PALUBA

Предлогом буџета Републике Србије за 2015. године, за капиталне издатке у ресору Министарства одбране планирано је:
- 773.709.000 динара за 2015. годину,
- 711.299.000 динара за 2016. годину,
- 57.988.000 динара за 2017. годину.

Ти "капитални" издаци су:

Изградња хангара на аеродрому Батајница:
- 2015. године: 200.000.000 дин.
- 2016. године: 47.499.000 дин.
- 2017. године: ништа

Гасификација комплекса у ТРЗ „Чачак”:
- 2015. године: 103.000.000 дин.
- 2016. године: 100.000.000 дин.
- 2017. године: 33.988.000 дин.

Модернизација авиона Г-4 у Г-4МД:
- 2015. године: 23.800.000 дин.
- 2016. године: 23.800.000 дин.
- 2017. године:24.000.000 дин.

Поред тога за "Наставак изградње стамбених објеката на локацији II МЗ Бежанијска Коса у Београду" предвиђено је:
- 446.909.000 дин. за 2015. годину,
- 540.000.000 дин. за 2016. годину.

Укупно гледано, предложено је да Министарство одбране следеће године располаже са 56.029.250.000 дин.

Структурно, одбрамбени буџет чинили би следећи приходи:
Приходи из буџета: 53.129.121.000 дин.
Сопствени приходи буџетских корисника: 476.132.000 дин.
Добровољни трансфери од физичких и правних лица: 29.304.000 дин.
Примања од продаје нефинансијске имовине: 1.220.000.000 дин.
Нераспоређени вишак прихода из ранијих година: 1.174.693.000 дин.

Наведена средства биће распоређена овако:
- Управљање и централна подршка: 17.193.333.000 дин.
- Управљање људским ресурсима: 717.880.000 дин.
- Управљање материјалним ресурсима: 1.733.665.000 дин.
- Финансијско управљање и контрола: 13.888.000 дин.
- Односи са јавношћу: 118.660.000 дин.
- Инспекцијски послови: 9.354.000 дин.
- Војно здравство: 2.678.905.000 дин.
- Војно образовање: 1.710.838.000 дин.
- Опремање Министарства одбране: 330.000.000 дин.
- Инфраструктура: 869.596.000 дин.
- Администрација и управљање: 8.597.328.000 дин.
- Операције и функционисање Војске Србије: 37.935.917.000 дин. од чега:
-- Функционисање Генералштаба: 4.007.452.000 дин.
-- Функционисање Копнене војске: 1.871.924.000 дин.
-- Функционисање РВ и ПВО: 1.090.367.000 дин.
-- Функционисање Команде за обуку: 572.732.000 дин.
- Мултинационалне операције: 825.998.000 дин.
- Опремање Војске Србије: 3.765.868.000 дин.
- Администрација и управљање: 25.467.676.000 дин. од чега су зараде: 17.391.442.000 дин.
- Попуна ратних материјалних резерви: 300.000.000 дин.
- Ванредне ситуације: 10.100.000 дин.

БУЏЕТСКИ ФОНД ЗА ФИНАНСИРАЊЕ СТАМБЕНИХ ПОТРЕБА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПРИПАДНИКА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ И ЗАПОСЛЕНИХ У МИНИСТАРСТВУ ОДБРАНЕ: 900.000.000 дин.

Износ за ове потребе обезбеђен је на следећи начин:
- 300.000.000 дин. из буџета,
- 600.000.000 дин. од продаје нефинансијске имовине.

Укупно у МО и ВС на неодређено и одређено ради: 33.114 лица.

Остале детаље можете погледати у Предлогу закона на следећој адреси: Буџет за 2015. (http://www.parlament.rs/upload/archive/files/cir/doc/predlozi_zakona/4598-14%20n.doc)

Мало ми је чудно да је за функционисање Генералштаба (вероватно и свих њему потчињених јединица) предвиђено више пара него за оба вида и Команду за обуку. Ипак, ограђујем се јер не знам шта се све под тим подразумева и шта обухвата. Такође, "односи са јавношћу", шта год то било, "носи" знатна средства.

Лепо би било да су они то мало прецизирали јер сигурно не подпада све под "војну" или "службену" тајну.

Од наведеног броја колико "отпада" на Војску, а колико на систем МО, посебно без војног здравства и школства?

