PALUBA

Najvažniji izazov u 21. veku
25/10/2008

Oklahoma Siti - Bilateralni su jedno od i glupo bi bilo biti pesimista kada je u pitanju dalji razvoj saradnje ove dve zemlje - ocenio je Roj Steplton, bivši ambasador SAD u Kini, na jučerašnjoj tribini organizovanoj na Univerzitetu Oklahoma.

I pored zabrinutosti koja vlada u svetu kada je u pitanju odnos između SAD i Kine, učesnici tribine koju je organizovao Institut za kinesko-američka pitanja izrazili su jedinstven stav da su odnosi dve zemlje stabilni, ali i da tek predstoji ozbiljan posao na unapređenju saradnje dveju sila.

Venžong Žou, aktuelni ambasador Kine u SAD, naglasio je da su obe zemlje u poslednjih nekoliko godina, kroz različite oblike ekonomske saradnje, učinile mnogo da odnosi između dve zemlje postanu bolji. On je međutim podsetio na problem umešanosti SAD u prodaju oružja Tajvanu i pri tom podsetio na zvaničan stav SAD koje Tajvan smatraju delom Kine.

- Na ovaj način SAD dovode u pitanje suverenitet Kine. Građani SAD će uskoro dobiti novog predsednika. I pored različitih mišljenja, istraživanja pokazuju da većina građana Kine priželjkuje pobedu kandidata Demokratske partije, Baraka Obame. Ipak, bez obzira na to koji će od dvojice kandidata biti pobednik na predstojećim izborima, novi predsednik SAD će imati mnoštvo zadataka pred sobom u cilju da održi dobre i prijateljske relacije sa Kinom – rekao je Žou.

Roj Steplton je takođe ukazao na to da će umešanost SAD u prodaju oružja Tajvanu biti sasvim sigurno jedan od najvećih izazova daljem razvoju saradnje dveju sila.

- Ukoliko pogledamo brojke, jasno je da je Kina danas jedna od vodećih svetskih sila. Amerika se, s druge strane, nalazi u jednoj od najvećih kriza u svojoj modernoj istoriji, a budućeg predsednika očekuju mnogi nerešeni problemi. Brojke takođe pokazuju da je nemoguća stabilizacija ekonomije u SAD bez razvoja saradnje sa Kinom. Danas, prvi put u istoriji, ekonomski eksperti obe zemlje svakodnevno kominiciraju, konsultuju se i razvijaju svoju saradnju. Novi predsednik SAD će morati da zadrži tu otvorenost komunikacije i stoga je neophodno da vlasti SAD ubuduće nastupaju sa velikim oprezom i bez želje da svojim idejama kreiraju politiku drugih zemalja. Aktuelnim problemima se mora pristupati pažljivo, na trezven i hrabar način, zaključio je Steplton.


Izvor:Danas

Smirivanje tenzija: SAD i Kina potpisali sporazum o jačanju odnosa, najavili i zajedničke vojne vježbe
Srijeda - 17. 06. 2015 |
[attachment=1]
SAD i Kina potpisali su sporazum o jačanju odnosa, uključujući i razvoj zajedničkih vojnih odnosa, a najavljene su i zajedničke vojne vježbe. Može se pretpostaviti da će ovaj potez smiriti tenzije koje su u zadnje vrijeme eskalirale zbog sporova na prostoru Južnog kineskog mora. No, Peking ističe kako je progres u odnosima između Kine i SAD-a moguć samo ukoliko Washington bude poštivao kineske nacionalne interse, a oni uključuju i pitanje Južnog kineskog mora.

Najavljeno je kako će kineska i američka vojska iduće godine održati kopnene vojne vježbe. Podsjetimo, već duži niz godina američka i kineska vojska nisu potpisivale zajedničke sporazume te je ovo stoga važan korak u razvoju odnosa. No, potez se vjerojatno neće dopasti američkim saveznicima u regiji koji očekuju od Washingtona da poveća pritisak na Peking

Izvor> rt.com i http://www.advance.hr

Тешко да САД могу заоштравати и односе и са Русијом и са Кином. Негде морају попуштати. Само, да им се не деси да попусте свугде.

Evo malo podataka koliko Kina čega troši od ukupne svetske proizvodnje sirovina. Tekst je na ruskom, ali je mislim uglavnom razumljiv. Naročito je upečatljivo da troše 60% betona, skoro polovinu čelika, bakra, uglja, više od pola aluminija, itd.

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/default.aspx
23.10.2015.

Kina odnose s mornaricom SAD-a ocijenila "najboljima u povijesti"

Odnosi mornarica SAD-a i Kine su "najbolji u njihovoj povijesti" a razmjene između dvije strane u budućnosti će postati sustavnije, rekao je u petak zapovjednik kineske mornarice časnicima mornarice SAD-a koji se nalaze u posjetu Kini, prenijela je kineska vojska.

Zapovjednik kineske mornarice Wu Shengli je izjavu o dobrim odnosima dvije strane dao dok Washington razmatra pokretanje operacije za zaštitu slobodne plovidbe unutar 12 nautičkih milja od umjetnih otoka koje je Kina izgradila na spornom području Južnog kineskog mora, što je potez koji bi vrlo vjerojatno razljutio Kinu. SAD nije naveo kada će pokrenuti takve operacije.

I Kina i SAD intenzivno su radili kako bi pojačali vojnu interakciju održavajući zajedničke vježbe i dogovarajući pravila za susrete na moru i u zraku, rekao je Wu po vojnom listu Narodne oslobodilačke vojske.

"Danas su odnosi između mornarica Kine i SAD-a najbolji u njihovoj povijesti", rekao je Wu, prenio je list.  "Razmjene i komunikacije vode se s više povjerenja i učinkovitije".

Do toga se nije došlo lako nego je to rezultat intenzivnog rada obje strane, dodao je.

"U budućnosti će razmjene između snaga obje države postupno postajati sustavnije", rekao je Wu.

Sporno pitanje Južnog kineskog mora nije spomenuto, napominje agencija Reuters.

Izaslanstvo mornarice SAD-a  s kojime se Wu susreo ranije ovoga tjedna posjetilo je jedini kineski nosač zrakoplova. Vojni list  je izvijestio da je izaslanstvo također posjetilo i škole za podmorničare i časnike.

Odnosi Kine i SAD-a postajali su sve zategnutiji zbog kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru kroz koje svake godine brodovima prođe trgovinska razmjena vrijedna pet bilijuna dolara.

Oko područja na Južnom kineskom more spore se i Vijetnam, Filipini, Malezija, Tajvan i Brunei.

H

Амерички официри посетили кинески носач авиона "Лјаонин" (http://south-insight.com/node/217550)

[attachment=1]

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
27.10.2015

PROVOKATIVAN POTEZ

IZRAZITO OPASNA MISIJA AMERIČKOG RATNOG BRODA Krenuo prema otočju koje svojata Kina: 'Idemo tamo pa makar razbjesnili Peking'

Autor: Hina

Sjedinjene Države planiraju u utorak poslati ratni brod blizu umjetnih otoka koje je Kina sagradila u Južnom kineskom moru, u ime načela slobodne plovidbe, rekao je visoki dužnosnik američkog ministarstva obrane.

Američki razarač USS Lassen opremljen navođenim projektilima približit će se otocima na manje od 12 nautičkih milja, navodi taj izvor, uz rizik da razbjesni Peking.

Pojas širok 12 nautičkih milja oko tih otoka sagrađenih na grebenima koji su uglavnom pod vodom, u spornom otočju Spratly, Kina smatra svojim teritorijalnim vodama.
 
No, SAD ne priznaje to posezanje za teritorijem ocjenjujući da Kina ne može gospodariti u tim strateškim vodama.
"Djelovat ćemo u Južnom kineskom moru kao i inače i plovit ćemo u međunarodnim vodama kada mi to budemo htjeli", istaknuo je američki dužnosnik.
Peking vodi teritorijalni spor u Južnom kineskom moru sa svojim susjedima u Aziji.
Kina polaže pravo na gotovo čitavo Južno kinesko more i ondje izvodi velike radove nasipavanja, ubrzavši u zadnjih godinu dana pretvaranje koraljnih grebena u luke, uzletišta i infrastrukturne objekte.
SAD i zemlje jugoistočne Azije boje se da bi Kina tako mogla imati nadzor nad jednom od strateški najvažnijih pomorskih ruta u svijetu.
Na arhipelag Spratly koji obuhvaća stotinjak nenastanjenih otočića i grebena, pravo polažu Vijetnam, Filipini, Malezija i Brunej.
SAD se već godinama zauzima za "kodeks dobrog ponašanja" između zemalja regije i za mirno rješenje teritorijalnog spora.
On se zapravo ne želi službeno odrediti, ali brani pravo zemalja na jugoistoku Azije s obzirom na gotov čin kineskog orijaša.

Kako ono beše ... ako se greben nalazi iznad razine mora (viri) pri "stanju srednjih niskih voda živih morskih mena", onda se uzima da je nadvodan i može se od njega računati 12NM!? Da li sam u pravu?

Као и увек до сада, од када је света у века, управу је онај ко је јачи 8).

Neznam da li je ovo politika ili isključivo vojna tematika,ali je sigurno u vezi ove teme na topiku.Bilo je do sada više naslova koji nisu objavljeni na ovom topiku ali uglavnom da bi se zamaglila "stvar".Od toga kako Kina nema pravo na te v.otoke jer oni ugrožavaju međunarodne puteve,pa preko toga,da će SAD namjerno upututi razarač,do toga kako one (SAD)ustvari to rade u "humnitarne" svrhe jer eto Kina ugrožava te okolne države koje polažu prava na te otoke.Da ne opterećujem društvo dalje evo kako to danas izgleda,da li SAD ustvri ne ugrožavaju cjeli svijet i koliko je to po međunarodnom pravu,jer nemaju niti odobrenje UN za to što rade, niti su problem postavile pred UN.Znači one su i UN i Međ.Sud itd.

"Provokativni manevar SAD, udar na suverenitet"

Kina je ambasadoru SAD u Pekingu uložila protest zbog toga što se američki ratni brod približio u utorak jednom od veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru.
Izvor: Tanjug sreda, 28.10.2015. | 08:12


To Kina ocenjuje kao narušavanje njenog suvereniteta.

Zang Jesui iz ministarstva spoljnih poslova Kine rekao je ambasadoru Maksu Bakausu da SAD nisu uvažile kineske stavove i da su ugrozile kineski suverenitet i bezbednost.

Ne navodeći druge detalje, Zang je rekao da je jučerašnji provokativni manevar američkog razarača ugrozio i osoblje i infrastrukturu na ostrvu, preneo je AP.

Kina je izuzetno nezadovoljna i najoštrije se protiv američkim akcijama, naveo je Zang.

Minstarstvo odbrane SAD nije potvrdilo niti komentarisalo jučerašnji sastanak u kineskom ministarstvu spoljnih poslova.

Peking je saopštilo da je američki razarač "Lasen" nezakonito ušao u kineske vode i približio se 12 milja veštačkom ostrvu, za šta nije imao odobrenje kineske vlade.

Portparol Stejt departmenta Džon Kirbi rekao je da raspoređivanje američkog vojnog broda u blizini veštačkog ostrva koje je izgradila Kina u spornim vodama Južnog kineskog mora, ne bi trebalo da ima negativan uticaj na odnose Vašingtona i Pekinga.

Kirbi je rekao na brifingu za novinare da su odnosi sa Kinom od vitalne važnosti za SAD, koja želi da vidi njihov razvoj, na obostranu dobrobit, uprkos razlikama oko Južnog kineskog mora, preneo je Rojters.

Američku slobodnu plovidbu, uključujući i onu u Južnom kineskom moru, ne utvrđuje neko pojedinačno pravo, saopštila je Bela kuća, dodajući da će SAD leteti i ploviti, gde god to međunarodno pravo dopušta.

Upitan o patroli američke mornarice, koju je vršio razarač, portparol Bele kuće Erik Šulc je kazao da ne može iznositi detalje o vojnim operacijama.

SAD sumnja da Kina gradi aerodrome na ostrvima koji se nalaze u međunarodnim vodama.

Kina negira tvrdnje da želi militarizovati ostrva, na koje pravo polažu još i Tajvan, Vijetnam, Bruneji, Malezija i Filipini.

Poz.

Peking protestuje: Američki ratni brod narušava suverenost Kine
Tanjug   28.10.2015.

Kina je američkom ambasadoru u Pekingu uložila protest zbog toga što se jedan američki ratni brod približio u utorak jednom od veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru, što Kina ocenjuje kao narušavanje njene suverenosti.

[attachment=1]

Zang Jesui iz ministarstva spoljnih poslova Kine rekao je ambasadoru Maksu Bakausu da SAD nisu uvažile kineske stavove i da su ugrozile kineski suverenitet i bezbednost. Ne navodeći druge detalje, Zang je rekao da je jučerašnji provokativni manevar američkog razarača ugrozio i osoblje i infrastrukturu na ostrvu, preneo je AP. Kina je izuzetno nezadovoljna i najoštrije se protiv američkim akcijama, naveo je Zang. Minstarstvo odbrane SAD nije potvrdilo niti komentarisalo jučerašnji sastanak u kineskom ministarstvu spoljnih poslova. Peking je saopštilo da je američki razarač "Lasen" nezakonito ušao u kineske vode i približio se 12 milja veštačkom ostrvu, za šta nije imao odobrenje kineske vlade. Portparol Stejt departmenta Džon Kirbi rekao je juče da raspoređivanje američkog vojnog broda u blizini veštačkog ostrva koje je izgradila Kina u spornim vodama Južnog kineskog mora, ne bi trebalo da ima negativan uticaj na odnose Vašingtona i Pekinga. Kirbi je rekao na brifingu za novinare da su odnosi sa Kinom od vitalne važnosti za SAD, koja želi da vidi njihov razvoj, na obostranu dobrobit, uprkos razlikama oko Južnog kineskog mora, preneo je Rojters. Američku slobodnu plovidbu, uključujući i onu u Južnom kineskom moru, ne utvrđuje neko pojedinačno pravo, saopštila je Bela kuća, dodajući da će SAD leteti i ploviti, gde god to međunarodno pravo dopušta. Upitan o patroli američke mornarice, koju je vršio razarač, portparol Bele kuće Erik Šulc je kazao da ne može iznositi detalje o vojnim operacijama. SAD sumnja da Kina gradi aerodrome na ostrvima koji se nalaze u međunarodnim vodama. Kina negira tvrdnje da želi militarizovati ostrva, na koje pravo polažu još i Tajvan, Vijetnam, Bruneji, Malezija i Filipini.

Izvor: www.blic.rs

Očigledno je to otočje odavno "kamen smutnje" ili "dobar povod" gdje dva velika igrača bacaju kockice...

Povod da pišem mi je knjiga Tom Clancy "SSN" iz 1996.
Pustimo na stranu nejgove stavove,  pustimo to da su Ameri u knjizi "vitezovi bez mane na fantastičnom bijelom konju ovaj u podmornici" a Kinezi "ružni, zločesti i zli" , da kineske(i ruske) podmornice praktički sve fulaju a "Chejene" sve pogađa.. John Wajne i Chuck Noris nisu zapovjedniku ni do koljena..

Zanimljive su neke , globalne sličnosti, koje je opisao pred dvadeset godina...

Sva ova čačkanja amerike sa super silama (Kina) treba posmatrati i kao deo novonastalih promena u ravnoteži sile (Rusija - amerika).

Naravno i kao deo predizborne kampanje u americi.

Pitanje je : Hoće li Kina prihvatiti takvu zanimaciju ili će da odgovori, brzo i oštro ?

Na primer, (može a ne mora) proglasi zabranu letova ili plovidbe, baš tu gde se temperatura podgreva.

Nešto čitam po novinama i većina misli da neće biti nekog ozbiljnijeg incidenta.Narušili bi se ekonomski odnosi, što u ovom trenutku ne odgovara ni jednoj od strana.A ako Kina opet počne masovniju prodaju američkih obveznica menjajući ih za zlato, eto belaja na američkoj berzi. A ako sve to skupa odgovara nekim interesnim lobijima, e onda ....

Ako se dobro sjećam u UNCLOS-u (međunarodno pravo mora)stoji da se polazna crta ne računa od umjetnih otoka, naftnih platforma i ostalih umjetnih tvorevina.Ali ovo što je Kumbor napisao je ispravno.

Imajmo na umu da među Spratly otočjem ima i podovodnih grebenja,i otočića,i hridi.

Vrlo moguće.

Ekonomski aspekt nikada ne bi trebalo zanemariti, posebno kada je neka sila ranjiva.

Takođe, postoji velika verovatnoća da će možda Kina veoma kreativno tumačiti međunarodne zakone - ugovore ili neke slične dogovore a sve zbog slobode tumačenja međunarodnog zakonodavstva koju je obilno koristila amerika i naravno evropska unija.

Водиће они рачуна о својим интересима. Мало ће се "гуркати", одмеравати снагу и моћ, али ће силу употребити само према очигледно пуно слабијима.

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/

Admiral Harris: Američka vojska kretat će se posvuda gdje joj pravo dopušta

Datum objave:
03.11.2015

PEKING, 3. studenoga 2015. (Hina/AFP) - Američka vojska nastavit će svoje operacije u Južnokineskom moru "posvuda gdje to dopušta međunarodno pravo", izjavio je u utorak u Pekingu visoki američki vojni dužnosnik ubrzo nakon prolaza američkog ratnog broda blizu otočića na koje Kina polaže pravo suvereniteta.

"Međunarodne vode i međunarodni zračni prostor pripadaju svima i ne mogu biti pod dominacijom bilo koje nacije", naglasio je za posjeta Kini zapovjednik američkih snaga u Pacifiku admiral Harry Harris. "Naša će vojska nastaviti letjeti, ploviti i operirati posvuda gdje nam to dopušta međunarodno pravo. Južnokinesko more nije i neće biti iznimka", kazao je on, kako piše u tekstu govora održanog na Pekinškom sveučilištu.

"Iskreno smatram da se te rutinske operacije ne bi smjele tumačiti kao prijetnja nekoj naciji", dodao je. "SAD ne zauzima stranu glede polaganja prava na suverenitet u Južnokineskom moru te potiče sve uključene strane da mirno riješe razmirice i bez prisile, u skladu s međunarodnim pravom".

Brod za lansiranje raketa USS Lassen plovio je 28. listopada na manje od 12 milja udaljenosti od umjetnih otoka koje je Peking izgradio u Južnokineskom moru, u spornom arhipelagu Spratleys.

Peking je na to reagirao ljutnjom, osuđujući "protuzakoniti upad bez dozvole Kine" i žaleći se na "prijetnju njezinom suverenitetu i sigurnosnim interesima".

Онда ми није јасно зашто се колега(е) господина адмирала буне што Кинези и Русе плове као и они? По његовим колегама пловљење Руса и Кинеза је разлог за узбуну, малте не напад на интегритет САД и "слободног света". Или он можда не чита и не зна шта му колеге причају?

Ovo je čista provokacija Kine, a admiral priča ono što mu je naređeno!

Ne bi oni provocirali tako da nisu sigurni u staloženu politiku Kine. Sigurni su u to da Kina neće uzvratiti oružjem zbog tako jedne glupe provokacije. A sigurno je i to da će kinezi taj događaj zabežeiti i zapamtiti, pa će kad - tad ispostaviti račun radi naplate!

Za neku godinu će se i Kinezi vrzmati oko onih podzemnih kablova. A ovi admirali će opet uščuđavati? Izgleda da sami ne uče "naučene lekcije".

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
30.01.2016.

DEMONSTRACIJA SILE

AMERIKANCI KINEZIMA POKAZALI MIŠIĆE Poslali moćni ratni razarač s navođenim projektilima tik pored otoka koje Peking smatra svojima

Američki razarač s navođenim projektilima USS Curtis Wilbur plovio je unutar 12 nautičkih milja od otoka u Južnome kineskom moru za koji Kina, Tajvan i Vijetnam tvrde da je njihov, u sklopu operacije kojom se želi onemogućiti ograničavanje slobodne plovidbe.

Kina smatra svojim veći dio Južnokineskog mora, preko kojega se svake godine odvija svjetska trgovina veća od 5 bilijuna dolara. Vijetnam, Malezija, Brunei i Filipini također polažu prava na to otočje.

Glasnogovornik Pentagona Jeff Davis rekao je da u blizini američkog razarača nije bio viđen nijedan brod kineske vojske dok je prolazio pored otoka Tritona u otočju Paracel.
 
"Ta operacija iskušava ustrajnost triju zemalja Kine, Tajvana i Vijetnama u tome da sužavaju prava slobodne plovidbe mornarice", rekao je Davis, u skladu s američkim stajalištem da bi se ključnu morsku liniju trebalo tretirati kao dio međunarodnih voda.

Američka mornarica izvodila je slične vježbe u listopadu u kojima je razarač s navođenim projektilima plovio blizu jednog od kineskih umjetnih otoka, zamjerajući se Pekingu.

Davis je rekao da zadnja operacija predstavlja izazov politici koja zahtijeva dobivanje dopuštenja za prolaz unutar teritorijalnih voda. Dodao je da SAD ne želi sudjelovati u nadmetanju oko prava na suverenitet nad otočjem u Južnokineskom moru.

Ovaj mjesec je predsjedatelj senatskog odbora za oružane snage kritizirao Obamu zbog odgode rješavanja pitanja većih sloboda mornaričkih patrola.

On je rekao da to dopušta Kini da nastavi širiti svoje teritorijalne ambicije u regiji, uključujući i slijetanje zrakoplova na umjetni otok u otočju Spratly.

USA još uvek smatra sebe svetskom silom No. 1. i nameće svakome svoje mišljenje. Mislim da to kod Kine neće proći!

Али неће ни срљати у неки оружани сукоб. Показаће мишиће на неком другом месту или прилици. Највероватније над неким од  савезника САД.

Saveznici USA na tom prostoru nemaju moć, a ni želju da provociraju Kinu.
Verujem da će Kina upravo USA naterati na povlačenje u nekom konkretnom konfliktu, blizu Kineske teritorije - tek da pokaže mišiće i da USA stavi do znanja da se vrati u ''svoje dvorište'', a ne da se pravi siledžija u tuđem dvorištu.

Ceo svet drhti pred njihovom moći, ali njih to ne interesuje
N. V.   02.02.2016.

Tung Či Va, bivši prvi čovek Hongkonga tokom procesa njegovog prelaska pod kinesku vlast od 1997. do 2005. i nekadašnji predsednik Fondacije za razmenu između Kine i SAD, na skupu u Njujorku krajem januara govorio je o tome da Kinezima nije važno da postanu lideri sveta.

[attachment=1]

Čemu Kina teži na međunarodnom nivou? Šta joj dugoročna strateška namera? Da bi Kina realizovala svoju viziju, potrebno je, ne samo sada već i dugoročno, da teži miru sa svojim susedima i državama širom sveta. Nakon što je zbog strane agresija pri kraju vladavine dinastije Ćing izgubila trećinu svoje teritorije, Kina danas snažno štiti svoj teritorijalni intergritet. Ipak, Kina teži ovom cilju na miran način. U SAD postoje ljudi koji veruju da će Kina, kako joj moć sve više raste, preuzeti globalnu lidersku poziciju Amerike. Ali, pogledajmo nekoliko činjenica. SAD ima geografski položaj kojem svako zavidi, sa samo dve države, Kanadom i Meksikom, kao svojim susedima, odvojene od ostatka sveta Pacifičkim i Atlantskim okeanom i Karipskim morem. SAD drže neosvojivu poziciju u nauci, tehnologiji i inovacijama i imaju neke od najbolji univerziteta na svetu. To je takođe država u koju najbolji i najpametniji žele imigriraju, blagoslovena prirodnim bogatstvima na kojoj drugi mogu samo da joj zavide. Suprotno tome, Kina ima 14 suseda, više nego bilo koja druga država na svetu, a sa nekima od njih imala je problematičnu prošlost. Kina ima više mod 20 odsto ukupnog stanovništva sveta, ali samo sedam odstvo svetskog obradivog zemljišta i siromašna je u prirodnim resursima. Sa populacijom od više od 1,3 milijarde ljudi, teret dostizanja razumnog nivoa bogatstva za sve ljude u zemlji zaista je veliki izazov. Stoga, iako blagosloveno drugim prednostima, kinesko vođstvo zna da zemlja mora konstantno da juri napred kako se ne bi spotakla. Zaista, uspeh moderne Kine nije došao lako.

[attachment=2]

Tačno je da će, zbog svoje ogromne populacije, ukupna kineska privreda na nivou BDP-a jednog dana preteći SAD, ali će njen BDP po glavi stanovnika i dalje biti delić američkog. Za deset godina, u sadašnje stepene rasta, BDP dve zemlje bi mogao da se priblići jedan drugom. Ali, zbog razlike u broju stanovnika, BDP po glavi stanovnika u SAD i dalje će biti četiri puta veći od kineskog. Ipak, uprkos ekonomskim nedostacima Kine, uvek će biti ljudi koji misle da će jednog dana Kina voditi svet. Ovakva perspektiva je pogrešna. Istina je da Kina nema nikakve ambicije da vodi svet. Domaće potrebe Kine su toliko ogromne, a njeni izazovi toliko teški, da su to upravo stvari na koje Kina mora da se fokusira. Čak i kada 2049. pristupi razvijenom svetu, kakva su nadanja, ona neće imati želje ni pobude da kolonizuje i osvaja druge zemlje. Kineski narod zaista pamti bol i patnju koju donosi okupacija. On takođe ne želi da nameće bilo kakve verske ili ideološke motive kako bi uticao na druge ljude ili otimao tuđe zemlje. Na vrhuncu moći dinastije Ming, kada je držala 30 odsto svetskog BDP-a, Kina je i dalje bila miroljubiva i nije upadala na tuđu zemlju.

Izvor: www.blic.rs

То се не може објаснити Американцима, односно њиховим државницима. Власт је сласт и они желе да задрже ту сласт и сваког ко јача виде као опасност. То је политика коју су спроводиле све доминантне силе од када је света и века (боље рећи од када су настале државе).

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
28.02.2016.

TIHI RAT SVJETSKIH VELESILA

Eskalacija sukoba između Amerike i Kine za dva malena otočja koja kontroliraju trgovinu vrijednu 5 bilijuna dolara

Uz odličan geostrateški položaj, otočje Spratly bogato je zalihama ribe, nafte i plina

Tenzije između Kine i SAD-a, izazvane spornim otočjima Spratly i Paracel u Južnome kineskome moru, ubrzano rastu od prošle jeseni, a nova runda odmjeravanja snaga zbila se prošli tjedan kada je Kina rasporedila borbene avione J-11 i JH-7 te PZO sustav velikog dometa HQ-9 na paracelski otok Woody.

Nekoliko tjedana ranije američki raketni razarač USS Curtis Wilbur (DDG-54), klase Arleigh Burke, zaplovio je unutar 12 nautičkih milja od otočića Triton koji Kina smatra svojim teritorijem. Službeno, bio je na zadaći “provođenja američke slobode navigacije u međunarodnim vodama”. Naime, pojas od 12 nautičkih milja od kopna spada u teritorijalne vode.

Američki razarač

Slično se dogodilo i nekoliko mjeseci ranije kad je drugi američki razarač prišao dvama grebenima na koje Kina polaže pravo. Potom je početkom studenoga SAD probno lansirao dva podmornička nuklearna balistička projektila. Projektile Trident D5, koji nisu bili opremljeni bojnim glavama, lansirala je nuklearna balistička podmornica USS Kentucky (SSBN-737) na pacifičkom poligonu nedaleko od južne obale Kalifornije.

No, važno je razumjeti zašto su ti grebeni ključni za Kinu. Riječ je o grebenima koje Kina proširuje u otoke navoženjem pijeska u sklopu projekta gradnje velikog zida od pijeska duž otočja Spratly i Paracel. Od 2014. Kina proširuje brojne grebene na ta dva otočja te na njima stvara umjetne otoke. Povećanjem površine pod svojom kontrolom s jedne strane osnažuje svoje teritorijalne zahtjeve, a istodobno stvara pogodne lokacije za gradnju baza. Dvije su baze već sagrađene: instalacija na grebenu Johnson South te zrakoplovna baza na grebenu Fiery Cross, na grebenu Mischief gradi se treća, a na grebenu Cuarteron završava se velika radarska postaja.

Važnost Spratlyja leži u položaju. Budući da pokrivaju dobar dio Južnog kineskog mora, kroz njih i u njihovoj blizini prolaze neke od najvažnijih i najaktivnijih pomorskih trgovačkih ruta na svijetu. Neke procjene govore da godišnje tim trgovačkim rutama prođe robe u vrijednosti od oko pet bilijuna dolara. Upravo mogućnost nadziranja tih ruta čini ovo otočje toliko poželjnim.

Uz odličan geostrateški položaj, otočje Spratly bogato je resursima. Obilne su zalihe ribe te nafte i plina. Prvi put je nafta otkrivena 1968., a nakon toga počele su rasti i napetosti oko vlasništva nad otočjem. Postoje različite oprečne procjene koliko se nafte i plina doista nalazi pod tim otocima. Kina procjenjuje da to područje ima četvrtu najveću zalihu nafte i plina u svijetu od oko 17,7 milijardi tona, a SAD tvrdi da nafte gotovo uopće nema.

Za Kinu otočje Spratly čini i ključnu sastavnicu obrane. SAD je počeo sa svojom strategijom zaokreta prema Pacifiku, koju Kina vidi kao pokušaj ograničavanja njezina utjecaja u istočnoj Aziji. Iako je Kineska ratna mornarica u proteklom desetljeću ostvarila golem skok u sposobnosti te se pretvorila iz primitivne obalne flote u jednu od najmodernijih oceanskih mornarica, još uvijek ne može parirati američkoj Pacifičkoj floti. Zbog toga se usredotočila na razvoj strategije uskraćivanja pristupa i područja djelovanja (eng. anti-access/area denial, A2/AD).

Vatreni križ

Ta je strategija usmjerena na onemogućavanje protivnika da slobodno djeluje na nekom području, u ovom slučaju kineskim obalnim vodama, te u Istočnom i Južnom kineskom moru. Otočje Spratly u tom je kontekstu predziđe obrane te je gradnja zrakoplovne baze na grebenu Fiery Cross veoma važna jer može značajno produljiti ruku kineskog zrakoplovstva.

Fiery Cross sadrži veliku bazu s jednom betonskom pistom smjera 05/23, dužine 3125 metara. To omogućava slijetanje i najvećih transportnih zrakoplova koje kinesko zrakoplovstvo ima, ruskog Il-76 i domaćeg Xiana Y-20. No, dužina piste omogućava i djelovanje bombardera Xian H-6. Njegova zadnja inačica, H-6K, namijenjena je nošenju krstarećih projektila, a zbog svog velikog doleta od oko 3500 kilometara predstavlja idealnu platformu za masovne napade protubrodskim projektilima na američke udarne skupine nosača.

Najsnažniji adut kojim Kina raspolaže u svom nadmetanju sa SAD-om su protubrodski balistički projektili DF-21D. Riječ je o modificiranoj, konvencionalnoj verziji balističkog projektila srednjeg dometa DF-21. Procjenjuje se da ima domet veći od 1500 kilometara. Taj je projektil, pak, razvijen u još napredniju inačicu koja je prošlog rujna prvi put javno prikazana: DF-26. Ona ima domet od 3500 kilometara i idealno je oružje protiv nosača aviona.

Tempo nabave raketa

Prijetnje ovih oružja su tolike da je SAD razmjestio većinu svojih raketnih razarača za protubalističku obranu na Pacifik. No, budući da i DF-21D i DF-26 raspolažu manevrirajućim bojnim glavama, obrana protiv njih je otežana. To je prisililo SAD da odustane od strategije pomorskog blokiranja Kine te da se usredotoči na poboljšavanje protubalističkih sposobnosti. Tako je povećan tempo nabave protubalističkih projektila RIM-161 te je odlučeno da se protubalističke sposobnosti razviju na svim razaračima opremljenima borbenim sustavom Aegis. Vjerojatno je da Kina može provesti A2/AD strategiju i tisućama kilometara daleko od svoje obale te uskratiti američkoj mornarici sposobnost da slobodno djeluje u velikom dijelu zapadnog Pacifika. No, isto tako je jasno da Kina nema namjeru zadržati se na tome, nego brzom gradnjom svoje mornarice namjerava steći sposobnost da izazove američku Pacifičku flotu i na otvorenom moru te stvori uvjete da djeluje ofenzivno.

Za stjecanje te sposobnosti presudni su nosači aviona. Kina u operativnoj upotrebi već ima nosač Liaoning koji je kupljen od Ukrajine. Liaoning predstavlja ključni korak u razvoju kineske flote, ali ne može se suprotstaviti američkim nosačima.

Katapult za avione

Uvelike ga ograničava izostanak katapulta za avione, koji polijeću uz pomoć rampe. To, pak, smanjuje količinu goriva i ubojnog tereta koji mogu ponijeti, a s Liaoninga ne mogu polijetati ni avioni za rano upozoravanje, što drastično smanjuje radarski horizont kineske udarne skupine u odnosu na američku.

Ti se nedostatci ispravljaju novom klasom nosača Tip 001A, od kojih se najmanje jedan već gradi u Dalianu. Oni će zadržati rampu za polijetanje, no vjerojatno će imati i katapulte. Udarnu snagu kineskih nosača činit će palubni lovci J-15. Prema letnim karakteristikama J-15 bi trebao biti moćniji i okretniji od američkih F/A-18 Horneta i Super Horneta, a pogotovo od tromog F-35C. Kasnije bi na kineske nosače mogli doći i stealth lovci Shenyang J-31. Riječ je o dvomotornoj, unaprijeđenoj kopiji američkog F-35 u koju Kina ipak nije morala ulupati 400 milijardi dolara poput SAD-a.

Ipak, podrška aviona za rano upozoravanje i navođenje E-2D Hawkeye svakako će dati prednost američkim pilotima, barem dok Kina ne završi razvoj vlastitog palubnog aviona za tu namjenu. Razmatra se i korištenje helikoptera u toj ulozi, a testiraju se Ka-31 i Z-8YJ Black Bat. No, helikopteri su mnogo slabija platforma za rano upozoravanje. Mogu nositi samo manje radare kraćeg dometa i slabijih performansi od onih instaliranih na avionske platforme, a ograničeni su i kraćim vremenom koje helikopteri mogu provesti na položaju te njihovom manjom brzinom, visinom i doletom.

Po sastavu su američka i kineska udarna skupina nosača vrlo slične te je izgledno da je Kina uzor imala upravo u svom rivalu. Pratnju kineskom nosaču obično čine nuklearna napadajna podmornica Tipa 093, četiri raketna razarača, obično Tipa 052C ili 052D, a u budućnosti će i najnoviji Tipa 055 te dvije fregate Tipa 054, uz jedan opskrbni brod. Do 2020. Kina, vjerojatno preambiciozno, namjerava imati tri nosača i pripadajuće borbene skupine.

Nuklearne podmornice

U strateškim nuklearnim sposobnostima Kina ipak dosta zaostaje. Raspolaže s pet nuklearnih podmornica s balističkim projektilima, no riječ je o zastarjelim konstrukcijskim rješenjima, sličnima sovjetskim podmornicama klase Delta iz 70-ih godina prošlog stoljeća. Od pet podmornica, četiri su klase Jin naoružane sa po 12 projektila JL-2, dok je najstarija ujedno i jedina podmornica klase Xia koja raspolaže s 12 projektila JL-1. SAD, pak, samo na Pacifiku raspolaže s osam podmornica klase Ohio, od kojih svaka ima 24 UGM-133 Trident II projektila, a svaki može ponijeti do 14 nuklearnih bojnih glava. Kina i SAD nalaze se u svojevrsnoj pat-poziciji. Kina svojim A2/AD sposobnostima može gotovo u potpunosti spriječiti američku mornaricu da djeluje blizu kineske obale, dok s druge strane SAD može kinesku flotu držati pod kontrolom u obalnom pojasu i spriječiti je da operira u otvorenom oceanu. Amerika još uvijek ima značajnu konvencionalnu i nuklearnu nadmoć nad Kinom.

No, silovit razvoj kineske mornarice nesumnjivo vodi uspostavi konvencionalnog mornaričkog pariteta na Pacifiku. Incidenti oko spornih otoka će se nastaviti, no vjerojatnost za otvoreni sukob SAD-a i Kine zasad je mala. Ipak, intenzivno jačanje oružanih snaga Filipina, Tajvana, Južne Koreje i Japana, koje pomaže SAD, te Vijetnama i Malezije otvaraju mogućnost za posredne sukobe između dvije sile, koji bi se lako mogli proširiti.

Nisam baš upoznat sa detaljima - gledam na Google-u: otočje Paracel je udaljeno od obale Kine oko 600 km i moglo bi biti sporno područje - vidi se na karti da na njima ima vojnih instalacija. USA gura nos tamo gde ne treba!
Otočje Spratly je daleko na jugu, oko 1200 km od Kineske obale, i ne znam kako se uklapa u prethodni tekst?

Svojevremeno su se kinezi sukobili sa južnovijetnamcima oko tih ostrva.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,5710.0.html

Nije mi jasno oko čega se lome koplja između Kine i USA: da li Paracel ili Spratly? Gde Kinezi grade veštačka ostrva? Nisam uspeo da prokužim iz postovanih tekstova.

Evo pogledaj ovde na primer :

Zašto Kina gradi ostrva u Južnom kineskom moru? (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:551253-Zasto-Kina-gradi-ostrva-u-Juznom-kineskom-moru)

[attachment=1]

US Defense Secretary Ash Carter :

“It should be clear that the US military will continue to fly, sail and operate wherever international law allows, as we do all over the world. Because the maritime domain must always be open and free to all,” he said.

Pentagon chief warns Beijing of ‘specific consequences’ over South China Sea militarization (https://www.rt.com/usa/334235-pentagon-china-warning-consequences/)

longtrip - ovo sam izdvojio iz diskusije na tekst koji si postovao. Apsolutno se slažem sa izrečenim!

Ako Engleska moze da 'ima' Folklandska ostrva pored Argentine, Amerika da 'ima' ostrvo Diego Garsija pored Indije, zasto NR Kina ne bi smela da ima ostrvo, pa makar ga ona sama napravila od peska i kamena? Koji medjunarodni zakoni sve dozvoljavaju Amerikanosima i kolonijalnistima Englezima a ne dozvoljava nikome drugome? Navikli su Amerikanosi da terorisu svet njihovom "tomahovkom demoktratijom", ali ne mogu vise. Najzad su i 'macici progledali'.

Američki brodovi uplovili u Južno kinesko more


Grupa američkih vojnih brodova — nosač aviona, dva razarača, dve krstarice i flagman Sedme flote Ratne mornarice SAD — uplovila je u Južno kinesko more.


Grupa vojnih brodova Ratne mornarice SAD uplovila je u Južno kinesko more koje je objekat teritorijalnih sporova regionalnih država, saopštio je list Usa today.U sastav taktičke grupe ulaze nosač aviona „USS John C. Stennis “, dva razarača, dve krstarice i flagman Sedme flote Ratne mornarice SAD.
Ranije je saopšteno da je Kina poslala lovce na ostrvo Vudu koje je jedno od spornih Paracelskih ostrva u Južnom kineskom moru.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Kine Hua Čuning je na saopštenja medija odgovorila da je kinesko slanje lovaca na sporna ostrva apsolutno zakonito.
SAD pokušavaju da spreče vojne aktivnosti Kine u Južnom kineskom moru, navodno želeći da time osiguraju slobodu plovidbe.


rs-lat.sputniknews.com (http://rs-lat.sputniknews.com/svet/20160304/1103727371/SAD-brodovi-Kina.html)

http://www.info-zona.in/2016/03/07/video-na-ivici-sukoba-sad-poslale-ratne-brodove-u-juzno-kinesko-more-ceka-se-odgovor-pekinga/


Stvarno mi nisu jasni ovi USA umovi - da li se oni sa nekoliko brodova misle za.ebavati sa celom Kineskom vojskom, mornaricom i avijacijom, i sve to pred Kineskim vratima?

Činjenica je, da je udarna grupa koju su poslali u Južno kinesko more dovoljno moćna, da se zatresu gaće mnogim državama na svetu - ali, ovakvo za.ebavanje Kine izaziva podsmeh.
Šta bi se desilo da Kina uzvrati istom merom, i da digne svoju avijaciju, i da jednostavno prozuje iznad USA nosača i ostalih brodova iz pratnje.

Mislim da bi se ameri us.ali u gaće i posade bi tražile lekarsku intervenciju, isto kao onomad kada je preleteo JEDAN Ruski avion iznad US razarača.

Па нису они послали ударну групу носача авиона да би се Кинезима "затресле гаће", већ да покажу и докажу да и они ту могу и хоће пловити. Желе показати Кинезима да се ни они не плаше да ту плове. Докле ће ичи и једни и други видећемо.

Kina je već uplatila Rusiji avans za ugovor o isporuci protivvazdušnog raketnog sistema S-400 „Trijumf“, koji je prošle godine zaključen, saopštio je  šef državne korporacije „Rosteh“ Sergej Čemezov.

„Predstoji nam još ceo niz formalnih procedura koje još nisu završene, iako smo avans već dobili. Mislim da ćemo do kraja godine završiti ove procedure“, rekao je Čemezov.Izvor u ruskoj vojnoj industriji je saopštio 12. novembra prošle godine da će Kina, verovatno, dobiti prve vazdušno-kosmičke sisteme velikog opsega S-400 „Trijumf“ u prvom kvartalu 2017. godine.

O kupovini sistema S-400 bilo je zvanično objavljeno u proleće 2015. godine.

Tada je šef „Rosoboroneksporta“ Anatolij Isajkin nije stao da otkriva detalje sporazuma — vrednost ugovora, broj kupljenih sistema i rokovi isporuke.Prema podacima medija, radi se o najmanje šest divizija ukupne vrednosti tri milijarde dolara.

Podsećamo da je Kina u postupku izrade svojih nosaača aviona, kao i da se spori sa nekoliko zemalja oko ostrva u Južnokineskom moru, zbog čega su SAD nekoliko puta oštro kritikovale Kinu i pokrenule nekoliko diplomatskih ali i vojnih inicijativa.

Predsednik SAD je takođe naložio da se u Južnokinesko more pošalju razarači kako bi patrolirali kod spornih ostrva.Kina je objavila da je stacionirala raketne sisteme na spornim ostrvima i da je to njeno legitimno pravo, zbog čega je nedavno SAd poslala nekoliko razarača i nosač aviona u to područje.

Kineske vlasti međutim insistiraju na preuzimanjem kontrole, kako u vazduhu, tako i na moru, za koje se procenjuje da poseduje velike rezerve prirodnog gasa.Raspoređivanjem S 400 sistema na ovim ostrvima potpuno bi obesrabrilo svaki nedozvoljen prelet od strane SAD ali i bilo koje druge zemlje.

Osim S 400, Peking poseduje i s 300, modifikovan rati lakšeg transporta vozom, budući da kina ima stotine hiljada kilometara pruga, instaliranjem ovakvog sistema u mobilne prikrivene kontejere, Kina bi nesmetano mogla da transportuje i ovaj raketni sistem, što bi predstavljalo pravi košmar za SAD koja pokušava da prati tokove naoružanja.

Kina je takođe poručila nove ruske lovce Su-35.

(Oslobođenje)

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://www.slobodnadalmacija.hr/
29.04.2016.

Kina odbila američkim brodovima posjet Hong Kongu

Kina je odbila zahtjev skupine američkih vojnih brodova predvođenih USS John C. Stennisom da posjete Hong Kong, objavilo je američko ministarstvo obrane uslijed pojačanih napetosti zbog kineskih teritorijalnih pretenzija u Južnokineskom moru.

Glasnogovornik Pentagona Bill Urban rekao je da je američki ratni brod USS Blue Ridge trenutno u posjeti luci u Hong Kongu i da je SAD očekivao da će se to nastaviti.

Urban je u priopćenju rekao da je Kina nedavno odbila zahtjev za uplovljavanje američkog nosača zrakoplova USS Theodore Roosevelt i pratećih brodova, "unatoč dugoj povijesti uspješnih posjeta luci u Hong Kongu".

Blue Ridge, zapovjedni brod američke 7. flote, stigao je u petak ujutro u vode oko Hong Konga, priopćila je pomorska uprava Hong Konga.

USS John C. Stennis je u ophodnji Južnokineskim morem čiji najveći dio prisvaja Kina i gdje je Peking gradnjom umjetnih otoka izazvao zabrinutost SAD-a i susjeda.

Američki ministar obrane Ash Carter posjetio je 15. travnja Stennis u Južnokineskom moru kako bi podsjetio na američku zabrinutost za slobodu plovidbe u tom dijelu svijeta.

Zaista, ova američka diplomatija nema mere!

Em za.ebavaju i provociraju Kineze, pred njihovim pragom - u Južno Kineskom moru, em traže od njih da im Kinezi požele dobrodošlicu uz srdačno pljeskanje.
Pa kad im to Kina odbije - Kinezi su krivi  ???

Kina posle 30 godina šalje nuklearne podmornice u Pacifik
Guardian , I.Z.K.   26.05.2016.

Kineska vojska planira da prvi put pošalje podmornice sa nuklearnim projektilima u Tihi okean.

Kako su saopštili vojni zvaničnici, taj potez je neizbežan jer američki raketni sistemi u Južnoj Koreji predstavlja pretnju Kini. Takođe i tenzije oko Južnokineskog mora utiču na loše odnose dve zemlje. Zvaničnici za sada ne žele da otkriju kada će poslati podmornice na patrolu. Pentagon je nedavno saopštio da bi Kina mogla u toku ove godine da započne sa prvim patrolama nuklearni podmornica. Kina je više od tri decenije razvijala podmornice sa balističkim projektilima, ali ih nije do sada aktivirala. Kineska vlada je uvek govorila da nikada neće prva potegnuti za nuklearnim oružjem u slučaju konflikta. Sporne vode u Južnokineskom moru trenutno su najveći geostrateški problem između Kine i Sjedinjenih Država.

Izvor: www.blic.rs

U aprilu su američki brodovi započeli sprovođenje zajedničkih patrola sa filipinskim brodovima u Južnom kineskom moru.

Ako Kina već ima SSBN podmornice, i ako su operativne, što ih ne bi slali u patrolu. Zato su i napravljene, tom i služe. A Tajvan i Južna Koreja mislim da imaju PVO/PRO rakete PAC-3. Gospodo, jezičak na vagi pomorske moći se pomera. "Ko bi doli sad je gor(i)e", pa i na Pacifiku.

I evo što od jutros ide a kratko je.
Valjda zbog toga što događaji u istočnoj Evropi,Sirija itd ulaze u fazu monotonije pa im treba dodati "začin" da se poboljša ukus.


Kинески млазњак пресрео амерички шпиjунски авион

Kинески борбени авион извео jе у међународном ваздушном простору изнад источног кинеског мора "небезбедно" пресретање америчког шпиjунског авиона.

08 јун 2016 07:03 Tanjug


ВAШИНГTOН - Kинески борбени авион извео jе у међународном ваздушном простору изнад источног кинеског мора "небезбедно" пресретање америчког шпиjунског авиона.

Роjтерс наводи да jе то сазнао од двоjице неименованих воjних званичника СAД коjи су навели да се радило о кинеском авиону "J-10" и америчком "РЦ-135".

Званичници су казали да jе по мишљењу посаде америчког авиона сусрет био "небезбедан" због "велике брзине" коjом jе ишао кинески млазњак.

Dodao bih ovdje,da sada imamo i tačniju odrednicu "presretanja"-nebezbjedno.
Koliko će se "vlaha" kojima je ovo plasirano dosjetiti da se SAD pojavljuju kao vinovnik svugdje u svetu ovakvih događaja.Možda će i "zaključiti" da ih oni i izazivaju,kao slijedeći korak kod razmišljanja ako ga uopšte imaju.

Poz.

Ovaj i ini tekstovi rečito govore o stepenu inteligencije naroda koji naseljava okupirane predele severne amerike.

Vir: "Večernji list" Vojna povijest Zagreb
http://www.vecernji.hr/
14.07.2016.

Kina zahtjeva da SAD zaustavi postavljanje raketnog sustava THAAD u Južnoj Koreji

Lu Kang je naglasio kako će Kina odlučno poduzeti sve korake da se zaštite nacionalni interesi.
 
Glasnogovornik kineskog Ministarstva vanjskih poslova izjavio je na konferenciji za medije u srijedu kako postavljanje raketnog sustava protuzračne obrane THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) ugrožava regionalnu stabilnost, piše PressTV.
   
"SAD i Južna Koreja su s raketnim sustavom THAAD ozbiljno uništili lokalnu i regionalnu stabilnost te ugrozili strateške interese zemalja u regiji, uključujući i Kinu", izjavio je kineski državni službenik. Također zahtjeva da Washington i Seoul zaustave projekt te dodaje: "Već smo naglasili da se u potpunosti protivimo postavljanju sustava THAAD te tražimo da se prekine sa svim akcijama."

Lu Kang je naglasio kako će Kina odlučno poduzeti sve korake da se zaštite nacionalni interesi.

U petak su SAD i Južna Koreja donijeli konačnu odluku u postavljanju THAAD sustava te da će se koristiti isključivo za obranu protiv mogućeg napada Sjeverne Koreje. U međuvremenu se i Rusija oglasila te izjavila kako će se ovim postavljanjem raketnog sustava ozbiljno ugroziti globalna strateška stabilnost, a Sjeverna Koreja prijeti da će "fizički reagirati" te tako odgovoriti na postavljanje raketnog sustava protuzračne obrane na korejskom poluotoku.

Raketni sustav protuzračne obrane THAAD namijenjen je za presretanje balističkih raketa unutar ili izvan atmosfere prilikom posljednje faze leta rakete.

Сигуран сам да ће САД и Јужна Кореја поставити противракетни систем без обзира на протесте Кине и Русије. Потенцијална опасност постоји у томе што Северна Кореја, осећајући се довољно заштићеном јер су Кина и Русија посредно на њиховој страни, може заиста гађати положаје тог система као што су наговестили. Е, ако се то деси (надам се да неће) онда ће се тај систем или доказати или пропости, а ми ћемо свакако (у том случају) бити на ивици светског рата.

Tri nuklearna nosača SAD blizu Kine, general upozorava: Ovo je poruka da je Amerika gazda!
CNN , Blumberg   26.10.2017.

Sjedinjene Američke Države poslale su čak tri nuklearna nosača aviona klase Nimic u zonu Azija-Pacifik, nakon znatnog porasta napetosti na Korejskom poluostrvu usled zajedničkih vojnih vežbi SAD i Južne Koreje.

[attachment=1]

Nosač aviona USS Ronald Regan i njegova borbena grupa protekle nedelje su učestvovali u seriji vojnih vežbi zajedno s južnokorejskim snagama. Pre nekoliko dana je u šire područje ušla i borbena grupa nosača USS Teodor Ruzvelt, a danas je saopšteno da je pod komandu Sedme flote stavljen i USS Nimic. Kina je poslala teško naoružanu fregatu, kao i ratni helikopter i dva borbena aviona opremljena raketama u Južnokinesko more kako bi poslala jasnu poruku američkom razaraču "USS Šefe" da se okrene i napusti vode koje zvanični Peking smatra svojom teritorijom. Kina je optužila SAD da je "grubo narušila njen suverenitet i ugrozila bezbednosne interese u regionu".

[attachment=2]

Sedište Sedme flote nalazi se u Jokosuki u Japanu, a neki njeni elementi su izdvojeni u Južnoj Koreji. U njoj se redovno nalazi 60 do 70 brodova, 300 aviona i 40.000 mornara i marinaca. Inače, kontroliše ih jedan nosač aviona, trenutno Ronald Regan, čija je matična luka takođe u Japanu, ali je sada proširena s dodatne dve borbene grupe nosača. Iako su nedavne informacije smeštale i nosač USS Karl Vinson u Sedmu flotu, pre pet dana je objavljeno da taj nosač sprovodi testiranje mornaričke verzije vazduhoplova F-35C, koji je prošle nedelje po prvi put sleteo na nosač aviona na otvorenom moru.

