Azerbejdžan bi trebalo da prizna da konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojno rešenje. To nije počelo ni od čega. Dugo vremena azerbejdžanska vlada je vršila anti-jermensku propagandu i dugo vremena je pretila da, protivno svim međunarodnim pozivima, planira da pitanje Nagorno-Karabaha reši silom - naglasio je Pašinjan. On je dodao da se nada da će Azerbejdžan sada, kada, kako je rekao, nije uspeo da sprovede planove svog vojnog rukovodstva, shvatiti da konflikt u Nagorno-Karabahu nema vojno rešenje.

Predstavnici zemalja kolektivnog predsedništva Minske grupe - Francuske, Rusije i SAD - ponovili su u utorak apel kopredsedavajućih svim stranama da odmah prekinu neprijateljstva i nastave pregovore kako bi se pronašlo održivo rešenje sukoba.

Izvor: www.blic.rs

STRAHOVITI GUBICI AZERBEJDžANA: Za TRI dana uništeno 137 tenkova i oklopnih transportera
Novosti online utorak, 29. 09. 2020.

IZVEŠTAJ Ministarstva odbrane Jermenije pokazuje da su Azerbejdžanci pretreli ogromne materijalne gubitke tokom trodnevnih sukoba u Nagorno-Karabahu.

[attachment=1]

Artsrun Hovanisjan, portparol ministarstva odbrane Jermenije rekao je da su antitenkovske jedinice i artiljerija uništile 137 tenkova i oklopnih transportera. Oborena su 72 drona, sedam helikoptera i jedan avion. I to sve za tri dana sukoba.

Izvor: www.novosti.rs

----------------------------------------

Takođe se pominje i cifra od 790 mrtvih i oko 1.900 ranjenih Azera.

Dok Rusija i Zapad posmatraju, Turska pomaže Azerbejdžanu, a Jermenija je ostavljena sama
Blic 29.09.2020.

Jermenija i Azerbejdžan su od nedelje prvi put na ivici totalnog rata još od primirja iz 1994. godine. U borbama za oblast Nagorno-Karabah, koja se zvanično nalazi u Azerbejdžanu, ali je pod kontrolom Jermena, u samo dva dana poginule su desetine ljudi.

Ponovno rasplamsavanje konflikta koji između Jerevana i Bakua tinja već tri decenije postalo je očigledno ovog leta. Puškaranje na zvaničnoj granici je počelo sredinom jula i trajalo desetak dana. Tada je stradalo dvadesetak ljudi, uključujući i civile.

Neuspešni pregovori

Kako piše "Dojče vele", eskalacija na južnom Kavkazu povezana je sa frustracijom u Bakuu. Ni nakon bezbrojnih mirovnih pregovora, Azerbejdžan nije uspeo da povrati teritoriju koja mu po međunarodnom pravu pripada.

- Naš prioritet je uvek bio da se ovo pitanje reši unutar priznatih granica. Mi 28 godina pokušavamo da to rešimo mirnim putem, ali ne ide - kaže Farhad Mamedov, azerbejdžanski politikolog i šef konsultantske firme Strategic Consultancy Group - Zbog toga se sada odgovorilo „kontra-napadom“ - kaže on.

Boris Navasardjan, politički analitičar iz Jerevana, kaže da Jermenija ima dve opcije:

- Maksimalna mobilizacija kako bi se suprotstavilo azerbejdžanskom napadu i protivniku nanelo što je više moguće gubitaka. Ili da se pokuša, zajedno sa međunarodnom zajednicom, da se umiri azerbejdžansko rukovodstvo.

Jerevan želi da pokaže nevoljenim susedima koliko visoku cenu će morati da plate u vojnim gubicima i ljudskim životima, kaže Lorens Brors. On misli da je današnji jermenski premijer, Nikol Pašinjan „manje uzdržan“ i više spreman na sukob nego prethodnik Serž Sargsjan, prenosi "Dojče vele".


Male šanse za mir
U Azerbejdžanu novo primirje mogu da zamisle samo pod „apsolutno novim uslovima“, i „sa čvrsto zacrtanim planom povlačenja naoružanja sa azerbejdžanskih teritorija, sve striktno prema četiri prethodne rezolucije Ujedinjenih nacija“, objašnjava Farhad Mamedov pozicije Bakua.

I u Jermeniji ne veruju da će biti novog sporazuma. Prekid vatre je „teško zamisliti, jer zahteva visok stepen poverenja između dve strane i posrednika“, kaže Boris Navasardjan. A u ovom trenutku „poverenje između Jerevana i Bakua je na nuli“.

