PALUBA

PUTINOVA NOVA META Ova mala oblast čije je ime teško izgovoriti mogla bi da postane "Ukrajina 2"
Biznis insajder / M.A.   24.02.2015.

Pridnjestrovlje je zvanično i dalje u sastavu Moldavije, ali pola miliona stanovnika istočne obale Dnjestra, koji govore ruski jezik, smatraju da žive u nezavisnoj republici.

[attachment=1]

Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. Moldavija je proglasila nezavisnost od Moskve, nakon što je godinu dana ranije prosovjetsko stanovništvo u istočnoj Moldaviji proklamovalo Pridnjestrovsku Moldavsku Sovjetsku Socijalističku Republiku (PMSSR), nadajući se da će ostati u sastavu Sovjetskog Saveza. Uprkos želji PMSSR da ostane deo SSSR, Moskva nije priznala republiku. Izbio je rat oko Pridnjestrovlja, u kome je ruska 14. armija pružala podršku separatistima. Uz pomoć ruske armije, pridnjestrovski separatisti zadržali su kontrolu nad teritorijom. Jula 1992. potpisano je primirje, a ruska 14. armija ostala je u regionu u ulozi mirovnih snaga, zajedno sa moldavskom vojskom.

[attachment=2]

Problem je što je ruska vojska trebalo da ostane samo privremeno, ali je i dalje tu. Broj od oko 2.500 vojnika nije prevelik, ali ipak predstavlja problem i pretnju za ovaj region. Rusija je još na samitu OEBS-a u Istanbulu 1999. obećala da će povući snage iz Pridnjestrovlja do 2002. Dokle god je 14. armija tamo, izgledi da će se Moldavija pridružiti NATO-u su veoma mali, ako ne i nikakvi. Ruski predsednik Vladimir Putin je u decembru 2014. izjavio da je NATO najveća opasnost za Rusiju. On je često govorio da vojno i oružano prisustvo u zemljama koje se graniče s Rusijom predstavlja direktnu pretnju. Članstvo Moldavije u NATO za sada je samo na nivou priče, jer je ustavom ove zemlje zabranjen ulazak u vojne saveze. Moldavija je u septembru 2014. izjavila da ne planira da pristupi NATO. Uprkos mešovitom stanovništvu koje čine Moldavci, Rusi i Ukrajini, uglavnom nepriznata vlada Pridnjestrovlja teritoriju i dalje smatra ruskom republikom. Iako se čini da “mali zeleni ljudi” ne podržavaju Pridnjestrovlje u njihovoj želji da se otcepe od Moldavije, sama činjenica da je ruska 14. armija još uvek tu uznemiruje. Njeno prisustvo u Moldaviji zadržava Rusiju na periferiji bivšeg istočnog bloka. Prostim rečima, prisustvo jednog od ruskih zamrznutih sukoba u regionu izaziva uznemirenost zbog neizvesnosti kada će sukob ponovo postati aktuelan. Ukoliko bi se sukob ponovo rasplamsao, nije isključeno da bi Rumunija pritekla u pomoć Moldaviji. Rumunija je najveći saveznik Moldavije u regionu, a i članica je EU. Takav scenario ne bi odgovarao Rusiji, zato što je Rumunija članica NATO pa bi svaka ruska akcija protiv Rumunije mogla da izazove intervenciju NATO.

[attachment=3]

Možda još veća opasnost preti susednoj Ukrajini. Prisustvo ruske vojske na zapadnoj granici Ukrajine olakšava otvaranje zapadnog fronta u sukobu, naročito ukoliko joj u pomoć priskoče lokalni simpatizeri. S obzirom na situaciju u Ukrajini i stanje ruske ekonomije, izgledi za ovakav scenario su slabi, ako ne i nikakvi. Ukoliko bi rat u Ukrajini dalje eskalirao, Rusija bi, s obzirom na položaje armije, mogla da krene u ofanzivu prema Odesi, važnoj luci na Crnom moru i sadašnjoj bazi ukrajinske mornarice. Odesa je jedan od stožera ideje o Novorusiji, entiteta koji je ruska vlada više puta spomenula posle aneksije Krima. Napad sa zapada mogao bi da bude način da se dragoceni vojni resursi Ukrajine odvrate od borbi sa istoku, obezbeđujući prednost ruskim i lokalnim snagama koje, uprkos potpisivanju prekida vatre, polako napreduju ka zapadu.

Izvor: www.blic.rs

Kakva gomila nebuloza...Rumuni pretenduju na Moldaviju i na njih tamo baš i ne gledaju blagonaklono. Drugo, da se Rumuni umešaju u potencijalni sukob protiv Rusa, em što bi dobili po nosu, em što se NATO sigurno ne bi naročito angažovao da im pomogne, jer nije napadnuta njihova teritorija, već njihove snage u drugoj državi. Dakle, to ne bi bio napad protiv članice NATO-a koji bi u skladu sa Ugovorom aktivirao čitav NATO sistem kolektivne odbrane.

U postojanom rođačkom kontaktu sam sa rumunskim nacionalistima, npr. Pavlom Gucu. Ni na jednoj karti "Velike Rumunije", koja uključuje Moldaviju (nekadašnju Besarabiju), Pridnjestrovlje nije obeleženo kao "rumunska teritorija". To "crevce", široko tridesetak kilometara, a dugačko najviše možda 200km mene podseća na jednu "nekadašnju i kratkotrajnu državnu tvorevinu" na ovim prostorima. Autentični nacionalista valjda zna šta "jeste njegovo", a šta "nije". Zato je na zapadu tih zaumnih karata rumunski Banat malko proširen. Znaju Rumuni "gde je mekano" i "ko nema alternativu".  Suluda kartografija nikome dobra nije donela, jasno je.

U temi o primirju u ukraini sam postovao o tome evo link:
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,25456.msg379671.html#msg379671

NATO: Insistiramo na povlačenju ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja


Zamenik generalnog sekretara NATO Mirča Džoane izjavio je da Alijansa insistira na povlačenju ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja.

„NATO potvrđuje privrženost zahtevu za povlačenje ruskih snaga sa teritorije Moldavije u skladu s međunarodnim obavezama Rusije i Rezolucijom UN koja je usvojena 2018. godine“, rekao je Džoane na onlajn konferenciji „Perspektive partnerstva i bezbednosti kroz saradnju s NATO u periodu do 2030. godine“.

On tvrdi da se Rusija ponaša agresivno i da se bavi opasnom vojnom retorikom i propagandom, dezinformacijama o svojim aktivnostima, vršeći pritisak na Gruziju, Ukrajinu i Moldaviju.

Generalna skupština UN je juna 2018. Godine pozvala Rusiju da povuče snage iz Pridnjestrovlja. Rezoluciju su podržale 64 države, protiv je bilo 14, a 83 zemlje su bile uzdržane.

Predsednica Moldavije Maja Sandu je više puta pozivala na povlačenje ruskih snaga koje obezbeđuju skladišta municije u Pridnjestrovlju.

Moskva, međutim, odbacuje optužbe NATO-a da narušava suverenitet Moldavije i ističe da se ruski vojni kontingent nalazi u Pridnjestorovlju u skladu sa zakonskim osnovama.

Podsetimo, Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom.

Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da nasilno reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20211104/nato-insistiramo-na-povlacenju-ruskih-vojnika-iz-pridnjestrovlja-1131278392.html)

Eksplozije u Tiraspolju; napadnuta zgrada državne bezbednosti


Serija eksplozija potresla je danas zgradu državne bezbednosti u Tiraspolju u Pridnjestrovlju, odmetnutoj proruskoj teritoriji u okviru Moldavije.

Nekoliko sati nakon što je rusko ministarstvo odbrane danas saopštilo da je jedan od ciljeva "uspostavljanje kopnenog kontakta sa Pridnjestrovljem", rusko orijentisanom, otcepljenom regionu Moldavije na granici sa Ukrajinom, vlasti Moldavije prijavile su eksplozije u Tiraspolju, glavnom gradu Pridnjestrovlju.

"U zgradi Ministarstva državne bezbednosti u Tiraspolju došlo je do serije eksplozija. U blizini se nalazi nekoliko vozila hitne pomoći i gasovod", navodi se u izveštaju, prenosi ruska agencija Tas.

Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova napisali su na Telegramu da su na zgradu pucali nepoznati napadači iz bacača granata.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=25&nav_category=78&nav_id=2145340)

Pridnjestrovlje već 30 godina nije pod kontrolom Moldavije. Tamo su stacionirane i ruske trupe jačine brigade ili par brigada. Verovatno su pucali neki Moldovani, a ne etnički Rusi. Pridnjestrovlje je aktivno naseljavano Rusima posle 1945., tamo su dobijali stanove i imanja mnogi penzionisani oficiri, jer je to kraj sa boljom klimom, plodnom zemljom, voćem, povrćem i pristojnim vinom (pio sam ga).

Dignuta u vazduh dva TV tornja

Dve komunikacione kule dignute u vazduh u Pridnjestrovlju



https://t.me/nexta_live/26784

[attachment=1]

Onesposobljene dve najjače antene radio-centra preko kojih je emitovan ruski radio


Ministarstvo unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike saopštilo da su u naselju Majak u Grigoriopoljskom regionu odjeknule dve eksplozije, usled čega su onesposobljene dve najjače antene radio-centra, preko kojih je emitovan ruski radio.

Ministarstvo unutrašnjih poslova samoproglašenog Pridnjestrovlja, na istoku Moldavije, saopštilo je danas da je došlo do dve eksplozije u selu Majak, u Grigoriopoljskoj oblasti.

Eksplozije su onesposobile dve najjače antene radio centra koji emituje program ruskog radija, prenosi RIA Novosti.

U eksplozijama nije bilo povređenih.

Pridnjestrovlje se nalazi na istoku Moldavije i 1990. godine se otcepilo od te države nakon kratkog građanskog rata posle raspada Sovjetskog Saveza. Ima oko 500.000 stanovnika, a Rusija tamo ima oko 1.500 vojnika koji služe kao mirovne snage.

Taj region privukao je pažnju svetske javnosti nakon što je vršilac dužnosti komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev 22. aprila izjavio da Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, dodajući da će to pružiti mogućnost pristupa Pridnjestrovlju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145525)

Vesti iz Pridnjestrovlja izazivaju zabrinutost u Kremlju


Vesti iz Pridnjestrovlja izazivaju zabrinutost u Kremlju, rekao je Dmitrij Peskov.

"Jedino što mogu da kažem je da veoma pažljivo pratimo kako se situacija tamo razvija. Bez sumnje, vesti koje dolaze odatle izazivaju zabrinutost“, rekao je portparol Kremlja.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145385)

[attachment=1]

Počinioci terorističkih akata u Pridnjestrovlju stigli iz Ukrajine, Kijev pokušava da proširi sukob


Teroristički napad na Ministarstvo državne odbrane Pridnjestrovlja u Tiraspolju izvršile su tri neidentifikovane osobe, koje su došle s ukrajinske teritorije, izjavio je novinarima izvor iz policijskih krugova nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike. Prema izvoru, Kijev teži ka tome da uvuče Moldaviju i Pridnjestrovlje u sukob.

„Teroristički akt izvršile su tri, za sada, neidentifikovane osobe, koji su van punktova za prelaz – preko polja – u 17.15 sati po lokalnom vremenu, stigle sa ukrajinske teritorije u okrug naselja Novovladimirovka, osam kilometara severno od Tiraspolja. Oko 18.00 sati one su se istom maršrutom vratile na teritoriju Ukrajine“, ispričao je izvor.

Prema izvoru, druga dva teroristička napada - jedan na teritoriji vazduhoplovne flote Ministarstva odbrane PMR, koji se u blizini aerodroma u Tiraspolju dogodio 25. aprila i drugi koji se dogodio 26. aprila na teritoriji Pridnjestrovskog radio-televizijskog centra, predstavljaju „logičan nastavak“ granatiranja Ministarstva odbrane.

Kako je izvor još naveo, granatiranje i teroristički akti povezani su sa nastojanjem Kijeva da u sukob uvuče Moldaviju i Pridnjestrovlje.

„Očigledno je da Kijev svojim dejstvima teži ka tome da uvuče Moldaviju i Pridnjestrovlje u sukob koji se rasplamsao u Ukrajini njegovom krivicom“, rekao je izvor.

On je dodao da „Ukrajina provocira širenje sukoba na teritoriju Pridnjestrovlja“.

Ranije je u nepriznatoj Pridnjestrovskoj moldavskoj republici uveden „crveni nivo“ terorističke opasnosti, što podrazumeva preduzimanje dodatnih bezbednosnih mera.

U ponedeljak, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike, u zgradu Ministarstva državne bezbednosti u Tiraspolju nekoliko puta je pucano iz ručnog protivtenkovskog oružja. Na gornjim spratovima zgrade su polomljeni prozori, a okolnu teritoriju je opkolila policija. U eksplozijama niko nije stradao.

U utorak je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da su odjeknule dve eksplozije u zaseoku Majak Grigoriopoljskog rejona, u kojima su uništene dve moćne antene radio-centra koji emituje ruski radio.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220426/pocinioci-teroristickih-akata-u-pridnjestrovlju-stigli-iz-ukrajine-kijev-pokusava-da-prosiri-sukob-1136807539.html)

[attachment=1]

Moskva: Nadamo se da Pridnjestrovlje neće biti uvučeno u sukob Rusije i Ukrajine


Moskva se nada da Pridnjestrovlje neće biti uvučeno u sukob Rusije i Ukrajine i da neće biti neophodno da se Moskva meša u rešavanje situacije, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Andrej Rudenko.

„Sačekajmo rezultate istrage. Voleli bismo da izbegnemo takav scenario“, rekao je Rudenko novinarima.

Prema njegovim rečima, preuranjeno je govoriti o tome ko bi mogao da stoji iza terorističkih napada u Pridnjestrovlju:

„Veoma bismo voleli da istraga pokaže da iza ovih napada ne stoje iste one snage koje izazivaju nasilje u susednim regionima. Istraga će se voditi po svim neophodnim parametrima i nadamo se da će razlozi biti utvrđeni, a da će odgovorni biti kažnjeni“, rekao je Rudenko.

Diplomata je istakao da se Rusija nada da će svi koji su odgovorni za terorističke napade u Pridnjestrovlju biti identifikovani i kažnjeni i dodao da Moskva ne bi volela kada bi se ispostavilo da iza njih stoje iste one snage koje izazivaju nasilje u susednim zemljama.

Prema njegovim rečima, situacija je „vrlo složena“, zbog čega je uvođenje vanrednog stanja u Pridnjestrovskoj moldavskoj republici „potpuno opravdano“.

„Situacija u Pridnjestrovlju izaziva zabrinutost, jer je ta oblast donedavno čuvala neutralnost. Ne samo Pridnjestrovlje, nego i Moldavija. Nažalost, vidimo da iza ovoga stoje sile koje nisu zainteresovane za stabilnost u tom regionu i koje bi htele da stvore još jednu tačku napetosti“, rekao je Rudenko i dodao da Moskva nije bila u kontaktu s moldavskim vlastima povodom situacije u Pridnjestrovlju.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220426/moskva-nadamo-se-da-pridnjestrovlje-nece-biti-uvuceno-u-sukob-rusije-i-ukrajine-1136811340.html)

U Pridnjestrovlju podižu kontrolne punktove


https://t.me/infantmilitario/74569

Kijev optužio Rusiju za pokušaj destabilizacije Pridnjestrovlja


Savetnik ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog, Mihail Podoljak optužio je danas Rusiju da pokušava da destabilizuje samoproglašeni region Pridnjestrovlja u Moldaviji nakon serije eksplozija u toj oblasti.

"Ako sutra padne Ukrajina, ruske trupe će biti pred kapijama Kišinjeva. Dobre vesti: Ukrajina će definitivno obezbediti stratešku bezbednost regiona. Ali moramo zajedno da radimo," objavio je Podoljak na Tviteru.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145385)

Napadi u Pridnjestrovlju su pokušaj eskalacije tenzija


Predsednica Moldavije Maja Sandu upozorila je danas da je niz napada u samoproglašenom regionu Pridnjestrovlja pokušaj eskalacije tenzija i okrivila "proratne frakcije" na toj teritoriji.

