PALUBA

Jedna stara brošura na engl. jeziku vezana za Vojna odmarališta ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
izvor : ebay

Vojni kamp 13 maj fažana.. bungalovi..  stvarno odlično mjesto za odmor. Neznam kako je sada, ali nekada.. :)

Bilo bi interesantno imati topik o vojnim odmaralištima.

U stara dobra vremena se letovalo u Baškim Vodama ili na Zlarinu.

Bogami i u Kuparima, kamp, Pelegrin i zaboravio sam ime onog hotela u kojima su spavale JATove posade kada su bile na smeni.
Ovo je bila prava industrija turizma. Tada je bilo moguće ići vojnim B727 na letovanje.

Kao mali često sam tamo boravio.
poslednji put sam tamo bio 2007.  :-[

Otvorili smo topic kako bi u njemu mogli opisivati svoje zgode i nezgode sa ljetovanja u Vojnim odmaralištima pa i postaviti pokoju sliku te se općenito prisjetiti tih vremena :)

Evo jednog mog iskustva:

Avgust 1986... Fažana (mislim da se odmaralište zvalo 13 maj ??? )...
mali i skromni, ali lijepi bungalovi u još ljepšem okruženju borove šume...
voda kao kristal...
treći dan upala uha i fibra od 40...  :'(
ipak za par dana je prošlo i to pamtim kao jedno od ljepših putovanja.
Šta je sada sa tim odmaralištem?

Evo da se pribeležim. Nemam iskustva sa vojnim odmaralištima...

Plažni objekt u sklopu Hotela Duilovo, njegov lift do plaže me uvijek fascinirao, ovo prekrasno zdanje je danas kako i priliči jednom Europskom odnosno Mediteranskom turističkom gradu na obali Jadranskog mora drugom po veličini u RH potpuno devastirano i zapušteno :)

[attachment=1]
[attachment=2]
izvor : mass.hr

Veoma zanimljivo izgleda,malo sam potrazio po netu da vidim kako sad izgleda i veoma je porazavajuce

Ako se ne varam i Kompleks Omorika na Tari je bio u sastavu JNA.

Sastoji se od Hotela Omorika[attachment=1]

Hotel Beli Bor [attachment=3]

Hotel Javor [attachment=2]

U bungalovima u Duilovu, danas žive (koliko sam razumio prije neki dan na HTV) branitelji, kojima nije riješeno stambeno pitanje, a koji bi trebali izseliti.

Ako ovaj post narušava T11 molim da se obriše:
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Kupari-20-godina-posle.lt.html
meni je poučan...

Da i ja nešto malo dodam.

U vreme JNA su bile Rimske toplice odmaralište i rehabiltacioni centar JNA

Po slikama presudite šta je noviji deo i šta je bilo več tad. Baš puno neznam o istoriji tog kraja.

http://www.rimske-terme.si/default.asp?mid=sl&pid=galerija

Omorika izgleda kao zmaj,jeste star hotel ali ga lepo odrzavaju bio sam tamo par puta,sledeci mesec idem sa zenom i kumovima na vikend

   Dodao bih i hotel Breza u Vrnjačnoj Banji i VO Ulcinj. Iz ponuda onog vremena ostalo mi je u sećanju Ostrvo Cvijeća i Orebić ali ne znam da li su bili vojna odmarališta. Baško Polje i Baške Vode su jedno pored drugog pa ne znam da li su bili jedno odmaralište ili dva zasebna. Rimske toplice i Igalo su bili rehabilitacioni centri za vojne osiguranike. Odlična je ideja da se otvori ovakav topic koji bi osvežio sećanja na lepe trenutke i privilegije koje su vojna lica imala u odnosu na radni narod.

Miča, nebi se baš složio da su vojna lica imala neke naročite privilegije. Da, znamo. Postojala su lokacije kde je bilo prvenstveno namenjeno vojsci. Ali mogli su doči i civili.

Jer tad niko nije bio bolestan iz moje familije, neznam tačno. Ali recimo sad ili bolje rečeno pre par godina je mom ocu zbog slomljenog kuka pripala i rehabilitacija u toplicama/banji. Nravno uz svu medicinsku pomoč, besplatno na račun sociale... verujem da je bilo i tako u ono vreme.

Da bila su i odmarališta, ali bila su i za firme. Ili su bili apartmani ili prikolice za odmor. Nije JNA imala ništa bolje od običnih radnika.

Postojale su i vojne bolnice. Koliko znam njihov namer je bio lečenje vojnika i JNA kadra, i njihovih familija, a bile su otvorene i za civile. Da ne kažem da je bilo za civile i dosta običnih bolnica.