Ово је раздео за ГШ:
- Награде запосленима и остали посебни расходи: 3.000.000 дин.
- Стални трошкови: 1.506.735.000 дин.
- Трошкови путовања: 181.972.000 дин.
- Услуге по уговору: 58.365.000 дин.
- Специјализоване услуге: 11.765.000 дин.
- Текуће поправке и одржавање: 1.080.726.000 дин.
- Материјал: 1.126.126.000 дин.
- Накнаде за социјалну заштиту из буџета: 763.000 дин.
- Порези, обавезне таксе и казне и пенали: 8.000.000 дин.
- Нематеријална имовина: 30.000.000 дин.

КоВ:
Награде запосленима и остали посебни расходи: 2.900.000 дин.
Стални трошкови   : 520.420.000 дин.
Трошкови путовања: 212.100.000 дин.
Услуге по уговору: 33.500.000 дин.
Специјализоване услуге: 537.070.000 дин.
Текуће поправке и одржавање: 229.721.000 дин.
Материјал: 334.713.000 дин.
Накнаде за социјалну заштиту из буџета: 1.500.000 дин.

У односе за јавношћу спада и Медија центар "Одбрана", оркестар "Станислав Бинички", целокупна издавачка делатност од "Магазина Одбрана" до штампања правила и упутстава и уџбеника за ВА и ВМА, накнаде за научно-истраживачки рад (иако би било логично да то иде из Универзитета одбране)... а ни трошкови одржавања кбб Бошковића у пловном стању нису занемариви.

Па сад ако постане адмирал "речне морнарице" (пардон, чамаца), биће лакше свима :laugh: Видим да је предлогу измена Закона о Војсци остао предлог у увођењу "морнаричких чинова" ???. Надам се да ово Раде не чита ;).

Одавно он гања адмиралске еполете, али се пре који месец причало да ће га пензионисати "на лични захтев".

Опстали су чинови (са чиме се слажем), али мислим да је те адмиралске требало ограничити само на официре који су на служби у Флотили. Овако к-дант Флотиле ће бити кбб, евентуално комодор, а разна господа у МО, ГШ и војном кабинету ВК адмирали.

Na koju foru se u budžetu planira izdatak "kazne i penali"? Neka ih plaća onaj ko je za*ebo stvar. Lako je grešiti, propuštati rokove ugovora kada znaš da postoji stavka u budžetu koja će to pokriti.

Izdaci za Komandu za obuku su premali. Sirotinjski čak.

E, vidiš, to ti je kad naručiš nešto a vojska ne plati na vreme. Ne zato što neće, nego oni u državnom trezoru trenutno nemaju para. Dali penzionerima ;)

Šalu na stranu, stavka za Komandu za obuku je vrlo mala, kao i za KoV. Ni za Vi PVO nije bolje. Tako je kako je. Država nema para. Zato je i bitno gde ide svaki dinar.

Teško je ovako napamet sagledavati budzet za Vojsku (MO), a da se ne poznajemo strukturu nabavki, gradnje, ulaganja (barem javno), broj vojnih i civilnih lica i to po činovima i dr. Nije to nikakva tajna.  Ne znam, možda se to i može dobiti od MO, kada bi se tražili, ali bi to svakako trebalo da bude prisutno poslanicima. U francuskom ili britanskom budžetu jasno se navodi za koliko kaplara, narednika... general se daju pare. Budžet definiše gornju stavku broja za svaki čin, to ne znači da će ih biti toliko, nego da ih za više nema para. Takođe, tačno se navodi koliko će se pištolja, pušaka, topova.. kupiti. Ovako, kako je kod nas, otvaraju se novi garnizoni a da takve stavke nema u budžetu. Za tako nešto bi ministar i oni koji su mu to predložili, morali da odgovaraju.

Po mom sudu bolje je imati malu (dakle i manju od ove) vojsku, u manje garnizona, koja je opremljena i plaćena, nego veću, u više garnizona, loše opremljenu i slabo plaćenu.

Država nema novca, ali i ovo što ima troši nerazumno i neracionalno. Kada se ne bi trošilo na toliku birokratiju bilo bi više novca i za vojsku.