- Jermenija insistira na tome da se poboljša bezbednosna situacija pre nego počnu pregovori, dok Azerbejdžan u rukama nema nikakvo drugo oruđe osim destabilizacije - komentariše Lorens Bror. Bila bi drskost, dodaje, da se samo jedna strana optuži za konflikt s obzirom da su obe zemlje uložile veoma mnogo u defanzivno i ofanzivno naoružanje.

Lorens Brors, direktor kavkaskog programa britanskog trusta mozgova Četam haus, navodi da ne postoje bitni međunarodni napori da se postigne trajni mir. Sukobljene strane radije traže „geopolitičke patrone“ nego diplomatski put.

Ko koga podržava?

Pravoslavnu Jermeniju tradicionalno podržava Rusija, dok se Turska zauzima za Azerbejdžan.

- Empatije i solidarnosti sa Azerbejdžanom je uvek bilo, ali sada oni prerastaju u aktivinije forme podrške, uključujući i vojnu - dodaje Brors.

Zapadne zemlje za sad se nisu stavile ni na čiju stranu, već pozivaju na smirivanje tenzija i deskalaciju sukoba. Rusija, iako saveznik Jermenije, još uvek nije preduzela nikakave korake i takođe poziva na smirivanje strasti sa obe strane. Turska, s druge strane, vojno pomaže Azerbejdžan. Šta će biti dalje? Ovaj stručnjak za Kavkaz ne isključuje mogućnost da izbije pravi rat uz uplitanje drugih država. Ali isto tako je vrlo moguće, kaže Brors, da će za par dana sve utihnuti i da će obe vlasti domaćim javnostima pokušati da prodaju priču kako su dobile bitku.

Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju. Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta. U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.

Izvor: www.blic.rs

Ova zemlja je dobra sa Azerbejdžanom, ali tajno podržava Jermeniju: Sedi na dve stolice i ima svoje interese
I.Z.K. 30.09.2020.

Iran je još jedna regionalna sila koja bi mogla da se umeša u sukob u Nagorno-Karabahu. Međutim, on za sada izgleda kao krajnje nepredvidljivi igrač.

Iran je među prvima pozvao na mir između Jermenije i Azerbejdžana, a takođe se i ponudio da bude posrednik u mogućim mirovnim pregovorima. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Saed Katibzadeh je izrazio spremnost Teherana da pomogne u uspostavljanju primirja.

- Iran pažljivo prati konflikt sa zabrinutošću i poziva na hitno okončanje konflikta i početak razgovora između dve zemlje - rekao je Katibzadeh. Teheran ima dugu i burnu istoriju sa svoja dva suseda Jermenijom i Azerbejdžanom, pa se mnogi pitaju šta Iran zapravo želi i da li je zaista tako neutralan, kao što se predstavlja.

Sa Azerbejdžanom ga povezuje istorija i kultura, a sa Jermenijom - ekonomija

Iran i Azerbejdžan u velikoj meri dele istu istoriju, religiju, etničku pripadnost i kulturu. Teritorija onoga što se danas naziva Republikom Azerbejdžan odvojena je od Irana tek u prvoj polovini 19. veka, kroz Rusko-persijski rat. Na području severno od reke Aras, teritorija savremene Republike Azerbejdžan bila je iranska teritorija sve dok je nije okupirala Rusija. Iran i Azerbejdžan su jedine nacije na svetu u kojima veliku većinu stanovništva čine šiitski muslimani. Međutim, Azerbejdžanci su turkijski narod i time bliži Turcima nego Irancima pa je to jedan od faktora čestog neslaganja između Bakua i Teherana.

U poslednjih 30 godina, za vreme rata između Jermenije i Azerbejdžana i nakon primirja koje se često krši, Iran se često predstavljao kao neutralan i nudio usluge medijatora. Istovremeno, iranski zvaničnici su više puta potvrdili svoju podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana. Zamenik ministra spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je 2020. godine da se "Iran, poštujući teritorijalni integritet Azerbejdžanske Republike, u osnovi protivi svakom potezu koji bi podstakao sukob između dve susedne države Azerbejdžanske Republike i Jermenije".

Devedesetih Iran sedeo na dve stolice

Tokom rata, Iran je bio rastrzan u smišljanju stava i politike prema dve zemlje, navodi Svante Kornel, švedski stručnjak za pitanja politike Južnog Kavkaza i Centralne Azije. Međutim, kako je rekao, Teheran je defakto "sprovodio politiku koja je kombinovala zvaničnu neutralnost i rastuću podršku Jermeniji". Kornel tvrdi da je Iran bio naklonjeniji Jermeniji, ali da je ta " prećutna podrška bila ograničena na ekonomsku saradnju".