Ja stvarno ne mogu da kažem, da je JNA imala (po pitanju zdravstva) neke ekstra privilegije, barem '70 i '80

Da ne zaboravimo i Ohrid, tacnije vojno odmaraliste Sveti Naum, mozda najlepsi deo ohridske obale.
Bio sam tamo jedne godine, dok sam bio mlad i lep, i proveo nezaboravan odmor. :D :D

Da ne idemo ot. Moj prvi tast je radio kao građansko lice u JNA. Ja sam 1981 sa tadašnjom devojkom (mojom prvom suprugom) koja je bila student i nije radila u vojsci letovao u Kuparima preko vojne ustanove. Cena je bila vrlo povoljna za mene (cca 30% niže od redovne) imali smo aranžman od 14 dana, leteli sa kap.Žutićem u B727. Ona je čak kao dete službenika JNA platila 30% manje od mene koji nisam imao nikakve veze sa vojskom. Niko nama nije branio da koristimo ta odmarališta ali nismo ni bili informaisani o takvoj mogućnosti osim slučajno kao što sam ja saznao preko devojke.

Bolje da se zadržimo na temi kakva su i koja bila letovališta i odmarališta JNA, jer su privilegijee u to doba u odnosu na civile bile ogromne. Evo da podsetim na još jedno ne mnogo ekskluzivno odmaralište Kopaonik i čuveno Dedinje. Rakija Mmanastirka, 1975 godine koštala 5 din. U to doba dobra palta metalostrugara početnika (brat primio prvu platu 160.000 din).

Privilegije ili ne, znam više civila nego vojnih lica koja su bila u vojnim letovalištima. Na Kopaoniku su i dan-danas dva objekta - uzevši u obzir koliko je ranije ljudi bilo na obuci, ne verujem da je bilo mesta za izdavanje.

Kada je o Dedinju reč, to je možda bila privilegija za one koji su službovali u Beogradu, kojih je bilo mnogo manje od onih koji su službovali po kojekakvim jugoslovenskim vukojebinama. Shodno tome se ne može svrstavati u privilegije pripadnika JNA. Sa druge strane, sve firme su imale svoje ugostiteljske objekte (različitog stepena uredjenosti) sa sindikalnim cenama, tako i ta vojska. Stanove su dobijale sve firme, tako i vojska, a zdravstvo je posebna priča, naročito danas (civil u vojnoj bolnici ima veće "privilegije" od vojnih osiguranika).

Elem, ali da ne idemo u off, zadržaćemo se na objektima.

Išao sam par puta na Taru, ali nikada u vojne objekte. Lepše mi je da se na odmoru ne srećem sa kolegama. Uplatim apartman u obližnjim vilama i mirna Bačka. Odmorim se.

Motorista, dali možeš malo preciznije?

Jeli čašica bila 5 dinara ili litar?

Dali je imao 160.000 novih dinara ili ''starih''?

Ja sedamdesetih loše sečam jer smo imali svoju prikolicu, ali u kampu je bilo puuuno prikolica od firmi. Trebalo je samo da se plati turistička taksa, pa da se tamo živi. Naravno, morao je neko da bude iz firme ili barem rođak.

0,5 čašca = 5 dinara. 160,000 u to vreme starih ali vrednih. Još uvek je 5000 (skupština) bila para. U to doba su u Trstu i Beču menajli dinar
potpuno normalno. Prosečan građanin Jugoslavije 1972. godine je za svoju platu mogao da kupi skoro 550 kilograma hleba. Dedinje je bila kafana iza kasarne na Kopaoniku u koju je dolazila vojska i pitomci na obuku skijanja. 

Rade ja tamo nisam video ni V od vojske sve su civili,inace hotel uopste nije skup evo neke cene

Kafa turska 67 dinara
Sok          120 din
Torta parce od 80 do 180 din
Polu pansion je 2600
Pansion 3200 po osobi u cenu je ukljucen i bazen,masaze i sve one gluposti sto idu uz to

Ma u civilu su oni, ne beri brige. :)

Nisu u pitanju cene, već potreba za odmorom. Bez pogleda na ljude koji i u civilu imaju "vojnički stav", da to tako nazovem.

Baška Voda ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
izvor fotografija : kolekcionar.eu/kupindo.com

http://youtu.be/hGWSINypX90

Čuveni prvomajski uranci u Baškom polju. Sećam se mnogih lepih događajaniz tog doba kada smo dolazili sa ferijalcima.

   Tema nisu privilegije već vojna odmarališta pa bi voleo da vidimo još slika iz tog perioda. Podsetila bi nas na neka pradavna vremena kada nam drugo nije ni trebalo i bili smo srećni i zadovoljni. Kada bi neko mogao da nađe i postuje cenovnik ponude vojnih odmarališta iz Narodne armije koji je izlazio krajem godine za narednu sezonu u vidu ilustrovanog dodatka u kome su detaljno opisani smeštaj i kapaciteti sa fotografijama uz napomenu da lica van JNA plaćaju 30% veću cenu.