Ona je na konferenciji za novinare nakon hitnog sastanka Saveta bezbednosti, rekla je da nije planirala razgovore sa Kremljom o incidentima koji su se dogodili u protekla 24 sata, prenosi agencija Rojters.


izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/oglasila-se-predsednica-moldavije-napadi-u-pridnjestrovlju-su-pokusaj-eskalacije/xh7m7c9)

Zaboravljena vojska: Pridnjestrovski oklopni transporteri BTRG-127 „Bumbar“

Pridnjestrovlje, zvanično Pridnjestrovska Moldavska Republika (PMR), je otcepljena država u istočnoj Evropi koja je ostala u senci još od svoje samoproglašene nezavisnosti kao sovjetske republike 1990. godine i naknadnog otcepljenja od Moldavije 1992. godine. Trenutno priznata samo od Abhazije , Južne Osetije i Arcaha, koji su i sami nepriznate republike, Pridnjestrovlje se nalazi između Ukrajine i Moldavije. Bez obzira na to, Pridnjestrovlje funkcioniše kao de-fakto država sa sopstvenom vojskom, vazduhoplovnim oružjem, pa čak i sopstvenom industrijom oružja.

Potonji je proizveo niz veoma zanimljivih dizajna koji su ušli u službu oružanih snaga Pridnjestrovlja u poslednje dve decenije. Ova industrija je bila veoma aktivna tokom građanskog rata u Moldaviji, proizvodeći raznovrsna „uradi sam“ oklopna borbena vozila i domaće višecevne bacače raketa (MRL) za upotrebu protiv moldavske vojske. Nakon prestanka neprijateljstava, industrija oružja je igrala vitalnu ulogu u održavanju operativnog statusa Pridnjestrovske vojske, koja nije mogla da zameni svoj zastareli inventar sovjetskog naoružanja od svog osnivanja 1991. godine.

Jedan od ovih dizajna je jedinstveni oklopni transporter (APC) koji nosi oznaku BTRG-127 „Šmelʹ“ – BTRG-127 „Bumbar“ i zasnovan je na sovjetskom minopolagaču GMZ-3. Prvi put su ih 2015. predstavili bivši predsednik Pridnjestrovlja Jevgenij Ševčuk i ministar odbrane Aleksandar Lukjanenko, a veruje se da je najmanje osam ovih vozila ušlo u službu pridnjestrovske vojske te godine. Najmanje dva od ovih vozila viđena su kako učestvuju u vežbama nešto više od mesec dana kasnije, potvrđujući njihov operativni status.

Pridnjestrovlje je poznato po svojoj navodnoj ulozi u trgovini oružjem širom regiona i šire u inostranstvu. Velike količine naoružanja i municije od sovjetske 14. armije preuzeli su meštani Pridnjestrovlja, elementi 14. armije lojalni Pridnjestrovlju i strani borci kada je Moldavija ušla na ono što je prema moldavskoj vladi bilo i još uvek jeste teritorija Moldavije, što je dovelo do sukoba 1992. godine. Dok su velike količine nestalog naoružanja i municije naknadno pronađene i vraćene, a koje je preuzela novoosnovana Pridnjestrovska vojska ili prebačena nazad u Rusiju pod nadzorom Operativne grupe ruskih snaga u Moldaviji, ograničene količine oružja poreklom iz Pridnjestrovlja ipak je našlo put u inostranstvo. Ipak, njen status zemlje trgovine oružjem je svakako preuveličan.

Uprkos okončanju oružanog sukoba 1992. godine, situacija u Pridnjestrovlju ostaje izuzetno komplikovana, sa otcepljenom državom koja želi da se pridruži Ruskoj Federaciji, dok nastavlja da ostaje u velikoj meri zavisna od Moldavije u izvozu ograničenih proizvoda svoje privrede. Uprkos malim koracima ka povećanju otvorenosti prema spoljnom svetu, Pridnjestrovlje ostaje Sovjetska Socijalistička Republika, i kao takva nastavlja da koristi srp i čekić u svojoj zastavi – čak i zadržavajući KGB kao svoju glavnu bezbednosnu agenciju. Rusija i dalje ima ograničeno prisustvo u Pridnjestrovlju, njeni vojnici su zvanično tamo u mirovnoj misiji.

Kada se Sovjetski Savez raspao, veliki deo osoblja i naoružanja koje je nekada činilo njegovu vojsku postalo je potčinjeno novoosnovanim državama u kojima su se nalazili. Iako je ovaj proces često bio problematičan usled odlaska mnogih etničkih Rusa stacioniranih izvan bivše Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, ovo nije bio jedini problem prisutan u Moldaviji. 14. armija je u stvari bila stacionirana u Ukrajini, Moldaviji i otcepljenoj državi Pridnjestrovlje, pri čemu su različite jedinice 14. armije bile potčinjene ili Ukrajini, Moldaviji i Rusiji, ili lojalne novoformiranoj Pridnjestrovskoj republici. Očigledno, ovo je dovelo do izuzetno komplikovanog i osetljivog procesa.

Kada je Pridnjestrovlje preuzelo većinu skladišta oružja na teritoriji koju je kontrolisalo, nasledilo je velike količine visoko specijalizovanih vozila dok je ostalo bez značajnog broja borbenih vozila pešadije ili samohodne artiljerije. Zaista, osim nekoliko 122 mm 2S1 Gvozdika i 152 mm 2S3 Akacija koji su bili prisutni u ovoj oblasti (koje su u stvari verovatno našle put do Rusije), u inventaru Pridnjestrovske armije nema samohodne artiljerije. Umesto toga, oslanja se na arsenal tegljene terenske artiljerije i VBR od 122 mm „Pribor“ za indirektnu vatrenu podršku.

Specijalizovana vozila koja je Pridnjestrovlje preuzelo uključivala su veliki broj minopolagača GMZ-2 i GMZ-3. Prekobrojni u svojoj prvobitnoj ulozi tokom građanskog rata u Moldaviji, nekoliko GMZ je bilo angažovano kao improvizovani oklopni transporteri u Pridnjestrovlju, a najmanje jedan je kasnije uništen u borbama. Pridnjestrovlje će nastaviti da koristi nekoliko GMZ-ova u njihovoj prvobitnoj ulozi nakon rata, ali bez potrebe za tako velikom flotom minskih polagača, većina vozila je bila smeštena u skladištu dok nije odlučeno da se najmanje osam GMZ-3 pretvori u oklopne transportere. Iako količina GMZ-ova dostupnih Pridnjestrovlju ostaje nepoznata, taj broj je verovatno nedovoljan za konverziju mnogo većeg broja GMZ-ova u ovu ulogu.

Da bi bila sposobna da prevozi pešadiju, uklonjena je sva minska oprema u skladu sa novom ulogom oklopnog transportera. Ruka za postavljanje mina i odeljak za njegovog operatera su uklonjeni kako bi se napravila vrata, dok je prostor u kome su mine bile smeštene očišćen i proširen za smeštaj pešadijskog odeljka.

Stvorena je čistina između sedišta vozača i pešadijskog odeljka za poziciju strelca opremljenog jednim mitraljezom Afanašev A-12.7 kalibra 12,7 mm (HMG), koji je u velikoj meri modifikovan radi lakšeg rukovanja od strane operatera. Pored jednog HMG-a, puške i laki mitraljezi mogu da ispaljuju iz pet otvora za paljbu vozila. Nije poznato da li je ova transformacija uticala na oklop GMZ-3, koji je prvobitno bio zaštićen od vatre iz malokalibarskog oružja i eksplozivnih fragmenata.

Za veličinu i ekonomska sredstva Pridnjestrovlja, vozilo svakako pokazuje impresivne profesionalne karakteristike, i predstavlja jasan slučaj da se na najbolji mogući način iskoriste sva raspoloživa sredstva. U tom pogledu, Pridnjestrovlje će sigurno nastaviti da iznenađuje svoju malu publiku stranih posmatrača proizvodima svoje domaće vojne industrije.

GMZ kao minopolagač:

[attachment=1]

GMZ kao BTRG-127 oklopni transporter:

[attachment=2]

GMZ kao BTRG-127 oklopni transporter na vežbama:

[attachment=3]

[attachment=4]

Izvor: https://www.oryxspioenkop.com/2017/02/a-forgotten-army-transnistrias-btrg-127.html

NATO se zaigrao, hoće da otvori još jedan front protiv Rusije - u Pridnjestrovlju


Teroristički napadi u Pridnjestrovlju koji su onesposobili dve antene radio-centra preko kojih je emitovan ruski radio su maslo Ukrajine pod uticajem NATO u cilju stvaranja nereda u regionu. Time žele da isprovociraju Rusiju i uvuku je u sukob s Moldavijom koja se nije pridružila antiruskim sankcijama, uverena je ruski ekspert Natalija Haritonova.

Moldavija se, objašnjava Haritonova za Sputnjik, čvrsto drži toga da ne želi da na bilo koji način učestvuje u sukobu koji se odvija na teritoriji Ukrajine. „Ova odluka Kišinjeva ne odgovara Kijevu. Pre nekoliko dana su ukrajinski predstavnici izjavili da navodno čak iz Kolumbije pristiže više pomoći Ukrajini nego iz susedne Moldavije. Jasno je da njima ne odgovara činjenica da Moldavija pokušava da ostane neutralna”, ističe Haritonova, šef Informativno-analitičkog odeljena za proučavanje društveno-političkih procesa na postsovjetskom prostoru MGU.

Slično mišljenje iznosi i vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka Konstantin Blohin. Kako kaže, Amerika, krijući se iza ukrajinskih leđa, provocira i zastrašuje Pridnjestrovlje kako bi Moldavija zauzela antiruski stav.

Povodom situacije u nepriznatoj modlavskoj enklavi Pridnjestrovlju, gde su stacionirani ruski mirovnjaci, zasedao je Vrhovni savet bezbednosti Moldavije. Predsednica te zemlje Maja Sandu izjavila je da su pokušaji eskalacije povezani sa snagama unutar Pridnjestrovlja koji su za rat i koji su zainteresovani za destabilizaciju situacije. Međutim, lider nepriznatog Pridnjestrovlja Vadim Krasnoseljski tvrdi da tragovi onih koji su izveli terorističke napade vode u Ukrajinu, a rukovodstvu Moldavije poručuje da ne naseda na provokacije i ne dozvoli da Moldaviju uvuku u, kako kaže, agresiju protiv Pridnjestrovlja.

I Rusija se nada da Pridnjestrovlje neće biti uvučeno u sukob i da, kako kaže, zamenik šefa ruske diplomatije Andrej Rudenko, neće biti neophodno da se Moskva meša u rešavanje situacije.


Situacija u Pridnjestrovlju se zakuvava

Ruski politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak konstatuje za Sputnjik da se stanje u Pridnjestrovlju zakuvava.

„Prema dostupnim informacijama, na dve antene radio-centra su bačene mine, a navodno je i nanet udar iz bacača granata. Ako se nastavi ovim tokom, posledice će biti ogromne po čitav region”, navodi ekspert.

Prema njegovim rečima, na teritoriji Moldavije tenzija je izuzetno velika. „Ovo nosi opasnost da se odmrzne dugo zamrznut konflikt u Pridnjestrovlju. Moglo bi čak doći do oružane konfrontacije između Moldavije i Pridnjestrovlja”, objašnjava ovaj stručnjak.

Dudčak ne isključuje mogućnost da su najnovija dešavanja u Pridnjestrovlju posledica ogromnih migracija iz Ukrajine. „Među migrantima bi mogli biti ljudi koji su namerno poslati u Moldaviju kako bi vršili subverzivne aktivnosti”, naglašava stručnjak i dodaje da je njihov cilj destabilizacija situacije u ovom regionu. „Oni verovatno žele da isprovociraju Rusiju do te mere da se ona umeša i na taj način uvuku Moldaviju u sukob”, objašnjava ekspert.


Moldavija neće podleći provokacijama

Dudčak je uveren da će se predsednica Moldavije Maja Sandu sigurno potruditi da ne dođe do ponavljanja ove situacije. „Ako je ovo samo početak provokacija, ne smemo ni da zamislimo šta možemo dalje da očekujemo“, ističe on.

Da Moldavija neće podleći provokacijama smatra i Natalija Haritonova. „Ova zemlja će nastaviti da održava neku vrstu uslovne nezavisnosti i da se pridržava neutralnosti“, ističe ona.

Podsetimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike je saopštilo da su u naselju Majak u Grigoriopoljskom regionu odjeknule dve eksplozije, usled čega su onesposobljene dve antene radio-centra preko kojih je emitovan ruski radio.

Prema preliminarnim podacima MUP-a nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike juče je na zgradu Ministarstva državne bezbednosti PMR u Tiraspolju ispaljeno nekoliko granata iz ručnog protivtenkovskog bacača. Kako je potvrđeno iz ministarstva, na zgradi su razbijeni prozori na gornjim spratovima.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220426/nato-se-zaigrao-hoce-da-otvori-jos-jedan-front-protiv-rusije---u-pridnjestrovlju-1136823385.html)

Ukrajinski novinar: Napad na Pridnjestrovlje – jedina šansa da se spase Marijupolj


Ukrajina treba da izvede napad na Pridnjestrovlje, smatra bivši savetnik ministra odbrane Ukrajine, glavni urednik portala „Cenzor. net“ Jurij Butusov.

„Ostala još jedna šansa da se spase Marijupolj, a to je da se izvede napad na Pridnjestrovlje. Jedina šansa da sada spasemo naše zarobljenike je demilitarizacija okupiranog Pridnjestrovlja od ilegalnih razbojničkih grupa koje su zauzele taj legitimni deo Moldavije“, napisao je Butusov na društvenim mrežama.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220426/ukrajinski-novinar-napad-na-pridnjestrovlje--jedina-sansa-da-se-spase-marijupolj-1136819186.html)

Moldavija pojačala mere bezbednosti nakon eksplozija u Pridnjestrovlju


Moldavija je pojačala mere bezbednosti nakon serije eksplozija u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja, koji podržava Rusija.

Predsednica Moldavije Maja Sandu pozvala je građane da ostanu mirni nakon što je serija eksplozija u oblasti koja se graniči sa Ukrajinom izazvala strah od prelivanja sukoba u tu zemlju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145385)

Zvaničnik Pridnjestrovlja povezuje Ukrajinu sa napadom


Zvaničnik u Pridnjestrovlju optužio je "trojicu neidentifikovanih infiltratora iz Ukrajine" za napad granatom koji je oštetio štab bezbednosti na toj teritoriji.

Neimenovani zvaničnik, kojeg citiraju ruske novinske agencije RIA i Interfaks, rekao je da su napadači ušli iz Novovladimirovke, osam kilometara severno od Tiraspolja, pucali na zgradu u Tiraspolju, a zatim se vratili u Ukrajinu. Nema prijavljenih žrtava.

Zvaničnik je to nazvao "terorističkim činom" i optužio Ukrajinu da je "provocirala širenje sukoba na teritoriju Pridnjestrovlja".

Ne postoje nezavisni dokazi koji podržavaju tu tvrdnju.

Ukrajina nije pomenuta u vezi sa druga dva prijavljena napada u Pridnjestrovlju – na radio-antene i rusku vojnu jedinicu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=26&nav_category=78&nav_id=2145385)

"Ako Moldavija podrži Ukrajinu spremni smo"


U noćašnjem obraćanju Zelenski je rekao da je Ukrajina spremni na eskalaciju sukoba.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski veruje da Rusija pokušava da destabilizuje situaciju u regionu Pridnjestrovlja, i da su ukrajinske oružane snage spremne za moguću eskalaciju ruskih trupa na ovu samoproglašenu republiku na teritoriji Moldavije.

Odgovarajući na pitanja novinara, nakon sastanka sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelom Marijanom Grosijem u Kijevu, Zelenski je rekao da u potpunosti deli ocenu situacije koju je dala moldavska predsednica Maja Sandu, prenosi Gardijan.

Zelenski je rekao i da je o tom pitanju razgovarao sa rumunskim premijerom Nikolaeom Čukom, koji je u utorak boravio u Kijevu.

"Jasno razumemo da je to jedan od koraka Ruske Federacije. Tamo rade specijalne službe, ne radi se samo o lažnim vestima. Cilj je očigledan, destabilizovati situaciju u regionu, ugroziti Moldaviju. Oni žele da pokažu da ako Moldavija podrži Ukrajinu, uslediće određeni koraci", izjavio je ukrajinski predsednik, navodi britanski list.