Upravo je ekonomska pomoć Irana devedesetih pomogla Jermeniji da zaobiđe probleme izazvane blokadom koju joj je nametnula Turska. Međutim, izgleda da i Iran, kao i Rusija, pomaže obe strane. Godine 2013. Mohsen Rezae, koji je tokom sukoba u Nagorno-Karabahu devedesetih bio zapovednik Garde islamske revolucionarne garde (IRGC), tvrdio je da je „lično izdao naredbu "da se vojska Republike Azerbejdžan opremi na odgovarajući način i da dobije neophodnu obuku". Rezae je dodao da su "mnogi Iranci umrli u Karabaškom ratu. Pored ranjenih koji su prevezeni u Iran, mnogi iranski mučenici Karabaškog rata sahranjeni su u Bakuu".

Hasan Ameli, jedan od iranskih religijskih vođa, tvrdio je da je Iran pružio Azerbejdžanu oružje i pomogao avganistanskim mudžahedinima da odu u Azerbejdžan i da tamo ratuju.

Iranski azerbejdžanski problem

- Generalno govoreći, čini se da je Iran bliži Jermeniji u odnosima sa obe zemlje -kaže Bulent Aras, profesor međunarodnih odnosa iz Istanbula. Aras iznosi nekoliko faktora za iransku implicitnu podršku Jermeniji, počevši od iranskog političkog saveza s Rusijom do trgovinskih veza Teherana sa Jerevanom. Ali između ostalih razloga, promenljiva politička priroda azerbejdžanskog, odnosno turkijskog stanovništa koje živi u Iranu, igra važnu ulogu u bliskim vezama Teherana sa Jerevanom, kaže Aras.

- Porast turskog nacionalizma (među Azerbejdžancima) u Iranu Teheran bi smatrao ozbiljnim političkim problemom. Veze i odnosi između severa zemlje (gde živi znatno broj azerbejdžanskog turkijskog stanovništva) i Azerbejdžana bili su važan faktor u političkim problemima Teherana sa Azerbejdžanom - rekao je Aras za TRT Vorld.

Mnogi Azerbejdžanci sever Irana nazivaju južnim Azerbejdžanom, gde, prema različitim procenama, živi gotovo 20 miliona Azerbejdžanaca. Neki azerbejdžanski nacionalisti i intelektualci već dugo definišu i severni deo Irana i Azerbejdžan kao kulturno i socijalno identične, tvrdeći da bi trebalo da postanu politička unija. Politički argument Velikog Azerbejdžana već dugo predstavlja pretnju za iranski establišment, koji je svoju podršku Jermeniji iskoristio kao protivmeru da umanji azerbejdžanske aspiracije u Iranu i širom regiona, rekao je Esref Jalinkilidžli, politikolog.

Zašto Teheranu ipak odgovara mir na Kavkazu?

Ipak, čini se da iako možda i dalje naginje ka podršci jerevanu, Teheranu bi najviše odgovarao mir. Iran takođe pažljivo prati dešavanja na Kavkazu zbog trgovine, prikupljanja obaveštajnih podataka i drugih faktora. Iran, uprkos svim nesuglasicama sa Bakuom, pokreće novi železnički projekat sa Azerbejdžanom. Jedan od ciljeva Irana su bliži odnosi sa Kinom i Rusijom, usred američkih sankcija i želje da stvori više multipolarni svet, pa izgleda i da i po pitanju sukoba Jermenije i Azerbejdžana, svoju spoljnu politiku usklađuje sa njima.

Sukob na iranskoj severnoj granici između Azerbejdžana i Jermenije nije u iranskom interesu. Više bi volelo da se sukob ne prelije i na njegovu teritoriju. Iran ima mnogo azerbejdžanskih građana i ne može da predvidi šta bi moglo da se desi u slučaju da se sukob spusti južnije.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/SfjlXX1yxvA

Azeri tvrde da su uništili Jermenski S-300:

https://youtu.be/darPGfCYzkI

Baku: Uništili smo jermenski S-300


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je da je onesposobilo protivvazdušni sistem S-300 jermenskih oružanih snaga na liniji dodira u Karabahu, saopštila je za Sputnjik pres-služba Ministarstva.

„Juče je tokom borbi u Šušakendu u rejonu Hodžavend (kontakt linija u Karabahu), onesposobljen je neprijateljski protivvazdušni raketni sistem S-300“, objasnili su u pres-službi.

