PALUBA

Zbog ljubavi prema Ruskinji ostao bez periskopa, čina i izbačen iz partije!
Dragan Vujičić | 06. decembar 2015. 18:00 |
novosti.rs

Čuveni podmorničar bivše JRM Toma Drašković otkriva zašto je dogurao samo do kapetana fregate. Izbačen sam iz Partije, potom i iz JNA. Tito ga 1977. ipak vratio u armiju, na podmornicu nikad više nije kročio.

[attachment=1]Podmornica "Heroj" imala najviše ronjenja od svih podvodnih brodova JNA

KADA se među bivšim podmorničarima nekadašnje JNA povede razgovor ko je među njima bio prvi "gospodar dubina" plavog Jadrana, kao iz topa, od Pule, preko Beograda do Novog Sada, reći će - kapetan fregate Tomislav Drašković. Ovaj Nevesinjac poslednji put je bio na Komandnom mostu podvodnog broda davne 1971. Kada je posle završene Komandno-štabne akademije trebalo da zauzme mesto zapovednika 88. diviziona podmornica - prebačen je za nastavnika u Mornaričkom centru u Lori. Posle četiri godine, izbačen je iz partije, a onda mu je Vojni sud u Splitu oduzeo čin i izbacio ga iz vojske. Razlog je bio - voleo je rusku državljanku!

Pisao je potom mornarički vuk o nepravdi maršalu Titu. Videvši pismo i posle raspitivanja o čoveku, Tito je uputio Komandi mornarice kratak dopis:

"Pa to je naš čovjek, odmah ga vraćajte u službu."

U julu 1977. primljen je nazad. Ipak, na podmornicu ga više nisu vraćali. Penzionisan je sredinom osamdesetih.

Kapetan fregate Tomo Drašković danas ima 85 godina i živi u Splitu. Posetio je Beograd, nedavno, kada je u Brodarskoj školi predstavio knjigu o svom životnom putu. Stisak ruke, misli i hitrina kojom se i danas kreće negiraju podatke iz lične karte.

- To se danas kod ljudi zove harizma, a kod nas podmorničara takvo držanje se zvalo normalnost - seća se kapetan Drašković. - Ja sam pomorski oficir postao 1954, a u podmorničare sam se prijavio 1956. Sa 29 godina sam bio zapovednik podmornice koju smo nasledili od Italijana, a nekoliko godina kasnije su me zvali da budem probni kapetan na prvoj našoj velikoj dizel-električnoj podmornici iz klase "sava", koja dobila ime "Heroj".

[attachment=2]Toma Drašković nekad

Kapetan Toma priseća se se dana kada je zaradio podmorničarsku slavu u SFRJ. Probrana posada i on dobili su zadatak da obave sva prototipna i primopredajna testiranja pre nego što "Heroj" bude službeno uvršćen u flotu. Podmornicu su morali temeljno da testiraju i da je dovedu do limita u svakom mogućem tehničkom smislu uz detaljnu proveru ugrađene tehnike.

- Najveća dubina do koje smo se spustili bila je u Jabučkoj kotlini nekih 190 metara ispod mora - seća se kapetan. - To je prošlo bez ikakvih problema. Ispitivanje oružja, motora, hidro-akustičnih aparata takođe je išlo bez najmanje greške. Jedini maler smo imali kada smo prvi put ispitivali maksimalnu brzinu broda na dubini od 20 metara. Ubrzo, taj kvar je otklonjen.

Draškovićev brod P-821 službeno je uvršćen u Flotnu listu JRM 1968. U sledeće 23 godine aktivne službe "Heroj" je imao ukupno 726 plovidbenih dana, čak 910 ronjenja i prešao je ukupno 46.659 nautičkih milja, što je ekvivalent plovidbi dva puta oko zemaljske kugle. Draškovićevo "čedo" od 50 metara danas je Muzeju u Tivtu, postavljeno ispred elitnog naselja "Porto Montenegro".