    Neko je već napisao da  ni sva vojna lica, naročito iz udaljenih garnizona, nisu baš svaki put mogla da dobiju termin u željenom odmaralištu ili hotelu. Lično sam više puta mogao da se uverim da komšije, isto porodica vojnog lica koja nikada nisu letovala u vojnom odmaralištu, a što se uzimalo kao prednost pri odobravanju letovanja od vojne turističke organizacije, po ko zna koji put ne dobiju letovanje dok u tom istom letovalištu kada mi dođemo vrvi od civila Beograđana koji su ko zna kako dobijali termine. Matori je u početku negodovao što nikako nismo mogli da dobijemo Kupare ili Baško Polje dok nije jedne prilike slučajno sreo klasića na VMA koji se pohvalio da redi u toj VTO. Od tada smo na neki čudan i meni kao pioniru odgajanom u socijalizmu nepoznat način dobijali termin kada smo hteli i u kom hotelu smo hteli. Sada se to zove veza, štela itd. ali tada to uopšte nije postojalo pa ga nije samim tim ni bilo.

   Već je neko rekao da su i druge civilne firme imale svoja odmarališta, ali se to ne može porediti sa na primer, samo kompleksom Kupari za koji je neko napisao da je plaćen milijardu dolara. Hoteli Pelegrin, Goričina I, Goričina II, Kupari, Galeb i Grand su bili uređeni na svetskom nivou, bogato opremljeni kao i hoteli u inostranstvu, s tim što je Grand bio objekat ekskluzivnog karaktera i moguće da su u njemu odsedali civilni piloti, ja se toga ne sećam. Znam da su za Galeb ili baš za Grand tvrdili da je bio posebno opremljen za druga Tita koji bi u vansezoni boravio u njemu. Iz Galeba se moglo direktno spustiti stepenicama na zasebnu plažu u malom zalivu okruženom stenama i ogradom. Do plaže su bile izrađene betonske staze i stepenice presvučene tartanom kao na atletskim stazama, noću osvetljene skrivenim svetiljkama, dok je ulazak u vodu bio omogućen metalnim merdevinama sa držačima kao u bazenu. Za mene klinca tih ranih 80-tih ovako nešto je pre toga viđeno samo u glamuroznim filmovima o Jamesu Bondu i da mi je tad neko rekao da zbog Tita i partije ja sada treba golim grudima da zavorim mitraljesko gnezdo na nemačkom bunkeru ja bih to bez razmišljanja i uradio. Na kraju krajeva to bi uradili i Mirko i Slavko. Pošto se taj ograđeni deo nalazio na brežuljku iznad mora mi klinci na letovanju iz cele Jugoslavije smo šuškali da je to u stvari kaponir za podmornicu kojom bi drug Tito mogao pobeći ako ga neko napadne dok je na letovanju. Nisam uspeo da saznam da li je išta od toga postojalo u ovom odmaralištu.

    U Kupare smo obično išli avionom iz Beograda a od aerodroma do hotela nas je vozio vojni autobus TAM sa klimom još tih davnih 80-tih. Na plaži je bila izrađena letnja pozornica sa predivnim amfiteatrom prema moru koji je uveče pravio zavetrinu tako da je bilo zaista neponovljivo slušati koncert vojnog orkestra doma JNA iz Beograda sa solistkinjom Dubravkom Zubović i drugima na gostovanju, čemu sam imao čast da jedne prilike prisustvujem. Pošto sam u to vreme slušao Novi Talas nisam pokazivao da sam nešto posebno impresioniran ali sa ove distance moram priznati da sam ipak bio magarac. Na kraju krajeva to ispadam i sada kada o tim vremenima pričam mlađim kolegama koji misle da lažem i izmišljam jer oni tako nešto za tri njihova jadna života neće doživeti. Zato dajte da pojačamo ovu temu fotografijama kao topic o fići, da ne misle da lažemo...

Kupari ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
izvor : pbase/kupindo

Купари су једино војно одмаралиште на мору где сам провео део годишњег одмора, још давне 1985. године. Имао сам собу баш у хотелу Купари. Био сам и у Дуилову, али на неком семинару, два дана. Остале нисам имао прилику да видим.

Davnih sedamdesetih su mi Kupari bile omiljeno mesto. Par puta smo bili u hotelu "Pelegrin" - mada ne znam da li je i on bio u sklopu VU "Kupari", a i u autokampu. Kasnije smo često u Kupari išli na izlet iz Kumbora. Kupari pamtim po izuzetno čistom, mada nešto hladnijem moru. Na dnu su bile čitave "njive" školjki palastura, koje su se uskoro proredile i na kraju potpuno nestale. I prstaca je bilo na dohvat ruke, i nije bilo zabranjeno vaditi ih... tada.

[attachment=1]

Ово би требало бити слика Дуилова?

Da Duilovo je, poslije "proširenja". Sa lijeve strane je novodograđeni objekt.

I ova ide uz Duilovo, kutak za najmlađe.

Vojno odmaralište "Baško polje", u pozadini Biokovo.