Prema Zelenskom, Ukrajina je svesna činjenice da su ruske trupe, koje su dugi niz godina prisutne na teritoriji "privremeno okupiranog dela Moldavije, Pridnjestrovlja, u stalnoj pripravnosti".

"Mi smo svesni njihovih mogućnosti, oružane snage Ukrajine su spremne za to i ne plaše ih se", dodao je Zelenski. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskij rekao je i da ciljevi Rusije uveliko prevazilaze trenutni rat protiv Ukrajine.

"Krajnji cilj ruskog rukovodstva nije samo da zauzmu teritoriju Ukrajine, već da rasparčaju celu središnju i istočnu Europu i da zadaju globalni udarac demokratiji" poručio je Zelenski u video poruci objavljenoj u utorak kasno uveče na Telegramu, navodi Gardijan.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=27&nav_category=78&nav_id=2145969)

https://youtu.be/7GR8iW3iNUQ

U Pridnjestrovlju noćas primećeni ukrajinski dronovi


Iznad sela Kobasna u Pridnjestrovlju, gde se nalaze vojna skladišta, tokom noći je primećeno nekoliko dronova lansiranih sa teritorije Ukrajine, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike.

„Protekle noći je na nebu iznad sela Kobasna u Ribničkom okrugu primećeno nekoliko dronova. Letelice su na teritoriju Pridnjestrovlja lansirane iz Ukrajine“, precizira se u saopštenju na Telegramu.

Ministarstvo je potvrdilo da je u pravcu sela Kobasna sa ukrajinske strane pucano.

Za sada nema informacija o žrtvama.

Pridnjestrovska agencija „Novosti Pridnestrovlja“ ranije je saopštila da se čula pucnjava u oblasti skladišta u blizini sela Kobasna.

Skladište municije u pridnjestrovskom selu, koje se nalazi u blizini granice sa Ukrajinom, jedno je od najvećih u Evropi. Na teritoriji Pridnjestrovlja nalazi se operativna grupa ruskih trupa, koja je naslednica 14. kombinovane armije koja je posle raspada SSSR-a prešla pod jurisdikciju Rusije. Glavni zadaci operativne grupe su mirovna misija i zaštita skladišta municije.

Pridnjestrovlje u kome su 60 odsto stanovnika Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, strahujući da će se, na talasu nacionalizma, Moldavija pridružiti Rumuniji. Godine 1992, nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220427/u-pridnjestrovlju-nocas-primeceni-ukrajinski-dronovi-1136835374.html)

"U napadima se može pratiti doslovono "ukrajinski trag""


Posle dva meseca nagađanja, po svemu sudeći u ratu u Ukrajini otvara se novi front, ovaj put na reci Dnjestar i nepriznatoj enklavi uklještenoj između Moldavije sa jedne i Ukrajine sa druge strane.

U Pridnjestrovlju, ni jutros nema mira, u selu Kolbasna, gde se nalazi veliko rusko skladište municije, čulo se nekoliko pojedinačnih hitaca iz malokalibarskog naoružanja, verovatno iz SVD ili AK, iz ukrajinskog sela Stanislavka. U ovom napadu nije bilo žrtava. Okolina sela je za sad mirna.

Odmah posle toga Ministarstvo unutrašnjih poslova Pridnjestrovlja optužilo je Ukrajinu da je u utorak uveče ubacila bespilotne letelice u njihov vazdušni prostor i otvorila vatru na njihovoj teritoriji.

Naime, spirala nasilja krenula je u ponedeljka kada je u gradu Tiraspolj napadnuta ručnim raketnim bacačima iz familije RPG zgrada Ministarstva državne bezbednosti. Zgrada u starom sovjetskom stilu od kamena i betona izdržala je napad. Odgovornost za to nije niko preuzeo, ali su se nizale optužbe. Zapad je tvrdio da je u pitanju "fals fleg" operacija ruskog FSB i GRU, dok su ruske vlasti i lokalne u Tiraspolju tvrdile da je u pitanju ukrajinska vojska koja želi da prenese rat na teritoriju te nepriznate oblasti naseljenom ruskom i ukrajnskom populacijom.

Kriza je eskalirala u sredu ujutro 26.aprila tekuće 2022. godine kada je lokalni vojni aerodrom napadnut minobacačkim minama koje su bačene iz drona. Istog dana takođe su dve osobe postavljanjem plastičnog eksploziva digle u vazduh dva antenska stuba za radio-televizijski program u mestu Majakiju.

U sva tri napada niko nije poginuo ili povređen, ali je pričinjena materijalna šteta velika.

Predsednik ove nepriznate republike Vladimir Krasnoselski naveo je da se u ovim napadima može pratiti kako je rekao doslovono "ukrajinski trag" i izdao naređenje da se u ovoj oblasti ili nepreznatoj republici proglasi "crveni nivo terorističke pretnje".

Obrazovne ustanove su 26. prešle na sistem školovanja na daljinu od kuće. Već tradicionalna parada za 9. maj Dan pobede koja se održava od samoproglašenja ove oblasti kao države je otkazana, a snage bezbednosti su stavljene u stanje pripravnosti i na puteve koji vode prema Ukrajini i Moldaviji stavljeni su betonski blokivi i uvedeni kontrolni punktovi.

Vlasti Moldavije osudile su postavljanje kontrolnih punktova u Pridnjestrovlju

Biro za reintegraciju ove mere smatra nerazumnim i navodi da Tiraspolj pod izgovorom terorističke pretnje ograničava slobodno kretanje građana.

S druge strane iz kontingenta ruskih mirovnih snaga je saopšteno da one stavalju po planu svoje redovne aktivnosti i da vojska nije preuzela nikakve mre pojačanja.

S druge strane lokalne vlasti upozoravaju da se u bliskoj budućnosti očekuju nove provokacije i teroristički napadi na ruske mirovne trupe koje obezbeđuju bezbednost u regionu. Međutim, "ispod žita" se več nagoveštava da ako udari na ruski kontingent budu nastavljeni, onda će Rusija imati dobar razlog da odgovori na provokacije na najoštriji način.

U sredu uveče pojavile su se zatim i informacije da su u Moldaviju stigli pripadnici rumunske vojske, koji su presvučeni u uniforme regularne armije. Posleo bjave te vesti na društvenim mrežama usledio je munjeviti odgovor Bukurešta da na teritoriji Republike Moldavije nema rumunskih vojnika koji bi učestvovali u vežbama ili obučavali Nacionalnu armiju Moldavije.

"Nema odluke i ne raspravlja se o hipotezi o uspostavljanju kampova za obuku ukrajinske vojske u Rumuniji“.

Bukurešt je takođe saopštio da odluka o slanju oružja Ukrajini nije doneta, ali je „analizirana” i negirao bilo kakve agresivne planove prema Pridnjestrovlju.

Inače, pre smaog napada još u noći subota na nedelju 23- na 24. april 2022. pojavila se informacija da turska planira da svoje višecevne bacače raketa i borbene dronove Bajraktar rasporedi u Rumuniji kako bi se oni borbeno koristili protiv Tiraspolja. Tako je počelo što bi se reklo medijska priprema za ono što će da sledi dan u ponedeljak 24 i utorak 26. aprila.

Interesantno je da su vesti koje su se pojavile bile veoma kontradiktorne i dijametralno suprotne. Zašto bi turska slala oružje i dronove za rat protiv Transnjistrije?

U suštini to je bilo, ono što se u literaturi o propagandnom ratu navodi kao medijska priprema za ono što sledi.

Inače od samog početka ruskog-ukrajinskog rata problem Tiraspolja i Moldavije je bio s vremena na vreme u fokusu javnosti. Prvo uoči ruskog napada na Ukrajinu kada je saopšteno da je ruski kontingent zajedno sa lokalnom vojskom izveo vojnu vežbu.

A, onda 2. marta predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko stao je ispred karte i štapom pokazivao planirano kretanje trupa i ciljeve u Ukrajini. Tom prilikom na karti je bila prikazana i Moladvija.

"Prikazuje vojne objekte Ukrajine uništene projektilima iz Belorusije i smerove napada. Ukrajina je na karti podeljena u četiri sektora", naveo je i dodao da jedino napad iz Odese prema Moldaviji još jedini s karte nije ostvaren, napisao je tad beloruski novinar novinar Tadeuš Giczan, što je diglo popriličnu prašinu posebno kod predsednice Moldavije.

Inače odmah posle ruskog napada na Ukrajinu ova nekadašnja članica SSSR odmah je proglasila vanredno stanje na dva meseca, uoči čijeg isteka je izbio haos u Tiraspolju i dva napada.


Vojni potencijal Moldavije

Vojska Moldavije pod oružjem ima 6.000 aktivnih pripadnika i 12.000 rezervista.

Od naoružanja ima 381 oklopno vozilo, 10 tenkova i 2 borbena helikoptera sa kojima brani državu površine 33.846 kvadratnih kilometara.


Ruski kontingent u Pridnjestrovlju

Pridnjestrovlje, koje se nalazi na levoj obali reke Dnjestar, dolazi do izražaja. Na početku invazije pojavile su se informacije da se protiv Ukrajine vodi vojna akcija i sa tog područja – Rusija u toj pokrajini ima 1.500 vojnika od ukupno 5.000.


Kurir.rs/A.Mlakar
izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3921489/da-li-se-rat-ukrajine-i-rusije-seli-u-pridnjestrovlje-prvo-su-usledile-glasine-a-onda-serija-napada-dronovima-cuje-se-pucnjava)

"Napala nas je Ukrajina"


Ministarstvo unutrašnjih poslova moldavske odcepljene regije objavilo je jutros saopštenje u kojem tvrdi da je ta samoproglašena republika napadnuta iz Ukrajine.

U izjavi se navodi: "Sinoć je na nebu iznad sela Kolbasna u regiji Ribnica viđeno nekoliko dronova. Letelice su na teritorij Pridnjestrovlja lansirane iz Ukrajine.

"Ujutro 27. aprila u 8:45 sati pucano je s ukrajinske strane u smeru pridnjestrovskog naselja Kolbasna", navodi se i dodaje da se u Kolbasni nalazi jedno od najvećih skladišta oružja u Evropi.

Ukrajina je ranije rekla da su napadi u odcepljenoj moldavskoj regiji inscenirani te da se njima pokušava da se lažno okrivi Ukrajinua i uvući Pridnjestrovlje u rat.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=27&nav_category=78&nav_id=2146108)

Nemačka: "Nejasno je ko stoji iza napada"


Nejasno je ko stoji iza napada koji su se dogodili u samoproglašenoj republici Pridnjestrovlje, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Analena Berbok je u nemačkom parlamentu rekla da je situacija u Moldaviji "izuzetno kritična", prenosi agencija Rojters.

Ministarstvo unutrašnjih poslova samoproglašene republike Pridnjestrovlje saopštilo je ranije danas da je sa teritorije Ukrajine pucano na skladišta oružja u blizini sela Kolbasna na njenoj teritoriji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=27&nav_category=78&nav_id=2146281)

Ukrajina optužuje


Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar optužila je danas Rusiju da je spremna da iskoristi teritoriju moldavskog regiona Pridnjestrovlja kao mesto za kretanje prema Ukrajini ili ostatku Moldavije, prenosi Rojters.

Pridnjestrovlje, otcepljeni region Moldavije koji podržava Rusija, bio je nekoliko puta napadnut tokom proteklog dana, kažu lokalne vlasti.

Rusija navodi da pažljivo prati dogadjaje u oblasti na granici sa Ukrajinom, dok je ranije ove nedelje, rusko Ministarstvo spoljnih poslova istaklo kako želi da izbegne scenario u kojem bi Moskva intervenisala, prenosi RIA Novosti.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=27&nav_category=78&nav_id=2145902)

https://youtu.be/WmeAfzRu4V4

Serija misterioznih eksplozija u Pridnjestrovlju


Serija misterioznih eksplozija u Pridnjestrovlju podgrejala je sumnje da će se ruski rat u Ukrajini preliti na novu teritoriju, sa nepredvidivim posledicama.

Eksplozije su uništile radio antene u delu istočne Moldavije sa ruskim garnizonom duž ukrajinske granice, Pridnjestrovlja, u kome je vladao mir od kratkog sukoba 1992. koji su separatisti koje podržava Kremlj vodili protiv moldavske vojske, prenosi britanski Gardijan.

Separatističke vlasti su za incidente okrivile ukrajinske infiltratore, dok je kijevska vlada tvrdila da su to bili napadi pod lažnom zastavom koji su osmišljeni da obezbede izgovor za ''dopunu'' ruskih trupa, kako bi se taj broj dodao na 1.500 koji su tamo već stacionirani, baš kao što su slične eksplozije u Donbasu prethodile 24. februaruaru i ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Tim navodima je pridodata veća težina kada su stanovnici Pridnjestrovlja u utorak primili lažne SMS-ove sa upozorenjem na skori ukrajinski napad.

Predsednica Moldavije Maja Sandu sazvala je hitan sastanak svog saveta bezbednosti i izjavila da su u Pridnjestrovlju u igri snage koje su ''zainteresovane za destabilizaciju regiona''.

Ulazak Rusije u Pridnjestrovlje predstavljao bi neposrednu pretnju suverenitetu Moldavije, zemlje od 2,6 miliona stanovnika koja, poput Ukrajine, pokazuje sve veći interes za pridruživanje NATO-u.

To bi takođe ugrozilo Odesu, ukrajinski lučki grad koji se nalazi na obali Crnog mora između Moldavije i Hersona koji je okupirala Rusija.

Pre nekoliko dana komandant ruskog centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev rekao je da ciljevi Moskve uključuju zauzimanje južne Ukrajine, kako bi Rusiji dali kontrolu nad obalom Crnog mora i pristup Pridnjestrovlju.

U utorak je Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog saveta bezbednosti i jedan od najbližih savetnika Vladimira Putina, prizivajući još jednu avet, izjavljujući da bi Ukrajina mogla da se raspadne na ''nekoliko država'', okrivljujući za takav ishod zapadnu intervenciju.


izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3922211/rat-u-ukrajini-preti-da-predje-u-opasnu-novu-fazu)

Zaharova: Zabrinuti smo zbog eskalacije u Pridnjestrovlju


Rusija je zabrinuta zbog eskalacije napetosti u Pridnjestrovlju i incidente koji su se tamo dogodili tretira kao terorističke akte, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Zabrinuti smo zbog eskalacije napetosti u Pridnjestrovlju gde se poslednjih dana dogodilo nekoliko incidenata uz primenu vatrenog oružja, napada na socijalne i infrastrukturne objekte. Te aktivnosti tretiramo kao akte terorizma koji su usmereni na destabilizaciju situacije u regionu. Očekujemo detaljnu i objektivnu istragu svih okolnosti koje se do toga dovele“, rekla je Zaharova na redovnom brifingu za novinare.

Rusija odlučno usuđuje pokušaje da se Pridnjestrovlje uvuče u ono što se događa u Ukrajini.

„Malo-malo pa se odatle mogu čuti senzacionalističke izjave o pripremama ruskih mirovnjaka, aerodromu u Tiraspolju, vojnih obveznika za neka ofanzivna dejstva. Mi sve to registrujemo. Ali, sve te izjave ne dovode u sumnju činjenicu da situaciju na levoj obali Dnjestra, uključujući bezbednost, kontrolišu zajedničke mirovne snage“, dodala je ona.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220428/zaharova-zabrinuti-smo-zbog-eskalacije-u-pridnjestrovlju-1136880489.html)

Ukrajinski mediji najavljuju vojnu vežbu (do 30.4.) na nekih 20-ak km od granice sa Pridnjestrovljem, u reonu mesta Kotovsk (ranije Podilsk). U međuvremenu, pokreti trupa ka granici sa Moldavijom i u Rumuniji.

[attachment=1]

Bugarska pozvala sunarodnike da napuste Moldaviju


Ministarstvo inostranih poslova Bugarske pozvalo je sunarodnike da napuste Moldaviju, uzimajući u obzir "kompleksnu situaciju" u toj zemlji i oko nje.