- Ja ni danas sa sigurnošću ne mogu da kažem zašto sam postao smetnja tadašnjoj Komandi mornarice - govori Drašković.- Posle zadatka sa "Herojem", koji je prema mišljenju pretpostavljenih odlično obavljen, završio sam kao mlad kapetan fregate najvišu Komandnu školu i normalno je bilo da sam očekivao da preuzmem komandu nad Divizionom. Ja sam prethodno završio školovanje u Lenjingradu,Sevastopolju i Bakuu i znao sam zanat. Tada su počele da se dešavaju "nenormalne stvari".

[attachment=3]Grupa inžinjera i članova posade podmornice "P802"

Naš sagovornik priča kako se u to vreme razveo od prve supruge i ostao sam sa sinom. Upoznao je, veli, Ruskinju Reginu rodom iz Rige, koja je i prethodno živela u Splitu i takođe iza sebe imala jedan neuspešan brak i jedno dete. Zavoleli su se. Drašković kaže da to nije bila "ljubav iz ruskog romana", ali da je bila iskrena. On je imao 40 godina, ona 39 i bili su skladan par.

- Jednoga dana dobio sam poziv admirala Ive Purišića, tada komadanta Vojnopomorske oblasti - nastavlja Tomo. - Upozorio me je da veza perspektivnog oficira mornarice s državljankom SSSR-a nije poželjna.

Ipak, oženio se Reginom, a ona je uzela naše državljanstvo. I kada je pomislio da je sve kako treba, izbacili su ga iz Partije. Kapetan Drašković je prošao pravu golgotu od 1974. do 1977. I dok smo vodili ovaj razgovor više puta je postavio pitanje na koje mu sve ove godine niko nije dao razuman odgovor: Kakav bi to čovek bio da je ostavio ženu koju voli jer to od njega traže navodni propisi?

"PODVODNI VUKOVI"

PUKOVNIK Milan Komar, nekada prvi mašinista naših podmorničara koji je 2004. ustanovio naše Udruženje "Podmorničar" i sam ispod vode proveo 6.800 sati, tvrdi da je Tomo Drašković bio nešto posebno. Odmah iza njega Komar nabraja kolege koje su ceo vek provele pod vodom, što je i za svetske okvire prava retkost.

[attachment=4]Toma Drašković danas

- Uz podmornički staž od 18 meseci za godinu dana, sledeći asovi proveli su u podmorničarstvu 26,5 godina.

To su podoficiri Luka Bogunović, Žarko Pavlović, Ismet Mešić, Ciril Kočevar, Sekula Biserčić, Miodrag Despotović, Ivan Rako, Stanoje Mijatović, Dojčin Kurdulija, Jakov Kružiević, Savo Grujić, Velisav Đurđić, Dušan Tekić, Živorad Mladenović. Od oficira tu čast su imali samo Đuro Janus i Jordan Jovanović - govori Komar.


500 ODABRANIH

KROZ podmorničarske jedinice, od 1956. kada je ovaj rod vojske "rođen" u JNA do 1991, prošlo je oko 500 ljudi. U floti RM za sve ovo vreme bilo je 14 podmornica.

- U najboljim godinama, osamdesetih, kada smo bili podmornička sila u regionu, u službi je bilo 11 podvodnih brodova - priča Drašković.

Nikada ni u jednoj armiji emotivna veza sa stranim državljaninom nije dobrodošla. Moj otac je najpre bio oženjen Švajcarkinjom 1944-1962., ali on je zbog "specifičnih potreba specifične službe"  :dosada tolerisan, sve dok na sopstveni zahtev nije izašao iz aktivne službe. Ne samo to, akademiju je završio i karijeru je počeo još u VKJ. Zbog specifičnih kvaliteta primljen je u JA bez problema. Ne, njegov broj nije počinjao sa "0", ali šta je tačno bilo presudno, ni sam ne znam tačno, ni dan danas.

Molim da se ovo moje pisanije nikako ne tumači kao lićno jer sam jednom već imao neprijatnosti.