[attachment=3]

S tri nuklearna supernosača, sva tri klase Nimic, Sedma flota trenutno raspolaže s više od sto dodatnih aviona, a radi se o jednoj od najvećih koncentracija pomorske i vazdušne snage na svetu. Inače je izuzetno retko da se i dve borbene grupe nosača aviona nađu zajedno u istom području — poslednji put to se dogodilo u junu ove godine, kada su Karl Vinson i Regan nekoliko dana zajedno sprovodili vojnu vežbu blizu Korejskog poluostrva, ali i taj slučaj je bio prvi u gotovo 30 godina. Poslednji put kada su tri ili više nosača aviona bila na istom području delovanja učestvovali su u prvom zalivskom ratu. Nimic, Regan i Ruzvelt verovatno će sprovoditi nove vojne vežbe u saradnji s Japanom i Južnom Korejom, a njihovo okupljanje izgleda kao odgovor na sve češće testiranje severnokorejskih balističkih raketa iznad teritorije Japana.

[attachment=4]

- Ta država je uporno poboljšavala svoje nuklearne i balističke mogućnosti - rekao je japanski ministar odbrane Icunori Onodera, a prenosi "Sputnjik".

- Pretnja koju sada predstavlja Severna Koreja dostigla je kritičan nivo bez presedana - rekao je Onodera, a prenosi američki "Blumberg". Vojni analitičari smatraju da će prisustvo tri nuklearna nosača aviona u regiji poslati jak signal Kini i Severnoj Koreji.

- To je znatno projektovanje sile, kad god jedan nosač uđe u neku regiju - rekao je odbrambeni analitičar Adam Maunt za Si-En-En.

- Kretanje nosača i njihovih pratećih brodova poslaće poruku Kini da je SAD i dalje dominantna sila na Pacifiku - rekao je penzionisani admiral Džon Kirbi.

https://youtu.be/2QaE8KWlKjU

Okupljanje tri nosača u regiji preklapa se s planiranom azijskom turnejom američkog predsednika Donalda Trampa, koji bi početkom sledećeg meseca trebalo da započne svoju dvanaestodnevnu posetu Kini, Japanu, Južnoj Koreji i Vijetnamu.

- Iako su kretanja brodova prethodno planirana, radi se o zgodnom preklapanju. Mornarica iskorišćava to preklapanje da bi demonstrirala svoje sposobnosti potencijalnim suparnicima - rekao je Kirbi.

Izvor: www.blic.rs

Кина је пустила у употребу петројуан.

Петродолар је ствар прошлости, као и измишљање санкција и ометање слободне трговине.

Берзе реагују на веома занимљиве начине.

 :super

Друг Си Ђинпинг је неки дан извршио смотру морнарице у Јужном Кинеском мору...

https://youtu.be/YpOddwL4kfE


 :o

Делује моћно, али је употребна вредност упитна. Права ситуација ствара праве команданте и прави војску. Кинеска војска и морнарица нису дуго времена имале прилике да провере у реалној ситуације своју способност. Док тога не буде треба бити скептичан у објективне могућност код оваквих приказа. Вероватно много шта могу, али је питање против кога и коју ће цену да плате.

И то је тачно! Кинеска морнарица модерног времена (20. век) није озбиљно ратовала на мору и није имала ниједну победу, мада ни пораз. Кинески морепловци су кроз историју имали неколико задивљујућих тренутака, али то је све историја, а не реалност. У реалној ситуацији могу или направити сјајну победу попут Тогоа код Цушиме, или сами "доживети Цушиму". Шта ће реално бити од та два, нико не може тачно рећи док се не догоди, а боље да се не догоди уопште.

Kina zahteva od SAD da povuku sankcije


Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je danas od SAD da povuku sankcije uvedene kineskoj vojsci zbog nabavke ruskih vojnih aviona i raketa zemlja-vazduh.

Ovu poruku Americi je uputio portparol kineskog ministarstva Geng Šuang na redovnoj konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Kina je nedavno kupila od Rusije 10 aviona Suhoj Su-35 i rakete S-400.

Na meti sankcija našli su se kinesko odeljenje za razvoj opreme i njegov direktor Li Šangfu zbog "značajnih transakcija" sa ruskim državnim izvoznikom oružja Rosoboroneksport, prenosi BBC, podsetivši da se Peking nije pridružio sankcijama Zapada Moskvi 2014.

Američka administracija stavila je na crnu listu još 33 kineskih državljana i subjekata koji sarađuju sa ruskom vojskom i obaveštajnom službom.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:750646-Kina-zahteva-od-SAD-da-povuku-sankcije)

Прочитах у неким вестима како неки званичник из САД, али ипак незванично каже да ове санкције нису уперене против Кине, већ се само доследно спроводе оне против Русије. Која глупост. И ова изјава, иако незванична али и саме санкције које су очигледно намењене за остваривање монопола на производњу оружја у свету. Трамп и његова администрација иду из једне у другу грешку. Сад се замерају и Кини. Ионако су им увели озбиљне царине, сад још и ово. Иако су ове санкције мање "болне" по Кину, ипак, нарушавају односе између Кине и САД. Не верујем да ће Кина мирно прећи преко овога.

Po zakonu koji važi od vajkada ko god krši sankcije SAD biće meta istih. Nema to veze sa tim što su te kompanije iz Kine, dobili bi sankcije i da su iz Izraela. Zato SAD sankcije i jesu problem, jer si automatski dobio sankcije svih zemalja koje imaju značajnu trgovinu sa SAD. A to su manje više sve razvijene zemlje.

Evo ovde tekst o evropskim kompanijama koje odustaju od poslovanja sa Iranom jer bi u protivnom i same dobile sankcije SAD :

https://www.france24.com/en/20180820-iran-total-french-oil-giant-quits-us-sanctions

Једно је заводити санкције Србији, Лихтенштајну, па и Ирану, а сасвим друго Кини. Мислим да је то чист ауто-гол САД. Друго, САД локално законидавство преносе овако на цели свет. Тако ће само свет постепено окретати против себе.

Да ли неко заиста верује да ће ради америчких санкција Кина одустати од набавке руског оружја? Кинези су поносан народ и ово неће проћи без одговора, чак и по цену да Кина том приликом претрпи штету.

Шта ће се десити ако Кина забрани продају диспорзијума (Dy) компанијама које послују са америчком војном индустријом? Већ двадесет година се трага за алтернативним налазиштима, почело се са експлоатацијом у Аустралији, али и даље 99% овог метала долази из Кине. Или да забране увоз авиона од компанија које снабдевају америчке оружане снаге? Боинг више заради од извоза у Кину него од продаје борбаних авиона.

Problem za Kinu je što sad sa kineskom armijom ne sme niko drugi da sarađuje jer bi onda i on došao na tu listu. E sad da li kinezi nabaljaju nešto na zapadu za svoju armiju nikad nigde nisam naleteo. Ako ne nabavljaju onda ih to neće pogoditi uopšte.

Америчке санкције се односе на веома специфично одељење кинеске армије и њеног директора, именом и презименом. Не односе се на целокупну кинеску армију:

https://www.reuters.com/article/us-usa-russia-sanctions/us-sanctions-china-for-buying-russian-fighter-jets-missiles-idUSKCN1M02TP

Ako sam ja dobro razumeo ta je kompanija zadužena za nabavku i razvoj oružja i opreme za Armiju. E sad da li možda mogu da se naprave ludi da naprave drugu kompaniju za uvoz iz zapadnih zemalja to je već pitanje za nekog pravnika. Ne verujem da je to toliko naivno. Rusi to rade, i zato se sankcije SAD proširuju svakih par meseci na nove ljude i kompanije. Doduše Kinezi imaju dosta ljudi na raspolaganju :)

Није у питању компанија, него одељење Централног војног савета Комунистичке партије Кине, на чијем је челу Си Ђинпинг, доживотни председник. Директор тог одељења (Equipment Development Department of the Central Military Commission) је генерал.

Kina otkazala planirane trgovinske pregovore sa SAD


Kina je otkazala planirane trgovinske pregovore sa SAD i naredne nedelje neće poslati vicepremijera Liua Hea u Vašington.

Rojters prenosi da je američki list objavio da je kineska državna delegacija srednjeg nivoa trebalo da otputuje za Vašington uoči Liuove posete, ali da se od tog putovanja sada odustalo.

Agencija podseća da je protekle nedelje Kina dodala 60 milijardi dolara vredne američke proizvode na listu robe koja podleže uvoznim tarifama.

To je odgovor na takse koje su SAD uvele na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara i koje bi trebalo da stupe na snagu u ponedeljak, 24. septembra.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3124521/kina-otkazala-pregovore-sa-sad-vicepremijer-ne-ide-u-ameriku-sukob-se-zaostrava)

"SAD više neće tolerisati zloupotrebe Pekinga"


Američki predsednik je u UN govorio i o Kini, rekavši da veoma poštuje kineskog predsednika, ali da se trgovinski nesklad s Pekingom "ne može tolerisati".

U tom kontekstu, upozorio je da SAD više neće tolerisati nepravedne trgovinske aranžmane koji zemljama omogućuju da "istovaruju" svoje proizvode u Ameriku, subvencionišu svoju robu, "uzimaju na nišan" industrije SAD i manipulišu valutom kako bi stekle nepravedne prednosti.

Ti dani su, poručio je, prohujali i "SAD više neće tolerisati takve zloupotrebe", prenosi AP.


izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3269418/tramp-hvala-kimu-iz-severne-koreje-vise-ne-lete-rakete.html)

Овај је блесав, направиће хаос на берзама својим брљањем!

Kinez uhapšen u Čikagu zbog špijunaže

 
Jedan kineski državljanin uhapšen je u Čikagu zbog sumnje da je, u ime kineske vlade, špijunirao američke inženjere i naučnike, među kojima su i oni koji po ugovoru rade za američki sektor odbrane, saopštili su američki savezni tužioci.

Đi Čaićun (27) optužen je da je svesno delovao u SAD kao agent strane vlade, a da prethodno nije obavestio državnog tužioca, navodi se u saopštenju kancelarije državnog tužioca u Čikagu.

Navodno je radio po nalogu visoko pozicioniranih obaveštajnih zvaničnika Kine i bio zadužen da prikupi informacije o osam osoba radi eventualnog vrbovanja, prenosi AP.

Kako navodi Rojters, on je prvi put došao u SAD 2013. kako bi studirao eletkrotehniku na Institutu za tehnologiju u Ilinoisu, a 2016. godine se pridružio rezervistima američke vojske.

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3269590/kinez-uhapsen-u-cikagu-zbog-spijunaze.html)

Kina odbila da dozvoli američkom ratnom brodu da pristane u Hongkong


Kina je odbila zahtev SAD da njihov ratni brod pristane u Hongkong, saopštio je američki konzulat u tom kineskom gradu.

"Kineska vlada nije odobrila zahtev da "Ju-Es-Es Vosp" (Wasp) pristane u Hongkong. Imamo dugu istoriju uspešnog pristajanja u Hongkong i nadamo se da će se tako nastaviti", navodi se u saopštenju američkog konzulata.

Ovaj ratni brod trebalo je da pristane u Hongkong sledećeg meseca, izvestio je juče Volstrit žurnal citirajući neimenovanog zvaničnika američke vojske.

Ministarstvo inostranih poslova Kine odbilo je da komentariše ovo odbijanje kratkim saopštenjem da Kina odobrava pristajanje stranih ratnih brodova od slučaja do slučaja. 

Ovo nije prvi slučaj jer je Kina 2016. u jeku tenzija u Južnokineskom moru već odbila zahtev grupi američkih ratnih brodova da pristanu u Hongkong.

Sada je u jeku trgovinski rat koji su SAD započele povećavanjem carina na proizvode iz Kine, a Kinezi su uzvratili istim merama. Vašington je čak prošle sedmice nametnuo sankcije jednoj jedinici kineske vojske zbog vojne saradnje Kine i Rusije. Peking je u odgovor opozvao komandanta mornarice iz posete SAD i odložio vojni dijalog između dve zemlje.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3126779/trgovinski-rat-trese-dva-giganta-kina-odbila-da-dozvoli-americkom-ratnom-brodu-da-pristane-u-hongkong)

USS Wasp je LHD-1, amfibijski nosač helikoptera, poznat kao prvi brod koji je operativno ukrcao F-35B u martu 2018.

Mislim da ovaj ekonomski "rat" sa Kinom u stvari ima za cilj Severnu Koreju. Tek odkad je Tramp zaoštrio sa Kinom S.Koreja je počela da popušta. SAD kompanije lako mogu naći drugu zemlju sa niskim standardom da se presele, ali Kina ne može naći drugo tržište sa 350 miliona ljudi i prosečnom platom od preko 2000 dolara. Zato je Kina vrlo odmerena u odgovorima iako ima svako pravo da ga isproziva najstrašnije.

Ни Америка не може наћи друго тржиште са милијарду људи чији стандард расте. Према Блумбергу (https://www.bna.com/china-wage-increases-n73014450562/), просечна месечна плата у Шангају и Пекингу је преко $1400. Apple прода више телефона у Кини него у Америци. Boeing је у 2016. произвео 750 комерцијалних и 180 војних авиона - кинеске компаније су у 2017. наручиле 330 боинговиг авиона. Кина има више милијардера (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_the_number_of_billionaires) него Америка, Немачка и Русија заједно. Кина је највећи страни власник (http://ticdata.treasury.gov/Publish/mfh.txt) америчких државних обвезница (преко 20%).

Кина годишње избаци 4,7 милиона мастера из области технологије, науке, инжењеринга и математике. Америка избаци 570 хиљада годишње, међу њима је велики број странаца. Око 360 хиљада Кинеза студира у Америци. Зато се за посао у софтверској индустрији у Пекингу пријави 150 кандидата, а у Сан Франциску ће се пријавити 15 који имају папире, од тога је 5 озбиљно.

Није све тако једноставно. До економског сукоба између Кине и Америке је морало доћи и у том контексту је за Америку боље да је до тога дошло сада, него да се то деси за 20 година. Оно што је у целој причи јако лоше за Америку је што је окренула Русију Кини и покренула сукобе на превише фронтова. 

"Mi se ne mešamo u tuđe! Ceo svet zna ko se svuda upliće!"


Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je danas da se Peking ne meša u unutrašnje stvari drugih zemalja, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp optužio Kinu da nastoji da se umeša u izbore za američki Kongres 6. novembra, prenosi Rojters.
"Međunarodnoj zajednici je jasno koja zemlja se najviše meša u poslove drugih zemalja", izjavio je na redovnom brifingu za novinare portparol kineskog ministarstva Geng Đuang.
 
On je takođe pozvao SAD da prestanu da rade stvari koje štete odnosima sa Kinom.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3127315/kinezi-zestoko-odbrusili-trampu-mi-se-ne-mesamo-u-tudje-ceo-svet-zna-ko-se-svuda-uplice)

Peking: Ovo je američka provokacija


Kinesko Ministarstvo odbrane je osudilo nadletanje američkih bombardera B-52 nad Južnim i Istočnim kineskim morem i nazvao ga "provokacijom".

Pentagon je u sredu objavio da je više aviona B-52 ove nedelje učestvovalo u zajedničkoj operaciji s japanskim lovcima u Istočnom kineskom moru. Neki od ovih bombardera su takođe preleteli "međunarodni vazdušni prostor" iznad Južnog kineskog mora.

"Uvek se odlučno protivimo provokativnom ponašanju američkih vojnih aviona u Južnom kineskom moru i nastavićemo da preduzimamo potrebne mere da se s tim efikasno suočimo", rekao je Ren Guoćijang, portparol kineskog minsitarstva odbrane na redovnoj konferenciji za novinare.

Kina polaže prava skoro na celo Južno kinesko more. Zemlje koje izlaze na to more (Filipini, Vijetnam, Brueni, Malezija) tvrde drugačije i svaka zemlja kontroliše više ostrva u tom moru. Da bi naglasio svoje pravo Peking veštački jača više ostrvaca i grebena i na nekima psotavlja naoružanje.

U Istočnom kineskom moru Peking polaže prava na ostrva Diaoju, koja Japan zove Senkaku. Ta ostrva su trenutno pod kontrolom Tokija. Pitanje suvereniteta nad tim ostrvima redovno se pokreće i narušava odnose dva suseda.

Da bi pružili otpor Kini u tim morima Vašington i njegovi saveznici redovno dovode ratne brodove ili bombardere i lovce blizu ostrva pod kontrolom Pekinga, nazivajući te operacije "slobodnom plovidbom".

Poslednjih dana, što se podudara sa uvođenjem novih američkih carina na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, Peking je osudio američki plan za prodaju oružja Tajvanu, otkazao pristajanje američke mornarice u Hongkongu i opozvao kineski ratni brod u poseti SAD.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1448940)

Ako proveriš čime se bave najbogatiji kinezi videćeš da se bave trgovinom na zapadu. Znači to su ljudi koji prodaju jeftine kineske proizvode na zapadu, uglavnom preko interneta. Ja sam gledao listu top 100 najbogatijih ljudi na svetu i svaki kinez na toj listi se bavi upravo time.

Peking i Šangaj nisu Kina. Prosečna plata u Kini je između 500-600 evra. Do pre 5-6 godina oni su bili ispod nas i po prosečnoj plati i po BDP/glavi stanovnika. Tržišta sa takvom prosečnom platom se lako mogu nadomestiti. Ali ako Kinezima odu gomile kompanija sa zapada šta misliš kako će se to odraziti na njihov standard i ekonomiju ? Gde će da nađu kupca sa dubokim džepom, šta će biti sa tim kompanijama koje trenutno izvoze u SAD ?

Kina i Rusija nikad neće biti saveznici, to je mit u koji ljudi veruju jer ih je muka trenutno naterala da sarađuju jer su slabiji od SAD. Po meni Kina će za 20-tak godina prići snazi SAD i postaće pravi izazivač i tada će Rusi moći da biraju da li hoće da budu "mlađi brat" Kinezima ili će doći da razlaza kakav smo imali i pre kada su SSSR i Kina bili na ivici rata jer se nije znalo ko je "stariji". Da je to tako možeš videti iz trgovine Naftom. Da su oni iskreni prijatelji Kina bi svu svoju naftu kupovala od Rusije da je maksimalno osnaži (zadnji put kad sam čitao tek 15% kineske nafte je iz Rusije) ali ona to nikad neće uraditi nego kupuje širom sveta da ne bi od nikoga zavisili isuviše. Kako Kina bude jačala počeće da kupuje i Ruske kompanije i onda će doći do njihovog razlaza jer kupovinom isuviše kompanija Kina bi mogla da postane uticajna u samoj Rusiji a ako im Rusi to zabrane to će biti kraj dobrih odnosa.

Što se tiče nauke nije sve u brojevima naučnika, Kina mora imati svega više kad ima 5 puta više stanovnika a i obrazovanje je tamo uglavnom džabe. Važnije je ko šta kreira i izmišlja, a trenutno najveći brendovi su razvijeni u SAD u manje više svim granama industrije. Ako im dodamo i EU možemo komotno reći da je 90% poznatih brendova iz te dve zemlje.

Сви ти највећи брендови о којима говориш су можда развијени, настали у САД, али се данас производе у Кини!

Пекинг љут због прелета америчких бомбардера
четвртак, 27.09.2018.

ПЕКИНГ – Кинеско Министарство одбране данас је осудило надлетање америчких бомбардера Б-52 над Јужним и Источним кинеским морем и назвао га „провокацијом”.

Пентагон је у среду објавио да је више авиона Б-52 ове недеље учествовало у заједничкој операцији с јапанским ловцима у Источном кинеском мору. Неки од ових бомбардера су такође прелетели „међународни ваздушни простор” изнад Јужног кинеског мора, пише АФП а преноси Бета. „Увек се одлучно противимо провокативном понашању америчких војних авиона у Јужном кинеском мору и наставићемо да предузимамо потребне мере да се с тим ефикасно суочимо”, рекао је Рен Гуоћијанг, портпарол кинеског министарства одбране на редовној конференцији за новинаре.

Кина полаже права скоро на цело Јужно кинеско море. Земље које излазе на то море (Филипини, Вијетнам, Бруени, Малезија) тврде другачије и свака земља контролише више острва у том мору. Да би нагласио своје право Пекинг вештачки јача више острваца и гребена и на некима поставља наоружање. У Источном кинеском мору Пекинг полаже права на острва Диаоју, која Јапан зове Сенкаку. Та острва су тренутно под контролом Токија. Питање суверенитета над тим острвима редовно се покреће и нарушава односе два суседа.

Да би пружили отпор Кини у тим морима Вашингтон и његови савезници редовно доводе ратне бродове или бомбардере и ловце близу острва под контролом Пекинга, називајући те операције „слободном пловидбом”. Последњих дана, што се подудара са увођењем нових америчких царина на кинеску робу у вредности од 200 милијарди долара, Пекинг је осудио амерички план за продају оружја Тајвану, отказао пристајање америчке морнарице у Хонгконгу и опозвао кинески ратни брод у посети САД.

​Војне вежбе с Русијом учврстиле поверење и сарадњу

Заједничке руско-кинеске војне вежбе Восток-2018 учврстиле су пријатељство, поверење и сарадњу између кинеске и руске војске, саопштило је данас Министарство одбране Кине.Обимне војне вежбе Восток 2018 спроведене су од 11. до 17. септембра под командом руског министра одбране Сергеја Шојгуа, на копну и у водама крајњег истока Русије и у суседним водама Тихог океана, уз учешће 300.000 руских и 3.500 кинеских војника, наводи Тас а преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

У Пекингу и Шангају живи више од 50 милиона људи, са просечном платом од преко 1400 долара. У кинеским градовима где су просечне плате веће од 1000 долара живи отприлике исти број људи као и у целој Америци. Нпр. у Чунгкингу (Chongqing) који је 50% јефтинији од Пекинга, просек је 1010 долара, тамо живи 18 милиона. Кинески просек (https://tradingeconomics.com/china/wages) за 2017. годину је био око 10780  долара годишње, значи мало испод 900 долара месечно. Мораш да узимаш у обзир и трошкове живота, јер они директно утичу на количину пара који ти остаје. Ако је стан у Сан Франциску 3500 долара, а стан у Шангају 1200 долара, онда ти не значи ништа ако у Сан Франциску зарађујеш 3200 долара више. (Да, 3200 јер треба да платиш порез, па ће ти остати 2300.)

Америчке компаније су превише инвестирале у Кину да би се повукле. (Преко 100 милијарди долара директних инвестиција.)  Као и кинеске компаније, тражиће нова тржишта. Мислиш ли да ће Apple прекинути производњу у Кини? Неће, него ће евентуално део производње пребацити у Америку. За остатак света ће производити у Кини.

Не постоје вечна савезништва ни вечна непријатељства. Руси су присиљени да се ослоне на Кину. Са друге стране, Кина ће из Русије добијати гас, и то по пуно повољнијим ценама. Шта мислиш, како ће то утицати на цену кинеских производа и њихову конкурентност на светском тржишту? Кисинџер је отворио Кину како би Совјетима направио новог супарника. Четрдесет година је америчка политика следила ту логику. Онда је Трамп почео сукоб са Кином а да се претходно није помирио са Русијом. До сукоба је морало доћи пре или касније, да није било идиота који не виде прст пред носом ушло би се пре 10 година (неки паметни људи су 2010. предлагали да се уведу царине на увоз из Кине, нпр. Пол Кругмен - Paul Krugman). Али Трамп улази у сукоб на више фронтова у исто време.

Европска банка предвиђа (https://www.reuters.com/article/us-usa-trade-ecb/u-s-has-most-to-lose-from-trade-war-china-would-benefit-ecb-idUSKCN1M60XB) да ће у случају глобалног трговинског рата Америка извући дебљи крај. При томе нико не говори о могућности да се уведу царине на сервисе, а то је нешто где Америка генерално има суфицит са свима.

За крај, на тему науке и уопште улагања у памет: јеси ли имао прилику да пробаш кинеска вина (https://www.newyorker.com/magazine/2018/03/12/can-wine-transform-chinas-countryside)?

Ukoliko Tramp nastavi sa carinama upravo pomenuti apple će prvi da napusti Kinu jer neće biti konkurentan u SAD. A on je odličan primer kompanije kojoj su važna tržišta gde ljudi imaju visok standard. Smanjiće pogon u Kini na onoliko koliko je dovoljno za Kinesko tržište a ostalo će prebaciti u drugu zemlju odakle će izvoziti bez ekstra carina u SAD, na primer susedni Vijetnam u koji SAD ulaže sve više i više. Dakle čist gubitak za Kineski BDP i Ekonomiju. Isto važi i za ostale američke kompanije. Taj apple se izvinjavao pre 5 godina kineskoj javnosti što je tretirao svoje radnike kao robove iz čega možeš da vidiš zašto su oni tamo.

Što se tiče gasa tu ti je isti slučaj kao i sa naftom. Nema šanse da će Kina uvoziti više od 20% gasa iz Rusije. Time bi samo postala zavisna od strane Rusije i mogla bi da se pozdravi sa svojim statusom sile. "Snaga Sibira" je trebao ove godine da proradi ali je odloženo za sledeću godinu. Kad proradi izvoziće 38 milijardi kubika u Kinu a Kina trenutno uvozi oko 300 milijardi kubika prirodnog gasa. Ako na tu cifru dodaš i 93 milijardi tečnog gasa to znači da će Rusija biti na oko 10% Kineskog uvoza gasa. Obzirom da će Kina da uvozi sve više gasa jer prelazi na gas umesto uglja zbog zagađenja taj procenat će da pada. "Snaga Sibira 2" nije potpisan, pregovori su odloženi jer nisu mogli da se dogovore oko cene. Jasan pokazatelj da tu savezništva nema pogotovo ako imamo na umu veliki porast potrošnje gasa u Kini.

"The ECB model is purely theoretical; it does not replicate actual trade conditions." To nije realna analiza nego prosta matematika. Koliko bi se radnih mesta vratilo u SAD, šta bi bilo sa posledicama prekinutih ugovora i plaćanja penala, i druge stvari koje dolaze na dnevni red u slučaju trgovniskog rata nisu uzeti u obzir. I analiza se bavi uvođenjem carina na apsolutno sve proizvode od 10%. Ako bude trgovniskog rata on će biti mnogo žešći i ciljaće krucijalni izvoz/uvoz, na primer zabrana izvoza modernih čipseta u Kinu bi vratilo kinesku hardver industriju u gvozdeno doba. Postoje proizvodi koji mogu samo od SAD da se kupe, ne postoje proizvodi koji mogu samo od Kine da se kupe. Mada Kina nije luda kao Putin, oni će stati na ručnu da se ne nađu u toj poziciji dok ne budu ravnopravni takmac sa SAD.

Тржиште од милијарду и кусур становника, са каквом год да су платом, се тешко може надоместити. Иако ће снакције и царине према Кини иматеи извесног утицаја имаће ите како и за САД.

Многи у свету желе да виде онемоћалу Америку и то што пре. На овај начин Америка том табору прикључује и Кину. Што је више оних који то желе, то ће се пре десити. Ништа не поспешује било коју ситуацију као очекивање да се то (та ситуација) деси. Неће баш брзо, али ће са оваквим потезима САД то бити далеко брже.

Из неког непознатог разлога мој последњи пост није постављен или се изгубио.

Приликом вечере са лидерима технолошких компанија у северној Калифорнији, Обама је питао покојног Стива Џобса шта је потребно да се производња iPhona пресели у Америку. Џобс му је одговорио да се ти послови ниада неће вратити и наставио да једе. Њујорк Тајмс је објавио сјајан текст  (https://www.nytimes.com/2012/01/22/business/apple-america-and-a-squeezed-middle-class.html?_r=3&pagewanted=all)на ту тему, али постоји и сажвакана верзија (https://www.businessinsider.com/you-simply-must-read-this-article-that-explains-why-apple-makes-iphones-in-china-and-why-the-us-is-screwed-2012-1). Ако оставимо по страни недостак квалификоване радне снаге (инжењера), не ради се само о томе да се нађе друга компанија која ће склапати телефоне нпр. у Вијетнаму. Скоро све компоненте се производе у Кини. Требало би онда транспортовати компоненте у Вијетнам, или инвестирати у производњу тих компоненти у Вијетнаму. При томе треба осигурати извоз ретких земних метала (https://sh.wikipedia.org/wiki/Rijetki_zemni_metali) из Кине. Шта мислиш шта ће Епл да уради? Ако буде морао, пребациће склапање за америчко тржиште у нпр. Вијетнам, а за остатак планете ће наставити да их склапа у Кини. Пре тога ће вероватно да активно лобира против царина и потроши паре на политичаре који мисле другачије.
Кина интензивно развија соларну енергију. Споменуо сам гас зато што Кина прелази на гас, како би елиминисала употребу угља и поправила квалитет ваздуха. Највећи део подмирује из домаћих потреба, остатак је до сада био течни гас. Одакле Кина увози гас а да се не ради о течном гасу? Руски гас из гасовода је сам по себи јефтинији. Наравно да ће користити прилику да добије што бољу цену и то нема везе са савезништвом. Америка са Канадом има заједничку ваздушну одбрану (NORAD), немају ближег савезника - па су увели царине на увоз челика.
Постоје ствари које се производе само у Америци, нпр. сложени процесори за рачунаре. Постоје и ствари које се углавном пропизводе само у Кини. Управо су ти ретки земни метали нешто од чега зависи комплетна технолошка индустрија, а који се експлоатишу у Кини. Пошто се ради о стратешким ресурсима, деценијама се траже алтернативе, али још увек ван Кине није нађено довољно. Кина користи свој монопол и ограничава извоз ретких метала, а дозвољава извоз производа од њих. Зато су многе америчке компаније пребациле производњу тих делова у Кину. Уколико би дошло до ембарга са кинеске стране, производња неких ствари у Америци ће бити веома отежана. Од медицинске опреме, преко опреме за идустрију гаса па да производње F-35.

У сукоб са Кином се не улази без дебеле припреме и без сигурних леђа. Трамп је ушао истворемено у сукобе са Русијом, Кином и ЕУ.

Koliko ja znam ni jedan Snapdragon se ne proizvodi u Kini. Proizvodi se u SAD, Japanu, Tajvanu i Južnoj Koreji. Čini mi se da iphone koristi sony i samsung ekrane a ni oni se ne prave u Kini. Možda je iphone tada koristio neke druge delove ali danas ako hoćeš da budeš u vrhu koristiš snapdragon čipset i neki od samsungovih novih ekrana. Jedino što se proizvodi u Kini je baterija i možda oklop. Apple je trenutno u teškoj situaciji jer ako i mobilni telefoni upadnu u trgovniski rat plaćaće carine na čipset koji dolazi iz SAD, i plaćaće carine na gotov telefon koji se posle vraća u SAD. Ne treba biti NASA inženjer pa shvatiti da će Apple otići u drugu državu desi li se tako nešto. U Kini će ostati proizvodnja za lokalno tržište a to je ogroman pad prometa što će se odraziti na Kineski BDP. Slična sudbina će biti i sa ostalim kompanijama koje trguju sa SAD a takvih je jako mnogo.

Evo ko koliko učestvuje u proizvodnji Iphone 7 modela :

[attachment=1]

Eво ти за iPhone6:
(https://amp.businessinsider.com/images/570d5092dd089568298b4978-960-1064.png)

У међувремену је Самсунг инвестирао 7 милијарди долара (https://www.zdnet.com/article/samsung-begins-building-7-billion-chip-line-in-china/) у фабрику чипова у Кини. Тошиба јесте јапанска, али флеш меморију (NAND) која је у ствари ”диск”, тј. меморијски простор на ајфону производи у Кини, а не у Јапану. Пролетос су добили дозволу кинеских власти (https://appleinsider.com/articles/18/05/17/apple-supplier-toshiba-gets-chinas-approval-to-execute-14b-memory-chip-unit-sale) да продају тај бизнис за 14 милијарди долара. Дисплеји за нове моделе долазе из Самсунга и ЛГ, ови други пребацују производњу у Кину (https://www.bloomberg.com/news/articles/2018-06-25/lg-display-set-to-open-china-oled-plant-braces-for-competition). MDM9655 Snapdragon се користи у CDMA ајфонима, али не и у онима за GSM мреже.

Pa i ovde vidiš da Kina pravi siću za te telefone. Lepo piše da je to lista gde se proizvodi a ne odakle su centrale kompanija. Najveći i najskuplji deo telefona se uvozi u Kinu. Nema šanse da će ikad ijedna kompanija dati da se u Kini proizvodi išta što je moderno iz prostog razloga što su im istraživački delovi kompanija u drugim zemljama. Svi moderni delovi se proizvode tamo gde je centrala firme a tek neki zastareliji čipseti se daju drugima. Ali opet ako pričamo o Snapdragonu ni jedan se ne pravi u Kini, stariji modeli se prave u Japanu, Koreji i Tajvanu što vidim da je bio slučaj i pre mog primera. Danas polako OLED ekrani preuzimaju primat kod telefona i najveći deo tržišta drži Samsung a njihove fabrike su u Koreji, u kini Samsung pravi samo stare LCD ekrane. Ako se ne varam poslednji iphone ima samsung oled ekran. To su dva najvažnija dela telefona i vuku 80% cene da ne proveravam ovu ostalu sitnariju na telefonu.

Kina ima svog aduta u mobilnim a to je Xiomi. To je ozbiljna kompanija koja razvija svoj čipset za sada doduše sa američkim procesorima ali za 10-tak godina će verovatno ovladati svim aspektima proizvodnje. Za ekrane Kina nije ni blizu vrha jer tu Samsung ima apsolutnu dominaciju, pogotovo kod nasjkupljih modela telefona ali i u sredjoj klasi. Kod najjeftinijih telefona dominiraju ostali proizvođači pa tu ima mesta i za neke kineske kompanije.

”fazan” хоће да каже, а тако сам га ја схватио, да оно што пише да је производ нпр. Самсунга у Кореји или Тошибе у Јапану, је у ствари произведено у погонима тих фирми у Кини, а уграђено/склопљено у Кореји и Јапану.

Један примјер који потврђује то:

Пошта Црне Горе је своје поштаре опремила мопедима из Италије. Мопеди су склопљени у Италији и извезени из Италије, дакле, италијански су производ. Али... сви дјелови од којих су ти мопеди склопљени су направљени у Кини.

Pa da je tako onda ne bi udeo Kine bio 10$ od 250$. Čak i ovaj stariji model što je on okačio podatke jedino što se pravilo u kini je modem za telefon, a to je red veličina još 10$ na onih 10 za iphone 7. A ako obratiš pažnju taj model pravi američki Qualcomm u svojoj fabrici u Kini. Znači da Samsung proizvodi u Kini ne bi mu profit računali u Koreji.

Једне давне године су САД одлучиле да заведу ембарго на извоз жита Пакистаниу  Индији. Врло брзо су попустили под притиском домаћих произвођача пшенице јер је био проблем шта са њом јер су највећи потрошачи биле земље под санкцијама. Можда није најбољи пример, али одсликава суштину повезаности тржишта. Слично ће се десити и сада, само у нешто другачијим околностима. Изместиће производњу у САД, цене производа ће порасти, продаја ће пасти, профити ће пасти, Кина ће такође увести санкције (порезе, царине на увозну робу) и онда ништа није урађено. Сви су на штети. Ко и у правом рату економски рат ће се завршити преговорима али за разлику од правог рата неће бити победника већ само поражених.

Фотографија на којој је удео Кине $8,46 једноставно није тачна, или су обрачунавали према седиштима фирми. Тако је и Америка изашла на $68.69. Нема везе где је седиште компаније ако се део производи у Кини он потиче из Кине а не из земље где је седиште компаније. Ради се о логистици, ако помериш производњу ајфона из Кине, мораш да помериш и производњу делова, или да транспортујеш те делове из Кине. Ту се јавља још један додатни проблем. Преко 90% ретких земних метала који су неопходни у производњи делова потиче из Кине. Правдајући се еколошким разлозима, Кинези ограничавају извоз ових метала као сировина, док потражња у свету за њима расте. То је био један од разлога зашто су мултинационалне компаније инвестирале у производњу у Кини. Ако пребаце производњу делова ван Кине, мораће да реше проблем извоза тих метала из Кине. Qualcomm модем се користи у мањем броју ајфона, онима за CDMA мрежу. Сви нови ајфони за GSM мрежу користе Intel модеме.

Још нешто - ајфон је ”commodity” (роба широке потрошње) а не ”rocket science” (висока технологија).

Analiza sa South China Morning Post (https://www.scmp.com/frontpage/international).


...


Ceo tekst na linku (https://www.scmp.com/week-asia/opinion/article/2166006/china-will-lose-trade-war-us-then-things-will-get-really-nasty).

@fazan

Pa i na tvojoj slici je slična situacija. Taj modem je jedina razlika a to je maksimum + 10 dolara na konto Kine.

Отказана посета америчког министра одбране Кини
понедељак, 01.10.2018.

Амерички министар одбране Џејмс Матис изјавио је да су САД научиле како да се носе у односима са Кином и не сматра да се тај однос погоршава услед низа препрека


ВАШИНГТОН - Амерички министар одбране Џим Матис отказао је раније заказану посету Кини, рекао је један званичник Пенгатона.

Матис је требало да се у октобру у Пекингу састане са својим кинеским колегом Веи Фенгхеом ради разговора о безбедности, међутим кинески генерал је назначио да неће бити слободан због чега је америчко министарство одбране одлучило да откаже пут, рекао је тај званичник за Франс прес, преноси Бета. Матис је први пут био у Кини у јуну када се срео с кинеским председником Си Ђинпингом и генералом Вејем. Сада се уочава да је посета отказана у време растућих тензија између две земље. ;

Нове америчке царине ступиле су на снагу на кинеске производе у вредности од 200 милијарди долара, а Пекинг је назвао провокацијом надлетање америчких бомбардера изнад спорних острва у Јужном и источном кинеском мору, осудио је амерички план за продају оружја Тајвану, отказао посет америчког војног брода Хонгконгу и вратио кинески ратни брод из посете САД.

Вашингтон је такође увео циљане финансијске санкције на кључну јединицу кинеског Министарства одбране, на Одељење за развојну опрему, и против њеног директора, Лија Шангфуа, због куповине руских авиона Сухој Су-35 крајем 2017. и опреме везане за руски систем против-ваздухопловне одбране С-400 почетком 2018. године.

Матис: Научили смо како са Кином, однос нам се не квари

Амерички министар одбране Џејмс Матис изјавио је да су САД научиле како да се носе у односима са Кином и не сматра да се тај однос погоршава услед низа препрека. Како преноси АП позивајући се на наводе неименованих званичника, међу тим препрекама је и отказивање Матисове посете Кини.

„Постоје тензије у том односу, али на основу дискусија које су у Њујорку вођене прошле недеље и других ствари које се дешавају, ми не сматрамо да се он погоршава. Решићемо ово”, рекао је Матис новинарима на путу за Париз. Званичници Министарства одбране САД су, говорећи под условом анонимности, новинарима америчке агенције казали да је Матис одустао од планиране посете Кини услед растућих тензија између Пекинга и Вашингтона, преноси Танјуг.

Пентагон није издао званично саопштење о промени плана, наводи агенција. Претходних година, војне везе између ове две земље биле су донекле стабилне, али су уздрмане низом овогодишњих догађаја, напомиње агенција.

Izvor. www.politika.rs

Volim da slušam profesora Milinovića - njegova predavanja su uvek puna novosti, vezano za raketnu tehniku.  ;D

Tema o kojoj se priča u ovoj emisiji, možda ne pripada striktno u ovaj topic, ali može da prođe.

https://youtu.be/IxRFl1X6aEg

Мишљења међу економистима су подељена. Оно што недостаје у тексту који си навео је глобална слика. Трамп није у економском рату само са Кином. Оставимо по страни Русију, то је сразмерно мала економија. Европска унија је трећа економија на планети. Повукао се из преговора за Trans-Pacific Partnership (TPP) који је требао да буде противтежа Кини. Већина пропушта могућност да се царине прошире на сектор услуга, а то је нешто где Америка има суфицит са остатком света.

Нама остаје да седимо, гледамо и грицкамо кокице  :)

Za TPP se predviđalo da će dovesti do daljeg pada onog što se u SAD kolokvijalno naziva "manufacturing jobs" kao što je bio slučaj i sa NAFTA sporazumom.

Trgovinski sporazumi koje je SAD ranije potpisala (prvenstveno NAFTA za mandata Bila Klintona ali i drugi sporazumi sa azijskim partnerima za prethodnih 10 godina) su doveli do velikog gubitka proizvodnih poslova u SAD outsource-vanjem proizvodnje u druge zemlje zbog jeftinije radne snage.

Koristi od ovih sporazuma nisu imali ni SAD kao država a ni građani SAD, već samo korporacije koje su ovim sporazumima ostvarivale povećani profit.

U kampanji Tramp se zalagao za izlazak iz NAFTA sporazuma kao i prekid pregovora oko TPP, što su glasači u rust-belt državama (koje su propatile za vreme Obaminog mandata) prepoznali i glasali za njega. To je i jedan od razloga zašto je pobedio.

Pre nekog vremena je "ispregovarao" sa Meksikom novi NAFTA sporazum, kome se pre neki dan (nevoljno, pod pritiskom tarifa) pridužila i Kanada tako sada postoji USMCA (https://www.bbc.com/news/world-us-canada-45674261) sporazum.


Ja sam kokice odavno pripremio  :)

[attachment=1]

Вашингтон заоштрава и војне односе са Кином
Аутор: Тања Вујић среда, 03.10.2018.

Првенствени проблем Америке с Кином јесте трговина. Али, ми имамо много других проблема с њом. Тим речима је, уз претњу следећом рундом царина на кинеску робу у вредности од 267 милијарди долара, амерички председник Доналд Трамп у недељу отворио нову димензију текућег заоштравања трговинских односа две највеће економије света.

На које је све „проблеме” с Кином мислио 45. председник САД, остало је тог дана неизговорено. Могућа одгонетка – на шта је можда мислио шеф Беле куће – понуђена је из Пекинга. „САД су недавно изразиле жељу да се откаже дијалог о безбедности”, навела је у саопштењу Ху Чуенјинг, портпаролка кинеског министарства иностраних послова, преноси Ројтерс.

Две стране првобитно су се у „начелу” договориле да се шеф америчке дипломатије Мајк Помпео и министар одбране Џим Матис састану у Пекингу с кинеским званичницима на другом „дипломатско-безбедносном дијалогу САД–Кина”. Разлог одлагања сусрета највиших дипломатских и одбрамбених званичника Америке и Кине није чак ни незванично назначен – ни у Вашингтону, ни у Пекингу. По верзији „Њујорк тајмса” крајем прошлог месеца „Кина је отказала дипломатско-безбедносни дијалог са Америком”. Амерички дневник навео је да су могући разлози додатног затезања односа Вашингтона и Пекинга: недавна одлука САД да Тајвану прода оружје у вредности од око 300 милиона долара и војнопоморска гужва у Јужном кинеском мору.

Колико у недељу, истог дана када је Доналд Трамп говорио о „многим проблемима” са Кином, амерички разарач „УСС Декатур” приближио се на 12 наутичких миља од два острвца у тамошњем архипелагу Спратли који Кина сматра својој територијом. Пре тога кинески ратни брод имао је. по оцени Пентагона. „небезбедни” сусрет са америчким разарачем, известио је Си-Ен-Ен. На кинеске званичне протесте поводом појачаног ангажмана америчке војске у региону Јужно кинеског мора последњих дана реаговао је Ричард Спенсер, морнарички секретар.

„Америчка морнарица штитиће по сваку цену ратним бродовима све комерцијалне руте пловидбе. Ако Кина приђе, придружи се свету и уважи међународна правила и међународни поредак, имаћемо сјајне односе. Ако они заузму став да ће да користе своје законе и своје виђење тога како они желе да тргују и штите свој простор, онда ћемо морати да имамо неку врсту дискусије око остваривања тога”, изјавио је Спенсер америчкој телевизијској мрежи Си-Ен-Би-Си. Пентагон иначе сматра да је Кина распоредила наметљиво велику количину ултрамодерног војнопоморског арсенала у област Јужног кинеског мора, уз 27 постављених војних осматрачница.

Ако високи амерички војнопоморски званичник говори о „правилима трговине”, да ли је следећа етапа текућег привредног сукоба САД и Кине везана за арену Јужног кинеског мора, куда се иначе годишње превезе роба у вредности 3,4 билиона долара? Што се Кине тиче, 64 одсто њеног поморског трговинског увоза и извоза путује управо Јужним кинеским морем. Колико су две водеће економије света сада спремне да се отворено надмећу за војну контролу пловидбе Јужним кинеским морем, загонетка је.

Шта год да је стварни „покретач” одлуке о одлагању путовања Помпеа и Матиса у Пекинг, јасно је да две суперекономске силе у овом тренутку немају ни трговинске, ни дипломатске, нити војне контакте на високом нивоу. У међувремену, тачка трговинског зближавања Америке и Кине све је неизвеснија. Једна од ставки „историјског” трговинског споразума САД, Мексика и Канаде (НАФТА), потписаног у недељу, садржи прикривену рампу даљем бизнису три државе Северне Америке са Кином. „Уколико нека од чланица тројног споразума закључи споразум о слободној трговини са ’нетржишном економијом’, значи Кином, преостали могу да напусте НАФТА споразум”, наводи „Волстрит џорнал”.

Бизнис са Америком је привилегија, оценио је у недељу Доналд Трамп. Друга највећа економија света још не излази са сличним оценама. Главно питање је да ли свет стварно „убрзано клизи ка поларизацији сфера утицаја САД и Кине”, као што је зимус прогнозирао професор Хуетонг Јан на Трећем економском форуму у Делфима?

Izvor: www.politika.rs

Šok iz Kine  ;D


Drugi najveći kupac američke nafte, Kina, potpuno je obustavila nabavku sirove nafte iz SAD-a, objavio je Rojters.


Kina je u avgustu iz Amerike uvozila 334.880 barela nafte i po tome bila drugi najveći američki kupac nakon Kanade, prenosi Seebiz.

Prekid kineskog uvoza nafte iz SAD događa se u trenutku zaoštravanja trgovinskog sukoba dve zemlje. Odluka Pekinga da sada onemogući ulaz američkoj nafti tržištima liči na "nagli potez”, budući da „crno zlato” do sada nije bilo uvršteno ni na jedan popis robe koju Kina uzvratno carini pri uvozu iz Amerike.

Kina najviše nafte kupuje od Rusije (665.000 barela i plaća je u juanima), Saudijske Arabije i Irana. Gde bi „azijski tigar” sada mogao potražiti zamenu za američke barele, i kako bi Vašington mogao reagovati na ovaj prekid petro-izvoza, vrlo je neizvesno.

Cena nafte poslednjih nedelja raste zbog straha na tržištima uprkos jasnim naznakama o rekordnom rastu američkih zaliha, postojanom globalnom ekonomskom rastu i solidnoj potražnji – faktorima koji bi u nekim drugim vremenima uticali na spuštanje cene pokretačke sirovine svetske ekonomije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2018&mm=10&dd=06&nav_id=1452581)

Па, сад неће САД пропасти због овог потеза Кине, али је суштина у поруци да се за то што увози из САД увек може наћи алтернатива.

SAD da prestanu sa napadima na Kinu


Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji poručio je danas u Pekingu američkom državnom sekretaru Majku Pompeu da bi SAD trebalo da prestanu sa napadima na državnu politiku Kine.

Tokom sastanka, Ji je Pompeu rekao da je "bačena senka na budućnost odnosa SAD i Kine", prenosi AP.

Pompeo je u Kinu stigao iz Severne Koreje i izjavio je da želi da Jia uputi u tok sastanka sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom.

Američki državni sekretar izjavio je ranije danas da je postigao velike napretke sa Kimom i da se radi na zakazivanju drugog samita sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:753700-JI-PORUCIO-POMPEU-SAD-da-prestanu-sa-napadima-na-Kinu)

Novi sudar SAD i Kine oko iranske nafte biće uskoro!


Možda to nikom nije potrebno, ali odnosi SAD i Kine će početkom novembra dostići novu kritičku tačku, kada nove američke sankcije Iranu budu u potpunosti stupile na snagu, sa proklamovanim ciljem da se iranski izvor nafte svedu na nulu.

Iran trenutno izvozi 1,7 miliona barela sirove nafte dnevno, a Kina, koja kupuje četvrtinu tog iznosa, polako postaje centar globalnog otpora toj unilateralnoj akciji Vašingtona, ocenjuje se u tekstu uticajnog američkog ekonomskog nedeljnika Barons.

"Ne verujem da će Kina popustiti pred američkim zahtevima, uzevši u obzir pogoršanje odnosa između dve zemlje", kaže Stiven Brenok, analitičar i broker na tržištu nafte.

Sve izgleda kao da je pozornica već postavljena za veliki trgovinski sukob, međutim, obe strane imaju razloga da u senci načine neke ustupke - Kina kao lek za već napete odnose sa SAD, a Vašington da bi izbegao šok cena nafte.

Ali predstojeći rok - 4. novembar - kada američke sankcije Iranu stupaju na snagu, samo povećava neizvesnost na tržištu nate koje je i bez toga dovoljno krhko.

Svi veliki kupci iranske nafte ne žele da ponovo budu stavljeni na amereičku "crnu listu". Evropljanima su ruke, međutim, vezane jer njihovim naftnim tržištem dominiraju privatne kompanije koje žele da zaštite svoje interese u SAD, kao i u finansijskim transakcijama kojima dominira dolar.

Kina je u boljem položaju da izbegne američke mere, kaže Piter Herel, koga je Stejt department u vreme Baraka Obame angažovao za sprovođenje sankcija Iranu, a sada je saradnik u Centru za novu američku bezbednost.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3134015/odnosi-velikih-sila-stigli-do-tacke-usijanja-novi-sudar-sad-i-kine-oko-iranske-nafte-bice-uskoro)

"Najveća pretnja Americi nije Rusija"


Kina vodi kampanju bez preseđana đa bi uticala na američko javno mnjenje uoči kongresnih izbora u novembru, saopštili su bezbednosni zvaničnici.

Kako su naveli, Kina predstavlja najveću đugoročnu kontraobaveštajnu pretnju po Sjedinjene Države

Sekretarka za unutrašnju bezbednost SAD Kirsten Nilsen i direktor FBI Kristofer Rej svedočili su u Senatu o tvrdnji predsednika Donalda Trampa da se Kina meša u američke izbore, prenosi Rojters.

Na pitanje da li je Peking veća pretnja po zemlju od Moskve, Nilsen je odgovorila da postoje dve vrste pretnji po bezbednost američkih izbora: hakovanje ili remećenje izborne infrastrukture, koja obuhvata biračke spiskove i glasačke mašine, i kampanje za uticaj na izbore.

Rej je bio još oštriji u odgovoru da li Kina predstavlja veću pretnju od Rusije, čije su aktivnosti tokom predsednickih izbora 2016. godine predmet sveobuhvatne federalne istrage, kojom se pokušava utvrditi i da li je Moskva saradjivala sa Trampovom kampanjom da utiče na glasanje.

"Kina na više načina predstavlja najširu, najkomplikovaniju, najdugoročniju kontraobaveštajnu pretnju s kojom se suočavamo", upozorio je Rej, prenosi Glas Amerike.

Naglasio je da se Rusija bori da ostane relevantna posle raspada Sovjetskog Saveza i da je reč o "aktuelnoj borbi", a da Kina vodi borbu budućnosti.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=11&nav_category=78&nav_id=1454507)

SAD: Uhapšen operativac kineskog Ministarstva za državnu bezbednost


Američko ministarstvo pravde saopštilo je da je operativac kineskog Ministarstva za državnu bezbednost optužen za ekonomsku špijunašu i pokušaj krađe trgovinskih tajni nekoliko američkih aeronautičkih kompanija.

Navodni kineski operativac Su Jandžun je u aprilu priveden u Belgiji posle istrage Federalnog istražnog biroa, a SAD je isporučen u utorak.

U optužnici se navodi da su se oko decembra 2013. godine kompanije iz oblasti avijacije našle na "meti" kineskog obaveštajca i da je među njima i GE Avijacija, ogranak kompanije Dženeral elektrik, glavni proizvođač mlaznih i turbo motora i delova za avione u komercijalnoj, vojnoj, poslovnoj i opštoj avijaciji.

Portaprol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lu Kang je ove optužbe nazvao "čistim izmišljotinama".

"Nadamo se da američka strana može pravedno i u skladu sa zakonom da zaštiti prava kineskog državljanina", rekao je Lu

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3135481/sad-zaostravaju-uhapsili-kineza-i-optuzili-ga-elektronsku-spijunazu-peking-to-su-ciste-izmisljotine)

"Kinezi su predugo živeli isuviše dobro!"


Američki predsednik, Donald Tramp, rekao je da će njegova politika carina pogoditi kinesku ekonomiju i da on ima "još mnogo toga da uradi".