Ranije je načelnik pres-službe Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vagif Dargahli izjavio da su, prema njegovim informacijama, jermenski S-300 koji pokrivaju vazdušni prostor Jerevana povučeni sa borbene dužnosti i upućeni ka Nagorno-Karabahu.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486492-baku-onesposobili-smo-jermenski-s-300/)

https://youtu.be/37cReTIiE5Y

SB UN najoštrije osudio primenu sile u Nagorno-Karabahu


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog vesti o velikim borbenim dejstvima koja se vode u zoni konflikta u Nagorno-Karabahu, navodi se u materijalima koje je nakon rasprave u Savetu bezbednosti objavio predsednik SB UN Abdu Abari.

„Članovi Saveta bezbednosti najoštrije su osudili primenu sile i izrazili su žaljenje u vezi sa pogibijom ljudi“, rekao je Abari.

Savet bezbednosti UN pozvao je Jermeniju i Azerbejdžan da odmah prekinu vatru i započnu konkretne pregovore bez preduslova. SB UN je takođe izrazio potpunu podršku centralnoj ulozi kopredsedavajućih Minske grupe OEBS-a.

Prethodno je visoki komesar UN za ljudska prava Mišel Bašele izrazila zabrinutost zbog zaoštravanja situacije u Nagorno-Karabahu i pozvala na hitno okončanje borbenih dejstava.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009301123486480-sb-un-najostrije-osudio-primenu-sile-u-nagorno-karabahu/)

Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je vojska Nagorno-Karabaha oborila noćas iznad grada Stepanakerta dve bespilotne letelice.


[attachment=1]


[attachment=2]


[attachment=3]


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Pašinjan: Jerevan uvek spreman na mirno rešenje u Karabahu


Jerevan je uvek bio spreman za mirno rešavanje problema Karabaha, ali neće rešavati to pitanje na štetu nacionalne bezbednosti, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

„Jermenija je uvek bila spremna za mirno rešavanje problema Karabaha, ali to ne znači da je spremna da to pitanje reši na štetu nacionalne bezbednosti i na uštrb bezbednosti Karabaha“, istakao je Pašinjan na konferenciji za novinare u Jerevanu.

On je dodao da Jermenija ne razmatra pitanje uvođenja mirovnih snaga u zonu sukoba u Karabahu.

Prema rečima premijera, Jermenija je u stalnom kontaktu sa partnerima u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu, ali je spremna da osigura svoju bezbednost bez učešća ove organizacije.

„Razmatranje učešća ODKB-a predstavlja političko pitanje. Blisko sarađujemo sa našim partnerima u organizaciji, obaveštavamo ih o nastaloj situaciji. Međutim, Jermenija je spremna da štiti svoju bezbednost sa ili bez učešća ODKB-a“, istakao je on.

Pašinjan je rekao i da vlasti Jermenije u vezi sa trenutnom situacijom razmatraju priznavanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha.

„Da, na našem dnevnom redu je pitanje priznavanja nezavisnosti Nagorno-Karabaha. Takođe postoji mogućnost zaključenja vojno-političkog saveza sa Karabahom“, precizirao je on.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486812-pasinjan-jerevan-uvek-spreman-na-mirno-resenje-u-karabahu/)

https://youtu.be/Hm1oSZsrAFw

https://youtu.be/pVOR6RAcGpQ

https://youtu.be/yrFT-5VXWZA

https://youtu.be/Tepq74YT1Pk

Jermenija: Borbe u Karabahu neviđene po korišćenju PVO i sredstava za vazdušne napade


Dinamika i obim rata u Karabahu su izuzetni i neviđeni do sada, kao i njegova vojna komponenta, napisao je na Fejsbuku portparol jermenskog Ministarstva odbrane Arcrun Ovanisjan.

„U suštini, vodimo operacije tipične za ratove 5. generacije. Postoje specifične karakteristike, napravićemo temeljnu analizu nakon naše pobede. Samo da kažem jednu stvar. Artiljerija i sredstva za vazdušne napade sve se više sudaraju“, napisao je Ovanisjan.