MO je prilično paranoično pa na sve živo turaju "Vojna tajna", a onda još pride i takve dokumente objave.  :zid

U vezi novca, potpuno se slažem u vezi prikazivanja podataka. Međutim, to bi zahtevalo ozbiljne doktrinarne i planske dokumente. Ovako imamo tonu papira koja ne daje odgovor ni na jedno bitno pitanje. Pomešaš JNA i NATO, ubaciš par sličica i eto "reformskog dokumenta", koji ubrzo ide na dorađivanje, izmene itd.

Kada je u pitanju NVO, mislim da treba napraviti rez. Pumpanje brojnog stanja i glumatanje držanja tehničko-tehnološkog nivoa samo dodatno jede pare. Sa jedne strane stalno se podreva priča o kupovini ovoga i onoga, sa druge ne postoji neki jasan plan i ideja šta sa postojećom tehnikom. Šta je perspektivno, šta je ekonomično... Rečju, šta je moguće, a šta ne.

Раде ствар је у следећем

закон штити запослена лица у свим секторима од одговорности на раду у смислу да физичко лице запослено у правном лицу тј. у државној управи ( у нашем случају МО) не одговара за штету које није починило намерно. Ако неки службеник, војник, официр итд. ради посао са дужном пажњом и дође до штете он не може да одговара, али ако се понашао малициозно тј. испољио тешку непажњу или умишљајем начинио штету онда се поставља питање личне одговорности.

Zakon?! E nasmeja me.

Hajde sad objasni onda kako iznova plaćamo kaznu zbog ne dostavljanja informacija "od javnog značaja" u vezi MiG-ova 29 i to se naravno plaća iz našeg budžeta, a da nadležni ne čine štetu namerno jer ignorišu nalog poverenika.

To što u teoriji ima logike, apsolutno nema veze sa praksom.

Истина је да су министарства и државни органи дужни да доставе информације од јавног значаја било на захтев Повереника било на захтев физичких лица. То стоји.

У чему сам ја погрешио? Ја мислим да је теби добро познато ово о чему пишем.

Pogrešio si što misliš da ljudi na tim pozicijama uopšte zarezuju za nešto bilo kakav zakon.

Nego, tema je vojni budžet pa dajder koji konstruktivan komentar u vezi sa tim.

Ја јесам конструктиван. Хтео сам да образложим чему служи та ставка.

Повећање расхода за управу се може бранити и чињеницом да се новим Законом о одбрани уводи Војно правобранилаштво које ће заступати МО и ВС пред судовима. Именоваће правобраниоца, његовог заменика, секретара и запослиће још неке приправнике. Мораће да им обезбеде просторије, канцеларијски материјал итд.

Поред свега овога могао бих да додам да се доста издваја за међународне мисије, односе са јавношћу и још неке ствари. Тај новац би могао да се преусмери у РВ да се набаве нови хеликоптери који су се показали преко потребним у поплавама које су захватиле Србију у мају месецу. Поред хеликоптера треба улагати и у остала средства за заштиту државе и народа од природних катастрофа јер је то обавеза војске.

На крају бих додао да би МО трбало да уложи додатна средства у истраживање и развој нових технологија као и НВО те да би се тај новац вратио кроз трговину истим.

Da preracunamo budzet za VS u 2015. u omiljenu nam deviznu valutu EUR (122,4206 дин) to je 457,7 mil EURA ili 562.2 mil USD.
Jako malo.

То нам је што нам је.

Требало би и пушака и хеликоптера, и униформи и топова, и чамаца и авиона, али нема па нема. И ове године МУП има већи буџет. Очекивано.

Izdrzalo bi se to da je to samo ova godina ili 2-3 godine ali ovako se tretira voska vec decenijama.

Sa ovakvim izdvajanjima ne tu ni v od vojske jer decenije neulganja se dovele do toga da su sada odmah potrebna ogramna ulaganja.

Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.

Da li to vazi i u avijaciji?

Видео си 1999. да важи.

Neće biti da je VS dužna da ulaže u ostala sredstva za zaštitu države i naroda od prirodnih katastrofa. Promašio si sektor.