Bugarima je savetovano da se uzdrže od putovanja u Moldaviju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=28&nav_category=78&nav_id=2146873)

Ako se desi sukob Rusa iz Pridnjestovlja i Ukrajinaca  (Možda i Moldavaca ) pitaću se "zašto Ukrajinci pokloniste Odesu Rusiji tako lako " jer taj potez i ova "kao" vežba mi se čine kao neki starac koji bi da zaskoči neku mladu devojku  (Donjeck i Luganjsk ) pa kad ne uspe on se okreće ka drugoj koja mu je naj bliža ,ali ne zna da i ona zna karate.  :)

@Pakleni Vuk

Treba samo znati da Pridnjestrovlje ima samo oko 500 000 stanovnika. Malobrojna vojska sa zastarelom opremom. Nemaju nikakve šanse bez Ruske intervencije i to žestoke u roku od najkasnije par sati od eventualnog napada. Možda i to bude prekasno.

Министарство националне одбране Румуније демантовало је видео материјал који је на друштвеним мрежама и у неким јавним гласилима приказан као покрет румунских снага ка државној граници са Украјином и Молдавијом.

Како саопштава румунско МНО, ради се о оклопним возилима Stryker из састава америчког контингента, снимљеним 27. априла на путу ка полигону за обуку у Бабадагу, где изводе заједничку обуку са припадницима румунске армије.

Овај контингент је иначе распоређен на а. Михаил Когалничеану.

Rusija: Antene u Pridnjestrovlju uništilo pet do 10 ljudi


Detonaciju antena pridnjestrovskih radio-difuznih centara izvela je grupa od pet do 10 ljudi, javili su danas pridnjestrovski mediji, pozivajući se na izjavu načelnika Odeljenja za kriminalistiku Istražnog komiteta Rusije Aleksandra Špilevoja.

Prema Špilevoju, između pet i 10 neidentifikovanih ljudi je u toku noći 26. aprila došlo na lokaciju, a antene su detonirane protivtenkovskim minama spojenim detonirajućom žicom, kao i plastičnim eksplozivom, prenosi TAS S.

Kako je saopštio Istražni komitet, prva eksplozija dogodila se u šest časova i 40 minuta. Eksplozija je oštetila jedan stub koji se srušio i sa sobom povukao ostatak strukture, a druga eksplozija usledila je nakon 25 minuta, navodi se saopštenju.

Neke eksplozivne naprave nisu eksplodirale, a istražitelji su na licu mesta zaplenili 10 protivtenkovskih mina i dva kilograma plastičnog eksploziva. Pokrenut je krivični postupak za teroristički napad, delo za koje je zaprećena kazna do 20 godina zatvora, navodi ruska agencija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=29&nav_category=78&nav_id=2147060)

Rusija: Nećemo dozvoliti da se pitanje Pridnjestrovlja reši silom


Rusija će pružiti odlučujući otpor svim pokušajima da se konflikt u Pridnjestrovlju reši silom, izjavio je prvi zamenik komiteta za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije Vladimir Džabarov.

„Nećemo napustiti građane Pridnjestrovlja. Mislim da će, ukoliko se takva potreba pojavi, Rusija dati odlučujući otpor svim pokušajima da se vojnim putem reši konflikt u Pridnjestrovlju“, rekao je on.

Džabarov je podsetio i na činjenicu da konflikt na toj teritoriji traje već 30 godina.

Takođe navodi i da se Moldavija može naći u veoma teškoj situaciji jer ako u Ukrajini na vlasti ostane režim Vladimira Zelenskog, kako je rekao, „oni bi pre ili kasnije mogli da stignu i do njih, do Pridnjestrovlja“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220429/rusija-necemo-dozvoliti-da-se-pitanje-pridnjestrovlja-resi-silom-1136940195.html)

O odbrani PMR-a: sopstvena vojska i ruski mirovnjaci

Nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika ponovo se našla u teškoj situaciji. Nakon nekoliko terorističkih napada, povećao se rizik od otvorenog napada iz trećih zemalja. PMR će svojim oružanim snagama moći da odgovori na novonastalu vojnu pretnju. Pored toga, Republika može da računa na mirovnjake iz Operativne grupe ruskih snaga.

Razvoj sistema odbrane

Izgradnja oružanih snaga nepriznatog PMR-a počela je u septembru 1991. godine u kontekstu pogoršanja situacije u regionu. Prvi korak u tom pravcu bilo je formiranje Garde Republike. Već krajem 1991. godine ova formacija je morala prva da stupi u borbu sa moldavskom vojskom. U proleće sledeće godine, nakon početka rata punog razmera, Gardu je dopunila Narodna milicija. Obe strukture su učestvovale u borbama do kraja sukoba.

Po završetku rata 1992. godine sačinjen je plan daljeg razvoja oružanih snaga. Predviđeno je stvaranje Ministarstva odbrane sa svim potrebnim strukturama, unapređenje organizacione strukture i sistema naoružanja vojske itd. U martu 1993. godine, osoblje novostvorenih oružanih snaga položilo je zakletvu.

U prošlosti je 14. gardijska kombinovana armija Oružanih snaga SSSR-a služila na teritoriji Moldavske SSR. Raspadom SSSR-a našla se u teškom položaju, ali je na kraju ostala deo ruske vojske. Godine 1991-92. 14. gardijska kombinovana armija je ostala neutralna, a rešavala je i mirovne zadatke. Uz njeno direktno učešće bilo je moguće zaustaviti otvoreni sukob i započeti pregovore.

Nakon toga, armija je smanjena. Pod-jedinice i jedinice su rasformirane, njihova imovina je izvezena u Rusiju. U aprilu 1995. raspuštena je 14. gardijska kombinovana armija. Na osnovu preostalih jedinica i formacija stvorena je nova struktura – ​​Operativna grupa ruskih snaga u Pridnjestrovskom regionu Republike Moldavije (OGRV PRRM). Stacionirana je na teritoriji PMR i rešava mirovne zadatke.

Pridnjestrovska vojska i OGRV PRRM su se ubuduće razvijali u najvećoj mogućoj meri, zbog čega je borbena sposobnost zadržana ili unapređena. Istovremeno, razvoj se suočavao sa objektivnim poteškoćama, a nije bilo suštinskih inovacija. Konkretno, obe formacije su i dalje prinuđene da koriste opremu i oružje starog tipa, jer prenos savremenih proizvoda u nekim slučajevima nije bio moguć.

Sopstvene snage

Prema različitim izvorima, oružane snage PMR broje od 7,5 do 15 hiljada ljudi. Verovatno je takav raspun u brojevima povezan sa različitim metodama brojanja, uzimajući u obzir ili ignorišući različite strukture. Regrutacija u vojsku se vrši i po regrutaciji (vek trajanja 1 godina) i po ugovoru. U ratnom vremenu može se koristiti rezerva do 80 hiljada ljudi.

Osnovu vojske čine četiri motorizovane brigade, uklj. jednu gardijsku. U sastavu brigade su tri motorizovana bataljona sastava četiri čete. Uključuje i minobacačku bateriju, inžinjerijski vod i druge jedinice. Pored motorizovanih brigada, kopnene snage imaju četiri bataljona specijalne namene i različite jedinice za podršku.

Kopnene jedinice imaju značajan broj oklopnih vozila, ali je reč samo o starim tipovima vozila. Za rad je pogodno do 15-20 glavnih borbenih tenkova i oko 100-200 oklopnih transportera. Artiljerijske jedinice koriste desetine vučenih i samohodnih topova, veliki broj minobacača i do 30-40 višecevnih raketnih bacača BM-21. Pešadija je naoružana raketnim bacačima granata i protivoklopnim sistemima. Protivvazduhoplovno naoružanje predstavljeno je starim oruđima ZSU-23-4 i LPRS.

U prošlosti, PMR je mogao da formira male vazduhoplovne snage. Imali su na raspolaganju avione An-2, An-26 i Jak-18. Postojali su i višenamenski helikopteri Mi-2 i Mi-8. Ukupan broj opreme - ne više od 25-30 jedinica. Stanje ovih mašina i broj spremnih za rad su nepoznati.

Operativna grupa ruskih trupa

Operativna grupa ruskih trupa od trenutka svog pojavljivanja obavlja funkciju mirovnog kontingenta. Njeno prisustvo osigurava stabilnost u regionu i isključuje nastavak sukoba. Pored toga, ruski vojnici su odgovorni za čuvanje skladišta municije u selu Kolbasna.

Sve ove zadatke rešava ograničen broj osoblja uz pomoć malog parka materijalnih sredstava. Prema različitim podacima, broj OGRV PRRM ne prelazi 2,5-3 hiljade ljudi. Rezerve kao takve nema, ali ukoliko bude potrebno, Ruska armija će priskočiti u pomoć Grupi sa svim potrebnim snagama i sredstvima.

OGRV PRRM uključuje dva odvojena gardijska motorizovana bataljona – 82. i 113. Bataljoni su sastavljeni od četiri motorizovane čete, vod lansera granata, komandni vod i jedinice za podršku. Motorizovani bataljoni sadejstvuju sa 540. odvojenim komandnim bataljonom, koji u svom sastavu ima štab, jedinice veze i druge pomoćne strukture.

Motorizovani bataljoni OGRV PRRM imaju širok spektar savremenog domaćeg pešadijskog naoružanja, minobacača, raketnih sistema itd. Imaju i oklopne transportere i druga slična vozila, a neka od njih su morali sami da se preinače iz druge opreme. Tenkovi, artiljerija velikog kalibra itd. nedostaje. U prošlosti su izvođeni sa teritorije PMR-a u okviru sprovođenja međunarodnih ugovora. Ispostavilo se da je isporuka novih vozila i naoružanja nemoguća zbog geografskog položaja Pridnjestrovlja i odbijanja susednih zemalja da dozvole tranzit.

Ograničeni potencijal

Generalno, oružane snage PMR ispunjavaju zahteve i nose se sa zadatkom da obezbede bezbednost zemlje. Međutim, oni se suočavaju sa nizom karakterističnih poteškoća koje ograničavaju njihovu borbenu efikasnost i ukupni potencijal. Tako se kao negativni faktori mogu smatrati relativno mali broj trupa, nedostatak savremenog naoružanja i opreme, nemogućnost održavanja Vazduhoplovstva itd.

Istovremeno, postojeći broj i oprema, kao i prisustvo velikih rezervi, omogućavaju PMR-u da održi paritet sa potencijalnim neprijateljem - Moldavijom. Vojska ove poslednje je nešto veća, ali nema prednosti u naoružanju i opremi. Shodno tome, sadašnje stanje pridnjestrovske vojske je sasvim dovoljno za odvraćanje i bezbednost.

Slična je situacija i sa ruskom operativnom grupom. Ima mali broj pripadnika i ograničena je u pogledu naoružanja i opreme. Međutim, iza toga stoje sve oružane snage Rusije sa najvećim potencijalom. Prisustvo takve „pozadine“ pozitivno utiče na mirovne aktivnosti OGRV PRRM i, shodno tome, na situaciju u regionu.

Krhki mir

Posle događaja s početka devedesetih, u Pridnjestrovlju je sačuvan krhki mir. Uprkos sporovima i agresivnoj retorici, novi otvoreni sukob je izbegnut. Očigledno je da vojska i strukture moći PMR, kao i ruski mirovnjaci, daju odlučujući doprinos očuvanju mira. Sama činjenica njihovog prisustva i postojeći potencijal odvraća potencijalnog agresora.

Međutim, situacija u regionu se pogoršava. Objekti PMR-a su napadnuti i pojavila se puna vojna pretnja. Na sreću, nepriznata Republika ima priliku da odgovori, a može da računa i na rusku podršku. Dakle, potencijalni protivnik treba trezveno da proceni svoje snage – a ne da organizuje vojne avanture.

Izvor: https://topwar.ru/195514-na-zaschite-pmr-sobstvennaja-armija-i-rossijskie-mirotvorcy.html

[attachment=1]

Letonija upozorila svoje državljane: Ne idite u Pridnjestrovlje


Letonsko ministarstvo spoljnih poslova uputilo je "snažno upozorenje" svojim državljanima da ne putuju u Pridnjestrovlje ili da ga napuste ukoliko su tamo.

Samoproglašena republika na teritoriji Moldavije nalazi se u blizini granice s Ukrajinom, a posle više nedavnih napada na tom području porasla je zabrinutost da bi ukrajinski sukob mogao da se proširi i na Pridnjestrovlje.

Rusija je oštro osudila pokušaje da se Pridnjestrovlje uvuče u razvoj događaja u Ukrajini, saopštila je ranije portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ministarstvo u Rigi je uputilo apel uzevši u obzir postojeće regionalne bezbednosne pretnje i nedavnu odluku moldavskog parlamenta da produži vanredno stanje u celoj zemlji na 60 dana, izvestili su letonski mediji, preneo je AP.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=02&nav_category=78&nav_id=2148396)

Vojna vežba u blizini granice sa Pridnjestrovljem


Ministarstvo odbrane Moldavije saopštilo je da je započelo vojnu vežbu na vojnom poligonu Bulboaka u blizini granice sa Pridnjestrovskom Moldavskom Republikom.

Pres služba Ministarstva je saopštila da će kadeti vojne akademije vežbati streljačke veštine do 4. juna, preneo je TAS S.

"Obuka će se održati u skladu sa rasporedom za 2022.-2023. i ni na koji način nije povezana sa bezbednosnom situacijom u regionu", rekao je načelnik akademije, pukovnik Anatolij Bučuh. Samoproglašena republika na teritoriji Moldavije nalazi se u blizini granice sa Ukrajinom, a posle više nedavnih napada na tom području porasla je zabrinutost da bi ukrajinski sukob mogao da se proširi i na Pridnjestrovlje.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=04&nav_category=78&nav_id=2149454)

Sprečen napad dronom


Pripadnici policije Pridnjestrovlja sprečili su još jedan pokušaj terorističkog napada uz primenu bespilotne letelice, saopštio je šef diplomatije ove nepriznate republike Vitalij Ignjatjev.

Kako se navodi, dron koji je, kako se pretpostavlja, došao iz pravca Ukrajine nosio je eksploziv.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220505/uzivo-prvi-put-gadjan-most-preko-dnjepra-1137070780.html)

Kijev žali što ne može da uđe u Pridnjestrovlje bez dozvole Moldavije


Savetnik šefa Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Viktor Andrusiv rekao je da bi invazija na Pridnjestrovlje za kijevski režim „bila dobra prilika da dobiju fond za razmenu, kako bi, između ostalog, razmenili Pridnjestrovlje za Marijupolj."


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220505/uzivo-prvi-put-gadjan-most-preko-dnjepra-1137070780.html)

Pucnjava na granici


U blizini granice samoproglašene republike Pridnjestrovlje sa Ukrajinom danas su se čuli pucnji, javila je televizija TSV pozivajući se na izvore iz službi za sprovođenje zakona.

U izvestaju se navodi da su stanovnici mesta Pervomajsk izvestili da su pucnji ispaljeni u blizini kontrolnog punkta Kučurgan. Izvor je rekao da se pucnjava dogodila unutar ukrajinske teritorije, u blizini mesta Pavlovka.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=05&nav_category=78&nav_id=2149525)

Picula: Situacija u Pridnjestrovlju je vrlo opasna


Zastupnik socijaldemokrata u EU parlamentu Tonino Picula podsetio je da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Moldavijom potpisan pre šest godina, ali nerešeno pitanje statusa Pridnjestrovskog regiona na istoku zemlje ponovo izlazi na videlo u kontekstu sukoba Rusije i Ukrajine.

"Incidenti u toj regiji i obavezna vojna mobilizacija jasno pokazuju koliko je situacija tamo opasna, a moldavski lideri su doprineli eskalaciji ionako napete situacije. Rusija želi da destabilizuje Moldaviju. Ona ne bira sredstva za uplitanje u moldavske izborne procese i unutrašnja pitanja", rekao je Picula.

Pridnjestrovlje je uski pojas na granici Moldavije i Ukrajine, uglavnom naseljen Rusima. Teritorija je proglasila nezavisnost 1992. godine, ali je međunarodna zajednica nikada nije priznala.

Moldavija je sledeća meta Kremlja, upozorila je poslanica Zelenih Viola fon Kramon-Taubadel. Zbog toga smatra da EU mora da pomogne Moldaviji na njenom putu ka punopravnom članstvu.

"U Moldaviji još uvek postoje pitanja koja treba rešiti, a tiču se zaštite ljudskih prava. Međutim, takozvani 'ruski mirotvorci' i dalje okupiraju delove Moldavije, a rat bi se lako mogao preliti i na tu zemlju", izjavila je.