Portparol je obećao da će se nakon pobede borbena dejstva biti detaljno analizirana.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486998-jermenija-borbe-u-karabahu-nevidjene-po-koriscenju-pvo-i-sredstava-za-vazdusne-napade/)

https://youtu.be/_GN4fkcb9Gg

Azerbedzanci su objavili snimke sa svojih dronova samoubica.
Interesantno je da su svi unisteni tenkovi napusteni sto znaci da su posade znale da su napadnute.

https://youtu.be/uUzCm40wlDQ

Lideri Azerbejdžana i Jermenije odbacili predlog za mirovne pregovore


Lideri Azerbejdžana i Jermenije odbacili su predlog za mirovne pregovore, optužujući jedni druge za ometanje pregovora oko teritorije Nagorno-Karabah.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_category=78&nav_id=1740125)

Jerevan: Azerbejdžan koristi tursku avijaciju za napad na Karabah


Portparol Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan izjavio je da Azerbejdžan izvodi vazdušne napade na severu linije dodira sa Nagorno-Karabahom, koristeći dronove i lovce F-16 turskog ratnog vazduhoplovstva.

„Azerbejdžan izvodi vazdušne napade u severnom pravcu kontakt linije. Koriste se turske bespilotne letelice, angažovani su višenamenski lovci F-16 turskog ratnog vazduhoplovstva. Neprijatelj deluje iz daljine, ne ulazeći u zonu dejstva sistema za protivvazdušnu odbranu. Koriste se rakete vazduh-zemlja velikog dometa“, napisao je Ovanisjan na Fejsbuku.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane: Jermenske snage granatiraju grad Terter


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da jermenske trupe granatiraju grad Terter na liniji dodira u Karabahu. Naneta je materijalna šteta na civilnim objektima.

„Od 8 ujutru (3 sata po srednjoevropskom vremenu) jedinice jermenskih Oružanih snaga pucaju iz artiljerijskog oruđa na grad Terter. Prema preliminarnim informacijama, manja šteta naneta je civilnim objektima, a ima i ranjenih“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana: „U toku je operacija uništavanja opkoljenih jermenskih snaga"


Ministarstvo odbrane Azerbejdžana izjavilo je da je opkolilo jermenske vojnike na liniji dodira u Karabahu.

„U toku je operacija uništavanja opkoljenih jermenskih snaga artiljerijskom vatrom i čišćenje područja u pravcu fronta Agdera-Terter“, saopštila je za Sputnjik pres-služba Ministarstva.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

"...u svrhu odbrane (od) azerbeđanske avijacije i dronova koji su gađali naseljena mesta..."  Su 25 !?  ???

Iako istini za volju neke mogučnosti ima:
https://youtu.be/w_NFaz7ul_g

Да, на једном снимку се види како посада бежи.

Која је цена тенка Т-72? Цена Бајрактара је 5 милиона долара. Да ли им можда тенкови служе као мамци за дронове?

Према вестима (https://www.cbc.ca/news/politics/turkey-canada-drone-azerbaijan-1.5743353) које су објавили канадски медији, Бајрактар користи сензоре и нишанске уређаје које производи канадска компанија. Сукоби у Азербејџану су довели до захтева јерменског лобија да се забрани извоз ових производа у Турску. Захтевима се придружила и канадска НВО Project Ploughshares која тврди да се извозом ових производа у Турску крше канадски закони.

Još jedna oborena Azerska BPL:

https://youtu.be/g0U9zYl-DZA

Rusija se (ne)će mešati


Premijer Jermenije Nikol Pašinjan i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su telefonom o situaciji u Nagorno Karabahu.

Kako prenosi Tass, nije bilo reči o mogućnosti da Rusija vojno interveniše u tekućem oružanom sukobu Jermenije i Azerbejdžana.

"Predsednik Putin i ja nismo razgovarali o mogućoj vojnoj intervenciji Rusije u Nagorno Karabahu. Osim toga, trenutno nam nije neophodno korišćenje potencijala 102. ruske baze, iako bi, u slučaju potrebe, to moglo da se dogodi jer za to postoji pravni osnov", izjavio je premijer Pašinjan, preneo je Tass.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_category=78&nav_id=1740145)

Jermeni su uvereni u pobedu:

https://youtu.be/9wSHolgw7II

Мало пропаганде, али са друге стране то је нација која је преживела геноцид. Морају да се боре до задње капи крви.

среда, 30.09.2020.

И данас размена артиљеријске ватре у Нагорно Карабаху

ЈЕРЕВАН - Размена артиљеријске ватре наставља се и данас дуж целе линије фронта у самопроглашеној републици Нагорно Карабах, саопштено је из јерменског министарства одбране.

„Јединице јерменске противваздушне одбране обориле су два непријатељска дрона изнад места Степанакерт”, изјавила је представница министарства одбране у Јеревану Шушана Степанијан, преноси ТАСС.

Истовремено, азербејџанско министарство одбране је саопштило јутрос да јерменска артиљерија засипа гранатама град Тертер који се налази уз саму линију фронта. Према доступним извештајима са лица места, јерменска артиљерија уништава инфраструктуру, а у нападима има и цивилних жртава.