Слажем се, с тим да није проблем у томе што се помеша ЈНА и НАТО. Камо лепе среће јер обе су имале, а ова друга има и сада добре доктринарне документе. Овде је кључ што "политика" не зна шта хоће, шта се може и како. Министри (сви досадашњи редом) и њихове "тимови" су углавном скуп дилетаната за посао који треба да раде. Не мислим да то требају бити официри, али људи који су кроз досадашњи рад исказали знење и умење у управљању сложеним системима.

Што се тиче перспективности постојећег наоружања и опреме то је давно урађено (још негде 2003-4). То је потребно ревидирати и јасно одлучити: ово иде, ово не иде у осваремењавање, ово остаје до..., ово мењамо са... и то до..., ово развијамо..., ово купујемо... и за све дефинишеш трошкове, рокове и одговорне. И при том бити немилосрдно реалан.

Хвалисање о успесима када је у питању реаговање услед ванредних ситуација јесте успех, али не и на основном задатаку - одржавању и подизању способности за одговоре на основне ризике због којих војска и постоји.

Дакле, Министартсво одбране са све министром треба да се колико данас посвети кључном питању - одржавању оперативних способности (или ти борбене готовости) и стандарад свих припадника Војске у овој и пројектованој ситуацији за наредних 5-10 година. Да вредно раде у тишини, без саморекламерства (мислим на политички део МО), непотребног рекламерства и приче о успесима и да средином године изађу за доктринарним документима, односно реалним решењима и да онда још вредније приступе спровођењу тога што су донели.

Када сам рекао мешање ЈНА и НАТО мислио сам на неселективно преписивање једних и/или других (или неких трећих свеједно) ставова, без неког размишљања и анализе да ли је конкретно решење примењиво у нашим условима или не, те да ли је могуће можда његово преузимање уз неке модификације. Ако је нешто већ на прву лопту апсолутно нереално не треба га стављати у документ само да би он био cool. Овако добијамо документе који врло брзо трпе измене или чак бивају замењени новим документом. У неким случајевима правила ни не буду усвојена, а већ иду на дораду. Такође, поједине политичке "потребе" једноставно обесмишљавају поједине ствари (нпр. ограничење примене начела ратне потребе).

На примеру "реактивације" појединих гарнизона видели смо да се ти "закључци" о перспективности не поштују. Такав случај је и са техником. Мислим да је боље имати и можда нешто застарелију технику и лошијих тт карактеристика (наравно потпуно исправну и поуздану), али у довољном броју (у сразмери са дефинисаном величином снага), задовољавајућом ефикасношћу, прихватљивим трошковима експлоатације и са заокруженом логистичком подршком. Исправан Т-55 је бољи од неисправног Леопарда 2А6.

Србија нема пара за авионе и радаре, оружаним снагама смањен буџет за пет милијарди динара!
 (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:525230-Srbija-nema-para-za-avione-i-radare-oruzanim-snagama-smanjen-budzet-za-pet-milijardi-dinara)
Р. Драговић | 20. децембар 2014. 20:51 | Коментара: 0

Војска Србије догодине ће потрошити 55 милијарди динара, што је пет милијарди мање него у овој години. У плану градња новог хангара у Батајници

ВОЈСКА Србије догодине ће потрошити 55 милијарди динара, што је пет милијарди мање него у овој години - предвиђено је предлогом државног буџета за 2015. Три милијарде динара, колико је намењено новом наоружању и опреми, биће довољно само за ситније набавке. Пара у војној каси за куповину радара, авиона, средстава ПВО или других савремених система, следеће године - неће бити.

Уколико народни посланици без већих измена усвоје Владин предлог државне касе, оружане снаге располагаће у 2015. години и са 1,2 милијарде нераспоређеног вишка прихода оствареног претходних година. Од већих инвестиција у плану је изградња новог хангара на војном аеродрому у Батајници, вредног 200 милиона, као и гасификација техничко-ремонтног завода у Чачку, што ће коштати око 100 милиона динара.

Од набавке нових руских „мигова“ војни врх је још летос дефинитивно одустао. У војној каси резервисана су средства за пројекат модернизације авиона „супергалеб Г4“. За то су, међутим, планирана само 24 милиона динара. Командант војне авијације генерал-мајор Ранко Живак о овом, као и другим пословима од којих зависи будућност српског ваздухопловства, каже да они зависе од нивоа научнотехнолошких знања и финансијских могућности државе.