Dodon: Tenzije u zemlji izaziva vlast svojim postupcima

Tenzije u Moldaviji nisu izazvane spoljnim silama, već neodgovornim delovanjem moldavskih vlasti, izjavio je danas bivši predsednik Igor Dodon, komentarišući seriju terorističkih napada koji su se dogodili u samoproglašenoj republici Pridnjestrovlje prošle nedelje.

"Nema rizika da nas neko napadne. I siguran sam da mi nikoga nećemo napasti. Situacija može postati opasna samo zbog postupanja državnih vlasti. Ako neko provocira svojim postupcima, izjavama onda bi moglo biti problema", rekao je Dodon u izjavi za televiziju, prenosi TAS S.

On smatra da ne bi trebalo da bude problema ukoliko moldavske vlasti zadrže neutralnost, ne opredele se ni za jednu stranu i ne dozvole transport oružja preko teritorije države.

Prošle nedelje u Pridnjestrovlju, samoproglašenoj republici na teritoriji Moldavije, dogodio se niz terorističkih napada, a predsednik te nepriznate republike Vadim Krasnoselski izjavio je da tragovi sabotaže vode u Ukrajinu i proglasio je najviši stepen terorističke pretnje, navodi TAS S.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=05&nav_category=78&nav_id=2149816)

Pridnjestrovlje će ostati neutralno u konfliktu u Ukrajini


Pridnjestrovlje će ostati neutralno u konfliktu u Ukrajini, saopštio je predsednik ove nepriznate republike Vadim Krasnoseljski na sastanku sa predstavnicima lokalnih medija.

"Napad iz Pridnjestrovlja je nemoguć. To znaju i oni koji o tome govore u Kijevu. Te izjave su za unutrašnju upotrebu", rekao je on.

"Ostajemo neutralni u ovoj kompleksnoj situaciji. Naš narod je miroljubiv, već smo preživeli rat i smatramo glavnim zadatkom očuvanje mira na našoj teritoriji", istakao je predsednik.

"To što se dešava između Rusije i Ukrajine za mene je tragedija, kao što je za svakog normalnog čoveka", dodao je on, istakavši da koren tragedije treba tražiti u dalekoj prošlosti.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220506/uzivo-ukrajinska-vojska-od-jutros-granatira-jasinovatu-1137102023.html)

Eksplozije u selu u Pridnjestrovlju


Ministarstvo unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike potvrdilo je da je u selu Voronkovo, u blizni granice s Ukrajinom, pronađena bespilotna letelica iz koje su izbačene eksplozivne naprave.

„Kod sela Voronkovo u Ribnickom rejonu, u oblasti bivšeg aerodroma, odjeknule su četiri eksplozije. Uveče 6. maja, oko 21.40, najverovatnije iz drona, izbačene su dve eksplozivne naprave. Nakon jednog sata napad je ponovljen“, navedeno je u saopštenju.

Pridnjestrovski televizijski kanal TSV preneo je ranije da je u selu Voronkovo tokom večeri odjeknulo nekoliko eksplozija. Prema navodima medija, primećene su bespilotne letelice.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220507/uzivo-ukrajinske-snage-ispalile-sto-granata-na-naselje-u-dnr-1137133362.html)

Poziv na povlačenje: "Mirno rešenje"


Moldavija uz pomoć UN poziva na povlačenje ruske vojske sa teritorije Pridnjestrovlja, jer želi da pronađe mirno rešenje sukoba.

To je danas izjavila moldavska premijerka Natalija Gavrilica.

"Moldavija koristi platformu UN kako bi tražila povlačenje ruske vojske sa pridnjestrovske teritorije Moldavije i kako bi skrenula pažnju na kršenje ljudskih prava u regionu, koja su pod kontrolom nepriznatog režima. Zbog prisustva ovih tema u rezolucijama UN problem pridnjestrovskog sukoba je na dnevnom redu svetske zajednice", rekla je Gavrilica na brifingu.

Prema njenim rečima, Kišinjev želi da pronađe mirno rešenje za sukob, koje će omogućiti razvoj zemlje u korist svih građana, prenela je agencija RIA Novosti.

Generalna skupština UN u junu 2018. pozvala je Rusiju da povuče svoje trupe iz Pridnjestrovlja.

Rezoluciju su podržale 64 države, 14 je bilo protiv, a još 83 zemlje su bile uzdržane.

Prethodno je predsednica Moldavije Maja Sandu više puta pozvala na povlačenje ruske vojske koja je čuvala skladišta municije u Pridnjestrovlju.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=09&nav_category=78&nav_id=2151849)

Američki obaveštajci tvrde: Putin će proširiti rat i na Moldaviju


Šefica američke obaveštajne službe Avril Hejns rekla je da se Putin sprema za dug sukob u Ukrajini.

"Pobeda Rusije u istočnom regionu Donbasa možda neće okončati rat. Procenjujemo da se predsednik Putin sprema za produženi sukob u Ukrajini tokom kojeg i dalje namerava da postigne ciljeve van Donbasa", rekla je Avril Hejns.

Ona je rekla da Putin računa da će odlučnost Zapada s vremenom oslabiti. Takođe, prema nekim informacijama, Putin širi rat na Pridnjestrovlje, prenosi AFP.

Pridnjestrovlje ima 475.000 stanovnika, prema poslednjem popisu iz 2015. godine, ali je prema proceni Moldavije iz 2021. taj broj pao na samo 347.000. Poređenja radi, još 1989. godine imala je 679.000 stanovnika, prema tadašnjem popisu.

Pridnjestrovska Moldavska sovjetska socijalistička republika (PMSSR) je jednostrano proglašena još 1990. godine, pre raspada SSSR-a, nakon pobede nacionalističke partije Narodni front na prvim višepartijskim izborima u Moldaviji.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=10&nav_category=78&nav_id=2152258)

Diverzija u Tiraspolju


Nepoznate osobe su u petak uveče pokušale da zapale skladište nafte i vojnu kancelariju u Tiraspolju, saopštio je pres centar Ministarstva unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovne Moldavske Republike.

Tako se oko 4.15 ujutru automobil zaustavio kod skladišta nafte jednog od preduzeća, iz kojeg je izašao napadač, bacio molotovljev koktel prema objektu i nestao. Zapalila se trava, koja je brzo ugašena.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=05&dd=13&nav_category=78&nav_id=2153860)

U glavnom gradu Moldavije kod zgrade parlamenta se održava masovni miting - demonstranti traže ostavku Maje Sandu

Od hapšenja bivšeg predsednika Dodona, demonstracije su se održavale skoro svakodnevno. Demonstranti na spisak potraživanja uključuju i nagli rast cena, uključujući i benzin, što je dovelo do pada životnog standarda.

Sud u Kišinjevu uhapsio je na 30 dana bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona. Zapadne marionete koje su vladale bivšom sovjetskom republikom optužile su ga za izdaju i korupciju nakon što je počeo da se aktivno zalaže za neutralni status zemlje u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Izvor:

https://t.me/RVvoenkor/14034

Ukrajina spremna da na eventualnu pretnju iz Pridnjestrovlja odgovori napadom


Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman da na eventualnu pretnju iz Pridnjestrovlja odgovori napadom.

Na pitanje da li Ukrajini preti opasnost iz Pridnjestrovlja, u kojem su razmeštene ruske mirovne snage, Volodimir Zelenski je izjavio:

"O tom pitanju sam danas razgovarao s predsednicom, o rizicima. Ne bih to nazvao napadima Pridnjestrovlja na Ukrajinu. Ako bi se to dogodilo, mislim da bi to bila globalna greška. Mi dobijamo razne signale, oni su neprijatni", rekao je Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednicom Moldavije Majom Sandu nakon sastanka u Kijevu.

"Oni, međutim, treba da znaju, ti ljudi koji se nalaze na privremeno okupiranoj teritoriji Moldavije u Pridnjestrovlju: to za nas neće biti udarac, nego šamar, i mi ćemo odgovoriti udarcem", rekao je Zelenski.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=27&nav_category=78&nav_id=2176796)

U Pridnjestrovlju pritužbe na rad ruskog Ministarstva spoljnih poslova


Predsednik nepriznatog Pridnjestrovlja Vadim Krasnoselski rekao je da zbog nepravilnog rada ruskog konzulata u samoproglašenoj zemlji lokalno stanovništvo ne može da produži važenje ruskih pasoša.

Kako prenosi „Evropska pravda“, reči Krasnoselskog citiraju pridnjestrovski mediji.

„Ljudi postavljaju jasan zahtev – ne mogu da obnove ruski pasoš. Treba da putuju, da se leče, uče. Pa, kako? Pitanje nije za gospođu (predsednicu Moldavije Maju) Sandu. Pitanje je za Rusa. stranu“, rekao je samoproglašeni lider Pridnjestrovlja.

„Tamo gde je postojao problem, on je ostao. Mi signaliziramo Rusiji i to mora da se nastavi preko svih platformi. Tako da rusko Ministarstvo spoljnih poslova u potpunosti ispunjava svoje obaveze“, dodao je Krasnoselski.

On je ranije izjavio da ruski konzulat u Tiraspolju ne funkcioniše kako treba zbog toga što radi samo jedan radnik umesto troje.

Podsetimo, od kraja aprila u Pridnjestrovlju deluje najveći stepen terorističke pretnje zbog serije terorističkih napada bez žrtava, za koje su u regionu okrivljene Ukrajina ili Moldavija. Konačno, krajem maja nivo je spušten na „žuti”.


izvor (https://okvir.net/ukrajina/u-pridnjestrovlju-prituzbe-na-rad-ruskog-ministarstva-spoljnih-poslova/)

"Provokacija"


Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da postoje "manje provokacije" od strane Pridnjestrovske Moldavske Republike.

"Postoje provokacije iz Pridnjestrovlja, male su, ali postoje", rekao je Zelenski tokom onlajn konferencije na vladinom okruglom stolu.

Ranije je predsednik nepriznate Pridnjestrovske Republike Vadim Krasnoselski rekao da Pridnjestrovlje nema agresivne planove protiv svojih suseda, čak ni nakon počinjenih terorističkih napada i provokacija.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=05&nav_category=78&nav_id=2180732)

Pridnjestrovlje traži bezbednosne garancije


Pridnjestrovlje, otcepljeni region Moldavije, predložilo je da sve strane u tekućim mirovnim pregovorima „5+2“ potpišu dokument kojim se garantuju bezbednosne garancije za nepriznatu republiku koja se graniči sa Ukrajinom.

Predsednik Pridnjestrovlja Vadim Krasnoselski izneo je tu ideju tokom sastanka u utorak sa ruskim predstavnikom na pregovorima, ambasadorom po slobodi Vitalijem Trjapicinom.

„Postoji ideja da se apeluje na sve učesnike u formatu „5+2“ da naprave jedinstven dokument o garancijama mira i bezbednosti Pridnjestrovlja“, rekao je Krasnoselski, a citirala je njegova pres služba. „Ako nastave da pričaju o miru, hajde da ih svi potpišu.

U razgovorima između Moldavije i Pridnjestrovlja posreduju Rusija, Ukrajina i OEBS, dok SAD i EU prisustvuju kao posmatrači. Počeli su 2005. godine u pokušaju da se pronađe rešenje za sukob između Kišinjeva i otcepljene republike. Oni su praktično na čekanju od 2019.

Prema Krasnoselskom, čak i ako format „5+2” ne pokaže znake napretka, ipak bi trebalo da postoji barem neka bilateralna angažovanja između Moldavije i otcepljene Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR) koja govori ruski jezik.

„Postoje politički predstavnici, postoji predsednik, ima drugih moldavskih zvaničnika koji sada treba da razgovaraju i pronalaze kompromise o pitanjima koja se trenutno ne rešavaju. Agendu razgovora svi dobro znaju i ona i dalje važi“, rekao je on.

Sporove između PMR-a i Moldavije sada treba posmatrati „u drugačijem svetlu“ zbog odluke Kišinjeva da podnese zahtev za članstvo u EU, dodao je predsednik. „Moldavija i PMR se kreću u suprotnim pravcima“, rekao je on.

Nacija od 2,6 miliona ljudi u sendviču između Ukrajine i Rumunije, Moldavija se proglasila neutralnom državom ubrzo nakon sticanja nezavisnosti kao rezultat raspada Sovjetskog Saveza. Međutim, ona je dugo imala za cilj da postane članica EU – i konačno je dobila status kandidata krajem juna, zajedno sa Ukrajinom.

Od početka sukoba između Rusije i Ukrajine, Pridnjestrovlje je doživelo niz eksplozija i drugih provokacija. Region, koji se proteže duž ukrajinske granice, održava čvrste veze sa Moskvom i ugošćuje ruske mirovne snage.


izvor (https://okvir.net/svet/otcepljeni-region-koji-se-granici-sa-ukrajinom-trazi-bezbednosne-garancije/)

Cilj Pridnjestrovlja je nezavisnost i zatim ujedinjenje s Rusijom


Šef diplomatije nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike Vitalij Ignatjev rekao je u intervjuu za Sputnjik da vlasti te republike imaju nameru da postignu nezavisnost, a da se potom ujedine s Rusijom, u skladu s rezultatima referenduma iz 2006. godine.

„Pravac Pridnjestrovlja tokom svih godina postojanja republike ostaje nepromenjen, što je odraženo u rezultatima referenduma od 17. septembra 2006. godine. Tu je jasno naznačeno: nezavisnost, a potom slobodno ujedinjenje s Ruskom Federacijom. Nezavisnost zemlje je bezuslovni prioritet“, rekao je Ignatjev.

U julu se navršava 30 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Sporazum o principima mirnog rešavanja oružanog sukoba potpisan je 21. jula 1992. godine, a 29. jula u regionu su bile razmeštene zajedničke mirovne snage.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220722/uzivo-danas-se-potpisivanje-dokumenta-o-izvozu-zita-iz-ukrajine-1140192306.html)

Moldavija je dobijanjem statusa kandidata za EU stavila tačku na građenje zajedničkog političkog prostora s Pridnjestrovljem


Moldavija je dobijanjem statusa kandidata za Evropsku uniju stavila tačku na građenje zajedničkog političkog prostora s Pridnjestrovljem, izjavio je ministar inostranih poslova nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike Vitalij Ignjatjev.

„Tu odluku je jednostrano usvojilo moldavsko rukovodstvo, ona nije doneta kolegijalno, i ne samo to – niko ne može da se izjašnjava u naše ime“, rekao je Ignjatjev na konferenciji za novinare posvećenoj 30. godišnjici početka ruske mirovne operacije u Pridnjestrovlju.

Prema njegovim rečima, „to je bilo učinjeno da bi se Moldavija konačno opredelila da je njen pravac razvoja zapadni“.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220722/uzivo-danas-se-potpisivanje-dokumenta-o-izvozu-zita-iz-ukrajine-1140192306.html)

Pridnjstrovlje predlaže Moldaviji potpisivanje sporazuma o miru


Tiraspolj predlaže Kišinjevu mir, prijateljstvo i dobrosusedske odnose, izjavio je šef diplomatije nepriznate Pridnjestrovske moldavske republike Vitalij Ignjatjev.

„Predlažemo moldavskoj strani mirne dobrosusedske odnose. Predlažemo potipisivanje sporazuma o miru, prijateljstvu i uzajamnom razumevanju, odustajući od bilo kakvih agresivnih planova. Samim tim, naravno, biće obezbeđen dugoročni mir i bezbednost u regionu na obalama Dnjestra“, rekao je Ignjatjev tokom pres-konferencije koju je organizovala medijska grupa „Rosija sevodnja“.

Prema njegovim rečima, prethodna ravnoteža je narušena, sada je pred Tiraspoljem zadatak da, u svetlu moguće militarizacije Kišinjeva, pozove Moldaviju i međunarodnu zajednicu da ne dozvole eskalaciju napetosti u regionu.
Prema njegovim rečima, Moldavija je dobijanjem statusa kandidata za Evropsku uniju stavila tačku na građenje zajedničkog političkog prostora s Pridnjestrovljem.

„Tu odluku je jednostrano usvojilo moldavsko rukovodstvo, ona nije doneta kolegijalno, i ne samo to – niko ne može da se izjašnjava u naše ime“, rekao je Ignjatjev.

Prema njegovim rečima, „to je bilo učinjeno da bi se Moldavija konačno opredelila da je njen pravac razvoja zapadni“.

