PALUBA

Albatros Al-KA , Anton Kuhelj , 1940

[attachment=1]

B-3 , Beslin

[attachment=2]

Racek , Bloudek Stanko

[attachment=3]

Bloudek XI

[attachment=4]

Bloudek XIX-Sraka

[attachment=5]

Bloudek XV-Lojze

[attachment=1]

Libela , Bloudek Stanko

[attachment=2]

BS-1 Student , Mirko Josifovic-Jovan Cubrilo , 1958

[attachment=1]

CA 51 , Anton Cvjetkovic

[attachment=2]

CF 1 , Anton Kuhelj

[attachment=1]

Eduard Slavoljub Penkala

[attachment=2]

Fizir FT ( turisticki ) , Zmaj

[attachment=3]

S 252 Prvi maj , Slavoljub Beslin , Ikarus

[attachment=1]

Aero 2 , Cijan-Petkovic , Ikarus

[attachment=2]

MM 2 ( Mima 2 ) , Dragutin Milosevic , Ikarus

[attachment=3]

 

Sarićeva ptica.

[attachment=1]

JM 8 Komarac ( Pionir ) , Josip Modli

[attachment=1]

KB 6 Matajur , Dusan Cener , institut,,Branko Ivanus,, 1952

[attachment=2]

KB 11 Branko , Stane Grcar , institut,,Branko Ivanus,, 1952

[attachment=3]

Kjuder-Rencljev avion

[attachment=4]

KS I B Janez , Anton Kuhelj

[attachment=1]

KS II Toncek , Anton Kuhelj

[attachment=2]

Libis 160-180 (verzija KB-Matajur)

[attachment=3]

LK 1 , LK 2 , Anton Kuhelj

[attachment=4]

Mikl No 1

[attachment=1]

Minima , Anton Kuhelj

[attachment=2]

MMS 3 , Monoplan Mitrovic Spirta

[attachment=3]

Aerostatoplan , Nikolaj Zucenko

[attachment=4]

Resava , Nikolaj Zucenko

[attachment=5]

Eda I , Rusjan

[attachment=1]

Eda II , Rusjan

[attachment=2]

Eda III , Rusjan

[attachment=3]

Eda V , Rusjan

[attachment=4]

Eda VI , Rusjan

[attachment=5]

Eda VII , Rusjan

[attachment=1]

Rusjan-Mercep I

[attachment=2]

Rusjan-Novak I

[attachment=3]

Rusjan-Novak II

[attachment=4]

Rusjan-Novak III

[attachment=5]

Rusjan-Novak IV

[attachment=1]

Rusjan-Novak V

[attachment=2]

Saric No.1

[attachment=3]

SIM II , Sima Milutinovic , Sava Vlajkovic i sinovi

[attachment=4]

Slavoljub Sostarko

[attachment=5]

Soko 1 , Hranislav Mirosavljevic ,













 

 

Fiziri

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Trojka

[attachment=4]

Fizire nisam postavljao na ovom mestu zato nsto su to vojni a ne civilni avioni . Mozda to,ipak, treba da uradimo pa da se na jednom mestu sagleda sva velicina vazduhoplovne industrije sa ovih prostora. Voleo bi da cujem jos necije misljenje.

Utva 66

[attachment=1]

Utva 75

[attachment=2]

Utva 75 AG

[attachment=3]

Ђурин Трабанчерос V.1
[attachment=1]

Ђурин Трабанчерос V.2
[attachment=2]

Mozes li VP1159 nesto poblize reci o ovoj interesantnoj samogradnji ?

Utva 251 BC 3-Trojka , Boris Cijan

[attachment=1]

V 55 , Bora Vajic , AK Zagreb

[attachment=2]

Vindobona , Joze Zablatnik

[attachment=3]

Dnevnik 21.9.2009.
Пилот и у деветој деценији

Ни у деветој деценији живота Зрењанинац Слободан Ђурин није изгубио вољу и енергију да приведе крају израду жирокоптера са трокраким ротором,

