PALUBA

Otovrio bih i ovu grupu Vojnih legitimacija oficira i podoficira Vojske kraljevine Jugoslavije i pripadnika Žandarmerije. I ovdje imam one
relativno novije tj. sve iz vremena Kraljevine Jugoslavije, a nemam niti jednu iz vremena Kraljevine SHS. nadam se da će mi se još po
netko pridružiti u postavljanju, još bolje ako ima i te starije. Nadam se da će prikaz biti zanimljiv.

Pa poredao bih ih nekako po datumu izdavanja, evo prve. Oficirska legitimacija - Kraljevina Jugoslavija iz 1931. godine. S tvrdim kartonskim
koricama. Vlasnik je bio kapetan I klase na službi u 30. pešadijskom puku. Kasnije 1932. je bio prekomandovan u Komandu Prizrenskog
Vojnog Okruga u istom činu.

Malo mi je neobično da na unutarnjoj strani prednjih korica na podlozi imamo upisanu Vardarsku Banovinu, pretpostavljao sam da se za
vojne legitimacije nije "brojala" Banovina. To bi zančilo da su se legitimacije izdane u raznim Banovinama u tom detalju razlikovale, zašto
nije mi poznato.

Oficirska Vojna legitimacija, 4. baterija 30. artileriskog puka Kraljevića Tomislava iz 1934. godine izdana u Zagrebu, na žalost u raspadajućem
stanju. Imala je tvrde kartonske korice presvučene nekim impregniranim platnom crvene boje. Vlasnik je po činu bio artiljerijski potporučnik.
Još jedna zanimljivost je da je vlasnik na fotografiji snimljen sa kapom na glavi, što je za današnje vrijeme nezamislivo, ali onda se to viđalo
na mnogim vojnim legitimacijama.

Legitimacija podoficira, Vojska kraljevine Jugoslavije izdana 1935. godine od strane 40. pešadijskog puka u Ljubljani. Vlasnik je po činu bio
pešadijski narednik. Isto s tvrdim kartonskim koricama tamno plave boje. Vlasnik je na fotografiji isto snimljen s kapom na glavi.

Podoficrska legitimacija iz vremena Kraljevine Jugoslavije izdana 1937. godine od strane Komande (čini mi se) Ix Pionirskog puka. Vlasnik je
po činu bio inženjerijski narednik i isto je fotografiran s kapom na glavi. kasnije je imao upisano par prekomandi. Nemam original ove
legitimacije već sam je preuzeo sa stranica ovog foruma gdje ju je postavio uvaženi kolega Džumba pa je samo prenosim.

Zanimljivo je da je protokolarni pečat inženjerijskog puka bio izrađen i na ćirilićnom i na latiničnom pismu.

Žandarmska legitimacija iz 1939. godine  izdana u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu. iste veličine kao i standardne oficirske i podoficirske
legitimacije. Vlasnik je bio žandarm, pripadnik Petrovaradinske žandarmske čete.

Legitimacija podoficira vojske KJ KREŠIMIR M. LIPOVŠČAK izdana 1938. godine od strane Bregalničke radionice u Štipu. Vlasnik je po činu
bio artiljerijski vodnik III klase. Kasnije je bio prekomandovan u I samostalni divizion teške artiljerije u Petrovgradu (Zrenjaninu). Isto je na
fotografiji s kapom na glavi.

Oficirska legitimacija vojske Kraljevine Jugoslavije izdana 1938. godine od komande Konjičke škole. Vlasnik je po činu bio konjički kapetan
I klase. kasnije je bio prekomandovan u Vojnu Akademiju u Beogradu u Višu školu. Ima tvrde korice presvučene crvenkastim slabo
impregniranim platnom. U Aprilskom ratu je bio zarobljen i deportiran u oficirski zarobljenički logor u Njemačkoj. Na kraju ima i pečat organa
nove vlasti DFJ što znači da se vjerovatno živ vratio u zemlju. Zanimljivo za pogledati.

Vojna Legitimacija  KALIĆ DIMITRIJE  iz  1940. Ove mi legitimacije nisu baš najjasnije izdavane su krajem 1940. i početkom 1941. godine
baš pred sam početak Aprilskog rata. Nije mi jasno da li su ti oficiri i podoficiri njih dobivali kao ratno radne legitimacije ili su ih dobivali
kao legitimacije za upotrebu na terenu. Mislim da nisu bili rezervisti jer oni su imali drugačije veće knjižice.