Ignatjev je prethodon u intervjuu za Sputnjik rekao da vlasti te republike imaju nameru da postignu nezavisnost, a da se potom ujedine s Rusijom, u skladu s rezultatima referenduma iz 2006. godine.

„Pravac Pridnjestrovlja tokom svih godina postojanja republike ostaje nepromenjen, što je odraženo u rezultatima referenduma od 17. septembra 2006. godine. Tu je jasno naznačeno: nezavisnost, a potom slobodno ujedinjenje s Ruskom Federacijom. Nezavisnost zemlje je bezuslovni prioritet“, rekao je Ignatjev.

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto žitelja čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza strahujući da bi na talasu nacionalizma Moldavija mogla da se ujedini s Rumunijom. Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da problem reši na silu, 1992. godine Pridnjestrovlje je postalo teritorija koja faktički nije pod kontrolom Kišinjeva.

U julu se navršava 30 godina od početka mirovne operacije u Pridnjestrovlju. Sporazum o principima mirnog rešavanja oružanog sukoba potpisan je 21. jula 1992. godine, a 29. jula u regionu su bile razmeštene zajedničke mirovne snage.

Mir u zoni pridnjestrovskog konflikta održavaju zajedničke mirovne snage, u čijem su sastavu 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavskiuh, kao i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220722/pridnjstrovlje-predlaze-moldaviji-potpisivanje-sporazuma-o-miru-1140199892.html)

Moskva: Ruski mirovnjaci na putu za Pridnjestrovlje više puta zadržavani u Kišinjevu


Direktor odeljenja Zajednice nezavisnih država ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Poliščuk izjavio je da su ruski mirovnjaci više puta zadržavani na aerodromu u Kišinjevu, te da Moskva takve postupke smatra neprijateljskim.

„Ruski oficiri, koji su išli u Pridnjestrovlje da popune ruski kontingent na rotacionoj osnovi, mnogo puta su zadržavani na aerodromu u Kišinjevu bez objašnjenja. Takve postupke smatramo neprijateljskim i uvek na njih reagujemo kako treba“, rekao je diplomata tokom okruglog stola u Savetu federacije.

Po njegovim rečima, mirovna misija u Pridnjestrovlju treba da nastavi sa radom u istom formatu u kome funkcioniše već 30 godina, dok se ne pronađe kompromis između strana u sukobu.

Poliščuk je naglasio da je mirovna misija do sad dokazala svoj uspeh, te da obezbeđuje miran dijalog između Tiraspolja i Kišinjeva u uslovima stagnacije pregovaračkog procesa.

Istovremeno je upozorio da bi demontaža mirovne misije mogla dovesti do direktnog sukoba i izbijanja žarišta napetosti.

Pridnjestrovlje, u kojem su 60 procenata stanovništva Rusi i Ukrajinci, tražilo je izlazak iz sastava Moldavije još pre raspada Sovjetskog Saveza, strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti s Rumunijom. Posle neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220721/moskva-ruski-mirovnjaci-na-putu-za-pridnjestrovlje-vise-puta-zadrzavani-u-kisinjevu--1140179032.html)

Moldavija poziva na povlačenje ruskih trupa iz Pridnjestrovlja


Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije pozvalo je u petak na povlačenje ruskih mirovnih trupa iz otcepljenog regiona Pridnjestrovlja kao odgovor na primedbe visokog zvaničnika nepriznate republike.

U intervjuu za RIA Novosti u četvrtak, ministar spoljnih poslova Pridnjestrovlja Vitalij Ignjatijev rekao je da je region zabrinut zbog „destruktivnih demarša“ iz Kišinjeva i optužio moldavske vlasti da se mešaju u rotaciju ruskih mirovnih snaga.

Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije je odbacilo optužbe, ističući da se rotacija ruskih mirovnjaka vrši u skladu sa „mehanizmom uspostavljenim u cilju izbegavanja rizika i obezbeđenja koordinisanog kretanja osoblja kontingenta. ”

Pridnjestrovlje se otcepilo od Moldavije početkom 1990-ih, ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza. Region održava bliske odnose sa Moskvom, gde su tamo stacionirane ruske mirovne snage i većina lokalnog stanovništva ima rusko državljanstvo.

Odgovarajući na tvrdnje Rusije o nedavnom zadržavanju ruskih mirovnih snaga na aerodromu u Kišinjevu – nešto što je Moskva opisala kao „neprijateljsku” akciju – moldavsko ministarstvo je naglasilo da je samo nekim ruskim vojnicima onemogućen ulazak na teritoriju zemlje zbog nepoštivanja obaveza „ sa kriterijumima utvrđenim u mehanizmu“.

„U tom kontekstu, Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija ponavlja stav moldavskih vlasti o neophodnosti bezuslovnog nastavka procesa povlačenja ruskih trupa i skladišta municije iz naše zemlje“, navodi se u saopštenju.

Vladimir Džabarov, zamenik šefa odbora za međunarodne poslove gornjeg doma ruskog parlamenta, ranije je rekao da Rusija neće dozvoliti povlačenje ruskih mirovnih snaga iz Pridnjestrovlja.

„Svaki pokušaji neodgovornih političara u Kišinjevu da dovedu u pitanje ovu ulogu mirovnih snaga, da proguraju promenu formata mirovne operacije povlačenjem ruskih trupa iz regiona dovešće do destabilizacije i neizbežnog obnavljanja krvoprolića“, rekao je on. .

U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Pridnjestrovlja dao je neke druge kontroverzne izjave u poslednja dva dana. On je za RIA Novosti rekao da će region tražiti nezavisnost uz naknadno pristupanje Rusiji u skladu sa rezultatima referenduma iz 2006. godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne može da komentariše izjavu Ignjatijeva jer mu nije poznato „na koje procese se odnosi“.

Na konferenciji za novinare u petak, Ignjatijev je pojasnio da se o mogućnosti pridruživanja Pridnjestrovlja Rusiji trenutno „ne razgovara“, jer je to pitanje koje zahteva političku pripremu. Međutim, on je naglasio da odluka doneta 2006. godine, kada su stanovnici regiona podržali „nezavisni razvoj Pridnjestrovlja i kasniji slobodan ulazak u Rusku Federaciju“, ostaje relevantna.

Pridnjestrovlje, zvanično poznato kao Pridnestrovska Moldavska Republika (PMR), je nepriznata država koja se nalazi duž uskog pojasa zemlje između reke Dnjestar i ukrajinske granice u istočnom delu Moldavije.


izvor (https://okvir.net/svet/moldavija-poziva-na-povlacenje-ruskih-trupa-iz-pridnjestrovlja/)

Ignjatijev: Nedozvoljeni NATO manevri u blizini Pridnjestrovlja


NATO trupe održavaju nedozvoljene manevre u blizini demilitarizovane zone bezbednosti u nepriznatoj Republici Pridnjestrovlje, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Pridnjestrovlja Vitalij Ignjatjev.

"Snage NATO održavaju vojne vežbe koje uključuju nedozvoljene manevre u blizini zone bezbednosti. To su provokativne aktivnosti koje destabilizuju situaciju", rekao je Ignjatjev tokom obeležavanja 30. godišnjice ruske mirovne misije u Transnistriji pri Građanskoj komori Ruske Federacije, prenosi TASS.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=07&dd=25&nav_category=78&nav_id=2189355)

Pridnjestrovlje: Jednostrane odluke Kišinjeva mogu dovesti do fatalnih posledica


Kišinjev sprovodi jednostrana dejstva i na političkom i na vojnom nivou, bez koordinacije svojih odluka sa Tiraspoljem, izjavio je ministar spoljnih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike Vitalij Ignatjev na okruglom stolu u Javnoj komori Rusije.

Ignatjev smatra da to govori o tome da je, verovatno, moldavsko rukovodstvo „izabralo vektor jednostranih odluka koje mogu dovesti do fatalnih posledica, posebno ako pogledamo izjave koje su usmerene protiv mirovne operacije. U tim uslovima postavlja se pitanje šta da činimo, koje napore da preduzmemo da bi se sprečila eskalacija tenzija i rasformiranje mirovne operacije“.

On je podsetio da je Moldavija nedavno dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

„Ovo se radi u uslovima neregulisanog sukoba sa Pridnjestrovljem... Moldavija nije ni sa kim usaglašavala ove odluke. Naravno, sa Pridnjestrovnjem ne bi bilo nikakvo usaglašavanja, niko nije pitao narod Pridnjestrovlja kako mi gledamo na ovu situaciju“, napomenuo je ministar.

Prema njegovim rečima, sve se to dešava u uslovima postojanja spoljne kontrole nad Moldavijom. On je podsetio da je 2014. godine rukovodstvo ove republike potpisalo sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, usled čega se pojavilo nadnacionalno telo – Savet za pridruživanje EU koji kontroliše kako rukovodstvo Moldavije sprovodi direktive, propise i druge zakonske elemente koji dolaze iz Brisela.

Osim toga, prema njegovim rečima, moldavske vlasti rade sa savetnicima iz Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i one iz Ministarstva odbrane.

„Nijedna odluka se ne donosi bez njihovog dogovora i odobrenja“, objasnio je Ignatijev.

Ignatjev je dodao da će Pridnjestrovlje, ako bude potrebno, nastaviti mirovnu operaciju na bilateralnom nivou sa Rusijom.

„Smatramo da mirovna operacija treba da ostane aktivna, a ako bude potrebno, nastavićemo je na bilateralnom nivou – Ruska Federacija i Pridnjestrovlje“, precizirao je on.

Ministar je dodao da je potrebno nastaviti sa „čuvanjem mira, regionalne stabilnosti, bezbednosti i interesa ljudi na obalama Dnjestra“.

„Za to, naravno, smatramo da Ruska Federacija ima sve političke i pravne osnove, moralne i prirodne osnove da nastavi da osigurava mir i bezbednost, nastavi da se održava mirovna operacija čak i u uslovima koje Kišinjev, povinujući se političoj konjukturi... povinujući se određenim pritiscima sa Zapada, što se ne može isključiti, pokušava takvim metodama da demontira mirovni mehanizam“, objasnio je ministar spoljnih poslova.

On je dodao da Tiraspolj smatra neprihvatljivom inicijativu Kišinjeva da se mirovna operacija zameni civilnom.

„Ovo je apsolutno neprihvatljivo i apsolutno neizvodljivo, jer generalno protivreči ciljevima i zadacima mirovne operacije isporazuma potpisanog 21. jula 1992. godine“, objasnio je ministar.

On je dodao da se mirovna operacija može promeniti ili transformisati tek nakon postizanja konačnog političkog regulisanja odnosa između Kišinjeva i Tiraspolja.

„Sve dok to nije slučaj, kao što vidimo, pregovarački proces stagnira, Kišinjev odbija da ispuni svoje ranije preuzete obaveze i, shodno tome, vrši pritisak na mirovnu operaciju – u ovim uslovima nema nikakvih osnova za njeno menjanje ili transformaciju. Naprotiv, neophodno je na svaki mogući način jačati mirovnu operaciju“, zaključio je Ignatjev.

Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovništva čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se Moldavija na talasu nacionalizma pridružiti Rumuniji. Nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.

Mir u zoni pridnjestrovskog sukoba održavaju zajedničke mirovne snage, koje uključuju 402 ruska vojnika, 492 pridnjestrovska, 355 moldavska, kao i deset vojnih posmatrača iz Ukrajine. Mirovnjaci služe na 15 fiksnih punktova i kontrolnih punktova koji se nalaze u ključnim delovima zone bezbednosti.


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20220725/pridnjestrovlje-jednostrane-odluke-kisinjeva-mogu-dovesti-do-fatalnih-posledica-1140330744.html)

Kijev se sprema da zapali Moldaviju

Kijevski režim planira da organizuje još jednu vojnu provokaciju, pokušavajući da uvuče Moldaviju u ukrajinsku krizu.

Do ovog zaključka došao je poznati vojni novinar Jurij Podoljaka. Na svom Telegram kanalu, detaljno je ispričao šta tačno spremaju kijevske vlasti a takođe je objasnio koji događaji bi mogli da se dese u Pridnjestrovlju u bliskoj budućnosti.

Jurij Podoljaka je skrenuo pažnju na činjenicu da kijevski režim, na čelu sa predsednikom Vladimirom Zelenskim, razmatra mogućnost napada na Pridnjestrovlje.

Kijevu je potrebna takva provokacija da bi Moldaviju uvukao u ukrajinsku krizu, primoravajući Rusiju da otvori drugi front. Pored toga, na teritoriji Pridnjestrovlja nalazi se veliko skladište oružja i municije, koje su neophodne militantima Oružanih snaga Ukrajine.

„Nažalost, Kijev se zaista sprema. Nacisti u Kijevu, a posebno Zelenski, nemaju šta da izgube. Radi sopstvenog spasa i da bi ugodili svojim anglosaksonskim gospodarima, potrebno ih je uvući u rat protiv Rusije sa što više zemalja i naroda“, objasnio je Podoljaka.

Prema rečima novinara, Kijev očekuje da će Moldavija podržati takvu inicijativu, kao i da samostalno učestvuje u ovoj vojnoj avanturi. Ova provokacija će izazvati novi krug međunarodne nestabilnosti, kao i da će dovesti do eskalacije ukrajinske krize.

Izvor (https://webtribune.rs/kijev-se-sprema-da-zapali-moldaviju/)

Oba ogromna skladišta municije i MES u Pridnjestrovlju, bivše 14. armije SSSR, su navodno pripremljena za miniranje u slučaju napada. Reč je o najmanje 20.000 tona materijala.

Siguran sam da je reč "navodno" suvišna jer Rusija ne bi dozvolila da tolika količina municije, posebno artiljerijske, padne u ruke Ukrajini.

Miniranje, čak i bilo kakve pripreme za miniranje bi bile ravne samoubojstvu Pridnjestovlja. Ukrajini mirno Pridnestovlje ne predstavlja nikakvu opasnost, ali zato ratoborno Pridnestovlje predstavlja šansu Rusiji, da se Ukrajina bavi drugim stvarima i ne oslobađanju svoje zemlje. Tzv. drugi front treba Rusiji, ne Ukrajini, stoga onaj Podoljak piše gluposti po narudžbi Kremlja.

Ili ti pišeš to po narudžbi nekog drugog?

Stvarno me ko zna koji put šokiraju tokovi tvojih misli.

Prvo, Mihail PodoljaK i Jurij PodoljakA nisu ista lica. Mihail Podoljak je čovek od najvećeg poverenja Zelenskog. a Jurij Podoljaka je ruski vojni komentator.Prirodno je što Jurij Podoljaka navija za rusku stranu.

Problem sa Pridnjestrovljem je što nema nikakvu vezu sa Rusijom. Moldaviji ne pada na pamet da dozvoli evakuaciju municije i MES, a preko je Ukrajina. Kad bi Pridnjestrovlje imalo bar kilometar morske obale, drugačija bi situacija bila. Ovako: "Oraanje ne mož` da preletiiš, oraanje ne smeeš da mi gaziiš"!

Pridnjestrovlje je vrlo dugačko, a široko je samo tridesetak kilometara, pa liči na situaciju nekih delova nekadašnje RSK. Nema nikakve mogućnosti da se odbrani u slučaju ukrajinskog napada. Oko 200.000 stanovnika uglavnom imaju ruske pasoše.

U Pridnjestrovlju osujećen  teroristički napad. Organizator - Služba bezbednosti Ukrajine. Osumnjičenima je određen pritvor. Za večeras u 20h na državnoj televiziji najavljen opširni izveštaj .

Izvor zvanični sajt Ministarstvo odbrane Pridnjestrovlja (http://mgb.gospmr.org/news/v-pridnestrove-predotvrashhen-terakt-podozrevaemye-zaderzhany/)

U pitanju je podmetnut eksploziv ( 8kg ručne izrade)  u jednom Land Roveru . Meta jedan od državnih zvaničnika. Videćemo večeras zvanična saopštenja.

Vlasti Pridnjestrovlja tvrde da je sprečen atentat Ukrajinaca na lidera otcepljenog regiona: "Osumnjičeni su privedeni. Oni su priznali"

U Pridnjestrovlju je sprečen pokušaj ubistva lidera Vadima Krasnoseljskog, a osumnjičeni su privedeni, saopštilo je ministarstvo državne bezbednosti te nepriznate republike.