Две стране се узајамно оптужују за ову најновију ескалацију насиља која данас улази у четврти дан, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

Evropski sud za ljudska prava pozvao Baku i Jerevan na uzdržavanje o vojnih akcija


Evropski sud za ljudska prava poziva Baku i Jerevan da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih mera, posebno vojnih akcija, koje mogu dovesti do kršenja prava civilnog stanovništva, navodi se u saopštenju suda.

Sud je time odgovorio na zahtev Jermenije, koja je tražila od Bakua da prekine sa vojnim napadima na civile na liniji dodira oružanih snaga.

„Smatrajući da bi trenutna situacija mogla dovesti do rizika kršenja Konvencije za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava je odlučio da primeni član 39 svog pravilnika. Kako bi sprečili takva kršenja i u skladu sa pravilom 39, sud je zatražio od Azerbejdžana i Jermenije da se suzdrže od preduzimanja bilo kakvih mera, posebno vojnih akcija, koje mogu dovesti do kršenja prava civilnog stanovništva, koja su garantovana Konvencijom, uključujući i dovođenje u opasnost njihovog života i zdravlja“, navodi se u saopštenju.

Sud takođe traži od strana da ispune svoje obaveze prema Konvenciji i traži da ga što pre obaveste o rokovima, koracima koje su preduzeli da ispune svoje obaveze.

Jermenija je početkom ove sedmice poslala zahtev sudu u Strazburgu, tražeći da obavežu Azerbejdžan da, između ostalog, prekine vojne napade na civile duž linije dodira oružanih snaga.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Makron: Razgovaraću sa Putinom i Trampom o situaciji u Karabahu


Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da planira da održi telefonske razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i američkim liderom Donaldom Trampom u vezi sa ratnim dejstvima u Nagorno-Karabahu.

„Večeras ću održati telefonski razgovor sa Putinom, a sutra po istom pitanju sa Trampom“, rekao je Makron na konferenciji za novinare, komentarišući situaciju u Nagorno-Karabahu.

„Ovo će nam omogućiti da razmenimo mišljenja i predložimo rešenje problema“, dodao je on.

Francuska, Sjedinjene Američke Države i Rusija su kopredsedavajuće zemlje OEBS-ove grupe za rešavanje situacije u Nagorno-Karabahu.


O postupcima Turske

Francuski predsednik smatra da su političke izjave Turske u vezi sa sukobom u Nagorno-Karabahu opasne i nepromišljene.

„Obratio sam pažnju na političke izjave Turske koje mi se čine nepromišljene i opasne“, istakao je Makron.

Ranije je Turska saopštila da će Azerbejdžanu pružiti podršku i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom, u svetlu nove eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009301123487485-makron-razgovaracu-sa-putinom-i-trampom-o-situaciji-u-karabahu/)

https://youtu.be/Mo1FlhGWRJ8

Borbe kod Stepankerta.

https://youtu.be/3bXOTMBfTjY

https://youtu.be/_HA6dl_9WlA

Posledice Azerskog bombardovanja.

https://youtu.be/oXquq0kELp4

Jermenski premijer Pašinjan: Jerevan razmišlja o priznavanju nezavisnosti Nagorno-Karabaha
Srna 30.09.2020.

Vlasti Jermenije razmatraju planove za priznavanje nezavisnosti oblasti Nagorno-Karabah, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

On je na konferenciji za ruske medije rekao da je na dnevnom redu Jerevana razmatranje priznavanja nezavisnosti te oblasti u Azerbejdžanu, u kojoj žive etnički Jermeni i gde trenutno traju oružani sukobi dve strane. Pašinjan je naglasio da postoji i mogućnost da Jermenija osnuje vojni i politički savez sa Nagorno-Karabahom, javio je TASS.

Artiljerijska paljba nastavljena je duž linije kontakta u oblasti Nagorno-Karabah, saopštila je jutros portparol jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanijan. Ona je rekla da trenutno traju obračuni duž granice u državi Arcah, te da su jedinice vazdušne odbrane jermenske vojske oborile dva neprijateljska drona iznad grada Stepanakert.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske snage granatirale azerbejdžanski grad Terter, nedaleko od linije kontakta u Nagorno-Karabahu.

Žestoki sukobi duž granice oblasti Nagorno-Karabah počeli su u neđelju, 27. septembra, a u dosadašnjim borbama poginulo je najmanje 95 ljudi.