Vojno odmaralište "Perna" u Orebiću.

Na netu iskopao par starih fotografija Ostrva Cvijeća, omiljenog ljetovališta onih koji su radili u namjenskoj industriji Ex SFRJ...

ZABRANJENI GRAD Novac od Titovog "raja za komuniste" ide Hrvatima

Izvor: www.blic.rs i www.Novosti.rs   | 13. 01. 2015.

Nekadašnje elitno vojno odmaralište, čiji deo su zvali i Titov "zabranjeni grad" - Kupari, moglo bi uskoro da dobije novog vlasnika.

Novac od prodaje ovog, nekada luksuznog vojnog hotelskog kompleksa, u koji je uloženo najmanje milijardu dolara iz zajedničkog vojnog budžeta bivše SFRJ, ići će - isključivo Hrvatskoj.
 
Naime, prema Sporazumu o sukcesiji iz 2004. godine, pokretna vojna imovina koja je korišćena u civilne svrhe biće predmet posebnih aranžmana između država sukcesora, dok se nepokretna imovina (vojna odmarališta) prenosi na državu sukcesora na čijoj se teritoriji nalazi. U ovom slučaju Hrvatsku.
 

Kupari su bili pravi komunistički raj, sastavljen od hotela, sportskih terena, šetališta. Bilo je to ekskluzivno odmaralište vojnog džet-seta, u kome su u udarnim terminima letovale porodice onih sa višim činom i službom u glavnom gradu. Posebna pikanterija bila je Titova vila, naravno, u posebnoj zoni, iza hotela "Pelegrin".
 
Tu se na oko pet hektara i danas nalaze tri objekta: hotel "Galeb" i vile "Borovka" 1 i 2, odnosno Titova i Jovankina vila. Smeštene su u najlepšem delu kompleksa, sa pogledom na otvoreno more i Cavtat. "Borovka 1" prostire se na 1.150 kvadrata, jedina je sređena i ima predsednički apartman i još tri sobe. U njoj je više puta za vreme predsedničkog mandata boravio Stipe Mesić, Jadranka Kosor je prespavala jednom, a Ivo Sanader je svratio, ali nije prespavao. "Borovka 2" se prostire na 850 kvadrata, i ima apartman i četiri sobe.
 
Kupari nisu u funkciji od 1990. godine, a teško je opisati sadašnje stanje. Odneto je sve što je vredelo, ostao je samo beton. Hrvatske vlasti već mesecima traže investitora koji će uložiti najmanje 200 miliona evra i vratiti sjaj kompleksu u Dubrovačkoj župi sa jednom od 10 najlepših plaža na Jadranu. Konačna odluka hrvatske vlade ko će dobiti koncesiju za narednih 99 godina očekuje se uskoro.
 
Predviđanja da će sređeni kompleks u Kuparima otvoriti vrata turistima 2016. godine pokazao se kao nemoguća misija. Kupare je obišao i hrvatski premijer Zoran Milanović i najavio da će država dati koncesiju na 99 godina investitoru koji je spreman da uloži nekoliko stotina miliona evra i otvori 300 stalnih radnih mesta.
 
Kako se može čuti u razgovoru s ljudima bliskim sadašnjoj hrvatskoj vladi, mnogo je zainteresovanih za ulaganja, a Vlada je ta koja će se odlučiti između potencijalnih investitora. Među njima je i najbogatiji čovek na Balkanu Ivica Todorić, sve više zainteresovan za ulaganja u turizam.

Zanimanje za Kupare pokazuje i američki "Hajat", turski "Riksos", investitori iz Rusije, Katara i Azerbejdžana, ali i "Valamar", kompanija koja beleži najveći rast ulaganja u hrvatskom turizmu.
 
Onaj ko bude izabran naći će se pred teškim zadatkom - da vrati sjaj hotelima "Kupari", "Pelegrin", "Grand", "Mladost", "Goričina", "Galeb" i predsedničkim vilama. Kompleks je nekada imao 1.600 kreveta, a očekuje se da će ubuduće imati četiri ili pet zvezdica. "Grand" je izgrađen još 1920. i bio je jedan od prvih elitnih hotela na Jadranu. Od njega su ostale samo ruševine. "Pelegrin" je dugo služio kao pejntbol teren.
 
Kupari su danas u rukama Državnog ureda za upravljanje državnom imovinom, a sve što je bilo vezano za bivšu Jugoslaviju izbrisano je. Svi potencijalni investitori najavljuju vrhunski komfor u trenutno razrušenim objektima, sportske sadržaje, bazene i elitni turizam.

