PALUBA

Ovde ćemo postavljati materijale i sve ostalo vezano za Vazduhoplovnu Vojnu Akademiju tj. VVA, pa da počnemo za početak s jednom brošurom  :pilot ;

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]
izvor : fb

Članak iz časopisa Krila armije (5.5.1989),o ­promociji pilotske škole “Maršal Tito” u Mostaru:

YU vazduhoplovci: Poziv na “plavu katedru”!

VOSVŠ „MARŠAL TITO" ­ MOSTAR

"Obišao sam cijeli svijet i posjetio mnoge ustanove i škole, ali ovakvu školu ­ po organizaciji, izgledu, opremljenosti, sastavu učenika i ljepoti ­ nisam vidio."

[attachment=1]

Ove reči izgovorio je pre dve decenije maršal Tito, kada je bio gost budućih pilota u Mostaru. A da je tako ­ nije se teško uveriti. Kad san o letenju preraste dečju maštu, kad sobe postanu odveć tesne za papirne avione, kad oblaci na plavom nebu postanu izazovni za uzmahe krilima ­ tada je logično da budući piloti pođu u Mostar. U jedinstvenu pilotsku školu u našoj zemlji, pred „plavu katedru".

[attachment=2]

U školu koju svi s pravom nazivaju Jugoslavija u malom. Vazduhoplovna opšta srednja škola „Maršal Tito' nalazi se u Mostaru, a osnovana je pre 28 godina. Njeni učenici su mladići iz cele naše zemlje; oni koji prethodno uspešno završe osmogodišnju školu i ispune stroge zdravstvene i psihofizičke kriterijume lekarske komisije za pilote. Od njih se, kada postanu piloti, očekuje da letačke zadatke izvršavaju pri opterećenju od 10 g, pa su zdravstveni kriterijumi izuzetno strogi.

Školovanje u Mostaru traje četiri godine. Momci imaju pravo da, nakon maturiranja, odaberu neku drugu vojnu akademiju ili civilni fakultet. A put ka zvezdama posut je trnjem: neophodno je vredno učiti matematiku, teoriju letenja i filozofiju, biti hrabar i vešt pri padobranskim skokovima, uveriti nastavnike letenja u podobnost za pilotski poziv prilikom selektivnog letenja... Jer, piloti mogu postati samo psihofizički spremni momci, koji uspešno polože sve ispite i koji beskrajno vole svoj poziv.

[attachment=3]

JEDRENJE, SKIJANJE, LETENJE...

[attachment=4]

Učenici VOSVŠ „Maršal Tito" polažu svoje ispite i na zelenim tepisima aerodroma, na nebu, na snežnim planinama, u bazenu... U toku školovanja u Mostaru obavezno skaču iz aviona pomoću padobrana, završavaju školu jedriličarstva, uče veštinu smučanja, vežbaju mnoge vojničke veštine i polažu najznačajniji ispit selektivno letenje avionima.

MOSTAR, STARI MOST

[attachment=5]

Mostar je neobično lep grad i budući piloti ga zavole kao svoj zavičaj. U tom gradu počinju sve njihove prve ljubavi ­ prvi uzmasi krilima, prvi poljupci pod stubovima Starog mosta, prva velika i trajna pilotska drugarstva...

VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA

Vazduhoplovna vojna akademija je jedinstvena visokoškolska naučna ustanova koja školuje aktivne i rezervne oficire­pilote u našoj zemlji. Ima školske centre na aerodromu u: Zemuniku, Mostaru, Titogradu i Puli. Pitomci Vazduhoplovne vojne akademije mogu postati svi maturanti, naravno, ako ispunjavaju uslove konkursa, a oni su izuzetno strogi.

Školovanje za sve pilote traje četiri godine i obuhvata teorijski deo i letenje. Po završetku Vazduhoplovne vojne akademije, svi piloti proizvode se u oficire i dobijaju čin potporučnika JNA. Takođe dobijaju letačko zvanje i znak pilota RV i PVO.

[attachment=6]

Školovanje pilota rezervnih oficira traje godinu dana, a od ove godine piloti ­rezervisti lete „galebom" u Mostaru. Paralelno se školuju i rezervni oficiri kontrolori letenja.

Po završetku Akademije, piloti imaju obavezu da u JNA lete 15 godina, a potom stiču pravo da nastave karijeru u nekoj od vazduhoplovnih kompanija. Najuspešniji piloti dobijaju Zlatni letački znak i postaju komandanti jedinica generali JNA.