Izvor: www.blic.rs

Turska potvrđuje: Pomoći ćemo Azerbejdžanu na bojnom polju, ako bude potrebno


Azerbejdžan ima dovoljno vojnog potencijala da odbije napade Jermenije, ali u slučaju potrebe Turska će mu pružiti vojnu pomoć koju zatraži, izjavio je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

„Podržavamo Ukrajinu po pitanju Krima, Gruziju – i u pravu smo. Isto tako podržavamo i Azerbejdžan. Ako bude bilo potrebno mi ćemo pomoći, ali sada vidimo da Azerbejdžan ima dovoljno mogućnosti. Sa njim vojno sarađujemo i Azerbejdžan je dobio sve što mu treba od drugih država, između ostalog i od nas, i to je njegovo pravo. Možemo pomoći na bojnom polju, ako bude neophodno. To nisu prazne reči“, istakao je turski ministar u intervjuu za agenciju Anadolija.

On je dodao da „svojim napadima Jermenija ignoriše sva međunarodna pravila i na to treba odgovoriti“.

Čavušoglu je i juče izjavio da je Turska spremna da podrži Azerbejdžan i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/evropa/202009301123487822-turska-potvrdjuje-pomoci-cemo-azerbejdzanu-na-bojnom-polju-ako-bude-potrebno/)

https://youtu.be/mrvpT2KONPU

Vazdušni udari Azerbejdžana na sever


Azerbejdžansko ratno vazduhoplovstvo danas je počelo sa bombardovanjem severnih oblasti regije Nagorno Karabah, saopštilo je jermensko ministarstvo odbrane.

Kako navode, koriste se između ostalog i dronovi turske proizvodnje.

"Protivnik napada sa sigurne udaljenosti da bi izbegao dejstvo protivvazdušne odbrane", saopšštilo je ministarstvo odbrane u Jerevanu, prenosi TAS.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_category=78&nav_id=1740258)

Jerevan: Situacija na jermensko-azerbejdžanskoj granici mirna


Situacija na jermensko-azerbejdžanskoj granici je mirna, nema aktivnih borbenih dejstava, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Jermenije Arcrun Ovanisjan na brifingu.

„Posle jučerašnjih vazdušnih napada na region Vardenis, uključujući i primenom bespilotnih letelica, trenutno nema aktivnih borbenih dejstava. Bilo je pojedinačnih epizoda, izviđanja i tako dalje, ali nema borbenih dejstava“, rekao je Ovanisjan.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Objavljene fotografije oborenog jermenskog Su-25


Ministarstvo odbrane Jermenije objavilo je fotografije ostataka jermenskog aviona Su-25 koji je oborio turski lovac F-16.

Turski lovac F-16 oborio je jermenski „suhoj“ u utorak. Pilot je poginuo.


[attachment=1]


[attachment=2]


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Još dve fotke oborenog Su-25.



[attachment=1]


[attachment=2]

Jerevan: Uništen azerbejdžanski sistem TOS-1


Jedinice Armije odbrane uništile su teški višecevni raketni lanser TOS-1 „Solncepek“ Oružanih snaga Azerbejdžana, saopštila je portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Petrosjan.

Borbe se nastavljaju. Jedinice Armije odbrane Karabaha na pojedinim deonicama fronta izvode kaznene operacije.

Uništen je veliki broj neprijateljskih vojnika, naoružanja i vojne tehnike.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Azerbejdžan: Uništen komandni punkt jermenske vojske, neprijatelj se povlači


Jedinice oružanih snaga Jermenije napuštaju borbene položaje pod napadom azerbejdžanske vojske u pravcu Agderina, saopštilo Ministarstvo odbrane Azerbejdžana.

Pripadnici jermenskog bataljona u Tonašenu beže, napuštajući odbrambene položaje, dadaje Ministarstvo. Takođe je navedeno o porazu komandnog punkta 41. Posebnog artiljerijskog puka 18. Mehanizovane divizije jermenske vojske.

„Među ljudstvom oružanih snaga Jermenije ima mnogo poginulih i ranjenih. Komanda puka traži pomoć za evakuaciju ranjenih“, tvrdi Ministarstvo odbrane Azerbejdžana.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Baku dao svoju verziju rušenja jermenskog aviona Su-25


Baku raspolaže informacijama da su dva jermenska aviona Su-25 udarila u planinu i eksplodirala, saopštio je pomoćnik predsednika Azerbejdžana, šef odeljenja za spoljnu politiku Hikmet Hadžijev.

