PALUBA

Oni koje zanima avijacija na ovim prostorima sigurno znaju za jednu od prvih fabrika aviona u Kraljevini Jugoslaviji.Nju je daleke 1923g. osnovao Dimitrije Konjović,pilot koji je prvi avionom potopio podmornicu septembra 1916g.U prvo vreme je fabrika bila u Novom Sadu .Počela je u jednoj bivšoj stolarskoj radionici izradjujući tadašnji najbolji  školski avion Brandenburg .Već sledeće godine pravi za Jugoslovensku ratnu Mornaricu hidroavion domaćeg konstruktora J.Mikla.Tokom 1925g grade se nove radionice i prelaze na gradnju aviona od metala.U periodu, od početka rada pa do 1927g, ukupno je napravljeno 66 aviona,a te godine je sa Komandom vazduhoplovstva potpisala ugovor o proizvodnji 200 vojnih aviona.
[attachment=1]

Zbog toga je fabrika preseljena u Beograd,odnosno na slobodan teren blizu Zemuna,ulica Avijatičarski put br.10.Deo u Novom Sadu je radio do 1932g kada je uprava fabrike preseljena u Beograd.Te godine je verovatno i useljena novoizgradjena upravna zgrada.Nju je projektovao zemunac Franjo Jenč,koji je radio na glavnoj pošti u Zemunu,restauraciji zgrade Opštine u Zemunu i sa Dragišom Brašovanom na projektu  zgrade Komande ratnog vazduhoplovstva.Verovatno zbog toga stoji Ikar iznad ulaznih vrata,sličan Ikaru na Komandi.

[attachment=2]

Ikarus je ,za to vreme,bio moderna fabrika,koja je zapošljavala 3000 radnika.Radila je avione po licenci,delove za strane fabrike,ali je razvijala i sopstvene konstrukcije.Inženjeri Cijan i Petrović su konstruisali moderni avion za osnovnu obuku,AERO 2 ,koji se proizvodio i posle 2S.R.Inže. Manojlović i Milošević su konstruisali trenažni avion M.M.2,zatim laki bombarder Orkan,potpuno metalne konstrukcije.Radjen je i eksperimentalni avion inž. Bešlina B-5 sa pilotom u ležećem položaju,čija je konstrukcija pomogla u izradi sličnog aviona posle rata.Do 1941g u ovoj fabrici je ukupno naprvljeno 464 aviona.
Treba reći i da je rukovodstvo fabrike bilo inicijator gradnje fabrike avionskih motora u Beogradu.

Za vreme nemačke  okupacije ,u fabrici su poravljani okupatorski avioni,i izradjivani delovi.Fabrika je 7. i 25. aprila 1944.u savezničkom bombardovanju pretrpela priličnu štetu.

Nakon rata je u Ikarus prenet sav tehnički materijal drugih fabrika aviona koje su postojale pre rata,pa je već novembra 1944g obnovila rad.U nju su došli i svi stručnjaci i inženjeri,pa je već 1946g počela proizvodnja AERO 2,da bi do 1950 godine proizveli 260 primeraka.Inženjeri su nastavili izradu novih konstrukcija klipnih aviona ,a onda je 1952g poleteo prvi malzni avion konsrtuisan i napravljen u Ikarusu.Napravljena je serija ekperimentalnih malih  mlaznih aviona ,koji su oborili nekoliko svetskih rekord u svojoj klasi.Ceo rad inž.Bešlina i njegove grupe je pružio dragocena iskustva u konstrukciji prvog domaćeg seriskog mlaznog aviona-Galeb.

 Veliki uspeh fabrike je bio konstrukcija i izrada aviona S-49A u teškim političkim i ekonomskim uslovima u kojima se nalazila Jugoslavija u  to vreme.Inženjeri Sivčev, Zrnić i Popović  su na osnovu  dokumentacije IK-3 razvili potpuno nov avion i to za 11 meseci.Prototip je poleteo 1949g,da bi već 1952g radjena serija poboljšanih S-49C potpuno metalne konstrukcije.
Od 1945g pa do 1960g u fabrici je ukupno napravljeno 610 aviona.