Nekretnine
Za razliku od Hrvatske, kojoj su, osim Kupara, ostali i Brioni, i vojne nekretnine u Cavtatu, Splitu, Zadru, na Lastovi u Lošinju, u Srbiji danas postoje samo dva vojna odmarališta nasleđena od JNA. U okviru vojne ustanove "Tara" su hotel "Omorika" i depadans "Javor", a u Vrnjačkoj Banji hotel "Breza". U javnosti je uvreženo uverenje da je kompleks "Karađorđevo" takođe vlasništvo vojske. Ono je, međutim, nastalo kao državna ergela u Austrougarskoj monarhiji 1885, da bi je kralj Aleksandar ukazom proglasio za Državno lovno-šumsko dobro 1924. Godine 1957. počinje uređenje kompleksa poznatog kao Reprezentativni objekat "Karađorđevo", a 1973. dat je na korišćenje JNA i dobija ime "Vojna ustanova Karađorđevo". U Vili za odmor je 23 godine glavni gost i domaćin bio Josip Broz Tito.

Kakva je ovo glupost i neistina napisana :(. U Vojno odmaralište Kupari moglo je doći svako vojno lice, civilno lice na službi u JNA, kao i civili koji uplate aranžman (oko 20% skuplje nego za vojna lica). Bio sam u njemu kada sam prvi put (i jedini) podneo zahtev za korišćenje vojnog odmaralište. Bio sa po činu kapetan. Tada nisam ni bio na službi u Beogradu. Jedino mesto gde najveći broj korisnika Kupara nije mogao da priviri jeste tzv. Titova vila. Tu su dolazili ili mogli doći samo generali i državni i partijski funkcioneri. Objekat je bio posebno ograđen i pod neprekidnom stražom. Dolazio je i Tito. Koliko često ne znam.

Eh, Kupari, u Kumboru sam naučio da se održavam na vodi, a u Kuparima sam proplivao. "Pelegrin" je uz vrnjačku "Brezu" omiljeni hotel mog ranog detinjstva.

Vilu Izvor, smještenu na skrovitom mjestu u NP Plitvička jezera, nakon Drugog svjetskog rata dao je sagraditi Josip Broz Tito.
Od 1948. do 1953. gradilo ju je tisuće robijaša iz Drugoga svjetskog rata na površini većoj od 10 tisuća metara kvadratnih. U nju su ugradili milijune tona sivkastog kamena škriljevca, dopremljenog vlakom s Medvednice. Unikatni namještaj od masivnog drveta napravili su zatvorenici iz Lepoglave. Otvorena je tajnovito, bez puno publiciteta u javnosti. Osim posebne vrste danas skupocjenog klesanog kamena, Vila je obložena masivnim drvetom koji je lakiran u sedam slojeva i pokrivena olovom. Unutrašnjost je bila impresivna. Od mramornih stuba do tapisona, koji i danas izgledaju kao novi, do namještaja u sobama koji bi danas na aukciji postigao visoke cijene. Kuglana, dvorana za biljar, kino, dvorane za sastanke i dnevni odmor, samo su neki od sadržaja koje je imala rezidencija koju je izvana čuvalo nekoliko pasa vučjaka. Na ulaznim vratima nalazili su se debeli željezni okovi.
Vila se počela graditi kao sigurno sklonište. Osim što je smještena u gustoj šumi, skrivena od aviona i lako branjiva, robijaši su probili i podzemni tunel dugačak 80 metara, kao nužni izlaz iz rezidencije. U desnom krilu Vile smješteno je 20-ak apartmana za visoke goste. Na katu rezidencije ima desetak uredskih kancelarija koje su povezane vratima. Imala je zatvoreni sistem centralnoga grijanja s dvije kotlovnice. Napajala se strujom iz riječnog izvora u dubokom kanjonu ispod Vile.
Josip Broz Tito u njoj je odsjeo samo pet puta. Špekuliralo se da ju je napravio po želji supruge Jovanke, čija je rodna kuća u Jošanima, udaljena nekoliko desetaka kilometara od vile.

Ako vas zanima vidjeti više fotografija bacite pogleda na album
Urbex & EDC Croatia - Vila Izvor (Objekt 99) (https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1632310413709976.1073741862.1493151827625836&type=3)

Sami ulaz u vilu
[attachment=1]

Biljarski stolovi
[attachment=2]

[attachment=3]

Devastacija na djelu. Ovdi je i vlaga imala svoju ulogu.
[attachment=4]

Evakuacijski tunel
[attachment=5]

Otkud ti ovaj tekst, malo previse mistificiranja.
Obicna vila koja nazalost ovako otuzno propada kao i mnogo toga od ovakvih stvari u drzavi.

poz.

Napisao si ili je neko od koga si preuzeo da je vila pokrivena olvom. A koliko vidim na fotografijama krovne plate su najvjerovatnije od podcinčanih limova što se vidi po rđi koja se javila na dobrom djelu tih limova...

Колико је само Тито саградио вила... ;). Толико да у некима никад није ни био :D. Те силне виле најчешће су  грађене по налогу "другова из комитета", како би имали где да побегну од жена и да се хвале таквим нечим. Тито са тим најчешће није имао ништа, осим што је понекад тамо био смештан када би долазио у тај крај.