U saopštenju se tvrdi da je, kako je navedeno, "po nalogu Službe bezbednosti Ukrajine pripreman zločin protiv jednog broja zvaničnika Pridnjestrovske Moldavske Republike", prenosi RIA Novosti.

"Osumnjičeni su privedeni. Oni su priznali", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da su napadači pripremali teroristički napad u centru Tiraspolja i da su, osim što bi eliminisali čelnike Pridnjestrovlja, računali na veliki broj žrtava.

Pridnjestrovlje je otcepljeni region Moldavije u kojem živi uglavnom stanovništvo koje govori ruski jezik, a koju Kišinjev praktično ne kontroliše od sukoba 1992. godine.

Na referendumu 2006. godine, koji nije priznala međunarodna zajednica 97,1 odsto glasača je podržalo nezavisnost regiona, a nakon toga je proglašena nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika.

U Pridnjestrovlju je stacionirano oko 1.500 ruskih vojnika.

Izvor (https://www.blic.rs/vesti/svet/vlasti-pridnjestrovlja-tvrde-da-je-sprecen-atentat-ukrajinaca-na-lidera-otcepljenog/5skejsx)

Молдавија је уопште била, као и Крим, совјетски југ, где су заслужни официри и државни службеници средњих звања одлазили у пензију, добијали станове и даче. Тамо су могли уживати у иначе у СССР ретком добром свежем поврћу и воћу, сиру, вину, ракији, свежем месу, доброј клими, итд. Авионска карта од Кишињова до Москве и назад коштала је неких 20-30 рубаља, тј еквивалент 5-6 боца добре вотке (не од литра, већ од пола литра).

Лавров: Кијев је спреман да примени силу у Придњестровљу – Русија ће заштитити 250.000 Руса

Украјинско руководство подржава деструктивне тежње Молдавије у односу на непризнато Придњестровље, изјавио је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за руске медије. Русија је одговорна за 250.000 руских грађана који живе тамо.

„Своју крајње негативну и субверзивну улогу игра и украјинско руководство које је нарушило свој статус посредника у формату ‘5+2’ и отворено стало на страну Кишињева“, изјавио је министар иностраних послова Русије.

„Кијев на све начине подржава његове војне и деструктивне тежње према Придњестровљу. Копа одбрамбене и фортификационе објекте између Украјине и Придњестровља и на све начине показује спремност да се меша у овај процес, укључујући и употребу силе“, додао је он, истакавши да је Русија одговорна за безбедност 250.000 грађана Русије у Придњестровљу.

„Наравно да смо ми одговорни за њих. Пре свега, тамо је наш мировни контингент и група војника која чува огромно складиште муниције у Колбасни“, нагласио је он.

Лавров је подсетио да је мандат једном договорен са свим странама и да је у потпуности задржао своју актуелност, чиме ће се руска страна руководити.

Након што је украјинска страна изјавила о плановима Москве да свргне молдавску власт, председник Молдавије Маја Санду је у фебруару окривила Русију да припрема држави удар. Тог истог месеца је Министартсво одбране Русије окривило Кијев да планира оружану провокацију чији је циљ инвазија на Придњестровље.

У марту је републичко Министарство државне безбедности саопштило да је у непризнатој Придњестровској Молдавској Републици спречен покушај убиства председника Вадима Красносељског, а осумњичени су приведени, преноси Спутњик.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/545185/lavrov-zastita-rusi-moldavija-pridnjestrovlju)

“Direktan put ka svetskom ratu vodi preko Pridnjestrovlja”

Lider nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike Vadim Krasnoseljski zabrinut je eskalacijom napetosti oko nepriznate republike, što bi, po njegovom mišljenju, moglo da izazove veliki oružani sukob u regionu.
Uveren je da će sukob u Pridnjestrovlju neminovno uvući i Moldaviju i Rumuniju koja je u NATO-u, među kojima postoji sporazum u vojnoj sferi.

[attachment=1]
– Preko Pridnjestrovlja vodi direktan put ka svetskom ratu. Ako se umeša Moldavija, onda će se umešati i Rumunija, a ako se umeša Rumunija, onda će se umešati i Ruska Federacija – smatra Krasnoseljski.

Bezbednost na obalama Dnjestra obezbeđuju ruski mirovnjaci. Oni su uvedeni u zonu ratnih akcija 29. jula 1992. godine u skladu sa Sporazumom o principima mirnog rešavanja oružanog sukoba u Pridnjestrovskom regionu Republike Moldavije, koji su 21. jula 1992. godine potpisali predsednici Rusije i Moldavije u prisustvu lidera Pridnjestrovlja.

U nepriznatoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici raspoređena je Operativna grupa ruske vojske koja broji 1.000 vojnika i oficira. Oni imaju zadatak da čuvaju skladišta u kojima se nalazi više od 20.000 tona municije, koja je izvezena nakon povlačenja sovjetskih trupa iz evropskih zemalja. Osim toga, ova Operativna grupa podržava mirotvorce koji su se faktički našli u blokadi nakon što je Ukrajina prekinula put snabdevanja preko svoje teritorije.

Izvor (https://www.vesti-online.com/direktan-put-ka-svetskom-ratu-vodi-preko-pridnjestrovlja/)

Tu blokadu treba pojačati do maksimuma ali se ne upuštati u vojne akcije.

По овом питању имам мишљење које можда није политички коректно. У Молдавији и Румунији живи исти народ и логично је да теже уједињењу. Са друге стране, у Придњестровљу живе Руси. Молдавија је у једном тренутку и била у саставу Румуније, али без Придњестровља. Ушла је у састав Руске империје у 19. веку, када је прикључена након победе над Турцима.

У том смислу, евентуално уједињење Румуније и Молдавије не видим као неко ширење НАТО на исток, него као природан процес. Како буду јечале тежње Молдавије да се прикључи Румунији, тако ће јачати и тежње Придњестровља да буде независно. Можда му треба дозволити да се прикључи Русији.

Za Pridnjestovlje je najbolja taktika preživljavanja taktika statusa-quo, dakle tako, da se ne menja ništa kao što se nije ništa menjalo niti dešavalo zadnjih 30 godina. Ukrajina je u ratu sa Rusijom stoga je logično, da je granica Pridnestovlja prema Ukrajini za državljane Rusije pod strogom kontrolom, za vojna lica Ruske Federacije pa zatvorena. To ne znači, da nije moguć nikakav prolaz, verovatno jeste, ali ne preko Ukrajine in ne dok traje rat sa Rusijom (kojega je Rusija započela).

Svako zaoštravanje u Pridnjestovlju prema Ukrajini od strane vlasti nepriznanog Pridnjestovlja se može tumačiti kao vojni napad na Ukrajinu. Ukrajini ne treba drugi front. To treba Rusija.

A šta treba SAD Darko, da li si o tome razmišljao?

Pridnjestrovlje vojno da napadne Ukrajinu? To je nešto kao crnogorska objava rata Japanu 1905.

Ја сам писао о Придњестровљу у будућности, а не у тренутној ситуацији.

Русији апсолутно не треба отварање фронта у Придњестровљу, јер нема начина да помогне том контигенту који има тамо, а који је слаб. Украјини би одговарало да се дочепа тих огромних складишта муниције која се тамо налазе.

Ma ne treba Ukrajini nikakav "magacin municije". Njima hitno treba jedna "snažna i odlučujuća pobeda" protiv Rusije, a vide da bi im to u Pridnjestrovlju moglo, barem privremeno, poći za rukom.

Neko je već napisao scenarij odvijanja događaja ukoliko dođe do oružanog sukoba u Pridnjestovlju. Rusiji treba Pridnjestovlje tek kao detonator za širenje sukoba na druge države u okruženju.

30.03.23

svpressa.ru (https://svpressa.ru/politic/article/367213/)


Treći svetski rat može početi zbog Pridnjestrovlja


Napad Ukrajine na PMR izazvaće sukob Rusije i NATO-a


Put u svetski rat vodi preko Pridnjestrovlja, izjavio predsednik Pridnjestrovske Moldavske Republike Vadim Krasnoselski na sastanku sa poslanicima Grigoriopoljskog regiona.

„Preko Pridnjestrovlja postoji direktan put u svetski rat. Ako Pridnjestrovlje interveniše, umešaće se i Moldavija. To je prirodno. Mi smo komšije. Moldavija će intervenisati, i Rumunija će intervenisati , ako Rumunija interveniše kao članica NATO i Rusija će intervenisati“ .Prema njegovim rečima, ostaje pitanje koje će se oružje koristiti. On sam veruje da će ,ako dođe do globalnog sukoba, upotreba sredstava biti neograničena.

Koliko ozbiljno se ove reči mogu shvatiti? Stalna eskalacija oko Pridnjestrovlja mnoge je već naterala da se pomire sa neminovnošću tamošnjeg novog sukoba uz učešće Ukrajine i Rusije, ali Treći svetski rat? Zbog Pridnjestrovlja?

Kako razumeti ovu izjavu? Pokušaj da se skrene svetska pažnja na probleme Pridnjestrovlja? Ili je upućeno internoj publici? Ili je ovo signal Kijevu i Zapadu da ne vredi organizovati avanturu protiv Tiraspolja?

- „Ova izjava je upućena svima“, tumači Aleksandar Nemcev, vanredni profesor Finansijskog univerziteta Rusije.

— Pre svega moldavskoj društvenoj zajednici. Moldavcima ovaj rat nije potreban – u ovom slučaju će njihova zemlja, kao i Ukrajina, postati moneta za pregovaranje. Stanovnici obe obale Dnjestra komuniciraju jedni sa drugima, dosta automobila sa moldavskim tablicama ide u Tiraspolj, a sa pridnestrovskim u Kišinjev i druge gradove Moldavije. Protivljenje ratu sa obe strane veoma je važno i može uticati na njegovo sprečavanje.


„SP“: Pridnjestrovlje će intervenisati, a Moldavija će intervenisati. Moldavija će intervenisati, Rumunija će intervenisati, Rumunija će intervenisati i Rusija će intervenisati. Nije li to fantastičan scenario?

— Ne, skoro cela moldavska vladajuća elita ima rumunsko državljanstvo. Uradiće sve što im pretpostavljeni u Bukureštu kažu. To se razume kakou Rusiji tako i drugim zemljama. Dakle, opcija globalne krize zbog događaja na Dnjestru je sasvim realna, i tu Krasnoselski ne preteruje.


„SP“: NATO i Rusija će se boriti za Pridnjestrovlje? Da li je to toliko važno za obe strane? Pridnjestrovlje tako postaje ozbiljan razlog za svetski rat? Sada nije predvečerje Prvog svetskog rata, kada su svi tražili samo izgovor. Treći svetski rat je možda poslednji, a logičnije je upravo suprotno  – tražiti razlog da ga izbegnemo...

- Situacija je mnogo komplikovanija. Pored Pridnjestrovlja Moldavija ima i Gagauziju. Ova teritorija ima prorusku orijentaciju, ali je turski uticaj tu značajan. Čak bih rekao da su Gagauzi pod starateljstvom Turske. Gagauzi očigledno neće ostati po strani od sukoba. Štaviše, tu su i rezultati referenduma gde su odbili razmatranje i opciju priključenja Rumuniji. Pored toga, jačanje uticaja Bukurešta u zoni njihovih interesa za Tursku je neisplativo. Dakle, zbog ovog faktora opcija direktnog okršaja NATO-a oko moldavske mape ima kako pristalice i interese unutar alijanse, tako i njene protivnike.



„SP“: Ako govorimo o Trećem svetskom ratu uopšte, kolika je njegova verovatnoća? Danas možete plašiti jedni druge, pričati o tome koliko smo blizu toga, pomerati kazaljke na satu sudnjeg dana itd. Ali da li neko to zaista dozvoljava u stvarnosti?

„Zapadne elite se ponašaju kao ranjeni pas. U grčevima su. Očigledno, u njihovoj slici sveta Ukrajina je već trebalo da se vrati u granice iz 1991. godine, ali je sve osujećeno – napad Ukrajine sprečen je zahvaljujući najavi specijalne vojne operacije. Neviđena drskost Rusije, koju Zapad i dalje ne može da prihvati. Po njihovom mišljenju, mi moramo dosledno predati svoje nacionalne interese. Ne mislim da su spremni za punopravni rat u Evropi, a ono što se dešava u Ukrajini ih plaši. Stoga će provocirati, ali se neće usuditi da se stvarno bore.

„SP“: Po vašem mišljenju, ako dođe do sukoba u Pridnjestrovlju, kako će on izgledati? Šta će biti povod i ko je spreman da u potpunosti učestvuje u tome?

– Sukob na obalama Dnjestra je od koristi, pre svega, Ukrajini. Potrebno je da se izgradi unutrašnja politička situacija u Rusiji. Narativ će biti razrađen: „Evo, Pridnjestrovje je spojeno. U slučaju zahteva Moldavije, Ukrajina je spremna da neutrališe režim u Tiraspolju. Zašto im se žuri? Oni se plaše da će Rusija doći do granica Moldavije, uzeti Odesu pod svoju kontrolu, a onda će se to pitanje automatski ukloniti. Stoga pokušavaju da to reše ranije.


„Predsednik PMR Vadim Krasnoselski nije od onih političara koji žele da daju glasne izjave kako bi privukli pažnju“, rekao je Igor Šornikov, direktor Pridnjestrovskog instituta za društveno-politička istraživanja i regionalni razvoj.

- Ovo naglašavanje bezbednosnih pitanja je prilično iznuđeno, jer izgleda da svi regionalni igrači ne razumeju težinu situacije. Mislim da se glavni signal ipak šalje Zapadu, koji je u stanju da utiče i na Kijev i na Kišinjev.


„SP“: Hajde da analiziramo scenario koji je opisao Krasnoselski. Kako bi mogla da izgleda provokacija koja bi uvukla Pridnjestrovlje i Moldaviju u sukob? Kakva bi tu mogla biti uloga Ukrajine?

- Provokacije mogu biti bilo kakve. Primer je nedavna situacija sa obelodanjenim planovima za terorističke napade u Pridnjestrovlju. U slučaju da dođe do terorističkog napada na delegaciju OEBS-a, odgovornost za njega bi nužno bila pripisana prvo Tiraspolju, a potom Moskvi, koja je, prema Zapadu, odgovorna za sve što se dešava u Pridnjestrovlju. Nakon odgovarajuće promocije u zapadnim medijima, zajednička invazija moldavskih trupa i Oružanih snaga Ukrajine u PMR već bi se smatrala ne agresijom, već kontraterorističkom operacijom.

„SP“: Može li Moskva uopšte da interveniše? Ne možemo da se nosimo sa Artemovskom na bilo koji način. Kako ćemo da probijemo koridor u Pridnjestrovlju?

- Ovo je pitanje za ruski Generalštab, ali diplomate su više puta izjavljivale da će se napad na Pridnjestrovlje smatrati napadom na Rusiju. Ministar Sergej Lavrov je istakao da Rusija ima mandat da obezbedi bezbednost u regionu i da će ga Moskva iskoristiti. Verujem da Rusija ima načina da nanese neprihvatljivu štetu agresorima, inače bi loši scenariji za Pridnjestrovlje već bili sprovedeni.

„SP“: Hoće li se Rumunija usuditi da progovori ako Rusija interveniše? Da li su samoubice ili čekaju da se NATO bori za njih?

- Rumuni kategorički ne žele bitku sa Rusijom, takav sukob bi stavio tačku na njihov san o Velikoj Rumuniji. U poslednjih 30 godina napredovali su metodama „meke moći“ i već su korak dalje do postizanja. Ali Rumunija je vezana sporazumima sa Moldavijom i obećava da će priskočiti u pomoć u svakom razvoju događaja. Osim toga, Bukurešt ne može da ne posluša Vašington a ako im se naredi da zakorače u klanicu, onda neće imati mnogo izbora.


„SP“: Treba li to NATO-u? Da li su spremni da pokrenu treći svetski rat oko Pridnjestrovlja?