[attachment=7]

OD POTPORUČNIKA ­ DO GENERALA

[attachment=8]

Kada završe Vazduhoplovnu vojnu akademiju, svi piloti dobijaju čin potporučnika a nakon dve godine čin poručnika. Kasnije, dobijanje novih činova zavisi od uspeha u službi. Najsposobniji postaju komandanti jedinica i generali JNA, a u letenju instruktori i dobitnici Zlatnog znaka pilota RV i PVO.

ŠKOLSKI CENTAR RV I PVO

[attachment=9]

Na periferiji grada na Miljacki, olimpijskog Sarajeva, u prostranoj rajlovačkoj dolini smestio se Školski centar Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Ovaj jedinstveni vazduhoplovni univerzitet u svom sastavu ima:
* Vojnu akademiju RV i PVO
* Srednju vojnu školu RV i PVO
* Vojnu školu stručnih radnika RV i PVO
* Školu rezervnih oficira vazduhoplovnotehničke službe

Od skromnih učionica i školskih pomagala danas su se na ovim prostorima razvile vrhunski opremljene nastavne i naučne institucije u kojima se školuju zaljubljenici u najsavremeniju vazduhoplovnu tehniku. Borba za priključak najbržim u savremenom ambijentu svakim danom dobija nove koordinate, neophodne za let u naredni vek...

SREDNJA VOJNA ŠKOLA RV I PVO

[attachment=10]

Svake jeseni u Srednju vojnu školu RV i PVO u Rajlovcu stiže nova generacija petnaestogodišnjaka koji će nakon četvorogodišnjeg školovanja na smerovima: vazduhoplovnotehničke službe, protivvazdušne odbrane i telekomunikacija, steći zvanje tehničara i čin vodnika.

Šansu za ovo školovanje imaju i „usmerenjaci", nakon dve godine srednje škole u građanstvu. Generacije ovih pitomaca rastu u Rajlovcu, ali i u Sarajevu, Brezi, Kaknju... Vaspitavaju se uz udarničke žuljeve pod zastavom brigade „Viktor Bubanj", uz muzičke akorde i brojna sportska nadmetanja.

VOJNA ŠKOLA STRUČNIH RADNIKA RV I PVO

[attachment=11]

Avio­mehaničari, limari, oružari, bravari, alatničari, tapetari, optičari, avio­radio­mehaničari... To su samo neka od dvadesetak zanimanja za koja se može steći diploma nakon dvogodišnjeg pohađanja Vojne škole stručnih radnika RV i PVO u koju konkurišu mladići (i devojke!) iz drugog razreda srednje školu u građanstvu.

Ovo je prva u zemlji, i jedna od retkih škola u Evropi, u kojoj se nastava realizuje po modularnom principu. Prve generacije devojaka i momaka
koji su završili školovanje već uspešno rade kao građanska lica na službi u JNA u našim vazduhoplovnim zavodima i radionicama vazduhoplovnih baza na aerodromima.

VOJNA AKADEMIJA RV I PVO

[attachment=12]

Ako ste zaljubljeni u svet naučne informatike i robotike, svet računara i mini­čipova, svet najnovijih tehnologija, nastavnici i studenti (pitomci) Vojne akademije RV i PVO pozivaju vas da im se pridružite!
Obećavamo vam: upoznaćete sredinu koja je već "jednom nogom" (ili, krilom) zakoračila u 21. vek.

VAZDUHOPLOVNOTEHNIČKA VOJNA AKADEMIJA

Mnogo je zaljubljenika u plave visine, koji na krilima papirnih aviona iz detinjstva maštaju i o tome ­ da jednog dana postanu konstruktori čeličnih ptica... Prava šansa da uspete u tome, pruža vam se školovanjem u Rajlovcu (tri godine), pa potom u Žarkovu kraj Beograda (dve godine).

Iz Vazduhoplovnotehničke vojne akademije izlaze poručnici sa zvanjem diplomiranog inženjera mašinstva ili elektronike. U sprezi sa Vazduhoplovnotehničkim institutom, to je svojevrsna „fabrika tehnologija" kojem se širom otvaraju vrata do naučnih zvanja magistara i doktora tehničkih nauka! Radi ilustracije: u modernom hotelskom objektu, svaki slušalac ima svoju sobu ­ sa računarom...

Ako uživate u brzini i visini, ako volite slobodu, ako ste spremni na velika odricanja, čeka vas radno mesto na "krovu troposfere"... U kabini "supergaleba", "orla", MiG-­29, uskoro i YU­-supersonika!

Za sve pilote: lovce­-bombardere, lovce i pilote helikoptera školovanje u Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji traje četiri godine. Zajednička teorijska obuka traje tri semestra, a četvrti semestar počinje letenjem na aerodromu Zemunik kraj Zadra.