U telefonskom intervjuu za Foks njuz, Tramp je rekao da američke carine na kinesku robu imaju veliki odjek i da su "Kinezi previše dugo živeli veoma dobro".

Predsednik SAD uveo je carine na kinesku robu vrednu milijardu dolara u januaru ove godine, a Peking je uzvratio sličnim merama.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3135527/tramp-ponovo-sokira-kinezi-su-predugo-ziveli-dobro)

Ja bih pre rekao da su amerikanci živeli predugo i previše dobro, pa ih i ekonomski i u svakom drugom pogledu veoma pogodilo to što je neko jači od njih.
Posebno im je Ego jako pogođen, jer im je kineska privreda, novo rusko naoružanje, indijsko i tursko ne.ebavanje stavilo do znanja da nisu jedini moćni na planeti :pirat

Sastanak Trampa i Sija na samitu G20


Predsednici SAD i Kine Donald Tramp Si Đinping sastaće se krajem novembra tokom samita Grupe 20 u Argentini.

To je objavio američki "Vol strit džornal", pozivajući se na političke izvore u obe zemlje.

Trampov ekonomski savetnik Lari Kudlou rekao je novinarima u Beloj kući da se susret dvojice lidera u Argentini razmatra.

Odnosi SAD i Kine su u krizi posle Trampove odluke da poveća takse na uvoz iz Kine, na šta je Kina odgovorila recipročnim merama.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=12&nav_category=78&nav_id=1455009)

Kina: Rekordan suficit u trgovini sa SAD, drugi mesec zaredom


Suficit Kine u trgovini sa SAD dostigao je rekordnih 34,1 milijardu dolara u septembru, jer je izvoz na američko tržište porastao za 13 odsto na godišnjem nivou, uprkos eskalaciji tarifnog rata.

Izvoz u SAD je porastao na 46,7 milijardi dolara, dok je uvoz američke robe povećan za 9,0 procenata na 12,6 milijardi dolara, prema podacima kineske carinske službe, prenosi agencija AP.

To je drugi mesec zaredom da Kina beleži rekordan mesečni suficit u trgovini sa SAD, nakon što je u avgustu dostigao 31 milijardu dolara.

Ukupan rast izvoza Kine je ubrzao, zahvaljujući čemu je, u trgovini sa ostatkom sveta, ostvarila suficit od 31,7 milijardi dolara.

Izvoz je u septembru, na godišnjem nivou, porastao za 14,5 odsto na 226,7 milijardi dolara, dok je uvoz porastao za 14,3 odsto na 195 milijardi dolara.

Izvoz u 28-članu Evropsku uniju, koja je najveći trgovinski partner Kine, porastao je za 11,6 odsto na 37,4 milijarde dolara, dok je suficit Kine u trgovini sa Evropom iznosio 12,7 milijardi dolara.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:754479-Kina-Rekordan-suficit-u-trgovini-sa-SAD-drugi-mesec-zaredom)

Iz SAD poruka: Kina ne manipuliše s juanom


Tim američkog Ministarstva finansija obavestio je ministra Stivena Menučina da Kina ne manipuliše s juanom.

Administracija predsednika Trampa sprema da objavi pomno praćeni izveštaj o stranim valutama, javlja "Blumberg", pozivajući se na dva neimenovana izvora upoznata s tim pitanjem.

Ovaj zaključak bi, ukoliko ga Menučin prihvati, sprečio eskalaciju američko-kineskog trgovinskog rata i uklonio izvor stepnji na tržišima u usponu. Menučin bi, međutim, mogao da objavi drugačiji zaključak, napominje njujorška agencija.

Predsednik Donald Tramp i javno i privatno vrši pritisak na Menučina da proglasi Kinu valutnim manipulatorom, ali tim Ministarstva finansija nije našao nikake činjenice za to, rekle su dve osobe za "Blumberg", koje su zahtevale da ne budu imenovane.

Formalno optuživanje Kine za manipulacije sa renminbijem (juanom) ne bi izazvalo nikakve sankcije ili odmazdu, ali bi taj potez pojačao tenzije između dve najveće ekonomije sveta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2018&mm=10&dd=13&nav_id=1455488)

Tramp: Mislim, iskreno, da je Kina veći problem od Rusije


Predsednik SAD izjavio u intervjuu američkoj televiziji CBS da "iskreno misli da je Kina veći problem od Rusije" kada je u pitanju mešanje u američke izbore.

Upitan da li veruje da su se "Rusi mešali u kampanju pred izbore 2016", Tramp je odgovorio sa "Oni, oni su se mešali". "Ali, mislim da se i Kina mešala. Kao i druge zemlje", rekao Donald Tramp.

Na pitanje "zašto veruje da se i Kina mešala", Tramp je uzvratio kontrapitanjem "Jel hoćete da znate nešto?". "Zato što mislim da se i Kina mešala. mislim, iskreno, da je Kina veći problem", naveo je Tramp. Na opomenu novinarke da je to što radi takvom izjavom "neverovatno" i da time "skreće priču sa Rusije", Tramp je rekao da "on ništa ne čini", da bi mu novinarka na to kazala "Činite, činite". "Kažem Rusija, ali takođe kažem i Kina", poručio je predsednik SAD.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=15&nav_category=78&nav_id=1456043)

Kina Trampu: Ne ucenjuj, ideš protiv plime!


Kina neće tolerisati ucenu ni u jednom obliku u vezi sa potrebom Pekinga da se pridruži Sporazumu o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF).

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova "apeluje" na SAD da preispitaju svoju odluku o povlačenju iz sporazuma o kontroli nukelarnog naoružavanja, koju je najavio američki predsednik Donalda Tramp.

"Obratili smo pažnju na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog savetnika DŽona Boltona u vezi sa ovim sporazumom. Kina se uvek vodila odbrambenim kontekstom svoje vojne politike i zaštitom svojih državnih interesa. Kina neće tolerisati ucenu bilo koje zemlje", rekla je portparol Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

Ona je rekla da je Kina savetovala SAD da "ne idu protiv plime" i dobro razmisle pre nego donesu odluku po tom pitanju, prenosi "Sputnjik".

Američki predsednik Donald Tramp rekao je juče da Kina treba da bude deo INF sporazuma.

Tramp je 20. oktobra najavio da će se Vašington povući iz sporazuma INF zbog navodnog ruskog kršenja njegovih odredbi.

izvor (http://mondo.rs/a1140507/Info/Svet/Kina-odgovorila-na-ucenu-Trampa-oko-nuklearnog-oruzja.html)

"Amerika bi mogla da zarati sa Kinom"


Bivši komandant američkih snaga u Evropi, general pukovnik Ben Hodžes upozorio je da bi SAD za 15 godina mogle da zarate sa Kinom.

Hodžes smatra da će evropski saveznici morati da rade na jačanju sopstvene odbrane zbog Rusije, jer će SAD biti fokusirane na odbranu svojih interesa na Pacifiku, prenosi AP.

"Americi je potreban veoma jak evropski stub. Mislim da će za 15 godina, a to nije neizbežno, postojati velika verovatnoća da ćemo zaratiti sa Kinom", rekao je Hodžes na bezbednosnom forumu u Varšavi.

On je dodao da SAD nemaju dovoljne kapacitete da urade sve što moraju u Evropi i na Pacifiku kako bi se izborili sa kineskom pretnjom.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=10&dd=25&nav_category=78&nav_id=1460664)

Imaćemo sjajan dogovor o trgovini, ako ne - uvešću im nove carine gore od svih do sada!


Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da smatra da će biti "sjajan dogovor" s Kinom o trgovini, ali je upozorio da ima spremne nove tarife vredne milijarde dolara ukoliko postizanje dogovora ne bude moguće.

"Mislim da ćemo napraviti sjajan dogovor s Kinom, i on mora da bude sjajan jer su oni izrabljivali našu zemlju", rekao je Tramp za Foks njuz kanal u ponedeljak.

Tramp je naglasio u intervjuu da bi želeo da se dogovor postigne sada, ali da Kina nije spremna. Nije obrazložio tu tvrdnju.
 
Blumberg njuz je izvestio u ponedeljak da se Vašington sprema da objavi carine na sav preostali uvoz iz Kine do početka decembra, ukoliko razgovori između Trampa i njegovog kolege Si Đinpinga idućeg meseca ne uspeju da ublaže trgovinski rat.

SAD su već uvele carine vredne 250 milijardi dolara na kinesku robu, a Kina je odgovorila reciporočnim carinama na američku robu vrednu 110 milijardi dolara.
 
"Imam carine od 267 milijardi dolara koje čekaju da budu aktivirane ako ne budemo mogli da sklopimo dogovor", poručio je Tramp.
 
Američki predsednik već dugo preti uvođenjem tarifa na sav preostali kineski uvoz u SAD, ukoliko Peking ne ispuni zahteve Vašingtona o sveobuhvatnim izmenama trgovine s Kinom i njenih politika u oblasti transfera tehnologije i subvencionisanja industrije, dodaje Rojters.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3146175/tramp-ucenjuje-kinu-imacemo-sjajan-dogovor-o-trgovini-ako-ne-uvescu-im-nove-carine-gore-od-svih-dosad)

Trgovinski sporazum SAD i Kine sve izvjesniji


Američki predsjednik Donald Tramp rekao je večeras da će najvjerovatnije biti postignut sporazum sa Kinom o trgovini, dodajući da je ostvaren veliki napredak da se riješe nesuglasice dvije zemlje.

Tramp je upozorio da on i dalje može da uvede dodatne tarife na kinesku robu.

Obraćajući se novinarima u Vašingtonu, Tramp je rekao da je Kini izuzetno stalo da postigne sporazum sa SAD.

"Imali smo dobre diskusije sa Kinom, bližimo se nekom rješenju", rekao je Tramp.

Američki predsjednik je potvrdio da je juče razgovarao sa predsjednikom Kine.

"Oni su veoma zainteresovani za sporazum", rekao je Tramp.

On je dodao da će to biti veoma fer sporazum za sve, ali će biti dobar za SAD.

Tramp je najavio da će sa predsjednikom Kine Si Đinpingom razgovarati o trgovini na marginama samita G20 krajem novembra u Buenos Ajresu.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=315212)

SAD tuže kinesku i tajvansku kompaniju zbog špijunaže


Američko Ministarstvo pravde objvilo je u petak da je podnelo tužbu protiv kompanije koju kontroliše kineska vlada, jednu tajvansku kompaniju i trojicu tajvanskih državljana zbog pokušaja krađe industrijske tajne američkog proizvođača Mikron Tehnolodži, koja se bavi istraživanjem i razvojem uređaja za čuvanje memorije.

Tužba je podneta protiv kineske kompanije Fudžijan Džinhua, tajvanske "Mikroelektroniks korp" i trojicu radnika kompanije Mikron, prenosi Rojters.

Državni tužilac Džef Sešns rekao je na konferenciji za novinare da se "drastično povećava" kinesko privredno špijuniranje, kao i da je vlada pokrenula novu inicijativu kako bi to sprečila.

Kompanija Mikron sa sedištem u Ajdahu je četvrti svetski proizvođač poluvodiča sa tržišnim udelom od 20 do 25 odsto industrije DRAM (memorijski čipovi), a Sešns je štetu koja je nastala zbog špijuniranja procenio na 8,75 milijardi dolara.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:758275-KINEZI-SVE-AGRESIVNIJI-SAD-tuze-kinesku-i-tajvansku-kompaniju-zbog-spijunaze)

Trgovinski rat SAD i Kine je najgluplja stvar na svetu!


Američko-kineski trgovinski rat je "najgluplja stvar na svetu", izjavio je danas Džek Ma, najbogatiji Kinez i prvi čovek Alibaba Holdinga, najvrednije azijske kompanije.

"Deficit SAD u trgovini sa Kinom, za koji američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je razlog mnoštva ekonomskih poteškoća, pomogao je stvaranju novih radnih mesta u SAD, koje bi bez njega imale veće probleme", poručio je Ma na Kineskom međunarodnom sajmu uvoza u Šangaju.

Preorijentisanje Kine ka uvoznom modelu će, smatra on, biti "veliki problem za brojna preduzeća, ali će takođe doneti dobre mogućnosti mnogim potrošačima". Ma je, takođe, naveo da vlada ne bi trebalo da brine zbog inovacija, kao i da su stariji ljudi i uspešni pojedinci često ti koji strahuju od tehnologije.

"Moj stav je - ne strepite od tehnologije. Ljudi koje brine tehnologija su, na prvom mestu, stariji ljudi, na drugom mestu vlada, a na trećem uspešni ljudi, oni je mrze i strahuju od nje", izjavio je on. "Ne vidim nikada da mlade ljude brine tehnologija."

SAD i Kina su upale u trgovinski rat posle Trampove odluke da uvede carine na uvoz kineske robe, a on je zapretio uvođenjem tarifa na dodatni izvoz kineske robe u SAD, u vrednosti od 500 milijardi dolara, ako trgovinski spor ne bude rešen. Brojni američki ekonomisti i privrednici tvrde da te carine više štete Americi nego Kini.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3149651/najbogatiji-kinez-objasnio-trgovinski-rat-sad-i-kine-je-najgluplja-stvar-na-svetu)

Si Đinping: Vašington treba da poštuje razvojni put Pekinga


SAD treba da poštuju kineski izbor razvojnog puta i legitimne interese Pekinga, rekao je danas predsjednik Kine Si Đinping.

Dvije države, takođe, treba da pravilno rasuđuju o međusobnim strateškim namjerama, rekao je Si u razgovoru sa bivšim američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom u Pekingu, javili su državni mediji.

Si je naveo da Kina želi da riješi probleme sa SAD putem razgovora, ali da Vašington mora da poštuje njen razvojni put i interese.

On je istakao da očekuje da će sa američkim predsjednikom Donaldom Trampom imati "duboku razmjenu stavova" prilikom susreta u Argentini, javila je agencija Sinhua.

Kineski predsjednik istakao je da treba usmjeriti pažnju ka "jačanju negativnih glasova prema Kini u SAD", ali to nije obrazložio.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=315825)

Pens: Totalni "hladni rat"ako ne promenite ponašanje!


Ako Kina ne promeni svoje ponašanje, očekuje je totalni "hladni rat" sa Amerikom i njenim partnerima, izjavio je u intervjuu Vašington postu potpredsednik SAD, Majkl Pens. Pens je posavetovao Peking da izvrši velike izmene u ekonomskoj, vojnoj i političkoj delatnosti, nazvavši to "najboljom, ako ne i poslednjom šansom".

"Mislim da će umnogome to zavisiti od Argentine", dodao je Pens, misleći na planirani sastanak amrečkog predsednika Donalda Trampa sa predsednikom Kine Sijem Đinpingom u Buenos Ajresu na samitu G20 krajem novembra.

SAD su spremne da povećaju ekonomski, diplomatski i politički pritisak na Kinu, naveo je Pens. On smatra da je američka ekonomija jaka da izdrži takvu eskalaciju, za razliku od kineske, koja je slabija.

"Mi zaista smatramo da se u svakom slučaju nalazimo u dobroj poziciji", zaključio je potpredsednik i dodao da Vašington može udvostručiti carine.

Prošle nedelje je američki državni sekretar Majkl Pompeo izjavio da SAD ne žele "hladni rat" sa Kinom.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3154901/majkl-pens-zapretio-kini-totalni-hladni-rat-ako-ne-promenite-ponasanje)

Poslednja prilika za normalizaciju odnosa dveju zemalja


Predstojeći sastanak Donalda Trampa s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom u Buenos Ajresu najverovatnije će biti poslednja prilika za normalizaciju odnosa dveju zemalja, rekao je američki potpredsednik Majkl Pens.

Taj sastanak je od posebne važnosti zbog rastućih napetosti u odnosima dve supersile.
 
Američki potpredsednik Majkl Pens je rekao da Kina mora radikalno da promeni svoje ponašanje ako želi da izbegne hladni rat s Vašingtonom i njegovim saveznicima.

Prošle nedelje je u Singapuru otvoren samit gruše ASEAN, na kom Pens predstavlja SAD. Učesnici sastanka nisu krili da brinu da li će sukob između Kine i Sjedinjenih Država biti dug, piše Vašington post. List podseća će Pens ići i na sastanak grupe APEK u Papui Novoj Gvineji, gde će takođe biti i kineski predsednik, ali njihov bilateralni susret na marginama skupa nije zakazan.

Pens je izjavio “da je američka strana spremna za dogovor sa Sijem Đinpingom u Argentini, ali samo pod uslovom da Peking dramatično promeni svoj privredni, vojni i politički kurs”. On taj susret vidi kao najbolju, verovatno i poslednju, priliku za izbegavanje hladnog rata.

“Želimo da budemo sigurni da će Kina razumeti naš stav i spremnost za delovanje i doći ćemo u Argentinu s konkretnim predlozima”, rekao je Pens i potvrdio listu zahteva koja će biti uručena Pekingu, a uključuje prestanak "ilegalnog prenosa tehnologije, otvaranje punog pristupa kineskom tržištu, poštovanje međunarodnih pravila i normi, i neuplitanje Komunističke partije Kine u politiku zapadnih zemalja".
 
Pens je siguran da je američka privreda bolje pripremljena za potencijalnu eskalaciju napetosti, a da Kinezi za to nemaju dovoljno sredstava.
 
Pre posete Singapuru, američki potpredsednik je posetio Tokio, gde se sastao sa premijerom Šinzom Abeom, koji se ranije u Pekingu sastao sa SiJEM Đinpingom. Nakon razgovora, Pens je rekao da je novi pristup Kine u odnosima s Japanom znak da je Kina čula američka upozorenja. “Napuštam Japan, više nego ikada siguran da nas je Kina čula. Svesni su našeg stava”, izjavio je Pens.

Vašington post napominje da je glavni cilj azijske turneje američkog potpredsednika da uveri zemlje regiona da SAD mogu da im ponude profitabilnu alternativu kineskom megaprojektu "Jedan pojas - Jedan put". On, navodno, nije kritikovao kineski projekat, već je pokušavao da uveri azijske partnere da SAD bolje znaju šta je potrebno region.
 
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3156005/posle-ovoga-rat-kine-i-sad-je-neizbezan-evo-kada-ce-vasington-ispostaviti-poslednji-ultimatum-i-sta-ce-on-sadrzati-video)

SAD optužile Kinu da pojačava hakerske napade radi krađe američke tehnologije
Beta   21. novembar 2018.

Vašington je optužio Peking da pojačava hakerske napade radi krađe američke tehnologije, uoči sastanka predsednika SAD i Kine, Donalda Trampa i Si Đinpinga.

Američki predstavnik za trgovinu Robert Lajthajzer naveo je u izveštaju da je ove godine povećana "učestalost" kineskih hakerskih napada i da su oni postali "sofisticiraniji". Izveštaj odražava skepticizam američke vlade uoči sastanka lidera dve zemlje na marginama samita Grupe industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20), koji će biti održan u Buenos Ajresu 30. novembra i 1. decembra.

SAD su povećale carine na uvoz kineske robe, vredne više desetina milijardi dolara, a Kina je uzvratila recipročno. Sukob je eskalirao posle tvrdnji Vašingtona da Peking koristi pljačkašku taktiku za dobijanje tehnologije, uključujući primoravanje američkih kompanija da predaju tehnološke tajne u zamenu za pristup kineskom tržištu. Upitan o Lajthajzerovom izveštaju, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Geng Šuang rekao je da su američko-kineski trgovinski odnosi "obostrano korisni" i da je "prirodno da postoje trgovinski sukobi". "Od ključnog značaja je angažovanje u dijalogu i konsultacijama o tom pitanju, zasnovano na uzajamnom poštovanju, jednakosti i dobroj veri", rekao je Geng novinarima.

Izvor: www.novosti.rs

SAD zabranjuje kineski "Huavej" i ZTE


Predsednik SAD Donald Tramp razmatra donošenje izvršne naredbe o proglašenju vanredne situacije u zemlji iduće godine, kojom bi se američkim kompanijama zabranila upotreba telekomunikacione opreme koju proizvode kineski "Huavej" i ZTE, rekla su za Rojters tri izvora upoznata sa situacijom.

To bi bio najnoviji korak u nastojanjima Trampove administracije da istisne "Huavej tehnolodžiz" i ZTE, dve najveće kineske kompanije za mrežnu opremu, sa tržišta SAD, ocenjuje britanska agencija.

Sjedinjene Države tvrde da te dve kompanije rade po nalogu kineske vlade i da se njihova oprema može koristiti za špijuniranje Amerikanaca.

Izvršna naredba, koja se razmatra više od osam meseci, mogla bi da bude objavljena već u januaru, s direktivom MinistrarstvU trgovine da spreči američke kompanije da kupuju telekomunikaciuonu opremu od stranih proizvođača koji "predstavljaju znatan rizik po nacionalnu bezbednost", dodaje Rojters pozivajući se na neimenovane izvore iz telekom industrije i administracije u Vašingtonu.

Mada je malo verovatno da će u naredbi biti direktno imenovani "Huavej" ili ZTE, jedan izvor je rekao da se očekuje da će zvaničnici u Ministarstvu trgovine to interpretirati kao odobrenje za ograničavanje širenja opreme koju su napravile te dve kompanije.

Izvori britanske agencije su dodali da tekst naredbe nije završen.

Izvršna naredba bi se pozvala na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima, koji daje predsedniku ovlašćenje da reguliše trgovinu kao odgovor na vanrednu situaciju na nacionalnom nivou koja preti SAD.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3179929/sok-bomba-tramp-uvodi-vanrednu-situaciju-i-zabranjuje-kineski-huavej-i-zte-video)

А америчка опрема за телекомуникације је наравно таква да САД никад никог преко ње не могу прислушкивати, пратити, улазити у систем (мрежу) и тд. и сл....Наравно, када би се зезали...Да не помињемо оне велике произвођаче софтвера који податке прикупљене о свима нама могу, а то ради и чине , уступати државним органима САД, па чак и омогућити да сами, без питања улазе и прате шта се ради.... Ова одлука ако буде донета је пре свега вид економске дискриминације и супротна је начелима слободног тржишта.

Pre neko vreme i u EU bila zabrana Huawei i ZTE.
Pre svega zbod zaštite osobnih podataka. Pa posle obe kompanije podpisale u svakoj zemlji EU papire da če da poštju/da je oprema kompatibilna za zahtevima EU GDPR (General data protection regulation - (EU) 2016/679). Da ne bude zabune, i svi ostali proizvođači mrežne opreme morali to podpisati.

Још да то потпишу Гугл, Мајкрософт...Фејсбук... :angel:

Koliko znam, svi ovi su podpisali. Drugo je koliko če da se svi drže toga. Pogotovo kaubojci.

Korsite svi licne podatke i interesovanja. Naveliko. Probajte da proguglate nesto ( neku masinu, alat, bilo sta). U roku od odmah vam na drustvenim mrezama ( facebook, instagram..) izlaze reklame za to sto si trazio...

И на крају ће ме отерати са тих мрежа управо због тог затрпавања рекламама. Не смеш ништа да погледаш, одмах следе нове и нове...

Instaliraj ABP (adblockplus) i biće bolje, nema reklama.

Izvnite za OT.

Slomićemo Ameriku, a da ne ispalimo ni metak
NovostiOnline   15. januar 2019.

Kineski vojni strateg Vang Sijangsuj tvrdi da bi njegova zemlja, ukoliko bi to bilo neophodno, mogla da skrši moć SAD, ne ispalivši nijedan metak.

On je objasnio da je trka u naoružanju postala besmislena kada je u pitanju nastojanje sila da ostvare dominaciju u svetu. U programu pod nazivom „Imperije u ratu“ na Amazonovom kanalu „Prajm video“, Vang je istakao da se Kina, umesto toga, usredsredila na ovladavanje globalnom ekonomijom kako bi uspostavila potpunu kontrolu nad svetom.

„Nova pretnja više nije direktna konfrontacija zemalja. Danas to više nije borba oružja protiv oružja, aviona protiv aviona i tenka protiv tenka. Konfrontacija poprima mnoštvo različitih oblika u različitim oblastima, na primer u domenu finansija, ili medija“, rekao je Vang i dodao da su ciljevi nove vrste konflikta „jednaki kao i u slučaju vojnog sukoba“: „Želimo da prisilimo neprijatelja da prihvati određene uslove. Iako je to i dalje rat, on prevazilazi vojne okvire, mi to nazivamo ’neograničenim ratom‘“, rekao je kineski strateg.

Izvor: www.novosti.rs

Lako je pričati o strategiji, kada iza sebe imaš preko milijardu ljudi, koji rade, privređuju, mogu da ratuju, ginu .... pa makar koliko ih izginulo, opet će biti nadmoćni.

Комбинација јаке економије и довољно јаке војне силе чини једну земљу супер-силом. Увек било.

Војна моћ увек је производ множитеља економске моћи и јасних, дефинисаних политичких циљева. Претходна два фактора по логици ствари и природно се сливају у стварање војне моћи. Нисам ја то смислио, већ Бејзил Лидел Харт и Ричард Симпкин!

Nosač aviona će proći Tajvanskim moreuzom uprkos jačanju Kine
Tanjug   18. januar 2019.

Komandant mornaričkih operacija američke vojske admiral Džon Ričardson izjavio je danas da je od kineske strane zatražio da poštuje međunarodna pravila tokom susreta mornarica na moru kako bi se osigurala bezbednost.

Rojters prenosi da je Ričardson to kazao novinarima u japanskoj prestonici Tokiju. Navodi se da je Ričardson dodao da "slanje američkog nosača aviona kroz Tajvanski moreuz ostaje opcija za Mornaricu SAD, uprkos napretka Kine u vojnim tehnologijama".

Izvor: www.novosti.rs

Kina će nastaviti da preduzima "sve neophodne mere" za zaštitu i odbranu kompanije Huavej


Šef kineske diplomatije Vang Ji izjavio je danas da će Kina nastaviti da preduzima "sve neophodne mere" za zaštitu i odbranu kompanije Huavej.

SAD su zabranile tom gigantu u telekomunikaciji da učestvuje u takzvanoj petoj generaciji mreže mobilne telefonije smatrajući da oprema te kineske kompanije može da se koristi za špijuniranje drugih država.

Američko pravosuđe takođe želi da sudi finansijskoj direktorki Huaveja Meng Vanžu za kršenje sankcija uvedenih Iranu. Meng je 1. decembra uhapšena u Kanadi gde je pokrenuta procedura njenog izručenja SAD.

"Dovoljno je imati objektivni nepristrasni stav kako bi se uvidelo da nedavne akcije protiv jedne kompanije i određenih kineskih pojedinaca nisu samo sudska stvar, već namerna politička represija", rekao je Vang.

Prema njegovim rečima, Kina je preduzela i nastaviće da preduzima "sve neophodne mere kako bi čvrsto zaštitila legitimna prava i interese kineskih preduzeća i građana" jer je to odgovornost kineske vlade.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3217191/zahuhtava-se-rat-kine-i-amerike-peking-brani-svog-giganta-preduzecemo-neophodne-mere-za-zastitu-kompanije-od-politicke-represije)
 

Врло лако се може десити да Кина ухапси неког америчког и (или) канадског бизнисмена по некој сличној оптужници...

https://youtu.be/dOZEYRYRewg

SAD diže carine na kinesku robu i to više nego duplo


Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da će sa 10 na 25 odsto podići carine na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara, jer pregovori o američko-kineskom trgovinskom sporazumu previše sporo napreduju.

"Pregovori o trgovinskom sporazumu s Kinom se nastavljaju, ali previše sporo, pošto oni pokušavaju da pregovaraju ispočetka. Ne", naveo je Tramp na Tviteru i dodao da će carine sa 10 na 25 odsto podići u petak.

On je naveo i da će na kinesku robu vrednu 325 milijardi dolara, za koju do sada nije bilo taksi, "uskoro" uvesti carine od 25 odsto, prenosi Bi-Bi-Si.

Taj potez znatno povećava pritisak na Kinu, pošto je Tramp ranije ove godine odložio povećanja carina, navodeći pregovore kao razlog.

Trgovinski pregovori SAD i Kine treba da budu nastavljeni naredne nedelje, a kineski vicepremijer Liju He treba da dodje u Vašington. Prethodna runda pregovora održana je u aprilu u Pekingu. Nju je američki ministar finansija Stiven Mnučin nazvao produktivnom.

SAD su do sada uvele carine u rasponu od 10 do 25 odsto na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara, optuživši Peking za različite nefer prakse u trgovini.

Kina je uzvratila uvodjenjem carina na američku robu vrednu 110 milijardi dolara, okrivivši SAD za započinjanje "najvećeg trgovinskog rata u ekonomskoj istoriji".


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3247293/novi-udarac-trampa-kinezima-dize-carine-na-kinesku-robu-i-to-vise-nego-duplo)

Bafet: Trgovinski rat SAD i Kine bio bi loš po čitav svet


Eskalacija trgovinskog spora između SAD i Kine bila bi vrlo loša po čitav svet, ocenio je danas američki investitor i milijarder Voren Bafet.

“Sunovrat akcija u elektronskom trgovanju koji je usledio nakon pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će povećati tarife na kinesku robu je racionalan”, poručio je Bafet, priznavši istovremeno da dve najveće ekonomske sile u svetu igraju sa visokim ulozima u ovoj “opasnoj igri”.

“Ako zaista dođe do trgovinskog rata, to bi bilo loše po čitav svet, zavisno od obima rata", rekao je Bafet za CNBC.

Objašnjava, međutim, da postoje trenuci kada u pregovorima koristite oštrije reči.

"Dakle, ljudi pregovaraju na različite načine", rekao je Bafet, ali je dodao da način na koji Tramp pregovara sa Kinom nije način na koji bi se on nosio sa time, zbog čega je više sugerisao pristup "uzmi ili ostavi".

On je u intervjuu za CNBC rekao i da američko-kineski trgovinski spor neće uticati na način poslovanja njegovog investicionog fonda “Berkšir Hataveja”, kao i da ne može predvideti ishod američko-kineskog trgovinskog spora.

Naveo je i da investicija njegovog fonda u naftnu kompaniju Oksidental Petroleum (Očidental Petroleum), u vrednosti od deset milijardi dolara, zapravo predstavlja dugoročnu opkladu na cene nafte.


izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:793007-Bafet-Trgovinski-rat-SAD-i-Kine-bio-bi-los-po-citav-svet)

Tramp Kini: Platićete zbog kršenja dogovora


Predsjednik SAD Donald Tramp optužio je Kinu da je "prekršila dogovor" tokom trgovinskih pregovora i rekao da će Peking zbog toga "platiti".

- Oni su prekršili dogovor. Ne mogu tako da rade. Platiće za to. Mi ćemo povećavati carine i nećemo odustati - rekao je Tramp tokom svog govora na Floridi.

Takođe se navodi da je Tramp tom prilikom potvrdio da će danas u Vašington doputovati kineski vicepremijer Liu He.

Podsjetimo, prošle nedjelje je Tramp obećao da će povećati carine na niz kineskih proizvoda sa 10 na 25 odsto, a nije ni isključio uvođenje carina na robu koja još ne podliježe dažbinama.

Nakon takvih izjava u medijima se pojavila sumnja da bi Peking mogao da otkaže predstojeće trgovinske pregovore u Vašingtonu, ali je kasnije potvrđeno da će vicepremijer Državnog savjeta Kine ipak posjetiti Vašington 9. i 10. maja, kako bi se nastavili pregovori.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=336473)

Trgovinski rat Amerike i Kine – Tramp udvostručio tarife, Kinezi najavili kontramere


Trgovinski rat Sjedinjenih Država i Kine dodatno se produbio. SAD povećale takse na kinesku robu sa deset na 25 odsto.

Tarife od 25 odsto odnose se na kinesku robu vrednu više od 200 milijardi dolara. Kineska vlada je izrazila duboko žaljenje zbog razvoja situacije, i najavila da će preduzeti kontramere.

"Nadamo se da ćemo se naći na pola puta sa SAD i da ćemo zajedno raditi na prevazilaženju problema", navodi se u saopštenju kinskog ministarstva trgovine.

Peking nije precizirao šta se tačno podrazumeva pod kontramerama. Prema procenama ekonomista, trgovinski rat između dve svetske velesile može vrlo da uzdrma svetski ekonomski rast i trgovinsku razmenu.

Dve zemlje imale su trgovinsku razmenu od približno 660 milijardi dolara.


izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3516615/tramp-duplirao-tarife-kinezi-najavili-kontramere.html)

Tramp naredio: Udar na Kinu od 300 milijardi dolara


Američki predsednik Donald Tramp naložio je da se počne sa povećanjem carine na robu iz Kine u ukupnoj vrijednosti od oko 300 milijardi dolara godišnje, izjavio je trgovinski predstavnik Sjedinjenih Američkih Država Robert Lajthajzer.

- Ranije danas samo po nalogu američkog predsjednika podigli nivo tarifa sa 10 na 25 odsto za kineski uvoz u iznosu od oko 200 milijardi dolara. Predsjednik nam je takođe naredio da započnemo proces podizanja carina na sav preostali uvoz iz Kine, koji se procjenjuje na oko 300 milijardi dolara - rekao je Lajthajezer.

U njegovim saopštenju takođe se napominje da će "javno obavještenje i komentari uskoro biti objavljeni u Saveznom registru".

Prošle nedjelje je Tramp obećao da će povećati carine na niz kineskih proizvoda sa 10 na 25 odsto, a nije ni isključio uvođenje carina na robu koja još ne podleže dažbinama. Poslije ovih izjava u medijima se pojavila sumnja da bi Peking mogao da otkaže predstojeće trgovinske razgovore u Vašingtonu, ali je u utorak kinesko Ministarstvo trgovine potvrdilo da će potpredsjednik Državnog savjeta Kine Liu He posjetiti Sjedinjene Američke Države 9. i 10. maja da bi nastavio konsultacije, uprkos Trampovim prijetnjama.

Nakon još jednog kruga pregovora, Liu je izjavio da saradnja ostaje jedini pravi izbor za Kinu i Sjedinjene Američke Države i da je ona potrebna za rješavanje čitavog niza problema.

On je takođe izrazio uvjerenje u dalji održivi razvoj kineske ekonomije. Govoreći o tome kako bi trgovinski sporovi sa Sjedinjenim Američkim Državama mogli da utiču na razvoj kineske ekonomije i da li postoje prijetnje recesije zbog povećanih trvenja, on je rekao da se "Kina ne boji".


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=336672)

Tramp: Od taksi na kinesku robu zaradićemo desetine milijardi dolara


Američki predsednik Donald Tramp kaže da su "SAD u odnosima sa Kinom tamo gde žele da budu", dodavši da je Peking prekršio trgovinski sporazum sa Vašingtonom i onda zatražio nove pregovore.

Tramp je istakao da će SAD zaraditi desetine milijardi dolara od taksi koje su nametnute Kini.

"Kupci će moći da nabave domaće proizvode ili da ih kupe one koji su proizvedeni u državama koje nisu pod posebnim nametima", naveo je Tramp na Tviteru.

Tramp insistira na tvrdnji da Kina već trpi zbog nametnutih carina, a ne američki potrošači. Rojters podseća da su cene već porasle za niz proizvoda kao što su bicikli, šivaće mašine i oprema za kućne ljubimce, a podaci američke vlade govore da potrošači već plaćaju više nego ranije od kako su prve takse uvedene prošle jeseni.

Vašington je pre dva dana povećao takse na kinesku robu sa deset na 25 odsto, a Peking je odmah najavila kontramere.

Prema procenama ekonomista, trgovinski rat između dve svetske velesile može bitno da uzdrma svetski ekonomski rast i trgovinsku razmenu.


izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3518776/tramp-od-taksi-na-kinesku-robu-zaradicemo-desetine-milijardi-dolara.html)

A koliko će izgubiti?

Tramp: "Mi uvek pobeđujemo"


Predsednik SAD Donald Tramp opisao je eskalaciju trgovinskog rata između SAD i Kine kao "malu svađu" među prijateljima.

Tramp je rekao da se Kina na nefer način ophodila prema Americi "mnogo, mnogo decenija" i ocenio da će sve ispasti "jako dobro" zato što je Amerika u "vrlo snažnom položaju". "Mi uvek pobeđujemo", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće kada je upitan ko pobeđuje u tom sporu.

Trgovinski pregovori između dve zemlje prekinuti su bez dogovora, a američki zvaničnici naveli da će moguće podići carine na kinesku dodatnu kinesku robu u vrednosti od 300 milijardi dolara, nastavljajući spiralu uvođenja uzajamnih carinskih mera.

Peking je danas saopštio da će se "boriti do kraja" u trgovinskom ratu koji se zaoštrava i koji podstiče strahovanja da bi mogao da naškodi globalnom privrednom rastu.

Tramp je rekao da su dve strane bile blizu sporazuma ali da je Kina to "pokvarila".

Kina je juče objavila da podiže carine na američku robu vrednu 60 milijardi dolara, kao odgovor na iznenadnu odluku SAD da povećaju takse na uvoz kineske robe u vrednosti od 200 milijardi dolara, i to uoči početka nove runde trgovinskih pregovora dve strane.

Kao reakcija na tu kinesku najavu kancelarija američkog trgovinskog predstavnika je izdala spisak novih kineskih prizvoda na koje planira da uvede carine.

Globalna tržišta danas su se malo stabilizovala ali se nisu potpuno oporavila od velikog pada koji je počeo kada je eskalirao trgovinski rat između dve svetske sile.


izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:794636-TRAMP-O-TRGOVINSKOM-RATU-SA-KINOM-Mi-uvek-pobedjujemo)

U najavi zakon koji američkim firmama zabranjuje da koriste telekomunikacionu opremu kompanije Huawei


Očekuje se da predsednik SAD-a Donald Tramp ove sedmice potpiše izvršnu naredbu kojom se američkim firmama zabranjuje da koriste telekomunikacionu opremu od kompanija koje predstavljaju rizik po nacionalnu sigurnost, čime se otvara put zabrani poslovanja s kineskim Huavejom, javlja Rojters.

Naredba, u kojoj će biti navedene konkretne zemlje ili kompanije, razmatra se više od godinu dana, ali je u više navrata odlagana, rekla su britanskoj agenciji tri američka zvaničnika upoznata s tim planom, uz molbu da ne budu imenovana. Dodali su da bi potpisivanje moglo ponovo da bude odloženo.

Izvršna naredba bi se pozvala na Međunarodni zakon o vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA), koji predsedniku daje punomoć da donosi regulativu u sferi privrede u slučaju pretnje po nacionalnu bezbednost.

Naredba bi trebalo da bude dostavljena Ministarstvu privrede, koje u saradnji sa drugim vladinim agencijama treba da napravi plan za njeno sprovođenje, naveli su izvori.

Ukoliko bude potpisan, ovaj dokument će doći u vrlo delikatnom vremenu u odnosima između Kine i Sjedinjenih Država, dve najveće svetske ekonomije koje vode trgovinski rat podizanjem carina na uzajamni uvoz robe.

Vašington smatra da bi opremu koju proizvodi Huavej Tehnolodžiz, treći najveći proizvođač pametnih telefona na svetu, mogla da koristi kineska država za špijunažu.

Huavej je u više navrata odbacio takve tvrdnje.

Rojters dodaje da ni iz Huaveja, a ni iz Bele kuće niti američkog Ministarstva privrede nisu odgovorili na njihov zahtev za komentarom o potencijalnoj izvršnoj naredbi.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3252097/ovaj-trampov-potpis-ce-razbesneti-kineze-ova-naredba-udara-na-poznatu-tehnolosku-firmu-koju-sad-optuzuje-za-spijunazu)

Huavej na američkoj "crnoj listi"


Ministarstvo trgovine SAD saopštilo je da je na "crnu listu" uvrstilo kineskog telekomunikacionog giganta Huavej, kao i 70 osoba i firmi povezanih sa kineskom kompanijom, zbog navodne prijetnje po državnu bezbjednost.

Ministarstvo ima razloga da zaključi da je Huavej uključen u aktivnosti koje su suprotne državnoj bezbjednosti i interesima spoljne politike SAD, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo optužuje Huavej za obezbjeđivanje zabranjenih usluga Iranu, zaobilaženjem sankcija SAD, kao i za pokušaje da ometa pravdu tokom istrage o navedenim kršenjima sankcija.

Američki ministar trgovine Vilbur Ros izjavio je da će nove mjere spriječiti strana pravna lica da koriste američku tehnologiju na način koji potencijalno ugrožava državnu bezbjednost i spoljnopolitičke interese SAD, javio je TASS.

Predsjednik SAD Donald Tramp juče je potpisao izvršnu naredbu kojom se ističe hitnost da se američke informacione i telekomunikacione tehnologije zaštite od spoljašnjih prijetnji. Ros će potpisanom odredbom dobiti ovlašćenja da nakon konsultacija sa šefovima drugih federalnih agencija blokira transakcije koje se smatraju prijetnjom državnoj bezbjednosti.

Tramp je u avgustu potpisao odredbu kojom se vladinim agencijama u SAD zabranjuje da koriste opremu koju proizvode Huavej i kineska kompanija ZTE.
Huavej je saopštio da će "bezrazložne restrikcije" ugroziti prava kineske kompanije.

Kako je naveo, ograničavanje poslovanja Huaveja neće učiniti SAD bezbjednijim i jačim, već će samo ograničiti Vašington na inferiornije i skuplje alternative.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=337254)

Ja sam ubeđen da u svakom trgovinskom ratu kvalitet i cena robe mogu da odnesu pobedu nad političkim odlukama.

Ovo nije trgovinski, već svetski rat....svaki put dolazi tiho i podmuklo iz istih razloga kaoi ranije. Novo vreme samo donosi improvizacije na temu

Jeste svetski sukob, može se nazvati i ratom - ali važno je da se ne puca!

Narod će ovo preživeti, a kad se puca padaju glave i gomilaju se mrtvi.

Kina ubrzano prodaje udeo u američkom dugu, preti haos na tržištu obveznica


Kako su se trgovinske tenzije sa SAD-om intenzivirale, Kina je u martu ubrzala prodaju američkih dužničkih hartija koje poseduje, spustivši svoj udeo u američkom dugu na najniži nivo u dve godine, izveštava tv ,reža CNBC.

Najveći strani vlasnik američkog duga smanjio je taj nivo za 20,5 milijardi dolara, što je neznatno smanjenje kojim je ukupan iznos njihovog udela sveden na 1.120 milijardi dolara, navodi ta tv stanica.

Taj potez, kako se ocenjuje, predstavlja nastavak primene obrasca smanjenja udela vlasništva u američkom dugu, koji dolazi pošto dve strane nisu uspele da postignu dugoročni trgovinski sporazum već su umesto toga ušle u tarifnu bitku "milo za drago" koja je eskalirala poslednjih dana.

U dvanaestomesečnom periodu, zaključno sa u martom 2019, poslednjim mesecom za koji su dostupni podaci, kineske "zalihe" američkih državnih zapisa, obveznica i drugih hartija od vrednosti smanjene su za 67,2 milijarde dolara, što je pad od 5,6 procenata.

U odnosu na maksimalan nivo iz 2012. godine, ukupan iznos je pao za nekih 200 milijardi dolara, tako da sada Kina ima udeo od 7,0 odsto u ukupnom dugu SAD-a naspram ranijih 12 procenata, prema podacima UBS-a.

Pretnja te zemlje da ili neće kupovati američke dužničke hartije ili da će krenuti u njihovu direktnu prodaji, uzdrmala je ranije tržište obveznica, navodi CNBC.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3253103/kina-uzvraca-udarac-americi-ubrzano-smanjili-udeo-u-americkom-dugu-preti-haos-na-trzistu-obveznica)

https://youtu.be/3i8OAyM7eC8

Vang Pompeu: SAD ne bi trebalo da "idu predaleko" u trgovinskom ratu
Tanjug  19.05.2019.

Kineski visoki diplomata Vang Ji rekao je američkom državnom sekretaru Majku Pompeu da skorašnje izjave i postupci SAD štete interesima Kine i njenih kompanija i da bi Vašington trebalo da pokaže uzdržanost, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kine.

Vang je Pompeu u telefonskom razgovoru rekao da Sjedinjene Države ne bi trebalo da idu "predaleko" u trenutnom trgovinskom sporu između dve strane, dodajući da je Kina još uvijek voljna da prevaziđe razlike kroz pregovore, ali treba da budu na ravnoj nozi, prenosi Rojters.

Kina je u ovom trgovinskom ratu juče zauzela agresivniji stav prema SAD, sugerišući da bi nastavak razgovora između dve najveće svetske ekonomije bio besmislen ako Vašington ne promeni kurs. Sjedinjene Američke Države su u četvrtak objavile da su stavile Huavej Tehnolodžiz, najvećeg svetskog proizvođača opreme za telekomunikacije, na crnu listu što će izuzetno otežati telekomunikacijskom gigantu poslovanje sa američkim kompanijama. Pored toga, američki predsednik Donald Tramp je potpisao i naredbu kojom zabranjuje firmama u SAD da koriste telekomunikacionu opremu onih kompanija za koje se smatra da predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost.

U Trampovoj naredbi nije konkretno navedena nijedna zemlja ili kompanija, ali su američki zvaničnici prethodno označili Huavej kao "pretnju" i lobirali kod saveznika da ne koriste mrežnu opremu Huaveja za 5G mreže naredne generacije, podseća Rojters.

Portparol Ministarstva trgovine u Pekingu Lu Kang izjavio je da Kina snažno osuđuje jednostrano uvođenje sankcija drugih zemalja kineskim pravnim licima i smatra da se koncept nacionalne bezbednosti zloupotrebljava, ali da Kina uvek podstiče rešavanje sporova sa Sjedinjenim Državama kroz dijalog i konsultacije.

Izvor: www.blic.rs

Američki razarač prošao pored spornog ostrva u Južnom kineskom moru
NovostiOnline   20. maj 2019.

Razarač ’Prebl‘ je plovio na 12 nautičkih milja od grebena Skarboro kako bi osporio prekomerne pomorske zahteve i sačuvao pristup vodenim putevima, kako je regulisano međunarodnim zakonom

Razarač američke ratne mornarice „Prebl“ prošao je pored spornog ostrva Huanjan (greben Skarboro) u Južnom kineskom moru, saopštila je agencija Rojters pozivajući se na predstavnike mornarice Sjedinjenih Američkih Država.

„’Prebl‘ je plovio na 12 nautičkih milja od grebena Skarboro kako bi osporio prekomerne pomorske zahteve i sačuvao pristup vodenim putevima, kako je regulisano međunarodnim zakonom“, izjavio je za Rojters portparol Sedme flote američke mornarice Klej Dos. Ova operacija američke vojske je druga ove vrste u proteklih mesec dana i poslednji slučaj suprotstavljanja onome što Vašington smatra pokušajima Pekinga da ograniči slobodu plovidbe u strateškim vodama, u kojima operišu kineska, japanska i neke mornarice jugoistočne Azije.

Sjedinjene Američke Države su takođe izrazile zabrinutost zbog kineske izgradnje industrijskih ispostava i vojnih objekata na veštačkim ostrvima u Južnom kineskom moru, gde Peking tvrdi da ima suvereno pravo da šalje trupe na bilo koji deo svoje teritorije i brani svoju izgradnju kao vitalnu za samoodbranu.

Kina već decenijama vodi sporove sa nekoliko zemalja u azijsko-pacifičkom regionu oko teritorijalne pripadnosti niza ostrva u Južnom kineskom moru, gde su pronađene značajne rezerve ugljovodonika. Radi se, prvenstveno, o arhipelagu Siša (Paraselska ostrva), ostrvima Nanša (Spratli) i Huanjan (greben Skarboro). U ovaj spor su u većoj ili manjoj meri uključeni Vijetnam, Bruneji, Malezija i Filipini.

U poslednje dve godine desilo se nekoliko incidenata sa američkim razaračima. Sjedinjene Američke Države ih redovno šalju da patroliraju vodama Južnog kineskog mora u blizini spornih ostrva, koje Kina smatra svojim. Uprkos protestima iz Pekinga, zvanični Vašington je izjavio da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da plove gde god to dopušta međunarodno pravo.

Izvor: www.novosti.rs

Kina odgovorila Americi


Od 1. juna Kina će povećati tarife za tečni prirodni gas u SAD sa 10 na 25 odsto, najavila je Komisija za carinsku tarifu Državnog savjeta Kine.

Kineske tarife su odgovor na agresivne akcije Vašingtona. Nakon trgovinskih pregovora između SAD-a i Kine, u kojima nije ostvaren napredak, predsjednik Donald Tramp objavio je povećanje tarifa na kineske proizvode u vrijednosti od 200 milijardi dolara.

Kinesko tržište tečnog gasa se najviše i najbrže razvija u svijetu i zato je najpoželjnije za sve izvoznike goriva, uključujući i Ameriku.

Gubitak kineskog tržišta može osujetiti planove Amerikanaca za ekspanziju na tržištu u Evropi.


Najveće kineske aviokompanije tuže Boing

Tri najveća kineska avioprevoznika podnijeli su tužbe sa zahtjevom za odštetu od američkog proizvođača aviona Boing zbog prizemljenja i kašnjenja u isporuci novog modela "737 maks 8" nakon dvije smrtonosne nesreće, javili su danas kineski državni mediji.

Prema ovim navodima, Čajna saudern erlajnz, Čajna istern erlajnz i Er Čajna tražiće odštetu od američkog proizvođača aviona.

Čajna saudern erlajnz je najveći avioprevoznik u Aziji po veličini flote, Čajna istern je druga po veličini u Kini, a Er Čajna je glavna državna aviokompanija.

U martu ove godine Kina je postala prva zemlja koja je prizemljila model Boing 737 maks zbog dvije tragedije.

Boing 737 maks prizemljen je nakon pada aviona kompanije Etiopijen erlajnz u kojem je poginulo svih 157 putnika i članova posade, samo pet mjeseci nakon slične nesreće aviona komapnije Lajon er u kojoj je poginulo 189 osoba.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/index.php?id=13)

Si Đinping: Kina mora da se pripremi za teška vremena


Kina mora da se pripremi za teška vremena pošto je međunarodna situacija sve komplikovanija, rekao je kineski predsjednik Si Đinping.

Kina i SAD uvele su recipročne carine na uvoz robe nakon što su propali pregovori o rešavanju spornih pitanja. Tenzije su dodatno povećane nakon što je Vašington prošle sedmice na crnu listu stavio kinesku kompaniju "Huavej".

Tokom svog trodnevnog putovanja u provinciji Đijangsi na jugu Kine, Si je od meštana zatražio da izvuku pouke iz težih perioda u prošlosti.

"Danas moramo da prevaziđemo velike rizike i izazove na unutrašnjem i spoljnom planu i da ostvarimo nove pobede za socijalizam sa kineskim karakteristikama. Naša zemlja je još u periodu važnih strateških mogućnosti za razvoj, ali međunarodna situacija je sve komplikovanija", naglasio je Si.

On je istakao da svi "moraju biti svesni dugoročne i komplikovane prirode nepovoljnih faktora na unutrašnjem i spoljnom planu i da se na adekvatan način pripreme za razne teškoće".

Kineski mediji nisu precizirali na koje je teškoće mislio Đinping niti je on direktno pominjao trgovinski spor sa Amerikom.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a485691/Si-Djinping-Kina-mora-da-se-pripremi-za-teska-vremena.html)

Huavej pravi svoj operativni sistem najkasnije do proleća naredne godine


Kineski kompanija "Huavej" mogao bi da predstavi sopstveni operativni šistem najkasnije u proleće sledeće godine, nakon što mu je onemogućeno korišćenje Guglovog operativnog sistema Android, kazao je predstavnik kompanije Ju Čengdong.

"Huaveju" je onemogućeno korišćenje Guglovog Androida nakon što su SAD kineskog giganta prošle nedelje stavile na spisak zabranjenih pravnih lica.

Čengdong je objavio da će "Huavej" uskoro razviti sopstveni operativni sistem za pametne telefone, tablete i druge pametne uređaje, kao i za televizijske prijemnike i automobile, preneo je.

"Huavejev" sistem mogao bi biti dostupan klijentima najranije ove jeseni, a najkasnije u proleće sledeće godine, izjavio je Ju za kineski list "Finiks ajfeng tek", prenosi portal Sibiz.

Poslednjih sedmica intenzivirao se trgovinski rat između SAD i Kine, pa je američko ministarstvo trgovine zabranilo američkim kompanijama da prodaju tehnologiju "Huavju" bez dozvole vlade.

U poneđeljak je ministarstvo najavilo 90-dnevno odlaganje te mere.