– NATO hoće da oslabi Rusiju što je više moguće. Protekla godina je pokazala da Ukrajina očigledno nije dovoljna za ovo. Kako drugačije izazvati prenaprezanje snaga? Naterati Rusiju da rasipa resurse u drugim pravcima. Ovde nema toliko opcija – ili otvoriti drugi front u Gruziji, ili odmrznuti sukob na Dnjestru. Moldavija još nije članica NATO-a, što znači da je odličan kandidat za rat sa Rusijom. Istina, moldavska neutralnost je i dalje aktuelna. Ali sa sadašnjim vlastima u Kišinjevu, ovaj problem je prilično premostiv. Mora se razumeti da u slučaju sukoba na Dnjestru, Rumuni neće moći da ga izbegnu, već u prvoj fazi moraće da pruže vojnu pomoć i pošalju „dobrovoljce“. A onda, ko zna kako će se događaji odvijati? Rumunija bi mogla biti direktno umešana u sukob. Treći svetski rat neće početi zbog Pridnjestrovlja, već zbog napora Zapada da proširi vojne operacije protiv Rusije.


„Ukrajina pokazuje svoju spremnost da interveniše u situaciji u Pridnjestrovlju izgradnjom utvrđenja na granici“, podseća Dmitrij Ježov, vanredni profesor Katedre za političke nauke Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije.

„Ovo je prilično opasan trend, ali novo žarište sukoba teško da je korisno za kolektivni Zapad koji je zainteresovan za odugovlačenje neprijateljstava u Ukrajini bar u ovoj fazi. U budućnosti se situacija može razvijati po različitim scenarijima. Hipotetički, otvaranje drugog fronta u moldavskom pravcu kroz PMR može dovesti do neželjenih posledica po sve strane iz jednog prostog razloga – Bukurešt je zainteresovan za proširenje moldavsko-pridnestrovskog sukoba u ovoj ili onoj meri, a Rumunija je kao što znate NATO država sa čije teritorije kontroliše celu Moldaviju. Teoretski, Maja Sandu ( Predsednik Moldavije ) može da pokrene amandman na Ustav, pozove strane trupe, a onda će Rumunija ući u Moldaviju. U stvari, ovo će dovesti do apsorpcije Moldavije od strane Rumunije. Ako takav scenario bude sproveden, biće moguće govoriti o stvarnoj realizaciji sledećeg antiruskog projekta.

Međutim, u ovoj fazi takva perspektiva nije očigledna. Izjave šefa PMR-a treba shvatiti kao pokušaj da se skrene pažnja na moguću putanju razvoja situacije. Malo je verovatno da će se sama Moldavija odlučiti na bilo kakve akcije – snage Pridnjestrovlja, zajedno sa raspoređenim mirovnim kontingentom, premašuju veličinu moldavske vojske.

Teško je nešto prognozirati.
Kako Rusija može pomoći Pridnjestrovlju?
Pošto nemaju ni kopnenu ni pomorsku vezu.
Možda upotrebom taktičkog nuklearnog oružja po ciljevima u zapadnoj Ukrajini?
Zapadna Ukrajina je protivruski orjentisana i ne bi me čudilo da ruski ekstremisti žele da ih na ovaj način kazne.
Gradovi u istočnoj Ukrajini, gdje stanovništvo nije bilo antiruski raspoloženo, se razaraju. Mobilišu se rezervisti po istočnoj Ukrajini, a zapadna je pošteđena mnogo toga.
Za neke bi napad Ukrajine na Pridnjestrovlje bio prilika da se kazni zapadna Ukrajina.

Pridnjestrovlju Rusija može pomoći jedino pretnjom strateške odmazde po Rumuniji i Moldaviji.Ozbiljnom,verodostojnom i brutalnom pretnjom(naravno tajnom za širu javnost) da će im srušiti gradove i sela zemljotresima,podaviti ih poplavama i spržiti useve letnjim požarima.Odavno se ratuje nekonvencionalnim oružjem,sve moralne i zakonske norme su pogažene pa ako tzv.Zapad može da ratuje biološkim oružjem protiv skoro cele Planete zašto ne bi i Rusi protiv ove dve pudlice ?Nuklearno oružje bi radilo na principu bumeranga i suviše je "javno" a gore pomenute nekovencionalne metode uvek počinilac i meta mogu složno objasniti kao "sasvim prirodne",svako iz svojih razloga.Nas koji osnovano sumnjamo u "sasvim prirodnost" toga lako je nazvati teoretičarima zavere.Pretiti Ukrajini ne vredi jer se u Kijevu ne odlučuje ni o Kijevu,treba pritisnuti ove pudlice.Moldavija mora da zahteva od Ukrajine da poštuje njen "suverenitet" uključujući i Pridnjestrovlje-Transnistriju a Rumunija treba da je na to "nagovori".Sve "dobrovoljno".Jedan kvalitetan zemljotres kao "kapara" čuda čini.Naravno,mališani iz Kremlja nemaju cojones za tako nešto,oni će pretiti po Tviteru a naši ibeovci će nam tumačiti da su kao revanš ruski supermeni zauzeli trafiku u ulici Patrisa Lumumbe.

Pridnjestrovlje traži pomoć Rusije

Vlasti nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike (PMR) traže od Rusije da poveća broj pripadnika mirovnih snaga, što je opravdano uzimajući u obzir porast bezbednosnih rizika, izjavio je šef predstavništva PMR u Rusiji Leonid Manakov.

– Rusija je još 1995. godine jednostranom odlukom, koja nije bila usaglašena na nivou Zajedničke kontrolne komisije, smanjila brojnost sopstvenog kontigenta na dva moto-streljačka bataljona, iako ih je prvobitno bilo šest. Odnosno, trenutno je najviše 450 ruskih mirovnjaka stalno angažovano u zoni bezbednosti. Istovremeno, njihova regularna brojnost, propisana dokumentima komisije iznosi 3.100 pripadnika – rekao je diplomata za Sputnjik.

On je dodao da je povećanje broja ruskih mirovnjaka pravno moguće i da je takva opcija opravdana u slučaju provokacija i terorističke pretnje. Prema njegovim rečima, broj pripadnika mirovnih snaga se može uvećati i na račun Rusa koji žive u PMR.

Ruske mirovne snage se nalaze u Pridnjestrovlju od 1992. godine, kada je završena aktivna faza vojnog sukoba u regionu. U Pridnjestrovlju je raspoređena i operativna grupa ruskih trupa koja čuva oružje i municiju i pomaže u sprovođenju mirovne misije.

Pridnjestrovlje, u kome su 60 odsto stanovnika Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija pridružiti Rumuniji. Godine 1992, nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.

Izvor (https://www.vesti-online.com/pridnjestrovlje-trazi-pomoc-rusije/)

Кијев и Молдавија желе силом да реше питање Придњестровља

Украјина и Молдавија спекулишу на тему решавања придњестровског конфликта силом, изјавио је Спутњику министар државне безбедности непризнате Придњестровске Молдавске републике (ПМР) Валериј Гебос.

„Украјина и Молдавија настављају са реализацијом кризног сценарија у Придњестровљу. У позадини хибридног рата најближи суседи спекулишу на тему решавања придњестровског конфликта силом“, рекао је он.

Додао је да савремена реалност утиче на рад органа за безбедност ПМР у правцу повећања интензитета рада.

„Практично се основни задаци нису променили, а то је борба против екстремизма, тероризма, заштита државних тајни и државних интереса, осигурање информативне безбедности и очување државне границе“, навео је саговорник.

Он је подвукао да се према непризнатој Републици води информациони рат великих размера из Молдавије и Украјине.

Придњестровље, у коме су 60 одсто становника Руси и Украјинци, тражило је отцепљење од Молдавије и пре распада СССР-а страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија придружити Румунији. Године 1992, након неуспелог покушаја молдавских власти да силом реше проблем, Придњестровље је практично постало територија коју не контролише Кишињев, преноси Спутњик.

Izvor (https://www.politika.rs/scc/clanak/552698/pridnjestrovlje-ukrajina-moldavija-sila)

Stigla pretnja iz Moskve: Svaki napad na vojsku u Pridnjestrovlju smatraće se napadom na Rusiju

Aleksej Poliščuk, direktor Drugog odeljenja zemalja ZND Ministarstva spoljnih poslova Rusije, primetio je da je predlog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog ruskim mirovnjacima da napuste region „demonstracija agresivnog kursa kijevskog režima“.

Moskva upozorava na bilo kakve pokušaje destabilizacije situacije oko Pridnjestrovlja i smatraće provokacije protiv tamošnje ruske vojske napadom na Rusiju.

Ovo je u intervjuu za TASS izjavio direktor drugog odeljenja zemalja ZND ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Poliščuk.

„Upozoravamo na bilo kakve pokušaje da se destabilizuje situacija oko Pridnjestrovlja. Ruska vojska je u regionu na legitimnim osnovama kao deo zajedničkih mirovnih snaga i Operativne grupe ruskih snaga“, naglasio je diplomata.

„Svake akcije koje predstavljaju pretnju za njihovu bezbednost smatraće se u skladu sa međunarodnim pravom napadom na Rusku Federaciju.

On je dodao da će Oružane snage Rusije „adekvatno odgovoriti na bilo kakve provokacije” protiv ruske vojske u Pridnjestrovlju i obezbediće zaštitu sunarodnicima, ruskim mirovnim kontigentima, kao i vojnim depoima u Kolbasni.

Istovremeno, Poliščuk je reči ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je sugerisao da ruski mirovnjaci odu ako žele da žive, nazvao „još jednom demonstracijom agresivnog kursa kijevskog režima, čije pretnje već prelaze granice susedne zemlje“.

Ruski vojnici čuvaju arsenale u blizini sela Kolbasna, gde se nalazi preko 20.000 tona municije, dovezene posle povlačenja sovjetskih trupa iz Evrope. Moldavija insistira na uklanjanju ove municije, ali su proces, započet 2001. godine, blokirale vlasti Pridnjestrovlja 2004. godine, nakon zaoštravanja odnosa između dve obale Dnjestra.

Podršku ruskom mirovnom kontingentu, koji se nalazi u zoni bezbednosnog odvajanja duž Dnjestra, pruža i Operativna grupa ruskih trupa (OGRV), koja broji oko 1.000 vojnika i oficira.

Sada se ruska vojska zapravo našla u blokadi, pošto je Ukrajina blokirala puteve snabdevanja preko svoje teritorije, to sprečava i Moldavija, koja insistira na povlačenju OGRV-a.

Izvor (https://webtribune.rs/stigla-pretnja-iz-moskve-svaki-napad-na-vojsku-u-pridnjestrovlju-smatrace-se-napadom-na-rusiju/)

U ovoj temi obrisan je off-topic. Molim da se držimo teme.

Global moderator u penziji Boro Prodanić

Ključa; Vojska Pridnjestrovlja poručila: Odustanite

Predstavnici moldavske regije Pridnjestrovlje u ZSO za mirovnu operaciju pozvali su Kišinjev da odustane od akcija koje dovode do eskalacije tenzija.

To je izjavio medijima kopredsedavajući ZSO Oleg Beljakov.

"Vidimo šta se dešava na teritoriji Pridnjestrovlja od kada je Moldavija uvela carine. Bilo je masovnih skupova i protesta. To izaziva veoma veliku uznemirenost u društvu i može dovesti do posledica na liniji podele zone bezbednosti duž Dnjestra", istakao je Beljakov.

Prema njegovim rečima, pridnjestrovska strana izrazila je zabrinutost u poruci predstavnicima Moldavije, optužujući Kišinjev za kršenje sporazuma iz 1992. o principima rešavanja sukoba.

U tom sporazumu su se sukobljene strane obavezale da neće pribegavati sankcijama, blokadama, ograničenjima kretanja ljudi, robe i tereta, prenosi Tas.

Prethodno su pridnjestrovske vlasti optužile Moldaviju da ograničava isporuku lekova i medicinske opreme, kao i da blokira izvoz jednog broja preduzeća.

Kišinjev je od ove godine počeo da naplaćuje carine na robu koja se isporučuje u Pridnjestrovlje preko moldavske teritorije.

Predsednik pridnjestrovske oblasti Vadim Krasnoselski rekao je za Tas da bi šteta za pridnjestrovske kompanije iznosila desetine miliona dolara godišnje, dok će ograničenja uticati na cene u samoproglašenoj republici i na druge ekonomske pokazatelje.

Nakon toga je usledilo nekoliko masovnih protesta u toj regiji.

Zonu bezbednosti duž reke Dnjestar čuvaju zajedničke mirovne snage Rusije, Moldavije i Pridnjestrovlja.


Izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2024&mm=01&dd=25&nav_category=78&nav_id=2471329)

То " цревце" преко Дњестра је теже бранити од Крајине, дакле скоро немогуће. Мора се прво узети Одеса!

Мислим да су руске шансе да дођу до Одесе јако мале, уколико не дође до неких великих промена на фронту и распада украјинске одбране. Имају 150 км ваздушне линије и два већа града да би уопште дошли до Одесе. Николајев је имао пола милиона људи, пре њега би требали да поврате Херсон.

Најбоља тактика за руску одбрану у Придњестровљу је претња да ће дићи у ваздух сва она складишта. Тамо имаоко 40.000 тона војног материјала. То су 4 Хирошиме.

Pridnjestrovlje traži pomoć od Rusije usled ekonomskih izazova

TIRASPOLJ - Kongres nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike usvojio je danas rezoluciju kojom se traži pomoć od Rusije usled ekonomskih izazova.

"Prihvatiti apel Savetu Federacije i Državnoj Dumi Ruske Federacije sa zahtevom da se sprovedu mere za zaštitu Pridnjestrovlja u kontekstu sve većeg pritiska Moldavije, uzimajući u obzir da više od 220.000 ruskih državljana boravi na teritorije Pridnjestrovske Moldavske Republike i pozitivno iskustvo kada je reč o delovanju ruskih mirovnih snaga na Dnjestru", navodi se u rezoluciji, prenosi RIA.

Dodaje se da je nepriznata PMR suočena sa ekonomskim, socijalnim, humanitarnim i vojno-političkim izazovima i pretnjama bez presedana.

Pored toga, u tekstu rezolucije ističe se da je Moldavija "intenzivirala primenu blokada i restriktivnih mera usmerenih na podrivanje ekonomskog potencijala, rušenje temelja nezavisnosti i državnosti, nametanje tuđih vrednosti koje su u suprotnosti sa istorijskom istinom i osnovama identiteta jedinstvenog multinacionalnog pridnjestrovskog naroda".

"Trenutna kritična situacija zahteva hitnu i maksimalno aktivnu međunarodnu intervenciju kako bi se sprečila eskalacija tenzija i sprečilo da situacija preraste u krizu", poručuju se u rezoluciji.

Dodaje se da će se PMR boriti za "sopstveni identitet, prava i interese pridnjestrovskog naroda, kao i da neće odustati od njihove zaštite, uprkos svim oblicima ucena i spoljnih pritisaka".

Pridnjestrovlje, gde pretežno žive Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada Sovjetskog Saveza, plašeći se od potencijalnog pridruživanja Moldavije Rumuniji, navodi ruska agencija.


Izvor (https://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/pridnjestrovlje-trazi-pomoc-od-rusije-usled-ekonomskih-izazova_1520120.html)

Dron kamikaza napala je vojnu bazu u takozvanom Pridnjestrovlju, navode zvaničnici Pridnjestrovlja.
Objavljeni snimci pokazuju uništeni vojni helikopter Mi-8T, u vojnoj bazi pored Tiraspolja, glavnog grada otcepljenog regiona.
Ovu vest objavio je i ruski TASS, navodeći da su ovu akciju izvele moldavske snage. Drugi izvori opet navode da su ovo izveli Ukrajinci.

A opet...može neko "izaziva" nesreću?

Pratićemo...

https://files.paluba.info/Kubovac/snimci/Pridnjestrovlje%20pogo%c4%91en%20helikopter.mp4

Ево и снимак удара тог дрона у хеликоптер на аеродорму у Тираспољу. Министарство државне безбедности Придњестровља саопштило да је дрон дошао из Одеске области из Украјине!

http://files.paluba.info/zaslon/video/ukrajina/%d0%9c%d0%b8-8.mp4

Komentar iz Vlade Moldavije:

"Kancelarija za politiku reintegracije kontaktirala je druge javne organe Republike Moldavije, a nakon pregleda video snimaka i razmene informacija, saopštavamo da je predmetni incident pokušaj izazivanja straha i panike u regionu. Vojna oprema na slikama ne radi već nekoliko godina.

Vlasti Kišinjeva, u kontaktu sa ukrajinskom stranom, ne potvrđuju nikakav napad na Pridnjestrovski region."


Izvor (https://gov.md/ro/content/comentariul-biroului-politici-de-reintegrare)