- За пројекат модернизације „супегалеба Г4“ потребна нам је помоћ и сарадња одговарајућег страног партнера - каже генерал Живак. - Набавка савремених борбених система, попут вишенаменског борбеног авиона или радара, условљена је финанасијским средствима. Постојеће стање и проблеми са новцем отежавају модернизацију, али се надам да то неће спречити набавку нових борбених средстава у следећих неколико година.

Једну од већих ставки у војној каси за 2015. чине односи са јавношћу, за шта је намењено око милион евра. Ратном ваздухопловству и ПВО намењено је око милијарду динара, док ће српски плави шлемови у свету коштати 826 милиона динара.

Војни буџет од 443 милиона евра Србију сврстава међу европске државе са најмањим издацима за војску. Износ који је намењен оружаним снагама већ годинама је испод 2,4 одсто државног БДП, што је као праву меру војних трошкова још 2008. препоруком одредила Влада Србије.

По проценту који издвајамо за војску можемо да се поредимо са Бугарском, која такође издваја до 1,5 одсто БДП, али и Хрватском, која има дупло мање војника него Србија. По дебљини новчаника иза нас су и војске Албаније, Црне Горе, Македоније и БиХ, које имају значајно мање људи у строју. Упркос напорима војног врха годинама нам је недостижан ниво војног буџета Словеније, Грчке, Аустрије, па чак и Румуније.

НАЈВИШЕ ОДЕ НА ПЛАТЕ

ВОЈНА каса Србије следеће године биће на нивоу од око 1,4 одсто БДП-а, што је за цео проценат мање него што је предвиђено као оптимална мера. Највећи део новца који припада оружаним снагама троши се на персоналне трошкове - плате, доприносе и друге принадлежности за око 36.000 запослених у систему одбране. Да би систем био дугорочно одржив, неопходна је примена тзв. норвешког модела. Према њему, кадру припада око 40 одсто укупног новца, док је остало намењено инвестицијама и трошковима војних операција.

Једна ствар ме збуњује. На Википедији (https://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_Armed_Forces) се наводи да је буџет за 2013 био 1,62 милијарде долара, за извор информација узимају Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI). Да ли је у 2013. години буџет заиста био три пута већи од овога што је предвиђено за 2015, или се ради о различитој методологији мерења коју Швеђани примењују?

Било како било, тих 560 милиона долара је мање од 80 долара по становнику. За малу земљу као што је Србија, то је јако мали износ. Грчка троши $1230.

2013. budžet MO prvobitno je iznosio 59.942.039.000 dinara, ali je kasnijim rebalansom smanjen.

Ni blizu 2.4 % BDP-a a koliko je bilo predvidjano da je optimalno i ovih 1.4% ce nekim sledecim rebalansom u 2015 biti smanjeno.

Раде ја не бих да скрећем са теме, али ево шта каже члан 41. Закона о одбрани:

U slučaju prirodnih i drugih nesreća većih razmera u kojima su na određenoj teritoriji ugroženi život i zdravlje ljudi i životinja i materijalna dobra, jedinice Vojske Srbije na zahtev organa nadležnih za zaštitu i spasavanje ljudi i materijalnih dobara, mogu se angažovati na pružanju pomoći stanovništvu, u skladu s posebnim zakonom.

Наравно има још прописа који регулишу то. Ово је само један од њих.

Један пријатељ из Обреновца ми је рекао да није било војске тешко да би се рашчистио онолики отпад и рушевине које су остале када се вода повукла.

Нагласак је на могу.

Примарна намена оружаних снага наше земље опредељена је Уставом, који у члану 139. прописује да "Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе."

Природне непогоде и др. погибељи спадају у тзв. трећу мисију Војске, када они који су надлежни закажу.

Знам да је нагласак на могу и да се то ради према потреби ако други органи нису способни сами да реше проблем. У највећем броју случајева држава ангажује војску у ванредним ситуацијама као што су снежне мећаве, поплаве, клизишта, пожари итд.

Паметне државе користе војни буџет да би стимулисале домаћу привреду.