SAD optužuju "Huavej" da pomaže kineskoj vladi u špijunaži drugih zemalja, iako to nisu potkrepile nikakvim dokazima, navodi Sibiz.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3256151/huavej-uzvraca-udarac-prave-svoj-operativni-sistem-najkasnije-do-proleca-naredne-godine)

Panasonik prekida saradnju sa Huavejem


Јapanski Panasonik saopštio je da obustavlja poslovnu saradnju sa Huavejem da bi ispoštovao američke restrikcije prema toj kompaniji.

Panasonik je saopštio da zabrana obuhvata robu sa 25 odsto ili više materijala koji potiču iz SAD, navodi se u izvještajima.

Bi-Bi-Si navodi da postoji konfuzija u vezi sa pozicijom Panasonika, pošto je na kineskom veb sajtu ove kompanije objavljeno da se nastavlja isporuka komponenti Huaveju. SAD su prošle sedmice stavile Huavej na listu kompanija sa kojima američke firme ne mogu da posluju ukoliko ne dobiju dozvolu.

- Panasonik je objavio u internom obavještenju da će suspendovati transakcije sa Huavejem i njegovih 68 filijala koje su pod zabranom od vlasti SAD - navodi japanska firma u saopštenju koje je dostavljeno britanskoj medijskoj kući.

Kompanija nije odgvorila na zahtjev Bi-Bi-Sija da razjasni svoj stav poslije objave na veb sajtu u Kini.

Takođe, nije precizirano koje će transakcije biti suspendovane niti zašto su one predmet restrikcija koje su uvele SAD.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338070)

https://youtu.be/oVc_dyDyYmw

Последице овога могу бити далекосежне, то је све што ми је јасно.

Као и у сваком рати све "зараћене" стране трпеће штету, а корист ће извући вероватно неко трећи. Уосталом видећемо како ће Кина одговорити. Не сумњам да хоће.

Постојала је нека врста симбиозе, Американци су имали дефицит у размени са Кином, а Кина је улагала у америчке обвезнице. Американци ће сигурно наћи друге купце за своје хартије од вредности, али ће падом потражње неминовно пасти и њихова цена.

Кина има два адута. Први и највећи је контрола над светским тржиштем ретких земних метала, који су неопходни у високој технологији, укључујући и наменску индустрију. Пре неких 5 година су отежавањем извоза присилили неке компаније да преселе производњу у Кину. Након спора пред WTO су прекинули са том праксом, али то не значи да сада неће реаговати. Ако Кинези блокирају извоз, изазваће несташицу, јер једноставно нема довољно експлоатације ван Кине. Није искључено да циљају компаније које су прекинуле сарадњу са кинеским компанијама, а којима су те сировине неопходне.

Други адут су American Consumers (амерички потрошачи), највеће тржиште на свету. Када се они накашљу, светске берзе задрхте. Царине на кинеску робу смањују њихову куповну моћ и изазивају њихово незадовољство. Када је прошле године Трамп увео царине на кинеске веш машине, амерички произвођачи су дигли цене на ниво оцерињених машина из Кине, или изнад њих. Потрошачи су плаћали 125%-225% више. (https://www.cnbc.com/2019/05/14/what-consumers-should-buy-now-as-the-trade-war-heats-up.html?recirc=taboolainternal)

Трговински рат са Кином плаћају амерички потрошачи и америчка економија:

(https://fm-static.cnbc.com/awsmedia/chart/2019/4/14/trade%20war%20chart.1557844503463.png)

Koliko znam, mobilni SAD operateri koji koriste Huavei opremu (Huawei equipment currently deployed by 25% of U.S. rural wireless carriers (https://www.fiercewireless.com/wireless/huawei-equipment-currently-deployed-by-25-u-s-rural-wireless-carriers-rwa-says)) , dobili so 90 dana "moratorija na odluku". Business as usual, kako bi rekli..

Kina razmatra zabranu izvoza retkih minerala u SAD.


https://youtu.be/L1mxRUD5RPk

Raste podrška kineskim avio-kompanijama da tuže "Boing"


Kinesko udruženje avio-prevoznika podržaće domaće kompanije koje od američkog "Boinga" traže odštetu zbog prizemljenja aviona "737 MAX 8" te kompanije.

Odluka je saopštena pošto je 13 najvećih kineskih avio-kompanija najavilo da će tražiti kompenzaciju, jer je za 96 aviona, koji su činili okosnicu na glavnim rutama, zabranjeno letenje od 11. marta, posle dva teža i nekoliko manjih udesa tog modela.

Liu Šuguo iz Udruženja avio-prevoznika Kine navodi da će gubitak, ako se zabrana letenja modela "737 MAX 8" produži do kraja juna, biti veći od pola milijarde dolara.

Ako zabrana potraje duže, gubitak će biti još veći jer će upražnjen prostor na tržištu avio-prevoza preuzeti konkurencija, ističe Liu Šuguo.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=1546682)

https://youtu.be/0ZDeFje2UyY

Ричард Волф је потпуно у праву када говори о томе да Трамп веома често злоупотребљава ”ризик за националну безбедност”. Врхунац лудости су биле царине на челик и алуминијум из Канаде. Добар део овога што сада ради је исто тако BS (да употребим амерички израз), он води трговински рат у коме су сва средства дозвољена. У целој овој причи са Хуавејом, један од мотива је да се Кинези успоре у развоју 5G технологије, јер у тој области Американци заостају.

Међутим, морам да признам, да сам на његовом месту, ни ја не бих дозволио да компанија из потенцијално непријатељске земље постави инфраструктуру преко које ће сутра Internet of Things у мојој земљи. У том смислу је ово слично одлуци Краљевине Србије да се купе француски топови, уместо оних из Шкоде и Крупа.

Оно што се не може упоређивати је комплексност ризика када су информационе технологије у питању. Ево једног сликовитог примера. Пре 20-25 година су произведене машине за наплаћивање паркинга, поприлично примитивне са данашњег становишта. Изабереш опцију дужине паркинга, убациш кованице или кредитну картицу, добијеш признаницу коју ставиш у кола. Кредитне картице су провераване на основу алгоритма којим се може проверити да ли је број исправан, није се проверавало да ли има пара на рачуну. Све у свему, ништа необично. Оно што је било необично је да је свака од тих машина исписивала "HELLO MAMMA" када се убаци једна специфична картица. Програмерка је приликом кодирања користила своју кредитну картицу за неко тестирање и тај део кода никада није био избрисан.

Utrka u 5G tehnologii?

Postoje veliki otpori u svetu prema tome - pitenje hoće li ikada zaživeti u obliku kako je danas zamišljena.

Gadolinijum – novi džoker u trgovinskom ratu


Kina je najveći proizvođač elemenata koji su ključni za američku vojnu industriju, što bi Peking mogao da iskoristi u odmeravanju snaga sa Vašingtonom

Kina mora da se spremi za teška vremena. Međunarodna situacija je sve složenija… Moramo prevazići razne velike rizike i izazove kod kuće i u svetu, moramo početi iznova i pravilno se pripremiti na različite teške situacije, upozorio je kineski lider Si Đinping naciju sredinom prošle sedmice, na završetku trodnevne posete južnoj provinciji Đangsi. Sijev izbor lokacije za dramatičnu poruku Kinezima simboličan je u trenucima eskalacije trgovinskog sukoba sa SAD.

Si u Đangsiju nije precizirao koje domaće i spoljne „teškoće” ima na umu. Ipak Sijeva odluka da prvog dana turneje po toj provinciji poseti fabriku specijalnih magneta napravljenih od elemenata iz grupe 17 retkih zemnih metala, ne prestaje da zbunjuju berze. Naime, da li je Si posetom fabrici „Džej-El MAG rer ert” u Đangsiju, čije su magnete do ovog meseca uvozile i namenske industrije SAD, poslao neku poruku spoljnom svetu, to jest najvećoj ekonomiji sveta? I to, samo dan nakon što je „Gugl” spustio rampu „Huaveju”?

Naime, gadolinijum, samarijum, itrijum – tri elementa iz „grupe 17” , nezamenljivi su u proizvodnji senzora i sistema za navođenje raketa američkih protivvazdušnih sistema odbrane „patriot” .

Nemerljivi strateški značaj ovih metala za američku vojnu industriju dobija dodatnu dimenziju ako se ima u vidu da je njihov ključni proizvođač i izvoznik Kina, zemlja sa kojom SAD vode trgovinski rat kojem se ne nazire kraj.

Naime, druga najveća ekonomija sveta proizvela je lane 120.000 tona ovih 17 retkih metala (71 odsto ukupnog globalnog snabdevanja) bez kojih nema izrade visokokvalitetnih hard-diskova, električnih turbina, generatora, trajnih magneta, „ravnih ekrana” za različite elektronske uređaje, slušalica pametnih telefona, specijalnog stakla... Istovremeno od oko 120 miliona tona dokazanih globalnih rezervi metala iz „grupe 17”, oko 55 miliona locirano je u Kini.

Najveći kupac kineske prerade tih retkih metala jeste Amerika, koja kod Azijskog tigra prošle godine pazarila 59 odsto količine neophodnih sirovina. Svestan delikatne uvezanosti sa azijskim snabdevačima, Vašington je usvojio amandman na Nacionalni zakon o o odbrani za fiskalnu 2019. kojim se Ministarstvu odbrane zabranjuju nabavke pojedinih specijalnih magneta iz Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje, prenosi Rojters.

U međuvremenu, zvanični Peking ne izjašnjava se o cilju posete Si Đinpinga provinciji Đangsi.

Primetno je istovremeno da je Peking od prošlog petka znatno zaoštrio ton prema Vašingtonu.

Dan nakon susreta s iranskim šefom diplomatije Džavadom Zarifom, kineski ministar inostranih poslova Vang Ji poručio je američkom državnom sekretaru Majku Pompeu u telefonskom razgovoru da SAD „ne bi trebalo da odu predaleko” u tekućem trgovinskom sporu sa Pekingom.

Kad je reč o „grupi 17”, Vašington od lane preti da će uvoz tih osobenih metala takođe podvrći višim carina, ali ih za sada izuzima sa novih tarifnih spiskova.

„Retki zemni metali su od kritičnog značaja za američku industriju i odbranu. Nema načina da se potrebne količine tih elemenata u kratkom periodu nabave na drugom mestu. Dodatne carine na taj uvoz više bi štetile korisnicima u Americi nego Kini”, ocenjuje agencija Blumberg.

Da li je Peking spreman da snabdevanje Amerike „retkim zemnim metalima” promoviše u novi pregovarački džoker u trgovinskim pregovorima sa SAD nakon Sijeve ovonedeljne posete provinciji Đangsi, novi je razlog za košmar na berzama. U uzvratnoj rundi majskog nadgornjavanja novim carinama sa Vašingtonom, Peking je podigao carine na uvoz retkih zemnih metala iz Amerike na 25 odsto.

U međuvremenu, nedoumica oko dalje trgovine „grupom 17” među velikima pogoduje „bočnim akterima”.

Naime, kupci 17 retkih metala ovih dana uveliko razmatraju ulaganja u nalazišta prazeodijuma, neodimijuma i njihovih hemijskih srodnika u Kaliforniji, Australiji, Burundiju, Indiji, Maleziji, Mjanmaru, Rusiji, Tajlandu, Vijetnamu…


Sedamnaest nezamenljivih metala

Ekološki zakoni koji su na Zapadu zaživeli sedamdesetih godina prošlog veka, odluka Pekinga da se od tog vremena posveti razvoju sopstvenih resursa i liberalizacija svetske trgovine doveli su do današnje koncentracije proizvodnje i prerade „grupe 17 elemenata” na tlu Kine. Amerika je, naime, do poslednje četvrtine 20. veka prednjačila u proizvodnji te grupe metala koja obuhvata: cerijum (Ce), disprozijum (Dy), erbijum (Er), evropijum(Eu), gadolinijum (Gd), holmijum (Ho), lantanum (La), lutetijum ( Lu), neodimijum (Nd), prazeodijum (Pr), prometijum (Pm), samarijum (Sm), skandijum (Sc), terbijum(Tb), tulijum (Tm), iterbijum (Yb), itrijum (Y). Zemljina kora obiluje ovim metalima, prvo otkrivenim u 17. i 18. veku – ali je njihova eksploatacija izuzetno skup i nepopularan poduhvat u oblastima striktnih ekoloških standarda, navodi portal GIS iz Vaduza (Lihtenštajn).

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/430421/Gadolinijum-novi-dzoker-u-trgovinskom-ratu)

Peking spušta tenzije prema SAD


Zvanični Peking je saopštio da trgovinski pregovori sa SAD treba da se odvijaju uz uzajamno poštovanje.

Ovo saopštenje je reagovanje na izjavu američkog presjednika Donalda Trampa, koji je izrazio optimizam da će uskoro biti potpisan sporazum sa Pekingom.

- Uvijek smo govorili da nesuglasice između dvije zemlje treba da se rješavaju prijateljskim pregovorima i konsultacijama - izjavio je portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Lu Kang.

Tramp koji je u posjeti Јapanu, rekao je da će uskoro Kina i SAD postići "odličan trgovinski sporazum" i da sa entizijazmom očekuje taj trenutak.

Kina i SAD od januara pregovaraju o sporazumu kako bi okončale trgovinski rat započet prošle godine, koji je rezultirao recipročnim kaznenim carinskih nametima na stotine milijardi dolara robe.

Tenzije su porasle početkom maja kada je Tramp odlučio da uvede dodatnu carinu na više od 200 milijardi dolara kineske robe. Tramp je takođe naložio pokretanje procedure o uvođenju carine na skoro sav uvoz kineske robe.

Napetost je povećana i poslije nedavne Trampove odluke da kinesku telekomunikacionu kompaniju Huavej stavi na crnu listu nacionalne bezbjednosti, što je navelo neka preduzeća, među kojima i Gugl, da prekinu veze sa Huavejem.

- Imali smo različite izjave o trgovinskim pregovorima koji su davali i američki visoki zvaničnici. Ponekad se kaže da će sporazum biti uskoro postignut, a ponekad da će biti teško postići dogovor - rekao je Kang i dodao da je Kina ostala dosljedna u svojim izjavama o pregovorima.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338554)

Ograničen uticaj trgovinskog rata sa SAD na kineske berze


Trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama imao je ograničen uticaj na finansijska tržišta Kine, a njegovi efekti će u budućnosti biti „još manji”, izjavio je šef kineskog finansijskog regulatornog tela u intervjuu emitovanom danas na državnoj televiziji, prenosi Tanjug.

„Kineska tržišta akcija i valuta nisu se uspaničila zbog eskalirajućeg trgovinskog rata”, rekao je Guo Šućing, predsednik Regulatorne komisije za bankarstvo i osiguranje (CBIRC) Kine u intervjuu za televiziju ČTV, prenosi agencija Rojters.

Guo, u čijoj je nadelžnosti i nadzor nad Narodnom bankom Kine (PBOC), dodao je da vlada nikada nije preduzimala mere kako bi namerno obarala vrednost nacionalne valute i ponovio da će spekulativni trgovci pretrpeti „velike gubitke” ako se klade protiv juana.

izvor (http://www.politika.rs/sr/clanak/430496/Ogranicen-uticaj-trgovinskog-rata-sa-SAD-na-kineske-berze)

Huavej uzvraća udarac


Huavej se obratila američkom sudu sa zahtjevom da se prizna antiustavnim stavljanje kompanije na crnu listu i zabrani mu kupovinu komponenata i tehnologija američke proizvodnje.

Kompanija smatra američka ograničenja protivpravnim.

- Cilj je jasan — istisnuti Huavej sa američkog tržišta - naglašava se u dokumentu.

Kako se navodi, američki Ustav zabranjuje "tiraniju upotrebe zakonodavstva umjesto suda".

Američki Gugl je prethodno saopštio da je suspendovao licencu kompaniji Huavej, što znači da će kineski proizvođač mobilnih telefona ostati samo na osnovnoj verziji Android operativnog sistema.

Ovaj Guglov potez usledio poslije je odluke Trampove administracije da Huavej stavi na crnu listu kompanija.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=338757)
 

Zaostali su oni več kod 3 G razvoja.. Jedno je proizvoditi 3G bazne/telefone, drugo je razvijati i orati ledinu.

Ali treba jim priznati, da su na vreme shvatili bistvo novih tehnologija.. Zašto razvijati npr 5G mrežu, ako to neko drugi radi, a ti razvijaš ono, što donosi pare, a to su servisi. (npr youtube, FB itd).
Po nekim predviđanjima, moguče je da če Google kupiti mrežu lokalnih mobile operatera, te nuditi besplatne pozive, sms, protok podataka. Ali za raspoloživost 75% vremena...  ali ok, to več druga tema.

A 5G če zaživeti zbog servisa, koji traže malo zakašnjenje kod prenosa (IP TV preko mobilne mreže) velikih brzina, IoT i sličnih stvari. Ali ruku na srce, večina svetskih operatera još ne podržava ni govor preko 4G mreže (VoLTE).

LpB

https://youtu.be/tQEaD5mO89w

https://youtu.be/bWjZKsSN4vg


https://youtu.be/9m2dFdg_Iq8


https://youtu.be/b0oZEuUtZ_g


Ako sam dobro shvatio priču oko ovih minerala, oni su "retki" samo zato što je jeftinija proizvodnja u Kini i što proces proizvodnje iziskuje mnogo zagađenja u vidu ispranja kiselinom u ogromnim količinama što na zapadu povećava cenu proizvodnje. Inače ih ima i u drugim zemljama uključujući i SAD.

Ma, dogovoriće se oni sigurno - u pitanju su veliki obostrani interesi!

Sa jedne strane Huawey, koji je pod embargom, a sa druge strane retki metali, koji se proizvode skoro isključivo u Kini (zbog ekoloških ograničenja u USA i mnogim drugim zemljama), a neophodni su svima, koji se bave visokom tehnologijom.

Мада ти ретки метали нису баш тако ретки, потребне су године да Американци поново покрену своју производњу. Када је покрену, то ће бити неупоредиво скупље од овога што долази из Кине. Улагања у рударству нису нешто где се брзо могу окренути паре. Ко год и где год почне производњу, мора рачунати да ће годинама пословати са губитком, јер треба отплатити инвестиције, а цене се одређују на светском тржишту. Да не говоримо о могућности да те конкуренција, која је способна да произведе јефтиније и трпи губитке на кратко време, може затворити спуштањем цена.

За овакве ствари је потребан стратешки приступ у бизнису, а амерички бизнис менаџмент је то одавно изгубио, да није тако не би данас имали производњу овог обима у Кини и ситуацију да су им бивши добављачи конкуренција.

Највероватнији сценарио је да Кина подигне цену ових метала до граница на којој се Американцима још увек не исплати да почну производњу. То могу да постигну дизањем цена, или увођењем неких извозних такси. Нешто слично су радили пре десетак година, како би стимулисали производњу уз употребу тих метала у Кини. Онда има је Светска трговинска организација (WHO) наредила да не могу то да раде. Данас је ситуација потпуно другачија, јер је Трамп својим потезима урушио светски трговински систем. Кинези могу да се позову на националну безбедност, на коју се позива и Трамп.

Иначе ће са правне стране ово бити веома интересантно. Нпр. америчка компанија укида лиценцу за процесоре, коју су Кинези претходно уговорили. Сасвим је сигурно да ће Кинези наставити да користе патенте, али је неизвесно како ће се о томе пресудити. Америчка компанија је та која је прекршила уговор отказивањем лиценце. Питање је да ли уговор поседује клаузулу више силе и да ли се санкције америчке владе могу подвести под то.

Peking uzvraća: Kina otkazala kupovinu soje iz Sjedinjenih Država


Kina, najveći kupac soje na svetu, privremeno je obustavila kupovinu soje iz SAD zbog eskalacije trgovinskog rata između Pekinga i Vašingtona, prenosi Blumberg.

Kina za sada ne planira da otkaže već poručene zalihe soje iz SAD, rekli su Blumbergu neimenovani izvori.

Pojedini analitičari smatraju da postoji verovatnoća da će se tokom najavljenog susreta američkog i kineskog predsednika, Donalda Trampa i Si Đinpinga, tokom samita G20 krajem juna, pronaći rešenje trgovinskog sukoba dve zemlje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=05&dd=31&nav_id=1548933)

Kineska vojska potpuno napušta američki softver


Manje je poznato da kineska Narodnooslobodilačka armija koristi određeni broj računara baziranih na Microsoftovom operativnom sistemu Windows.

Tokom aktuelnog trgovinskog rata između Kine i SAD-a, u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu ponovno je aktuelizovalo pitanje bezbednosti takvih računara.

U kanadskom časopisu koji se bavi vojnom problematikom Kanwa Asian Defence pojavila se informacija da kineska vojska namerava da pokrene projekt migracije sa Windowsa na neki od operativnih sistema otvorenog koda, iako uz Windows već koristi nekoliko sličnih sistema koji su, takođe, zasnovani na otvorenom kodu.

U planu je izrada operativnog sistema koji će u potpunosti biti programiran u Kini, i u čiji će razvoj kineske vlasti imati potpuni uvid.

U svrhu izrade novog operativnog sistema, Narodnooslobodilačka armije Kine formirala je posebno odeljenje koji će biti odgovorno direktno Centralnom komitetu Komunističke partije Kine.

Ceo postupak migracije sa Windowsa pokrenut je zbog zabrinutosti da bi Sjedinjene Države mogle da iskoriste operativni sistem Windows za napade na infrastrukturu kineske vojske.

izvor (https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&nav_id=1548763)

Huawei registrovao ime "svog Androida", stiže i alternativa za Play Store?


Izgleda da je Googlov potez od prošle nedelje, kojim je ta kompanija opozvala Android licence Huaweiju, dao dodatno ubrzanje rezervnom planu kineskog tehnološkog giganta da svoje uređaje prebaci na sopstveni operativni sistem, koji nosi interni naziv Hongmeng.

Poslednje informacije govore da bi operativni sistem kompanije Huawei mogao da dobije zvanično ime Ark OS.

Ta informacija potiče od navodnog zahteva koji je Huawei podneo Kancelariji Evropske unije za intelektualnu svojinu - EUIPO (European Union Intellectual Property Office) 24. maja, za zaštitu sledećih naziva: HUAWEI ARK OS, HUAWEI ARK, ARK i ARK OS.

Još uvek, međutim, nije pozato u kojoj fazi se nalazi razvoj Huawei Ark OS-a.

Kako navodi GSM Arena, Huawei o sopstvenom operativnom sistemu razmišlja još od 2015. godine.

Prema pisanju tog sajta, Huawei je u pregovorima sa tvorcima open source platforme Aptoid. Ta alternativa za Google Play Store ima više od 100 miliona korisnika, kojima je na raspolaganju više od 900.000 aplikacija.

izvor (https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&nav_id=1548152)

Kina optužila Ameriku za ekonomski terorizam


Kina je saopštila da bilateralni trgovinski rat koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp predstavlja "ogoljeni ekonomski terorizam".

"Ovo namerno podsticanje trgovinskog spora predstavlja ogoljeni ekonomski terorizam, ekonomski šovinizam i čisto ekonomsko maltretiranje", rekao je kineski zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Džang Hanhui na konferenciji za novinare.

Kina i SAD od januara pregovaraju o sporazumu kako bi okončale trgovinski rat započet prošle godine, koji je rezultirao recipročnim kaznenim carinskih nametima na stotine milijardi dolara robe.

Tenzije su porasle početkom maja kada je Tramp odlučio da uvede dodatnu carinu na više od 200 milijardi dolara kineske robe.

Tramp je takođe naložio pokretanje procedure o uvođenju carine na skoro sav uvoz kineske robe.

Napetost je dalje povećana posle nedavne Trampove odluke da kinesku telekomunikacionu kompaniju Huavej stavi na crnu listu nacionalne bezbednosti.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=05&dd=30&nav_id=1548429)

Pompeo upozorio na posljedice zbog "Huaveja"


SAD žele da edukuju svoje međunarodne partnere o rizicima koje predstavlja bežična mreža nove generacije kineskog proizvođača "Huavej", ali saveznici sami donose suverene odluke o kupovini, rekao je danas američki državni sekretar Majkl Pompeo.

On je u obraćanju novinarima poslije sastanka sa šefom njemačke diplomatije Hejkom Masom u Berlinu upozoro da bi SAD mogle da zadrže podatke o građanima ili nacionalnoj bezbjednosti ukoliko ne budu imale povjerenja u mreže koje bude koristila Njemačka.

- Oni će donijeti svoje suverene odluke, ali mi ćemo im otvoreno govoriti o rizicima. U slučaju `Huaveja` riječ je o tome da taj rizik nije moguće ublažiti nigdje unutar 5G mreže - rekao je Pompeo.

SAD su nedavno stavile "Huavej" na crnu listu i američkim kompanijama je zabranjeno da posluju sa kineskim gigantom bez dozvole.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339071)

Kineski i američki ministri odbrane imali su danas konstruktivne razgovore


Kineski i američki ministri odbrane imali su danas konstruktivne razgovore, preneo je Rojters.

Očekuje da će se tokom vikenda na samitu o bezbednosti u Aziji sukobiti oko rastuće globalne bezbednosne uloge Kine

Američki vojni izveštaj o Indopacifičkom regionu koji će biti objavljen u subotu, zajedno sa govorom vršioca dužnosti američkog ministra odbrane Patrika Šenahana, oštro kritikuje bezbednosnu politiku Pekinga, prema nacrtu dokumenta u koji je Rojters imao uvid.

Nakon bilateralnog sastanka u Singapuru, portparol kineskog Mnistarstva odbrane Vu Čian je izjavio novinarima da je, iako je razgovor bio konstruktivan, ministar odbrane Vei Fenge ocenio kao "nekonstruktivne" američke reči i akcije u vezi sa Tajvanom.

"Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da potcenjuju kinesku odlučnost, volju i sposobnost da sačuvaju svoj suverenitet i teritoriju", rekao je Vu.

Portparol Pentagona Džo Bučino izjavio je da je prema Šenahanovom mišljenju njihov 20-minutni sastanak bio konstruktivan i produktivan.

"Dvojica lidera razgovarali su o načinima izgradnje vojnih odnosa koji smanjuju rizik od nesporazuma i pogrešnog proračuna između naših naroda", rekao je Bučino.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=31&nav_category=78&nav_id=1549224)

Uskoro se mora doneti odluka: Trgovinski rat stvara neizvesnost i tenzije


Filipinski predsednik Rodrigo Duterte izrazio je zabrinutost zbog eskalacije trgovinskog rata između Kine i SAD.

Prema njegovim rečima, eskalacija trgovinskog rata ima uticaja na globalnu ekonomiju, uključujući i njegovu zemlju.

Duterte, koji je u poseti Japanu zbog razgovora s premijerom Šinzom Abeom, kaže da bi dugotrajni spor smanjio svetsku trgovinu i investicije. On je novinarima rekao da trgovinski rat stvara neizvesnost i tenzije i dodao da se uskoro mora doneti odluka.

Duterte je takođe pozvao na više stranih ulaganja na Filipinima, tvrdeći da je iskorenio korupciju i da su investicije sigurne.

Duterte i Abe su kasnije danas razgovarali i o bezbednosnim i drugim pitanjima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=05&dd=31&nav_id=1549191)

Huavej poslao kući Amerikance koji su radili u Kini


Tenzije na relaciji Peking-Vašington su na vrhuncu, a posle posle žestoke razmene udaraca, Huavej se odlučio na radikalan potez.

Britanski Fajnenšel Tajms piše da je tehnološki gigant Huavej naložio zaposlenima da otkažu tehničke sastanke sa njihovim američkim kontaktima i da je poslao kući veliki broj Amerikanaca koji su radili u sedištu kompanije u Kini.

Ovi potezi kompanije dolaze usled eskalacije američko-kineskih tenzija vezanih za trgovinu i tehnologiju u kojoj je Huavej postao glavna meta, piše FT, a prenosi agencija AP.

List navodi da je Huavejev glavni strateg za dizajn, Dang Venšuan, rekao da su američki državljani koji rade u odeljenju "Istraživanje i razvoj" repatrirani pre dve sedmice, nakon što je ova kompanija zajedno sa njenih 68 podružnica stavljena na "crnu listu".

U tekstu se dodaje da je radionaca, koja se odvijala u to vreme, "naprasno završena, a američki predstavnici zamoljeni da sklone svoje laptopove, da ih isključe sa mreže i da napuste prostorije kompanije Huavej".

FT je naveo, pozivajući se na izjavu Danga, da će Huavej takodje ograničiti interakcije izmedju svojih zaposlenih i američkih državljana.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=05&dd=31&nav_id=1549168)

https://youtu.be/Fe6Szyt8RzM

SAD "opomenule" Kinu: Prestanite da narušavate suverenitet drugih zemalja


SAD su pozvale Kinu da "prestane s narušavanjem suvereniteta drugih zemalja".

Takođe, SAD su najavile investicije u narednih pet godina da bi zadržale vojnu nadmoć u regionu.

"Kina može i treba da ima saradnju s ostatkom regiona. Ali postupci koji narušavaju suverenitet drugih zemalja i izazivaju nepoverenje u kineske namere moraju prestati", rekao je vršilac dužnosti ministra odbrane SAD Patrik Šenahen u obraćanju na bezbednosnom forumu u Singapuru.

Šenahen je naveo da Vašington ne želi sukobe "ali da zna da je posedovanje kapaciteta da pobedi u ratu najbolji način da ga izbegne".

SAD optužuju Kinu za militarizaciju više ostrva u Južnom kineskom moru na koja prava polažu i druge države u regionu.

Vašington redovno izvodi operacije vezane za "slobodu plovidbe" na Pacifiku, šaljući avione da lete međunarodnim vazdušnim prostorom a ratne brodove da plove nedaleko od spornih ostrva, što uvek izaziva bes Pekinga.

"Kada zemlja da obećanje i ne ispuni ga, morate biti oprezni. Kada ista zemlja ne ispuni nijedno obećanje, morate biti zaista oprezni", izjavio je Šenahen, aludirajući na obećanje kineskog predsednika Si Đinpinga dato tadašnjem američkom predsedniku Baraku Obami da neće militarizovati kineska ostrva u Južnom kineskom moru.

Među drugim rizicima po bezbednost regiona, šef Pentagona je izdvojio Severnu Koreju koja je "i dalje izuzetna pretnja i traži stalnu budnost".

"Nijedna zemlja ne može, i ne treba, da dominira Indo-pacifičkim regionom. U našem interesu je da svi sarađuju radi zajedničke budućnosti, bolje budućnosti koju niko od nas ne bi mogao da postigne sam", naveo je Šenahen.

On je naveo da zbog toga budžet Pentagona, koji Kongres tek treba da odobri, predviđa 104 milijarde dolara za istraživanja i razvoj.

Šenahen je najavio "velike investicije" u narednih pet godina da bi "indo-pacifički region bio stabilan i bezbedan", pre svega u protivraketnu odbranu, oblast u koju je Peking poslednjih godina mnogo uložio.

"Indo-pacifički region je za nas prioritetan. Mi investiramo u region. Investiramo u vas i s vama", rekao je on.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=01&nav_category=78&nav_id=1549450)

E jes...samo neka im oni to kažu! (https://www.cheesebuerger.de/images/midi/frech/a104.gif)

https://youtu.be/CPimOl53q_M

Kineski ministar obrane preti: Preduzećemo odlučnu akciju za odbranu Tajvana
Tanjug  02.06.2019.

Kineski ministar odbrane Vei Fenghe kritikovao je Sjedinjene Američke Države zbog podrške nezavisnosti Tajvanu.

On je takođe upozorio da će kineska vojska "preduzeti odlučnu akciju" kako bi odbranila svoje pretenzije na Tajvan i sporne vode u Južnokineskom moru, javio je AP. U govoru na azijskom samitu za odbranu u Singapuru, Vei nije uputio direktne pretnje SAD, ali je izneo brojne kritike na račun aktivnosti Vašingtona. On ih je, takođe, kritikovao i zbog pomorskih operacija u spornom Južnokineskom moru. Peking to smatra nasiljem nad svojom teritorijom.

- Ako se bilo ko bude usudio da podeli Kinu od Tajvana, kineska vojska neće imati izbora osim da se po svaku cenu bori za nacionalno jedinstvo - naglasio je Vei.

Izvor: www.blic.rs

Kineski ministar: Trgovinski rat Donalda Trampa nije učinio Ameriku velikom


Kina je upozorila da neće kompromitovati osnovne principe u trgovinskom ratu s SAD, navodi se u dokumentu objavljenom posle uvođenja tarifa na proizvode SAD.

Nove kineske carine su odgovor na istovetne mere američkog predsednika Donalda Trampa. Mesec dana posle neuspešnih bilateralnih trgovinskih pregovora, zamenik kineskog ministra za informacije Guo Vejmin je rekao novinarima da SAD snose odgovornost za taj neuspeh.

Guo je rekao da trgovinski rat Donalda Trampa nije učinio "Ameriku velikom", kako je glasio slogan kampanje američkog predsednika.

On je rekao da nema informacija o mogućem sastanku Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga krajem juna u Tokiju, na marginama samita G20.

U dokumentu kineskih vlasti koji je predstavio Guo navodi se takođe da je "saradnja jedini mogući izbor" u odnosima dve zemlje.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=02&nav_id=1549856)

Huavej prodaje većinski udeo u podvodnom kablovskom biznisu


Kineski Huavej Tehnolodžis planira da proda 51 odsto udela u svom podvodnom telekom kablovskom biznisu, Huavej Marin Sistemsu.

Kompanija Hengtong Optik-Elektrik za proizvodnju optičke komunikacione mreže sa sedištem u provinciji Đijangsu objavila je na Šangajskoj berzi da je 31. maja potpisala pismo o namerama sa firmom Huavej Tehnolodžisom, o kupovini vlasničkog udela u Main Sistemsu plaćanjem u gotovini i u akcijama.

Trgovanje akcijama Hengtong Optik-Elektrika na Šangajskoj berzi je danas obustavljeno zbog tekućih razgovora o tom ugovoru.

Do ove potencijalne prodaje dolazi u vreme kada je glavna delatnost kompanije Huavej Tehnolodžiz - prodaja telekomunikacione mrežne opreme i pametnih telefona - pod intenzivnim pritiskom u svetu zbog Sjedinjenih Država koje tvrde da njeni proizvodi predstavljaju bezbednosni rizik, te su i h stavili na crnu listu.

Huavej je tvrdio da to nije tačno.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=03&nav_id=1550110)

SAD idu do kraja: Uvode tarife na svu kinesku robu?


Kako javlja TV mreža CNCB, šanse da SAD uvedu nove 10-procentne tarife na preostali uvoz iz Kine, vredan 300 milijardi dolara, povećane su sa ranijih 40 na 60 odsto, navodi se u saopštenju banke, objavljenom na Vol stritu.

Američki predsednik Donald Tramp je prošlog meseca objavio povećanje tarifa sa 10 na 25 procenata na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara, a Vašington sada razmatra moguće carine na još 300 milijardi dolara vrednih kineskih proizvoda.

Goldman Saks je takođe revidirao očekivanja u pogledu potencijalnih tarifa SAD na sve meksičke uvozne proizvode, procenjujući da verovatnoća da Tramp uvede carine od pet odsto na meksičku robu sada iznosi 70 posto, kao i da postoji 50 procenata šanse da one budu povećane na 10 posto.

Američki predsednik je nedavno zapretio Meksiku da će od 10. juna uvesti pet odsto carine na sav uvoz iz te zemlje ukoliko ne zaustavi protok migranata na južnoj granici SAD.

"Dodatno povećanje tarifa ili prekogranične auto-tarife su takođe moguće, ali to nije predmet našeg osnovnog scenarija", navodi se u saopštenju Goldmanovog tima analitičara, na čijem je čelu Jan Hacijus. Goldman je, ipak, povećao mogućnost uvođenja tarifa na automobile ove godine na 40 odsto sa ranijih 25 procenata.

Iako se predviđa da će biti postignuti sporazumi sa Kinom i Meksikom o ukidanju tarifa, to se ne očekuje pre kraja 2019. ili u 2020. godini.

U saopštenju se takođe procenjuje da će zaoštravanje trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, zajedno s rastućim napetostima izmedu SAD i njenog južnog suseda, verovatno uzeti danak privrednom rastu.

Goldmanovi analitičari su smanjili projekciju rasta američkog bruto domaćeg proizvoda za drugu polovinu godine za oko 0,5 procentnih poena na 2,0 odsto, ali predviđaju da će se rast "umereno oporaviti 2020. sa ukidanjem tarifa i stabilizacijom finansijskih uslova“.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=03&nav_id=1550198)

Зна ли ко да ми објасни о чему се овде заправо ради. Да ли су САД уопште са Кином и другим земљама имале царине, односно да ли се роба из Кине и других земаља (Мексика, на пример) увозила без царине, па су сад царине уведене? Или, се можда ради о додатним царинама на већ постојеће тарифе.

До доласка Трампа на власт, Америка је вероватно имала најлибералнији увоз на планети. Трговина са Мексиком и Канадом је била регулисана уговором о слободној трговини (НАФТА) и ту су ограничења била врло мала. Понекад би се посвађали око нечега, али углавном је све функционисало. Канадски камиони су са једне на другу обалу путовали кроз Америку, јер је пут бољи а гориво јефтиније. Делови у аутомобилској индустрији су често прелазили границу. Нпр. увезеш лим из Канаде, направиш делове лимарије за аутомобил, па их пошаљеш назад у Канаду да се склопи аутомобил.

Са Кином је Америка имала посебан уговор о слободној трговини, захваљујући томе се производља свега и свачега преселила у Кину. Нпр. стари папир се слао у Кину на прераду, па се враћао као сировина за америчке фабрике папира. Вода је ишла на флаширање у Кину. О електроници и роби широке потрошње да не говорим. Нека ограничењаа су постојала, али су она била веома специфична и јако мала. Све је углавном долазило без царине.

Pompeo: Kina krši ljudska prava


Šef američke diplomatije Majk Pompeo ocenio je da su sve manje nade o otvaranju Kine 30 godina od represije nad studentima na Trgu Tjenanmen 1989. godine.

"U decenijama koje su usledile (posle represije), SAD su se nadale da će integracija Kine u međunarodnu zajednicu dovesti do otvorenijeg i tolerantnijeg društva. Te nade su ostavljene na stranu. Jednopartijska kineska država ne toleriše neslaganja i krši ljudska prava svaki put kada je to u njenom interesu", naveo je Pompeo u saopštenju.

U Hongkongu će sutra biti održan komemorativni skup povodom 30 godina od represije nad studentima na Trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine

Kineske vlasti su 4. juna 1989. tenkovima ugušile studentske demonstracije na pekinškom trgu Tjenanmen na kojima je tražena demokratizacija zemlje.

Prema zvaničnim podacima poginulo je 300 ljudi, a 7.000 je povređeno, ali je prema izveštajima većine svetskih medija poginulo više hiljada ljudi.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=03&nav_category=78&nav_id=1550442)

"Pompeo je arogantan, ko unizi kineski narod završiće na đubrištu istorije"


Kina je danas optužila šefa američke diplomatije Majka Pompea za "aroganciju".

Pompeo je u izjavi povodom 30. godišnjice rasturanja demonstracija na pekinškom trgu Tjenanmen rekao da su SAD od tada izgubile svaku nadu u otvaranje kineskog društva.

"To je uvreda za kineski narod i ozbiljno kršenje medjunarodnog prava i fundamentalnih normi koje uredjuju medjunarodne odnose. Kina izražava snažno nezadovoljstvo i oštro protivljenje Pompeovim izjavama", naveo je portparol kineske ambasade u SAD.

Kako je naveo portparol, Pompeove jučerašnje izjave o Tjenanmenu i razvoju Kine su motivisane "predrasudama i arogancijom". "Svako ko pokuša da unizi i zastraši kineski narod (...) završiće na đubrištu istorije", rekao je on.

Pompeo je, naveo je portparol ambasade, iskoristio "izgovor ljudskih prava" da da izjavu kojom se "meša u unutrašnje stvari Kine, napada njen sistem i vredja njenu unutrašnju i spoljnu politiku".

Kineska vojska je u noći između 3. i 4. juna 1989. rasturila višenedeljne proteste na trgu Tjenanmen. Tom prilikom je stradalo dosta ljudi ali se ne zna tačan broj žrtava.

Pompeo je juče odao poštu "herojima kineskog naroda koji su se pre 30 godina hrabro okupili na Tjenanmenu da bi tražili svoja prava".

"U decenijama koje su usledile, SAD su se nadale da će integracija Kine u medjunarodnu zajednicu dovesti do otvorenijeg i tolerantnijeg društva. Te nade su nestale. Kineska jednopartijska država ne toleriše nikakvo neslaganje i krši ljudska prava kad god joj je to u interesu", naveo je državni sekretar.

U saopštenju kineske ambasade se govori samo o "političkom incidentu s kraja osamdesetih" i navodi da su kineska vlada i narod odavno "presudili" o toj temi.

"Ljudska prava u Kini nikada nisu bila u boljem stanju. Kina je snažno angažovana na putu mirnog razvoja i razvoja ljudskih prava u Kini i čitavom svetu", navedeno je u saopštenju.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=1550494)

Kina izdala upozorenje za putovanja u SAD


Kina je izdala upozorenje o putovanju u SAD. Navodi se da su američke agencije ispitivale i podvrgle drugim oblicima uznemiravanja kineske posetioce SAD.

U upozorenju se apeluje na kineske državljane i organe koje Kina finansira u SAD da "pojačaju svest" o sigurnosti i preventivnim merama i da reaguju na "odgovarajući i aktivan način", prenosi AP.

Upozorenje dolazi usred sve gorih trgovinskih sporova između dve zemlje i oštrije imigracione politike Trampove administracije.

I kinesko Ministarstvo kulture i turizma izdalo je zasebno upozorenje o putovanju za SAD, ukazujući na visoku učestalost pucnjavi, pljački i krađa u toj zemlji. Kineski studenti u inostranstvu takođe su juče pozvani da procene rizike u vezi sa strožim viznim ograničenjima.

Upozorenja su na snazi do 31. decembra.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=04&nav_category=78&nav_id=1550631)

Osveta za Huavej: Kina pokrenula istragu protiv američke kompanije Fedeks


Kineske vlasti su pokrenule istragu protiv američke kompanije Fedeks, za koju se sumnja da je narušila prava i pravne interese kineskih kupaca. Logističke greške mogu skupo koštati Fedeks ako Kina odluči da zabrani usluge kompanije na svojoj teritoriji.

Fedeks koji pruža logističke usluge, nedavno nije dostavio nekoliko paketa ekspresne pošte Kini, izveštava novinska agencija Sinhua.

Јedan od primalaca, kako pišu mediji, bio je tehnološki gigant Huavej. Kineska kompanija je optužila Fedeks da je preusmjerila svoju poštu u SAD, koja je poslata iz Јapana u nekoliko kancelarija u Kini. Pored toga, Huavej je izvijestio da je Fedeks pokušao da preusmjeri još dva paketa u SAD, koji su poslati iz Vijetnama u Hong Kong i Singapur.

U Fedeksu su izrazili žaljenje zbog ovog incidenta, tvrdeći da su to bili izolovani slučajevi. Prema američkoj poštanskoj kompaniji, preusmjeravanje je izvršeno slučajno i trebalo je da paketi budu vraćeni pošiljaocima.

Međutim, u Huaveju se pitaju da li su se ti propusti desili nevoljno, javlja agencija AP.

- Ako su naša prava zaista prekršena, imamo pravne razloge da se branim - rekao je Huavejov glavni advokat Song Liuping.

Prema ruskom portalu Top vor, Fedeksove logističke greške mogu dovesti do toga da Peking odluči da zabrani prisustvo američke kompanije na kineskom tržištu.

Trenutno azijski gigant ima upravo najveći broj korisnika koji koriste logističke i poštanske usluge ove kompanije.

- Kina je odlučila da ne bude puki posmatrač i odgovorila je na američke sankcije koje su uvedene kako bi destabilizovale Huavej - piše autor članka.

Sredinom maja je američka vlada stavila Huavej na crnu listu i ograničila kupovinu rezervnih dijelova i usluga na američkom tržištu bez odgovarajućeg odobrenja iz Vašingtona.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339520)

Huavej privremeno obustavio proizvodnju telefona


Kineski tehnološki gigant Huavej privremeno je obustavio proizvodnju pametnih telefona, dok kompanija pokušava da prevaziđe posljedice stavljanja na crnu listu u SAD, javili su kineski mediji.

Američke korporacije, poput Gugla i Majkrosofta, kao i proizvođači poluprovodnika Intel, Kualkom, Silinks i Brodkom, prekinuli su veze sa kineskim gigantom.

List "Saut čajna morning post" piše da je američka zabrana transfera tehnologije azijskoj firmi onemogućila Huaveju da nabavi zalihe ključne za međunarodna tržišta.

Huavej je planirao da do 2020. godine postane najpopularniji provajder mobilnih telefona, ali je zbog odluke SAD morao da preispita tu ambiciju, prenio je Sputnjik.

- Pošto je nastala nova situacija, prerano je da se kaže da li smo u stanju da ostvarimo taj cilj - izjavio je Žao Ming, zvaničnik Huavejevog odjeljenja za pametne telefone.

Predsjednik SAD Donald Tramp je 15. maja izdao izvršno naređenje prema kojem je Huavej protjeran sa američkog tržišta zbog navodnog rizika koji ova firma predstavlja po nacionanu bezbjednost.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339514)

Kineska mala i srednja preduzeća razmatraju mogućnost preseljenja proizvodnje u Rusiju


Kineska mala i srednja preduzeća pod pritiskom trgovinskog rata sa SAD razmatraju mogućnost preseljenja proizvodnje u Rusiju, izjavio je generalni sekretar Kineske asocijacije za razvoj preduzeća u inostranstvu He Zenvej uoči Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.

Kineski ekspert navodi da se trgovina između Kine i SAD uglavnom zasniva na malom i srednjem biznisu, dok se bilateralna trgovina Rusije i Kine uglavnom oslanja na velika državna preduzeća.

„Međutim, sada su se mnoga izvozna mala i srednja preduzeća suočila sa poteškoćama. SAD su već podigle carine sa 10 na 25 odsto, što je ekvivalentno zatvaranju vrata. Ako američki potrošači pristanu da iz svojih novčanika plaćaju više, te kompanije mogu da povećaju cene svojih proizvoda za 25 odsto, što je malo verovatno“, rekao je Zenvej, za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, u takvim uslovima, kompanije treba da se održe na površini.

„Oni treba da razmisle da krenu u Rusiju. Mi možemo prebaciti proizvodnju u Rusiju, odakle možemo prodavati robu i u SAD i u Evropi“, zaključio je ekspert.

Poslednji krug američko-kineskih trgovinskih pregovora završen je sredinom maja bez rezultata zbog još jednog povećanja američkih carina na kinesku robu. Sjedinjene Američke Države povećale su carine sa 10 na 25 odsto na kineski uvoz u vrednosti od oko 200 milijardi dolara.

Američki predsednik Donald Tramp takođe je naredio da se započne proces povećanja carina na sav preostali uvoz iz Kine, koji se procenjuje na oko 300 milijardi dolara. Kao odgovor na to, Peking je od 1. juna povećao carine na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država u iznosu od 60 milijardi dolara.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3262851/trgovinski-rat-ulazi-u-najzescu-ofanzivu-ovo-ce-da-nokautira-trampa-kinezi-sele-biznis-u-rusiju)

Trampove tarife ne pomažu: Deficit u razmeni sa Kinom povećan


Spoljnotrgovinski deficit SAD se neočekivano smanjio u aprilu, za 2,1 odsto na 50,8 milijardi dolara, jer je uvoz robe pao na najniži nivo u 15 meseci.

Podaci za mart su revidirani naviše, tako da je trgovinski deficit u tom mesecu porastao i iznosio 51,9 milijardi dolara, umesto ranije prijavljenih 50 milijardi dolara, saopštilo je američko Ministarstvo trgovine.

Deficit u robnoj razmeni sa Kinom, koji je u fokusu agende američkog predsednika Donalda Trampa "Amerika na prvom mestu", povećan je u aprilu za 29,7 odsto na 26,9 milijardi dolara.

Tramp je početkom maja intenzivirao trgovinsku borbu sa Kinom, uvodeći dodatne tarife do 25 odsto na 200 milijardi dolara vredan uvoz kineske robe, što je rezultiralo osvetom zvaničnog Pekinga.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=06&nav_id=1551621)

Čekaju rezultate pregovora Kine i SAD: Na azijskim berzama oprezno se trguje


Na azijskim berzama u petak se trguje oprezno jer ulagači čekaju konkretne naznake napretka u pregovorima između SAD i Kine.

Oni ne žele da rizikuju uoči izveštaja o zapošljavanju u SAD, koji obično znatno utiče na smer tržišta. MSCI Asia Pacific Index porastao je 0,1 odsto i na putu je nedeljnog dobitnika od oko pola procenta.

Uspon indeksa pripisuje se naznakama ublažavanja napetosti između SAD i Meksika, nakon što je agencija Blumberg objavila da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao odložiti uvođenje carina na uvoz iz Meksika.

Pre nedelju dana Tramp je poručio da će od 10. juna uvesti carine od 5 odsto na sav uvoz iz Meksika, a potom će ih postupno povećavati do 25 odsto sve dok Meksiko ne zaustavi prelazak nelegalnih imigranata preko granice. Juče je Vašington Post objavio da bi prema mogućem dogovoru o imigraciji Meksiko na granicu s Gvatemalom mogao poslati 6.000 vojnika, prenosi portal SEEbiz.

Ipak, analitičari upozoravaju da treba biti oprezan dok se ne postigne konačni dogovor između SAD i Meksika, ali i na to da još uvek traju napetosti između Vašingtona i Pekinga.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=07&nav_id=1551781)

Zabrana Huaveja koštaće Evropljane još 62 milijarde $


Zabrana kupovine telekomunikacione opreme od kineskih kompanija uvećala bi troškove uvođenja 5G mreže u Evropi za oko 55 milijardi evra (62 milijarde dolara).

Zabrana Huaveja odložila je tu tehnologiju za oko 18 meseci, navodi se u analizi telekomunikacione lobističke grupacije GSMA.

Ta grupacija, koja zastupa interese 750 mobilnih operatera, izražavala je i ranije zabrinutost zbog mogućih posledica potpune zabrane kineske telekomunikacione kompanije Huavej, čiji se proizvodi kupuju širom sveta i koje koriste operateri u Evropi.

Procena od 55 milijardi evra odražava ukupne dodatne troškove koji bi proistekli iz potpune zabrane kupovine opreme od Huaveja i kineskog ZTE-a za uvođenje 5G mreže u Evropi.

"Polovina od tih dodatnih izdataka koji bi zadesili evropske operatere nastala bi kao posledica viših troškova inputa nakon znatnog gubitka konkurencije na tržištu mobilne opreme", ocenjuje se u izveštaju GSMA, u koji je imala uvid agencija Rojters.

"Osim toga, operateri bi morali da zamene postojeću infrastrukturu pre sprovođenja nadogradnje 5G", dodaje se u izveštaju.

Pomenuta dva kineska proizvođača imaju zajednički tržišni udeo u Evropskoj uniji od preko 40 procenata.

Zabrana bi, prema tom izveštaju, takođe odgodila za 18 meseci uvođenje 5G tehnologije, koja bi imala primenu u oblastima od proizvodnje samoupravljajućih automobila do sektora zdravstva i logistike.

"Takvo odlaganje povećalo bi jaz izmedju EU i SAD u uvodjenju 5G mreže za više od 15 procentnih poena do 2025. godine", navodi se u izveštaju.

SAD su Huavej, najvećeg svetskog proizvođača telekomunikacione opreme, stavile na svoju "crnu listu" u maju, što je navelo globalne tehnološke gigante da prekinu veze s kineskom kompanijom i da počnu da vrše pritisak na evropske zemlje da slede taj primer.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=07&nav_id=1551942)

Putin: Slučaj "Huavej" bi mogao biti početak novog tehnološkog rata


Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da bi pokušaju SAD da izgura kineskog giganta Huavej sa svjetskog tržišta mogli biti prvi znak dolaska novog tehnološkog rata.

- Uzmite situaciju oko kompanije Huavej. Postoje pokušaji ne samo da se ona osujeti, nego da se golom silom izgura sa globalnog tržišta. U nekim krugovima to nazivaju prvim tehnološkim ratom predstojeće digitalne ere - rekao je Putin na forumu u Sankt Peterburgu.


izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=339967)

Opasan izaov - Kina je obećala da će zbog jedne stvari početi rat, a američka vojska je u tišini učinila upravo to
I.Z.K.  08.06.2019.