„Saopštenja da je avion F-16, koji pripada Vazduhoplovnim snagama Turske, oborio jermenski avion Su-25, su apsurdna i reč je o još jednoj dezinformaciji Jermenije. Prema informacijama kojima raspolaže azerbejdžanska strana, 29. septembra su na teritoriji Jermenije poletela dva aviona Su-25. Oba aviona udarila su u planinu i eksplodirala. To sugeriše da jermensko rukovodstvo objavljuje pogrešne informacije svojim stanovnicima i javnosti. Bilo bi dobro da vojno rukovodstvo Jermenije pruži informacije o drugom avionu i njegovom pilotu, umesto što optužuje druge strane“, rekao je Hadžijev, prenosi agencija APA.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/svet/202009301123486669-iz-minuta-u-minut-u-karabahu-oborena-dva-azerbejdzanska-drona/)

Snimak azerskih dejstava po protivničkoj artiljeriji.





https://youtu.be/X0gNRIKCGZU

https://youtu.be/R1i_HGg8kmc

Nigde nema posada.

Ruska vojska sve pažljivo prati: Moskva poziva Jermeniju i Azerbejdžan na prekid vatre


Moskva poziva Baku i Jerevan na prekid vatre, a sve zemlje u regionu na suzdržanost, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, istakavši da „ne treba dolivati ulje na vatru“.

„Naša vojska veoma pažljivo prati razvoj situacije na liniji dodira, gde se nastavljaju borbena dejstva. Sve informacije se pažljivo analiziraju. Takođe pažljivo pratimo sve izjave koje daju međunarodni lideri, izjave koje se daju i na najvišem i visokom nivou iz različitih zemalja sveta“, rekao je Peskov.

Na pitanje novinara da prokomentariše informacije o tome da Turska pruža političku podršku Azerbejdžanu, Peskov je rekao da Kremlj ne podržava takve izjave.

„Ne slažemo se sa njima, juče sam rekao da ne treba dolivati ulje na vatru i mi i dalje pozivamo sve zemlje regiona na suzdržanost. Posebno pozivamo zemlje-učesnice u sukobu da odmah prekinu vatru“, istakao je Peskov.

Odgovarajući na pitanje da li ruski posmatrači potvrđuju da je jermenski avion oboren, Peskov je rekao da on ne može govoriti o tome.

izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202009301123488747-kremlj-poziva-jermeniju-i-azerbejdzan-na-prekid-vatre-a-sve-zemlje-u-regionu-na-suzdrzanost/)

Azerski VBR-ovi u akciji.

https://youtu.be/Mo1FlhGWRJ8

Azerska artiljerija u akciji.

https://youtu.be/7Pd6HSuebtI

Apropo oborenog/ih jermenskih Su-25.

https://youtu.be/df8xmi3hx9U

Izveštaj Al-Džazire.

https://youtu.be/ECTxvDaZuZE

Zašto se mrze:

https://youtu.be/-tY7uEZHSjE

Turska zapretila Jermeniji: Ako Azerbejdžan zatraži vojno ćemo intervenisati
Tanjug 30.09.2020.

Azerbejdžan je sposoban da oslobodi svoju teritoriju sam, ali ako želi podršku i zatraži pomoć bićemo uz njega, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

Čavušoglu nije isključio ni mogućnost vojne intervencije u kavkaskom području Nagorno-Karabah, naseljenom pretežno etničkim Jermenima koji je "dejure" u sastavu Azerbejdžana.

- Ovim napadima Jermenija ignoriše međunarodno pravo. Na ovo je potrebno odgovoriti jer Azerbejdžan vodi borbu na svojoj teritoriji. U kom delu sveta bi okupator i okupirani bili tretirani na isti način - upitao je Čavušoglu na Anadolu forumu, prenosi ANSA.

Jermenija i Azerbejdžan nastavili su vojne sukobe u spornom području Nagorno-Karabaha u nedelju, 27. septembra. Reč je o teritoriji koja prema međunarodnom pravu pripada Azerbejdžanu, ali je naseljeno većinskim jermenskim stanovništvom i defakto je nezavisna, međunarodno nepriznata država.

Izvor: www.blic.rs

Ovom sultanu Erdoganu zaista bi neko trebao da potkrese krila. Zapad ga ne voli ali eto, potreban je za južno NATO krilo, Rusija ga ne voli, ali opet imaju neke svoje aranžmane, da ne pominjem Iran i Siriju... Par bombi po vojnim postrojenjima bi da vratilo na svoje mesto.

Vala da znaš. Vreme je da dobije po nosu.

I bude uskoro... Stisnut je sa svih strana, i unutra i vani  >:(

Snimak pesadiskih borbi na prvoj liniji fronta.

https://youtu.be/8sLoXYTaih8