Evo je i slovenska revija "Obramba" objavila vijest o proračunu VS za sljedeću godinu.


https://www.youtube.com/watch?v=O02kGS8MCYU

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

Srbija nima denarja za nakup novih sistemov za Srbsko vojsko

SRBSKA VOJSKA ŠE NEKAJ LET BREZ NOVIH LOVCEV MIG-29 IN RADARJEV

Srbska vojska bo v letu 2015 upravljala s proračunom v višini 55 milijard dinarjev (452 milijonov evrov, 555 milijonov USD), kar je 5 milijard dinarjev manj kot letos. Od tega bo le 3 milijarde dinarjev (30 milijonov USD) namenjeno za novo orožje in opremo, kar bo dovolj le za manjše nakupe, piše InSerbia News.

Srbski proračun tako ponovno ne predvideva nakupa novih radarjev, bojnih letala, protiletalskih obrambnih sistemov in drugih sodobnih sistemov. Če bo  predlog vlade sprejet v srbskem parlamentu, pa bodo srbske oborožene sile imele v letu 2015 na razpolago še dodatnih 1,2 milijarde dinarjev (9,8 milijona eur, 12,1 milijona USD) nerazporejenih presežkov iz prejšnjih let.

Srbska vojska v letu 2015 načrtuje s proračunskim denarjem izgradnjo novega hangarja na vojaškem letališču v Batajnica, vrednega okoli 2 milijona USD dinarjev, pa tudi gradnjo plinovoda do Tehničnega inštituta Čačak, kar bo stalo okoli 1 milijonov USD. Srbsko vojaško vodstvo je sicer lansko leto napovedalo nakup novih ruskih lovcev MiG-29, vendar je kot vse kaže za nekaj let prestavilo to investicijo. V okviru proračuna za leto 2015 pa so rezervirana sredstva za projekt modernizacije letal SOKO G-4 v G-4MD v višini 195.000 evrov za to leto, enako vsoto pa bodo namenili tudi v letih 2016 in 2017.

Poveljnik zračnih sil Ranko Živak je dejal, da so modernizacija galebov in druge odločitve odvisne od ravni znanstveno- tehnološkega znanja in finančnih zmožnosti države. “Potrebujemo pomoč ustreznega tujega partnerja pri projektu modernizacije letal G-4 super galeb,” je dejal Živak. “Naročila modernih bojnih sistemov, kot so večnamenska bojna letala ali radarji so pogojena s proračunom. Trenutno stanje in denarne težave ovirajo modernizacijo, vendar upam, da to ne bo preprečilo nakupa nove bojne opreme v naslednjih nekaj letih.”

Ena od glavnih postavk v srbskem obrambnem proračunu za 2015 so sredstva za odnose z javnostmi, za katerega je namenjeno približno 1 milijon evrov. Srbske letalske sile in zračna obramba (po novem: “RViPVO” – Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana, prej:  “ViPVO” – Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana) bodo prejele 9,8 milijonov evrov, srbske “modre čelade”, ki delujejo na misijah po svetu pa približno 8,3 milijone USD.

Vojaški proračun v višini 555 milijonov USD postavlja Srbijo med evropskimi državami na rep seznama z najnižjimi vojaškimi izdatki. Znesek namenjene za oborožene sileje bila več let pod 2,4 odstotka državnega BDP, ki ga je vlada Srbije priporočila v letu 2008. Glede na odstotek BDP-ja , ki ga Srbija namenja za svojo vojsko, se lahko primerja z Bolgarijo, ki bo imela obrambni proračun približno 1,5 odstotka BDP, kot tudi s Hrvaško (830 milijonov USD), ki pa ima dvakrat manj vojakov kot jih je v Srbski vojski. Za Srbijo so glede na odstotek BDP-ja namenjenega  za vojsko Albanija, Črna gora, Makedonija ter Bosna in Hercegovina, kjer pa imajo v vojskah zaposlenih velik manj pripadnikov. Kljub prizadevanjem srbskega vojaškega vodstva, pa so proračuni Slovenije (730 milijonov USD), Grčije, Avstrije in celo Romunije glede na BDP nedosegljivi še za nekaj let.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

Е кад нам министар иде у поцепаним фармеркама шта нас очекује...

[attachment=1]

Ако сам добро запамтио начелник Генералштаба рече у неком интервјуу да је буџет развојни. Или је погрешио или се шалио.

Ти Адлер баш немаш смисла за моду :D. А шта бит фалило да и ти имаш једне такве?

Моје имају много више рупа, а не пратим нешто модне трендове.