Текст је стварно чудан. Помиње се квалитетан уникатан намештај, подне облоге које су као нове, мраморни стубови и сл. кад на сликама рушевине, повађен паркет, нигде ни поломљене столице а камо ли уникатног намештаја, нема ни мермера и сл.

Pre neki dan, sasvim slucajno, naisao sam na sajt PALUBA. Privukla me je tema o vojnim odmaralistima ex SFRJ. Citajuci ih, primetio sam dosta nerazumevanja, povrsnosti, a
 i neka cudna tumacenja, prilicno daleko od istine.

Sticajem okolnosti, moja majka je od svojih 40 god. radnog staza u JNA, poslednjih 15 provela na radu u Komisiji za voj. odmaralista jedne ustanove. Tako sam, iz prve ruke, mogao da saznam dosta cinjenica o radu tih ustanova.

Kasnije, proveo sam prvih osam godina svog inzenjerskog staza u JNA, kao gradjansko lice, koristio sam kapacitete tih vojnih odmaralista.

Kao prvo da razbijemo jednu zabludu, a to je da su samo pripadnici JNA koristili vojna odmaralista. To nije istina.

Pripadnici JNA su prioritetno koristili odmaralista u tzv. letnjoj i zimskoj sezoni. Prva je pocinjala 1. juna i zavrsavala se 15. septembra. Duzina boravka, tzv smene, iznosila je 12 dana. Zimska sezona je trajala od 15. januara do 15. maja.

Van tih perioda vojna odmaralista su ustupala svoje kapacitete preduzecima i ustanovama iz civilnog sektora. To znaci da su i ostali gradjani SFRJ mogli da koriste (i koristili su) vojna odmaralista.

Ovo je bilo moguce jer su vojna odmaralista poslovala kao tzv. “dohodovne ustanove JNA”.
To je znacilo da su samo, delimicno, finansirane iz budzeta JNA, a ostatak potrebnih sredstava su sticala iz slobodne prodaje usluga i smestajnih kapaciteta.
U njima su boravili i stranci. Tako sam jedne godine u vojnom odmaralistu “Basko polje”
video fudbalsku ekipu iz tadasnjeg SSSR.

Toliko, od mene, o vojnim odmaralistima ex SFRJ.

Nadam se da ces imati jos nesto da nam napises o vojnim odmaralistima. Neku zanimljivost ili mozda da nam na neki nacin predstavis neko odmaraliste (istorijat i slicno).

Evo 2 zanimljivosti u vezi vojnih odmaralista ex SFRJ;

-hotel JAVOR, koji se nalazi blizu hotela OMORIKA, na Tari, je ranije bio hotel Saveznog SUP, ex SFRJ.
 JNA je otkupila taj objekat, a tek kasnije je sagradjen hotel OMORIKA.

- hotel DUILOVO je do 1975. godine bio u vlasnistvu beogradskog export-import preduzeca INEX, kada ga je otkupila JNA.

Vir: "Jutarnji list" Zagreb
http://www.jutarnji.hr/
Foto: Tom Dubravec/CROPIX

U Pelegrinu (poslednja slika) sam bio sa prvom zenom na medenom mesecu. Brak je prosao kao i Kupari. :(

Kompleks Duilovo sa donje strane slike, gore žnjanski plato i Zenta

Imam nekoliko razglednica vojnih odmarališta.

[attachment=1]
na razglednici piše-Baška Voda,Vojno odmaralište "Baško Polje" iz 1982g


[attachment=2]
Pula-Fažana -13 maj  1984g
                  - glavna plaža
                  - autokamp
                  - restoran


Da li vam je poznato vojno odmaralište Bigovo,kod istoimenog sela u zalivu Trašte.Nalazi se na poluostrvu ,ima nekoliko kuća(meni liče na barake) ,menzu i nikakvu plažu.

[attachment=3]
razglednicu izdaje : Vazduhoplovni korpus

Hvala na toj kartici. Budi prijatne uspomene... :)

То је уствари било синдикално одмаралиште, синдиката цивилних лица у РВ и ПВО.

Koliko puta sam preplivao popreko uvalu Bigovo. Jednom me zamalo na pola zaliva pregazio PČ-jac koji je uplovljavao i vezao se za mol u dnu zaliva,  sa strane odmarališta.
Meni se taj oblik obale dopada -  stenovita dno,  bistra voda -  idealno za ronjenje.

Ja sam sa porodicom bio dva puta, tokom devedesetih godina u selu Bigovo,preko puta odmarališta.Ostalo mi je u sećanju kao dobro uredjeno,mada je plaža bila kamenita,za decu jako nezgodna(tada su moja deca bila mala).Imali su i lekara koji je pružao usluge i civilima(koje smo koristili jer je deci stalno nešto falilo).Vojna plovila su često bila u ovom zalivu i pomagali stanovništvu.Donosili su vodu,i punili cisterne ,ponekad nešto prevezli.Mornari sa brodova su se ponekad kupali na obližnjim plažama.