Vlasnik ove legitimacije je bio po činu sanitetski poručnik, čini mi se da piše i rezervni pa me to dodatno zbunjuje. Bile su odštampane na
naranđastom polutvrdom kartonu osrednje kvalitete.

VOJNA Legitimacija vojnog činovnika Ministarstva Vojske i Mornarice, veterinarski odjel iz 1941. godine. Vlasnik je na fotografiji snimljen u
civilu.

I još jedna iz te serije predratnih vojnih legitimacija VKJ, Vojna Legitimacija  VUKOVIĆ MILUTIN  iz  1941. godine. Vlasnik je po činu bio
konjički narednik vodnik III klase u kraljevskoj gardijskoj jedinici.

Мој отац је од 1932. до 1938. године службовао у 1.пионирском пуку у гарнизону Ниш. Потом је прешао у Ваздухопловство (у везу) и променио је униформу. Међутим легитимација му није мењана.

Kraljevina SHS  Vojna legitimacija narednika izdana u Pirotu 1922. godine. Formular je bio odštampan na lisu papira veličine cca današnji
format A4. Ima pečat na kojem čini mi se piše Privr. Vojna Bolnica u Pirotu, a vlasnik je bio narednik po činu. Vrijeme i česta upotreba su
učinili svoje pa je u dosta lošem stanju.

Vojna legitimacija oficira Kraljevine Jugoslavije (ili SHS ?) izdana od strane Komande Vazduhoplovstva u Novom Sadu.

Kraljevina Jugoslavija. Oficirska legitimacija izdana 1933. godine u Nišu od strane štaba V armiske oblasti. Šteta što nedostaju stranice
2. i 3. na kojoj su bili osobni podatci i čin. Ova ima crvene korice, a postoje i one s crnim koricama. Zanimljiva za pogledati. Vlasnik je u
trenutku izdavanja bio po činu kapetan I klase. Fotografiran je s kapom na glavi.

Još jedna vojna legitimacija - Oficirska legitimacija oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije. Vlasnik je po činu bio artiljerijski poručnik. Na
žalost dosta je slabo očuvana. Izdana je od 4. baterija 8. artiljerijskog puka, ono 8. puka broj baš nije najčitljiviji.

Vojna legitimacija oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije  izdana 01. 03. 1941. godine. Vlasnik je po činu bio pešadijski kapetan II klase. Po
funkciji je bio komandir 10. čete graničnih trupa. Ovakve legitimacije su bile izdavane oficirima krajem cca od sredine 1940. godine pa do
početka aprilskog rata.

Kraljevina Jugoslavija. Žandarmska legitimacija izdana 1938. godine od strane Kranjske žandarmske čete. Zanimljivo ali i malo zbunjujuće je
pročitati čin vlasnika, žand. kaplar tit. podnarednik. Na fotografiji ima oznake čina podnarednika.

Kraljevina Jugoslavija. Vojna legitimacija izdana 1933. godine, varijanta s crvenim koricama. Vlasnik je po činu bio poručnik, intendant.
Uniforma mi izgleda malo neobično.

Službena iskaznica pripadnika Narodne Milicije izdana u Sloveniji 1945. godine. Malo mi je neobično da nema uopće predviđeno mjesto za
fotografiju vlasnika.

Izvinjavam se, ova iskaznica je tu postavljena greškom, ne znam kako mi je to promaklo. Trebala bi biti kod ličnih dokumenata građana. Tek
sada sam to primjetio.

Нема везе, терај даље. Обрисаћемо је кад је поставиш где треба.

Kraljevina Jugoslavija. Legitimacija pitomca Intendtske Akademije iz 1931. godine. Prilično se rijetko viđaju i obično su u dosta lošem
stanju, što je i sudbina ove. Vlasnik je tada bio po činu pitomac-kaplar. Puni naziv isprave bio je "Vojnički list-Legitimacija".

Kraljevina Jugoslavija. Oficirska legitimacija iz 1933. godine. Vlasnik je te godine bio proizveden u čin intendantskog potporučnika.
Zanimljivo je da su se tada na svim vojnim legitimacijama fotografirali s kapama na glavi.

DF Jugoslavija. Vojna Legitimacija izdana 1945. godine. Vlasnik je po činu bio kapetan.