Predsednik SAD Donald Tramp sa Kinom vodi trgovinski rat, zbog koga globalna tržišta zadržavaju dah, a njegova administracija je otišla još dalje, tako što je učinila upravo ono za šta se Kina zaklela da će zbog toga ratovati.

Američka vojska je u dokumentu Indopacifička strategija objavljenom 1. juna uputila opasan izazov Kini. U dokumentu u kojem vojska SAD analizira kineske napore da izgradi vojno utvrđenje u Južnom Kineskom moru i pojača svoju pomorsku moć, stoji i rečenica u kojoj se o Tajvanu govori kao o "državi".

"Kao demokratije Singapur, Tajvan, Novi Zeland i Mongolija su pouzdani, sposobni i prirodni partneri Sjedinjenih Država. Sve četiri zemlje doprinose američkim misijama širom sveta i aktivno preduzimaju korake da podrže slobodni i otvoreni međunarodni poredak “, kaže se u strategiji.

Kina gleda na Tajvan kao na odmetnutu ostrvsku pokrajinu koja ima svoju vlastitu, demokratsku vladu. Peking to vidi kao egzistencijalnu pretnju i faktor koji može da uznemiri apsolutnu vlast Komunističke partije na kopnu. U julu 2018. godine, Kina je zapretila da će na crnu listu staviti avio-kompanije koje o Tajvanu govore kao o državi. Američke aviokompanije su poslušale tu pretnju, ali je Bela kuća protestovala zbog taktike Kine, nazvavši je "orvelovskom glupošću". Ali sada je sama SAD jasno rekla: Tajvan je zemlja, a SAD će je tretirati kao takvu.

"Kineska vojska nema drugog izbora do da se bori po svaku cenu"

Prethodno je visokom tajvanskom ministru u maju bilo dozvoljeno da se sastane sa Trampovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom. Taj potez je, naravno, razljutio Kinu. Na Šangri La dijalogu, najvišem samitu odbrane u Aziji, kineski ministar odbrane, general Vei Fenge, jasno je stavio do znanja šta sve problem Tajvana može da izazove.

- Bilo kakvo uplitanje u tajvansko pitanje osuđeno je na neuspeh. Ako se bilo ko usudi da dovoji Tajvan od Kine, kineska vojska neće imati izbora nego da se bori pod svaku cenu - rekao je Vei.

Tajvan je "goruće pitanje" u američko-kineskim odnosima, rekao je Džon Hemings, direktor Centra za azijske studije. Kina je uvek tvrdila da bi radije da se ponovo ujedini sa Tajvanom na miran način, ali će to učiniti silom ako bude potrebno. Pored toga, kineska mornarica je sve više patrolirala u okolini ostrva, koje su nadletali i bombarderi sposobni za nošenje nuklearnog oružja. Međutim, SAD su takođe plovile ratnim brodovima kroz uski prolaz koji razdvaja Kinu i Tajvan i pozvali i svaeznike da to isto učine.

Prethodno je i Trampova adminsitracija saopštila da će prodati ostrvu dve milijarde dolara vredne tenkove, protivtenkovsko oružje i protivvazdušnu odbranu. Prema Hemingsu, ovo oružje ima jasnu svrhu: da se suprotstavi kineskoj invaziji na ostrvo.

Izvor: www.blic.rs

Kina: Kompanije koje poštuju Trampove zabrane suočiće se sa posledicama


Peking je upozorio najveće tehnološke kompanije da odbijanje da prodaju tehnologije u Kini može za njih imati "posledice", piše "Njujork tajms".

Sastanak kineskih činovnika sa predstavnicima kompanija održan je prošle nedelje. Između ostalog, radi se o Majkrosoftu, Delu i Samsungu.

Oni su bili upozoreni da bi "mogli da se suoče sa užasnim posledicama, ako budu poštovali zabranu administracije Donalda Trampa o prodaji ključnih američkih tehnologija kineskim kompanijama", preneo je Sputnjik.

List podseća da Kina sastavlja spisak "nepouzdanih" kompanija čiji stručnjaci smatraju ovo odgovorom zvaničnog Pekinga Vašingtonu.

Predsednik SAD Donalda Tramp je potpisao ukaz o uvođenju režima vanredne situacije za zaštitu američke informaciono-komunikacione infrastrukture od stranih pretnji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=09&nav_id=1552656)

Pa ako se dobro prisetimo, to i nije prvi takav udar određenim tehnologijama. Osobno smatram, da je deklarativna "zabrana" prodaje plazma panela za televizore zbog "ekoloških razloga-potrošnje energije"pre nekoliko godina u EU prvi takav tehnološki "udar". Koliko znam, u proizvodnju LCD/OLED panela u glavnom se fokusirao Filips, pa malo podrške nije štetilo...

Pitanje Huaveja je pitanje bezbednosti, a ne trgovine


Stiven Mnučin izjavio je da se koraci koje vlada SAD preduzima protiv kompanije Huavej odnose na pitanje nacionalne bezbednosti i nemaju veze sa trgovinom.

"Kako što smo sve vreme i pričali, razgovori oko Huaveja su zapravo razgovori koji se tiču nacionalne bezbednosti, oni su odvojeni od trgovine", kazao je ministar finansija SAD Mnučin u intervjuu američkoj televiziji CNBC, prenosi Rojters.

Trgovinski pregovori između vlasti u Pekingu i administracije predsednika SAD Donalda Trampa pogoršali su se početkom maja kada je došlo do povećanja američkih tarifa na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara i zabrane američkim kompanijama da posluju sa kineskim telekomunikacionim gigantom Huavejom.

Kina je na to odgovorila tarifama na 60 milijardi dolara vredan uvoz američke robe i sa daleko oštrijim stavom prema zahtevima SAD. Tramp je protekle nedelje poručio da bi tarife na uvoz kineske robe mogle da budu povećane za još 300 milijardi dolara, ako bude potrebe.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=09&nav_id=1552733)

"SAD će dati sve od sebe da oslabe odnose između Moskve i Pekinga"


SAD ne štede napore da pogoršaju odnose između Rusije i Kine i već preduzimaju sve što mogu da učine to, rekla je Marija Zaharova.

"Oni (SAD) će dati sve od sebe da barem oslabe odnose između Moskve i Pekinga. A to se već čini. Takvi planovi i programi se već primenjuju", rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova u intervjuu za televiziju Rusija 1.

Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Ðinping razgovarali su u Moskvi u sredu, a Si je zatim nastavio posetu Rusiji učešćem na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Tas s podseća na izjavu kineskog lidera da su odnosi Rusije i Kine na najboljem nivou.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=09&nav_category=78&nav_id=1552812)

Bela kuća popušta? Visoki zvaničnik traži odlaganje blokade Huaveja


Direktor Kancelarije za upravljanje i budžet Rasel Vot zatražio je odlaganje primene tabrane Huaveja, objavio je Volstrit žurnal.

Prema izveštaju lista, Vot je pismenim putem zatražio od potpredsednika SAD Majka Pensa i članova Kongresa odlaganje primene Akta o ovlašćenjima nacionalne odbrane koji sadrži odredbe usmerene protiv Huaveja i zabranjuje agencijama SAD da posluju sa tom i drugim kineskim kompanijama.

Vot veruje da bi primena tih odredbi rezultirala "dramatičnim smanjenjem" broja kompanija koje bi mogle da snabdevaju vladu.

"Iako administracija u Vašingtonu prepoznaje značaj tih odredbi za nacionalnu bezbednost, određen broj agencija čuo je za značajnu zabrinutost širokog spektra potencijalno ugroženih deoničara, koji bi bili pogođeni" kada bi se pravila striktno primenjivala, kaže su u pismu u koje je Volstrit žurnal imao uvid.

Sjedinjene Države stavile su Huavej na crnu listu prošlog meseca, čime mu je otežano da posluje sa američkim kompanijama.

Kina je zauzvrat rekla kako stvara sistem za zaštitu svoje tehnologije.

"Kina... nikada neće dozvoliti određenim zemljama da koriste kinesku tehnologiju kako bi sprečavale razvoj Kine i kineskih preduzeća", objavio je Pipls dejli, ne objašnjavajući detaljnije ono što je zvanični Peking nazvao upravljanje nacionalnom tehnološkom bezbednošću, kako je to prenela agencija Sinhua.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=10&nav_id=1552943)

Suficit Kine u trgovini sa svetom skočio 79 %,
izvoz raste uprkos trgovinskom ratu sa SAD


Kineski spoljnotrgovinski suficit skočio je u maju na mesečnom nivou za 79 procenata na 41,7 milijardi dolara, objavila je danas kineska uprava carina.

Izvoz je u maju porastao za 1,1 odsto na 213,8 milijardi dolara, dok je uvoz pao za 8,5 procenata na 172,2 milijarde dolara, prenosi agencija AP.

Pad uvoza je odraz slabe domaće tražnju, kažu analitičari, dok je istovremeno rast izvoza sve iznenadio imajući u vidu pogoršanje trgovinskog spora sa Sjedinjenim Državama u kojem su obe zemlje povećale carine na uzajamni uvoz proizvoda.

Kina je u maju, takođe, zabeležila suficit u robnoj razmeni sa SAD-om od 26,89 milijardi dolara u odnosu na aprilski nivo od 21,01 milijardi, pokazuju carinski podaci.

U posmatranom mesecu, na američko tržište je izvezeno kineske robe u vrednosti 37,7 milijardi dolara, a uvezeno iz SAD-a za 10,8 milijardi dolara.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3265589/kinezi-nikad-jaci-suficit-u-trgovini-sa-svetom-skocio-79-odsto-izvoz-raste-uprkos-trgovinskom-ratu-sa-sad)

"Tramp će sa zadovoljstvom uvesti nove uvozne takse"


Američki ministar finansija Stiven Mnučin izjavio je da će predsednik SAD Donald Tramp "sa zadovoljstvom" uvesti nove uvozne takse Kini.

Prema njegovim rečima, do toga će doći ako Tramp s predsednikom te zemlje Si Đinpingom ne uspe da postigne trgovinski dogovor na predstojećem samitu G20 u Japanu.

"Postignut je veliki napredak i mislim da je 90 odsto sporazuma bilo dogovoreno. Kina je osporavala neke stvari, ali su zahtevi Pekinga odbijeni", kazao je Mnučin za CNBC, prenosi Glas Amerike.

Američki predsednik već je doneo odluku da se uvedu tarife na kinesku robu iz uvoza vrednu 200 milijardi dolara, a najavljuje i da će, ako ne bude dogovora, uvesti i dodatne carine na robu vrednu 325 milijardi dolara - čime bi bili obuhvaćeni bukvalno svi proizvodi koje Kina izvozi u SAD.

"Prekinuli smo pregovore", kazao je Mnučin i istakao da sve dalje zavisi od Trampovog susreta sa Sijem u Osaki na samitu G20 krajem juna.

Mnučin je naveo da će dogovor sa Kinom biti postignut "ako ona to zaista želi, a ako ne - onda će se nastaviti sa uvođenjem tarifa".

Zvanični Peking i Vašington pregovaraju već mesec dana o trgovinskom sporazumu, ali dogovora nema.

Međunarodni monetarni fond je ranije upozorio da bi spor Kine i SAD oko tarifa mogao da smanji globalni ekonomski rast u 2020. za pola procentnog poena.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=10&nav_id=1552965)

"Ako Si Đinping ne dođe na samit G20 odmah uvodim tarife Kini"


Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će nove tarife na uvoz iz Kine odmah stupiti na snagu ako kineski predsednik Si Đinping ne dodje na samit G20.

Tramp je, u telefonskom intervjuu za tv mrežu CNBC, rekao da su dodatne tarife na kinesku robu spremne da stupe na snagu odmah posle samita G20 ovog meseca ukoliko se ne postigne trgovinski sporazum s Kinom.

Američki predsednik je u više navrata poručio da se sprema da se sastane sa Sijem na samitu u Osaki krajem juna, ali zvanični Peking nije potvrdio dolazak kineskog predsednika na taj skup. Kinesko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je danas da je Kina otvorena za dalje trgovinske razgovore sa Vašingtonom, ali da nema šta da objavi o mogućem sastanku dvojice lidera.

"Ako ne postignemo dogovor, videćete povećanje tarifa", rekao je Tramp za CNBC.

Takodje je naveo da bi spor vezan za kineskog tehnološkog giganta, kompaniju Huavej Tehnolodžiz, mogao da se reši u okviru nekog trgovinskog sporazuma sa Kinom.

Dodao je da je uveren da će Kina sklopiti trgovinski sporazum sa SAD-om "jer će oni morati da ga postignu".

"Baš sada, Kina trpi desetkovanje stranih kompanija koje je napuštaju i odlaze u druge zemlje, uključujući i naše, jer ne žele da plaćaju tarife", rekao je Tramp.

CNBC napominje da nije jasno u kojoj meri američke tarife pogađaju Kinu, budući da podaci koje je danas objavila vlada u Pekingu pokazuju da se kineski trgovinski suficit u robnoj razmeni sa SAD-om povećao u maju.

Tramp je u intervjuu ponovo kritikovao Kinu zbog devalvacije nacionalne valute juana, čime, kaže, stiče nepravednu prednost u trgovini, a obrušio se i na Federalne rezerve (FED) koje svojom monetarnom politikom, kako je rekao, tu situaciju pogoršavaju.

"Oni devalviraju svoju valutu - već godinama. To im daje ogromnu konkurentsku prednost, mi tu prednost nemamo jer imamo FED koji ne smanjuje kamatne stope", rekao je Tramp, dodajući da je "FED vrlo, vrlo destruktivan po nas".

Američki predsednik je iskoristio intervju i da odgovori na kritike izvršnog potpredsednika Privredne komore SAD i šefa za medjunarodne poslove, Majrona Brilijanta, koji je ocenio da upotreba "tarifa kao oružja, povećava pretnje našoj ekonomiji, našim farmerima, proizvodjačima i ptrošačima, i naškodiće našoj zemlji".

"On ne štiti našu zemlju. On štiti kompanije koje su članovi Komore. Samo želim da kažem Privrednoj komori SAD-a, da nismo imali tarife ne bismo postigli dogovor sa Meksikom. Dobili smo sve što smo hteli. I sada ćemo biti odličan partner Meksiku. Zato što nas sada uvažavaju, a pre nas nisu čak ni poštovali", rekao je Tramp povodom izjave Brilijanta.

Ova poruka američkog predsednika, navodi CNBC, dolazi nakon serije njegovih tvitova o tome da je postignut sporazum s Meksikom o sprečavanju ilegalnih prelazaka migranata iz Centralne Amerike preko meskičke granice u SAD, čime je sprečeno uvodjenje carina Vašingtona od pet procenata na svu meksičku robu.

Te tarife, koje je trebalo danas da stupe na snagu, otkazane su nakon višednevnih pregovora izmedju zvaničnika dve zemlje u Vašingtonu prošle sedmice.

Tramp je međutim ponovo zapretio danas da će aktivirati tarife protiv Meksika ako meksički poslanici u parlamentu odbace sporazum.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=10&nav_id=1553179)

Хвала на одговору. Ако је са друге стране Кина увела или имала таксе, односно царине, онда је Трампов одговор, по мени, уреду. Али ако није, онда већ се само ради о дисбалансу увоза и извоза (више се увози из Кине него извози у њу), онда Трамп греши. Требало би да "гађа" америчке привреднике, посебно оне велике, јер су они пре свих криви за такво стање. Очигледно се производња којечега селила у Кину због профита које су имале и америчке компаније.

У сваком случају биће ово једна нова врста рата (истина, позната од раније) у којој неће бити правих победника. Профитираће неко трећи.

Кинези углавном нису ограничавали увоз, али су имали одређене рестрикције у погледу уласка страних компанија на њихово тржиште. Кинез може да оде у Америку и отвори компанију (или купи постојећу) где је он 100% власник. Американац у Кини мора да има кинеског партнера (мешовито предузеће), у компанији има политичког комесара (представника комунистичке партије), итд. Правна заштита је проблематична, нпр. не можеш да нађеш адвоката зато што нико неће да се замери шефу полиције.

Трамп овим мерама гађа и америчке привреднике, јер су они ти који увозе оно што су произвели у Кини. Коначну цену на крају плате потрошачи, јер ће они плаћати робу скупље.

Што се тиче америчких привредника, они су обично сјајни тактичари, али немају стратегију, не мисле на дуже стазе. Дугачак је низ компанија које су уништене, а да менаџмент није урадио ништа лоше, радили су "by the book", смањивали трошкове и повећавали профит, како би привукли инвеститоре.

To je zato, jer se nagrade managementu plačaju na godišnjem nivoju, i zato su važniji godišnji rezultati od dugoročnih. Zato su i sva smanjenja rađena za kratkoročne rezultate a ne za dugoročne.

Neka promene isplatu nagrada na 5 godina umesto na 1 pa bi svi gledali dugoročno.

Сложио бих се са Божом, посебно са искуством у пословању са овдашњим страним фирмама. Да будем груб, баш брига менаџмент за дугорочну стратегији и последице одлука. Њих занима колики је његов бонус од уштеде. Штедња има своје границе јер на крају одједном постаје трошак, често већи од оног што се добило "уштедама". Приче ПР разних компанија о "позитивном радном окружењу", "бризи о запосленим", могућности напредовања и сл. су најчешће празна прича јер власнике и менџаре занима само и искључиво профит, макар сви они други поцркали. Најгори су у оним фирмама где су власници разни "инвестициони" фондови. Ни Кинези, као ни Американци, наравно ни Руси нису другачији као власници овдашњих фирми.

"Kina želi trgovinski sporazum sa SAD, ali mi nismo posebno zainteresovani za njega"


Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Kina veoma želi trgovinski sporazum sa SAD.

Prema Trampovim rečima, on nije posebno zainteresovan za taj sporazum, osim ako se ne bude radilo o veoma dobrom sporazumu.

Tramp je novinarima u Beloj kući rekao i da očekuje da će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom na samitu G20 u Japanu ovog meseca, ali da bi Peking trebalo najpre da preinači ranije odluke kojima je odbacio neke prethodno dogovorene korake u vezi s trgovinskom saradnjom dveju država, prenosi Rojters.

Američki predsednik je izjavio ranije da će nove tarife na uvoz iz Kine stupiti na snagu odmah ukoliko kineski predsednik Si Đinping ne dođe na samit G20.

Tramp je rekao i da su dodatne tarife na kinesku robu spremne da stupe na snagu posle samita G20 ovog meseca ukoliko se ne postigne trgovinski sporazum s Kinom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=11&nav_id=1553732)

https://youtu.be/z3mO3M1K_M0

Novi korisnici "Huaveja" biće bez Fejsbuka, Instagrama i Vocapa


Fejsbuk je objavio da više ne dozvoljava da se njegove aplikacije unapred instaliraju u "pametne telefone" koje proizvodi kineski gigant.

Ta odluka usledila je nakon veta koji su SAD uvele "Huaveju" zbog tvrdnje da uređaji te kompanije ugrožavaju njihovu nacionalnu sigurnost.

Pre nametanja tog ograničenja, svi pametni telefoni koji su izašli iz postrojenja „Huaveja“ preuzeli su aplikacije Fejsbuk, Instagram i Vocap. To znači da će zabrana na Fejsbuku uticati samo na uređaje koji još nisu napustili fabriku. Korisnici koji su već kupili telefone „Huavej“ i dalje mogu da proveravaju svoje naloge na tim društvenim mrežama i ažuriraju odgovarajuće aplikacije, piše Sputnjik.

Sadašnji korisnici modela "Huaveja" koji nemaju predinstalirani Fejsbuk na svom uređaju i dalje će moći da preuzmu aplikaciju u prodavnici "Gugla". Međutim, buduće verzije telefona neće imati pristup prodavnici "Gugla" osim ako američke vlasti ne promene svoju politiku prema kineskoj kompaniji.

Iz "Huaveja" su izjavili da su spremni za bilo koju akciju SAD i obećali da će rešiti bilo kakav prekid u radu njihovih uređaja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=12&nav_id=1554033)

Trgovinski rat opet oborio dolar blizu minimuma


Dolar je pao u sredu jer su tenzije između Vašingtona i Pekinga i očekivanja smanjenja kamata u SAD uticali na pad tražnje investitora za američkom valutom.

U odnosu na korpu valuta, dolar je oslabio za 0,1 procenat pri čemu se dolarski indeks spustio na 96,64 poena, što je neznatno iznad dvoipomesečnog minimuma od 96,46 poena koji je zabeležen prošle nedelje.

Dolar je u odnosu na funtu skliznuo naniže 0,2 procenta, čime je njegov gubitak prema britanskoj valuti dostigao skoro procenat od početka meseca.

Do najnovijeg pada dolara dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp optužio Evropsku Uniju da devalvira jedinstvenu valutu Evrozone. On je takođe ponovio kritike na račun Federalnih rezervi i njihove monetarne politike.

To je izazvalo zabrinutosti da će se trgovinske tenzije između SAD i ostatka sveta samo pojačati.

Domaće medjubankarsko devizno tržište otvorilo se u sredu na nivou od 117,80/118,10. Tokom prepodnevnog dela trgovanja dinar je bio stabilan. Obim zabeležen na međubankarskom tržištu do 12,30 časova iznosio je 0,5 miliona evra po prosečnom kursu od 118,0600.

Tokom popodnevnog dela trgovanja dinar je bio stabilan. Tržište se zatvorilo na nivou od 117,80/118,10. Obim na međubankarskim prekonoćnim pozajmicama (BEONIA) iznosio je 400 miliona dinara na nivou od 1,80 do 1,85.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=13&nav_id=1554280)

EU u problemima: Zaustavlja se proizvodnja ako Kina obustavi isporuku minerala "retke zemlje"


EU nema strategiju kako da obezbedi kontinuiranu nabavku ključnih sirovina, ukoliko Kina iskoristi izvoz sirovina kao sredstvo u trgovinskom ratu SAD i Kine.

Naime, Kina je vodeći svetski dobavljač minerala iz grupe "retke zemlje".

Evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem izjavila je da je Evropska komisija počela podrobno da razmatra to pitanje, ali da nije razvila jasnu strategiju, prenosi Rojters.

"To je definitivno nešto o čemu smo počeli da razgovaramo. Još nemamo strategiju u vezi sa tim, jer je to samo pretnja. Ipak, ovo je stvar gde moramo da budemo sigurni da ćemo i dalje imati pristup (sirovinama)", rekla je Sesilija Malmstrem na jednom događaju čiji je domaćin Broigl (Bruegel) tink-tenk organizacija u Briselu.

Dodala je da se nadaju da trgovinski rat neće eskalirati do tog nivoa.

Rastuće tenzije između Sjedinjenih Država i Kine izazvale su zabrinutost da bi Peking mogao da iskoristi svoju dominantnu poziciju dobavljača minerala retke zemlje kao sredstvo u trgovinskom ratu između dve vodeće svetske ekonomske sile.

Minerali retke zemlje su grupa od 17 hemijskih elemenata koji se koriste u proizvodnji širokog spektra robe široke potrošnje - od ajfona do električnih automobila, a krucijalni su i u vojnoj industriji - mlazni motori, sateliti i laseri.

U periodu od 2004. do 2017. godine, Kina je imala udeo od 80 odsto u američkom uvozu ovih minerala. Malo je alternativnih dobavljača koji u ovoj sferi mogu da se takmiče sa Kinom, koja poseduje 37 procenata svetskih rezervi minerala retke zemlje. Malmstrem je rekla da oslanjanje na kinesku proizvodnju ove izuzetno važne sirovine predstavlja "veoma složeno pitanje" koje ilustruje apsurdnost trgovinskih ratova.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=13&nav_id=1554332)

Како прочитах у једним озбиљним новинама, до пре двадесетак година главни произвођач тих "ретких" метала су биле САД. Међутим, због прљаве технологије и јефтиније производње у Кини она је преузела примат, а то је и Америма тада одговарало. Није да нема тих метала на Западу, него су из економско (капиталистичких)-еколошких разлога позатварали руднике тих метала. Вероватно обнова тих постројења кошта прилично, треба времена за то, а на врат би им се "закачили"  и све гласнији "заштитници" Планете.

Američke firme traže kraj trgovinskog rata:
Preko 660 firmi potpisalo pismo Beloj kući


Grupa firmi poslala je pismo Beloj kući tražeći od nje da ne uvodi dodatne tarife na kineski uvoz i da se postigne trgovinski sporazum sa zvaničnim Pekingom.

Pismo je potpisalo preko 660 trgovačkih firmi, uključujući Target, Volmart, Kostko, Džej-Si Peni i Ikeu.

Te kompanije složne su u tome da bi vašingtonska administracija trebalo da reši probleme “nekorektne trgovinske prakse, kršenja prava na intelektualnu svojinu, prisilnog transfera tehnologije i druge”, kao i da bi trgovinski partneri Sjedinjenih Država trebalo da slede globalna pravila.

“Ostajemo zabrinuti za eskalaciju ‘milo za drago’ tarifa. Iz prve ruke znamo da će dodatne tarife imati značajan, negativan i dugoročan efekat na američke biznise, farmere i ekonomiju SAD u celini. Proširenje tarifa nije efikasno sredstvo za promenu nekorektne trgovinske prakse Kine”, kaže se u pismu koje su kompanije potpisale.

Firme time podstiču administraciju u Vašingtonu da “pregovaraju sa Kinom u cilju postizanja snažnog dogovora kojim bi se rešila dugotrajni strukturni problemi, poboljšala globalna konkurentnost Sjedinjenih Država i ukinule tarife.”

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=14&nav_id=1554553)

 
Huavej pokreće sopstveni operativni sistem


Kineska kompanija Huavej saopštila je da se trenutno vrši posljednje ispitivanje operativnog sistema Hongmeng koji će se naći na pametnim telefonima te kompanije umesto dosadašnjih Androida.

Kako je rekao potpredsjednik ove kompanije Endru Vilijamson, ovaj proces mogao bi da potraje još nekoliko mjeseci, a Huavej će za to vrijeme registrovati ovu marku operativnog sistema. Ministarstvo trgovine SAD je unijelo Huavej u crni spisak što je onemogućilo kinesku kompaniju da kupuje komponente i tehnologije američkih proizvođača.

Nakon toga kompanija Gugl saopštila je da obustavlja saradnju sa „uavejom te je zabranila pristup operativnom sistemu Android.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=340746)

SAD privremeno obustavile spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom


Sjedinjene Američke Države su zatražile da se do 31. decembra obustavi spor koji vode pred Svetskom trgovinskom organizacijom protiv Kine zbog intelektualne svojine, navodi se u saopštenju STO objavljenom danas.
 
Panel od trojice sudija naveo je u saopštenju da su SAD 3. juna zatražile suspenziju postupka, a da se Kina saglasila s tim narednog dana, izveštava Rojters.
 
Britanska agencija navodi da još nije jasno da li bi ova suspenzija mogla da bude znak "otopljavanja" trgovinskih odnosa izmedu SAD-a i Kine uoči mogućeg sastanka predsednika Si Đinpinga i Donalda Trampa na samitu G20 u Japanu krajem ovog meseca.
 
Američki i kineski zvaničnici nisu odmah odgovorili na zahteve britanske agencije za komentarom, a saopštenje sudijskog panela STO ne otkriva razloge obustave spora, koji je Tramp pokrenuo u martu prošle godine u okviru šireg sukoba s Pekingom zbog navodne krađe intelektualne svojine.
 
Prema pravilima STO, podnosilac tužbe u trgovinskom sporu može u bilo kom trenutku da traži suspenziju na period do 12 meseci.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3268223/da-li-ce-se-pomiriti-amerika-i-kina-sad-privremeno-obustavile-spor-pred-svetskom-trgovinskom-organizacijom-a-evo-sta-to-znaci)

Vašington "smirio" Peking: Industrija najslabija u poslednji poslednjih 15 godina


Rast industrijske proizvodnje u Kini u maju je zabeležio najslabiji tempo od 2002. godine, što su direktne posledice tarifnog rata ove ekonomske sile sa SAD-om.

Industrijska proizvodnja porasla je u maju za 5,0 odsto u odnosu isti mesec 2018. godine, izveštava "Blumberg". Investicije u fiksnu imovinu su u periodu januar-maj zabeležile rast od 5,6 procenata na godišnjem nivou, saopštio je Državni zavod za statistiku.

Prema podacima statistike, ulaganja državnih i privatnih kompanija u fiksnu imovinu su usporila, a u osam sektora je došlo i do smanjenja investicija, uključujući poljoprivredu, proizvodnju automobila i prozivodnju mašna. S druge strane, trgovina na malo se povećala u maju za 8,6 odsto medjugodišnje u odnosu na projektovanih 8,1 odsto.

“Maloprodaja je bila dobra podržana produženim prvomajskim praznicima što ukazuje na činjenicu da su kineski potrošači odlučili da troše više u svojoj zemlji nego na putovanja.”, ocenila je Iris Pang, ekonomista u ING banci u Hong Kongu. Stopa nezaposlenosti se nije menjala u poslednjih godinu dana i iznosi pet procenata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=14&nav_id=1554716)

Tramp: Nebitno da li će Đinping biti u Osaki


Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je da nije bitno da li će kineski predsjednik Si Đinping prisustvovati samitu Grupe G20 ovog mjeseca u japanskom gradu Osaki i da će trgovinski sporazum sa Pekingom "u nekom trenutku ionako biti postignut".

- Vidjećemo. Na kraju ćemo doći do dogovora - rekao je Tramp za američku medijsku kuću "Foks njuz".

Tramp je u više navrata rekao da će se sastati sa Si Đinpingom tokom samita, mada Kina to još nije potvrdila.

Dvojica državnika posljednji put su se sreli prošle godine na samitu G20 u Argentini kada su se dogovorili da će pauzirati trgovinski rat.

Američki predsjednik je rekao da Kina manipuliše svojom valutom kako bi izbjegla pritisak američkih carina na kinesku robu.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=340884)

Наравно да Кина манипулише јуаном да би заштитила своју економију од санкција САД. А шта би друго требало да ради, молим???

Kina manipuliše juanom već 20 godina, ništa novo.


...


Osnivač Huaveja: "Nismo očekivali ovako ekstremne mere Vašingtona"


Vašington od početka ove godine intezivno radi na slamanju "Huaveja".

Administracija SAD tvrdi da ovaj tehnološki gigant krade komercijalne informacije i blisko sarađuje sa kineskom vladom kako bi špijunirao korisnike svojih uređaja.

Osnivač kompanije Huavei Ren Žengfei izjavio je da ova kompanija nikada nije očekivala da će SAD preduzeti takve "ekstremne mere" protiv nje. Prvi čovek kineskog diva, u prethodnom periodu trudi se da "gasi požar". Pre dve nedelje on se glasno usprotivio najavljenim kontramerama Pekinga.

Ren je rekao da će prvi protestovati ako Kina suspenduje rad Epla. Time je Epl dobio neočekivanog prijatelja usred trgovinskog rata između SAD i Kine, kome niko ne nazire kraj.

Ovo nije prvi put da glavni čovek najmoćnije kineske tehnološke kompanije brani Epl. Više puta je priznao da kupuje Eploveproizvode sebi i članovima svoje porodice.

Neki kineski građani pozivali na bojkot Huaveja na društvenim mrežama.

Ali Ren to ne odobrava i kaže da, da nije Epla, ne bi bilo mobilnog interneta i ne bismo bili u mogućnosti da vidimo lepotu ovog sveta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=17&nav_id=1555450)

Američke kompanije protiv Trampa: Ne uvodite nove tarife Kini, uništićete nas


Nekoliko stotina američkih kompanija, od lokalnih salona venčanica do maloprodajnih lanaca, usprotivili su se planu Donalda Trampa da uvede nove carine Kini.

Oni su se danas obratili Kancelariji trgovinskog predstavnika SAD kako bi iskazali svoje protivljenje na uvođenje tarifa na još 300 milijardi dolara vredan uvoz kineske robe.

Više tarife bi se odnosile na sve - od odeće i obuće do vatrometa i mobilnih telefona - i verovatno bi uvećale cene za američke potrošače, upozoravaju kompanije u podnescima dostavljenim Kancelariji.

Dajen Čitam, vlasnica jednog butika sa sedištem u Alabami, tvrdi da će nove tarife potpuno zaustaviti rad njenih američkih dobavljača, koji neće biti u mogućnosti da pronađu sredstva za pokrivanje dodatnih 25 odsto koliko bi morali da plate za uvoz svojih proizvoda.

"Pišem ovo pismo sa molbom da našu industriju poštedite naredne runde tarifa. Stojim rame uz rame u ovoj molbi sa hiljadama vlasnika preduzeća. Pomozite nam da Ameriku ponovo učinimo velikom", napisala je ona u tom pismu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=17&nav_id=1555671)

Huavej traži milijardu dolara za korišćenje svojih patenata u SAD


Prošlo je mjesec dana od početka slučaja "Huavej", odnosno otkako je američka administracija povukla prvi očigledni ofanzivni potez u, već duže vrijeme, tinjajućem trgovinskom ratu sa Kinom.

Od momenta kada je predsjednik SAD zabranio prodaju američke tehnologije kineskim kompanijama, tehnološki gigant iz Šendžena i jedan od najvećih globalnih igrača na polju mobilne telefonije postao je glavna meta Trampove "ratoborne" ekonomske politike.

Iako se do sada uglavnom govorilo o posljedicama koje već jeste, kao i o onima koje bi dalje mogao da pretrpi Huavej, sada je izgleda došlo vrijeme za kontraofanzivu.

Kineska kompanija je najavila da od američkog telekomunikacionog konglomerata - kompanije Verizon, potražuje ni manje ni više nego - milijardu dolara!

Huavejov zahtjev se zasniva na mnogobrojnim patentima i tehnologijama na koje polaže prava, a koje Verizon koristi u svom poslovanju.

Prema tvrdnjama kineske kompanije, Verizon krši prava korišćene za više od 230 patenata, koji se odnose na raznovrsnu telekomunikacionu opremu (žičanu infrastrukturu, mrežnu opremu, IoT rješenja i dr.), a za koje je Huavej nosilac licence.

Međutim, Verizon nije jedini, budući da bi Huaveju "na meti" moglo da se nađe još dvadesetak kompanija koje posluju sa američkim telekomunikacionim gigantom.

Kako je objavila agencija Rojters, predstavnici dvije kompanije su se već nekoliko puta sastali u Njujorku, ali nijedna od strana se još uvijek nije oglasila po pitanju enormnog potraživanja.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=341109)

Kina može da zaobiđe SAD: Dve evropske zemlje profitiraće od "trgovinskog rata"


Francuska i Nemačka su evropske zemlje koje će profitirati od eskalacije trgovinskog rata između SAD i Kine, predviđaju ekonomisti iz kompanije "Barclays".

Američki komesar za trgovinu Vulbur Ros navodi da je predsednik Donald Tramp spreman da uvede nove carine na preostalih 300 milijardi kineskog uvoza ako ne dođe do trgovinskog sporazuma.

Kristijan Keler, šef ekonomskih istraživanja u "Barclays", u svojoj analizi navodi kako bi dodatni američki nameti mogli dovesti do zamene u međunarodnom trgovanju, i da bi zbog toga neke od evropskih zemalja mogle zameniti SAD, piše CNBC, a prenosi novac.hr.

"Francuska, Nemačka, ali i Velika Britanija imaju najveću šansu da postanu novi saveznici Kine, i da u potpunosti zamene SAD" ističe Keler.

Svoju tezu stručnjaci iz "Barclays" temelje upravo na najgorem scenarijumu u kojem bi SAD uveo 25 odsto carine na gotovo svu kinesku robu, čime bi se bilateralna trgovina smanjila za oko 30 odsto.

U tom slučaju, Kelerov tim očekuje gubitak od 0,1 odsto BDP evrozone koji je temeljen na trgovini između SAD i Kine koja iznosi 1,6% odsto dodate vrednosti u evro području. Međutim, Keler da kako bi upravo taj gubitak mogao biti nadoknađen zamenom trgovinskih partnera.

No nije sve tako pozitivno za Evropu. Osim potencijalno pozitivnog raspleta po Evropu, stručnjaci iz "Barclays" predviđaju da će negativno raspoloženje imati i negativan uticaj na evropsku ekonomiju, i da bi evrozona pre svega mogla zapasti u 'industijsku recesiju' zbog sve manjeg globalnog poslovnog poverenja.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=19&nav_id=1556308)

Trgovinski rat Kine i SAD se nastavlja: Životinje ostaju bez hrane?


Kinesko ministarstvo trgovine zadržaće tarife na uvoz žitarica iz SAD-a koje su dobijene posebnim procesom suvog mlevenja kojim se dobija suva kukuruzna džibra.

Ova žitarica je najznačajniji sporedni proizvod dobijanja bioetanola iz kukuruza.

Kineske tarife za uvoz ovih žitarica u SAD uvedene su 2016. godine po stopi od 33,8 odsto kada je uvoz hrane za životinje iz Sjedinjenih Država naglo pao. U svom saopštenju, ministarstvo je navelo zadržavanje carina kao glavni problem domaćih proizvođača. Dodali su da bi ukidanje ovih taksi povoljno uticalo na uvoz američkih žitarica u njihovu zemlju.

Kinesko-američko trgovinski odnosi pogoršali su se početkom maja kada su dve države povećale uvozne tarife. Međutim, prilika za rešavanje ovog problema ukazaće se već sledeće nedelje, na sastanku predsednika Donalda Trampa i Ksi Jinping.

Trgovinski rat dve države utiče i na turizam, te je 2018. broj kineskih turista koji su posetili Ameriku pao za 5,7 odsto, to jest na 2,9 miliona ljudi. Propaganda kineske vlade protiv Amerike utiče na kineske državljane koji se sve više okreću protiv SAD, verujući da su sada neprijatelji.

Kinesko ministarstvo kulture i turizma nedavno je upozorilo svoje državljane na opasnost od putovanja u SAD, navodeći nedavne slučajeve pljački, pucnjava i krađa. Opada i broj kineskih studenata u Americi a kao razlog navode se strah od nebezbednosti i sve prisutniji problemi sa vizama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=19&nav_id=1556335)

Deo trgovinskog rata? Epl izmešta pogone iz Kine


Kompanija Epl je zatražila od glavnih dobavljača da procene efekte izmeštanja 15 do 30 odsto svojih proizvodnih kapaciteta iz Kine u jugoistočnu Aziju.

Ova odluka doneta je u sklopu priprema za restrukturiranje svog lanca snabdevanja i posledica je dugotrajnog kinesko-američkog trgovinskog spora. Čak ni rešavanje tog spora neće dovesti do promene odluke kompanije, piše taj list pozivajući se na više izvora.

Proizvođač Ajfona je zaključio da su rizici od prevelike zavisnosti od proizvodnje u Kini isuviše veliki i da se čak umnožavaju.

Od ključnih Eplovih dobavljača - Fokskona, Pegatrona, Vistrona, glavnog proizvođača Mekbuka Kuanta kompjutera, proizvođača Ajpeda Kompal elektroniksa, proizvođača Ajpoda Inventeka, kompanija Lukšer-ICT i Gerteka - zatraženo je da procene opcije poslovanja van Kine, piše “Nikei”.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=19&nav_id=1556425)

Tramp pobesneo: Harli Dejvidson otvara fabriku u Kini


Američki proizvođač motora Harli Dejvidson je sklopio partnerstvo sa kineskom kompanijom Ćanđijang motorsajkl radi proizvodnje novog asortimana manjih motora.

To je najnoviji potez Harli Dejvidsona u nastojanjima kompanije da proizvodi više motocikala izvan SAD, što je razljutilo američkog predsednika Donalda Trampa.

Iz Harlija je saopšteno da će novi motor imati zapreminu motora od 338 kubnih centimetara, što je daleko najmanji motor koji je Harli ikada proizveo i koji će se prodavati u Kini od kraja 2020. godine.

Većina motocikala koji se prodaju u SAD su daleko veći, sa kapacitetima motora od preko 601 kubnog centimetra.

Rat između Donalda Trampa i Harli Dejvidsona traje već godinu dana.

Počeo je nakon što je ta kompanija najavila da će deo proizvodnje prebaciti iz SAD u inostranstvo zbog toga što su evropske tarife na uvoz motora iz SAD povećane sa 6 na 31 odsto.

Cilj preseljenja proizvodnje u postrojenja u inostranstvu bio bi da se izbegnu carinske barijere EU.

To je izazvalo salve besa Trampa, koji im je zapretio da će "biti oporezovani kao nikada pre", ako to urade.

"Harli-Dejvidson nikada ne bi trebalo da se proizvodi u drugoj zemlji - nikada! Zaposleni i kupci su već ljuti na njih. Ako se presele, vidite, to će biti početak kraja - oni su se predali, odustali! Njihova aura će nestati i oni će biti oporezovani kao nikada ranije!", napisao je Tramp tada na svom nalogu na Tviteru.

Drugi problem je upravo ova najava saradnje s Kinom i to u jeku trgovinskog rata Amerike i Kine, koji je pokrenuo upravo Tramp.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=19&nav_id=1556462)

Japan, Južna Koreja i Tajvan najveće žrtve trgovinskog rata SAD i Kine


Japan, Južna Koreja i Tajvan najveće su žrtve trgovinskog rata SAD i Kine, ocenio je analitičar kreditne kuće Moody’s Stiv Kohran.

Ekonomije tih dalekoistočnih zemalja najviše su izložene kineskoj ekonomiji, pojasnio je on za CNBC. Osim što proizvode robu i usluge za kinesku ekonomiju, Japan, Južna Koreja i Tajvan kineskim fabrikama isporučuju i delove, koje one ugrađuju u svoje proizvode i potom prodaju širom sveta.

"Te su zemlje uveliko zavisne o trgovinskim vezama s Kinom i usko vezane uz domaću potražnju u Kini. Zbog toga su i vrlo izložene", upozorio je Kohran.

Zavisnost japanske, južnokorejske i tajvanske ekonomije o Kini vidi se i po kretanju vrednosti deonica na njihovim berzama. Nakon što je eskalirao američko-kineski trgovinski rat, japanske, južnokorejske i tajvanske deonice bile su među najvećim gubitnicima u Aziji. Razlog je je velik izvoz tehnoloških delova kompanija iz tih zemalja u Kinu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=22&nav_id=1557682)

"Kineskoj ekonomiji ide veoma dobro, uprkos trgovinskom ratu sa Amerikom"


Kineskoj ekonomiji ide veoma dobro uprkos trgovinskom ratu sa Amerikom, rekao je izvrši direktor rudarske kompanije BHP Biliton, Endrju Mekenzi.

On je objasnio da je BHP, kao najveća rudarska kompanija na svetu, u velikoj meri oslanja na izvoz u Aziju, posebno u Kinu. "Mi nismo direktno pogođeni padom trgovine između Kine i Sjedinjenih Država", istakao je on.

Kineski sektor čelika beleži rekordnu proizvodnju, delom zbog usredsređenosti vlade na ulaganje u infrastrukturu, dodao je Mekenzi.

Podsetimo, trgovinski rat između Amerike i Kine još traje i neizvesno je kada će biti postignut dogovor za njegov prekid. Jedna od njegovih najvećih žrtava je kineski tehnološki gigant Huavej, ali bolje ne prolazi ni veliki broj američkih i drugih zapadnih kompanija, koje imaju veze sa Kinom.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=22&nav_id=1557706)

Tehnološki divovi mole Trampa: Izuzmite naše proizvode iz novih carina, uništićete nam profit


Tehnološki divovi Apple, Dell Technologies, HP, Intel, Microsoft, Sony i Nintendo traže od Donalda Trampa da se njihovi proizvodi izuzmu iz nove runde carina.

Oni kažu da bi nove tarife, koje se uvode između Kine i SAD, naštetile njihovim kompanijama i značajno umanjile njihov profit.

Bela kuća je predložila zakon koji bi odredio 25 posto poreza na 300 milijardi dolara vredne kineske proizvode koji dosad nisu bili meta trgovinskog rata te dve države.

Tarife bi se odnosile na niz proizvoda, od onih životinjskog porekla, pa sve do odeće i obuće, a među njima bi bili i laptopi, konzole za video igre, baterije i drugi artikli za koje tehnološke kompanije najavljuju da će, ako se na njih uvedu tarife, poskupti i naštetiti njihovom profitu.

Apple je u svom pismu istakao svoj doprinos američkoj tehnologiji naglasivši kako ta kompanija plaća najveći korporativni porez u SAD-u, a širom zemlje zapošljava više od dva miliona ljudi.


Neće biti konkurentni

Dodatni porezi, naveli su, umanjiće taj doprinos i potencijalno ugroziti njihovu mogućnost da se takmiče sa stranim rivalima.

"Kineski proizvođači s kojima se mi takmičimo na globalnom tržištu nemaju značajno prisustvo u SAD-u tako da ne bi bili pogođene s američkim carinama, kao što ne bi bili pogođeni ni naši ostali inostrani konkurenti. Američke tarife bi, dakle, išle u korist naši rivalima", objavili su iz Applea uz listu od dvadesetak proizvoda, među kojima su i iPhonei i MacBookovi, za koje žele da budu izuzeti iz novih carina.


Skočiće cene laptopa

U zajedničkom pismu, Dell, HP, Intel i Microsoft od američke Vlade traže da izuzmu laptope i tablete, a naveli su i da bi, ako se carine ipak budu odnosile i na njih, maloprodajna cena laptopa mogla skočiti čak 120 dolara. Sony, Nintendo i Microsoft isto su zatražili za igraće konzole.

Inače, američki predsednik Donald Trump trebalo bi da se iduće nedelje sastane s kineskim liderima na samitu zemalja članica grupe G20 u Japanu. Mnogi se nadaju da bi, ako pregovori prođu dobro, Tramp mogao da odustane od novih tarifa.

Američko udruženje koje predstavlja preko 2000 tehnoloških kompanija (The Consumer Technology Association) u svom pismu od predsednika Trampa tražilo je da u potpunosti odustane od carina, a upravo su G20 summit naveli kao priliku za pregovore i poboljšanje američko-kineskih odnosa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=22&nav_id=1557811)

Drastičan skok kineskog izvoza minerala retke zemlje u SAD


Kineski izvoz minerala retke zemlje u SAD porastao je za više od 20 odsto u maju u odnosu na prethodni mesec.

I izvoz je na najvišem nivo od 2016. godine, pokazali su objavljeni podaci kineske carinske uprave. Takvi podaci dolaze u trenutku kada zvanični Peking razmatra ograničenja na isporuke tih minerala, u sklopu dugotrajnog trgovinskog spora sa SAD, napominje agencija Rojters.

Izvoz trajnih magneta retke zemlje u Sjedinjene Države iznosio je skoro 431 tonu prošlog meseca, pokazali su carinski podaci.

To je za 21,5 odsto više u odnosu na april i za 4,4 odsto više u odnosu na maj 2018. godine.

Prošle godine, kineski izvoz minerala retke zemlje u SAD iznosio je ukupno 1,325 milijardi juana (192,7 miliona dolara), prema carinskim podacima.

Kineski predsednik Si DJinping obišao je 20. maja ove godine, u provinciji DJangsi, jedno postrojenje za minerala retke zemlje, što je izazvalo spekulacije da bi dominacija Kine u globalnoj proizvodnji tih minerala mogla biti iskorišćena kao oružje u kinesko-američkom trgovinskom ratu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=25&nav_id=1558873)

Vraćaju im za Huavej: Kina suspendovala uvoz mesa iz Kanade


Kina je suspendovala uvoz mesa iz Kanade u trenutku spora oko hapšenja finansijske direktorke kompanije Huavej u Kanadi.

Kineska ambasada u Otavi je saopštila da do suspenzije dolazi jer su kineski carinski inspektori u kanadskoj svinjetini otkrili tragove aditiva raktopamina, supstance dozvoljene u Kanadi ali zabranjene u Kini.

Navedeno je da Kina preduzima "hitne preventivne mere" da bi zaštitila kineske potrošače a da je od Kanade zatraženo da suspenduje dozvole za izvoz mesa.

Kanada je 1. decembra na zahtev SAD uhapsila finansijsku direktorku Huaveja i ćerku osnivača te kompanije Meng Vangžu.

Kina je potom uhapsila dvojicu Kanađana a trećeg osudila na smrt.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=26&nav_id=1559042)

Tramp i Đinping "oči u oči" na samitu G20: Na ovaj susret čeka ceo svet


Zabrinutost oko trgovine, sukoba i nafte dominiraće samitom Grupe 20 ekonomski najrazvijenijih zemalja ovog vikenda u Japanu.

Pažnja će posebno biti usmerena na susret lidera Sjedinjenih Američkih Država i Kine, Donalda Trampa i Si Đinpinga, u trenutku dok se između dve zemlje vodi trgovinski rat. Tramp i Si će se sastati prvi put posle sedam meseci kako bi razgovarali o pogoršanju odnosa dve najveće svetske ekonomije.

Međutim, navodi Rojters, izgledi za napredak nisu dobri, s obzirom na to da nijedna strana ne popušta pošto su trgovinski pregovori između dve zemlje propali u maju. Mnoge zemlje članice G20 imaju interes kada je reč o ishodu susreta Trampa i Sija, jer je sukob narušio globalne lance snabdevanja, usporio svetski rast i naveo centralne banke da ne podižu kamatne stope.

Finansijska tržišta su se oporavila posle telefonskog razgovora Trampa i Sija prošle nedelje, kada su se dogovorili da se sastanu u Osaki i razmotre trgovinske pregovore koji su prekinuti nakon što su SAD optužile Kinu da ne ispunjava obećanja.

Dve strane su jedna drugoj uvele takse na uvoz robe u vrednosti od stotina milijardi dolara tokom trgovinskog rata koji traje skoro godinu dana, čak i dok su pokušavale da postignu širok trgovinski sporazum.

Tramp smatra da je sastanak sa Sijem prilika da vidi kakav je stav Pekinga i biće zadovoljan bilo kakvim ishodom”, rekao je visoki američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Peking smatra da su zahtevi SAD za sprovođenje brojnih ekonomskih reformi kršenje suvereniteta Kine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=26&nav_id=1559094)

Završeno 90 odsto trgovinskog sporazuma SAD-Kina


Američki ministar finansija Stiven Mnučin izjavio je danas da su SAD i Kina gotovo nadomak postizanja trgovinskog sporazuma.

-Finalizovali smo oko 90 odsto dogovora i mislim da postoji način da ovo završimo, rekao je Mnučin u Manami, u Bahreinu.

Izrazio je uverenje da će američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping ostvariti napredak u trgovinskim pregovorima na predstojećem sastanku Grupe 20 ovog vikenda.

-Poruka koju želimo da čujemo je da oni žele da se vrate za pregovarački sto. Predsednik Tramp i predsednik Si imaju veoma neposredan odnos saradnje. Imali smo produktivan sastanak na poslednjem samitu G-20, naveo je Mnučin.

Dodao je i da se nada da bi sporazum mogao biti postignut do kraja godine ali za to je, kako kaže, "potrebno uložiti sve napore".

Tramp se u subotu sastaje sa kineskim kolegom Si Đinpingom na samitu u Osaki, u Japanu, a ishod sastanka bi mogao biti ključan za globalnu ekonomiju i finansijska tržišta koja su bila uzdrmana tokom 18 meseci trgovinskih tenzija između dva svetska ekonomska džina.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/uoci-samita-g20-zavrseno-90-odsto-trgovinskog-sporazuma-sad-kina/pk0hx3v)

Трамп: Споразум са Кином могућ, у супротном уводим тарифе
среда, 26.06.2019.

ВАШИНГТОН – Председник САД-а Доналд Трамп сматра да постоји могућност да са кинеским колегом Си Ђинпингом постигне трговински споразум на самиту Г20 у Осаки овог викенда, а уколико договора не буде увешће, каже, додатне тарифе на преостали увоз из Кине, преноси Танјуг.

„Увео бих додатне тарифе, веома замашне додатне тарифе, ако нема успеха, ако не постигнемо договор”, рекао је Трамп данас у интервјуу за тв мрежу Фокс Бизнис, додајући да би те царине могле да износе 10, а не 25 одсто, преноси агенција Ројтерс.

Он је, међутим, оставио отвореном могућност да са председником Кине постигне договор на самиту Г20 у Јапану, чиме би се избегле додатне царине. Трамп је навео да Кина зна шта САД морају да добију да би до трговинског споразума дошло. Према његовим речима, амерички и кинески званични су у последњих неколико дана имали комуникацију везано за споразум о трговини. Додао је да је Кини више стало до договора него САД-у и да је он задовољан тренутним стањем ствари.