летелице која представља својеврсну мешавину хеликоптера и моторног змаја. Пензионерске дане овај 81-годишњи љубитељ ваздухопловства проводи у нади да ће своју летелицу винути у небо и тако крунисати своју страст према висинама која, како вели, датира још из младалачких дана. Скоро 90 одсто посла је завршено, остало је да среди још пар ситница. А онда – правац на небо.
- Једва чекам дан када ћу њиме полетети. И сада, кад имам оволико година, волим да летим. Понекад одем на аеродром, подсетим се старих времена – наводи Слободан.
Део материјала за жирокоптер набавио је из Финске, а при његовој изради користио је разну литературу. Повремено је, признаје, и импровизовао, користећи своје богато искуство. Жирокоптер је, ипак, нешто ново у његовом животу. Истиче да такве летилице нема на овим просторима, мада не тражи посебне услове за узлетање. Прилагођава се неравном тлу, а за полетање му је довољан и мали терен, писта дуга свега двадесетак метара.
Жирокоптер на коме сада ради није и једина летелица коју је овај старина изградио. Каже да је до сада успео да произведе чак три авиона. Први је на писту истерао још почетком седамдесетих и у то време зрењанинску јавност оставио без даха. Био је то авион дрвене конструкције, имао је распон крила од десет метара, а мотор модификован од „трабанта“! Њиме је Слободан прелетео релацију Ченеј – Суботица – Зрењанин.
- Постоји и мање срећан део те приче. Тадашњи надлежни органи изрекли су ми новчану казну у висини једне месечне зараде, јер авион није био регистрован. Осим тога, ни лет нисам пријавио – присећа се овај пензионер, о чијим авионима су, осамдесетих година, писале и „Ваздухопловне новине“.
Стручњаци су за Слободана говорили да је, осим што је једини у овом делу Баната коме је пошло за руком да направи авион, један од ретких који се може похвалити да је истовремено конструктор, градитељ и пилот.
- Мало ко је могао да ми помогне у време када сам градио авионе. Знање сам стицао из разне литературе коју сам набављао где год сам могао. Пошто је доста текстова било на енгелском језику, морао сам да тражим и преводиоце – напомиње деда Слободан, један од првих чланова зрењанинског аероклуба. Летачку дозволу поседује још од 1948. године. Бавио се једриличарством, моделарством, а једно време радио је и као авиостолар. Од жеље да постане војни пилот временом је одустао. Ипак, жеља за летењем и данас га држи.
Ж. Балабан"
[attachment=1]
Na zalost, gosp. Djurin je pokojni, Blue Sky.
 

Spartan Cruiser , Zmaj

[attachment=1]

Gore prikazani  je izvorni Cruiser iz UK, YU-SAO ex G-ACMW. iz UK je pre njega dosao i YU-SAN ex G-ACJO.
U Zmaju pravljeni Spartan Cruiser je  YU-SAP
[attachment=1]

Bravo VP1159 ! Opet si u pravu .

Path: PALUBA > RV i PVO > Civilna Avijacija > Civilna avijacija SFRJ > Topic: Avioni domace proizvodnje

Ovaj topik očito ne stoji na svom mestu!

Po logici stvari trebalo bi da stoji u okviru civilne avijacije, pa negde ispod crte, mada i dalje nema nikakav hronološki ili tipološki okvir. Ili, razdvojiti po periodima u okviru postojećih naslova (KJ i SFRJ/FNRJ). U tom slučaju bi trebalo dodati i pionirski period avijacije na ovim prostorima kao poseban naslov uz ova dva. Takođe, razvrstati tipološki na avione i jedrilice. Da ne pominjem da su avioni ili jedrilice domaće proizvodnje i domaće konstrukcije dve potpuno različite kategorije. Domaće proizvodnje su i licencno proizvedeni avioni i avioni domaće konstrukcije... Dakle, pitanje je šta je težište i svrha topika, domaća pamet ili domaća vazduhoplovna industrija. Ovako nabacano niti je pregledno niti ima preterano veliku svrhu. Osim toga preklapa se sa vać postojećim postovima u okviru civilne avijacije KJ. Tamo su već Resava, Bloudek, Minima, Lastavica, Komarac... licencno proizvedeni avioni...

Da ne budem pogrešno shvaćen, ovo je dobronamerna sugestija.

Trojke poređane kao za paradu.

[attachment=1]

Nisu baš svi naši ,ali većina jeste

[attachment=1]