Kako se radi o istoj osobi čije su prijašnje vojne legitimacije iz vremena Kraljevine Jugoslavije to sam i ovu ovdje postavio i ako bi joj
"službeno" mjesto bilo kod vojnih legitimacija JA i JNA.

Kraljevina SRBIJA, Vojna legitimacija vjerovatno iz 1912. ili 1913. godine ali se ne vidi jasno, vrijeme je učinilo svoje. Vlasnik je čini mi se po
fotografiji bio potporučnik po činu, na službi u poznatom 2. pešadijskom puku Knjaz Mihailo, nazvanom još i Gvozdeni puk.

Печат на овој легитимацији, за коју кажеш да је из 1912. или 1913. има граб краљевине СХС.

Пеш. потпоручник Ђорђе Ј. Димић. Да сазнам нешто о њему мало сам погледао на интернету. Тамо пише:
1. априла 1929. године, у чин пешадиског потпоручника, унапређен је свршени питомац Ниже Школе Војне Академије – наредник-ђак Ђорђе Ј. Димић.
АђБр. 7202. Наредбом министра војске и морнарице од 1. априла 1929. године,  одређен је по потреби службе за водника 2. пешадиског пука 'Књаза Михаила', новопроизведени пешадиски потпоручник Димић Ј. Ђорђе.
АђБр. 11624. Из канцеларије Ађутантског Одељења Министарства Војске и Морнарице  7. јуна 1932. године у Београду. Пешадиски потпоручник , Ђорђе Ј. Димић, умро 15. маја 1932. године у Београду.

Pa moram priznati da mi to nije bilo jasno, datum nije jasno vidljiv, zamrljan je valjda od vlage. Zato sam pretpostavio da se radi o vojnoj
legitimaciji još iz vremena Kraljevine Srbije. Grb mi isto nije bio najjasniji. Ali ako je kako kolega JASON piše pronađen podatak da je čovjek
završio akademiju 1. Aprila 1929. onda je legitimacija u stvari već iz vremena Kraljevine Jugoslavije, ali je korišteno još staro izdanje same
legitimacije.

Izvinjavam se na krivoj pretpostavki vremena izdavanja iste.

Немаш разлог да се извињаваш. Ту смо да разјаснимо ствари.

Трагом једне легитимације

Пеш. потпоручник Ђорђе Ј. Димић био је син јединац Јоце Г. Димића, у оно доба најугледнијег фризера за господу и даме у Београду и специјалисте за неговање косе, браде и бркова. Његову радњу, која се налазила у Књаз Михаиловој ул. 47. посећивала је београдска елита као и имућне даме из бољег друштва. Међу тим дамама посећивала је радњу и лепа Ангелина Херман, богата Земунка, која се дивила не само вештини заната г. Димића, него и његовој елегантној спољашности и шарму који су га красили. И из конверзација и првих пољубаца у салону дошло се до деветог месеца. Г. Димићу је ванбрачно дете најмање требало; младој Ангелини, због родитеља, још мање. Зато је г. Димић Ангелину отпремио у Пешту, где је она у болници Рокушкорхаз родила лепо и здраво мушко дете (лепо к'о копилче), које је на крштењу добило име Стеван. 14 дана после Стевановог рођења, мајка је утекла кроз прозор болничке собе, али је уредно плаћала негу у болници и дому.
Кад је Стеван навршио 2 године пренесен је из Пеште у Суботицу, у дечји дом Леленце. Ту је негован све до своје четврте године, када га је скромни папуџија Андрија Стипић узео под своје. Доцније, поочим га узима на занат и Стеван 1916. постаје млади папуџијски калфа.
Да му 1918. године није умро газда и поочим, Стеван се не би осетио сам на свету. И зато он почиње да тражи родитеље. Распитивао се на све стране и у полицији је нашао адресу своје мајке: Земун, ул. Филиповићева бр. 14. Закуцао је на вратима. Отворила му је једна средњовечна жена, лепих, маркантних црта.
- Загрлили смо се и дуго плакали - причао је Стеван - а када смо се исплакали и утешили запитао сам за оца.
- Твој отац је угледна личност. Брије велике главе – одговорила му је мајка. Не би требало да му се јављаш.
Мајкине речи утицале су на Стевана и он никако није имао храбрости да се јави оцу. 1921. настанио се у Београду, 1926. отворио је сопствену папуџијску радњу у Сомборској улици, бр. 7. и запослио пет радника. Имао је добар и удобан живот са женом и троје деце, и тек тада се усудио да упозна свог оца. Једнога дана Стеван је ушао у фризерницу и оклевајући упитао:
- Јесте ли ви г. Јоца Димић?
- Јесам! Шта желите?
- Ја сам ваш син, рођен 1904. године у Пешти, од Ангелине Херман.
- Господине, ја вас не познајем. Молим вас да напустите моју радњу! – увредио се г. Димић и отворио врата своме 'самозваном' сину, не слушајући даља објашњења. 
Било је то непосредно после смрти Јоциног сина, потпоручника Ђорђа Ј. Димића.