[attachment=13]

Piloti helikoptera školuju se dve godine u Mostaru i lete, najpre „gazelom", a onda na "Mi-8"; piloti ­ lovci lete u Puli "MiG­-21", a piloti lovci-bombaderi „supergalebom", i to u dva školska centra ­ u Puli i Titogradu. (Uskoro će leteti i "orlom").

Po završetku Vazduhoplovne vojne akademije svi piloti su osposobljeni za čuvare našeg neba i uključuju se u plavi ešelon. Međutim, učenje i borbeno i taktičko osposobljavanje ostaje i dalje njihova obaveza. Posebno su dragocena znanja iz računarske tehnike i informatike, koje postaju okosnica svih sistema u RV i PVO.

[attachment=14]
izvor : yugopapir.blogspot.com

Na fotografiji 6.jpg prvi sa desne je pokojni pkk. Roberto Delakroče (ime I prezime zapisao sam po principu piši kao što govoriš)
Akademiju je završio je 1989 i nastavio specializaciju na Mig 21 u Puli i onda cunami.....
Umro je zbog bolesti u jesen 2014.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Cini mi se da na slici 2 pitomci rade na "sokol" racunalima, kopija komodora 64, ako se dobro sjecam.

poz.

Slika br.2 - brigadni general Predrag Bandić, sadašnji komandant 204. vazduhoplovne brigade

Autor ovog poslednjeg postavljenog priloga je Šaćir Zulović, u to vreme major. Inače pešadinac u vazduhoplovstvu, zajedno smo radili u 875.VNC. On je kasnije (sredinom 1982.) konkurisao za novinara, bio primljen i prešao je na rad u magazin "Front". Iz tih novina je i ovaj prilog.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Zanimljivo je da su nosili :o uniforme sa našim oznakama.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Klasa septembar 1988. Prva i zadnja za vrjeme SFRJ.

@ mandalina. Posle 40.kl.ŠROA 88.-89.(u sklopu 334.lbae/107.mahp Mostar) na G-2,bile su 41.kl.(89.-90.) i 42.kl.(90.-91.)-obe u Zemuniku, ŠROA takođe na G-2,tako da bi poslednja klasa bila 42.

[attachment=1]
[attachment=2]

Nisam znao. A negdje sam čitao da je bila jedna i poslje zbog finansijskih razloga nije više bilo obuke rezervista na mlažnjacima. Hvala na informaciji.
A čemu bi oni služili kad bi završili služenje vojnog roka?

@ mandalina. Nisam 100% siguran da li je 42.kl. letila na G-2 ili nekom klipnom.Jer se u literaturi može pronaći da su samo 40. i 41.kl leteli na G-2,a zna se da je postojala i 42.kl.Možda je to što ti kažeš ustvari ta (još jedna) 42.kl.???

Прве две су завршиле обуку на Н-60, а последња јесте летела на Галебу али не знам да ли су и завршили обуку због Т.11.

Што се тиче питања чему су служили, па исто као и сви резервни официри - попуни ратних јединица авијације. Неки би се по завршетку ШРОА активирали у ЈНА или би били у ТО, неки би одлазили на обуку за цивилно ваздухопловство и настављали да раде у ЈАТ-у и другим компанијама, неки су се вратили аеро-клубовима и сл.

Сваки резервни пилот после завршетка прве фазе обуке добијао је овакав Приручуник за РВС авијације - пилоте (пошто постоје и друге ВЕС-ти авијације). Раније су били приручници рађени за целокупни вид тј. за све резервне официре РВиПВО.

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Koje je godine završila 37. klasa ?

1988. je završila 37.kl.VVA

Ovog Ledineka Aleša što se spominje u posljednjem članku poznajem. Sada leti na helikopteru  BELL 412 a po činu je major u SV.

Ја познајем само ове генерале :D: Звицера, Ђиласа и Воју Радовића

U prethodnom članku se spominje i Ištvan Kanas, to bi trebao biti pilot koji je imao udes 2008. godine nažalost sa smrtnim ishodom. Idemo dalje sa starim člancima ;

[attachment=1]
[attachment=2]

Ova klsa startala je u septembru 1988. Jeli tačno?

Nije Akademija,ali su verovatno neki bili i u vojnoj gimnaziji
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=1]
[attachment=2]

Neznam da li ovo ovdje pripada ali nisam našao prikladniji topik.