Tada sam doživeo nešto nesvakidašnje.U ovom selu uglavnom  žive ribari.Ima onih koji love mrežom i onih koji love dinamitom.Prekoputa kuće u kojoj sam bio je živeo jedan takav,lovio je dinamitom.Našao je u moru neke stare granate iz 2S.R. pa je hteo da ih iseče brusilicom i izvadi eksploziv. Jednom nogom je držao granatu i sekao.Medjutim ova je eksplodirala i raznela mu stopalo.Sreća da je u luci bio neki vojni brod,pa su ga  zbrinuli.Kasnije sam čuo da mu je eksploziv razneo i ruku.

[attachment=1]

Zna li netko šta je iznad odmarališta?

poz.

То одмаралиште уопште није било у систему војних установа. Припадало је директно синдикату РВ и ПВО али га је и Команда РВ и ВО узурпирала.. Није ни било комфорно.  Кухиња војна, пољска. са друге стране било је врло јефтино а превоз војним авионом џабе (ко је хтео). Нисам ни знао да постоји док ми нису тражили војску за обезбеђење. Никада нисам био тамо.

Heliodrom. Neki su putovali avionom do Tivta, a neki i do bungalova helikopterom.

Ovde su godinama dolazili ferijalci iz Beograda za Prvi Maj. Bilo je nezaboravno.

Pored vojnog dela bilo je i civilni kamp gde su nekoliko firmi iz Tetova imali svoje kamp prikolice, tako da sam tamo proveo zadnje letovanje u bivsoj nam drzavi, 1990 godine.

Nezaboravne letnje uspomene. :) :)

Na moje iznenadjenje pronadjoh još razglednica Paškog Polja.
[attachment=1]
Baško Polje 1970g
izdavač Ozeha Split


[attachment=2]
Baško Polje 1971g
izdavač Inventa Split

Ova treće je Baška Voda,koliko se sećam on je skoro spojen sa Baškim Poljem.Na razglednici se u daljini vidi hotel u Baškom Polju.
[attachment=3]

Ovaj vaš post potvrđuje moje sumnje, naime znam da je na brdu prema moru bila OB.
Ovakvi poluvojni kompleksi su građeni u nama nepoznate ratne svrhe, slično kao oni na O. Braču.
Vjerovatno neko mjesto gdje bi bili stacionirani rezervist i trebali raditi nešto, za Brač znam šta a ovo mi je nepoznato.

poz.

Давно ми је неко причао одакле ту тај објекат и у коју сврху, али да ме убијеш не могу се сетити. Ипак, мислим да нема везе са обалском батеријом.

OB sam spomenuo usputno, kao aktivni objekt koji je tu postojao.
Zgrade na Braču su bile predviđene za smještaj vojske koja se trebala brinuti o potkopima.
A možda i još ponešto, nisam to do kraja razjasnio, za ove u Bigovi možda jednom otkrijemo.

poz.

U septembru 1984. godine sam kao maturant 8. razreda osnovne škole bio na maturskoj eskrurziji u vojnom odmaralištu "Duilovo" kod/u Splitu.

Bilo je lijepo, smiješteni smo bili u krugu hotela odnosno u bungalovima...zna neko u kakvom je stanju taj kompleks i možda neka slika nekog sviježijeg datuma !?

Baš na ovoj stranici imaš i slike i tekst o stanju u obom bivšem vojnoim odmaralištu - stanje je jadno.....

Tri letovanja sam proveo po 20 dana u vojnom odmaralištu "Perna" kod Orebića koje se nalazilo na početku istoimenog ribarskog sela na lokalnom putu prema sledećem ribarskom selu Viganj a podno planine Sveti Ilija ukoso udaljen 1 nm od pristaništa Starog Grada ostrva Korčule.
Beše to neke davne 1983,84 i 85 godine.

Odmaralište se nalazilo pod okriljem VU Kupari.
Kompleks se sastojao od: malog i velikog parkinga, hotela "Komodor" koji je imao i bungalovski depandanse, auto kampa, sportskih terena za košarku, rukomet, odbojku, boćanje i stoni tenis. Hotel je posedovao: Kuhinju, Restoran sa TV salom, snek barom i terasom, tehničku radionicu i uredjene parkovske staze. Sobe su većinom bile sa balkonima, dvokrevetne i trokrevetne sa pomoćnim ležajevima, kupatilom sa tuš kabinom i lokal telefonom, za današnje uslove vrlo skromno opremljene. Sobarice su sredjivale sobe i menjale peškire dnevno.
Uredjenje u skladu sa onim što se nekada u SFRJ smatralo hotelom B kategorije. Kompleks je imao i dva mola-pristana. Veliki na tzv. hotelskoj plazi gde je redovno na svaka dva dana "peniša" dovozio pijaću vodu za rezervoare i mali na tzv:kamperskoj plaži. Kamp je bio opremljen priključcima za struju, sanitarnim blokom sa WC i tuševima i rashladnim blokom sa mini frižiderima na ključ. U kompleksu je postojala i klasična vojna-kantinska prodavnica gde se moglo pazariti sve od igle do lokomotive. U kampu je postojao i etno restoran "Stranj" u staroj kamenoj kući gde se moglo piti odlično vino, jesti pršut i morski specijaliteti a bilo je i muzike na uvce nekim danima. Osim toga postojao je i prostor sa otvorenom pozornicom gde su se održavale večernje igranke uz živu muziku ili sa razglasa.
Na plaži su se mogle iznajmiti sandoline.

