PALUBA

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs/ Foto: oilandenergydaily.com

Saudijski naftni rat protiv Rusije, Irana i SAD


16. 10. 2014.

Saudijska Arabija objavila je ekonomski rat protiv odabranih proizvođača nafte. Strategija je zamaskirala pravu nameru Kuće Sauda, ali da li će biti uspešna?
[attachment=1]
Potpredsednik Rosnjefta Mihail Leontjev izjavio je: "Cenama može da se manipuliše... Saudijska Arabija je počela da nudi velike popuste na naftu. To je politička manipulacija i Saudijskom Arabijom se manipuliše, što se može veoma loše završiti." Ispravka, Saudijcima se ne manipuliše. Ono što je Kuća Sauda pokrenula je "Tomahavk spinovanja", insistirajući da odobravaju cenu od 90 američkih dolara po barelu nafte; kao i 80 dolara u naredne dve godine; pa čak i 50 do 60 dolara za azijske i severnoameričke klijente.

Činjenica je da je Brent već pao ispod 90 dolara po barelu zbog toga što je Kina - kao i cela Azija - usporila ekonomski, iako daleko manje nego Zapad. Proizvodnja je, ipak, ostala na visokom nivou - naročito u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu - pa čak i sa nešto malo libijske i sirijske nafte na tržištu.

Kuća Sauda primenjuje veoma oštru strategiju cena, koja preti da smanji deo tržišta njenih suparnika, na srednje i duže staze. Barem u teoriji, to bi moglo da učini život veoma teškim za mnoge velike igrače - od Sjedinjenih Država do proizvođača teških sirovina poput Irana i Venecuele. Ipak, glavna meta je, bez greške, Rusija.

Strategija koja u isto vreme šteti Iranu, Iraku, Venecueli, Ekvadoru i Rusiji ne može da izbegne iskušenju da se smatra ofanzivnom igrom, dok Vašington pregovara sa Rijadom. Postizanje dogovora bi značilo da je bombardovanje lidera Islamske Države kalifa Ibrahima samo uvod u bombardovanje snaga Bašara el Asada; u zamenu za to, Saudijci će pritisnuti cene nafte kako bi oštetili neprijatelje strategije.

Ipak, to je daleko komplikovanije.

Osveta Vašingtonu
Ruski državni budžet za 2015. zahteva cenu nafte od barem 100 dolara po barelu. Ipak, Kremlj pozajmljuje ne više od sedam milijardi dolara 2015. godine od uobičajenih "stranih investitora", plus 27.2 milijarde od domaćeg novca. Teško da je u pitanju ekonomski zemljotres.

Osim toga, ruska rublja je već pala za više od 14 odsto od jula meseca, u odnosu na američki dolar. Uzgred, valute ključnih članica BRIKS-a su takođe oslabile; 7.8 odsto brazilski real, 1.6 odsto indijska rupija. Rusija, za razliku od Jeljcinove ere, nije bankrotirala; ona drži najmanje 455 milijardi dolara u deviznim rezervama.

Pokušaj Kuće Sauda da zaobiđu Rusiju kao glavnog dobavljača nafte za Evropsku uniju je ništa više od pustog sna; rafinerije u Evropskoj uniji bi morale da se prilagode proecsuiranju saudijske lake sirovine, a to košta čitavo bogatstvo.

Geopolitički, stvar postaje još interesantnija kada se vidi da je suština strategije Kuće Sauda, da se osveti Vašingtonu zbog ne ispunjenja obećanja da će Asad biti zbačen, kao i zbog neokonzervativne opsesije bombardovanjem Irana. Postaje još gore (za Saudijce) zbog toga što se Vašington - barem za sada - više fokusira na zbacivanje kalifa Ibrahima, nego Bašara el Asada, i što je na ivici potpisivanja nuklearnog dogovora sa Teheranom kao deo P5+1 24. novembra ove godine.

Na energetskom planu, konačna noćna mora Kuće Sauda bila bi mogućnost da i Iran i Irak uskoro budu sposobni da preuzmu saudijski status ključnog proizvođača nafte u svetu. Zato se Saudijci trude da obe države liše preko potrebnih prihoda od nafte. Strategija može biti uspešna - kao sankcije koje već pogađaju Teheran. Ipak, Teheran uvek može da nadomesti gubitak prodajom još više gasa Aziji.

Dakle, ovo je suština. Opkoljena Kuća Sauda veruje da može naterati Moskvu da prestane da podržava Damask, kao Vašington da odustane od dogvora sa Teheranom. Sve to, prodajom nafte po cenama ispod proseka. Potez odiše očajanjem. Pored toga, može se tumačiti kao pokušaj sabotaže koalicije u kampanji protiv siledžija kalifa Ibrahima.