Nakon toga se proizvodnja u fabrici polako gasi da bi oko 1960g fabrika prešla na proizvodnju autobusa.Prizvodnja je nastavljena u istim pogonima do 1972g kada prelazi u nove hale pored puta Beograd-Zagreb.Sve hale i pomoćne zgrade se ruše i grade stambene zgrade sem upravne zgrade koja ostaje kao podsetnik na značajan deo jugoslovenske vazduhoplovne istorije.

I tako je bilo sve do danas kada trka za zaradom hoće da sruši svake deo naše istorije,koja je bogata ali koju pohlepni smatraju za smetnju.Ova zgrada bi trebalo da bude pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture,a bogataši bi trebalo da pomognu da se u njoj ,možda,ustanovi muzej Istorije vazduhoplovne industrije Jugoslavije.

Stanari okolnih zgrada ,bloka 9a,gde se upravna zgrada fabrike Ikarus nalazi,su se organizoval da utiču na nadležne da se ona očuva. Uspeli su da skupe 2300 potpisa u peticiji protiv rušenja.Ali ,trenutni vlasnik zgrade(ona je prodana!)uspeva da u Gradskom zavodu za urbanizam izmeni urbanistički plan za taj deo Beograda.Na taj način krši niz urbanističkih propisa,ali zavod mu sredjuje da na tom mestu izgradi šestospratnicu.

Stanari su se obratili mnogim ustanovama i ljudima koji su voljni da pomognu u spasavanju ovog zdanja.Pored drugih tu je i Muzej Vazduhoplovstva u Surčinu,Komanda RV,Miroslav Lazanski,Zoran Modli i dr.U dnevnom listu Novosti je 30 IX 2015g izašao članak o ovome,a uskoro će biti i na nekom od TV kanala.

Zato bi trebalo da svi mi,koji volimo vazduhoplovstvo,učestvujemo u odbrani ove zgrade (kako ko može i na koji način),kako bi se sačuvao mali deo naše istorije vazduhoplovstva.[attachment=3]

Ovde se vidi upravna zgrada (skroz levo) pored hala za proizvodnju.Ispred je teren koji je fabrika koristila kao aerodrom za ispitivanje svojih aviona.

Ljudi,ostavite svoj komentar.
Možda bi trebalo da uradimo kao novosadjani.
http://tangosix.rs/2015/21/05/usvojen-predlog-da-kapija-fabrike-avona-ikarus-postane-kulturno-dobro/

Evo ja cu prokomentarisati,  mada malo sta lično mogu pomoći u vezi s ovim.  Nažalost, i u MJV je totalni cirkus,  tako da nije iznenađenje ni sta se desava s ovim objektom.  Mislim da bi entuzijasti poput Petra,  koji je blizak ljudima od uticaja kojima je stalo do istorije vazduhoplovstva na ovim prostorima,  mogli nesto vise učiniti.  Primer iz Novog Sada uliva nadu.  Ako treba da se su potpisuje neka peticija ili slično -  javite.
Bojan

Ovde možemo da pišemo do sutra i niko nas neće fermati 2%. Treba da se napravi neka peticija, pa da potpisujemo za spas fabrike.

Peticija je napisana i skupljeno je 2300 potpisa. Novim planom sekretarijata za urbanizam je pored drugih stvari predvidjeno i rušenje ove zgrade. Stanari bloka 9a u kojem se nalazi ova zgrada su se organizovali da se spasi zgrada i dečije igralište.
Komisija koja odlučuje o ovom planu je prihvatila neke primedbe gradjanja,ali rušenje zgrade ostaje.Ona mora da se sastane još jednom ,a potom sledi usvajanje plana na Skupštini grada.
Ako bi smo nastavili da im dajemo podršku,možda će neko moći da pomogne.Ovo je ozbiljan forum i verujem da ima ljudi koji bi mogli da pomognu.

Evo teksta koji je povodom ovoga izašao u dnevnom listu.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:569526-Beogradske-price-Zdanje-prvih-vazduhoplovaca

Odlično! Hoće li se otvarati neka online peticija za spas zgrade?