Где ли су данас потомци Стеванови?

За време Другог св. рата Прокупљем је 'харао' неки Стеван Херман, Стева Немац, тако су га звали. Био је фолксдојчер из Бг. и одлично је говорио српски и 'француски'. (Мадам, да-ти-га- дам.) Често је са другарима из Недићеве Пољске страже долазио у кафану 'Железничар'  на железничкој станици да мотре на кретање сумњиваца, протува и разних  др. субверзивних елемената, и да узгред нешто поједу и попију. Могуће је да је било и обрнуто.
Било би невероватно и помислити да је којим случајем Стева Немац заправо 'наш' Стева 'самозвани' Димић, али, уколико дозволимо ту могућност, његова судбина и судбина његове породице решена је после рата.

У прилогу: читуља за пеш. ппоручника Ђорђа Ј. Димића.

[attachment=1]

Онако узгред, ја сам знао једног официра у ЈНА са презименом Херман. Био је из Словеније.

Подофицири и каплари сталног или резервног кадра који су чинове стекли у војсци, примали су се у жандармерију у чину који имају, ако има места, с тим да положе одговарајући испит. Али, ако нема празних места за чин који имају, примани су на место млађег чина или на место редова (жандарма). Свој чин задржавали су као титуларни и носили ознаке тог чина, а вршили службу млађег чина или редова са њиховим принадлежностима.
Ови титуларни подофицири превођени су у дејствителне кад се упразне места. Титуларни чинови добијани су и после проведених 5 година у једном чину.

Oficirska legitimacija okupirane tzv. Komesarske vlasti  Srbije izdana u Beogradu  1941. godine. Sama knjižica je kao standardna oficirska
legitimacija aktivnih oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije. Inače u vrijeme Kraljevine Jugoslavije žandarmerijski oficiri su imali posebnu vrstu
legitimacije, a ne standardnu oficirsku ali su nakon okupacije izdavali iste jer u stvari tada i nije postojala srpska vojska koju je okupator
priznavao, ali su postojale žandarmerijske jedinice. Zanimljiv je okrugli pečat koji u sredini nema državni grb što je isto neobično.
Vlasnik je prvo bio komadir tima komande žandarmerije do 15. 06. 1941. da bi onda prešao na položaj vodnika rezervne čete štaba
žandarmerije. Čini mi se da je išao na niže mjesto.

Sama legitimacija baš ne pripada u potpunosti temi vojnih legitimacija Vojske kraljevine Jugoslavije, ali mi je nekako njoj najbliža pa je zato
ovdje postavljam.

Uniforma je svečana van stroja.

Није необично јер држава није постојала.

De jure je još uvijek postojala Kraljevina Jugoslavija!
Neobično je što nema nikakvog znaka u sredini. Nedićeva vlada je koristila modifikovani predratni grb. Nalazio se i na novčanicama.
Biće da je pečat iz nekog prelaznog perioda (jun 1941.).
Sudeći po kregni bluze, bio je vojni, a ne žandarmerijski oficir.

PS

Što se tiče države ni Demokratska federativna Jugoslavija nije bila de facto država do jeseni 1944., de jure do proljeća 1945. Kraljevina Jugoslavija je de jure postojala do 29.11.1945. godine. Pitanje države je pitanje prava i daleko više politike.
Zato je bolje da se bavimo oznakama, bez politizovanja.
Nedostatak oznaka obično govori da je riječ o nekom prelaznom, obično haotičnom, periodu.