Kompleks je bio potpuno ogradjen, do malog parkinga ispred glavnog ulaza na recepciju se moglo slobodno ali se na veliku rampu za ulazak u kompleks moglo samo kroz rampu uz nalepnicu na auto staklu.

Nastavak sledi......

Da, vidio sam na slikama kakvo je stanje, na jednoj cnro-bijeloj slici se vidi unutrašnjost i stepenice koje vode u donju etažu hotela, sjećam se da smo tim stepenicama išli dole na jelo...bar tada je tako bilo ašto se tiče samih bungalova gdje smo bili smješteni koliko se mogu sjetiti oni su bili  odmah tu pored hotela u nekom šumarku i plaža je bila takođe blizu...ne mogu se baš sjetiti svih detalja jer ipak je nekih 30 tak godina prošlo.

U svakom slučaju lijepo je bilo tih nekih 7-8 dana koliko je već maturalna trajala. Jesu ti bungalovi i taj šumarak takođe u životu ili ?

Osoblje: konobari, pomoćni kuvari, itd...... je uglavnom bila vojska u redovnom vojnom roku (intendantska služba).
Obroci su bili po listama na bazi punog pansiona. Predhodni dan se za doručkom zaokriživala lista od tri jela za ručak i večeru idućeg dana.
Naravno da je u opciji uvek bio i vojnički pasulj, pura sa mlekom, gulaš, itd.
Jedino se za doručak nije zaokruživalo i on je bio uvek isti: viršle, omlet ili džem i puter.
Za ručak se predavao plavi kupon a za večeru crveni.
Kamp je bio pun stranaca: Nemaca, Poljaka, Čeha, bilo je i nešto Skandinavaca i naravno dosta naših gastarbajtera.
Preko zime su se kamp kućice mogle uz nadoknadu ostaviti u kampu na čuvanje za dogodine.
U hotelu su boravila i civilna i strana i domaća lica po nešto ekonomskijim cenama od vojnih lica ali i dalje su te cene bile najpovoljnije za taj nivo usluge u odnosu na celu državu.
Vojna lica dobijala su termine po rasporedima a civili kad je bilo slobodnih termina pa je ipak trebala neka "veza" da se upeca baš termin koji ti odgovara.
U okolini je bio manastir na Svetom Iliji, Orebić, Korčula sa Badijom i Lubardom preko puta.
Mesto je bilo ekstremno posećeno od stranaca sa svih meridijana zbog izuzetne ruže vetrova na tom mestu za vind surfing.
Bio sam prisutan kada je jedan lokalac za opkladu u 5 piva za deset minuta otišao do Korčule vind surfom kupio to pivo i vratio se nazad da ga naplati drugarima usput hladeći ga u ceger mreži u moru.

Od odmarališta Bigovo je išlo nekoliko staza na vrh brda,i tu si mogao da stigneš.Staze su vodile i dalje ,na drugu stranu poluostrva,do mora,ali postojala je ograda.Koliko se sećam meštani sela su mi pričali da tamo postoji neki vojni objekat.Više se ne sećam tačno,ali moguće da je bio ukopan u brdo.

Slična politika za osobje i hranu je važila i u vojnom kampu 13 maj u Fažani.

Ostaci baterije su lijepo vidljivi.

[attachment=1]
poz.

Restoran Vojnog odmarališta "Ostrvo Cvijeća", koje je bilo u sklopu VU "Kupari", nalazio se (zgrada je i dalje tamo) na vrhu poluostrva Prevlaka u Tivatskom zalivu. U neposrednoj blizini crkve sv. Arhanđela Mihaila iz XIX vijeka i ostataka istoimenog manastira iz XIII vijeka koji je izgrađen na temeljima poznoantičke sakralne građevine i kasnijeg benediktanskog samostana.
Okolina restorana je mirisala na pire iz kesice i ćufte koje se spremaju u većim količinama, roštilj i ulje za sunčanje. Graju sa plaže udaljene 30-ak metara blokiralo je gusto mediteransko rastinje. Tamo je uvijek bilo slatko popiti hladnu Cocktu ako si imao 10 godina.

Evo i fotografija plaže na južnom dijelu poluostrva.