Na ovom forumu dani su podaci o gradnji i porinuću P tipa "Heroj".Ovog gospodina sam bolje poznavao baš sa samog Heroja i to u gradnji i kasnije ispitivanje.
U podacima se navodi da je navedeni bio na Heroju od 13.03.67 do 22.12.68.g.kao komandant.U tekstu se navodi da mu je zadnje prisustvo na kom.mostu P bilo 1971.g.Doduše nejasno,da li je tada bio na nekoj vežbi(praksi) posle završetka KŠA ili je tada prebačen u ŠC.
Tek posle 4 godine je rešenjem VS demobilisan oduzet mu je čin i izbačen je iz vojske.Bilo bi interesantno znati što piše u tom rješenju.
Sa @kumborom bi se složio,da nije bilo preporučljivo ženiti se strankinjom,pogotovu tko je želio napredovati u vojsci,jer se toga sjećam.Ovdje se ne radi samo o napredovanju,nego i oduzimanju čina i izbacivanju iz vojske,pa mi to baš i ne djeluje uvjerljivo.
Ako k tome dodate da su podmornice tipa Heroj građene od "ruskih" materijala i opremljene većinom uređajima SSSR,što znači da smo  onda bili prijatelji a i navedeni gospodin je bio tamo na školovanju,što bi rekao pok.@ORIĆ,izgleda da tu ima još nešta.

Nadam se da nisam bio ličan ma da bih i mogao ali to ne želim.

Poz.

Profesionalni odnosi sa dobavljačima čelika i najvećeg dela opreme je jedno, a lični odnosi sa pripadnicama ženskog pola, makar bile inženjerke (građanska lica na službi, itd.) nešto potpuno drugo. Moglo se pijančiti, moglo se "kresnuti" ali ako bi odnos prerastao u ozbiljnu vezu, to je svakako mogao biti problem.

Ja razumem kap.fregate Draškovića. Srce i poštenje.
A razumem i mornaricu. Brinula je o sigurnosti strateškog oružja i jedinice.

A druže Stari isto tako je razumeo i jednu i drugu stranu. Zato je bio primljen natrag na posao ali je..ga ne na podmornice.

Mislim da su bar još dva oficira JRM u Splitu bili u braku sa stranim državljankama (SSSR i DR Njemačka), u Puli je jedan bio oženjen britanskom državljankom. Ne znam koliko im je to uticalo na napredovanje, moguće jeste, ali da znam nijesu odpušteni. Moguće se brak sa strankinjom tolerisao ako je prvi, međutim u slučaju razvoda prvog braka sa domaćom državljankom zbog veze sa stranom - vjerovatno su na scenu stupala kruta mjerila socijalističkog morala kojem su starješine JNA morale da budu apostoli. Koliko se sjećam, kao djete, na razvode i nove brakove se gledalo kao na nešto svojstveno estradi a ne ozbiljnim ljudima.

Kod nas u 17.br. TČ bio je maj. Krneta i on je bio oženjen Ruskinjom. Veliki stručnjak za M-503A. Bio je na školovanju u Rusiji.

 

Dobro znam da je Stanislav Štiglic (III klasa KJM) bio ozenjen za emigrantlinju iz Rusije. Tada a ni u JRM nije imao nikakvih problema.

Moj klasić Zoran Dokmanović se oženio britanskom novinarkom i iako je bio perspektivan kadar (admiral Dokmanović mu je bio rođeni stric), savetovano mu je da napusti JRM.

Jedna anegdota vezana za taj događaj:
Ta mlada britanka je imala bliskog rođaka (stric, ujak ili nešto slično) takođe oficira visokog čina u britanskoj mornarici. I sticajem okolnosti, na nekom prijemu sreli su se i upoznali admiral Dokmanović i taj visoko rangirani britanski oficir. Onako, uz neobaveznu priču bitanac ispriča admiralu Dokmanoviću da se njegova rođaka zabavlja i hoće da se uda za mladog oficira JRM, koji se takođe preziva Dokmanović ...

Naš admiral je pozeleneo, i sutradan pozvao svog mlađanog sinovca na razgovor. Rekao mu je da može izabrati ili vojnu karijeru (mlađani Dokmanović je bio postavljen na novoj RTOP i trebao je da preuzme dužnost komandanta) ili svoju britanku.

Čovek se skinuo iz vojske i napustio je SFRJ.
To se dešavalo 1979. - 80. godine.

I to sve zbog dobre pice ? Picerija i to dobrih imaš na svakom uglu. Pogotovo u Splitu. Ali istina je. Ni jedna pica nije ista drugoj.

Najinteresantnije u toj priči je da se mlađani Dokmanović posle nekoliko godina razveo od svoje britanke ....