Za one koje možda zanima više detalja o ovakvoj oficirskoj legitimaciji, evo par. Dimenzije cca 78 x 118 mm. Korice su iz tvrdog kartona
presvučenog nekom vrstom tvrdo impregniranog platna. Broji ukupno 10 stranica s tim da je deseta stranica zalijepljena na unutarnju
stranu zadnjih korica. Grb na prednjim koricama je na žalost dosta "izlizan" pa nije lako prepoznatljiv. Na mjestu za upisivanje čina je prvo
bio samo upisan čin kapetan prve klase ali je vjerovatno kasnije, tanjim perom, upisano "žand." kao skraćenica za žandarmerijski. Na cijeloj
legitimaciji nigdje ne primjećujem da bi negdje bio odštampan naziv štamparije koja je štampala ove legitimacije. Kao moja osobna opaska
vlasnik mi na fotografiji izgleda dosta mlad za čin kapetana prve klase.

Po podacima koji se mogu videti imao je tada 38 godina sto bas i nije malo za taj cin ali izgleda mladoliko.

Kraljevina Jugoslavija. Oficirska legitimacija, izdana u ŠRO u Bileći. Datum mi nije najjasniji, 26. Maja 19??.

Čini se da je 1929?

Pa sliči, možda i jeste jer piše Kraljevina Jugoslavija što je naziv zajedničke države SHS uveden nakon 06. 01. 1929. i ako me zbunjuju
zlatna slova na koricama.

Не бих рекао да је 1929. године већ нека каснија. Официр је поручник, што значи да је у служби барем три године. Академију је могао завршити најраније у 21. години. Значи кад је постао поручник имао је око 24. године. Рођен је 1907. године. Значи није издата пре 1931. године.

Мене задњи број у години подсећа на двојке које су написане у пов. броју, а не на деветку. Зато мислим да је у питању 1932. година. Уосталом, држава је променила назив тек 3. октобра 1929. године - 6. јануара је само уведена диктатура.

Подаци о службовању Радована Смиљанског, сина Душана, чиновника државних железница из Велике Кикинде, могу се наћи у 'Службеном војном листу'. Год. 1926. регрутован је за ђачки рок за пешадију и упућен у школу (течај) за рез. пеш. официре. По навршених шест месеци кадровске службе унапређен је у чин каплара. У чин поднаредника унапређен је три месеца доцније, после положених испита за чин рез. потпоручника, и то на дан отпуста из кадра.
Септембра 1927. примљен је за питомца Ниже Школе Војне Академије. У чин пеш. потпоручника унапређен је 1. априла 1930. год., поручника 1. априла 1934. године, и, на свој захтев, упућен у Железничку школу…
Решењем Г. Министра Војске и Морнарице од 1. јануара 1935. године, Радовану је одобрена  женидба са г-ђицом Верицом, ћерком Ерцегана Тоше, трговца из Великог Бечкерека. Радованова сестра, Агница била је удата за арт. капетана Ивана Ц. Хитреца итд.

Хвала Јасон! Значи легитимација је издата након 01.априла 1934.године.

Znači, prevarilo me oko. Važno je da smo našli činjenice, odnosno da je @Jason našao. :)

Нешто је ипак остало неразјашњено. Смиљански Д. Радован служио је деветомесечни ђачки рок од 1. августа 1926.  до 26. маја 1927. године, када је положио испит за рез. официра и унапређен у чин поднаредника. Тада му је и издата легитимација на којој се (на унутрашњој страни корица) види штамбиљ школе за рез. пеш. официре, регистарски број, фотографија са чином поднаредника, као и (спорни) датум издавања тј. 26. мај 1927. На првој страници, међутим, пише да легитимација припада пеш. поручнику што наводи на сумњу да су странице  доцније уметнуте, док су (старе) корице задржане у првобитном стању.

Да, заиста. Могуће је да је тамо био на служби у време издавања легитимације као поручнику. Ипак, мало је необична и фотографија. Она је уствари овалног облика, односно рама. То нисам примећивао на војним документима. Горњи печат који треба да "хвата" и слику као да је не хвата. Онај доњи робом само дотиче овално изрезану слику.

Oficirska legitimacija izdana 1932. godine u Beogradu od strane škole za rezervne oficire. Ima tvrde kartonske korice dimenzija cca
80 x 130 mm. Stranice su numerirane i ima ih samo deset. Ne vidim mjesto za upisivanja promjena u činu već samo za upisivanja promjena
u rasporedu vlasnika legitimacije. Da li su možda kod unapređenja u viši čin dobivali i novu legitimaciju? To ne znam.

[attachment=1]