Moja tetka Gospava je bila udana za oficira iz rata koji je radio u Rajlovcu.Mislim da mi je netko rekao da je bio i načelnik škole.Zvao se Brakus Nikola.Pokušao sam tražiti i po drugim forumima ali ne mogu naći ništa o njemu.Bilo je to negdje pedesetih ili šejsdesetih godina.Kao mali igrao sam se sa njegovim sinom i imao sam vezu sa njima do pred 1990-te.Završio je za profesora matematike i negdje prije ovih događanja našli su ga mrtvog pored Miljacke.Tečo (Brakus Nikola) je umro nekoliko godina prije.
Pošto je počeo i rat nisam uspio saznati ništa o njegovom sinu Draganu.
Ostala je samo teka Gospava veoma bolesna u njihovom stanu u Sarajevu.Šta je se dogodilo sa njom neznamo.Vjerujemo da je umrla jer je bila veoma bolesna ali stvarnih podataka nemamo.
Eto tako je nestala cijela jedna porodica od tog mog teče Nikole.Ukoliko nešto netko zna o službi u Vazduhoplovnoj školi u Rajlovcu,mog teče volio bih da nešta napiše.

Poz

Karlo, možda bi neke informacije o službi tvoga tetka mogao dobiti u Udruženju penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije!
Evo linka:

http://www.udruzenjepvlps.org/portal/

Nedavno sam upoznao momka koji je bio na akademiji,ali je izbačen kada je bio na drugoj godini ,navodno,jer su se preračunali ,ima ih previše.Tvrdi da su izbacivali momke i sa viših godina studija.Ne mogu da verujem!
To je bilo prošle godine.Šta misle oni koji poznaju stanje na vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu?

Razgovarao sam sa čovjekom, koji je bio dugo godina instruktor - nastavnik letenja i istovremeno i član akro gupe leteče zvjezde. Kaže, da se iz akademije izbacivalo ljudi zbog kršenjua reda i discipline. Oni koji su imali problema sa učenjem i probleme kod letačke obuke (strah i zdravstveni problemi) sami su sporazumno napuštali akademiju. A što se tiče izbacivanja zbog viška nema govora. Barem do prolječa 1991. Za poslje nezna a i sumnja.

Свашта је могуће, али да су било коме дали овакво образложење, не верујем. Вероватно би им понудили да пређу на друге смерове, па ко неће иде. Осим тога, кадети су примају по основу потписаног уговора о школовању. Тамо пише када се може прекинути школовање. Да би се уговор раскинуо, поготову овако) потребно је неко решење, одлука, споразум.

И нема Ваздухопловне војне академије у Србији. То је Војна академија ВС, која има смер РВ и ПВО или се можда то сада зове "модул".

Imeni je ta priča o prekobrojnosti bila sumljiva,ali ko zna kako je danas.Mislim da je nešto zabrljao,ili nije položio ispite,pa je izbačen.Srećem se na poslu sa njim,pa sam u prvi mah mislio da je pametan,ali što ga bolje upoznajem ,nisam siguran.

Ovo je informacija iz prve ruke i važi do prolječa 1991.

[attachment=1]

Скоро сретох Бојана Стефановића који се у тексту помиње као питомац чије је име уписано на плочи најбољих питомаца ВВА. Пензионер је већ пар година.

Malo reklame za svršene pitomce.
[attachment=1]

slika iz starog Glasnika RV i PVO iz 1980 i neke.

[attachment=1]
Možda neko nekog i prepozna

Da je visak, ne bi se primali polaznici KSRO za smer avijacija. Moj klasic je posle zavrsene Vazduhoplovne gimnazije, na zdravstvenom pregledu ocenjen kao pilot transportne avijacije i ponudjeno mu je da bira drugi smer. Kakvo izbacivanje. Uostalom, ako je vec tako, neka pogleda ugovor koji je potpisao kada je krenuo sa skolovanjem...

Kada sam bio pitomac na Batajnici, bili smo smešteni u posebnom "paviljonu", jedna tada nova zgrada na sprat, zidana od one crvene cigle. Unutra bile prostorije sa spavaonicama od po 3 ili 4 pitomca. Imali smo i tuševe i stvarno je smeštaj bio ekstra na ono vreme (druga polovina 90-tih). Ta zgrada se statički "razmrdala" nakon pogotka avio bombom u fiskulturnu salu koja se nalazi par desetina metara iza nje i od tada stoji tako i propada. Kada sam bio u pre godinu i po na Batajnici, to mi je stvarno ostavilo jedan tužan utisak.

Elem...na spratu su bili smešteni pitomci IV godine VA za pilote. I oni su nam pričali da je jedan deo njihovih klasića otpao na zdravstvenim pregledima i testiranjima za pilote lovačkih i lovačko-bombarderskih aviona, pri kraju treće godine studija. Deo je u četvrtoj završnoj godini studija "preusmeren" za pilote helikoptera, a deo u smer VOJiN za oficire za navođenje.

Dakle, nikakve reči o izbacivanju, bar ne po osnovu zdravstvene nesposobnosti za pilote.