Амерички председник је поручио, такође, да уколико Вашингтон не буде могао да постигне трговински споразум са Пекингом, планира да смањи пословање са Кином. На питање о компанијама које пресељавају производњу из Кине у Вијетнам, одговорио је да „Вијетнам третира Сједињене Државе чак горе од Кине”, наводи британска агенција.

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/UWQ-aVx8mE4

Amerika da prekine sa neprimerenim akcijama!


Kineska vlada bi želela da SAD prekinu sa "neprikladnim" akcijama protiv kineskih kompanija, izjavio je zamenik kineskog ministra trgovine Vang Šuven.

Američko ministarstvo trgovine je prošle nedelje dodalo pet kineskih tehnoloških kompanija na takozvanu listu entiteta kojima zabranjuje kupovinu delova od američkih kompanija.
 
"Nadamo se da američka strana, po načelima slobodne trgovine i duha Svetske trgovinske organizacije, može da obustavi ove neprikladne mere protiv kineskih kompanija i da ih ukloni sa liste entiteta. To će biti od koristi za obe strane", rekao je Vang.
 
Najnovije akcije SAD dolaze nakon što je kineski telekomunikacioni gigant Huavej u maju stavljen na "crnu listu" Vašingona, i pošto su predsednik SAD Donald Trump i kineski predsednik Si Đinping prošlog utorka telefonom razgovorali o planovima za sastanak na samitu G20, koji se održava danas u Japanu.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3273893/kina-o-stavljanju-njenih-kompanija-na-crne-liste-amerika-da-prekine-sa-neprimerenim-akcijama)

G20: Razgovor Si Đinpinga i Donalda Trampa odrediće budućnost svetske ekonomije


Protekcionizam i "tehnike maltretiranja" prete medjunarodnom poretku, saopštila je Kina.

Predsednik Si Djinping danas se sastaje s liderima zemalja G20 pre susreta s Donaldom Trampom.

Si se na marginama samita u Osaki sreo s trojicom afričkih predsednika. Samit je otvoren u vreme geopolitičkih tenzija, trgovinskog rata Vašingtona i Pekinga i neslaganjima oko klimatskih promena.

"Svi lideri prisutni na sastanku su naveli da su unilateralizam, protekcionizam i praksa maltretiranja u usponu, i da to predstavlja ozbiljnu pretnju ekonomskoj globalizaciji i medjunarodnom poretku, kao i značajan izazov za spoljno okruženje zemalja u razvoju", rekao je zvaničnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Dai Bing.

Dai je naveo da se Si Djinping sastao s južnoafričkim liderom Sirilom Ramafosom, egipatskim predsednikom Abdel-Fatahom el-Sisijem i senegalskim predsednikom Maki Salom.

Iako je pripisan svoj četvorici predsednika, razgovor je opisan rečnikom koji Peking koristi kada kritikuje američku vladu, što bi moglo da znači da Si namerava da zauzme čvrst stav u razgovorima s američkim kolegom.

Tramp je pre dolaska u Japan rekao da Kina želi primirje. "Kineska ekonomija se urušava, oni žele dogovor", rekao je američki predsednik.

Pokušaji dve najveće svetske ekonomije da postignu trgovinski sporazum propali su u maju, pa zato sutrašnji sastanak Trampa i Sija privlači mnogo pažnje.

Eksperti, medjutim, smatraju da postoji veoma mala šansa da se na samitu G20 postigne potpuni sporazum i ocenjuju da se u najboljem slučaju može nadati "primirju" kojim bi se izbegla primena novih američkih carina na kinesku robu i dalje zaoštravanje spora.

Kako piše list Vol strit džurnal, čak ni to nije zagarantovano jer Kina traži da Vašington ukine zabranu američkim kompanijama da posluju s kineskim telekomunikacijskim gigantom Huaveijem. SAD smatraju Huavei pretnjom po nacionalnu bezbednost.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=28&nav_id=1559765)

Amerika neće ukinuti takse Kini, samo im nećemo staviti nove


Američki predsednik Donald Tramp objavio je da SAD neće ukinuti trgovinske tarife za kinesku robu.

To je iznenađenje budući da je dan ranije, kineski predsednik Ksi Đinping objavio veliki, novi plan za smanjenje tarifa i uklanjanje drugih prepreka u pokušaju povećanja uvoza, trgovine i otvorenosti kineske ekonomije.

Tramp je rekao da su on i njegov kineski kolega Ksi Đinping dogovorili nastavak trgovinskih razgovora.

"Nastavićemo da pregovaramo i obećao sam da barem za sada nećemo ukidati tarife za Kinu. Nećemo dodavati dodatni ogromni iznos od 350 milijardi dolara, koji bi mogli biti oporezovani. Mi to ne radimo. Radićemo sa Kinom na tome gde smo stali", rekao je Tramp.

SAD i Kina ušle su u trgovinski rat sredinom 2018. godine, kada je Trampova administracija donela odluku da uvede 25 odsto tarifa na 50 milijardi dolara vrednu kinesku robu.

Od tada, dve velike ekonomske sile nastavile su da jedna drugoj nameću nove tarife.

Tramp je nedavno zapretio da će carine uvesti i na preostalih 300 milijardi dolara kineske robe koja se ne oporezuje prilikom ulaska u Sjedinjene Države.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=29&nav_id=1560140)

Huavej može u Ameriku, ali uz jedan uslov


Vlada SAD će dozvoliti američkim kompanijama da prodaju opremu kineskom Huaveju, ako to ne predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je to nakon godinu dana sve većeg pritiska na kineskog telekomunikacionog giganta.  Amerika je, podsetimo, zabranila svojim kompanijama da isporučuju tehnologiju za Huavej, navodeći kao razlog bezbednosne razloge.

Kasnije im je dat rok do 19. avgusta da se prilagode novim ograničenjima, prenosi Sputnik.

"Dakle, ako to nije pitanje nacionalne bezbednosti mi im dopuštamo da prodaju", naveo je Tramp.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=29&nav_id=1560153)

На ову Трампову изјаву Кинези су се толико обрадовали... ;D

Profesor krijumčario tehnologiju Kini o raketama i borbenim avionima
J.R.  04.07.2019.

Profesor na univerzitetu u Los Anđelesu proglašen je krivim za šverc računarskih čipova sa radarskim i ratnim aplikacijama koji su nezakonito prokrijumčareni u Kinu.

Ji Či Ši, 64-godišnji elektro inženjer iz Kalifornije, proglašen je krivim za 18 tačaka optužbe nakon što ga je FBI uhapsila u januaru prošle godine. Federalni tužioci su rekli da su on i njegov saradnik Kiet An Mai skovali zaveru da navedu američku kompaniju da napravi specijalme mikročipove velike brzine, koji su kasnije nezakonito izvezeni u kinesku kompaniju koja je bila Šiov partner. Da bi poslao mikročipove u Kinu, Ši se pretvarao da je je klijent za neimenovanu američku kompaniju koji želi da da kupi monolitne mikrotalasne integrisane sklopove (MMIC). Američko ministarstvo pravde je saopštilo da se Ši suočava sa maksimalnom kaznom od 219 godina zatvora.

- Tehnologija je poslata u Kinu gde bi se mogla iskoristiti da kompanijama pruži značajnu prednost koja bi ugrozila američke poslovne interese. Takođe, vrlo osetljive informacije bi koristile stranim protivnicima u razvijanju vojnih aplikacija koje bi ugrozile našu nacionalnu sigurnost - rekao je advokat Nikola Hana.

Čipovi služe za brojne komercijalne i vojne namene i potrebno se specijalo odobrenje ministarstva trgovine da bi bili isporučeni na međunarodnom nivou, piše "Independet". Prema informacijama "Njuzvika", na njima se nalaze aplikacije sa sistemima za vođenje raketa i borbenih aviona.

Izvor: www.blic.rs

Pentagon: Odobrena prodaja tenkova, raketa i prateće opreme Tajvanu
Tanjug  09.07.2019.

Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju Tajvanu tenkova "M1A2T Abrams", raketa "Stinger" i prateće opreme u ukupnoj vrednosti procenjenoj na 2,2 milijarde dolara, objavio je večeras Pentagon, prenosi Rojters.

Podseća se da je kineskom Ministarstvo spoljnih poslova prošlog meseca, kada se prvi put pojavila vest o mogućoj prodaji, saopštilo da je ozbiljno zabrinuto u vezi sa prodajom američkog oružja Tajvanu, koji Kina smatra delom svoje teritorije. "Prodaja oružja na zahtev Tajvana, uključujući 108 tenkova 'M1A2T Abrams' i 250 raketa 'Stinger' ne bi izmenila osnovnu vojnu ravnotežu u regionu", objavila je Agencija za saradnju u odbrambenoj bezbednosti Ministarstva odbrane SAD.

Izvor: www.blic.rs

Кина позвала САД да откажу продају оружја Тајвану
уторак, 09.07.2019.

Кина је данас позвала САД да „моментално пониште” продају оружја вредног 2,2 милијарде долара Тајвану, коју је Стејт департмент одобрио.

„Кина позива САД (...) да моментално пониште пројекат продаје оружја Тајвану и прекину све војне везе с Тајваном. Морамо избећи даље подривање кинеско-америчких односа, мира и стабилности у Тајванском мореузу”, рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова Генг Шуанг. Обавештење о продаји, која укључује 108 тенкова М1А2 „Абрамс” и 250 ручних ракетних бацача „стингер”, прослеђено је и Конгресу. Конгрес има 30 дана за улагање жалбе, што се извесно неће десити.

Ово није први пут да Вашингтон одобрава продају оружја Тајвану, а Кина је сваки пут бесно реаговала. Кина сматра Тајван делом своје територије. Тим острвом влада ривалски режим чији припадници су ту нашли уточиште 1949, после пораза од комуниста у грађанском рату. Тајван не признају ни Уједињене нације, а Пекинг прети употребом силе уколико Тајпеј формално прогласи независност или дође до стране, пре свега америчке, интервенције.

„Америчка продаја оружја Тајвану је грубо кршење фундаменталних принципа међународног права и међународних односа. Кинеска страна је изразила дубоко незадовољство, као и одлучно противљење, и већ је званично протестовала код САД”, навео је Генг. Вашингтон је 1979. прекинуо дипломатске односе с Тајваном да би признао власти у Пекингу као једине представнике Кине али је и даље најмоћнији савезник и главни снабдевач оружјем одметнутог острва.

Izvor: www.politika.rs

Huaveju ublažene sankcije u SAD: Korak bliže ka kraju rate dve ekonomske sile


Administracija Donalda Trampa ublažiće ograničenja za američke kompanije koje trguju sa Huavejem.

Američki zvaničnici su izjavili da će kineski tehnološki gigant ostati na crnoj listi Ministarstva trgovine SAD-a, ali da će licence za trgovinu sa ovom kompanijom biti izdate pod određenim okolnostima.

Huavej je na američku crnu listu stavljen u maju ove godine, što znači da američke kompanije ne mogu kineskom gigantu prodavati tehnologiju bez odobrenja vlade.

U tekstu koji je objavio Njujork tajms američki sekretar za trgovinu Vilbur Ros izjavio je da će njegovo odeljenje izdavati licence tamo gde ne postoji pretnja po nacionalnu bezbednost SAD-a.

Direktor Nacionalnog ekonomskog veća Bele kuće, Lori Kadlou, izjavio je da su SAD "otvorile vrata i malo popustile" kada je reč o zahtevima za licenciranje prema Ministarstvu trgovine SAD-a.

On je dodao da američka vlada neće kupovati Huavejeve delove i proizvode.

Upozorio je da je namera da popuštanje zahtevima traje ograničeni vremenski period, stvarajući mogućnost da se ograničenja mogu ponovno nametnuti ako trgovinski razgovori posustanu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=11&nav_id=1564948)

Kina upozorava SAD zbog prodaje američkog oružja Tajvanu: Ne igrajte se vatrom
Tanjug   12. jul 2019.

Vašington najavio da namerava da ostrvu, koje Kina smatra delom svoje teritorije, proda naoružanje vredno 2,2 milijarde dolara

Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji izjavio je danas SAD ne bi trebalo da se "igraju vatrom" u vezi sa Tajvanom, nakon što je Vašington najavio da namerava da ostrvu, koje Kina smatra delom svoje teritorije, proda naoružanje vredno 2,2 milijarde dolara. Američki Stejt department odobrio je početkom nedelje Pentagonu moguću prodaju Tajvanu tenkova "M1A2T Abrams", raketa "Stinger" i prateće opreme.

AP prenosi da je Vang tokom zvanične posete Mađarskoj takođe kazao da je njegova zemlja "ozbiljno zabrinuta" u vezi sa planiranim boravkom tajvanske predsednice Caj Ing-ven uoči i nakon posete Karibima. Vang je rekao da Kina "traži od SAD da se pridržavaju principa "jedne Kine''" i ne dozvole boravak zvaničnice sa Tajvana u Njujorku, kao i da Vašington treba da prekine bilo kakvu zvaničnu razmenu s ovim ostrvom.

AP navodi da je ona već u Njujorku u "tranzitu" koji će trajati dve noći, pre odlaska u posetu karipskim državama, a planirala je da održi govor na američko-tajvanskom poslovnom samitu i prisustvuje večeri sa pripadnicima zajednice Amerikanaca poreklom sa Tajvana.

Izvor: www.novosti.rs

Ameri prodali Tajvanu 108 tenkova M1A2 Abrams , zatim 250 komada FIM-92 Stinger , itd...malo li je

Huavej sprema otkaze u SAD: Trgovinski rat uništava kineskog giganta


Huavej planira da otpusti veliki broj radnika u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi američki Volstrit žurnal.

Meta bi trebalo da bude Huavejeva američka podružnica Futurewei Technologies koja se bavi sektorom istraživanja i razvoja, piše The Wall Street Journal.

Navodno bi od ukupno 850 zaposlenih u ovoj podružnici trebalo da bude otpušteno njih nekoliko stotina, a kineski radnici u SAD su dobili izbor da se vrate u Kinu i da tamo službeno ostanu radnici kompanije Huavej.

Zvanično obaveštenje o otkazima trebalo bi da bude objavljeno ubrzo. Podružnica Futurewei Technologies dosad je bila zaslužna za oko 2.100 patenata iz oblasti kao što su telekomunikacije, 5G mreže, kamere i tehnologije vezane za video.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=16&nav_id=1566940)

Sunovrat kineskih investicija: Sa 46,5 na 5,4 milijarde dolara


Strane direktne investicije (SDI) između Kine i Sjedinjenih Država pale su za skoro 60 posto u 2018. godini u odnosu na godinu ranije.

Ovo pokazuju podaci jedne istraživačke kompanije objavljeni u trenutku kada trgovinski rat između dve najveće ekonomije i dalje traje.

Kineske SDI u Sjedinjenim Državama pale su za 88 odsto na samo 5,4 milijarde dolara u 2018. godini u odnosu na vrhunac od 46,5 milijardi dolara iz 2016. godine, navodi se u ekonomskom istraživanju kompanije Rodijum Grup.

Prema preliminarnim podacima za period do aprila ove godine, ukupna vrednost transakcija iznosila je 2,8 milijardi dolara.

U međuvremenu, američke SDI u Kini opale su samo blago i to na 13 milijardi dolara u 2018. godini sa 14 milijardi dolara godinu ranije, prenosi Raša tudej.

"Činjenica da su SDI tako oštro pale je zapravo odraz pogoršanja ekonomskih odnosa između SAD i Kine. SAD ne veruju Kinezima, a Kina ne veruje SAD", rekao je za "NJujork tajms" Esvar Prasad, bivši šef odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda u Kini.

Prema nedavnom istraživanju američke Nacionalne asocijacije za nekretnine, kineski kupci su smanjili kupovinu nekretnina u Americi za 56 posto na 13,4 milijarde dolara u godini zaključno sa martom.

"Obim pada je prilično upečatljiv, što ukazuje na manje poverenje u posedovanje imovine u SAD", ocenio je Lorens Jun, glavni ekonomista iz te Asocijacije.

Ipak, Kina je od aprila 2018. do marta 2019. ostala najveći strani kupac američkih nekretnina.

Dve zemlje su u trgovinskom ratu od prošle godine, kada je Vašington uveo 25-procentne tarife na kineske tehnološke proizvode vredne 50 milijardi dolara, što je dovelo do sličnog odgovora Pekinga.

Od tada, dve strane su razmenile nekoliko uzajamnih rundi carina. U junu, Trampova administracija povećala je na 25 odsto tarife na 250 milijardi dolara vrednu kinesku robu, a Kina je uzvratila povećanjem carina do iste stope na 5.000 američkih proizvoda u vrednosti od 60 milijardi dolara.

SAD i Kina su se dogovorile da neće uvoditi nove tarife nakon razgovora lidera dve zemlje na marginama samita G20 prošlog meseca.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=22&nav_id=1569137)

Huavei otpustio više od dve trećine zaposlenih u Americi


Huavei tehnolodžiz otpustio je više od dve trećine od ukupno 850 zaposlenih u svojoj istraživačkoj podružnici Fjučervej tehnolodžiz u SAD.

Taj potez najavljen je nakon odluke zvaničnog Vašingtona o stavljanju kineskog tehološkog diva na izvoznu "crnu listu".

Fjučervej, koji ima kancelarije u Silicijumskoj dolini i u širem području Sijetla, Čikaga i Dalasa, saopštio je da je ukinuo više od 600 radnih mesta, izveštava Rojters.

Ova jedinica, osnovana radi saradnje sa univerzitetima i istraživačima, zabeležila je prošle godine 510 miliona dolara operativnih troškova.

Iz Huaveija su saopštili da je odluka o ukidanju radnih mesta, koja je stupila na snagu 22. jula, doneta "zbog pada poslovnih aktivnosti" izazvanog akcijama američke vlade.

Huavej je najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme.

Američko Ministarstvo za trgovinu je u maju stavilo kompaniju na tzv. "entitetsku listu" organizacija koje predstavljaju bezbednosne rizike po SAD, a Ministarstvo pravde je podnelo tužbu protiv firme zbog navodne krađe poslovnih tajni i drugih kriminalnih radnji.

"Crna lista" zabranjuje Fjučerveju transfer osetljive tehnologije matičnoj kompaniji, i takođe zabranjuje američkim tehnološkim firmama da prodaju svoje proizvode Huaveiju.

Predsednik SAD Donald Tramp dogovorio se juče na sastanku sa čelnicima vodećih tehnoloških kompanija, među kojima je bio i šef Alfabetovog Gugla, da se ubrza procedura odlučivanja po pojedinačnim zahtevima američkih kompanija da im se dozvoli prodaja nekih proizvoda Huaveiju, navodi britanska agencija.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=23&nav_id=1569315)

Kina upozorava: Ako se samo drznete, idemo u rat


Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo da je Kina spremna da ide u rat ukoliko "ima ljudi koji bi se drznuli da pokušaju da odvoje Tajvan od zemlje".

U izveštaju o nacionalnoj odbrani među najvišim prioritetima su navedeni rešenost da se obuzda "nezavisnost Tajvana" i borba protiv separatističkih snaga na Tibetu i u zapadnom regionu Sindjiang. Taj izveštaj, koji se objavljuje na svakih par godina, predstavlja okvir kineske odbrambene politike.

U danas izdatom dokumentu je naglašen "defanzivan" pristup Kine ali je takođe izneto da će Peking "sigurno odgovoriti ako bude napadnut".

Portparol ministarstva odbrane Vu Ćijan je rekao da je pretnja tajvanskog separatizma sve veća i upozorio one koji pokušavaju da ostvare nezavisnost tog ostrva da će završiti u slepoj ulici.

Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije. Tim ostrvom vlada rivalski režim čiji pripadnici su tu našli utočište 1949, posle poraza od komunista u građanskom ratu. SAD su u prošlosti više puta izazivale bes Kine prodajom oružja Tajvanu.

Vašington je 1979. prekinuo diplomatske odnose s Tajvanom da bi priznao vlasti u Pekingu kao jedine predstavnike Kine ali je i dalje najmoćniji saveznik i glavni snabdevač oružjem odmetnutog ostrva.

SAD su čak zakonom obavezane da snabdeju Tajvan dovoljnom količinom vojne opreme za samoodbranu.

AP podseća da je Pentagon ranije ovog meseca objavio da je Stejt department dozvolio prodaju oružja na zahtev Tajlanda, a u arsenalu vrednom oko 2,2 milijarde dolara nalaze se i tenkovi, kao i rakete "Stinger".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=07&dd=24&nav_category=78&nav_id=1569718)

Azijski indeksi beleže solidan rast: Ulagači se nadaju napretku pregovora Kine i SAD

 
Azijski indeksi u sredu beleže solidan rast, jer se ulagači nadaju napretku u trgovinskim pregovorima između SAD i Kine.

Kurs evra prema dolaru skliznuo je na najniži nivo u poslednja dva meseca jer se očekuje popuštanje monetarne politike ECB.

MSCI Asia Pacific Index porastao je 0,4 odsto. Kineski bluechip indeks bio je dobitnik dana zbog skoka od 1,2 procenta. Nikkei 225 ojačao je 0,5 odsto, dok je australijski indeks podignut 0,8 odsto i stigao je do istorijskog vrhunca.

Optimizam se pripisuje najavi putovanja američkog trgovinskog predstavnika Roberta Lighthizera u Šangaj sledeće nedelje. Ekonomski savetnik Bele kuće Lari Kudlou to je nazvao ohrabrujućim znakom, te je poručio kako očekuje da Peking uskoro počne kupovati veće količine američkih poljoprivrednih proizvoda.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=24&nav_id=1569736)

Peking kritikuje: SAD, Japan i Australija izazivaju neizvesnost na Pacifiku
Beta   24. jul 2019.

Kina je danas navela da američki, japanski i australijski potezi usmereni ka jačanju njihovog vojnog prisustva i savezništava u azijsko-pacifičkom regionu izazivaju neizvesnost.

U izveštaju o nacionalnoj odbrani navedeno je da je američko raspoređivanje protivraketnih sistema u Južnoj Koreji ozbiljno narušilo stratešku ravnotežu u regionu. Takođe, skrenuta je pažnja na japansko novo tumačenje svog pacifističkog ustava i dozvolu oružanim snagama da deluju dalje od japanske teritorije, kao i na želju Australije za većom ulogom u regionalnoj bezbednosti putem jačanja saveza sa SAD i vojnog angažovanja.

Kineska vojna ekspanzija tokom prethodnih godina je izazvala zabrinutost među pacifičkim zemljama, u regionu u kome odavno dominira američka mornarica.

Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je Kina spremna da ide u rat ukoliko "ima ljudi koji bi se drznuli da pokušaju da odvoje Tajvan od zemlje", optužujući SAD za podrivanje globalne stabilnosti i osuđujući prodaju američkog oružja ostrvu koje Peking smatra delom svoje teritorije. AP podseća da je Pentagon ranije ovog meseca objavio da je Stejt department dozvolio prodaju oružja na zahtev Tajvana, a u arsenalu vrednom oko 2,2 milijarde dolara nalaze se i tenkovi, kao i rakete "Stinger".

Kina je na tu objavu odgovorila porukom da će nametnuti sankcije kompanijama iz SAD uključenim u taj posao.

Izvor: www.novosti.rs

Američki ratni brod prošao Tajvanskim moreuzom
Srna  25.07.2019.

Američki ratni brod obavio je plovidbu u Tajvanskom moreuzu, saopštile su danas tajvanske vlasti, što je izazvalo zabrinutost Pekinga.

Plovidba je obavljena u vreme kada je Kina, koja smatra da je Tajvan njena odmetnuta teritorija, predstavila novi dokument o odbrambenoj politici u kojem naglašava spremnost da upotrijebi silu da bi sprečila napore za osamostaljenje ostrva. Američka Sedma flota saopštila je da je ratna krstarica "Antijetam", opremljena raketama na navođenje, 24. i 25. jula obavila rutinski tranzit kroz uski morski prolaz između kopnene Kine i Tajvana.

Ova plovidba "demonstrira posvećenost SAD slobodnom i otvorenom" indo-pacifičkom području, navodi se u saopštenju. "Američka mornarica nastaviće da plovi, leti i deluje svuda gde to dozvoljava međunarodni zakon", dodaje se u saopštenju. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing rekla je da je Kina "izrazila zabrinutost američkoj strani". Ona je dodala da Kina poziva Ameriku da poštuje princip "jedne Kine" i da se prema pitanju Tajvana odnosi sa oprezom kako ne bi bili narušeni odnosi Kine i SAD, kao i mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu.

Izvor: www.blic.rs

Alibaba počinje s prodajom američkih proizvoda


Kineska kompanija za onlajn trgovinu Alibaba otvorila je svoja vrata američkim proizvodima na svojoj najstarijoj platformi Alibaba.com, piše BBC.

Kompanija od sada nudi alate američkim kompanijama koji omogućavaju takozvanu "business to business" prodaju putem platforme, u Sjedinjenim Američkim Državama i na globalnom planu.

Kompanija Alibaba, koja je tradicionalno usmerena na Kinu, pohvalila se da ima 10 miliona aktivnih kupaca u više od 190 zemalja i regija. Novi poslovni potez će im omogućiti da se takmiči s globalnim divovima onlajn trgovine poput Amazona.

Iz Alibabe su saopštili da će se američka kompanija Robinson Fresh 23. jula pridružiti platformi. Saradnja na poslovnom planu usledila je nakon što je u martu potpisana "strateška saradnja" između Alibabe i američke kancelarije za isporuku kancelarijskih usluga.

Novi poslovni potez dolazi u vreme napetih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje su praktično u trgovinskom ratu od protekle godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=24&nav_id=1569897)

Novi lider: Kina prvi put pretekla SAD


Kina je prvi put pretekla SAD na najnovijoj listi najvećih svetskih kompanija prema ukupnim prihodima.

Ovu informaciju je objavio američki magazin "Forčun".

Naime, od debija "Forčunove" liste "Global 500" u 1990. godini, na njoj su do sada isključivo dominirale američke kompanije.

Budući da se globalni odnos snaga menja, kineske kompanije su na najnovijoj listi zauzele ukupno 129 pozicija, uključujući 10 tajvanskih kompanija, dok su SAD na drugom mestu sa 121 preduzećem koje se našlo na rang listi, prenosi "Raša tudej".

Veteran na rang listi, američki trgovinski lanac Volmart, osigurao je vodeću poziciju šestu godinu zaredom, i po 14. put od 1995. godine je ostvario više od 500 milijardi dolara prihoda.

Iza američkog maloprodajnog giganta je najveća kineska državna naftna i gasna kompanija Sinopek, čiji je prošlogodišnji drastičan rast prihoda i profita uspeo da zaobiđe geopolitičke poteškoće u uslovima trgovinskog rata između zvaničnog Vašingtona i Pekinga.

Anglo-holandska kompanija Rojal Dač Šel, koja je ostvarila prihode od oko 396,5 milijardi dolara, obezbedila je treću poziciju, dok su se na četvrtom i petom mestu našle dve kineske državne kompanije, Čajna nešenel petroleum i Stejt grid, sa prihodima u iznosu od 392,9 milijardi dolara i 387,05 milijardi dolara.

Uprkos tome što su kineske kompanije po broju nadmašile američke, one i dalje zaostaju sa udelom od 25,6 odsto u ukupnim prihodima top 500 globalnih kompanija, u poređenju sa 28,8 odsto koliko pripada američkim kompanijama.

Ukupan prihod svih kompanija koje su navedene na listi iznosi 32,7 biliona dolara, što je devet odsto više nego godinu dana ranije i iznosi više od jedne trećine svetskog BDP-a.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=27&nav_id=1569627)

Rat između SAD i Kine bio bi stravičan
A SAD bi vrlo lako mogle da izgube


Ako izbije rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, sukob između dve moćne vojske bio bi stravičan. A SAD bi vrlo lako mogle da izgube.

To je briga sadašnjih i bivših zvaničnika odbrane i vojnih analitičara, od kojih je jedan rekao za sajt "Breaking Defense" da u ratnim igrama koje simuliraju sukob velikih sila SAD mogu da pretrpe ogromne gubitke.

Govoreći na Aspenskom forumu bezbednosti prošle nedelje, admiral Filip Dejvidson, koji nadzire američke vojne snage u Aziji, nazvao je Kinu "najvećom dugoročnom strateškom pretnjom Sjedinjenim Državama i međunarodnom poretku utemeljenom na pravilima".

On je govorio o ubrzanom unapređenju kineske vojske u gotovo svakom domenu - vazduhu, moru, zemlji, prostoru i sajber prostoru. Kako je rekao, iako kapaciteti Kine za sada ne prevazilaze američke u Pacifiku, moguće je da će se to u narednih pet godina promeniti. Međutim, sam broj brodova, raketa, aviona i ljudi ne govori celu priču. Ono što već daje Kini prednost je geografija.

Pitanje je šta bi zapravo moglo da dovede do toga da se Sjedinjene Države bore protiv Kine. Šta ako Kina napadne i zauzme Tajvan, demokratskog američkog partnera i kupca oružja? Da li bi Amerika zaista rizikovala Treći svetski rat? Šta ako Kina silom krene na ostrva Senkaku, za koje Sjedinjene Države smatraju da pripadaju Japanu? Da li to spada u obaveze američkog ugovora da brani svog saveznika? Nema garancije da bi ijedan američki predsednik, posebno Tramp, u ovim slučajevima posegnuo za ratom. Ali ovo su neki od scenarija koje su ratni igrači iz korporacije Rand proučavali da vide da li bi Sjedinjene Države mogle da spreče Kinu da neku teritoriju zauzme silom. Nije jasno da li bi SAD to mogle.

Najverovatniji američko-kineski ratni scenariji bi se odigrali u Aziji - daleko od toga da bi kineska "pobeda" značila da Komunistička partija Kine zavlada Vašingtonom - ali SAD verovatno ne bi uspele da od Kine odbrane teritorije Japana ili Tajvana.

U pokušaju da to učine, pored sajber-napada, Sjedinjene Države bi mogle napasti kineske snage iz vazduha ili mora. Problem je u tome što je Kina provela najmanje proteklih 20 godina, delimično i na osnovu zapažanja o tome kako su SAD vodile rat u Zalivu devedesetih godina, pripremajući se za upravo takvu vrstu konflikta, i ulaganjem u odbranu koja bi nasilno ugrozila američki pristup.

Kina poseduje rakete koje mogu da potope brodove. Ima rakete koje mogu da ruše avione. Ima i rakete koje bi teoretski mogle da dostignu američke regionalne baze u Japanu i Guamu.

"Mnogi kineski posmatrači sugerišu da bi raketni napadi na vazdušne baze bile deo početka rata", navodi se u izveštaju korporacije RAND.

Zatvaranje takve baze čak i za nekoliko dana, prema RAND korporaciji, može biti dovoljno da se promeni tok sukoba.

- Kinezi ne moraju sveobuhvatno da poraze Sjedinjene Države vojno kako bi postigli svoje kratkoročne ciljeve. Ako im je cilj da preplave Tajvan, to se u principu može postići u određenom vremenskom periodu, merenom u danima i nedeljama -rekao je David Očmanek, viši međunarodni istraživač u RAND-u.

Očmanek je učestvovao u ratnim simulacijama koje su pokazale da SAD gube.

- Ne radi se samo o tome da će napadati vazdušne baze u regionu. Oni će napadati nosače aviona na moru. Napašće naše senzore u svemiru. Oni će napadati naše komunikacione veze koje uglavnom prolaze kroz svemir. Oni će upadati u baze podataka u našim komandnim sistemima. Oni će pokušati da nas potisnu u svakoj mogućoj dimenziji - rekao je on.

Ipak, kako navodi "Atlantik", vredi napomenuti da su mnoge od ovih sposobnosti neproverene i da, za razliku od Sjedinjenih Država, Kina nema mnogo iskustva u upotrebi oružja u borbi.

Međutim, rast kineskih sposobnosti predstavlja veliku promenu u odnosu na period od pre dvadesetak godina, kada je predsednik Bil Klinton poslao nosače aviona u blizini Tajvanskog prolaza da bi odvratio kineske pretnje ostrvu. Kina je u to vreme ispaljivala rakete na Tajvan, ali je njen arsenal bio daleko manje sposoban i precizan nego što je to danas.

- Ako SAD budu slale nosač aviona u Tajvanski prolaz u slučaju da postoji stvarna mogućnost konflikta, reći ću vam nešto: ja ne bih želeo da se tada nađem na tom nosaču - rekao je Kris Brose, bivši šef osoblja Komiteta za oružane snage američkog Senata.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/sukob-bi-bio-stravican-ako-izbije-rat-izmedu-kine-i-amerike-ishod-bi-mogao-da-bude/rwnxege)

Тај рат се објективно већ сада води. За сада само у виртуленом простору, али и позиционирањем, демонстрацијом силе, слањем носача или запоседањем малих острава и гребена у Јужном Кинеском мору и тд. Иако Американци претерују јер су још увек доминантна војна сила, Кина их полако сустиже. Неће их у војном погледу сустићи за 5 година, али највероватније хоће за 20-так.

Да, највећа кинеска слабост је недостатак практичног ратног искуства њене војске и војних руководилаца. Не бих искључио потребу Кине да инсценира неки мањи сукоб где би практично проверила своју војску.

Kina optužila Trampa: Njegov zahtev STO dokaz arogancije i sebičnosti


Donald Tramp je zatražio od Svetske trgovinske organizacije da pojedinim zemljama ukine blaži tretman koji važi za ekonomije u razvoju.

Kineske vlasti su osudile ovu izjavu i optužile zvanični Vašington za aroganciju i sebičnost.

Portparolka kineskog ministarstva inostranih poslova Hua Čunjing izjavila je da Kina treba da zadrži taj status kako bi dostigla stvarnu jednakost u trgovini. Ona je istakla i da je zahtev Trampove administracije dodatno razotkrio svu aroganciju i sebičnost tog režima, prenosi agencija AP.

Tramp je prošle nedelje poručio da želi da STO spreči snažnije ekonomije da koriste status zemalja u razvoju, jer to, kako je istakao, čine kako bi stekle poseban tretman. Naime, zemljama u razvoju se, u skladu sa pravilima STO, stavlja na raspolaganje više vremena za otvaranje njihovih ekonomija, daje im se veća sloboda za subvencionisanje izvoza i imaju proceduralno preimućstvo u sporovima pred STO.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571583)

Huavej uvećao prihode za 23,2 odsto: Američke sankcije nisu postigle cilj


Prihodi kineskog telekomunikacionog giganta Huaveja uvećani su za 23,2 odsto u prvom polugodištu ove godine, što je veći rast nego pre godinu dana.

Prihodi su skočili uprkos intenzivnoj američkoj kampanji protiv te kompanije, koja se od sredine maja našla na "crnoj listi" SAD-a.

Kompanija Huavej, koja je tek ove godine počela da objavljuje kvartalne rezultate, saopštila je da su njeni prihodi u prvoj polovini godine porasli na 401,3 milijarde juana (58,28 milijardi dolara) sa 325,7 milijardi juana pre godinu dana.

Isporuka pametnih telefona dostigla je 118 miliona jedinica, što je za 24 odsto više u odnosu na prvo polugodište prošle godine.

U prvom polugodištu prošle godine, Huavej je uknjižio rast prihoda od 15 odsto.

"Prihodi su brzo porasli do maja. S obzirom na temelje koje smo postavili u prvoj polovini godine, nastavljamo sa rastom i nakon što smo dodati na 'entitetsklu crnu listu'. To, međutim, ne znači da se u budućnosti nećemo susresti sa poteškoćama”", rekao je predsednik Huaveja, Ljeng Hua.

Analitičari tvrde da su snažna prodaja pametnih telefona na domaćem tržištu i novi ugovori sa operaterima o razvoju 5G mreže, pomogli kompaniji da neutrališe efekte zabrane izvoza.

Huavejov lanac snabdevanja znatno je bio poremećen kada je zvanični Vašington sredinom maja stavio kompaniju na "crnu listu", navodeći kao razlog rizik po nacionalnu bezbednost, jer bi zvanični Peking, kako je saopšteno, mogao da koristi opremu Huaveja za špijuniranje, što je ta kompanija više puta negirala.

Kineskoj kompaniji je od tada data privremena tromesečna licenca, tačnije do 19. avgusta, kojom joj je odobreno da održava postojeće mreže i obezbedjuje ažuriranje softvera na postojećim Huavej uređajima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=30&nav_id=1571876)

"U svetlu trenutnih odnosa dve strane, zabranjujemo putovanje"


Kina od danas zabranjuje pojedincima da putuju na Tajvan, pozivajući se na trenutne odnose sa tim ostrvom, saopštilo je kinesko ministarstvo kulture i turizma.

To je još jedan potez Kine koji ima za cilj da poveća finansijski i diplomatski pritisak na ostrvo koje ima demokratsku vladu, kako bi ih naterali da prihvate stav Pekinga da je to kineska teritorija.

U saopštenju ministarstva navodi se da će putovanja biti zabranjena "u svetlu trenutnih odnosa dve strane". U saopštenju se ne navodi da li su Kinezima zabranjene posete u okviru grupa.

Kina je prekinula kontakt sa vladom Tajvana malo pre izbora 2016. godine.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_category=78&nav_id=1572234)

"Ne tražimo od bilo koje indo-pacifičke nacije da bira između zemalja"


Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da Vašington ne traži od azijskih zemalja da zauzmu stranu, s obzirom na rivalstvo SAD i Kine u tom regionu.

"Vidite, mi ni ne tražimo od bilo koje indo-pacifičke nacije da bira između zemalja", rekao je Pompeo na početku sastanka ASEAN, prenosi Rojters.

On je rekao da je američka spoljna politika prema zemljama ASEAN-a decenijama vođena željom za partnerstvom, poštovanjem suvereniteta te zemlje i zajedničkom posvećenošću vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i održivom ekonomskom rastu.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=01&nav_category=78&nav_id=1572679)

 А ко нема "жељу за партнерством", САД му успоставе економске санкције, праве друге препреке у политичком и економском смислу и та држава често "добровољно заузме страну"...

Dok Tramp tvituje, njegovi ljudi vode pregovore s Kinom


Amerika i Kina nastavile su trgovinske pregovore u senci tvitova američkog predsednika Donalda Trampa u kojima kaže da će biti još stroži u pregovorima.

Američki predstavnik za trgovinu Robert Lajtizer i ministar finansija Stiven Mnučin počceli su u Šangaju razgovore s kineskim potpredsednikom Liu Heom, nastavljajući napore da okončaju trgovinski rat između dve zemlje koji traje već godinu dana.

Tramp je upozorio Kinu da ne čeka kraj njegovog prvog mandata za finalizovanje bilo kakvog trgovinskog sporazuma, jer će, ako bude ponovo izabran na predsedničkim izborima u novembru 2020. godine, postati još stroži u trgovinskoj politici prema Pekingu.

"Problem sa onima koji čekaju jeste da će, ako i kada pobedim, dogovor koji će dobiti biti mnogo stroži od onoga o čemu sada pregovaramo ili dogovora uopšte neće ni biti", napisao je Tramp u postu na Tviteru.

Tramp se požalio i da kineski lideri "na kraju uvek menjaju dogovor u svoju korist".

"Kina je trebalo da počne da kupuje naše poljoprivredne proizvode - ali nema signala da to čine", napisao je Tramp u drugom tvitu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_id=1572181)

Kina se obavezala da kupuje više hrane iz Amerike

 
Kina, koja pregovara o trgovinskom sporazumu sa SAD, obavezala se da će kupiti više američkih poljoprivrednih proizvoda, saopštila je Bela kuća.

Zvanični Vašington to je objavio nakon dvodnevnih bilateralnih pregovora održanih u Šangaju.

"Kineska strana potvrdila je svoju opredeljenost da poveća kupovinu poljoprivrednih proizvoda iz SAD", navodi se u saopštenju i dodaje da su dvodnevni pregovoru bili "konstruktivni".

Pregovarači su razgovarali o osetljivim pitanjima kao što su prinudni transfer tehnologije, prava intelektualnog svojine i necarinske barijere, dodala je Bela kuća navodeći da bi nova runda pregovora trebalo da bude održana u septembru u Vašingtonu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=07&dd=31&nav_id=1572426)

Tramp uvodi novu taksu u vrednosti 300 milijardi dolara


Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD od 1. septembra uvesti novu taksu od 10 odsto na uvoz kineskih proizvoda vrednih oko 300 milijardi dolara.

trgovinskom ratu s Kinom, SAD su ranije uvele takse na uvoz kineske robe vredne 250 milijardi dolara, dok je zvanični Peking uzvratio uvođenjem taksi na američku robu vrednu 110 milijardi dolara.

Tramp je juče napisao na Tviteru da će biti nastavljeni pregovori Vašingtona i Pekinga o okončanju trgovinskog rata, čija je najnovija runda prekjuče održana u kineskom Šangaju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=02&nav_id=1573025)

Kina obećala "neophodne mere odmazde" ako Tramp uvede nove carinske namete


Kineske vlasti obećale su da će uvesti "neophodne mere odmazde" ukoliko američki predsednik Donald Tramp uvede, kako je rekao, nove carinske namete na sve uvezene kineske proizvode.

SAD su "ozbiljno prekršile" primirje koje su u junu zaključili Tramp i kineski predsednik Si Đinping u Osaki na marginama samita Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20), saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

Tramp je juče saopštio da će SAD od 1. septembra uvesti novu taksu od deset odsto na uvoz kineskih proizvoda vrednih oko 300 milijardi dolara.

"Ukoliko američke mere stupe na snagu, Kina će morati da preduzme neophodne protivmere kako bi odlučno odbranila svoje temeljne interese", navelo je kinesko ministarstvo.

U trgovinskom ratu s Kinom, SAD su ranije uvele takse na uvoz kineske robe vredne 250 milijardi dolara. Peking je uzvratio taksama na američke proizvode vredne 110 milijardi dolara, pre svega usmerenim na poljoprivredne proizvode, što je bio direktan udarac na Trampove pristalice među poljoprivrednicima.

SAD i Kina, dve najveće svetske ekonomije, zaglavljene su u trgovinskom ratu posle američkih optužbi da Peking koristi predatorsku taktiku, koja uključuje kradju trgovinskih tajni i primoravanje stranih kompanija da predaju tehnologiju.

izvor (http://rs.n1info.com/Svet/a504546/Kina-obecala-neophodne-mere-odmazde-ako-Tramp-uvede-nove-carinske-namete.html)

Kineski ambasador: Ako SAD žele borbu, borićemo se
Tanjug  02.08.2019.

Novi kineski ambasador pri UN Žang Džun rekao je da je Peking spreman da razgovara sa američkom administracijom o trgovinskom sporu, ali je ujedno poručio - "ako oni žele da se bore i mi ćemo se boriti" - ne samo za Kinu već za otvorenu svetsku ekonomiju.

On je maloj grupi novinara rekao da američke sankcije i povećanje tarifa štete Kini i svetu i da definitivno nisu "u dugoročnom interesu SAD" gde će američki potrošaci platiti veću cenu. Žang je rekao da sankcije protiv Severne Koreje treba da se ublaže u "odgovarajućem trenutku" kako bi se ohrabrio napredak u razgovorima između Vašingtona i Pjongjanga, prenosi AP. Takođe je istakao da Kina nikad neće dozvoliti mešanje spalja kada je reč o Sinđangu, Tibetu i Hongkongu.

Izvor: www.blic.rs

Savetnica koja je spor sa Kinom opisala kao "borbu sa različitom civilizacijom" dobila otkaz


Šefica Odeljenja Stejt departmenta za planiranje politike Kajron Skiner otpuštena je sa te funkcije, izjavili su danas izvori.

U Stejt departmentu nisu želeli da komentarišu medijske izveštaje.

Izvori navode da je Skinerovoj rečeno da je otpuštena i da odluka stupa na snagu odmah.

Skinerovu je prošle godine angažovao državni sekretar Majkl Pompeo kao višeg savetnika i direktora ogranka odgovornog za smernice u spoljnoj politici.

Ona je pokušala da predoči doktrinu Donalda Trampa da bi objasnila viziju predsednika SAD o mestu Amerike u svetu.

Skinerova je početkom maja izazvala burna reagovanja u kineskim medijima i našla se na udarima kritika azijsko-američkih grupacija nakon što je opisala spor sa Kinom kao "borbu sa različitom civilizacijom" i koristila radikalizovane termine za opis spora.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=02&nav_category=78&nav_id=1573339)

"Amerika želi da brzo rasporedi nove rakete u Aziji"


"Vašington želi da brzo rasporedi nove nove rakete u Aziji, ako je moguće narednih meseci, da bi se SAD suprotstavile jačanju Kine".

To je najavio novi šef Pentagona Mark Esper.

"Da, voleo bih to da uradim", rekao je američki ministar odbrane upitan o mogućnosti da Sjedinjene Države u Aziji razmeste novo konvencionalno naoružanje srednjeg dometa, sada pošto ih sporazum INF s Rusijom više ne obavezuje na ograničenja.

"Želeli bismo da to učinimo što pre", rekao je Esper u avionu na putu za Sidnej, prvu stanicu jednonedeljne turneje po Aziji.

"Radije bih da to bude za nekoliko meseci", rekao je Esper.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=03&nav_category=78&nav_id=1573443)

Ova vest je već negde bila postovana.  >:(

Ja sam komentarisao ovako:
Kako bi gospodin Esper reagovao, kada bi Rusija i Kina u najkraćem roku počele da raspoređuju rakete srednjeg dometa po Kubi, Venecueli i još kojekuda po Latinskoj Americi?

No nadam se da će se i to uskoro dogoditi, ako Kini još malo stanu na žulj!
Baš me interesuje šta će Esper tada pametnoga kazati. I  šta će tada svi kinezi u Americi kazati Esperu.

Moje lično mišljenje je da ovako agresivno provocirajući pristup problemu može imati rezultata prema nejakima, a kod moćnih kao što su Rusija i Kina mogu izazvati samo kontramere.

I još jedno pitanje: baš me interesuje koje azijske države će prihvatiti razmeštanje raketa na svojoj teritoriji, znajući da time postaju mete prvog udara, i da u tom slučaju (ne daj bože) Amerika neće ni prstom mrdnuti za njih, da ih odbrani.

Јужна Кореја и Јапан...САД већ тамо имају војне базе и домаћине неће ни питати.

Japan neće dozvoliti postavljanje raketa koji gledaju ka Kini i Rusiji, bez obzira na postojanje vojnih baza.

Južna Koreja je pokazala da više voli svoju severnu braću, nego amerikance, tako da će i tamo teško proći instaliranje novih raketnih sistema koji nišane prema severu.

Ovo je moje lično mišljenje.

Amerika: Kina da prestane da ugrožava slobodnu trgovinu


Sjedinjene Američke Države se protive ponašanju Kine koje destabilizuje Indo-pacifički region, izjavio je u Sidneju američki ministar odbrane Mark Esper.

Državni sekretar Majk Pompeo optužio je Kinu za, kako je rekao, decenije lošeg ponašanja koje je ugrozilo slobodnu trgovinu.

Esper i Pompeo su se u Sidneju sastali sa australijskim kolegama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573614)

Ojačale trgovinske tenzije između SAD i Kine: Cene deonica na berzama oštro pale


Cene deonica na svetskim berzama prošle nedelje su oštro pale, jer su ojačale trgovinske tenzije između SAD i Kine.

Naime, američka centralna banka nije ispunila očekivanja ulagača.

Na Vol Stritu je Dow Jones prošle sedmice skliznuo 2,6 odsto, na 26.485 bodova, dok je S&P 500 potonuo 3,1 procenta, na 2.932 boda, a Nasdaq indeks 3,9 odsto, na 8.004 boda.

Najveći nedeljni gubitak ovih indeksa još od decembra posledica je novog jačanja trgovinskih tenzija između SAD i Kine, nakon što je u četvrtak predsednik SAD Donald Tramp zapretio Kini dodatnim carinama.

"Trgovinski pregovori se nastavljaju, a tokom pregovora SAD će od 1. septembra početi da naplaćuje male dodatne carine od 10 odsto na preostalu robu i proizvode koji dolaze u našu zemlju iz Kine vredne 300 milijardi dolara. To ne uključuje 250 milijardi dolara (vrednu robu) koja se već carini sa 25 procenata", objavio je Tramp na Tviteru.

On je, takođe, kritikovao Kinu što nije ispunila obećanja da će kupovati više američkih poljoprivrednih proizvoda. Trampove poruke usledile su dan nakon što su američki i kineski predstavnici u Šangaju završili dvodnevne pregovore bez bitnih pomaka, iako su obe strane razgovore ocenile konstruktivnim. Zbog toga su na tržištu ponovo ojačala strahovanja od negativnog uticaja trgovinskog sukoba na rast globalne privrede.

SAD i Kina, naime, vode trgovinski rat od prošle godine, a te su napetosti negativno uticale na globalne nabavne lance i potresle finansijska tržišta.
Dosad su dve najveće privrede sveta međusobno uvele carine na robu ukupne vrednosti veće od 360 milijardi dolara, što šteti industrijskim kompanijama sa obe strane Pacifika.

"Najveći je problem što je to sistemsko pitanje i što će to biti trajno pitanje između SAD i Kine. A tržišta ne vole neizvesnost", kaže Joseph Quinlan, strateg u Merill and Bank of America Private Bank.

Ulagače je prošle nedelje razočarala i američka centralna banka. Doduše, čelnici Feda odlučili su na redovnoj sednici da smanje ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, u raspon od 2,00 do 2,25 odsto, što je prvo smanjenje cene novca nakon 10 godina. No, to se i očekivalo, a ulagače je razočarala poruka predsednika Feda Džeroma Pauela da ovaj rez nije početak dužeg ciklusa smanjenja kamata.

On je istakao da je Fed smanjio kamate zbog usporavanja rasta globalne privrede, trgovinskih tenzija i potrebe da se podstakne inflacija koja je vrlo niska. No, naveo je i da ovaj rez ne znači da sledi nastavak smanjenja kamata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573628)

Američke sankcije mu ne mogu ništa: Huavej i dalje drugi najveći proizvođač telefona


Kineska kompanija uspela je da poveća prodaju telefona bez obzira na to što je globalno tržište u opadanju, ali i uprkos višemesečnim američkim sankcijama.

Huavej je zadržao drugu poziciju, odmah nakon Samsung-a, dok se na trećem mestu i dalje nalazi Apple. Četvrto i peto mesto pripadaju Xiaomi-ju i Oppo-u.

Prema istraživanju koje je sprovela analitičarska kuća Strategy Analitics, globalna prodaja telefona je u periodu od aprila do juna opala za 2,6 odsto - 341 milion prodatih telefona.

U tom periodu Samsung je povećao udeo na tržištu na 22 procenta, pri čemu je najveći doprinos tom rastu ostvaren u srednjem segmentu. Huavej je uspeo da zadrži 17 odsto tržišta, a Apple 11 odsto, prenosi PC Press.

Interesantno je da je na godišnjem nivou, Huavej uspeo da podigne svoj udeo na tržištu za čak osam odsto, uprkos tome što je poslednjih meseci pod oštrim američkim sankcijama. Tome je doprineo ogroman rast prodaje u Kini, dok je u Evropi i ostatku sveta prodaja u blagom padu.

Objašnjenje za to je što u ovom kvartalu Huavej nije u potpunosti osetio efekte sankcija, pa se to nije previše odrazilo na njihovu prodaju, ali će verovatno u narednom periodu to da se promeni.

Iz iste kompanije stiže i procena da je Apple u ovom kvartalu iskusio pad prodaje iPhone-a od osam procenata.

Napomenuto je i da je ova kompanija nakon prilagođavanja cena uspela je da stabilizuje svoje pozicije u Kini, kao i na drugim tržištima (prvenstveno u Indiji) gde je previsoka cena predstavljala najveću prepreku za kupovinu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573660)

Azijski indeksi beleže najoštriji dnevni pad: Tržišta uzdrmale nove pretnje carinama Kini


Azijski indeksi imali su najoštriji dnevni pad za proteklih devet meseci zbog obnovljenih kinesko-američkih trgovinskih napetosti.

Juan je potonuo na najniži nivo tokom više od decenije. Investitori su sigurno utočište pronašle u jenu, obveznicama i zlatu.

MSCI Asia Pacific Index je potonuo 2,2 odsto na nivoe najniže još od januara. Kineski bluechip indeks CSI300 je pao 1 procenat, dok je korejski Kospi potonuo 2,1 odsto, na najniži nivo od decembra 2016. godine.

Tržišta su uzdrmale najnovije pretnje carinama na robni uvoz iz Kine, pa su ulagači potražili utočište za kapital u japanskom jenu, koji je u takvom okruženju ojačao na najviše nivoe u pet nedelja prema dolaru i najviši nivo tokom dve i po godine prema funti.