Za peticiju ne znam,raspitaću se.
Malo slika Ikara,iznad ulaza u upravnu zgradu fabrike Ikarus i na zgradi Komande vazduhoplovstva.

[attachment=1]

[attachment=2]

Neke novine su pisale o ovome.
http://kompas.org.rs/2015/08/09/jos-jedan-park-na-meti-bahatih-gradskih-vlasti/

Šta se trenutno nalazi u ovoj zgradi.
http://ikarus.rs/o-nama/

Dok mi tavorimo sa ovom temom,stvar se zagreva!

Snimljen je prilog za emisiju -Beograd za početnike -za Studio B.
Vanja Bulić se uključio u akciju i o ovome će razgovarati sa predsednikom Opštine N.Beograd.
Zoran Modli priča o ovome preko svoje radio emisije i društvenih mreža .
Koga zanima može da se informiše na:
https://www.facebook.com/Spasimo.Blok.9A?fref=nf

Ako sruše zgradu šta će uraditi sa ovom spomen pločom.

[attachment=1]

Ako sruše zgradu ta ploča će imati sreće ako ne podeli njenu sudbinu.

Obično se takve stvari deponiraju u muzeje, gdje im je i mjesto.

Поздрав свима.

Да се јавим на кратко - ја сам један од "клинаца" из Икарусовог краја који се боре за очување Блока 9а и управне зграде Икаруса.
Преко овог форума сам упознао Косту који је већ писао о Икарусу, а сада је покренуо и ову тему.

Тренутно се ми као група грађана бавимо куцањем на разна врата и повлачењем за рукав свакога ко би могао да нам помогне или снабде додатним информацијама везаним за зграду, њену историју, као и о томе које је најлакше решење да она опстане. Под тиме мислим или на стављање под заштиту завода за заштиту споменика, одбацивањем измене регулационог плана за блок 9а (у том блоку више НЕ СМЕ да се гради по урбанистичким законима, али.... закони се мењају кад имаш паре и већину) или нешто треће...
Ми смо до сада већ правили петицију уживо и скупили смо око 2300 потписа који су предати у Градски урбанистички завод са осталим примедбама грађана и фирми (зеленило и водовод су имали примедбе на делове плана).

Слажем се са идејом да не би било лоше направити и online петицију јер сваки глас се броји, а за разлику од ове наше петиције коју су смели да потпишу само Београђани - ову би могао да потпише било ко, пошто би се фокусирали само на икарусову зграду као зграду од историјског културног и индустријског наслеђа Србије. Попричаћу са другаром који нам ради сајт да видимо које је најлакше решење за тако нешто.

Изузетно нам се допала вест из Новог Сада о заштити капије Икаруса, па ћу гледати да их контактирам - ако неко има већ неки контакт - нека ми јави.

У музеју ваздухопловства сам био и то мало пре него што је настао хаос око преузимања од стране министарства одбране (кад те оће срећа...), али ћу пробати да се обратим и новопостављеном директору па да видимо...

У згради је тренутно мешавина кафића / дечије играонице / сале за прославе.
Кога интересује може да уђе током дана и попије Ваљевско пиво у згради из 1938.год. у јако лепој главној сали . На самом улазу је леп хол и степениште обложено брачким мермером којим је поплочан и хол у Уједињеним нацијама и од кога је направљена Диоклецијанова палата у Сплиту...

Ево и линка са сјајном репортажом у емисији "Београд за почетнике".
Прича о Икарусу је друга по реду од 10ог минута.

"BEOGRAD ZA POCETNIKE" epizoda 41, 24 10 2015

https://www.youtube.com/watch?v=cAYaaTgH9a8&list=PLXQrwQ9iEAP0RwIVnbc3eDVatqxY1v4TJ&index=40


ПОЗДРАВ

Saveznička fotografija fabrike Ikarus iz 1944g

[attachment=1]

[attachment=1]

Dimitrije Konjović, rođeni brat kompozitora Petra Konjovića i brat od strica slikara Milana Konjovića, rođen je 31. decembra 1888. godine u Stanišiću, blizu Sombora, preminuo je 5. januara 1982. godine u Beogradu.