Američki predsednik izjavio je da će 1. septembra uvesti 10 odsto carine na robni uvoz iz Kine vredan 300 milijardi dolara, a nakon što su se američki pregovarači vratili sa trgovinskih pregovora iz Šangaja i izvestili da napredak nije postignut. Tramp je ustvrdio da Kina nije ispunila obećanja koja je dala u ranijim pregovorima

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574031)

Права оцене о утицају америчких санкција на пословање Хуавејиа се могу дати тек идуће године негде у ово доба, када се јасно детектују сви позитивни и негативни чиниоци проистекли из ових санкција.

Kina i druge zemlje ne odustaju od iranske nafte
NovostiOnline   05. avgust 2019.

Kina i mnoge druge zemlje dobijaju naftu s daleko većeg broja iranskih tankera nego što je ranije bilo poznato, uprkos američkoj pretnji sankcijama, piše „Njujork tajms“ pozivajući se na podatke servisa za nadgledanje brodova i satelitskih snimaka.

SAD su prošle godine jednostrano istupile iz nuklearnog sporazuma s Iranom i ponovo uvele sankcije Teheranu, uključujući i sekundarne sankcije protiv zemalja koje posluju s Iranom. Kina, Indija, Italija, Grčka, Japan, Južna Koreja, Tajvan i Turska su do 2. maja ove godine bili izuzeti sa sankcionog spiska, odnosno do tog datuma SAD su se obavezale da im neće uvoditi sankcije za kupovinu određenih količina iranske nafte. Bela kuća, međutim, nije produžila trajanje ove odluke.

Američki list je pratio kretanje više od 70 iranskih tankera od 2. maja, kada su američke sankcije u potpunosti stupile na snagu i kada je Stejt department saopštio da će, počev od tog datuma, svaka kupovina iranske nafte biti kažnjena. Ispostavilo se da je 12 tankera prevozilo i isporučivalo naftu zemljama Azije i Mediterana: šest je isporučivalo teret u kineske luke, a ostali su prevozili naftu preko Sueckog kanala, verovatno u Siriju ili Tursku, tvrdi „Njujork tajms“. Prema navodima lista, isporuka iranske nafte dokazuje da se administracija američkog predsednika Donalda Trampa suočila s teškoćama u pokušaju da izvoz nafte iz te zemlje svede na nulu.

„Ne treba pretiti ako je nemoguće ostvariti te pretnje“, naveo je bivši činovnik Bele kuće i Stejt departmenta Ričard Nefju u izjavi za list. „Njujork tajms“ dodaje da kupovina i prevoz iranske nafte i drugih pratećih proizvoda nisu nelegalni s tačke gledišta drugih zemalja, jer su Trampove sankcije jednostrane. Američki državni sekretar Majk Pompeo je 22. jula saopštio da je Vašington uveo sankcije jednoj kineskoj kompaniji zbog kupovine nafte. Iz Ministarstva inostranih poslova Kine je tim povodom saopšteno da je saradnja te zemlje s Iranom, uključujući poslovanje u oblasti energetike, potpuno zakonita.

Izvor: www.novosti.rs

Taktika ili nužda? Kina oborila vrednost juana u odnosu na dolar na najniži nivo od 2008.


Kina je dozvolila danas da kurs juana prema dolaru probije ključni nivo od sedam juana za dolar, prvi put u više od jedne decenije.

To bi, kako ocenjuje Rojters, mogao biti signal da je zvanični Peking spreman da toleriše dalje slabljenje nacionalne valute u uslovima eskalacije trgovinskog rata sa SAD.

Nagli pad juana od 1,4 odsto usledio je nakon što je Narodna banka Kine (PBOC) utvrdila zvanični današnji srednji kurs juana na 6,99225 juana za dolar, što je njegov najslabiji nivo od decembra 2018. godine.

"PBOC je u potpunosti dala 'zeleno svetlo' za deprecijaciju juana", kaže Ken Čeng, strateg "Mizuho" banke u Hong Kongu.

Kurs juana je na početku trgovanja u kontinentalnom delu Kine iznosio 6,9999 juana za dolar, da bi oko 03:51 časova po Griniču oslabio na 7,0266 juana za dolar, što je dnevni pad od 1,2 odsto.

Juan je nešto ranije izgubio čak 1,4 odsto vrednosti. Ovo je prvi put od 9. maja 2008. godine da se kineskom valutom trguje na nivou od preko sedam juana za dolar, navodi Rojters.

Radikalni zaokret kursa juana usledio je samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp zaprepastio finansijska tržišta obećanjem da će od 1. septembra uvesti 10-procentne carine na preostali kineski uvoz vredan 300 milijardi dolara, čime je naglo prekinuo kratko jednomesečno primirje u trgovinskom ratu dve zemlje.

Analitičari očekuju da će juan nastaviti da slabi, jer zvanični Peking, kako navode, ima sve manje razloga da očuva stabilnost juana u uslovima eskalacije trgovinskog rata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574072)

Tramp optužio Kinu da manipuliše kursom juana


Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp optužio je danas Kinu da manipuliše svojom valutom.

Tramp je tako reagovao nakon što je zvanični Peking dopustio da juan padne na najniži nivo prema dolaru za proteklih 11 godina.

"Kina je oborila vrednost svoje valute skoro na istorijski minimum. To se zove ’valutna manipulacija’. Slušate li, Federalne rezerve? Ovo je veliki prestup koji će s vremenom mnogo oslabiti Kinu", napisao je Tramp na Tviteru.

Nagli pad juana od 1,4 odsto usledio je nakon što je Narodna banka Kine (PBOC) utvrdila zvanični srednji kurs juana na 6,99225 juana za dolar, što je njegov najslabiji nivo od decembra 2018. godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574160)

Haos na Vol stritu: Akcije velikih kompanija dramatično pale


Akcije na Vol stritu su se danas sunovratile, nakon što je kineska valuta zabeležila drastičan pad.

Na pad akcija uticala je i bojazan od dalje eskalacije trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije.

Širi indeks S&P 500 pao je za 2,0 odsto, industrijski Dau Džons za 526 poena ili 2,0 odsto na 25.963 poena, a tehnološki Nasdak za 2,6 procenata, prenosi agencija AP.

I evropske i azijske berze su danas registrovale drastičan pad vrednosti.

Britanski indeks FTSE 100 je pao za 2,47 odsto, nemački DAKS za 1,80 procenata, francuski KAK 40 za 2,19 odsto, a španski IBEKS 35 za 1,35 procenata, javlja njujorška agencija "Blumberg".

Evro je ojačao za 0,7 odsto na 1,1181 dolara, japanski jen za 0,4 odsto na 106,17 jena za dolar, dok je "Blumbergov" dolarski indeks stagnirao.

U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 1,74 odsto, a hongkonški Hang Seng za 2,85 procenata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574281)

Kina je obustavila uvoz svih poljoprivrednih proizvoda iz SAD.



izvor (http://news.trust.org/item/20190805172900-mc8jo)

Kina preti Americi: Nećemo mirno stajati


Kina je danas saopštila da neće "mirno stajati sa strane" i da će preduzeti kontramere ukoliko SAD postave rakete srednjeg dometa u indo-pacifičkom regionu.

Kineski šef za kontrolu oružja Fu Cong upozorio je susedne zemlje da ne dozvole Americi da takvo oružje rasporedi na njihovoj teritoriji.

Administracija predsednika Donalda Trampa povukla je SAD iz Sporazuma o kontroli naoružanja iz vremena hladnog rata sa Rusijom.

Fu je rekao da Kina nema nameru da potpiše trostrani sporazum o kontroli naoružanja sa Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom, ali da će biti uključena u razgovore o razoružanju.

Kina je veoma zabrinuta jer SAD planiraju da razviju rakete srednjeg dometa i da ih rasporedi u azijsko-pacifički region, izjavio je Cong.

"Veoma smo zabrinuti zbog planova SAD da se razviju i testiraju rakete srednjeg dometa. Zabrinuti smo i zbog stavova zvaničnika američke administracije o tome da se u bliskoj budućnosti te rakete rasporede u azijsko-pacifički region", rekao je on, prenosi Tas.

On je dodao da Kina žali i zbog toga što su SAD odlučile da se povuku iz nuklearnog sporazuma sa Rusijom (INF), dodajući da Kina smatra da je to još jedan jednostran potez i odustajanje od međunarodnih obaveza.

Američki sekretar odbrane Mark Esper rekao je tokom sastanaka koji su se za vikend održavali u Aziji da Amerikanci žele da u narednim mesecima rasporede rakete srednjeg ranga u indo-pacifičkom regionu.

Australijska ministarka odbrane Melisa Prajs rekla je da ta zemlja neće biti baza za projektile.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=06&nav_category=78&nav_id=1574340)

Kina uzvraća udarac: Stop za uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda


Kina je zaustavila uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i neće isključiti carinе na uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda nabavljenih nakon 3. avgusta.

To je saopštilo Ministarstvo trgovine Kine.

Ovo je nova faza u kinesko-američkom trgovinskom ratu koji uznemirava globalna tržišta i investitore.

"Povezane kineske firme suspendovale su nabavku američkih poljoprivrednih proizvoda", piše u saopštenju kineskog ministarstva trgovine.

Oni nisu objavili vrednost uvoza američkih poljoprivrednih proizvoda koji mogu biti podvrgnuti novim carinama.

Američki predsednik Donald Tramp pojačao je napetosti između dve zemlje prošle sedmice kada je nametnuo carine od 10 posto na 300 milijardi dolara kineskog uvoza od 1. septembra.

Tu odluku kinesko ministarstvo nazvano je "ozbiljnim kršenjem" postignutog konsenzusa između Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga u junu u Osaki.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=06&nav_id=1574334)

Kina: Ne koristimo juan u sukobu sa Vašingtonom


Kina snažno odbacuje odluku SAD-a da zvanični Peking označi kao valutnog manipulatora, saopštila je Narodna banka Kine (PBOC).

Peking nije koristio niti će koristiti juan kao sredstvo u borbi protiv trgovinskih prepreka u sukobu sa zvaničnim Vašingtonom, navodi se u saopštenju:

"Označavanje Kine kao valutnog manipulatora ozbiljno narušava međunarodna pravila", navodi se u saopštenju PBOC-a.

Američko ministarstvo finansija označilo je Kinu kao valutnog manipulatora, prvi put od 1994. godine, čime je jednogodišnji trgovinski konflikt između dve zemlje prenet na neistraženi teren, što je izazvalo rasprodaju na globalnim finansijskim tržištima.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=06&nav_id=1574400)

Američki nosač aviona u Južnom kineskom moru


Američki nosač aviona prošao je danas preko spornog Južnog kineskog mora, pokazujući još jednom vojnu snagu u trenutku novih napetosti između Kine i tri preostale države koje polažu pravo na tu vodenu teritoriju, prenosi AP.

Američka mornarica provozala je malu grupu filipinskih generala, zvaničnika i novinara na brodu USS Ronald Regan na kojem se nalazi oko 70 supersoničnih borbenih aviona F18, bespilotnih letelica i helikoptera.

Kontraadmiral Karl Tomas rekao je tokom puta ka Manili da američko vojno prisustvo doprinosi bezbednost i stabilnosti što pomaže diplomatskim pregovorima.

To je bio njegov odgovor na pitanje koju poruku šalje ratni brod u trenutku pojačanog sporenja između Kine i ostalih zemalja koje se spore oko Južnog kineskog mora, uključujući Vijetnam.

U poslednje vreme jačaju tenzije između SAD i Kine zbog trgovinskog sukoba, ali i namere Amerike da rasporedi rakete u Aziji.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/demonstracija-snage-americki-nosac-aviona-u-juznom-kineskom-moru-u-jeku-tenzija-sa/hkg4sly)

"NATO mora da razume kineski uspon"


"NATO mora da razume posledice kineskog uspona, dok Peking proširuje svoju moć širom sveta, uključujući oblasti koje mogu da izazovu članice NATO."

To je izjavio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

"Ovde se ne radi o pomeranju NATO na Pacifik, već o odgovoru na činjenicu da nam se Kina približava. Investira se u kritičnu infrastrukturu u Evropi, povećava se prisustvo na Arktiku, u Africi, kao i u sajber prostoru", rekao je Stoltenberg za Rojters.

Prema njegovim rečima, sve to je važno za NATO da bi se Alijansa pozabavila usponom Kine. Stoltenberg kaže da se to radi u saradnji sa partnerima u tom regionu - Australijom, Novim Zelandom, ali i Japanom i Južnom Korejom.

Stoltenberg je kazao i da je razgovarao sa američkim ministrom odbrane Markom Esperom, koji je rekao da Kina destabilizuje Indo-pacifički region, kao i da će trebati vremena da se napravi oružje srednjeg dometa, kao i da će za njegovo raspoređivanje u tom delu sveta trebati vremena.

Stoltenberg je tokom boravka u Australiji razgovarao sa zvaničnicima i o Kini koja je najveći trgovački partner Australiji, iako su diplomatski odnosi znatno zahladneli zbog navodnog uticaja Kine i zabrinutosti te zemlje zbog kineske 5G tehnologije.

"NATO smatra da će 5G tehnologija blokirati društvo i organizacija sada radi na formulaciji načina da se obezbedi sopstvena tehnologija. Tehnologija 5G je izuzetno važna i pogađa sve delove života, industrije, komunikacije, energetike", rekao je Stoltenberg.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_category=78&nav_id=1574882)

"SAD su u snažnoj poziciji": Poljoprivrednicima 16 milijardi $ pomoći


Američki predsednik Donald Tramp odbacio je zabrinutost zbog dugotrajnog trgovinskog rata s Kinom.

Tramp je naveo da su Sjedinjene Države "u vrlo snažnoj poziciji", dan nakon što je njegova administracija podigla tenzije etiketirajući zvanični Peking kao "valutnog manipulatora".

Tramp, koji je prošle nedelje najavio da će od 1. septembra uvesti tarife na preostali uvoz kineske robe u vrednosti 300 milijardi dolara, pokušao je takođe da umiri američke poljoprivrednike, nakon što je Kina prekinula uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i povećala niz dodatnih carina na poljoprivrednu robu iz SAD.

"Ogromne sume novca iz Kine i drugih delova sveta slivaju se u Sjedinjene Države po osnovu bezbednosti, investicija i kamatnih stopa! U vrlo snažnoj smo poziciji. Kompanije takođe dolaze u SAD u velikom broju. Divno je to gledati!", napisao je Tramp na Tviteru.

Takođe je poručio da će nastaviti da podržava američke poljoprivrednike, kojima je njegova administracija već ponudila paket pomoći u iznosu od 16 milijardi dolara kao nadoknadu za gubitke zbog aktuelnog trgovinskog rata.

"Naši izuzetni američki farmeri znaju da Kina neće moći da im naudi jer je njihov predsednik stao uz njih i učinio ono što nijedan drugi predsednik ne bi uradio. Učiniću to ponovo sledeće godine ako bude potrebno!", napisao je Tramp u drugom tvitu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=06&nav_id=1574547)

Finansijska tržišta uznemirena: Kineski juan pao


Kineski juan ponovo je oslabio svega dan pošto su se nervozna globalna tržišta smirila u nada finansijskih trgovaca da se pad zaustavio.

Juan je pao na 7,0488 za jedan američki dolar, što je oko 0,4 odsto manje nego u utorak.

Finansijska tržišta su se uznemirila i indeksi opali pošto je Peking u ponedeljak dopustio da juan padne na 11-godišnji minimum u odnosu na dolar, probijajući politički osetljivi nivo od sedam juana za jedan dolar.

Vašington je na to odgovorio službeno izjavljujući da Kina nepropisno manipuliše svojim kursom, što otvara put mogućim sankcijama.

Napetost zbog valute novi je element ionako rastuće američko-kineske borbe zbog trgovinskog suficita Pekinga i tehnološke politike Kine za koju kompanije i investitori brinu da će ugasiti globalni rast.

Iako su oscilacije kursa juana male u poređenju s fluktuacijom evra i drugih glavnih valuta, Vašington se žali da je juan isuviše slab, zbog čega su kineske izvozne cene nepravedno niske i naduvavaju trgovinski suficit Kine.

Zbog toga je svaki pad kursa politički problematičan.

Narodna banka Kine svako jutro utvrdjuje kurs juana i omogućava mu da tokom dana poraste ili padne do dva odsto.

Kako bi upravljala kursom, ona može intervenisati i kupovati ili prodavati valutu, a i narediti kineskim komercijalnim bankama da to čine. Peking je uveravao strane kompanije da juan neće nastaviti da pada, ali to se danas nije desilo.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_id=1574757)

Trgovinski rat Kine i SAD se nastavlja: Cena nafte prešla 60 dolara


Cene nafte prekoračile su nivo od 60 američkih dolara na međunarodnim tržištima, jer su trgovci nakon pojeftinjenja iskoristili priliku za povoljnu kupovinu.

Na londonskom tržištu cena barela porasla je 54 centa i iznosi je 60,35 dolara. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po 35 centi višoj ceni, tačnije 55,04 dolara.

Tržišta je uzdrmala zabrinutost za rast svetske ekonomije nakon što su Sjedinjene Američke Države zapretile dodatnim povećanjem carina na uvoz iz Kine. Slabiji ekonomski rast značio bi i slabiju potražnju za naftom u dve vodeće svetske privrede, prenosi agencija Mina.

Napetosti su se dodatno zaoštrile početkom nedelje nakon što su SAD službeno optužile Kinu za manipulisanje kursom juana zbog jačanja konkurentnosti domaće ekonomije.

"Blagi rast cena skoro da i nije vredan pomena, tržište nafte i dalje blokiraju zabrinutost za potražnju i dodatnu eskalaciju trgovinskih sukoba", ocenio je Karsten Friš iz Komercbanke.

Pažnja se sada poklanja nedeljnim izvještajima o zalihama u SAD, a očekuje se da će izveštaj Američkog instituta za naftu pokazati pad zaliha u prošloj nedelji.

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) objavila da je cena barela referentne korpe nafte njenih članica u ponedeljak iznosila 60,54 dolara, što znači da je bila 1,13 dolara niža nego dan ranije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_id=1574789)

Banka Amerike upozorava da Kina može da preokrene tržište nafte


Banka Amerike upozorila je da bi, ukoliko Kina počne da kupuje iransku sirovu naftu, moglo da dođe do preokreta na tržištu "crnog zlata".

U poslednjem činu trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, Vašington je najavio nove tarife na još oko 300 milijardi dolara na kinesku robu, dok je Peking zatražio od državnih kompanija da zaustave uvoz američkih poljoprivrednih proizvoda i devalvirao juan.

Kako piše Sputnjik, trgovinski rat na relaciji Tramp-Kina već je uticao na globalna tržišta i berze, ali bi mogao i da obori cenu nafte ispod 30 dolara za barel ukoliko Kina odluči da kupi iransku naftu, navodi se u izveštaju banke.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_id=1574840)

Не разумем ову вест. А какву је до сада нафту куповала Кина од Ирана? Пржену на уљу :angel:? Па Иран је и до сада би снабдевач Кине нафтом. Сад тек има разлога да је набавља, пре свега због економског рата са САД.

Spuštena rampa za Huavej: Državnim agencijama SAD zabranjeno poslovanje s kineskim firmama


Administarcija predsednika Donalda Trampa objaviće danas zabranu državnim agencijama da posluju sa kineskim tehnološkim gigantom Huavejem.

Tu vest objavio je CNBC citirajući reči jednog visokog zvaničnika.

"Administracija je snažno posvećena odbrani interesa naše zemlje od stranih suparnika i u potpunosti će se pridržavati odluka Kongresa o uvođenju prohibicije za kinesku opremu za video-nadzor i telekominikacije, uključujući i
Ta odluka, koju je doneo Kongres kao deo prošlogodišnjeg zakona o odbrani zemlje, stupiće na snagu 13. avgusta.

Međutim, američki zvaničnik je istakao da će onima koji imaju ugovorene poslove biti dozvoljeno da zatraže izuzeće od pojedinačnih federalnih agencija ako mogu da dokažu da se time neće pojaviti nikakve bezbednosne pretnje usled kooperacija sa kineskim kompanijama.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=07&nav_id=1574960)

Trgovinski rat uzima danak: Uvoz robe iz SAD u Kinu opao za 19 odsto


Uvoz robe iz SAD u Kinu opao je u julu za 19 odsto u odnosu na jul godinu ranije, pošto se trgovinski rat s Vašingtonom pojačao.

Carinski podaci o tome objavljeni su danas.

Ipak julski pad je skoro upola manji od junskog kada je smanjenje uvoza američke robe u Kinu bilo čak 31,4 odsto.

Izvoz robe iz Kine u SAD je jula opao za 6,5 odsto.

Peking se kaznenim dažbinama i obustavom kupovine američke soje i druge robe sveti za povećanju carinskih tarifa na kinesku robu u Sjedinjenim Državama s kojima je u sporu oko trgovine i tehnologije.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošle nedelje zapretio da će kaznene carine proširiti na još robe koja se uvozi iz Kine, vrednosti 300 milijardi dolara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=08&nav_id=1575129)

Ohrabrenje iz Kine prekinulo negativnu seriju azijskih indeksa


Azijski indeksi prekinuli su osmodnevnu negativnu seriju nakon što je Peking objavio ohrabrujuće trgovinske podatke.

Osim toga, ograničen je pad juana što je dalo malo predaha investitorima.

MSCI Asia Pacific Index skočio je 0,6 odsto, ali još uvek je 7 procenata u minusu u poslednje dve nedelje.

Investitore je ohrabrio rast kineskog izvoza od 3,3 odsto u julu. To je znatno bolji podatak od onog kojeg su očekivali analitičari koji su predviđali pad od 2 procenta.

Uvoz je takođe pao manje od očekivanja, što znači da je kineska ekonomija na neki način uhvatila pozitivan momentum u jeku trgovinskog rata sa SAD.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=08&nav_id=1575137)

После овога Кина ће справом забранити коришћење Гугла, Виндовса, Фејсбука, Твитера и свих оних софтвера над којима примарну контролу, односно могућност увида и садржаје, имају САД. Следиће је Русија (која се за то и припрема), можда Индија и тд и сл.. па ће се заиста десити нова подела света...

Све што си побројао (осим Виндовса) је блокирано (https://en.wikipedia.org/wiki/Websites_blocked_in_mainland_China) у Кини. Целокупан интернет саобраћај између Кине и остатка света се контролише уз помоћ Великог кинеског заштитног зида (Great Firewall of China).

Мајкрософт је развио посебну верзију Виндовса 10 за Кину, Windows 10 China Government Edition (https://blogs.windows.com/windowsexperience/2017/05/23/announcing-windows-10-china-government-edition-new-surface-pro/#rrTWS7KaM5x7GBZs.97).

Tramp se predomislio: Nema ništa od skidanja sankcija kineskom gigantu


Američke tehnološke kompanije koje su se nadale da će uskoro nastaviti prodaju Huavej-u možda će morati da čekaju.

Bela kuća planira da odloži odluku o davanju dozvola koje bi američkim kompanijama omogućile prodaju kineskoj kompaniji Huavej, piše Bloomberg.

To dolazi nakon prestanka primirja između SAD i Kine - Kina je u ponedeljak prekinula kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda, a strahovi su eskalirali od mogućeg valutnog rata između dve zemlje.

Ovo je još jedan udarac tehnološkim kompanijama pogođenim novim povećanjem tarifa na kinesku robu, koje je prošle sedmice najavio predsednik Donald Tramp.

Ministarstvo trgovine je saopštilo da ne može da potvrdi vesti o licenciranju i odbilo je da ovo komentariše, prenosi CNN biznis.

Ministar trgovine Vilbur Ros ranije je rekao da bi odluke o više od 50 zahteva za licencu koje je ovo odeljenje primilo mogle početi ove sedmice.

Kineski tehnološki gigant postao je pregovarački čip u američko-kineskom trgovinskom ratu.

U maju je Trampova administracija Huavej stavila na svoju crnu listu, ograničavajući američke kompanije da mu prodaju bez posebne dozvole.

Ta akcija naštetila je Huavej-u koji se u velikoj meri oslanja na proizvode američkih dobavljača kao što su Intel i Google, posebno zbog svog dominantnog poslovanja sa pametnim telefonima.

To takođe škodi prodaji i nekih američkih tehnoloških kompanija kojima je Huavej glavni kupac.

Američke tehnološke kompanije pozvale su Belu kuću da im dozvoli nastavak prodaje, a neki su pronašli načine da ponovo sarađuju s Huaveijem bez kršenja ograničenja crne liste.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=09&nav_id=1575566)

Ima i optužbi da Google sarađuje sa kineskom vojskom, dok je prekinuo saradnju sa američkom vojskom ...


https://youtu.be/rrfJUS7iOYE


https://www.foxbusiness.com/technology/google-working-with-china-but-not-us-military-is-peculiar

https://www.washingtonpost.com/technology/2019/07/16/trump-threatens-take-look-google-china-ties/?noredirect=on

https://www.smh.com.au/business/companies/google-denies-ties-to-chinese-military-after-tech-billionaire-s-claim-20190717-p527wg.html

Хуавеји је објавио свој оперативни систем као замену за Андроид.

Поента мог написа је да ће се не само Хуавеј неге сво у кини потрудити да се ослободе већине америчких па и осталих западних програма (софтвера) преко којих би их неко уцењивао или шпијунирао. На крају ћемо ипак доћи до оне поделе: "наши" и ваши".

Андроид који се користи у Кини је поприлично огољен, телефони који се продају у Кини долазе без Гугл апликација и продавнице. Произвођачи инсталирају своје апликације, а постоји и више продавница на којима се нуде различити програми. Андроид је поприлично сведен на оно што се може користити и без дозволе Гугл, јер је покривено лиценцама за отворени и слободни код. У том смислу, на домаћем тржишту, Хуавеји уопште није погођен.

Оно где је погођен је тржиште ван Кине, јер људи желе телефоне са којима имају приступ Гугл продавници, апликацијама и сервисима. Нови оперативни систем који су развили (Хармони) би требао да подржава апликације које су развијене за Андроид, Линукс и HTML5. Основни проблем је како привући девелопере да објаве апликације за нову платформу.


Та подела већ постоји и само ће се продубити. The Great Firewall of China је веома ефикасан, једини начин да се заобиће је за сада VPN. Мислим да би Кина у овом тренутку могла да прекине интернет конекцију са остатком планете и настави да функционише. Једини проблем би било додељивање IP адреса (IANA, APNIC) али сам сигуран да имају разрађену алтернативу, за унутрању употребу. Теоретски би могли да направе и алтернативну глобалну мрежу која би преко сателитских станица била повезана на неку кинеску верзију IANA. Нпр. Иран прекине везе са интернетом, а локалну мрежу усмери на сателитску станицу која се конектује на кинески интернет. То и није тако компликовано како се мисли. Прави изазов би био како да направе глобалну мрежу која би била независна од постојеће мреже, а да при томе не морају да је физички одвоје.

Следеће поље на коме може дођи до поделе је финансијски систем. Кинези већ имају Cross-Border Interbank Payment System (CIPS), Руси развијају СПФС и питање је времена када ће доћи до интеграције тих система и њиховог проширења на неке друге земље.

Hongkong zavađa Kinu i SAD


Zbog "nasilnih demonstracija" oštre reči iz Pekinga upućene ka Vašingtonu. Pelosi: Snovi o slobodi, pravdi i demokratiji ne mogu biti ugušeni!

Peking upozorava Vašington da "prestane da šalje pogrešne signale nasilnim demonstrantima u Hongkongu". SAD su podigle stepen upozorenja svojim građanima koji nameravaju da putuju u Kinu, ističući da su planirani i najavljeni novi protesti.

Kancelarija kineskog Ministarstva spoljnih poslova u Hongkongu, u četvrtak je optužila američke političare za pružanje podrške "radikalnim demonstrantima" i mešanje u unutrašnje poslove azijskog političkog i finansijskog vrha.

Nemački Dojče vele ističe da Peking nastavlja svoje pokušaje da umanji snagu protesta građana Hongkonga, time što povezuje ove demonstracije sa tobož stranim uticajem, bez koga, navodno, demonstracija ne bi ni bilo. Činjenica je, navodi ovaj medij, da su demonstracije ogledalo najdublje političke krize u Hongkongu otkako je ovaj grad-država vraćen u krilo Kine, 1997. godine.

Protesti, istovremeno, predstavljaju iskušenje za kineskog lidera Si Đinpinga, naročito što "padaju" u veoma delikatnom trenutku, dok su SAD i Kina angažovane u trgovačkom ratu koji iz dana u dan eskalira, baš kao i natezanja oko geopolitičkih prednosti u azijsko-pacifičkom prostoru.

Nensi Pelosi, portparol Predstavničkog doma u američkom parlamentu, a i još nekolicina političara, pružila je, na društvenim mrežama, podršku "narodu Hongkonga, koji svetu šalje poruku da snovi o slobodi, pravdi i demokratiji, ne mogu i neće nikad biti ugušeni u nepravdi i zastrašivanju".

Ističe se, između ostalog, da je borba građana Hongkonga "u snažnoj suprotnosti sa kukavičkom kineskom vladom koja odbija da prizna zakon i ostvari u praksi sintagmu "jedna država, dva sistema", što je bio okvir koji je garantovao suživot bez trzavica kad je Hongong vraćan Kini, pre više od dve decenije".

- SAD mogu samo da podrže demokratizaciju prilika, odnosno, pravednu borbu građana Hongkonga - ističe Pelosi. - Zalažemo se za sprovođenje stvarne autonomije za ovaj grad-državu.

Eksperti podsećaju da bi ovakav status mogao da ima uticaja i na trgovinu Hongkonga sa stranim partnerima.

Prošle nedelje je, međutim, predsednik Donald Tramp opisao proteste u Hongongu kao "nelegalnu bunu" koristeći zapravo istu terminologiju kao i zvanični Peking.

- Hongkong je deo Kine i ti ljudi tamo moraju to da shvate i prihvate i sami - poručio je Tramp, zapretivši da bi njegova administracija mogla da pređe na "pristup bez rukavica".


Obećanja

U trenutku kad je Hongkong bio vraćen Kini obećanje "jedna zemlja, dva sistema" trebalo je da omogući ovom gradu-državi političku, građansku i ekonomsku slobodu, koje nisu dozvoljene pod Komunističkom partijom Kine na teritoriji ove, najmnogoljudnije države na svetu.

izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:811085-Hongkong-zavadja-Kinu-i-SAD)

Dodelivanje IP adresa aktualno je kod IpV4 (npr 192.168.0.1, totalno 3,706,452,992 javnih IP adresa), dok je IpV6 (npr 2001:db8:85a3:0:0:8a2e:370:7334, odokativno  3.4×10 ³⁸ brojeva) na raspolaganju toliko brojeva, da se verovatno nikad neče zapuniti. A sve nove naprave več podržavaju IpV6 več neko vreme. ;)


Preko satelita nije ni približno dovolno moguče brzine da se povžu dve "malo veče" mreže. Ali ako ima želje, može se iran povezati sa kinom preko podmorskim optičnim kablom. Nije to neka znanost. Facebook povlači svoje optičke kable ispod oceana.. ;)


Staviš u različite vlan-ove. Obe mreže na istom portu ali totalno odvojene i ne vide se. komad kolača (piece of cake) kako to kažu ameri..

Додела IP адреса (и v4 и v6), односно сегмената, је под контролом Америке, односно IANA. Теоретски би било могуће искључити са интернета сегменте мреже који се користе у Кини, или их преусмерити.  Ако Кина нпр. користи 202.0.0.0 искључиш тај сегмент мреже, или га пресусмериш на нешто друго. Теоретски, зато што није испробано у пракси, али то не значи да се негде у неким лабораторијским условима не увежбавају сличне ствари.

Ако дође до цепања мреже, оптички каблови ће бити веома рањиви. Могу мишеви да их изгризу.  ;D

Када је Хонг Конг враћен Кини Кина је одредила, ако сам добро упамтио, период од 50 година за пуно укључивање ове територије у састав Кине. Уопште не сумњам да ће то и учинити. Могу се ови у Хонг Конгу копрцати колико желе, али ће на крају бити део Кине, уз неку аутономију какву имају и остале кинеске провинције. Кина има се могућности да ову територију приведе реду, од политичких, економских, полицијских и војних.

Имам утисак да би вође демонстраната најрадије да се одвоје од Кине и буду потпуно самостална територија. Ако на теко нешто "пуцају" то се неће десити а последице ће трпети сви у Хонг Конгу, пре свега локална економија, ако већ и не трпи.

Bolton će tražiti oštriji britanski stav prema Kini


Očekuje se da će Džon Bolton tražiti od Velike Britanije, oštriji stav prema kineskoj telekomunikacionoj firmi Huavej.

Dok se Velika Britanija priprema za napuštanje Evropske unije 31. oktobra, što je najveća geopolitička promena za tu zemlju od Drugog svetskog rata, mnoge diplomate očekuju da će se London sve više oslanjati na SAD.

Boltonovi dvodnevni razgovori, u ponedjeak i utorak, u fokusu će imati Bregzit te će odražavati Trampov pokušaj učvršćivanja veza s novom britanskom vladom premijera Borisa Džonsona, nakon što su se odnosi pogoršali za vreme premijerke Tereze Mej.

Očekuje se da će Bolton zatražiti od Velike Britanije da još više uskladi svoju politiku prema Kini s politikom Vašingtona.

Tramp je tražio od Velike Britanije da zabrani kineskoj firmi Huavej izgradnju infrastrukture za 5G mrežu zbog sigurnosnih razloga.

Bolton planira argumentovati da je Huavej produžena ruka kineske vlade.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=11&nav_category=78&nav_id=1576453)

Демонстранти су данас блокирали, односно "запосели" међународни аеродром У Хонг Конгу паралишући његов рад. Како се може прочитати  демонстранти су ипак почели да се разилазе када су сазнали да су се јаке снаге полиције упутиле ка аеродрому.

Tramp odlaže nove takse na kineske proizvode do sredine decembra


Sjedinjene Američke Države odložile su uvođenje taksi na proizvode kineske elektronske industrije do sredine decembra, javlja Volstrit džornal. Dodatna taksa od deset odsto na 300 milijardi dolara vrednu robu iz Kine je bila najavljena za 1. septembar.

Amerika je odlučila da, ipak, odgodi uvođenje dodatnih taksi na proizvode kineske elektronske industrije, uključujući laptope i mobilne telefone.

Takse čije je uvođenje bilo najavljeno za 1. septembar neće biti naplaćivane do 15. decembra.

Odlaganje uvođenja novih taksi usledilo je pošto je Kina ocenila da je potez administracije Donalda Trampa "glup" i predstavlja poruku da se Sjedinjenim Američkim Državama ne može verovati.

Kineske kompanije su, istovremeno, obustavile kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda i najavile nove kontramere. Vladino glasilo Pipls dejli Čajna navelo je da je suspenzija nabavke iz SAD "racionalan odgovor na iracionalnu odluku SAD".

izvor (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3623838/tramp-odlaze-nove-takse-na-kineske-proizvode-do-sredine-decembra.html)

Ako se Boltn bude ovoliko trudio, on će na kraju zaratiti USA i GB sa ostatkom sveta, sa svima onima koji ne misle kao oni.

Singapur klizi u recesiju zbog trgovinskog rata Kine i SAD


Singapur bi mogao da upadne u recesiju, budući da je izvestio o velikom padu ekonomske aktivnosti u drugom ovogodišnjem kvartalu.

Bogata Republika Singapur, ostrvska grad-država, pogođena je američko-kineskim trgovinskim ratom i kreće se ka svom najslabijem godišnjem rastu od 2009. godine, kada je njena ekonomija pala za 0,6 odsto tokom globalne finansijske krize, navodi "CNN Biznis".

Singapur je danas smanjio prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2019. godinu na između nula i jedan odsto, dok je ranije predviđao ekonomsku ekspanziju po stopi između 1,5 i 2,5 procenata.

Obaranje projekcije usledilo je nakon veoma slabih podataka za period april-jun, kada je BDP pao za 3,3 odsto u odnosu na prvo ovogodišnje tromesečje. Perspektive su delom pogoršane i zbog eskalacije tRgovinskih tenzija između SAD i Kine, saopštilo je danas singapursko Ministarstvo trgovine i industrije.

Singapur se uveliko oslanja na izvoz, a Kina je njegov najveći trgovinski partner.

Ministarstvo trgovine i industrije očekuje da će Singapur "verovatno nastaviti da se suočava sa velikim problemima u preostalom toku ove godine".

"Budući da trgovinske tenzije izmedju SAD i Kine verovatno neće splasnuti u skorije vreme, očekujemo da će izvoz i usluge vezane za trgovinu gurnuti ekonomiju u tehničku recesiju u trećem kvartalu", izjavio je za CNN Sijan Fener, iz kompanije "Oksford ekonomiks".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=13&nav_id=1577208)

Berze reagovale na odlaganje tarifa SAD na kinesku robu


Akcije na Volstritu su danas munjevito porasle, nakon što je američka vlada odložila uvođenje novih tarifa na određene artikle iz Kine.

Osim toga, SAD su u potpunosti izuzele neke druge proizvode od tarifa, čija je primena prvobitno trebalo da počne 1. septembra.

Širi indeks S&P 500 je porastao 1,8 odsto, industrijski Dau Džons za 493 poena ili 1,9 odsto na 26.391 poen, a tehnološki Nasdak 2,3 odsto, prenosi agencija AP.

Akcije Epla su skočile 5,1 odsto, a Amazona za 2,0 procenta.

Evropska tržišta kapitala su takođe naglo ojačala, jer su investitori ponovo počeli da ulažu novac u akcije. Indeks Euro Stoxx je ojačao za 1,04 odsto, londonski FTSE 100 za 0,43 odsto, nemački DAKS za 0,76 odsto, francuski KAK 40 za 1,11 procenata, a španski IBEKS 35 za 0,44 odsto, prenosi njujorška agencija "Blumberg".

Evro je oslabio za 0,2 odsto na 1,1194 dolara, japanski jen za 1,0 odsto na 106,35 jena, dok je "Blumbergov" dolarski indeks ojačao za 0,2 odsto. U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 1,11 procenata, a honkoški Hang Seng za 2,10 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=13&nav_id=1577260)

Kineskih investicija u Evropi 80% manje


Kineske investicije u Evropi smanjile su se za 80 odsto u prvoj polovini godine u poređenju sa istim periodom 2018. godine.

To je saopštio konsultantski gigant Ernest end Jang (EY) u studiji.

Kina je uložila 2,4 milijarde američkih dolara u evropske kompanije u prvih šest meseci 2019. godine, uključujući i 81 akviziciju i kupovinu deonica, saopštio je EY i istakao da se većina toga odnosilo na poslove malih razmera.

Studija pokazuje da Kina nije ostvarila akvizicije u Nemačkoj, gde je investirala samo 505 miliona dolara u nemačke kompanije.

U 2018. godini najjača ekonomija u Aziji investirala je 10 milijardi američkih dolara u Nemačkoj, prenose agencije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577129)

Podižemo cene proizvoda ako skoče američke tarife


Kineska Lenovo grupa, najveći svetski proizvođač računara, upozorila je danas da će morati da podigne cene proizvoda ukoliko SAD povećaju tarife.

Nakon ovog upozorenja pala je vrednost akcija kompanije za 6,5 odsto na dvomesečni minimum, prenosi agencija Rojters.

"Maloprodajne cene proizvoda poput računara i pametnih telefona će porasti ako se američke tarife povećaju", izjavio je predsednik Lenova Jang Juenćing.

On je naveo i da bi prebacivanje proizvodnje iz Kine radi izbegavanja američkih tarifa dovelo do skoka cena proizvoda.

Globalno tržište računara poraslo je za 1,5 odsto u kvartalu zaključno sa junom, nakon što je u dva uzastopna tromesečja registrovalo pad.

Kompanija Lenovo je u drugom kvartalu isplivala kao lider na globalnom tržištu računara, zauzevši rekordnih 25,1 odsto tržišnog udela.

Upozorenje Lenova dolazi u uslovima sve veće poslovne neizvesnosti zbog američko-kineskog trgovinskog rata.

Neto profit Lenova porastao je na 162 miliona dolara u kvartalu zaključno sa junom, u odnosu na prosečnu procenu analitičara od 154 miliona dolara, dok su prihodi uvećani na 12,51 milijardu dolara, što je u skladu sa očekivanjima.

Prihodi Lenova od prodaje personalnih računara i pametnih uređaja porasli su za 12 odsto, dok su prihodi njegovog mobilnog odeljenja pali za devet procenata. Biznis sa personalnim računarima i pametnim uređajima učestvuje sa više od tri četvrtine u ukupnim prihodima grupacije, koji su porasli za pet procenata.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=15&nav_id=1578072)

Bela kuća odobrila prodaju 66 aviona F-16 Tajvanu


Bela kuća je neformalno odobrila potencijalnu prodaju velikog broja aviona F-16, a sada se očekuje da tu odluku odobri Kongres, objavio je CNN.

Stejt department je odbio to da prokomentariše jer zakonodavno telo SAD još nije zvanično obavešteno o toj nameri.

Prema dobro obaveštenim izvorima, prodaja 66 vojnih aviona može biti zaustavljena ukoliko ometa tekuće trgovinske pregovore sa zvaničnim Pekingom.

Kina je prethodno zatražila od zvaničnog Vašingtona da „smesta poništi“ odluku o prodaji vojne opreme Tajvanu u vrednosti 2,2 milijarde dolara, objasnivši kako bi to ugrozilo suverenitet i bezbednost Kine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=16&nav_id=1578690)

Američki mediji: Rast vojne moći Kine ugrožava bezbednost u Evropi


Jačanje kineske vojne moći predstavlja pretnju za bezbednost i interese evropskih država, a za obuzdavanje Kine odgovorne su prevashodno SAD.

Prepreku za suprotstavljanje Kini predstavlja neprijateljski stav Trampove administracije prema nizu evropskih država, kao i ograničeno vojno prisustvo u Aziji, piše američki portal „Hil“.

Tokom Hladnog rata, brojni saveznici SAD usredsredili su se na stratešku pretnju koju je predstavljao SSSR, dok su Sjedinjene Američke Države bile odgovorne za stabilnost na Bliskom istoku.

Prema pisanju portala, ista situacija je karakteristična i za azijsko-pacifički region, u kome odgovornost za stabilnost leži na Kini.

Međutim, danas se sve izmenilo, ocenjuje autor članka. Uprkos činjenici da Rusija i dalje predstavlja pretnju, evropske sile su aktivno uključene u dešavanja na Bliskom istoku.

Kina, koja se nekada smatrala neiskorišćenim poljem za evropske investicije i izvoz, danas izaziva zabrinutost u Evropi.

Prošle nedelje, za vreme posete Australiji, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da, iako postoji mnogo razloga za održavanje dijaloga s azijskim partnerima, Alijansa istovremeno mora da proceni posledice usled rasta vojne moći Kine, što može da ugrozi bezbednost svih.

Prema mišljenju autora članka, Stoltenberg je u pravu kada kaže da nagli rast kineske vojne moći ima posledice za NATO i Evropu u celini. On poziva da se ne dopusti Pekingu da potkopa bezbednost i stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu.

Međutim, da bi uspešno sledile svoju strategiju nacionalne bezbednosti i kako bi se suprotstavile vojnoj moći Kine, SAD moraju da povećaju svoje vojno prisustvo u Aziji, kao i da modernizuju svoje snage na toj teritoriji.

Ipak, portal navodi da koncentracija američkih snaga u Aziji neće omogućiti zemlji da se suprotstavi ruskoj pretnji, jer je vojno stanje glavnih evropskih zemalja i dalje nezadovoljavajuće. Širenje kineskog uticaja u svetu

Prema mišljenju autora članka, Stoltenberg je u pravu da Kina više ne želi da bude samo azijska sila. Peking je jasno stavio do znanja da namerava da proširi svoje prisustvo u mnogim regionima sveta, na primer, na Arktiku i u Africi. Istovremeno, očigledan je i rast kineskih investicija u Evropi.

Pored širenja svog prisustva na evropskom tržištu, Kina ima za cilj i da investira u manje i slabe države Istočne Evrope i Sredozemlja, kako bi stekla politički i diplomatski uticaj, ocenjuje autor.

Portal podseća da važnu ulogu u tom pitanju igra mehanizam EU za razmenu informacija o stranim ulaganjima, koja bi mogla da ugroze nacionalnu bezbednost ili najvažnije evropske interese. Ipak, takva kontrola nad investicijama nije obavezna za brojne evropske države, što čini takve napore nedovoljnim.

Pored toga, autor članka ukazuje na važnost činjenice da je Evropa pokrenula pitanje pretnje, koja dolazi iz Kine. Ipak, često neprijateljski stav administracije predsednika SAD Donalda Trampa prema zemljama EU značajno otežava da se iskoriste prednosti započete diskusije, zaključuje autor.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=17&nav_category=78&nav_id=1579222)

Ово је само покушај "филовања" јавног мњења наводном кинеском опасношћу која прети Европи. То је уствари покушај да се у актуелни трговински сукоб САД и Кине (иза кога стоје политички интереси САД) укључе и европске државе. Зато је ту НАТО чија је улога да "пробуди" свероатлантску солидарност (види се то и из овог највероватније с намером пласираног текста у америчким медијима) и да се помогне САД да оствари своје интересе, који су, разумљиво и интереси НАТО-а.

Tramp neće Huavej, ali će im uprkos tome biti produžena dozvolu za rad u Americi


Američki predsednik Donald Tramp kaže da zbog nacionalne bezbednosti ne želi da SAD posluje sa kineskim Huavejem.

Mišljenje neće promeniti čak iako administracija odluči da produži grejs period za tu kompaniju.

Sada se očekuje da američko Odeljenje za trgovinu odloži sankcije kompaniji Huavej Tehnilogije, čime bi bilo dozvoljeno firmi da kupuje zalihe od američkih kompanija kako bi mogla da servisira postojeće kupce.

Privremena dozvola za Huavej će biti produžena još 90 dana, saznaje Rojters.

Tramp je u nedelju novinarima rekao da on ne želi da posluje sa Hjuavejom iz razloga "nacionalne bezbednosti".

Kako je precizirao, neki manji delovi poslovanja te kompanije mogu biti izuzeti iz zabrane, ali će i to biti, kako je naveo, komplikovano.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=19&nav_id=1579607)

Kina preti sankcijama firmama koje isporučuju F-16 Tajvanu


Kina namerava da uvede sankcije kompanijama koje će isporučiti američke lovce F-16 ostrvu Tajvan, saopštio je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Kine.

"Kina će preduzeti sve moguće mere za zaštitu sopstvenih interesa, uključujući sankcije protiv američkih kompanija koje će učestvovati u tim isporukama oružja Tajpeju", rekao je Geng Šuang na konferenciji za štampu.

On je podsetio da je tajvansko pitanje unutrašnja stvar Kine i da će se zvanični Peking odlučno boriti za svoje interese.

"Tražimo od SAD da poštuju zajedničke dogovore i odmah ponište plan isporuka. U suprotnom, za sve posledice će morati da odgovara Vašington", zaključio je on.

Stejt department je prethodno zvanično upoznao Kongres sa odlukom o isporuci Tajvanu 66 lovaca F-16 i odgovarajuće opreme u vrednosti od osam milijardi dolara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=21&nav_id=1580548)

Ово ће бити интересантно. Претпостављам да ће Кина, ако оствари претње, забранити извоз ретких земних метала компанијама које снабдевају Локид Мартин.

Око тих ретких метала... САД имају већину тих метала на својој територији али су престали да их ваде (мислим руду) јер је експлоатација ем скупа, ем утиче на животну средину. Зато се то "преселило" у Кину. Верујем да би САД могле за неко време да покрену поново производњу... Е сад, како би примили борци за очување животне средине у САД и колико би то коштало је друго питање. Ипак, верујем да ће они наћи неко решење, мада знатно скупље него постојеће (да се увози из Кине, ако до прекида снабдевања уопште дође).

Tramp: Ja sam "Izabrani" da vodim trgovinski rat sa Kinom, a biću ovde još 6 ili 14 godina!


Američki predsednik Donald Tramp imao je još jednu nezaboravnu konferenciju za medije pred Belom kućom.

U bujici njegovih nefiltriranih misli, praćenih bukom predsedničkog helikoptera koji ga je čekao, jedna je izjava bila posebno nadrealna.

"Ja sam izabrani", rekao je Tramp dok je objašnjavao zašto vodi trgovinski rat protiv Kine.


https://youtu.be/yP-LmzYYrMQ


"Tokom poslednjih pet ili šest godina, Kina je zaradila 500 milijardi dolara. 500 milijardi dolara je izvučeno iz SAD-a. I ne samo to. Pogledajte krađu intelektualne svojine. Dodajte to i još mnogo toga. Neko je to morao da uradi, a ja sam odabran. Neko je to morao to da uradi i stoga ću se ja boriti protiv Kine. Boriću se protiv Kine u ekonomiji", rekao je Tramp.

Naravno, i ova izjava je pokrenula buru u javnosti i na društvenim mrežama.

"Ili Tramp zeza sve ili zaista misli da je poput Boga", naslov je analize na CNN-u.

"Ja sam izabrani. S hvalisanjem i uvredama, Tramp postavlja novi standard nekoherentnosti", piše Gardijan.

Demokratski aktivista Skot Dvorkin zaista nije štedeo reči. "Tramp je upravo pogledao u nebo i rekao, 'ja sam izabran." Podsetnik da je on potpuno lud i nesposoban za Kabinet (predsednika) na svaki način", napisao je na Tviteru.

Tramp je, isto tako, još jednom sugerisao da možda neće otići iz Bele kuće nakon dva predsednička mandata, što je 22. amandmanom američkog ustava određena granica. Ipak, dok je Tramp prethodno naglašavao da se šali, ovog puta to nije rekao.

"Za šest godina - ili možda deset ili četrnaest, zar ne - za šest godina, kad ne budem ovde, Njujork tajms će bankrotirati vrlo brzo", rekao je, obrušavajući se još jednom na "pristrane" medije koji, kako već godinama šire "lažne vesti" o njemu.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3307513/tramp-pogledao-u-nebo-i-porucio-ja-sam-izabran-da-vodim-trgovinski-rat-sa-kinom-a-bicu-ovde-jos-6-ili-14-godina-video)

Izvršna direktorka Huaveja: Nezakonito sam uhapšena, ne izručujte me Americi


Izvršna direktorka Huaveija i ćerka osnovača te moćne kineske kompanije Meng Vanžu tvrdi da su je SAD i Kanada nezakonito pritvorili.

Advokati glavne finansijske direktorke Huaveija Meng Vanžu zbog toga traže da kanadski sud zaustavi njeno izručenje i tvrde da su vlasti SAD-a i Kanade pogrešno postupile i da oni imaju dokaze kojima će to i dokazati.

Njihovi argumenti su detaljno opisani u sudskim dokumentima objavljenim u Vankuveru, gradu u kom Meng čeka odluku o izručenju SAD-u.

Podsetimo, Meng je uhapšena u Kanadi krajem prošle godine, a danas su i ona i Huavej suočeni sa brojnim optužbama - uključujući bankarske prevare, krađu poslovnih tajni, utaju...


Negira optužbe

I Meng i Huavej negiraju sve te optužbe.

Odbrana Meng tvrdi da su se američki i kanadski zvaničnici dogovorili da je nezakonito pritvore i ispituju iako nije kriva ni za jednu optužbu, navodi se u sudskom dokumentu, prenosi CNN.

Meng je uhapšena na međunarodnom aerodromu Vancouver 1. decembra, a kanadske vlasti su je pritvorile u ime vlade SAD, koja je potom zatražila njeno izručenje.

Puštena je uz kauciju od 7,5 miliona dolara, gotovo dve nedelje nakon hapšenja, nakon što je pristala da im preda pasoš. Sada živi u jednoj od dve kuće koju poseduje u tom gradu i pod 24-časovnim je nadzorom.


Kanada i SAD se koordinirale

Advokati tvrde da su Kanada i Sjedinjene Države "koordinirale strategiju" njenog namernog zadržavanja kako bi kanadski pogranični agenti mogli da je duže drže "pod izgovorom rutinske imigracione provere".

To je omogućilo agentima da smisle "dokaze u korist" FBI-a i drugih američkih vlasti".

Advokati Meng tvrde da su je kanadske vlasti prevarile i zloupotrebile ovlašćenja prilikom istrage. To bi, smatraju njeni advokati, imalo ozbiljan uticaj na odluku o izručenju - odnosno sprečilo bi ga.

Hapšenje izvršne direktorke Huaveija pokrenulo je politički požar širom sveta.

U Kini, mnogi su njeno hapšenje videli kao politički potez Trampove administracije da dobije prednost u američko-kineskom trgovinskom ratu, dok u Americi smatraju da im je Huavej ugrožavao državnu bezbednost.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=22&nav_id=1580872)

"Vašington da ne uči druge o poštovanju međunarodnih obaveza"


Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Geng Šuang kaže da bi Vašington prvenstveno trebalo da se fokusira na sprovođenje sopstvenih međunarodnih obaveza.

Geng Šuang je komentarišući novi izveštaj američkog Stejt departmenta o ispunjavanju obaveza u okviru Sporazuma o kontroli naoružanja kazao da mehanizmi za kontrolu naoružanja predstavljaju stubove međunarodne bezbednosti.

"Odgovarajući sporazumi i mehanizmi za kontrolu i neširenje naoružanja predstavljaju stubove međunarodne bezbednosti, stabilnosti i mira. Oni treba da se u potpunosti poštuju i sprovode. Kina je oduvek bila odgovorna zemlja i ispunjavala je svoje međunarodne obaveze. Ceo svet to jasno vidi“, istakao je diplomata, prenosi Sputnjik.

"Kao što sam već govorio, kao država koja neprestano menja svoje mišljenje i povlači se iz različitih sporazuma, Sjedinjene Američke Države nemaju pravo da govore o ispunjavanju obaveza (drugih zemalja). Sjedinjene Američke Države povukle su se iz Zajedničkog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu i izašle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, čemu se protivila međunarodna zajednica. Sjedinjene Američke Države bi najpre trebalo da obrate pažnju na sopstvene obaveze i fokusiraju se na njihovo sprovođenje, a ne da podučavaju druge“, ocenio je portparol kineskog Ministarstva.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=23&nav_category=78&nav_id=1581405)

Добар одговор из Кине...

Kina uvodi recipročne mere: Tarifa od 10 odsto na govedinu i svinjetinu iz Amerike


Kina je danas saopštila da će uvesti dodatne tarife od 10 odsto na govedinu i svinjetinu poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država.

Ta roba se tako pridružila sve dužoj listi proizvoda koje će Kina oporezovati, nakon što je ranije u toku dana objavila kako će uvesti uzvratne tarife na američku robu u vrednosti 75 milijardi dolara, kao odgovor na dodatne tarife SAD koje će Trampova administracija primenjivati na kineske proizvode od septembra.

Najmnogoljudnija zemlja sveta naknadno je objavila kako će određenim kompanijama koje uvoze u Kinu američke automobile i auto-delove omogućiti da se prijave da budu izuzete od tih uzvratnih mera.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=23&nav_id=1581483)

Ako, Valahi, ionako je svo američko meso GMO. Uopšte me ne zanima izvoz mesa iz Srbije u EU po ograničenim kvotama, jer je, kao, suviše masno. Probao sam razna mesa i naše je najukusnije! Ne morate ga uopšte kupovati, gospodo iz EU, biće bolje za nas.

Сад ће да скоче цене на кинеском бувљаку у Блоку 70 на Новом Београду... ;D 8)

Постоји пар проблема. Први је да је потражња за тим металима порасла у односу на време када су Американци позатварали руднике. Други је да је у питању прљава технологија, а налазишта су у Калифорнији, која је вероватно најригорознија у САД када је у питању заштита животне средине. (Тамо и произвођачи аутомобила имају услове колико процената продатих аутомобила морају да буду електрични или хибриди.) Трећи је да је рударство посао на дуже стазе и захтева огромна почетна улагања.  Пошто се ради о сировинама, цене нису стабилне и подложне су манипулацијама.

Требали би да се изборе са Калифорнијом, спрече све могуће и немогуће тужбе, гарантују комплетно финансирање експлоатације уз откуп одређених количина и откупне цене, организују снабдевање војних добављача рудом коју су испоручили из рудника, одвоје наменску производњу од оне за цивилне потребе... 

Све ово није могуће без преласка на ратну привреду и јасне мотивације целог друштва за тако нешто.

Покушај да се обнови експлоатација у Калифорнији је пропао пре 5 година, компанија је банкротирала. Американци су више фокусирани на тражење алтернативних извора снабдевања у свету.

Tramp se kaje zbog tarifa Kini – što nije uveo veće


Kada je predsednik SAD rekao da mu je žao zbog uvođenja tarifa Kini, želeo je da kaže da mu je žao što nije uveo još veće tarife, saopšteno je iz Bele kuće.

Tramp je ranije, na pitanje novinara da li se premišlja po pitanju tarifa, odgovorio potvrdno, prenosi AP.

Portparolka Bele kuće Stefani Grišam, međutim, objasnila je da se radi o nesporazumu.

"Njegov odgovor je veoma pogrešno shvaćen. Predsednik Tramp je potvrdno odgovorio zbog toga što se kaje što nije uveo još veće tarife", izjavila je ona.


izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=25&nav_id=1582048)

Tramp: Kina zatražila nastavak pregovora


Predsednik SAD Donald Tramp rekao je danas da je Kina zatražila od zvaničnog Vašingtona da se nastave trgovinski pregovori te dve zemlje.

Tramp je dodao da očekuje da pregovori počnu "vrlo brzo".

Govoreći pred sastanak sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom al-Sisijem u Bijaricu gde se održava sastanak G7, Tramp je istakao da je zvanični Peking kontaktirao trgovinske pregovarače SAD i izrazio spremnost za nastavak pregovora.

Tramp kaže da je to prvi put kako oseća da Kina zaista želi "da se dogovori" i ističe da "veoma poštuje" potez Pekinga, kao i njenog predsednika Sji Đinpinga.

Prethodno je potpredsednik kineske Vlade Liu He rekao danas da je Kina spremna da reši trgovinski spor sa Sjedinjenim Državama kroz mirne pregovore.

Liu, koji je glavni kineski pregovarač, dodao je da se Peking oštro protivi eskalaciji konflikta, prenosi Rojters.

Izjava kineskog pregovarača dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp nametnuo još pet odsto carinskih taksi na kinesku robu u vrednosti od oko 550 milijardi dolara, uzvrativši tako Kini za uvođenje recipročnih mera prema SAD nametanjem taksi na američku robu u vrednosti od 75 milijardi dolara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=26&nav_id=1582260)

Teslina vozila poskupljuju u Kini zbog tarifa Pekinga


Američki proizvođač električnih vozila Tesla podići će u petak cene svojih vozila u Kini, preneli su zapadni mediji.

Neimenovani izvori navode da do poskupljenja dolazi ranije nego što je planirano i dodaju da bi američka kompanija mogla da podigne cene još jednom u decembru ukoliko kineske tarife na američke automobile budu delotvorne, objavio je Rojters.

Kompanija Tesla nije komentarisala tu vest.

Kina je u petak objavila da uvodi recipročne mere, tarife na 75 milijardi dolara vredan uvoz iz Amerike, kao odgovor na dodatne tarife SAD koje stupaju na snagu narednog meseca.

Međutim, potom je zvanični Peking objasnio da će dozvoliti uvoznicima određenih automobila i auto-delova da se prijave za izuzeće od tih tarifa.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=26&nav_id=1582268)

Kina povećava potrošnju: Ukida ograničenje za automobile, produžava radno vreme maloprodaji


Kina je objavila mere za povećanje potrošnje, uključujući i moguće ukidanje restrikcija na kupovinu automobila.

Mere se uvode jer privredni rast najmnogoljudnije zmlje na svetu usporava zbog naraslih trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Državama, piše CNBC.

Vlada je saopštila da lokalne vlasti koje imaju ograničenja na prodaju automobila treba postepeno da ih ublaže ili uklone, kao i da podstiču kupovinu vozila koja koriste nove vidove energije. Akcije evropskih proizvođača automobila skočile su na vest da se zvanični Peking sprema da olabavi restrikcije za prodaju vozila.

Kineska privreda usporila je više nego što je očekivano na početku trećeg kvartala, a rast je u drugom kvartalu usporio skoro na najnižu vrednost u poslednjih 30 godina.

Rezultati maloprodaje u julu ukazali su na opreznije ponašanje potrošača, jer maloprodaja rasla najsporijim tempom od aprila. Prodaja automobila i nakita opala je u odnosu na rpošlu godinu, dok je prodaja odeće, kućnih aparata i telekomunikacione opreme spala na jednocifren procenat rasta.

Vlasti su saopštile da će podržati tržne centre, stadione i centre za zabavu, kao i da će obnoviti komercijalne pešačke zone širom zemlje.

Takođe je navedeno da će zvanični Peking produžiti rad maloprodajnih objekata kako bi podstakao „noćnu privredu“, jer će prodavnice i restorani raditi duže.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=27&nav_id=1582969)

SAD odgovaraju Ukrajince: Kineske investicije su opasne


Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton upozorio je tokom posete Ukrajini na opasnosti od kineskih investicija.

Uoči Boltonove posete u medijima su se pojavile nezvanične informacije da je jedan od ciljeva njegovog dolaska u Ukrajinu da spreči da kineske kompanije kupe više od 50 odsto akcija velikog ukrajinskog preduzeća za proizvodnju aviona "Motor sič".

"Smatramo da Kina pokušava da se integriše u ekonomiju zemalja širom sveta, pored ostalog u okviru projekta ’Put svile‘, kao i kroz privlačne investicije. Informišemo prijatelje i partnere o opasnostima koje nose kineske investicije", rekao je Bolton za ukrajinski portal "Evropska pravda".

On je odbio da komentariše pitanja u vezi s "Motor sičom", čiji se proizvodi koriste za avione i helikoptere u 120 zemalja, piše Dnevnik.

Krajem prošle sedmice predstavnik tog preduzeća je saopštio da su dve kineske kompanije već predale na usaglašavanje Antimonopolskom komitetu Ukrajine ugovor o kupovini više od 50 odsto akcija "Motor siča".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=27&nav_id=1583083)

Huavej još popularniji u Kini: Američke sankcije mu ništa ne mogu


Kineski tehnološki gigant Huavej još je popularniji u Kini nego što je bio prošle godine.

To je pokazala lista azijskih top-500 brendova za 2019. godinu koja je objavljena danas.

Na osnovu nje se jasno vidi da američke sankcije nisu imale uticaja na azijsko tržište što se Huaveja tiče. Na listi je 500 brendova iz 22 zemlje i regiona, rangiranih u 40 sektora, a istraživanje su sprovele kompanije World Brand Lab i World Executive Group.

Lista pokazuje da su proizvodi iz Kine, Japana i Južne Koreje u top-tri proizvoda, prenosi Sinhua.net.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583436)

"Kina nam je ukrala tehnologiju za F-35"


Pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džon Bolton optužio je Kinu za krađu tehnologije letelice F-35 prilikom proizvodnje lovca pete generacije.

"Zabrinuti smo zbog prenosa vojne tehnologije u Kinu. Na primer, vidimo da je kineski lovac pete generacije veoma sličan F-35. Oni su ga, po svoj prilici, prosto ukrali", rekao je pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost novinarima u Ukrajini.

Ranije je saopšteno da je Bolton u Kijevu razgovarao sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandrom Danilukom o podršci evroatlantskim integracijama Ukrajine i načinima da se zaštiti industrija zemlje od "nemoralnog ponašanja Kine", prenosi Sputnjik.

Bolton je doputovao u zvaničnu posetu Kijevu 27. avgusta. Američki zvaničnik je izjavio da se nada produktivnim sastancima sa ukrajinskim zvaničnicima.

Američki list "Vol strit žurnal" je pre toga saopštio da Bolton teži da spreči kinesku kompaniju "Skajrizon erkraft" da kupi više od 50 odsto akcija velikog ukrajinskog preduzeća za avio-proizvodnju "Motor sič".

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583590)

Kina mora da plati dodatnih 300 milijardi


Federalni registar SAD saopštio je da je carina povećana sa deset na 15 odsto na uvoz kineskih proizvoda u vrednosti od 300 milijardi dolara.

Nove carine stupiće na snagu 1. septembra, javio je "Sputnjik", a prenosi RTRS.

Trampova administracija odgodila je povećanje carina na određene kineske proizvode do 15. decembra. Među proizvodima koji su izuzeti od carina su mobilni telefoni, laptopovi, video-igrice i određeni proizvodi kada je reč o odeći i obući.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583606)

Američki razač uplovio u Južno kinesko more; "Nasilan potez"


Ratni brod Američke mornarice uplovio je u sredu u more nadomak dva ostrva oko kojih se Kina spori sa susedima u okviru operacije "Sloboda plovidbe".

"Razarač je doplovio 22 kilometra od ostrva Vatreni krst i Nestašni greben kako bi se suprotstavio Kini i njenim teritorijalnim pretenzijama, kao i da sačuva pristup pomorskim putevima poštujući međunarodne zakone", navodi se u saopštenju Mornarice, prenosi Indeks.

SAD već duže vreme optužuju Kinu za izgradnju vojnih objekata na ovim ostrvima, a iz Mornarice navode da je brod uplovio uz kinesku pratnju, te da je njihova interakcija bila profesionalna i sigurna.

Portparol Vojske Kine Li nazvao je američku operaciju "nasilnim potezom koji narušava mir i stabilnost u Južnom kineskom moru".

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=29&nav_category=78&nav_id=1583917)

Tramp: Amerika će pobediti Kinu


Kineski i američki timovi nastavljaju razgovore i sastaće se u septembru, ali povećanje carina na kinesku robu neće biti odloženo, poručio je Donald Tramp.

Donald Tramp smatra da su trgovinski pregovori doveli do toga da Peking bude suzdržaniji u reakcijama na demonstracije u Hong Kongu.

"Razgovaramo s Kinom, pretpostavljam da sastanak i dalje ostaje, nije otkazan", rekao je Tramp i poručio da će SAD pobediti u toj borbi.

SAD bi sutra trebalo da uvedu carine od 15 posto na kinesku robu vrednu 125 milijardi dolara. Trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije počeo je 2018. godine. Carine su do sada uvedene na kineske proizvode vrednosti 250 milijardi dolara.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=31&nav_id=1584996)

Trgovinski rat Kine i SAD oborio cenu nafte


Cene nafte su danas pale nakon što su na snagu stupile nove tarife SAD i Kine.

Uvođenje tih carina je izazvalo zabrinutost od novih negativnih posledica po globalni rast i tražnju za naftom.

Cena severnomorske nafte "brent" pala je za 16 centi na 59,09 dolara za barel, dok je američka "laka" nafta (WTI) pojeftinila za sedam centi na 55,03 dolara za barel, prenosi agencija Rojters.

Sjedinjene Države su juče počele sa uvođenjem 15-procentnih carina na različite kineske proizvode, uključujući obuću, pametne satove i televizore sa ravnim ekranom, nakon čega je Kina uvela 5-procentnu tarifu na američku naftu.

To je prvi put da se na udaru tarifa našla nafta otkako su dve vodeće svetske ekonomije pre više od godinu dana započele trgovinski rat. U SAD, energetske kompanije su, deveti mesec zaredom, smanjile broj bušotina, na najniži nivo od januara prošle godine.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585597)

SAD i Poljska potpisale sporazum o 5G tehnologiji: Traže alternativu za Huavej


Zvaničnici SAD i Poljske potpisali su sporazum o saradnji u oblasti razvoja nove 5G tehnologije, usled rastuće zabrinutosti zbog kineskog giganta Huaveja.

Potpredsednik SAD Majk Pens i poljski premijer Mateuš Moravjecki potpisali su zajedničku deklaraciju u Varšavi, gde Pens menja američkog predsednika Donalda Trampa, koji je u poslednjem trenutku otkazao svoje putovanje zbog uragana Dorijan.

Deklaracijom se potvrđuju principi koje su zvaničnici za kibernetičku bezbednost iz brojnih zemalja predstavili na samitu u Pragu početkom ove godine, u nastojanju da se suprotstave pretnjama i omoguće bezbednost nove generacije mobilnih mreža.

"Zaštita ovih komunikacijskih mreža nove generacije od poremećaja ili manipulacija i obezbeđivanje privatnosti i individualnih sloboda građana Sjedinjenih Država, Poljske i drugih zemalja, od vitalnog su značaja", navodi se u deklaraciji, koja će, prema rečima Pensa, poslužiti kao “važan primer ostatku Evrope.

Tokom prošlonedeljne posete Švedskoj, poljski premijer je rekao da je doneta odluka po kojoj će švedska telekomunikaciona kompanija Erikson investirati u razvoj 5G mreže u Poljskoj.

Potpisivanje deklaracije dolazi u uslovima globalne bitke između SAD i Huaveja, najvećeg svetskog proizvođača opreme za mrežnu infrastrukturu, oko pitanja bezbednosti mreže.

Zvanični Vašington je lobirao kod saveznika da isključe Huavej iz razvoja 5G mreže u svojim zemljama, jer bi, kako tvrdi, kineska vlada mogla primorati tu kompaniju da joj omogući pristup podacima radi sajber špijunaže. Huavej je, međutim, negirao takve optužbe.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585703)

Kina tuži SAD: "Branićemo svoja prava! Amerika sankcijama krši dogovor"


Kina je podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) protiv SAD zbog američkih uvoznih carina, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine.

Najnovijim tarifnim akcijama se krši konsenzus koji su lideri Kine i SAD postigli na sastanku u Osaki, navodi se u saopštenju ministarstva i dodaje da će Kina čvrsto braniti svoja zakonska prava u skladu sa pravilima STO.

Sjedinjene Države su juče počele sa uvođenjem 15-procentnih carina na različite kineske proizvode, uključujući obuću, pametne satove i televizore sa ravnim ekranom, nakon čega je Kina uvela petoprocentnu tarifu na američku naftu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585706)

Nove tarife SAD uticale na kurs: Kina devalvirala juan na nivo iz marta 2008.


Kineska narodna banka dodatno je devalvirala nacionalnu valutu na 7,0883 juana za jedan dolar.

Poslednji put se kineska valuta kotirala tako nisko, na 7,0882 juana za dolar, 13. marta 2008. godine.

Narodna banka je počela da devalvira juan, nakon što su SAD najavile uvođenje dodatnih tarifa na kineske proizvode, prenosi Sputnjik.

Ministarstvo finansija SAD je saopštilo da Kina manipuliše svojom valutom i upozorilo je da će sarađivati sa Međunarodnim monetarnim fondom na rešavanju ovog pitanja.

Prema američkom Ministarstvu, Peking ima dugu istoriju masovnih intervencija na deviznom tržištu, kako bi se cena juana zadržala na niskom nivou.

Guverner Kine Bank Ii Gang negirao je da devalvacija juana ima veze sa trgovinskim sukobom između Pekinga i Vašingtona i objasnio je da je trenutni period nestabilnosti posledica neizvesnosti koju stvaraju spoljni faktori.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585554)

Nastavak trgovinskog rata Kina-SAD: Žalba zbog kečapa, palica za golf, surfing daski, viršli...


Kineske vlasti podnele su žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) reagujući na američke nove carinske namete na uvezenu kinesku robu.

"Kina je veoma nezadovoljna i odlučno se protivi (novim američkim merama). Kina će zaštititi svoja legitimna prava i interese u skladu sa pravilima STO-a", saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

U nedelju su na snagu stupile nove američke carine na uvoz kineske robe u vrednosti od oko 112 milijardi dolara.

Pogodjena je velika lepeza proizvoda, koji su do sada bili poštedjeni, posebno u prehrambenom sektoru, medju kojima su kečap, govedje meso, svinjske viršle, voće, povrće, mleko, sir, začini i sladoled.

Dodatne carine biće primenjene i na sportske artikle, kao što su palice za golf, daske za surfing, bicikli, zatim muzički instrumenti, sportska odeća, nameštaj i stolice za decu.

Nove carine dodaju se na ranije uvedene carine na kineski uvoz u vrednosti od 250 milijardi dolara.

Do kraja godine ukupan kineski uvoz u vrednosti od oko 540 milijardi dolara, prema podacima iz 2018. godine, biće podložan dodatnim carinama. Poslednji krug povećanja nameta predvidjen je 15. decembra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=02&nav_id=1585795)

Peking spreman za pregovore dok Tramp traži nove načine da pritisne Kinu


Trgovinski rat SAD i Kine se zaoštrio – nijedna strana ne namerava da popusti i stalno se koriste nova sredstva.

Bela kuća trenutno razmatra predlog vlasnika starih kineskih hartija od vrednosti, koji žele da zahtevaju od Pekinga isplatu duga iz perioda vladavine dinastije Ćin, koji iznosi više od bilion dolara.

Tramp je najavio povećanje tarifa na kineski uvoz sa 10 na 15 odsto, dok Peking drugu nedelju zaredom devalvira juan — 29. avgusta kurs je dostigao najniži nivo u poslednjih 12 godina.

Peking izjavljuje da je spreman za pregovore.

"Trampova administracija proučava malo verovatne izglede za zadovoljenje vekovnih potraživanja za isplatu dugova na osnovu kineskih obveznica, koje su izdate još pre osnivanja komunističke Narodne Republike Kine", navodi agencija.

Hartije su se pojavile na tržištu početkom prošlog veka, uglavnom sa ciljem dobijanja sredstava za izgradnju pruga u zemlji. Veliki obim obveznica i dalje poseduju američki kolekcionari, a mogu se kupiti i na onlajn aukcijama.

Prema proračunima jednog od osnivača Fonda kineskih hartija od vrednosti, uzimajući u obzir inflaciju, kamate i nadoknade, iznos koji bi Peking morao da plati premašio bi bilion dolara. Međutim, Kina ne priznaje dugove iz vremena pre revolucije i odbija da ih isplati.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=03&nav_id=1585963)

Prvi pad proizvodnje u SAD od 2016. zbog tenzija Kine i SAD


Proizvodni sektor u SAD u avgustu je pao prvi put od 2016. usled zabrinutosti zbog slabljenja globalne ekonomije i trgovinskih tenzija između Kine i SAD.

Proizvodni sektor u SAD u avgustu je pao prvi put od 2016. godine, usled zabrinutosti zbog slabljenja globalne ekonomije i rastućih trgovinskih tenzija između Kine i SAD.

Indeks fabričke aktivnosti u SAD pao je na 49,1 poen u avgustu, što je najniži nivo od januara 2016. godine, saopštio je američki Institut za upravljanje nabavkama (ISM), a prenosi agencija Rojters.

To je niži podatak u odnosu na indeks od 51,2 poena iz jula, dok su analitičari koje je anketirao Rojters očekivali da će indeks u avgustu iznositi 51,1 poen.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=03&nav_id=1586108)

Amerikanci optužili "Huavej" za špijunažu,
"Huavej": FBI vrbuje naše radnike da odaju tajne


Američke vlasti već nedeljama osipaju paljbu po kineskom proizvođaču telekomunikacione opreme Huavej, optužujući kompaniju da se njihova tehnologija koristi u svrhu špijunaže, a sada je kineski gigant uzvratio udarac.

Kineska kompanija tvrdi da je američka vlada podsticala zaposlene da otkrivaju tajne koncerna. Kako navode, koristili su sudska i administrativna ovlašćenja da potkopaju poslovanje Huaveja i njihovih partnera, saopštio je najveći proizvođač pametnih telefona.

Američka policija je navodno pokušala da okrene sadašnje i bivše zaposlene u kompaniji protiv nje.

Prema jednom Huavejovom dokumentu, osam zaposlenih, među kojima i nekoliko američkih državljana, bili su meta takvih pokušaja, a reč je o rukovodiocima srednjeg i visokog ranga. Najnoviji incident se navodno dogodio 28. avgusta, kada je zaposlenog u američkoj filijali posetio FBI i ubeđivao ga da postane njihov doušnik.

Od početka godine, američka policija pokušala je da vrbuje najmanje troje zaposlenih u sedištu Huaveja u SAD, navodi se u dokumentu kompanije, koja, međutim, te tvrdnje nije potkrepila dokazima. Samo su naveli da su zaposleni prijavili rukovodstvu pokušaje vrbovanja za špijunažu.

Američko ministarstvo pravde optužuje kompaniju Huavej za kršenje embarga prema Iranu, a predsednik Tramp, prema sopstvenim tvrdnjama, strahuje da bi tehnologija Huaveja mogla da posluži kineskoj vladi za špijunažu. Krajem avgusta u SAD je pokrenuta nova istraga protiv koncerna zbog sumnje za krađu tehnologija.

izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/amerikanci-optuzili-huavej-za-spijunazu-kineski-gigant-uzvraca-udarac-fbi-vrbuje-nase/76e0k4e)

U oktobru trgovinski pregovori Kine i SAD u Vašingtonu

 
Zvaničnici Kine i SAD dogovorili su se da početkom oktobra u Vašingtonu budu održani pregovori na visokom nivou, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine.

Do ove objave dolazi usred bojazni da bi eskalirajući trgovinski rat mogao pokrenuti recesiju u globalnoj ekonomiji.

Najava nove runde pregovora je usledila nakon telefonskog razgovora između kineskog vicepremijera Ljua Hea, američkog trgovinskog predstavnika Roberta Lajtizera i američkog ministra finansija Stivena Mnučina, navodi se u saopštenju ministarstva, a prenosi agencija Rojters.

I guverner kineske centralne banke Ji Gang je učestvovao u razgovorima sa američkim trgovinskim zvaničnicima.

"Obe strane su se saglasile da treba da rade zajedno i preduzmu praktične akcije kako bi se stvorili dobri uslovi za konsultacije", saopštilo je ministarstvo.

Trgovinske delegacije dve zemlje imaće pregovore i sredinom septembra, pre pregovora na visokom nivou sledećeg meseca, dodaje se u saopštenju ministarstva.

Portparol Trgovinske kancelarije SAD potvrdio je da su Lajtizer i Mnučin razgovarali sa Ljuom, i da su se saglasili da se u Vašingtonu održe trgovinski pregovori na ministarskom nivou "u narednim nedeljama".

Sjedinjene Države su u nedelju počele sa uvođenjem 15-procentnih carina na različite kineske proizvode, uključujući obuću, pametne satove i televizore sa ravnim ekranom, nakon čega je Kina uvela 5-procentnu tarifu na američku naftu.

Nakon takvih akcija Vašingtona, Kina je podnela žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv SAD.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=05&nav_id=1586903)

Merkel oštro reagovala: "Zbog vas mi idemo u recesiju"


Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da trgovinski rat Kine i SAD pogađa čitav svet. Ona je izrazila nadu da će spor uskoro biti rešen.

Nemačke kompanije našle su se između dve vatre tokom američko-kineskog trgovinskog konflikta. Prema njenim rečima, Nemačka privreda zabeležila je pad izvoza u drugom kvartalu, a vodeći ekonomisti kažu da je na pomolu recesija.

"Nadamo se da će biti pronađeno rešenje u trgovinskom sporu sa SAD zato što ovo pogađa sve u svetu", rekla je Merkelova kineskom premijeru Liju Kećijangu tokom dvodnevne posete.

Kancelarka je dodala da je Nemačka otvorena za kineske investicije i pozvala sve kineske firme da ulažu u njenu zemlju. Tom prilikom ona je napomenula da Nemačka vrši proveru investicija u nekim strateškim sektorima i ključnoj infrastrukturi. Li je izjavio da se Kina nada da će Nemačka prihvatiti više kineskih kompanija i olabaviti izvozna pravila za određenu robu.

Nemačka je u prvoj polovini godine imala trgovinski obrt sa Kinom od blizu 100 milijardi evra. Berlin preuzima predsedavanje EU 2020. godine, a Merkelova planira da tada održi samit EU i Kine da bi se zauzeo zajednički evropski stav prema drugoj po veličini svetskoj ekonomiji.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587256)

Pala trgovinska razmena Kine sa SAD u avgustu


Trgovinska razmena Kine sa SAD naglo je pala u avgustu u jeku sve goreg rata oko carina koji preti i globalnom ekonomskom rastu.

Uvoz američke robe u Kinu pao je u avgustu za 22 odsto u odnosu na godinu dana ranije, na 10,3 milijarde dolara posle kineskog povećanja carina i naredbi kompanijama da otkažu narudžbine, pokazuju danas objavljeni zvanični podaci.

Kineski izvoz u SAD, najveće kinesko tržište, pao je za 16 odsto na 44,4 milijardi dolara pod pritiskom kaznenih carina koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp koji se bori protiv velikog kineskog trgovinskog suficita sa njegovom zemljom i kineskim ambicijama oko preuzimanja tehnologije.

Uzajamno američko i kinesko podizanje carina na uvezenu robu u vrednosti od više milijardi dolara poremetilo je trgovinu u oblastima od soje do medicinske opreme i pogodio trgovce iz obe zemlje.

Kineski izvoznici suočeni su i sa oslabljenom globalnom potrošačkom tražnjom u vreme kada ih Peking upućuje da traže druga tržišta da zamene SAD. Politički osetljiv kineski trgovinski suficit sa SAD se smanjio na 31,3 milijarde dolara u avgustu u odnosu na 27 milijardi godinu dana ranije.

Globalni izvoz Kine pao je za tri odsto na 214,8 milijardi dolara, a uvoz je porastao 1,7 odsto na 180 milijardi dolara. U prvih osam meseci ove godine kineski izvoz je pao jedan odsto u odnosu na isti period prošle godine, a uvoz je manji za 5,6 odsto. Ukupni trgovinski suficit Kine porastao je u avgustu 25 odsto u odnosu na prošlu godinu na 34,8 milijardi dolara.

Izvoz za Evropsku uniju porastao je tri odsto na godišnjem nivou, na 38,3 milijarde. Američki i kineski pregovarači spremaju se za nove pregovore u oktobru, ali ni jedna strana nije dala naznake da nudi ustupke koji bi mogli da dovedu do izlaska iz blokade oko sporazuma.

Odluka da se ipak održe pregovori uprkos najnovijoj rundi uzajamnog podizanja carina 1. septembra ohrabrio je finansijska tržišta.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=08&nav_id=1588180)

Apple prekršio zakon o radu u Kini zbog novog iPhonea


Američki tehnološki gigant Apple Inc. i njegov partner Fokconn prekršili su zakon o radu u Kini angažujući previše privremenih radnika za nove modele iPhonea.

To je saopštila organizacija čije je sedište u Njujorku China Labor Watch (CLW). Oni se bave zaštitom prava radnika i već su objavljivali tvrdnje da američki gigant izrabljuje kineske radnike.

Na njihovom zvaničnom sajtu može se naći da su još 2016. godine obaveštavali javnost o tom problemu.

Oni tvrde i da su uslovi rada u fabrici za proizvodnju iPhonea bili previše teški.

Prema CLW-u, čak 50 odsto radnika u pogonu kompanije Fokconn u Džangdžou je radilo po ugovoru o privremenom poslu, dok zakon dozvoljava rad pod tim uslovima za najviše 10 odsto osoblja.

Kompanija Apple saopštila je da je i njihova interna istraga potvrdila ove informacije i dodala da "blisko sarađuje sa Fokconnom na rešavanju ovog problema".

Ovo saopštenje dolazi baš pred predstavljanje nekoliko novih modela iPhonea, što je najavljeno za sutra.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=09&nav_id=1588687)

Neočekivani pad kineskog izvoza


Kineski izvoz neočekivano je pao u avgustu zbog drastičnog posustajanja isporuka u SAD, pokazali su najnoviji zvanični podaci.

To je podstaklo dodatni strah od negativnih posledica trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije, ocenjuje britanski BBC.

Kineski izvoz je u avgustu pao za 1,0 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći pad od juna kada se smanjio za 1,3 odsto.

Analitičari su, pak, očekivali rast izvoza.

Kineski izvoz u SAD pao je u prošlom mesecu za 16 posto na godišnjem nivou, nakon pada od 6,5 odsto u julu. Uvoz je, s druge strane, pao za 22,4 odsto.

Kineski izvoz u Evropu, Južnu Koreju, Australiju i jugoistočnu Aziju, takođe se pogoršao na godišnjem nivou, dok je izvoz u Japan i Tajvan bio nešto bolji nego prethodnog meseca.

Kina i SAD dogovorili su prošlog četvrtka obnovu trgovinskih pregovora u oktobru u Vašingtonu, nakon neuspelog trgovinskog sastanka u julu.

BBC podseća da je sada već 12-mesečni trgovinski sukob između SAD i Kine eskalirao u avgustu, nakon najave Vašingtona da će uvesti dodatne 15-procentne carine na uvoz široke lepeze kineskih proizvoda.

Kina je uzvratila istom merom i dozvolila slabljenje domaće valute kako bi ublažila deo pritiska koji generišu američke carine. Juan je tako u avgustu prekoračio ključnu granicu od sedam juana za dolar prvi put od globalne finansijske krize. Vašington je zbog toga optužio Peking za valutne manipulacije.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=09&nav_id=1589082)

Huavej povukao tužbu protiv Amerike: Vratili im zaplenjenu opremu


Kineski tehnološki gigant Huavej odlučio je da povuče tužbu protiv Ministarstva trgovine Sjedinjenih Američkih Država zbog zaplenjene opreme.

Huavej je u junu tužio američku vladu zbog oduzimanja njihove telekomunikacione opreme na Aljasci.

Oni su u tužbi naveli da im nije bila potrebna dozvola za izvoz, jer je to već bila njihova oprema koju su samo vraćali nazad u Kinu.

Iz kompanije su napomenuli da su odustali od tužbe nakon što su SAD vratile opremu u avgustu pošto su zaključili da im ne treba licenca.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=10&nav_id=1589164)

Trgovinski rat Vašingtona i Pekinga koštaće svet oko 850 milijardi dolara


Trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga koštaće svet oko 850 milijardi dolara, dok će američka ekonomija izgubiti oko 200 milijardi dolara.

Tako su procenile Federalne rezerve SAD.

Ekonomisti su analizirali trenutnu situaciju i zaključili da je nesigurnost trgovinske politike narasla na nivo nezabeležen još od sedamdesetih godina prošlog veka.

U Federalnim rezervama smatraju da će komercijalni rat koštati SAD i svet skoro jedan odsto njihovog BDP-a. Pošto globalni BDP iznosi oko 85 biliona dolara, a američki oko 20 biliona, odgovarajući gubici iznosiće 850 milijardi, odnosno 200 milijardi dolara.

Novi zaokret u američko-kineskom trgovinskom ratu, koji je povezan sa povećanjem carina nametnutih kineskoj robi, uticaće na svetsku ekonomiju, piše Sputnjik.

Mark Tornton, stručnjak iz Mises instituta, veruje da će ukoliko se sadašnji trend nastavi i Donald Tramp odluči da još više pooštri odnos prema Kini rast globalnog BDP-a u 2019. godini iznositi samo dva odsto, umesto 2,6 odsto, izračunala je Svetska banka.

Trampova administracija i dalje insistira na tome da sve njene antikineske mere idu u korist SAD. U Beloj kući veruju da tarife omogućavaju smanjenje trgovinskog deficita između Amerike i azijskog giganta.

Tornton je rekao da se nakon poslednjih mera Tramp nadao da će Pekingu oduzeti trgovinske preference i konsolidovati nacionalnu ekonomiju, zahvaljujući vraćanju proizvodnje u SAD.

"Ta ideja je trebalo da izazove pozitivan efekat, ali se u praksi to do sada nije dogodilo", ističe ekspert.

U praksi, antikineske mere samo usporavaju rast nacionalnog BDP-a. Tako se kompozitni vodeći indikator za SAD smanjio na 98,8 bodova, što je njegov istorijski minimum od 2010. godine.

Sergej Suverov, viši analitičar ruske investicione banke BKS Premijer, veruje da i Sjedinjenim Državama, poput Kine, preti opasnost da pretrpe znatne gubitke zbog trgovinskih sporova.

On predviđa sledeće posledice: inflaciju uzrokovanu rastom cena kineske robe, smanjenje izvoza hrane i automobila iz SAD, kao i recesiju.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=10&nav_id=1589422)

Odluka Kine podigla akcije na berzi


Akcije na Volstritu su porasle, jer su investitori "zgrabili" deonice tehnoloških kompanija.

To se desilo nakon odluke Kine da pojedine američke proizvode izuzme od najnovije runde tarifa.

Širi indeks S&P 500 je porastao za 0,2 odsto, industrijski Dau DŽons je faktički stagnirao na 26.910 poena, dok je tehnološki Nasdak ojačao za 0,6 procenata, prenosi agencija AP.

Akcije tehnološkog sektora su u ranom trgovanju porasle, pri čemu su deonice Epla skočile za 1,5 odsto, a proizvođača čipova, kompanije Nvidija, za 1,1 odsto.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=11&nav_id=1590031)

Trampov rat na odloženo!


Američki predsednik Donald Tramp ustuknuo je od pompezno najavljivanog novog udara u trgovinskom ratu protiv Kine, najavivši da će nova carina na robu vrednu 250 milijardi dolara, umesto 1. oktobra, stupiti na snagu 15. oktobra.

Šef Bele kuće je kao razlog za ovaj neočekivani potez naveo „dobru volju“ i zahtev Liu Hea, vicepremijera Kine, jer najmnogoljudnija zemlja na svetu 1. oktobra slavi 70-godišnjicu osnivanja Narodne Republike Kine.


Smanjenje tenzija

Tramp je javnost o odluci obavestio preko Tvitera, poručivši da je „postignut dogovor kao gest dobre volje da se uvođenje nove carine na kinesku robu vrednu 250 milijardi dolara pomeri sa 1. na 15. oktobar“. On je planirao povećanje carine sa 25 na 30 odsto. Ovaj Trampov potez tumači se kao pokušaj smirivanja trgovinskog rata dve najveće ekonomske sile, naročito nakon pretnji iz avgusta da poveća carinu na kinesku robu vrednu 550 milijardi dolara, kao i da će narediti američkim kompanijama da u potpunosti napuste poslovanje u Kini. Do smanjenja tenzija došlo je uoči najavljenog sastanka delegacije dve zemlje kasnije ovog meseca u Vašingtonu. Kinesku stranu će predvoditi upravo potpredsednik He.


Protiv trgovinskog rata

- Niko neće imati koristi od trgovinskog rata, ni Kina, ni Amerika, ni čitav svet. Spremni smo da rešimo konflikt konsultacijama i saradnjom. Potrebni su nam mir i saradnja, što je u suštoj suprotnosti sa eskalacijom trgovinskog rata. Nastavićemo da kroz otvoreno tržište stvaramo dobru klimu za investicije, zaštitu intelektualnih prava, kao i promociju i razvoj moderne industrije. Protekcionizam i tehnološke blokade su nepotrebni - rekao je He, koji je ujedno i glavni ekonomski savetnik predsednika Si Đinpinga.

Nakon najave uvođenja novih, viših carina, Kina je odgovorila recipročnom merom, uz napomenu da neće biti većih taksa na lekove protiv raka i hranu za životinje, koji se uvoze iz SAD. Iz Pekinga je u više navrata isticano da Kina ne želi da ulazi u trgovinski rat.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3320739/neocekivana-odluka-predsednika-amerike-trampov-rat-na-odlozeno)

SAD izuzele od tarifa kineske lampice za jelku, slamčice, pseće povoce...


SAD privremeno izuzimaju više od 400 vrsta kineskih proizvoda od carina koje je administracija predsednika Trampa uvela lane, potvrdila je danas TV mreža CNBC.

To proističe iz tri dokumenta koje će danas objaviti Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika.

Izuzeće, kojim je pokriveno ukupno 437 vrsta proizvoda, odnosi se, između ostalog, na artikle kao što su lampice za novogodišnju jelku, plastične slamčice, pseći povoci i štampane pločice (PCB).

Ti proizvodi deo su kineske robe u vrednosti od 250 milijardi dolara, na koju su SAD prošle godine uvele tarife.

Najnovija odluka doneta je nakon više od 1.100 zahteva za izuzećem koje su podnele kompanije i drugi subjekti u Sjedinjenim Državama, navodi se u dokumentima.

Dve najveće svetske ekonomije su već duže od godinu dana u trgovinskom sporu, u kojem su uvele uzajamne carine na razna dobra koja uvoze jedna iz druge. Odluka o izuzećima dolazi u trenutku kada su se američki i kineski zvaničnici na "srednjem" nivou sastali u Vašingtonu, u okviru priprema za pregovore na visokom nivou koji se očekuju u oktobru.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=20&nav_id=1593771)

Osuda Pompeove optužbe o brisanju muslimanske kulture


Vlasti Kine osudile su izjavu državnog sekretara SAD Majkla Pompea nakon što je rekao da Peking pokušava da izbriše muslimansku kulturu na sjeverozapadu zemlje.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Geng Šuang odbacio je Pompeov komentar da zatvaranje Ujgura nije povezano sa aktivnošću borbe protiv terorizma.

Pompeo je juče pozvao vlasti država centralne Azije da odbace zahtjeve Pekinga u vezi sa slanjem pripadnika nacionalnih manjina u Kinu, gdje bi, kako kaže državni sekretar SAD, mogli da budu izloženi represiji.

On je rekao da Kina pokušava da izbriše kulturu i religiju nacionalnih manjina.

Pompeo je iznio komentar tokom sastanka sa ministrima spoljnih poslova Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana.

Geng je istakao da su aktivnosti Kine u autonomnom regionu Sinkjang na sjeverozapadu zemlje, gdje su muslimani zatvoreni u kampove, iste kao što su ulaganje napora u borbi protiv terorizma u drugim zemljama.

Portparol je napomenuo da američki političari iznose klevete o politici Pekinga usmjerenoj prema Sinkjangu i da su se u velikoj mjeri umiješali u unutrašnja pitanja Kine, javio je AP.

- Laži političara SAD ne mogu zavarati svijet i samo će dalje da otkrivaju svoje prikrivene političke ciljeve - dodao je Geng.

izvor (https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=351791)

Kineska centralna banka uvela nove mere pomoći ekonomiji


Kineska centralna banka spustila je ključnu kamatnu stopu na kredite sa 4,25 na 4,20 odsto u pokušaju oporavka ekonomije oslabljenoj trgovinskim sukobom sa SAD.

Rast kineskog BDP-a u drugom kvartalu ove godine je usporio na najniži nivo u proteklih trideset godina a poslednji objavljeni podaci pokazuju da je usporavanje nastavljeno i u trećem kvartalu godine uprkos nizu mera podrške ekonomiji koje je Kina uvela.

Industrijska proizvodnja je u avgustu zabežila najnižu stopu rasta još od 2002. godine usled generalnog usporavanja svetskog rasta, ali i slabosti koje proizilaze iz napetih i neizvesnih trgovinskih odnosa sa SAD, prenosi portal Novac.

U nedostatku pokazatelja stabilizacije, ošigledno je da će se ekonomska aktivnost Kine naći pod daljnjim pritiscima u narednom periodu, a mere centralne banke do sada nisu dovele deo značajneg rasta kreditne aktivnosti.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=24&nav_id=1595162)

Generalna skupština UN: "Svet bi mogao da se raspoluti na dva dela zbog SAD i Kine"


Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je svetske vođe na pretnju od toga da se svet raspoluti na dva dela sa dve najveće privrede - SAD i Kinom.

Prema njegovim rečima, one formiraju rivalski internet, valute, trgovinu, finansijske propise i svoje sopstvene geopolitičke i vojne strategije u kojima nema pobednika.

U svom obraćanju o stanju sveta na početku generalne debate na 74. godišnjem zasedanju Generalne skupštine UN Gutereš je rekao da taj rizik možda nije veliki ali je realan.

"Moramo učiniti sve što je moguće da izbegnemo veliki rascep i zadržimo univerzalni sistem, univerzalnu privredu sa univerzalnim poštovanjem medjunarodnog prava; multipolarni svet sa jakim multilateralnim institucijama", rekao je šef svetske organizacije predsednicima, premijerima, monarsima i ministrima iz 193 zemlje članice UN.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=24&nav_id=1595303)

Па тешко да је постојало у новије доба... а ни раније...Увек је било или да једна сила доминира или су се стварала 2-3 блока која су окупљала мање земље око себе како у политичком и војном смислу тако и економском.

Popuštanje tenzija donelo rezultate: Šest puta veći uvoz soje iz SAD u Kinu


Kineski uvoz soje iz SAD povećan je u avgustu za šest puta u odnosu na godinu ranije, pokazali su danas objavljeni carinski podaci.

Razlog tome je popuštanje tenzija u trgovinskom sporu između dve vodeće svetske ekonomije, ocenjuje agencija Rojters.

Kina, najveći svetski kupac soje, uvezla je prošlog meseca 1,68 miliona tona uljarica iz SAD-a, što je rast u odnosu na 265.377 tona pre godinu dana i za 84 odsto više u odnosu na prošlomesečnih 911.888 tona, prema podacima koje je objavila kineska carinska uprava.

Uvoz soje iz SAD-a presušio je u drugoj polovini 2018. godine, pošto je Peking u julu uveo 25-procentnu tarifu na niz američkih proizvoda, uključujući soju, u okviru trgovinskog spora između dve zemlje.

Kineske državne kompanije su, međutim, počev od decembra obnovile kupovinu oko 14 miliona tona uljarica od američkih poljoprivrednika, tokom privremenog primirja.

Kineski uvoz soje iz Brazila, vodećeg dobavljača, iznosio je u avgustu 6,68 miliona tona, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 7,95 miliona tona, ali neznatno više u odnosu na 6,42 miliona tona u julu.

Isporuke iz Argentine povećane su na 654.555 tona, što je za 19,5 odsto više u odnosu na prošlogodišnjih 547.942 tona, pokazali su podaci.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_id=1595644)

Uticaj predsednika na svetska tržišta: Trampova izjava o Kini oborila cenu nafte


Cene nafte pale su drugi dan zaredom, nakon što je Donald Tramp poljuljao optimizam u pogledu napretka kinesko-američkih trgovinskih pregovora.

Cena severnomorske nafte "brent" pala je za 1,05 centi na 62,05 dolara za barel, čime su izbrisani svi dobici uknjiženi nakon napada na saudijska naftna postrojenja, što je prouzrokovalo da cena nafte prošle nedelje skoči za oko 20 odsto.

I pored toga, cena referentne sirove nafte "brent" je i dalje na putu da uknjiži prvi mesečni rast od juna, prenosi Rojters. Istovremeno, američka laka nafta (WTI) je pojeftinila za 82 centa na 56,47 dolara za barel.

Tramp je kritikovao trgovinske prakse Kine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, i poručio da neće prihvatiti loš sporazum u američko-kineskim trgovinskim pregovorima.

Kina je najveći svetski uvoznik nafte i drugi po veličini potrošač tog energenta, dok su Sjedinjene Države najveći potrošač nafte.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_id=1595753)

SAD upozorava civilni sektor: "Kina nam krade vojnu tehnologiju"


Zvanični Peking sve više koristi kineske privatne firme za preuzimanje stranih tehnologija za svoju vojsku, što izaziva zabrinutost zvaničnika u Vašingtonu.

To proističe iz dokumenta koji je objavila neprofitna istraživačka organizacija iz Vašingtona, Centar za napredne studije odbrane (C4ADS).

Prema izveštaju C4ADS-a, kineska Komunistička partija pritiska firme da koriste svoju ekonomsku moć i veze u svetu u cilju jačanja odbrambene sposobnosti najmnogoljudnije zemlje na svetu, kao deo strategije nazvane "Vojno-civilna fuzija".

Ta strategija predstavlja rizik u smislu da strane kompanije i naučnici koji rade za kineske partnere pomažu Narodnoj oslobodilačkoj armiji Kine da stekne tehnologiju i znanje potrebno za jačanje svojih kapaciteta, piše C4ADS.

Zvaničnici SAD tvrde da kompanije uključene u "Vojno-civilnu fuziju" takođe učestvuju u krađi intelektualne svojine, što je bio jedan od glavnih kamenova spoticanja u trgovinskim pregovorima između predstavnika dve najveće privrede na svetu.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_id=1595687)

Ово ипак не разумем. Трамп притиска Кину а цена нафте пада. Значи, Кина, као највећи увозник моћи ће да је купује по нижим ценама? Овамо је као притискају економски са са друге стране јој обезбеђују нижу цену сировина? Или можда постоји очекивање да Кина неће у досадашњем обиму куповати нафту па зато пада?

Kina će uskoro dobijati većinu energenata iz Rusije putem novih naftovoda i gasovoda čija je gradnja u toku.

То знам, али је овде у питању цена. Русија прати светске цене и генерално одговара јој поскупљење уз одржавање количине продате нафте. Можда Кинези добију нешто у виду рабата на количину и конитинуитет. Али, куповаће и другде, посебно ако је цена тамо још нижа.

Kinezi i Rusi su sada de facto u alijansi, Kina će sigurno dobijati naftu od Rusije po povlašćenoj ceni i u količinama koje su joj potrebne za dalji ekonomski razvoj.


Putin i MBS su napravili pakt ranije ove godine na marginama samita G-20 o globalnoj kontroli cena nafte, realno Putinu je prepuštena kontrola globalnog diktiranja cene u okviru alijanse Opec+.

Paradoksalno, Rusiji i ne odgovaraju prevelike cene nafte, da bi pokrili svoj budžet dovoljna im je cena od 42$, mada je Putin rekao da bi bio zadovoljan sa 60$, koliko otprilike sada iznosi. Sve iznad toga ne bi Rusiji i ruskim kompanijama išlo u prilog jer bi veća cena nafte više odgovarala SAD.

Druga je stvar sa KSA, njima odgovara da cena nafte bude oko 80$.



Prilog o tome:

https://youtu.be/4uGylLCoXZU


...


Amerika uvodi sankcije kineskim firmama zbog transporta iranske nafte

 
SAD uvode sankcije kineskim kompanijama zbog transporta iranske nafte jer je uvedena zabrana na tu vrstu delatnosti, izjavio je državni sekretar Majk Pompeo.

"Nastavljamo da preduzimamo sve neophodne korake kako bismo izvršili maksimalni ekonomski pritisak protiv iranskog režima i onih koji doprinose destabilizaciji", rekao je on.

Nove sankcije uvedene su protiv dve kineske kompanije, "Kunlun holding kompani" i "KOSKO šiping tanker", kao i protiv pet njihovih saradnika, piše Sputnjik.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_id=1596038)

Kina osudila nove sankcije SAD: Situacija se zaoštrava


Kina je osudila nove sankcije koje su SAD uvele kineskim firmama i pojedincima koje optužuje za uvoz nafte iz Irana.

Pročitajte još: Amerika uvodi sankcije kineskim firmama zbog transporta iranske nafte

To predstavlja kršenje sankcija koje je Vašington uveo Teheranu.

Portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Geng Šuang rekao je na konferenciji za novinare da je saradnja Kine sa Iranom legitimna i legalna.

Američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je ovu odluku saopštio sinoć u Njujorku, gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN, rekao je da su SAD upozorile Kinu i druge zemlje da će sankcionisati svako kršenje sankcija prema Iranu.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da je uvelo sankcije prema šest kineskih entiteta i pet pojedinaca.

Nove sankcije Iranu SAD su uvele posle napada na naftna postrojenja 14. septembra u Saudijskoj Arabiji, za koje Vašington optužuje Teheran, što on negira.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_id=1596054)

Prkose NATO-u: Šta se krije iza poruke Norveške Huaveju?


Norveška ne planira da blokira kinesku kompaniju Huavej tehnolodžiz u razvoju 5G telekomunikacione mreže u zemlji.

Ovo je izjavio norveški ministar za razvoj Nikolaj Astrup.

Ova odluka bi, ocenjuje Rojters, mogla da donese Norveškoj probleme sa njenim NATO saveznikom - Sjedinjenim Državama - koje su vršile pritisak na tu nordijsku zemlju da spreči Huavej u razvoju 5G mreže.

"To nije opcija o kojoj se razgovara", izjavio je ministar Astrup u intervjuu za britansku agenciju.

"Imamo dobar dijalog sa kompanijama o bezbednosti, a na samim kompanijama je, zatim, da odaberu dobavljače. U Norveškoj nemamo nikakve zabrane protiv bilo kojeg dobavljača", dodao je on.

Kompanija Telenor, najveći norveški provajder telekomunikacionih usluga, planira da ove godine izabere dobavljače tehnologije 5G kako bi se pripremila za njeno komercijalno lansiranje u 2020. godini.

"Razgovaramo sa svima, svi su u procesu i na kraju ćemo videti koga ćemo izabrati. Nastavljamo sa dobrim dijalogom sa vladom", izjavio je Peter-Bere Furberg, koji rukovodi domaćim operacijama Telenora.

"Vodimo proces koji je otvoren za sve partnere", poručio je on.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_id=1596172)